Page 1

Godina 62, broj 1533/34, januar/februar 2015. – ISSN 0041 – 4204 cena 150 dinara

1953 - 2015

5


VISOKA TURISTIČKAŠ KOLA The College of Tourism

Turizam je kretanje u oba pravca

U

vreme trajanja Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, nekoliko inostranih zemalja, učesnica Sajma, predstaviće studentima u Visokoj turističkoj školi svoja dostignuća iz oblasti turizma. To je novi iskorak koji pravi ova renomirana obrazovna ustanova sa ciljem da svojim studentima pruži priliku da steknu dodatna znanja i prošire vidike.

Telefon: 011/ 2698 - 222, 2698 - 206, 3193 - 641, 3193 - 644, 3193 - 638, Bulevar Zorana Đinđića 152a 11070 Novi Beograd info@visokaturisticka.edu.rs www.visokaturisticka.edu.rs

od prilika su i rad na Međunarodnim festvalima „Kustendorf “ ili „Silafest“ i mnogi drugi. Škola je poznata po prihvatanju svetskih standarda u obrazovanju i programima koji se neprekidno unapređuju. Za svaki posao je potrebna diploma i znanje, ali za poslove u turizmu potrebni su ljudi širokih interesovanja i određeni senzibilitet.

govore“ u kojoj su do sada učestvovali ambasadori i predstavnici ambasada Kube, Grčke, Indonezije, Kraljevine Maroko, Tunisa, Turske, Irana, Belgije, Mjanmara, Brazila… Uz mogućnost da bliže upoznaju osobenosti, kulturu i običaje mnogih država sveta, studenti ove škole uče i o odnosu prema turizmu. Neke

Visoka turistička škola, kao i mnoge druge škole i fakulteti u Srbiji, ima razvijenu međunarodnu saradnju. Međutim, ovde se organizuje i jedinstvena manifestacija „Ambasadori

2

Kvalitetan kadar se obrazuje u toku nastavnog procesa, stručnim usavršavanjem, ali i brojnim drugim aktivnostima kroz koja studenti stiču nove veštine koje su neophodne radnicima u turizmu. Visoka turistička škola je moderna visokoškolska ustanova koja stalno unapređuje kvalitet nastavnog programa svojim studentima pruža odlične uslove za sticanje znanja. Odlikuju je tradicija (osnovana 1967), kvalitetan nastavni i vannastavni kadar i vrhunska tehnička opremljenost. Akreditovani studijski program Ekonomija I turizam, u trajanju od tri godine,


postala je popularna u svetu umetnosti, kao i izložbe koje se organizuju. Najbolji radovi sa VIII EX –YU Konkursa našli su se ove godine u Nacionalnoj galeriji u Beogradu, a u toku trajanja izložbe, grafičari su održali više predavanja i tribina na temu Grafika, posebna vrsta inteligencije .

pruža mogućnost za široku lepezu poslova i brzo zaposlenje nakon sticanja diplome. Studenti mogu i nastaviti školovanje na akreditovanim specijalističkim strukovnim studijama Visoke turističke škole sa izbornim opcijama: Upravljanje u turizmu i Menadžment organizatora putovanja.

no, predstavljaju i dragocenu zbirku za izučavanje savremene grafike. Od pre osam godina, Vioska turistička škola je u saradnji sa Studentskim kulturnim centrum, pokrovitelj EX-YU Konkursa za grafiku koji se raspisuje svake godine za stvaraoce - akademske grafičare i studente završnih godina umetničkih fakulteta, sa prostora bivše Jugoslavije Ova kulturna manifestacija

Izložba putuje, kao i prethodne, pa će time autori biti predstavljeni u mnogim gradovima u Srbiji i u regionu, čime se daje doprinos i međusobnoj komunikaciji na kulturnoj sceni. . U promovisanju kulturnih vrednosti

Oni koji posete Školu mogu videti da njihov radni prostor krase grafike, koje su deo njihove kolekcije, a, istovremeŠkola sarađuje sa mnogim ustanovama i preduzećima u zemlji.Kolekcija grafika Visoke turističke škole nastala prethodnih godina, broji preko 400 grafika. Kultura je deo identiteta… Rozana Sazdić

3


SADRŽAJ

TURISTIČKE NOVINE Br.1533/1534 lzdavač: PLANATOURS d.o.o. Velika Plana - Beograd, Knez Mihajlova 21/11; 11000 Beograd tel. 011/2621 - 080, tel/ faks: 011/ 2622 - 036;

VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA TURIZAM JE KRETANJE U OBA PRAVCA ...............................2

e - mail: planatoursbgd@eunet.rs;

FOKUS ...............................................................................................................5

Direktor izdavača: Živoslav VASIĆ;

TOPOGRAFIJA DUHA ...........................................................................6

Redakcija:

MINISTARSTVO MORAMO DA PRATIMO TRENDOVE ........................................8

Glavni i odgovorni urednik: Željko MILINKOVIĆ; tel. 011/2152-140; mob. 063/ 10 69 440; e- mail: tnovine@eunet.rs: zexxx.m@gmail.com

STATISTIKA ............................................................................................... 10

Urednik producent: Rozana SAZDIĆ;

TOS

mob. 063/66 17 95; E - mail: turisticke.novine@yahoo.com; roza661795@gmail.com Likovno - grafičko uređenje i prelom: Radojica ĐURIĆ; Saradnici u broju: S. VLATKOVIĆ; V. VEŠKOVIĆ; A. SENIČIĆ; M. MIRKOVIĆ; D. DAVIDOVIĆ;

IZABRANE NAJLEPŠE ’’PLANINSKE PRIČE’’ ................... 11 UBS OD TRADICIONALNIH BANJA BALKANA DO BALKANSPA BRENDA ..............................................................12 YUTA JOŠ JEDNA INICIJATIVA.................................................................... 13

M. CVETKOVIĆ; J. TOŠIĆ;

BEOGRAD I SVET ................................................................................. 14

D. MITROVIĆ; M. OSTOJIĆ; B. STANKOVIĆ;

VESTI SA ZLATIBORA........................................................................ 16

V. IVANOVIĆ; S, ZRILIĆ; M, MATIĆ; V. PAVKOVIĆ; D, SIMIĆ; I. KOVAČEVIĆ;

OSTVARENI PLANOVI ...................................................................... 17

Fotografije u broju: Arhiva TN, TOO, TOS i drugih

TURISTIČKI BUM................................................................................... 18

ustanova, R. SAZDIĆ; B. STANOVIĆ; M, BERČEK;

IVANJICA..................................................................................................... 19

D. ZAMUROVIĆ; Štampa: Kolor Pres d.o.o.; Njegoševa br. 2, 34220 Lapovo, Srbija, Tel: +381 (0) 34 853 560, 853 715; Fax: +381 (0) 34 850 170

DA ZASTANE DAH .............................................................................. 20 UNIVERZITET SINGIDUNUM KVALITET, KVANTITET I KONTINUITET .............................. 22

E-mail: office@kolorpres.com;

STRUKA I NAUKA ................................................................................. 24 MEDIJSKA KULTURA ......................................................................... 26

Izvršna produkcija: Agencija PUTOKAZ,

VILOVI, KIKOVI I ŽERAVICA ......................................................... 28

Nehruova 75/ 9, 11 070 Novi Beograd; tel/fax: 381 11/ 2152 - 140;

LEČENJE, REHABILITACIJA I PREVENCIJA ....................... 30

mob: 064/ 125 42 13; 063/ 10 69 440

STARI SLANKAMEN............................................................................ 31

E - mail: tnovine@eunet.rs, zex.m@eunet.rs; Godišnja pretplata za inostranstvo 50 evra.

PUT KA TURIZMU ................................................................................ 32

Godišnja pretplata u zemlji 2000 dinara.

JEDNA JE ZASAVICA ......................................................................... 34

Tekući račun: Agencija PUTOKAZ,

UZ ŠIROK OSMEH I TOPLU PRIČU .......................................... 35

Piraeus bank: 125 – 1770311 - 13 Naslovna strana: UNIVERZITET SINGIDUNUM Godina izlaženja: 62, broj 1533/1534, Januar - Februar 2015. ISSN 0041 4204 = TN. Turističke novine COBISS.SR – ID 16200450

4

KONAČIŠTE RESAVA .......................................................................... 37 SRPSKA SLAVA NA UNESKO-VOJ LISTI ............................. 38 VIII SUSRETI ORGANIZATORA MANIFESTACIJA ....................................... 40 SNOVI OSTAVLJENI U AMANET ............................................... 41


F

O

K

U

S

Opasnost na putu

K

ada je u oktobru 2006. godine objavljena Strategija razvoja turizma Republike Srbije 2005.-2015. polazno stanje (2004. godina) je bilo sledeće. Imali smo oko 2 miliona dolazaka turista, od toga domaćih oko 1,6 miliona i stranih oko 0,4 miliona, dok kada je reč o noćenjima imali smo oko 6,7 miliona noćenja i to 5,8 miliona domaćih i 0,9 miliona stranih. Po umerenoj varijatni razvoja autori su procenili da bi u 2015.-oj godini u Srbiji trebalo da bude ostvarno 15 miliona noćenja, od toga učešće stranih bi iznosilo oko 48%, a domaćih oko 52%, i da bi stopa rasta trebalo da bude 8,5%. Na kraju 2014. godine, ili deset godina kasnije, ukupan broj dolazaka je 2,2 miliona, od toga domaćih 1,1 milion, i skoro isto toliko dolazaka stranih turista. Kada je reč o noćenjima na kraju 2014. godine turistička privreda Srbije ostvarila je nešto malo preko 6 milona noćenja, od toga domaći turisti su ostvarili 3,9 milona, a strani 2,1 milion noćenja.

mociji. Upravo iz tog razloga su pred ovu zimsku sezonu resorno ministarstvo, TOS i HORES pokrenuli skromnu kampanju putem bilborda u našim većim gradovima uz emitovanje spotova na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Promovisani su zimski centri: Kopaonik, Zlatibor, Stara planina i Divčibare. I odmah su se neki našli povređeni. Vrnjačka banja je javno zapitala što je izostavljen Goč, a pisani mediji zašto su oni zaobiđeni u kampanji? Stvarno ne želimo da budemo nečiji advokati, već želimo da ukažemo na činjenicu da lokalne turističke organizacije generalno, uz časne izuzetke, iz godine u godinu sve manje ulažu u promociju. Evo, na primer, ove godine na Sajmu turizma u Beogradu nema nekih koji su se do sada stalno pojavljivali. Kažu štednja, nema para u budžetu i sl. Samo da podsetimo po Zakonu o turizmu čl. 39 turistička organizacija lokalne samouprave obavlja poslove iz devet oblasti, a prva (trebalo bi da bude i najvažnija) je promocija turizma lokalne samouprave. A nje je izgleda sve manje.

Dakle, ako posmatramo broj dolazaka i ostvarenih noćenja turista možemo zaključiti da srpski turizam stagnira. Doduše, promenila se struktura, imamo manje domaćih, a više stranih gostiju. Ne bi ovom prilikom o izgovorima tipa kriza je, poplave i druge elementarne nepogode, njih je uvek lako naći. I koliko kod su one opravdane brojke pokazuju stvarno stanje.

Ako je tako, a tako je, onda slobodno možemo predvideti da će i domaćih gostiju biti opet manje. To je jedna strana medalje, a druga je da će lagano nestajati i mediji koji se bave promocijom našeg turizma. Ovo naročito važi za pisane medije gde i Turističke novine spadaju. Svima Vama je poznata naša uređivačka politika i šta sve u njima možete pročitati. Zbog te besparice odavno smo smanjili broj strana, proredili izlaženje, cene oglašavanja nismo menjali punih 9 godina, a troškovi štampe rastu, rastu i porezi i doprinosi... Eto ovo je već 62. godina našeg druženja. Izlazili smo i u vreme bombardovanja, a sada sve teže i teže. I nije problem samo sa Turističkim novinama. Slična (alarmantna) situacija je i u drugim pisanim medijima koji se bave našim turizmom. I u onima koji hvale i onima koji kritikuju, upozoravaju u želji da naš turizam napreduje. Ako svi mi nestanemo u bližoj budućnosti, plašimo se, da kada bude bilo više para neće biti kanala preko kog će se plasirati informacije od značaja za sve nas. Naš domaći potencijalni turista neće više moći pročitati dobru repotražu, ili videti atraktivnu fotografiju, neće moći pročitati šta mu se novo nudi i šta sve može da očekuje i gde da potroši svoj novac kad dođe u neko naše turističko mesto. A kako ćemo ga onda zainteresovati? Zato se mi i naše kolege iz drugih redakcija nalazimo u situaciji kao vozač koji na putu naiđe na znak opasnosti. Zakočili smo, usporili i uplašili da ne naiđemo na znak stop.

Čini se da rast stranih turista dodatno u javnosti maskira drastičan pad broja domaćih turista i koliko kod su svima nama puna usta o uspesima kada je reč o dovođenju stranaca u našu zemlju treba da se ozbiljno zabrinemo šta se to događa sa domaćim gostom i kako da ga vratimo u naše banje, planine, gradove, sela i ostala turistička mesta. Jedan od odgovora svakako možemo naći u tome kako smo uspeli da povećamo broj stranaca. Značajan doprinos tome dala je promocija. Uspešni nastupi na odabranim sajmovima turizma, promotivne kampanje u elektronskim i stranim medijima, dovođenje inostranih predstavnika medija da se upoznaju sa Srbijom koji su svoje promotivne tekstove uglavnom objavljivali u pisanim medijima i naravno oglašavanje. Iz TOS-a će da Vam kažu da je sve to urađeno sa skromnim sredstvima. I jeste tako. Da je više para za promociju i broj gostiju bi bio veći. Zašto to govorimo? Ako želimo više domaćih gostiju, a oni su osnova razvoja turizma skoro svake zemlje, onda moramo da povećamo i sredstva koje namenjujemo pro-

Željko Milinković

5


„Mali“ ljudi koji žive u novinama

Topografija duha

T

iho, u svom stilu, „prešao je na drugu stranu“ jedan veliki majstor pisane reči i jedan dobar čovek. Međutim, kraj njegovog ovozemaljskog puta ne može se smatrati pravim krajem, jer je njegov raskošan stvaralački dar i nemiran duh ostavio ubedljiv trag.

A koliko smo ga, u stvari, poznavali? Voja Ivanović je živeo u znaku unutrašnje časnosti. Malo ko zna da je dobio Zlatnog ježa nagradu Radoje Domanović, nagradu  Braća Ormai,  Turistički cvet i druga brojna priznanja. Nikada nije želeo da se ističe ni svojim znanjem, a govorilo se među novinarima da je „enciklopedija koja hoda“. Nije hteo da ističe ni briljantnu novinarsku karijeru - počeo je da piše 1969. godine i objavljivao je u Studentu, Mladini, Oku, Dugi, Nadi, Politici, Politikinom Zabavniku, Politici Ekspres, Večernjim novostima… Njegova velika ljubav je bio Jež za koji je pisao aforizme, pesme i priče, a na serijalu „Deda i…“ mogao bi mu pozavideti i jedan Bulgakov i jedan Bukovski.

Britko pero

„Voju sam upoznao 1974. godine u redakciji lista Aš gde smo radili kao novinari. U tom časopisu, Voja, već zapažen na

6

stranicama Ježa, pisao je zajedno sa Zoranom Bogavcem kolumnu „Živahni savremenici“. Kroz ovu kultnu rubriku prošli su Henri Kisindžer, Če Gevara, Nikson i mnogi druge ličnosti koje su obeležile 20. vek. Aš, nažalost, kao i mnogi drugi listovi biva ugašen, a Voja, nesposoban za laktanje, uvlačenje i poltronstvo, umesto da dobije mesto u Ježu koje mu je po svemu pripadalo, poslat je u Zum reporter. Ukoliko neko ikada bude vrednovao rad autora koji su se bavili humorističko – satiričnom književnošću ovoga doba, Voja Ivanović će biti nezaobilazan Slavi Ježa, koji je zbog svojih karakteristika ušao u istoriju srpskog novinarstva, i On je mnogo doprineo – rekao je jednom prilikom satiričar i književnik Radivoje Lale Bojičić, glavni urednik Ošišanog ježa. Humorom i satirom Voja Ivanović bavio se i u emisijama Radio Beograda, Radio Novog Sada i Radio Studija B. Pripremio je i stotinak Skadarlijskih uličnih kabarea, radio na adaptaciji Nušićevog komada Protekcija zajedno sa Zoranom Bogavcem, napisao je tri feljtona, desetak knjiga za decu… Dugo godina na objavu je čekao njegov roman „Prevazilaženje neolita“ - uz pomoć prijatelja izašao je iz štampe 2012. godine i ujedno je Vojino poslednje književno delo.

„Reč je o veoma zanimljivom i poučnom štivu. Autor je na duhovit i inteligentan način prikazao fascinantna dostignuća neolitskih ljudi, sublimirao ih, a služeći se anahronizmom kao načelom, osvetlio je savremene događaje i pojave. Roman se odlikuje tematskom svežinom i originalnošću zamisli“.– mr Ivan Bugarski iz Arheološkog instituta (izvod iz recenzije). Izlazak knjige je bio razlog zbog koga Voja nije mogao da odbije intervju.

Intervju Čitaocu kome se učini da je kraj romana „Prevazilaženje neolita“ mračan, jedan pogled u dnevne novine biće dovoljan da vidi da tmina u ovoj knjizi ne doseže stvarnost… „U pitanju je satirična priča o usponu i kraju jednog vladara koja je smeštena u neolit. Čitalac će morati sam da odluči da li je glavni lik bio prinuđen da se svim mogućim podlostima bori za vlast, ili je to bio njegov izbor. Borba za lični opstanak i danas traje. O Tebi kruži priča da si toliko talentovan pisac da je šteta što si otišao u novinare (smeh) Da li je objavom romana Voja pisac konačno pobedio Voju novinara?


“Život se vodi po Marfijevom zakonu. Znaću ko je pobedio kada jednom pregledam sve što sam objavio (smeh).Ipak, čini se da sam “prevagnuo” kao novinar. Bio si urednik u Stradiji i Mladosti, a preko dvadeset godina uređuješ i boriš se za Turističke novine…

i Ti? Bio si tamo, radio… zašto da ne? Za radio prijemnike su u početku mnogi „mislili“ da zvuk prave mali ljudi koji tu žive. Moraju li novinari u štampanim medijima biti mali, nevidljivi? „Možda je baš zbog toga teže steći ime… Hm, da..kad razmislim - nije moguće promeniti svet ako si istovremeno van njega. Pričaćemo… intervju ćemo završiti drugi put, rekao je Voja – sada moramo da spremamo novine, zaokružujemo finansijsku konstrukciju, kako bi rekao naš kolega Željko…

Aforizmi Intervju je ostao nedovršen jer se moralo raditi na novom broju Turističkih novina, koje su isto bile njegova velika ljubav. U njima je bio glavni i odgovorni urednik, novinar, fotograf, reporter, lektor, producent. „Novinarstvo je kreativan ali i mukotrpan posao. Nije mi bilo pravo kada je zabranjen Stradija posle 13 broja, ali…?! Ugašen je kasnije i Aš, a i Jež, u kome je objavljivao i Milovan Vitezović, Zuko Džumhur, Petar Lazić, Lale Bojičić, Dragan Rumenčić, Ljubivoje ršumović i mnogi drugi veliki pisci i novinari, pretrpeo je demokratske makaze (Ošišani jež). Turističke novine su najstariji stručni časopis u regionu. Osnovane su 8. marta 1953. godine, i da li zbog ovog datuma ili ne (smeh), nisam mogao da ih „pustim“ da potonu. Izašlo je preko 1500 brojeva, a u njima su svoje mesto našli svi koji u turizmu rade i o njemu misle. A turistički novinari – gde je njihova zasluga? Sećaš li se koliko si se bunio kada sam stavila uz jednu priču iz Vrnjačke Banje fotografiju na kojoj si bio

Za sve one koji su ga čitali, za sve one koji će ga se sećati zbog dobrote, životnog stila, ljubaznosti i vremena (i prostora) koje im je posvetio, evo nekoliko Vojinih (misli) aforizama, • Stručnjaci sa iskustvom nam nisu potrebni. Imamo mi eksperte koji će stvar dovesti do samog kraja. • Nekima se samo na rendgenskom snimku vidi da imaju kičmu. • Samo od krađe se pošteno živi. • Javno sam osramoćen – uhvaćen sam kako govorim istinu. • Ništa ja neću upropastiti. To s uspehom već rade izabrani i odabrani. Njegov duh će živeti dalje i u Turističkim novinama … dok postoje!

Običaji nalažu da se onom, ko napušta ovozemaljsko bitisanje, poželi večni mir i spokoj. Međutim, siguran sam da Ti to nikako ne bi želeo. Jer nemir je ono što je Tebe određivalo, onaj toliko neophodni stvaralački nespokoj. Nikada se nisi mirio sa učmalošću, malograđanskim konvencijama, ustaljenom i podrazumevanom redu. Čak su i Tvoje knjige odbijale da se smeste na police, poređane po autoru ili naslovu ili, po mediokritetskim uzansama, po boji ili veličini. Sprave za merenje vremena, naročito one zvani budilnici, nikada kod Tebe nisu nailazili na razumevanje ili posebnu pažnju. Ni jednu životnu aktivnost nisi obavljao na očekivani, konvencionalni način. Statusni simboli su, za Tebe bili nepoznata kategorija. Satira je bila Tvoje oružje. Sećam se da si, jednom prilikom, elaborirao etimologiju reči satira. Tvrdio si da ona potiče od reči satara jer i za jedno i za drugo, potrebna je veština da se zada odsečan i precizan udarac ali i oprez da se ne bi povredio. Odlaziš na neki Tvoj Parnas da se pridružiš svojim drugovima po oštrom i beskompromisnom peru. Siguran sam da ćeš, zajedno sa njima, nastaviti da talasaš srednjačku žabokrečinu, kao što si i ovde radio, ne dozvolivši joj da se zapati i pomuti bistrinu uma i pogleda. Bio si poseban, vanprosečan, veliki erudita i van malograđanskih kategorija. Hvala Ti na neizmernom bogatstvu koje smo stekli drugujući s Tobom. Dozvoli mi da mislim da to druženje i nas, na neki Kum Miško način, čini posebnima

Roza Sazdić

7


M

I

N

I

S

T

A

R

S

T

V

O

Intervju

Moramo da pratimo trendove O aktuelnoj situaciji u našem turizmu razgovarali smo sa pomoćnikom ministra trgovine, turizma i telekomunikacija dr Renatom Pindžo. Evo šta nam je rekla

TN: Za nama je teška 2014. godina. Kako ocenjujete rezultate koje je ostvario srpski turizam u njoj? Iako je 2014. godina bila izuzetno teška za srpsku ekonomiju i čitavu zemlju, pre svega zbog prirodnih katastrofa, srpski turizam je u godini za nama iskoristio priliku da zabeleži rekordni devizni priliv. Prema poslednjim podacima Narod banke Srbije za prvih 11 meseci 2013. godine, ostvaren je devizni priliv od milijardu i 17 miliona dolara što je 8,6% više u odnosu na isti period 2013. godine. Raduje i podatak da broj stranih gostiju permanentno raste i u odnosu na 2013. godinu. Povećan je za 12%. Međutim, i pored takvih rezultata, smatramo da Srbija ima daleko veće kapacitete. Srbija možda nije zemlja koja se bira za prvi godišnji odmor, ali je svakako izbor za drugi i treći što je u skladu sa trendovima koji vladaju na evropskom tržištu, a koji podrazumevaju odlazak na više godišnjih odmora u godini. Sve to nam uliva optimizam da zajedno možemo da verujemo da je Srbija na dobrom putu da uspešno poziocionira i ustali svoje turističke proizvode u ovom delu Evrope. TN: I ova 2015-ta, a po svojoj prilici i nekoliko narednih godina pred nama biće teška. Kako će to uticati na razvoj našeg turizma? Turizam, kao i sve sfere srpske privrede pokušava da sa ograničenim sredstvima napravi što bolje rezultate. U narednom periodu ćemo sigurno, zajedno sa drugim resorima, pokušati da postignemo bolji

8

sinergetski efekat zajedničkih akcija u realizaciji projekata, jer turizam, kao što smo više puta ponovili, obuhvata više resora. Kao što je važan transport, poljoprivreda, saobraćaj, tako je važna i prosveta, a naravno sve to u saradnji sa Ministarstvom finansija. Treba imati u vidu da turizam nisu samo turističke agencije, hoteli, lokaliteti i turistički radnici u njemu. To je jedna multiplikovana grana koja postizanjem dobrih rezultata osnažuje i ugostiteljstvo, trgovinu, zapošljavanje i mnoge druge učesnike u bruto domaćem prihodu. Svaki građanin je predstavnik srpskog turizma i promoviše svoju zemlju. Rezultati koje postižemo zavise od svih nas. Videli smo da prethodna godina, iako teška, može da dobre rezultate tako da odlučno ulazimo u svaki novi izazov usavršavajući se, razmenjujući iskustva i znanja. Najveću pažnju treba posvetiti podsticanju domaćeg prometa rešavajući neke od administrativnih prepreka. U 2014. godini realizovano je čak za 35-40% manje đačkih ekskurzija upravo zbog administrativnih propisa, a koje značajno utiču na promet. Takođe, pokrenuta je inicijativa za pokušaj rešavanja pitanja zimskog raspusta što bi u značajnoj meri produžilo zimsku turističku sezonu i omogućilo većem broju domaćih turista da pod povoljnijim uslovima borave ne samo u zimskim već i u drugim centrima naše zemlje. To bi u velikoj meri uticalo i na poboljšanje broja dolazaka i noćenja domaćih turista. TN: Mnogo puta smo do sada čuli da je turizam naša razvojna šansa. Da li će Vlada ili resorno ministarstvo u 2015-oj

godini povući neke konkretne, i koje, poteze pa da to postane i realnost? Problemi sa republičkim budžetom su očigledni. S jedne strane govori se o štednji, a sa druge o investicijima. Gde se to konkretno, kad je reč u turizmu, može uštedeti i koje su to investicije koje se planiraju? Ono što raduje je činjenica da je posle određenog vremena turizam od strane Vlade Republike Srbije zaista prepoznat kao naša razvojna šansa. U tom pravcu idu i aktivnosti i sredstva koja su nam budžetom opredeljena u 2015. godini, pri tom imajući u vidu da turizam u 2014. godini nije bio toliko zastupljen. U skladu sa tim otvoriće se mogućnost da finansijski podržimo neke od značajnih, pripremljenih infrastrukturnih projekata, raspišemo konkurse za bespovratna sredstva za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu. Imajući u vidu da nam je cilj unapređenje konkurentnosti Srbije i njeno dalje pozicioniranje kao značajne turističke destinacije u ovom delu Evrope, želimo da podržimo konkretne projekte i ideje koji će u što kraćem roku dati pozitivne rezultate i maksimalne efekte. TN: Nedavno je pred početak zimske turističke sezone Ministarstvo trgovine, turizma i telokomunikacija u saradnji sa


TOS-om i HORES-om pokrenulo promotivnu kampanju u Srbiji putem televizija i bilborda u cilju povećanja broja domaćih gostiju. Da li ste zadovoljni ostvarenim rezultatima i da li se neka slična akcija sprema i za letnju turističku sezonu? Prema prvim podacima, JP „Skijališta Srbije“ u januaru su ostvarila neto prihod od 219,2 miliona dinara, odnosno 68 % više od istog meseca prošle sezone, što ovaj mesec čini ne samo najuspešnijim januarom, već najuspešnijim mesecom pojedinačno posmatrano od osnivanja preduzeća. Takođe, Skijališta su u sva tri centra ostvarila neto prihod za 16% veći nego prošle godine, što je dokaz da se ulaganje u ski centre sada višestruko vraća. Početkom sezone puštene su u rad žičare na Krčmaru i Gvozdcu. Kapacitet nove žičare Gvozdac je  1800 skijaša na sat, a prostire se na dužini od 1234 metara. Kapacitet nove žičare Krčmar je  1800 skijaša na sat, a prostire se na dužini od 1939 metara.  To su argumenti od kojih možemo da očekujemo da će nam svaka sledeća sezona doneti bolje rezultate. Puštanje u rad novih žičara, dodatno je unapređen rad i atraktivnost Kopaonika kao modernog evropskog planinskog centra. Pred početak ove zimske sezone, prvi put je realizovana kampanja u saradnji TOSom, HORESOM I Ministarstvom, udruživanjem javnog i privatnog sektora i to je model koji ćemo razvijati i u narednom periodu zajedno sa turističkom privredom. Obzirom da su dosadašnji rezultati u zimskoj sezoni dobri, po istom modelu će se realizovati i kampanja za letnju turističku sezonu. TN: Beograd se pokazao kao dobra i poželjna city break destinacija. Takođe, i neki događaji, kao na primer: Exit, Guča, Beer fest privlače veliki broj stranih posetilaca. Šta je potrebno učiniti da se i naše banje bolje pozicioniraju? Beograd je stasao u pravu evropsku metropolu, što pokazuju brojni pokazatelji od novootvorenih svetskih hotelskih lanaca do statističkih podataka (permanentni porast broja dolazaka turista, posebno stranih gostiju, 12% u odnosu na 2013. godinu). Dva poznata velika izdavača

turističkih vodiča Lonely Planet i Rough Guides svrstali naš glavni grad i Srbiju u 10 najpoželјnijih svetskih destinacija za 2015. godinu. Takođe, popularni američki magazin Condé Nast Traveler je u svom online izdanju objavio članak u kom poziva čitaoce da u 2015. obavezno posete Srbiju i njenu prestonicu, kao jednu od 15 najinteresantnijih turističkih destinacija na svetu. Srbija se u ovom članku našla na osmom mestu liste na kojoj su i Kuba, Helsinki, Berlin, Kejp Taun i drugi. U pogledu banja, posle Beograda, to je turistički proizvod koji naši građani i dalje najviše posećuju. Ono što je u narednom periodu važno jeste rešavanje prethodnih višedecenijskih imovinsko-pravnih odnosa, koji su do sada bili prepreka za ozbiljnija ulaganja kapitala, pre svega u unapređenje smeštajnih kapaciteta kako postojeće tako i u dodatne sadržaje. Banje u Srbiji su tradiocionalno oduvek bile simbol zdravstvenog turizma, uključujući prirodna bogatstva i kompletnu medicinsku uslugu. Tako treba i da ostane. TN: U toku je javna rasprava o Izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Šta će nam novo doneti predložene izmene i dopune? Javna rasprava će trajati do 26. februara. Predložena rešenja su rezultat permanentne komunikacije sa turističkom privredom, s jedne strane i uključivanja velikog broja zainteresovanih strana kako u radnu grupu, tako i u same predloge za izradu i dopunu Zakona. Težište je na Srbiji kao turističkoj destinaciji, na borbi protiv sive ekonomije, uključivanju u rad svih inspekcijskih službi, uključujući i one na lokalnom nivou, usklađivanju sa propisima EU kada je reč o zaštiti potrošača, povećanju bezbednosti putnika. Takođe, ključne izmene odnose se na i uvođenje destinacijske menadžment organizacije koje po savremenom modelu turističkog poslovanja mogu uključivati javno privatno partnerstvo kao i na turističke klastere. Po prvi put, planirano je uvodjenje predstavnika na turističkoj destinaciji. Nadamo se, da kada se stvore neophodni uslovi, će zaživeti predloženi sistem podsticaja za organizovana turistička putovanja u cilju unapređenja domaćeg turističkog prome-

ta, što je već veliki broj zemalja u ovoj fazi razvoja turizma primenjivao. TN: Prošlo je već 8 meseci od kada je premijer najavio donošenje nove Strategije razvoja turizma Srbije. Možete li nam otkriti neke detalje vezane za nju? Ko je piše, koje će ciljevi biti postavljeni i da li će neko konkretno biti zadužen za njeno sprovođenje? Izrada nove Strategije o razvoju turizma je izuzetno važan korak za budući razvoj turizma. Svakako je to tema kojom se aktivno bavi i baviće se Nacionalni savet za razvoj turizma, a u međuvremenu, pratimo smernice još uvek važeće Strategije iz 2005. godine koja je zacrtala osnovne pravce razvoja. TN: Iz svakodnevnih razgovora koje imamo sa našim turističkim poslenicima stičemo utisak da je kod većine njih zavladala neka poslovna melanholija. Imate li neku poruku za njih? Svi mi koji radimo u turizmu, svako sa svoje pozicije, svojim radom i zalaganjem nastojimo da postignemo što bolje rezultate. Srbija mora da prati sve trendove na međunarodnom tržištu kada je reč o razvoju turizma, pre svega kada je reč o inovacijama, primenama nove tehnologije kako u promociji, tako i u razvoju proizvoda, evropske trendove u razvoju novih poslovnih modela kako ne bi nespremno dočekali neka rešenja i kako bi i dalje unapređivali konkurentnost našeg turističkog proizvoda. Srbija nije destinacija izražene sezonalnosti i ona je, kako sam već rekla, pogodna za tzv. drugi ili treći odmor koji su aktuelni u Evropi i s tim u vezi treba i da uskladimo i naše turističke prozvode. Posebnu pažnju treba posvettiti edukaciji i treninzima ali i obrazovanju novih kadrova u turizmu. Moramo usavršavati jezike, kompjuterske veštine, nova znanja iz oblasti turizma. U modernom svetu turizma kojem težimo, turista želi kompletan proizvod. Ukoliko se odluči npr. za planinski turizam više nije dovoljan samo sneg. Kompletan proizvod je priroda, gastronomija, običaji, tradicija, udoban smeštaj i vrhunska usluga, ali i dodatni sadržaj i atrakcija. Željko Milinković

9


S

T

A

T

I

S

T

I

K

A

Tabela 3. Dolasci turista po izabranim turističkim mestima UKUPNO

DOMAĆI

Indeks Indeks 2014. 2013.-2014. 2013.-2014. 2 192 268 100,0 1 163 536 91,6 2014.

Rezultat našeg turizma u 2014. g

Z

a nama je 2014. godina. U svakom slučaju poslovno teška. Obeležila ju je kriza, poplave, mere Vlade... Sve je to uslovilo pad u broju ostvarenih noćenja, naročito kod domaćih gostiju za čak skoro 15% u odnosu na 2013. godinu. Ipak promocija na inostranom tržištu doprinela je da se broj noćenja stranih gostiju poveća za skoro 9% u odnosu na 2013. godinu. Sve ove podatke, koje Vam prenosimo, revnosno je zabeležio Republički zavod za statistiku Srbije. Ipak, detaljniju analizu prepuštamo Vama.

Tabela 1. Dolasci turista po statističkim teritorijalnim jedinicama UKUPNO

DOMAĆI

REPUBLIKA SRBIJA Od toga

STRANI Indeks 2013.-2014. 1 028 732 111,6 2014.

Beograd Novi Sad

719 993 130 733

104,7 111,3

139 328 46 132

84,9 104,1

580 665 84 601

110,9 115,6

Banjska mesta Vrnjačka Banja Sokobanja Bukovička Banja Mataruška Banja Banja Koviljača Prolom Banja Gornja Trepča Vranjska Banja Banja Kanjiža Banja Junaković Banja Vrdnik Banja Rusanda Banja Palić Selters Banja Lukovska Banja Gamzigradska Banja Ribarska Banja Sijarinska Banja Banja Vrujci Niška Banja

386 345 146 756 42 438 28 102 2 792 15 147 11 731 9 913 4 413 11 662 6 744 14 481 2 299 22 030 6 973 11 152 3 105 7419 5 721 7 688 4 916

95,2 93,9 83,8 107,9 58,6 73,4 91,4 101,0 89,3 108,8 94,9 87,4 64,3 109,4 102,7 98,5 70,7 96,3 102,2 83,5 110,7

323 635 123 155 39 682 22 640 2 509 11 581 9 552 8 486 3 887 8 095 5 388 12 210 2 238 14 055 6 844 10 380 2 946 6 578 5 250 6 955 3 260

92,4 91,1 80,9 109,1 55,8 69,8 87,1 99,5 87,9 109,2 100,1 80,9 64,4 109,9 102,0 96,8 70,8 93,0 99,6 81,0 106,5

62 710 23 601 2 756 5 462 283 3 566 2 179 1 427 526 3 567 1 356 2 271 61 8 025 129 772 159 841 471 693 1 656

113,1 112,0 173,6 103,2 104,4 88,0 116,6 111,0 101,3 107,8 78,6 154,0 59,8 108,9 163,3 128,9 69,4 133,7 143,2 123,1 120,2

Planinska mesta Zlatibor Kopaonik Tara Divčibare Ivanjica Zlatar Rudnik Stara Planina Goč

372 672 111963 72 433 52 672 16 881 10 140 7 369 3 684 12 319 6 985

93,4 97,4 90,1 91,0 71,9 71,2 105,6 51,1 99,3 87,0

301 704 87 671 61 496 48 117 14 960 9 322 6 092 3 287 9 570 6 985

89,2 93,4 87,5 91,7 68,1 70,2 103,3 49,3 94,2 87,0

70 968 24 292 10 937 4 555 1 921 818 1 277 397 2 749 -

117,3 115,0 108,6 84,7 126,6 83,8 117,6 73,0 121,9 -

Ostala turistička mesta

489 026

98,9

297 784

94,6

191 242

106,4

Kragujevac Subotica

33 620 56 726

104,7 120,2

17 940 34 884

110,1 123,7

15 680 21 842

99,2 115,1

Ostala mesta

93 499

106,1

54 953

93,4

38 546

131,4

Tabela 4. Noćenja turista po izabranim turističkim mestima

STRANI

UKUPNO Indeks 2014. 2013.2014. 6 086 275 92,7

DOMAĆI Indeks 2014. 2013.2014. 3 925 221 85,7

STRANI Indeks 2014. 2013.2014. 2 161 054 108,7

Indeks 2013.2014.

2014.

Indeks 2013.2014.

2014.

Indeks 2013.2014.

REPUBLIKA SRBIJA

2014. REPUBLIKA SRBIJA

2 192 268

100,0

1 163 536

91,6

1 028 732

111,6

Beograd Novi Sad

1 337 322 266 543

104,7 110,8

231 237 87 544

84,2 112,9

1 106 085 178 999

110,3 109,8

Srbija – sever Beogradski region Region Vojvodine

1 125 232 753 742 371 490

105,5 104,8 107,0

358 885 155 977 202 908

95,1 85,7 103,9

766 347 597 765 168 582

111,3 111,3 111,0

Srbija – jug Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija

1 067 036 737 507 329 529 -

94,7 93,2 98,4 -

804 651 571 638 233 013 -

90,1 89,1 92,6 -

262 385 165 869 96 516 -

112,6 110,7 116,1 -

Banjska mesta Vrnjačka Banja Sokobanja Bukovička Banja Mataruška Banja Banja Koviljača Prolom Banja Gornja Trepča Vranjska Banja Banja Kanjiža Banja Junaković Banja Vrdnik Banja Rusanda Banja Palić Selters Banja Lukovska Banja Gamzigradska Banja Ribarska Banja Sijarinska Banja Banja Vrujci Niška Banja

1 852 036 497 893 219 755 66 078 24 681 131 352 58 756 103 674 23 948 53 574 49 987 59 744 20 901 40 356 140 046 76 305 32 948 53 042 48 471 29 491 33 675

86,8 83,7 71,7 99,4 54,3 76,5 96,9 99,4 72,6 99,9 114,5 77,6 74,3 107,2 95,6 105,2 55,5 100,0 94,3 74,6 113,6

1 650 862 431 455 209 058 53 824 23 883 113 259 51 998 85 514 22 691 39 108 45 396 52 911 20 286 28 099 139 163 72 760 32 594 49 197 46 648 26 874 29 511

84,5 81,2 69,4 97,0 53,4 75,2 93,8 97,6 72,0 100,4 121,3 72,6 74,8 109,3 95,4 104,7 55,4 98,7 93,9 72,2 111,8

201 174 66 438 10 697 12 254 798 18 093 6 758 18 160 1 257 14 466 4 591 6 833 615 12 257 883 3 545 354 3 845 1 823 2 617 4 164

111,0 105,1 200,8 111,8 115,7 85,6 129,3 108,9 85,6 98,4 73,6 166,9 59,4 102,7 157,7 116,3 65,7 121,9 102,8 115,0 128,2

Planinska mesta Zlatibor Kopaonik Tara Divčibare Ivanjica Zlatar Rudnik Stara Planina Goč

1 411 822 426 831 323 133 206 654 71 030 42 616 27 187 23 293 42 927 39 638

90,6 93,7 94,7 91,1 69,8 59,4 165,9 49,4 119,6 80,5

1 196 851 348 253 271 763 194 564 68 253 40 625 24 086 20 539 34 291 39 638

87,8 89,7 92,5 92,5 69,3 58,6 170,7 48,3 114,3 80,5

214 971 78 578 51 370 12 090 2 777 1 991 3 101 2 754 8 636 -

110,7 116,6 108,0 73,1 84,1 82,2 136,4 60,1 146,5 -

Ostala turistička mesta

995 332

88,0

621 077

83,1

374 255

97,6

66 371 94 615

80,4 111,2

32 535 52 534

102,1 112,9

33 836 42 081

66,8 109,1

223 220

98,9

137 650

84,9

85 570

134,8

Tabela 2. Noćenja turista po statističkim teritorijalnim jedinicama

REPUBLIKA SRBIJA

UKUPNO Indeks 2014. 2013.2014. 6 086 275 92,7

DOMAĆI Indeks 2014. 2013.2014. 3 925 221 85,7

STRANI Indeks 2014. 2013.2014. 2 161 054 108,7

Srbija – sever Beogradski region Region Vojvodine

2 464 945 1 535 341 929 604

101,9 103,1 100,1

942 022 393 156 548 886

93,4 86,7 98,9

1 522 923 1 142 185 380 738

108,0 110,2 101,8

Srbija – jug 3 621 330 Region Šumadije i Zapadne Srbije 2 625 382 Region Južne i Istočne Srbije 995 948 Region Kosovo i Metohija -

87,3 86,3 90,0 -

2 983 199 2 177 877 805 322 -

83,5 83,3 84,1 -

638 131 477 505 196 626 -

110,3 101,2 128,2 -

Od toga

Kragujevac Subotica Ostala mesta

10


T

O

S

Izabrane najlepše “Planinske priče”

K

onkurs za blogere „Planinske priče“, koji je organizovala Turistička organizacija Srbije je završen. Cilj konkursa bio je da se blogeri iz Srbije motivišu da pišu o lepotama srpskih planina i da svojim neposrednim iskustvima prikažu čitaocima čari koje odmor u našim planinskim centrima nudi. Blogeri su objavili čak 61 priču kojom su dočarali lepote srpskih planina, a žiri je izabrao 10 najlepših „planinskih priča“ , a njihovi autori biće nagrađeni trodnevnim putovanjem na Zlatibor. Pored objava na svojim ili kolektivnim blogovima, korisnici su i aktivnostima na društvenim mrežama doprineli da se još veći broj ljudi upozna sa kvalitetima koje nude srpski planinski centri. Samo na Tviteru, za prvih 8 dana konkursa objavljeno je 245 tvitova sa heštegom #planinskeprice

koji su imali ukupan doseg od 294,447 korisnika ove društvene mreže. „Planinske priče“ su prva kampanja ove vrste kojom se turistički potencijali Srbije promovišu u online svetu, a koju je sprovela Turistička organizacija Srbije. Imajući

u vidu odličan odziv na koji je naišla, verujemo da svakako neće biti i poslednja. Za Vas prenosimo jednu od 10 nagrađenih priča.

Da li znate gde mirno spava menadžerski sindrom?

N

ije nužno da u nazivu vaše funkcije stoji reč „menadžer“ da bi se susreli sa ovim sindromom. Novinari, hirurzi, bankari, preduzetnici i drugi profesionalci koji rade stresan posao vrlo se lako mogu naći u kandžama ove naizgled fancy bolesti. Zapravo, nije važno šta ste po profesiji već da li izgarate ne poslu? Menadžerska bolest odnosno „menadžerski sindrom“ je posledica savremenog načina života i predstavlja skup simptoma usled izlaganja prekomernom stresu. Ambiciozan čovek, koji poput automobila juri u četvrtoj brzini za poslovnim rezultatima, često uskraćuje sebe za aktivan društveni život ignorišući i zapostavaljajući svoje potrebe, odmor, zabavu, druženje a samim tim i punjenje svojih baterija. Da se ne može doveka tako, shvati se sa prvim simptomima poput poremećaja sna, znojenja ruku, prekomerne težine, vrtoglavice ili nagle promene krvnog pritiska. Tada postaje jasno koliko jurenje „targeta“, dugo sedenje, vožnja kolima i nezdrava ishrana mogu biti uzročnici prave zdravstvene bure u telu. Sigurno vam je poznat onaj osećaj da ste se pretvorili u pravu malu tempiranu bombu koja u svakom trenutku može da eksplodira? To je znak da je pravo vreme da sami sebi citirate Igoa dok pakujete kofere za produženi vikend.  Nijedna ambicija se ne ostvaruje potpuno, bar ne na ovom svetu. Viktor Igo Kada sam prvi put umesto lekova i vitamina dobila prepisano putovanje, shvatila sam koliko je važno povremeno pobeći iz grada. Verujte, kofer je često pravi lek. Mir, tišinina i svež vazduh planine su sveto trojstvo kada je reč o borbi protiv posledica prekomernog izlaganja stresu. Menadžerski sindrom zaista mirno spava na svakoj planini. Ko prvi put udahne svežinu Rtnja, srkne rtanjski čaj, proba čuvenu gibanicu i domaće kiselo mleko u lokalnom restoranu saznaće jednu od tajni koju krije ova ne tako komercijalna planina. O ostalim tajnama tkzv. rtanjskim mitovima šapuću meštani, pa ukoliko ste dovoljno radoznali možete čuti razne priče. Te priče su toliko maštovite i inspirativne te sam uverena da bi  izlečile i fazu „Beli papir“ kod pisaca i kreatora sadržaja, a možda bi i crtača stripa inspirisala za neko Sci-Fi delo? Sve te priče nose jednu neporecivu istinu – planina Rtanj jeste čudotvorna. Ona briše umor sa lica već nakon tri dana. Meni je, nakon pet dana, vratila TSH u normalu. Od tada smo nerazdvojne ova posebna planina i ja. Neprestana žurba, nemir, napetost i zabrinutost u velikoj meri  nas iscrpljuju, čine osetljivijima na prehlade i smanjuju produktivnost. Najvažniji zadatak je stati na put glavnom uzroku „menadžerskog sindroma“ a to je izloženost konstantnim brigama i emocionalnom stresu. Treba imati na umu da bez obzira na količinu izloženosti stresu u radnom okruženju, uvek postoji način da pomognemo sebi. Odlazak van grada, punjenje baterija uz prijatno društvo i duge šetnje mogu pomoći da se stres bukvalno istrese iz nas. Našu zemlju prožimaju prelepi obronci među kojima se sigurno nalazi vaša planinska oaza. Moja je Rtanj, koja je vaša? Una Zabunov

11


U D R U Ž E N J E

B A N J A

S R B I J E

BalkanSpa Institut

Od tradicionalnih banja Balkana do BalkanSpa brenda

O

d kada je 2003. godine primljeno u društvo Evropskih banja, Udruženje banja Srbije veliku pažnju pridaje aktivnom saradnjom sa sličnim asocijacijama u okruženju i širom Evrope. Ono što se obično naziva „razmenom iskustava“, UBS je podiglo na najviši nivo realizacijom živog kontakta sa menadžmentom, obilaskom svih sadržaja u ustanovama koje su posetili i upoznavanjem sa internom organizacijom poslovanja. Najbolji primeri su primenjeni u nekim našim zdravstvenim ustanovama, kao već proverena rešenja. I pored veoma napredne balneologije u srpskim banjama, u neprekidnoj želji za sticanjem novih znanja, najčešća pitanja učesnika bila su vezana za načine korišćenja prirodnog lekovitog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. Upravo su odgovori na ova pitanja, kasnijom analizom u Udruženju, ukazali na veoma bitnu karakteristiku banja Balkana – gotovo istovetne vrste i kvalitet prirodnog lekovitog faktora, i veoma slični programi njihove primene u balneo terapiji. Bilo je

jasno da se ova karakteristika mogla iskoristiti u promotivne svrhe, ali nešto je nedostajalo da se kompletira atraktivna priča o banjama Balkana. To nešto je razlog našoj podršci ideji o organizaciji Balkan Spa Samita, stručno – poslovnog događaja čiji je moto „Imamo zajedničku istoriju, hajde da kreiramo zajedničku budućnost“. Bili smo uvereni da naizgled jednostavan moto, obuhvata mnogo činilaca koji se mogu iskorititi u kreiranju novog turističkog proizvoda na tlu Evrope. Jedinstvene zajedničke etno komponente naših naroda – običaji, hrana, muzika, gostoljublje, pa i svedočanstva burne (i isprepletane) istorije imaju potencijal da se „upakuju“ u nov i intrigantan proizvod koji se može ponudu radoznalom Evropskom tržištu. Očekivali smo da će Balkan Spa Samit pronaći odgovore na sva ova pitanja. Posle četiri Balkan Spa Samita, više od 60 predavača i isto toliko stručnih radova, dobili smo pregršt ideja i kvalitetnih koncepcija za dalji rad na ovom važnom zadataku. I, eto,

opet je nešto nedostajalo, jer moramo imati jednu ideju i jedan koncept. To nešto je – organizacija. Ne u smislu asocijacije, već u smislu sistematizacije posla, koga ne samo da ima puno, nego je i raznorodan. Treba povezati balneologiju, medicinsku i nemedicinsku edukaciju, ekonomiju, marketing, ... Zato je na 4. Balkan Spa Samitu u Hrvatskoj pala odluka – idemo u formiranje ozbiljne organizacije, i to odmah. Ta organizacija je morala dobiti i ime – BalkanSpa Institut, čiju će promociju asocijacije iz Turske, Srbije, Hrvatske i Slovenije organizovati drugog dana 37. Međunarodnog sajma u Beogradu. Svaka od četiri asocijacije je na sebe preuzela deo zadatka koji najbolje radi. Turska – medicinu, Hrvatska – edukaciju, Slovenija – promociju, marketing i EU fondove, a Srbija – BalkanSpa Health & Wellness Summit. Svaki od ovih zadataka biće organizovan u vidu centra, u čijem radu učestvuju predstavnici svih asocijacija banja Balkana i okolnih zemalja koje pronađu interes da nam se priključe. Rezultati sinergije rada ova četiri centra očekuju se u unapređenju korišćenja prirodnog lekovitog faktora, uspostavljanju standarda u pružanju banjskih usluga i, na kraju, promociji banja Balkana. Trnovit je i dugačak put do konačnog cilja, od tradicionalnih banja Balkana do BalkanSpa brenda. Ako uspemo, pokazaćemo ostatku sveta zašto smo jedinstveni. I zašto smo zajedno. Vladan Vešković

12


Y

U

Još jedna inicijativa

P

repoznajući sve komparativne prednosti zemalja regiona, kao stalnu potrebu putnika i velikih touroperatora za pronalaženjem novih i atraktivnih programa putovanja, nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije - YUTA je zajedno sa kolegama iz asocijacija turističkih agencija regiona započela inicijativu za formiranjem Unije asocijacija Jugoistočne Evrope. Osnovna ideja i cilj formiranja ovakve organizacije je svakako zajednički rad na formiranju zajedničkog turističkog proizvoda, kroz projekte preko granične saradnje koji bi bio baziran na razvoju održivog turizma, usmerenog pre svega na treća emitivna tržišta. Na taj način bi svakako doprineli razvoju turističkog tržišta u regionu, pre svega u smislu normalizacije odnosa, povećanju međudržavnog turističkog prometa koji bi u mnogome pomogao kako organizatorima putovanja, tako i neposrednim pružaocima usluga. Na taj način organizatori putovanja bi najracionalnije definisali turistički proizvod, dok bi pružaoci usluga kroz obuke i treninge, ali i aktivnu ulogu stekli neophodno iskustvo i ispravili nedostatke što bi svakako bilo od višestruke koristi kada se konkretan turistički proizvod nađe na trećim tržištima. Najnovija istraživanja koja govore o ekspanziji indutrije turizma i putovanja na tržištu Dalekog Istoka, kao jednog od najemitivnijih, idu u prilog ove inicijative. Želeći da upoznaju što više, turisti sa ovog područija se najradije odlučuju za inten-

zivne programe putovanja koji uključuju više zemalja-destinacija u toku jednog turističkog putovanja. Iz tog razloga, ali i sa idejom da se novo-formirani zajednički turistički proizvod regiona ponudi i na najrazvijenijim tržištima Evrope i severne Amerike.

Imajući u vidu sve aktivne trendove u turizmu, inicijativa za udruživanjem i formiranjem zajedničkog proizvoda na bazi održivog razvoja trebala bi da preraste u redovne aktivnosti svih uključenih uče-

T

A snika, sa zajedničkim ciljem povećanja obima turističkog prometa u regionu, tim pre imajući u vidu komparativne prednosti zemalja regiona Jugo-istočne Evrope. Uključivanjem sve većeg broja zemalja ovog regiona u razna strukovna udruženja EU pruža se prilika da se u konkretnim aktivnostima koriste iskustva bazirana na primerima dobre prakse razvijenih turističkih zemalja. To će svakako imati značajan uticaj da kroz razne vrste edukacije i budući zajednički turistički proizvod regi-

ona Jugo-istočne Evrope pronađe svoj put do korisnika usluga, kako na tržištu Dalekog istoka, tako i na drugim najvećim emitivnim tržištima u svetu. Aleksandar Seničić

13


Beograd i svet

“K

o je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.” Ovim citatom Duška Radovića španski novinar španskog lista, Karlos Paskal, završava tekst koji je objavio posle boravka u Beogradu u listu El Pais On preporučuje obilazak Beogradske tvrđave, centra grada, Knez Mihajlove ulice, Skadarlije, Savamale, Zemuna. Preporučuje program “Na kafi kod knjeginje Ljubice”, posetu beogradskim festivalima i muzejima, a opisujući atmosferu i energiju srpske prestonice, Paskal kaže da u Beogradu niko više ne govori o prošlosti, već samo o budućnosti. U Španiji je objavljen i članak u listu Vos Populi, koji pod naslovom “Beograd, naj-

življi grad u Evropi”, novinarka Noelia Fereiro opisuje kao „glasan, siv i divno razbarušen i sa karakterom koji vas dojmi od prvog trenutka”. Ističe simbole Beograda, a veliki utisak ostavio je na nju živopisni ambijent akvatorija beogradskih reka koji poredi sa Barselonom, projekat Beograd na vodi i to što grad nikada ne spava. „Večera je uvek propraćena živom muzikom, radnje su otvorene sedam dana u nedelji, a podugačka je i lista klubova za sve ukuse: ljubitelje džeza, elektronske i tradicionalno srpske. Šta još možete poželeti?” Beograd je jedna od destinacija u usponu prema turističkom portalu Gogobot, koji je namenjen korisnicima koji planirajući putovanja razmenjuju iskustva i informacije sa različitih destinacija, a lista najboljih destinacija pravi se na godišnjem nivou. Prema recenzijama turista koji su

boravili u našem glavnom gradu, najviše im se dopala lokalna gastronomija, kulura, noćni život, istorijsko nasleđe i umetnost. Beograd se preporučuje kao jedna od TOP 10 destinacija koje treba posetiti i u poznatom Irish Times- u, gde novinar Fio-

nn Davenport ističe da se Beograd afirmisao kao najvažnija metropola na Balkanu. Magazin Turkish Airlines- a Skylife daje „Deset dobrih razloga za posetu Beogradu, nemački putopisni magazin piše o tipičnostima Beograda, a engleski Times je Beograd proglasio metropolom u kojoj se organizuju najbolje žurke…. izvodi su samo poslednjih članaka koji su objavljeni u mnogim svetskim medijima.

Brojke koje govore Ali, ne govore samo članci, objavljeni o Beogradu, o uspešnoj i kvalitetnoj promociji Beograda. U 2014. godini Beograd je posetilo 781.002 turista. Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku zabeleženo je 12% povećanje ukupnog broja gostiju u odnosu na prethodnu godinu, odnosno povećanje domaćih 6%, a stranih turista14%. Ukupan broj noćenja je, takođe u porastu - domaći za 6%, a inostrani turisti za 11%. “Danas se svi slično oblačimo, koristimo ista sredstva komunikacije, svi komuniciramo jednim jezikom, ali se turizam zasniva na različitostima onim koje naš svet

14


čini zanimljivim. Beograd, kada je turizam u pitanju , postao je tačka na kojoj se povezuju svi, pa i turistički putevi . Upravo zato će završiti godinu sa značajnim rastom u turizmu koji nam donosi i značajna ulaganja u hotelijerstvu– istakao je Moidrag Popović na panel diskusiji Svetske turističke organizacije koja je održana početkom novembra tokom Međinarodnog sajma turizma u Londonu. S ozirom na brojne aktivnosti TOB-ai učešće na svetskim sajmovima u 2015, možemo očekivati još veći priliv inostranih turista.

TOB na turističkim sajmovima u 2015 Od 22 – 25 januar 2015 u Istanbul, Turistička organizacija Beograda je okupila predstavnike turističke privrede grada, zemlje i regiona, kako bi se što uspešnije predstavila na međunarodnom sajmu turizma EMITT 2015

Od 28. – 31.01.2015, Beograd na sajmu FITUR U Madridu, jednom od najvećih sajmova te vrste u svetu. Jedan od neposrednih rezultata je najavljeno je otvaranje avio linije kompanije Vueling Airlines na relaciji Beograd – Barselona tri puta nedeljno, kao i mogućnost otvaranja avio saobraćaja sa Madridom naše nacionalne kompanije Er Srbija. Od 28 – 31.01.2015, TOB na sajmu ALPE ADRIA U LJubljani 2 – 3 februar 2015, Beograd na turističkoj berzi REETEX u Londonu Od 5 -  9. februar 2015, TOB B na sajmu turizma Brussels Holiday Fair u Belgiji 10 i 11. februar 2015, Međunarodni sajam turizma IMTM 2015 u Tel Aviv, najvećem sajmu ove vrste u istočnom Mediteranu. Od 12 – 14 februar 2015, TOB na Međunarodnom sajmu turizma BIT u Mi-

lanu Borsa Internazionale del Turismo, koji okuplja turoperatore i posetioce iz celog sveta i domaćin Godišnjeg kongresa turizma. Od 12 – 15 februar 2015, TOB na International tourist fair holiday & spa,Sofija, najvećiem sajmu turizma u Bugarskoj „Ono što izdvaja našu prestonicu i ono što drugi gradovi nemaju su Beograđani. Neposredni su i raspoloženi za zabavu, vole da su u pokretu i zato su ulice, šetališta, kafei, restorani, prodavnice uvek pune ljudi. Što je još važnije, Beograđani se raduju gostima. Zbog toga je možda najvažnije da upoznaju Beograđane“ - preporučuje Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograd. Rozana Sazdić

15


S

R

B

I

J

Vesti sa Zlatibora

I

ako su novogodišnji i božićni praznici završeni, na Zlatiboru sezona ne jenjava. Hotelijeri i privatni izdavaoci su snizili cene nakon 20. januara i do 20 posto, pa se smeštaj na planini može naći po veoma povoljnim cenama. Prema statističkim podacima Turističke organizacije „Zlatibor“ za vreme praznika zabeležena je veća posećenost u odnosu na isti period predhodne godine, a s obzirom na snežne padavine dosadašnja izuzetno uspešna zimska sezona se nastavlja. Ski centar Tornik na Zlatiboru radi punim kapacitetom. Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i dobro pripremljenim stazama skijašima i borderima su na raspolaganju staze Zmajevac, Čigota, Tornik i Ribnica, a prevoze ih šestosedna žičara i dva ski lifta. Bogati sadržaji osmišljeni su i za najmlađe kao i za ljubitelje adrenalinskih atrakcija. To su sadržaji namenjeni onima koji ne skijaju, a koji se koriste i u letnjem periodu: bob

O

M

Turistička organizacija Zlatibor 031/841-646, info centar 031/845-103 e-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs, info@zlatibor.org.rs, www.zlatibor.org.rs

na šinama, tjubing kao i panoramsko razgledanje. Pored Tornika, u samom centru planine za ljubitelje zimskih sportova idealne su padine Obudojevice. To je omiljeno odredište za porodice, skijaše početnike i najmlađe. Na Obudojevici su organizovane škole skijanja, postoji nekoliko manjih skiliftova, mogu se pored ski opreme iznajmi-

ti dečije i motorne sanke. Na Obudojevici je gostima na raspolaganju klizalište. Sa Zlatibora se i tokom zime za goste organizuju izleti do muzeja pod otvorenim nebom „Staro selo“ u Sirogojnu, do muzeja „Pletilja“, do spomenika prirode I kategorije Stopića pećine, do Drvengrada, Andrićgrada i drugih turističkih lokaliteta. Jelica Tošić

Turistička organizacija „Zlatibor“ će predstaviti ukupnu turističku ponudu planine Zlatibor na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu od 19. do 22. februara u hali IV Beogradskog sajma. Svi koji posete štand TO Zlatibor mogu učestvovati u nagradnoj igri, a najsrećniji mogu osvojiti vikend za dve osobe na Zlatiboru

16


S

R

B

I

J

O

Ostvareni planovi Za Turističke novine o prošloj 2014. godini i planoviima Turističke organizacije Požarevca u ovoj 2015. godini piše njena direktorka Davorka Mitrović

R

azvoj turizma na području našeg grada je dugo vremena bio u senci. Turistička organizacija Požarevca je prethodnih godina realizovala brojne aktivnosti koje su doprinele prepoznatljivosti našeg grada, kao turističke destinacije. Turistička organizacija Požarevca je u protekloj 2014. godini ostvarila plan i prezentovala grad Požarevac na svim bitnim sajmovima i manifestacijama, što je dalo vidne rezultate u povećanom broju turista u našem kraju. Zapažene nastupe smo imali na sajmovima turizma u Beogradu, Banja Luci, Kruševcu, Kragujevcu, Leskovcu i Nišu, odakle smo doneli mnoga priznanja

i nagrade vezane za izdavačku delatnost. Štampane su po prvi put brošure o bitnim ustanovama i dešavanjima u Gradu kao što su Narodni muzej, Galerija M.P.Barilli, Crkve i manastiri Požarevačkog kraja, Požarevački mir, Ugostiteljski objekti, Viminacijum i druge, koje ranije nisu štampane, jer u skladu sa tržištem turizma i mi moramo da uvodimo inovacije, nove štampane materijale i dizajne kako bismo bili pre svega interesantni posetiocima sajmova i kako bismo predstavili naš grad na najslikovitiji način i tako privukli turiste, pre svega đačke i penzionerske ekskurzije i udruženja. Najbitniji projekat izdavačke delatnosti nam je brošura o gradu Požarevcu koja u sebi sadrži najbitnije informacije o kulturnim i turističkim ustanovama i dešavanjima, koja je trenutno najlepši štampani reprezent našeg grada. Prethodne godine smo uspešno organizovali još jedne Ljubičevske konjičke igre, manifestaciju sa preko 50 godina tradicije, kao i Požarevački međunarodni karneval, iako smo imali umanjen budžet u odnosu

M

Požarevac

piti sa još nekoliko opština iz Braničevskog regiona u periodu 19-22. februara, nakon čega odmah počinjemo sa pripremama za Uskršnji etno fetival, Festival cveća i Međunarodni Požarevački karneval. Početak

na prethodne godine. Pored toga, uspešno smo organizovali još jedan, sedmi po redu, TURISTIČKA ORGANIZACIJA Festival cveća koji iz go- POŽAREVAC dine u godinu ima sve Veljka Dugoševića 25 , veći broj izlagača. Uz to 12000 Požarevac, Srbija smo uspešno organizovali Uskršnji etno festi- TURISTIČKO - INFORMATIVNI val, koji se tradicionalno CENTAR : Moše Pijade 1, organizuje već deceniju. 12000 Požarevac, Srbija Takođe, tokom 2014. go- TOURIST - INFO CENTER dine smo povećali naše T: +381 (0)12 544 155, F: +381 učešće u svim gradskim (0)12 544 156 i seoskim turističkim, topozarevacinfo@gmail.com   kulturnim i sportskim www.topozarevac.rs manifestacijama i una- www.facebook.com/turistickaorganizacija.pozarevac.1 predili smo saradnju sa ostalim ustanovama kulture. Mnogo smo uložili u marketing i jeseni obeležiće pripreme za 52. Ljubičevpromociju grada i nadamo se da će nam to ske konjičke igre koje se održavaju prvog doneti vidljive rezultate, a pokušali smo što vikenda u septembru. Da bi smo zadovoljili više da predstavimo i rad ostalih ustanova ukuse svih sugrađana, a u saradnji sa moto klubom „Vatreni“ iz Požarevca, vikend pre iz naše branše. Tokom ove, 2015. godine, planiramo da Igara planirana je organizacija bajk večeri . Zadovoljni smo našim radom i zalaganastavimo sa dobrom praksom širenja iznjem tokom prethodne godine i sigurni da davačke delatnosti, kao i sa inovacijom suvenira. Napravili smo novi suvenir, iako ih ćemo ove godine ostvariti još bolje rezultaimamo preko 150, a to su termo šolje sa pet te. Posebno nam je drago što smo uspeli da različitih motiva grada koji se mogu kupiti brendiramo Turstičku organizaciju Požau našem Turističko-informativnom centru revca kao jednu ozbiljnu ustanovu, prepo-

u ulici Moše Pijade br.1 u Požarevcu. Ove godine ćemo posvetiti veću pažnju promociji seoskog i etno turizma i projektima iz oblasti turizma i kulture. Turistička organizacija Požarevca učestvovanjem na sajamovima turizma nastavlja sa koncepcijom koja promoviše domaći turizam i usluge, s ciljem poziciranja i brendiranja Požarevca kao poželjne turističke destinacije na prvom mestu domaćim, ali i stranim turistima. Već su pri kraju pripreme za Beogradski sajam na kome ćemo nastu-

znatljivu kod nas kao i u celoj Srbiji. Plan i program rada za ovu godinu nam je dosta zahtevniji u odnosu na prethodne godine jer smo sebi postavili više ciljeve. Učestalim i svestranim promotivnim aktivnostima i nastupima, reklamno propagandnim materijalom, predloženim manifestacijama i ostalim aktivnostima nastojaćemo da doprinesemo boljoj valorizaciji i promociji grada Požarevca kao destinacije sa raznovrsnom i kvalitetnom turističkom ponudom.

17


S

R

B

I

J

Turistički bum

K

O

M

ada je pre dve godine opština Nova Varoš preko svoje turističke organizacije TSC Zlatar preuzela upravljanje nad hotelom ‘’Panorama’’ samo najveći optimisti su očekivali brze rezultate. A oni su tu. Zvanična statistika kaže da je 2014. godine najveći indeks rasta u po broju ostvarenih noćenja imao upravo Zlatar i to za 66%. I dok se ostali muče da zadrže domaćeg gosta na Zlataru domaći gost je ostvario 70% više noćenja nego 2013. godine. To je, a pokazalo se i na delu, jasan dokaz svim ‘’nevernim Tomama’’ da i država, odnosno lokalne samouprave mogu uspešno da gazduju turističkim objektima i da nije bitno ko je vlasnik kapitala, već da onaj koji njim upravlja ima viziju, znanje i odgovornost kako da dođe do željenog cilja.

Osim individualnih gostiju o kvalitetu usluga koje pruža hotel ‘’Panorama’’ govori i podatak da brojne sportske ekipe iz zemlje i inostranstva redovno svoje pripreme sprovode na Zlataru. Tako su gosti ‘’Panorame’’ bili rukometni klub Vojvodina (prvaci Srbije), FK Novi Pazar, KK Beovuk... kao i brojni mladi sportisti za koje se organizuju letnji kampovi. Mladi koškarkaši iz Rusije već su najavili dolazak po treći put zaredom. Dakle, bukiraju se rezervacije za leto 2015.-te. A, leti krajem jula u organizaciji TSC Zlatar i uz podršku optštine Nova Varoš održava se Zlatar fest, turistička manifestacija koja objedinjuje tradiconalne manifestacije: Zlatarsku regatu, Sabor pevanja i izvika, Seosku olimpijadu, Zlatne ruke Zlatara, Zlatarsku sirijadu...

Šta su to Zlatarci učinili, pa da imaju takve rezultate? Od poprilično zapuštene ‘’Panorame’’ načinili su moderan hotel, kvalitetnog smeštaja i dobre usluge sa dosta dodatnih sadržaja. Gostima su na raspolaganju: bazen, sauna, kongresne sale, tereni za male sportove, uređene biciklističke i pešačke staze. Napravljen je adrenalin park, drugi po veličini u Srbiji, dužine 360 m. Trenutno na Zlataru je prava atrakcija noćno skijanje. Ski staza kojom se možete spustiti u centar grada, svake noći od 18 do 22 časa je osvetljena reflektorima i skijašima pruža pravu uživanciju.

Doprinos ovom svojevrsnom turističkom bumu je dala i gastronomija ovog kraja: Nadaleko čuveni zlatarski sir i kajmak, heljdina pita, pastrmka, jagnjetina na kajmaku i da ne nabrajamo više.

18

Željko Milinković

Zlatar

Turističko-sportski centar “Zlatar” Karađorđeva 36 31320 Nova Varoš, Srbija Tel.: +381 33 61 - 621, 61 - 203 Mob.:+ 381 62 88 94 374; 63 31 99 71 ivanica.nova@gmail.com direktortsc@novavaros.rs hotelpanoramazlatar@gmail.com www.zlatar.org.rs;


S

R

B

Ivanjica U jugozapadnoj Srbiji okružena planinama Javor, Mučanj i Golija, a na prelepoj i čistoj reci Moravici smeštena je Ivanjica. Ime je dobila po ivama koje su rasle pored reke

I

J

O

M

Milinka Kušića 47, 32250 IVANJICA Tel/fax: +381 (0) 32 665 085 +381 (0) 32 650 290 e-mail: tooivanjica@eunet.rs tooivanjica1@eunet.rs

U

turističkom smislu jedinstvenost Ivanjice se ogleda, pre svega u prirodnim potencijalima, gostoljublju i kvalitetnoj hrani. Poznata je kao perjanica srpskog seoskog turizma, ‘’fabrika crvenih krvnih zrnaca’’, a u poslednje vreme i po obnovljenoj ‘’Nušićijadi’’. Razvoj turizma u Ivanjici i okolini davno je započeo. Dokaz za to leži u činjenici da je 1930. godine Ivanjica zajedno sa Dubrovnikom, Kotorom i Cetinjem proglašena za ‘’Turističko klimatsko mesto’’. Svojom odlukom 2000- te godine Vlada Republike Srbije je Ivanjicu sa pripadajućim prostorom od 2.156 ha proglasila za vazdušnu banju, na neki način, po drugi put. Najviše zasluga za to imaju neka sela opštine koja se nalaze na specifičnim mestima gde se ukrštaju mediteranska i planinska klima.

Nadaleko poznata”Ruža vetrova” je blagotvorna za bolesnike koji imaju problema sa disajnim organima. Dovoljno je nekoliko dana za vidno poboljšanje u tom smislu. Ako se tome doda nadaleko poznata “fabrika crvenih krvnih zrnaca” - “Specijalna bolnica za rehabilitaciju”, upotpunjuje ponudu za one kojima je zdravlje narušeno. O čistom vazduhu, bistrim vodama, prelepoj prirodi ovog kraja ne može se sve ispričati, ali Golija se mora pomenuti. Netaknuta, čista, lepotica nad lepoticama. UNESCO ju je proglasio za Rezervat biosfere- jedini u Srbiji na prostoru od 53.804 ha, a naša država za Park

Okružena sa tri planine lepotom, uslugom, gastro ponudom, sigurno se rado vraća u ove krajeve. Ivanjica se još može pohvaliti i: Rimskim mostom, Manastirom Pridvorice i Kovilja, Kamenim mostom, gradskom crkvom u Ivanjici, Hadži-Prodanovom pećinom udaljenom 7. km od Ivanjice, spomenicima: majoru Iliću na Javoru, Draži Mihailoviću, Revoluciji i mnogim drugim kulturno-istorijskim znamenitostima iz bliže i dalje istorije ovog kraja. Brojne manifestacije se održavaju u Ivanjici i okolini: Sabor lovaca na Goliji, Zvuci Golije, Javora i Mučnja, Festival izvorne srpske pesme, Sabor dvojničara i starih instrumenata Srbije. Svakako najznačajnije mesto zauzima obnovljeni ivanjički festival kulture i zabave, starogradskog i čaršijskog duha Nušićijada koja će se ove godine održati po šesti put od 28 - 30. avgusta. Ovogodišnju Nušićijadu krasiće sve njene, sada već tradicionalne, karakteristike: broj-

ni kvalitetni sadržaji, raznovrsne umetničke forme, spoj modernog i tradicionalnog, pa će Ivanjicom ponovo defilovati svet odeven u kostime s kraja 19. i s početka 20. veka. Branislav Nušić će ponovo uvesti poseban trodnevni festivalski režim bez boljki, razmirica i fajronta, dok će gosti Nušićijade uživati u pozorišnim predstavama, muzičkim koncertima, performansima, prirode na površini od 75.183 ha. Po planovima koji postoje Golija bi u budućnosti mogla da postane veliki evropski turistički centar. U Ivanjici su za svaku preporuku smeštajni kapaciteti u prelepim, konfornim, modernim hotelima: Park, City, Logos u Katićima, Javor u Kušićima, kao i u privatnom smeštaju u gradu i selima u luksuzno opremljenim vilama i apartmanima sa svim sadržajima potrebnim za prijatan odmor i boravak u ovim krajevima. Izdvajaju se: Ivanjički konaci na samo nekoliko kilometara udaljeni od Ivanjice, Golijski konaci u podnožju planine Golija na ulaku u Park prirode, Vila Angelina u selu Kušići, Pansion Obradović u selu Katići, Vila Avramović u selu Kumanica - Golija, Golijski dar i mnogi drugi. Da ovdašnji domaćini u seoskim domaćinstvima imaju šta da ponude govore i dobijena tri Turistička cveta – najveće priznanje u turizmu Srbije. Ko jednom dođe u Kušiće, Katiće, Kumanicu, Daiće, Komadine, Lisu... opčinjen

izložbama, tribinama i obrazovnim programima, ali i u kafanskoj atmosferi koja predstavlja obeležje ovog ivanjičkog praznika. A Vi sumnjičavi, ako neverujete u ovo gore napisano pozivamo Vas da dođete, jer ste

VIĐENI ZA IVANJICU

... ili nas posetite u hali 4. Beogradskog sajma turizma od 19.02. do 22.02.2015. godine

19


S

R

B

I

J

O

M

Bor

Da zastane dah N

eposredna okolina Bora predstavlja oazu izvanrednih prirodnih atraktivnosti i formi, koje nude nebrojene mogućnosti za razvoj turizma. Malo je prostora u Srbiji koji se mogu pohvaliti takvom raznovrsnošću predela, dužinom Lazarev kanjon geološke prošlosti, arheološkim, etnografSpomenik prirode „Lazarev kanjon“ je skim i kulturnim nasleđem. Bor i njego- zаštićeno prirodno dobro prve kаtegorije va okolina sa većim brojem prirodnih i - jedаn od nаjimpresivnijih elemenаtа izgrađenih turističkih centara i lokaliteta, reljefа Kučаjа i jedаn od nаjznаčаjnijih privlačni su skoro za sve kategorije turista. centаrа biodiverzitetа nа Bаlkаnu. Nalazi se na obodu Kučajskih planina Na relativno malom prostoru skoncentrii obuhvata sliv Zlotske reke – pritoke Crsani su Brestovačka Banja, Borsko jezero, nog Timoka. Lazarev kanjon, Crni vrh, Stol, Dubašnica, Usečen u debele krečnjаčke stene isLazareva pećina, Muzej rudarstva i meta- pod Mаlinikа u dužini od 9 km, okomilurgije, Zoološki vrt … tih, divljih liticа, sа brojnim sipаrimа, procepimа i pećinаmа predstаvljа nаjCrni vrh duži i nаjdublji kаnjon u Istočnoj SrbiOva planina daje posebno obeležje ji. U nаjužem delu širok je sаmo 3 - 4 planinskom prostoru okoline Bora, pometаrа. Dubinа dostiže i do 500 metаrа. red ostalog i zbog toga što predstavlja Nа pojedinim mestimа rekа prolаzi izdeo šumskog kompleksa Kučaja i deo rameđu uklještenih kаmenih blokovа koji zvođa slivova Mlave na zapadu, Timoka čine prirodne mostove. na istoku i Peka na severu. Lako pristupačna zbog dobre povezаnosti аsfаltnim putem Bor-Žаgubicа sа većinom krаjevа Srbije i susednih zemаljа. Od Borа je udаljen 30 kilometara, što predstavlja polusatnu vožnju automobilom.

Crni vrh odаvno predstаvljа metu turistа i izletnikа, zbog čegа je i dаleke 1952. godine nа ovoj plаnini izgrаđen Plаninаrski dom, а nešto kаsnije uređen je teren zа skijаnje sа uspinjаčom. Ovde je devedesetih godinа zаpočetа grаdnjа jednog od nаjvećih zimskih centаrа u Evropi „Jelen-Hyatt Regency“. Trenutno na Crnom vrhu funkcioniše skijalište koje ljubiteljima zimskih sportova koje skijašima nudi dve staze. Jedna je duga 1.550 metara za smelije i vičnije pored nove dvosede žičare i druga dužine oko 800 metara duž ski-lifta “Sidro” prema nedovršenom hotelskom kompleksu Jelen-Hajat. Uređen je prilazni put, parking, objekat za iznajmljivanje skijaške opreme i kafić.

20

Iаko nešto plići od Lаzаrevog kаnjonа po lepoti i prirodnim retkostimа još je impresivniji kаnjon Mikuljske reke. Jednа od mnoštva prirodnа аtrаkcijа ovih predelа koja zаustаvljа dаh je izolovаnа stenа u Mikuljskom kаnjonu „Kulа“, visokа 150 m. Područje obuhvaćeno Spomenikom prirode „Lazarev kanjon“ odlikuje se bogatstvom izuzetnih prirodnih vrednosti: - spletom krečnjačkih kanjonskih dolina impozantnih dimenzija i izrazitih morfoloških oblika; - brojnim i značajnim speleološkim objektima u kanjonu Demižloka, Vejske i Lazareve reke; - pojavama i procesima kraške cirkulacije voda u slivu Zlotke reke (32 km) i njenim sastavnicama, kao i značajnim izvorima (Zlotsko vrelo, Mikulj, Fontana Šojnji); - florističkom i fitocenološkom bogatstvom; - životinjskim svetom.

Turistička organizacija “Bor“, Moše Pijade 19, 19210 Bor Tel. 030/459-020, tel/fah. 459-021 E-mail: tobor030@open. telekom.rs, www.tobor.rs Zlotske pećine

Istočna podgorina Kučaja, naročito okolina sela Zlot, izuzetno je bogata speleološkim lolalitetima, koji su poznati su pod zajedničkim nazivom Zlotske pećine. Najpoznatija i za turističke obilaske uređena je Lazareva pećina. Carstvo tame i tišine Vernjikice, Hajdučice, Vodene, Mandina i ostalih pećina, za sada je dostupno samo speleolozima.

Bora Stanković


ГРАД

Вражогрначки точак

ЗАЈЕЧАР

A 2015

21


Kvalitet, kvantitet i kontinuitet

U

niverzitet „Singidunum“ je osnovan pre 15 godina sa ciljem da obrazuje visoko kvalitetan kadar koji će odgovoriti modernim zahtevima privrede i doprinositi razvoju poslovnog okruženja. „Singidunum“ je prvi akreditovani privatni univerzitet u Srbiji, a nedavno je dobio i novo Uverenje o akreditaciji za period od 2013. do 2018. godine. Prepoznatljiv po kvalitetnim nastavnim metodama, po stalnom usavršavanju nastavnog procesa, praćenju svetskih trendova u obrazovanju, „Singidunum“ odlikuje i pozitivna atmosfera i interaktivni dijalog sa studentima.

sa drugih univerziteta da bi usavršavali znanja i dobili „Singidunumovu“ diplomu. „Singidunum“ je prepoznatljiv je i po učešću na stručnim konferencijama, naučnim skupovima i saradnji sa privrednim i javnim preduzećima, u kojim profesori sa ovog Univerziteta daju svoj stručni doprinos. Fakulteti u sastavu Univerziteta „Singidunum“ postali su lideri u promociji novih znanja i veština. Prema najvišim standardima i u cilju unapređenja struke i pozicioniranja turizma kao važne privredne delatnosti, školuju se i studenti na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment. Dužnost dekana

Najviše vremena u nastavnom procesu se posvećuje stručnim predmetima. Fakultet daje široko obrazovanje, ali se od studenata očekuje da posebno poznaju predmete koji su usko vezani za struku. Na predavanjima se može videti da su studenti motivisani i da pokazuju zavidan nivo znanja i kreativnosti. Jedna od velikih prednosti našeg Fakulteta , te i kvalitet koji se time obezbeđuje, jeste obavezna stručna praksa u III i IV godini.

O tome najbolje govore studenti - generacije diplomaca koji rade na odgovornim poslovima u domaćim i stranim kompanijama. Interesovanje za upis na akademske studije se povećava iz godine u godinu, kao i za nastavak školovanja na akreditovanim master i doktorskim studijama. Takođe, sve je više onih koji dolaze

preuzeo je nedavno dr Slobodan Čerović, redovni profesor ovog univerziteta. „Diplomirani studenti treba da odgovore potrebama modernog tržišnog poslovanja, te oni tokom školovanja stiču savremena teorijska i praktična znanja iz oblasti turizma i hotelijerstva, informatike i uče svetska jezika.

kulture… Mi kontiunuirano radimo na unapređenju naših nastavnih programa. U tom cilju, očekujemo bliže povezivanje Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment sa određenim državnim institucijama, kako bi mogli da damo veći doprinos oporavku naše turističke privrede – kaže dekan, Prof. Dr Slobodan Čerović.

22

Prenošenjem znanja doprinosite razvoju svakog mladog čoveka, a za mene je to i pitanje patriotizma, etike, poslovne

Rozana Sazdić


nOVi SaD | BEOgraD | niŠ

KonKURs zA UpIs nA

AKREdITovAnE osnovnE AKAdEMsKE sTUdIjE za školsku 2015/2016. godinu

poslovnI FAKUlTET studijski program: POSLOVna EKOnOMija Moduli:  RAčUnovodsTvo I REvIzIjA  FInAnsIjE I bAnKARsTvo  MARKETIng I MEnAdžMEnT  UpRAvljAnjE ljUdsKIM REsURsIMA (HR)

UnIvERzITET sIngIdUnUM & UnIvERzITET IMc KREMs

Austrijske studije u srbiji zajedničke osnovne bbA studije na engleskom jeziku

studijski program: ToURIsM And lEIsURE MAnAgEMEnT Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 93 209, 3093 219 www.singidunum.ac.rs

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

FAKUlTET zA TURIsTIčKI I HoTElIjERsKI MEnAdžMEnT

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: inFOrMaTiKa i raČunarSTVO studijski program: inFOrMaCiOnE TEHnOLOgijE

Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

studijski program: TuriZaM i HOTELijErSTVO Izborne opcije:  TURIzAM  HoTElIjERsTvo  gAsTRonoMIjA

FAKUlTET zA InFoRMATIKU I RAčUnARsTvo

TEHnIčKI FAKUlTET studijski program:

FAKUlTET zA FIzIčKU KUlTURU I MEnAdžMEnT U spoRTU studijski program: FiZiČKO VaSPiTanjE i SPOrT studijski program: MEnaDŽMEnT u SPOrTu Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

ELEKTrOTEHniKa i raČunarSTVO

Izborne opcije:  ElEKTRonsKE KoMUnIKAcIjE  soFTvERsKo InžEnjERsTvo  EnERgETsKA EFIKAsnosT Ul. Danijelova 32, Beograd Telefon: 011 30 94 094 www.singidunum.ac.rs

gimnazija singidunum je savremena gimnazija opšteg tipa koja je nastala iz potrebe da se učenicima omogući sredina koja će ih motivisati da uče i stvaraju. Takođe, njihovi roditelji mogu biti sigurni da su im deca na pravom putu i bezbednom mestu. cena školarine je 2900 evra godišnje (plaćanje je moguće u 10 mesečnih rata), a njom su obuhvaćene redovna, dopunska i dodatna nastava, komplet udžbenika za tekuću godinu, užina, kursevi stranih jezika i priprema za sticanje međunarodno priznatih diploma u okviru centra za strane jezike Univerziteta singidunum i profesionalna orijentacija. Učenici mogu ostvariti porodični popust i popust na preporuku studenata Univerziteta singidunum. Upis u školsku 2015/16. godinu je u toku, a više informacija o uslovima upisa i školarini, pogledajte na našem sajtu.

Dušana Popovića 7, 11050 Zvezdara, Srbija Tel: 011/30 93 269; 30 93 260; Mob: 065/30 93 269 E-mail: gimnazija@singidunum.ac.rs

www.giMnaZijaSingiDunuM.rS

23


S T R U K A

I

N A U K A

Publicitet kao oblik medijskih komunikacija Ekskluzivno za Turističke novine Piše: MSc Vladimir Pavković Centar za odnose s javnošću i međunarodnu saradnju Visoka turistička škola Novi Beograd

P

ublicitet predstavlja oblik medijskih komunikacija u kojem mediji posvećuju prostor ili vreme informacijama o subjektu publiciteta, s obzirom da su one, prema proceni novinara i urednika, važne i interesantne za javnost. Ovaj vid medijskih komunikacija, za razliku od oglašavanja, ne podrazumeva plaćeni prostor, već poziciju u tzv. redakcijskom prostoru medija.. Publicitet se ne može u potpunosti kontrolisati. Kod oglašavanja, oglašivač kreira oglasnu poruku i ima potpunu kontrolu nad njenim sadržajem. Pored toga, oglašivač u dogovoru sa službom marketinga određenog medija, a za dogovoreni novčani iznos, bira poziciju gde će oglasno rešenje pozicionirati. Sa druge strane, kod publiciteta, stručnjak za odnose s javnošću kreira određeni događaj ili neku drugu promotivnu aktivnost, a novinari i urednici su ti koji odlučuju da li je ta aktivnost zaslužila medijski prostor, kao i formu u kojoj će biti objavljena. Međutim, publicitet ne nastaje samo kao posledica sračunatih, namernih, aktivnosti stručnjaka za odnose s javnošću. On množe nastati i kao posledica događaja koji nisu unapred planirani i organizovani. Na osnovu ovoga, publicitet se može klasifikovati na primarni i sekundarni. Osnovna razlika je u tome da li se nešto desilo samo po sebi (primarni) ili je neko sračunato, sa određenim ciljem, uticao na to (sekundarni).

24

Vladimir Pavkovic i stidenti VT

Pozitivan i negativan publicitet. Podelu publiciteta možemo izvršiti i na pozitivan i negativan publicitet. Pozitivan publicitet je onaj koji kod medijske publike stvara pozitivnu percepciju o subjektu publiciteta, dok negativan publicitet podrazumeva negativnu percepciju kod iste, medijske javnosti. Ukoliko se radi o sekundarnom publicitetu, cilj kreatora aktivnosti koja treba da izazove publicitet je, svakako, da on bude pozitivan. Međutim, postoje i suprotni primeri. U pojedinim oblastima društvenog života, poput šou biznisa, veoma često je bitno stvoriti publicitet po svaku cenu, pa makar on bio i negativan. Pojedinci koji se bave odnosima s javnošću u šou biznisu često umeju da kažu da je bolje da se o njihovom klijentu piše i loše, nego da se

o njemu uopšte ne piše. Ipak, ova pojava predstavlja izuzetak, tako da se sa sigurnošću može tvrditi da je cilj stručnjaka za odnose s javnošću stvaranje pozitivnog publiciteta. Pozitivni primarni publicitet je uvek dobrodošao i bez obzira što na njegovo stvaranje organizacija/pojedinac nisu učestvovali, oni će na njega uvek gledati blagonaklono. Negativni primarni publicitet je velika opasnost za organizaciju i/ili pojedinca i prestavlja uvod u kriznu situaciju. Mnogi stručnjaci smatraju da kriza nastaje onog trenutka kada mediji počnu da pišu o događaju koji ju je izazvao, a ne od trenutka kada se događaj odigrao. Najveća mana publiciteta je nemogućnost kontrole sadržaja i tokova informacija, dok je najveća prednost činjenica da se novinarskom izveštaju/mišljenju uvek više veruje nego bilo kom plaćenom ogla-


su. Medijska publika smatra da je sve što je objavljeno u plaćenom oglasu hvalospev o samom sebi, a ne objektivno posmatranje stvari, dok se za novinarske izveštaje i stavove smatra da su objektivni i kredibilni.

Da li je publicitet besplatan? Iako je jedna od osnovnih razlika između publiciteta i oglašavanja ta što publicitet ne podrazumeva plaćanje prostora u medijima, ne možemo za svaki njegov oblik reći da je besplatan. Primarni publicitet je oblik publiciteta za koji se može reći da je besplatan, s obzirom da je događaj koji je izazvao pažnju medija neplaniran, pa samim tim nije zahtevao troškove njegovog organizovanja. Kod primarnog publiciteta ne može se govoriti o troškovima koji su nastali usled krize ili katastrofe, a koje su izazvale medijsku pažnju, jer oni nastaju odvojeno od publiciteta, a jedina veza između troškova i ove vrste publiciteta su troškovi koji su uvećani usled negativnih medijskih objava. Ipak, ni ovo nisu troškovi publiciteta, već troškovi koji nastaju usled negativnog publiciteta. Sa druge strane, sekundarni publicitet veoma često nije besplatan. Troškovi sekundarnog publiciteta se ne odnose na troškove prostora u medijima, već na troškove organizovanja neke aktivnosti, odnosno specijalnog

događaja koji treba da dovede do medijske objave. Veoma često stručnjaci za odnose s javnošću organizuju specijalne događaje kako bi obezbedili publicitet za organizaciju ili ličnost koju zastupaju. Organizacija bilo kog događaja zahteva, u zavisnosti od njegove vrste, veća ili manja ulaganja i ona predstavljaju troškove publiciteta.

druge strane, novinar je plaćen za to, što je činjenica koja je suprotstavljena definiciji publiciteta kao besplatne medijske objave. Bez obzira na upitnu etičnost, advetoriali predstavljaju jedan od najčešćih oblika medijskih komunikacija i sastavni su deo, gotovo svih, savremenih medijskih strategija u odnosima s javnošću.

Nove forme - spoj publiciteta i oglašavanja.

Šta je posao PR-a?

Prepreku jasnom definisanju i razmatranju publiciteta predstavljaju i nove hibridne forme medijskih komunikacija. Jedna od njih je i advetorial, koji predstavlja spoj publiciteta i oglašavanja. Advetorial nastaje kada novinar, koji je plaćen za to, afirmativno piše o subjektu koji treba da bude promovisan, pri čemu ovaj tekst dobija prostor u redakcijskim stranama. Pored štampanih medija, ovaj vid medijskih komunikacija se koristi i na radiju, televiziji i internetu. Kod advetoriala imamo sve elemente pozitivnog publiciteta: afirmativnu priču, novinara koji je piše i objavu na redakcijskim stranama. Ipak, sa

Stručnjak za odnose s javnošću mora poznavati medije i novinarstvo kako bi uspešno stvorio publicitet za potrebe subjekta koga zastupa. Najpre mora poznavati sve vrste medija, zatim, način na koji se pravi vest, stilove novinarskog izveštavanja, načine uredničkog razmišljanja, uredničku politiku pojedinih medija i dr. Tek sa ovim znanjima on je u stanju da kreira i plasira vest koju će mediji objaviti. Od posebnog značaja je da zna i sam da napiše novinarski tekst, jer u tom slučaju raste verovatnoća da će vest biti objavljena. Sama medijska objava može nastati kao rezultat dolaska novinara na mesto određenog događaja ili putem slanja saopštenja za javnost koje će sadržati sve potrebne informacije. Posmatrajući dinamično tržišno okruženje, jasno je da medijska strategija stvaranja publiciteta podrazumeva stalno angažovanje stručnjaka za odnose s javnošću u pogledu stvaranja dovoljno medijski zanimljivih informacija. To znači da se oni ne smeju zadovoljiti sa jednom ili eventualno dve objave, kao ni sa velikim pauzama u medijskim objavama. Pored poznavanja medija i njihovog rada, od ovih stručnjaka se traži velika doza kreativnosti, kako bi kreirali raznovrsne taktike kojima će obezbediti medijski prostor i vreme.


M

E

D

I

J

I

I

T

U

R

I

Z

A

M

Mediji mogu biti od presudne važnosti kad je u pitanju pozicioniranje turističke destinacije. Potrebno je znati kako zajedničkim radom s medijima dobiti planirani publicitet i kako se poslužiti medijima kao komunikacijskim kanalom. Brend koji pobeđuje je mnogo više od novog slogana, grafičkog dizajna ili ulepšane stvarnosti. Najbolji i najvredniji saradnik turističke privrede su mediji. Ali, da li, i kako ta veza funkcioniše? Dobar primer mogu biti odgovori na pitanja, koje je u okviru projekta “Edukacija lokalne turističke privrede za medijsku promociju“, postavila mr Svetlana Zrilić, autor i urednik emisije “Knjiga utisaka”

Medijska kultura

P

o ideji i u organizaciji mr Svetlane Zrilić, autora i urednika kultne turističke emisije koja se 15 godina emituje na programima RTS-a, u 12 značajnih turističkih mesta u Srbiji održana je Radionica pod nazivom “Mediji i turizam”. Radionica je obuhvatila teorijski i praktičan rad, s ciljem da akteri u turizmu unaprede znanje i veštine vezane za komunikaciju sa medijima.

U radionici “Mediji i turizam”, učestvovalo je preko 300 polaznika, koji su, direktno ili indirektno, uključeni u rad turističke privrede u okviru svoje lokalne zajednice. Najviše polaznika bilo je iz Turističkih organizacija i Turističko- sportskih centara (17 turističkih organizacija i, neke od njih poslale su 2 do 3 predstavnika), lokalne samouprave (7), menadžera hotela (33), vlasnika privatnih smeštajnih kapaciteta (46) , institucija kulture (11), udruženja građana (9) , proizvođača suvenira (4), specijalizovanih škola (2) i drugih ustanova. Na kraju radnog dela popunjavana je anketa:

26

Anketa: 1. Koliko često kontaktirate sa medijima? 2. Sa kojim medijima ( TV, radio časopisi...) najčešće kontaktirate? 3. Za koju su vrstu informacija zainteresovani novinari ? 4. Da li se oglašavate u medijima (i kojim) i koliko puta godišnje? 5. Koji su efekti Vaših promotivnih aktivnosti? 6. Šta je (osim finansija) najveći problem u sprovođenju promotivnih aktivnosti? 7. Koju ocenu ( od 1 do 5) biste dali kvalitetu promocije turističkih kapaciteta vaše opštine? 8. Šta su glavni aduti turističke ponude Vaše opštine? 9. Da li postoji Strategija razvoja turizma ili Strategija promocije turističke ponude Vaše opštine? 10. Na koji način se javnosti ( lokalni ili državni mediji) najčešće predstavlja turistička ponuda Vaše opštine? 11. Nabrojte tri novinara i Redakcije u kojima rade, a koji, po Vašem mišljenju, dobro izveštavaju o turizmu.

Analiza Interesantno je da su na pitanje KOLIKO ČESTO KONTAKTIRATE SA MEDIJIMA anketirani odgovarali u rasponu od NIKAD do SVAKODNEVNO.

Pojedini hotelijeri (hotel “Prezident”, Palić “Ozon”- Brzeće), i ustanove kulture (Muzej Vranje), smatraju da su nedovoljno prisutni u medijima, dok ima i privatnih ugostitelja (Irig) koji se oglašavaju samo na svom sajtu. Najčešće kontakte sa medijima imaju predstavnici turističkih organizacija, a broj kontakata raste srazmerno veličini i popularnosti turističke destinacije.

Najveći broj anketiranih ostvaruje kontakt sa medijima isključivo na lokalnom nivou (TV stanice, novine, radio), dok tek svaki deseti ima kontakte sa medijima koji imaju nacionalni predznak.

Predmet pojavljivanja u medijima je prema odgovorima informisanje o aktuelnim dešavanjima ( 22 odsto anketiranih), dok se većina (78 odsto) oglašava u vreme Manifestacija i radi prodaje smeštajnih kapaciteta.

Prosek oglašavanja u medijima je isključivo sezonski, dok jedino Regionalna turistička organizacija Zapadna Srbija


i Zlatibor imaju svakodnevne kontakte sa medijima. Ono u čemu se svi učesnici Radionice slažu je da POSTOJE POZITIVNI EFEKTI promotivnih aktivnosti i da promocija DONOSI VEĆI BROJ GOSTIJU, dok TO Zlatar dodaje da su mediji kroz promociju formirali vizuelni identitet i brend destinacije. TO Ivanjica je ovim delovanjem ubrzala brendiranje manifestacije - Nušićijada, dok su predstavnici TO Brus i Vranje izuzetno zadovoljni efektima jer su doneli povećanje broja gostiju za 30 odnosno 40 odsto. Predstavnici hotela “Junior”- Brzeće smatraju da su na ovaj način stvorili poverenje i bolji kontakt sa lokalnim stanovništvom. Osim nedostatka finansija, anketirani smatraju da je najveći problem u sprovođenju promotivnih aktivnosti nerazumevanje lokalne samouprave o značaju i mogućnostima turizma (Vranje), predrasude i nedovoljna obučenost kadrova ( Irig), visoke cene medijskog prostora (Vranje), nedostatak dobrog promo-materijala (Zlatibor), neusaglašenost stavova o prioritetima u turizmu opštine (Brus), nedostatak organizacionih i tehničkih resursa ( Bajina bašta), kao i to što novinarima nije uvek interesantno ono što je lokalnoj turističkoj organizaciji bitno (Nova Varoš, Arilje). Najveću saglasnost anketirani su imali u oceni kvaliteta promocije turističke ponude. Zabeležili smo: - ocena 1 - dva anketirana polaznika - ocena 2 - devet anketiranih polaznika - ocena 3 - dvestotine anketiranih polaznika - ocena 4 - sedamnaest anketiranih polaznika - ocena 5 - dve petice, - bilo je i neizjašnjenih, a zabeležili smo i jednu nulu. U opisu turističkih aduta, svi su naglasili: - prirodne resurse - kulturno- istorijske znamenitosti - gastronomiju

- manifestacije - lekovite faktore - zabava. 98 odsto anketiranih zna da na lokalnom nivou postoji Strategija razvoja turizma, ali čak 66 odsto smatra da se ona ne sprovodi, ili da se toliko kasni sa sprovođenjem, da sumnjaju u njenu ispravnost. Preostali anketirani nisu zadovoljni konceptom Strategije, kao i njenim efektima.

Organi opštinske uprave koriste iste načine i metode u promotivnim akcijama kao i lokalne turističke organizacije i privreda. Najveće učešće imaju nastupi na sajmovima, internet prezentacije i oglašavanje, prevashodno u lokalnim medijima.

Interesantno je da većina anketiranih nije mogla da imenuje novinare koji sektorski u svojim redakcijama i medijima prate turizam, objašnjavajući da nemaju stalne kontakte sa njima (čak i na lokalnom nivou) . Iako najmanje sarađuju sa velikim novinskim i TV kućama, najbolje znaju novinare iz tih redakcija, što objašnjavaju njihovim pristupom temama, a ne samo prodaji oglasnog prostora.

Umesto zaključka Osnovni cilj turističke destinacije je povećanje obima poslovanja uključivanjem što većeg broja turista. Nedovoljno ulaganje u promociju turizma, nepoznavanje mogućnosti i značaja medijskog pojavljivanja, ne samo da ne ide u prilog pozicioniranju turističke destinacije, već negativno utiče i na odnose sa partnerima i potrošačima. Raznovrsni turistički resursi, u širokoj paleti od prirodnih do kulturnih, čine Srbiju dovoljno turistički atraktivnom. Međutim, prisustvo resursa nije samo po sebi dovoljno da bi se turizam razvio. Činjenica je da mnogi samoinicijativno, i sa ciljem da ih košta što manje, prave promo-filmove, flajere, kataloge i promo-ture za medije - bez stručne pomoći i istraživanja tržišta. Pokazuje se da je to samo bacanje para i trošenje vremena. U suštini, nije problem samo u nedostatku finansija. P.S. Neka svako, bar za sebe, odgovori na pitanja u anketi. Rozana Sazdić

27


SEOSKI TURIZAM

Kakvi su trendovi kad su u pitanju brendovi

Vilovi, Kikovi i Žeravica Pre desetak godina malobrojna seoska domaćinstva u Srbiji su nosila porodično prezime za naziv turističke ponude. Gostoljubljem domaćini postižu nezaboravnost, a dodatnu vrednost za pamćenje i prepoznatljivost, izborom naziva domaćinstva ili turističkog kompleksa. Danas se u Srbiji lična imena markentiški nose: Petrov spas, Mišića Konak, Vodenica kod Uče, Ljubino dvorištance, Rašino selo, Terzića avlija, Didina kuća, Galetovo sokače, Danetova vodenica, Gagijevo sedlo, Lazarevi konaci, Mala Kelja, Marin Gaj, Zdravkovac...

28

Lokacijski brendovi su nam u obliku: Drinska kuća, Dunavsko gnezdo, Golijski konaci, Garaške breze, Debela gora, Raj na Moravi, Ruža Gruže, Vlaški dragulj, Tarski konaci, Ključ raja... Vile: Radigost, Albedo, Vilovi, Banstol, Beli dvor, Lago, Babin zub, Golijski dar, Etna, Kikovi, Melodija... Salaši samo u Srbiji su: Brkin, Mlađin, Cvejin, ali i Naš, Cvetni, Martin, Majkin, Babin, Zekin, Rokin, Bošnjak, Debeli lad, Volić, Katai... Turistički kompleksi ili etno sela, kako ih vlasnici zovu su Vraneša, Babina reka,

Divljakovac, Gaj, Vrhpolje, Jazak, Srna, Lepenica, Rakezići, Beli kamen, Slatkovac… Turisti među ostalima, odavno prepoznaju nazive: Kriva reka, Gostoljublje, Kraljica voća, Milogošće, Rajski konaci, Šarene taljige, Ranch V8, Zeleni čardaci, Žeravica, Tri hrasta, Brestovi i vizija, Čarobni breg, Dobrodolac, Zakos, Mala reka, Cerova kosa, Tetrebovac, Morava Garden, Takovski vrt, Zeleni zec...  Strateški brend menažment na seoski način – bolji od mnogih privrednih kompanija! Vladimir Ivanović


Piše Mira Mirković

Opština Gornji Milanovac

O

pština Gornji Milanovac, prepoznatljiva kao Rudničko-takovski kraj, smeštena je u najlepšem delu Srbije, jugozapadnoj Šumadiji, okružena planinama Rudnik, Maljen, Suvobor i Vujan, tako da čini predeo izuzetne prirodne lepote. Ni tako velika po površini (836 km2), niti po gustini naseljenosti (44.663 stanovnika), ova opština i ovaj kraj su ipak po mnogo JUBILARNA

Dva veka je prošlo od kada je Miloš Obrenović u Takovu podigao Drugi srpski ustanak na Cveti, 23. aprila 1815. godine, u senci stoletnih hrastova. Danas je taj prostor od nekoliko hektara Znamenito mesto „Takovski grm“ koje obuhvata gradjevine i spomenike vezane za podizanje Drugog srpskog ustanka: -Muzej Drugog srpskog ustanka otvoren 1994. godine, smešten u zgradi koju je sagradio kralj Aleksandar Obrenović 1891 godine, ATRAKTIVNA Teritorija opštine Gornji Milanovac je predeo izuzetnih pejzažnih vrednosti, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, radnih i gostoljubivih domaćina, što je osnovni preduslov za

TRC “Momčilo Čeković”, Koštunići uspešan razvoj seoskog turizma. Više od decenije se na ovim prostorima rascvetava seoski turizam. Pored seoskih domaćinstava, sve je

čemu izuzetni, od najstarijih tragova civilizacije, preko rimskog doba, oslobodilačkog XIX veka, do herojskih stradanja tokom I i II svetskog rata. Celokupna teritorija opštine Gornji Milanovac predstavlja jedinstvenu istorijsku čitanku, u kojoj najznačajnije mesto pripada vremenu stvaranja moderne srpske države. Ovo je kraj gde je rođena moderna Srbija, a ove godine sve je u znaku velikog jubileja.

u jedinstvenoj je prilici da autentično i neponovljivo ispriča priču o tom slavnom vremenu. Središnje mesto zauzima slika Paje Jovanovića „Takovski ustanak“ i deo nekadašnjeg grma pod kojim su se ustanici okupili.; -Crkva brvnara, autentična gradjevina iz 18 veka, u kojoj je prota Melentije Pavlović pričestio ustanike; -Spomenik Drugom srpskom ustanku podignut 1887. godine pored nekadašnjeg starog takovskog grma (koji je srušila oluja1901. godine), na mestu gde je Miloš okupio ustanike. - Skupina „Takovski ustanak“, delo akademskog vajara PetraUbavkića, postavljena 1990 godine, prikazuje trenutak zakletve. U pripremi i podizanju Drugog srpskog ustanka, pored obeležja u Takovu, značajnu ulogu imali su: Miloševa kuća u Gornjoj Crnući, manastir Vraćevšnica, crkva Sv. Dimitrija u Brezni, kao i mnoge ličnosti sa ovog prostora iza kojih su ostala brojna svedočanstva. više pravih etno kompleksa sa većim brojem ležaja koje posećuju mladi, kao i organizovane grupe. Prednjače „Tri hrasta“ Klatičevo, „Rajski konaci“ Leušići, „Etna“ Ugrinovci, etno domaćinstvo „Zavičej“ i vila „Milica“Trudelj, hotel „Neda“ Rudnik, Zadužbina „Žilović“ Vraćevšnica i drugi. Posebnu pažnju zavredjuje nova turistička destinacija –„čarobno eko naselje“ TRCentar „Momčilo Čeković“ Koštunići , koje u ponudi ima pet vajata, sedam čardaka i devet kaca, a planirano jei proširenje kapaciteta. Izuzetrno atraktivni objekti kakvi su nekada postojali na ovim prostorima, opremljeni po savremenim standardima. Na raspolaganju gostima su sportski tereni za tenis, mali fudbal, zabavni park za decu, a u letnjem periodu kupanje na reci Čemernici i niz drugih osmišljenih programa za odmor i zabavu.

TRADICIONALNA u vreme Drugog srpskog ustanka Knez Miloš Obrenović sa porodicom živeo u Gornjoj Crnući, nadomak manstira Vraćevšnica. Narod ovog podrudničkog i gružanskog kraja čuva uspomenu na to vreme u kome je posebnu ulogu imala kneginja Ljubica.

Njihov dom bio je prvi konak, prvog kneza kneževine Srbije, u kome je knez Miloš obavljao državničke poslove i gde su se okupljali vidjeniji ljudi tog vremena. Konak u Gornjoj Crnući tri godine (1815-1818) bio je prestonica nove Srbije, sve do preseljenja u Kragujevac. Kneginja Ljubica je sve goste ljubazno dočekivala i posluživala po starim srpskim običajima. Trudila se da neguje najlepše narodne običaje, koji se prenose na generacije i ostaju trajno da žive na ovim prostorima. Po predanju, kneginja je organizovala prela na kojim su pevane izvorne narodne pesme i služena nacionalna jela. Tako je nastala i izvorna pevačka grupa „Crnućanka“, koja i danas postoji i neguje izvornu narodnu pesmu. Kneginji u čast, a radi očuvanja izvorne narodne pesme i običaja tradicionalno svake godine, prve nedelje juna meseca organizuje se manifestacija „Dani kneginje Ljubice“ u Vraćevšnici.

UVEK JE PRAVO VREME DA POSETITE OPŠTINU GORNJI MILANOVAC

TO opštine Gornji Milanovac Cara Dušana br.2, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/720-565; 720-566. e-mail: togm@open.telekom.rs info@togm.org.rs web: www.togm.org.rs

29


Lečenje,

ribarskabanja@yahoo.com www.ribarskabanja.rs Specijalna Bolnica Ribarska Banja tel. 037/ 865-263 fax 037/865-129 informacije i rezervacije tel. 037/865-120 037/865-270      063/87-82-886

rehabilitacija

i prevencija

M

alo je zdravstvenih ustanova u svetu koje se mogu pohvaliti ovakvim kontinuitetom i rezultatima u radu. Prošle godine navršilo se 180 godina naučno utemeljenog rada Specijalne bolnice Ribarska Banja. Stručnost i iskustvo u sprezi sa izuzetnim prirodnim faktorom čini ovu ustanovu prvim izborom kada su neophodni tretmani koštano -zglobnih, degenerativnih, ortopedskih, reumatskih i nekih neuroloških oboljenja. Takođe, ovde se veoma uspešno rehabilituju posttraumatska stanja, stanja nakon operativnih zahvata na koštano-zglobnom sistemu posle povreda i fraktura - tako da pacijenti koji dođu sa pomagalima, mogu odavde otići kući potpuno oporavljeni. Specijalna bolnica Ribarska Banja nalazi se nedaleko od Kruševca, na obroncima Jastrepca u oazi nezagađene sredine. Obiluje izvorima lekovite sumporovite vode, izuzetnih svojstava, koje su čuvene po lekovitosti. U lečenju i rehabilitaciji koriste se savremene metode i tretmani, novi aparati i procedure.

Medicina nije samo lečenje i rehabilitacija, već i prevencija. Shodno tome, velika pažnja ovde se posvećuje i prevenciji kroz spa i wellness programe i tretmane. Poboljšanje zdravstvenog stanja, odmor i relaksacija u ovom prirodnom okruženju, poznatom i po specifičnoj mikro klimi, daje vrhunske efekte. Na raspolaganju pacijentima i gostima eksternim pacijentima) je moderan wellness i spa centar sa otvoreno -zatvorenim bazen, hamamom, slanom sobom, slanom pećinom, saunama, fitness centrom i centrom lepote.

Specijalna bolnica Ribarska Banja ima odličan tim lekara, sestara, terapeuta… Prepoznatljivi su po velikoj posvećenosti poslu i praćenju najnovijih dostignuća kroz stručno usavršavanje. Znanje i iskustvo su na njihovoj strani, a tu su i najveća priznanja - njihovi pacijenti. U razvoj Banje se neprestano ulaže. Nedavno su nabavljeni najsavremeniji aparati za merenje gustine kostiju- osteodenzitometar, aparat za merenje električne provodljivosti mišića i nerava - EMNG, kao i aparatura za ultrazvučnu dijagnostiku,a u toku je osavremenjavanje RTG- rentgen kabineta. Terapeutski, laboratorijski aparati i ostala pomoćna sredstva svake godine se osavremenjuju i u planu je nabavka hiperbarične komore. Velika ulaganja na polju dijagnostike treba da omoguće pa-

30

Rozana Sazdić

cijentima kompletan tretman pod jednim krovom, u jednoj ustanovi. Od kapitalnih investicija najveća je, svakako, rekonstrukcija centralnog platoa, čime je banja postala znatno lepša i uređenija, ali je i plato funkcionalniji i sadapotpuno prilagođen osobama sa otežanim kretanjem.


Stari Slankamen

Specijalna bolnica za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja ‘’Dr Borivoje Gnjatić’’

N

a obroncima Fruške gore u severno-istočnom delu Srema, na mestu gde se Tisa uliva u Dunav, neposredno uz obalu Dunava smešteno je malo mesto Stari Slankamen, koje je svoje ime dobilo po izvoru slane vode. Danas je Stari Slankamen poznat po specijalnoj bolnici ‘’Dr Borivoje Gnjatić’’

Specijalna bolnica za neurološka obolenja i posttraumatska stanja “DR Borivoje Gnjatić”, Stari Slankamen. Telefon: (022) 2591-626 Centrala: (022) 2591-426, 2591-395 Prijemna služba: (022) 2591-077 Fax: (022) 2591-287 e:mail: bolnicaslankamen@neobee.net home page: www.bolnicaslankamen.co.rs

terapiju parafinom sa mogućnošću korišćenja istog i za fango, parafango hidrokolatore i druga toplo hladna pakovanja. - lokalnim kupkama za donje ekstremiDobijen je i dodatni prostor za ručnu ma- tete i lumbalnu kičmu sa hidromasažom, sažu, za jednu suvu i vlažnu saunu, kao i kao i habard kadom za vežbe i individualnu masažu: - pokretnim hidromasažnim aparatom za masažu u bazenu. Sve to čini dobru osnovu da ova zdravstvena ustanova svoje usluge prodaje i na turističkom tržištu i da počne da razvija banjski turizam. U tom pravcu razmišlja i medžment koji ima ideje vezane za izgradnju otvorenog bazena sa termalnom vodom, aktiviranje postojećeg restorana, ugradnju panoramskog lifta i nabavke brodića za panoramsko razgledanje okoline. Temperatura slane vode na izvoru iznosi 19 Cº i dogreva se do željene temperature. Mineralna voda koja se koristi za terapiju ubraja se u slano-jodne vode hloridno-natrijumsmog tipa i nije radioaktivna. Ukupna mineralizacija vode iznosi 6,850 g/l i bogatog je sastava.

koja je visokospecijalizovana zdravstvena ustanova za za produženo bolničko lečenje i medicinsku rehabilitaciju kapaciteta 350 postelja. Ona godišnje svoje usluge pruži za 1250 do 1300 ljudi, od čega su 85% nepokretna ili polupokretna lica, a 15% su pokretni pacijenti. Po prijemu pacijenta pregleda specijalista fizijatar, radi se rutinska laboratorisjka obrada EKG, a po potrebi i RTG. Terapija se sprovodi timski: lekar, medicinska sestra, fizio i radni terapeut, psiholog, logoped, defektolog. Ovaj tim sačinjavaju još i: internista, neurolog, neuropsihijatar, neurohirurg i ortoped. U prošloj 2014. godini završena je adaptacija hidroterapeutskog bloka površine 800m². Ovom investicijom potpuno je obanovljen postojeći bazen, prostor za

za jedan manji hidromasažni nadgradni bazen. Prostor za kade je srž hidro-bloka i opremljen je sa: - galvanskom kadom sa individualnom masažom i četvoro-ćelijskim galvanskim kupkama; - četiri hidromasažne balneološke kade (biserne kupke) su aeraciono masažne i individualno masažne uz mogućnost rada po zonama;

Prva ispitivanja (analize) vode uradio je prof. dr. Srećko Bošković još daleke 1899. godine, a Nikola Petrović i akscionari 1906. godine osnovali su kupalište, hotel sa salonom i restoran. Nedaleko od izvora, na ravnom terenu, napravljeno je kupatilo sa 28 kada, a samo godinu dana kasnije podignut je i dvospratni hotel sa 51 sobom. U Starom Slankamenu postoji pravoslavna crkva koju je podigao Vuk Branković 1468. godine

INDIKACIJE - stanja nakon CVI, kraniocerebralnih povreda; - oštećenja perifernog motornog neurona; - stanja posle traume kičmenog stuba; - stanja posle povreda koštano-zglobnog sistema; - zapaljenski reumatizam; - degenerativni reumatizam; - osteoporoza,

TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI - hidroterapija (terapisjki bazen); - biserne kupke; - habard; - četveroćelijske lokalne kupke; - termoterapija; - fototerapija; - bioptron tx; - elektroterapija; - magneti; - laseroterapija; - akupunktura; - radna terapija

31


S

R

B

Put ka turizmu

N

ije ucrtan u moderne turističke rute, a svakako to zaslužuje. Varvarin ima sve – i dugu istoriju, i slavne pretke, i bogatu kulturnu baštinu i prirodne lepote. Pitomu dolinu reka, Zapadne i Velike Morave gde se opština prostire, sa zapada natkriljuje planina Juhor. Nekada je na najvišem vrhu, Velikom Vetrenu, bilo moćno utvrđenje. Na vrhu Juhora nalaze se ostaci nekada moćnog utvrđenja odakle se otvara predivan vidik. Prema predanju, obilazeči svoje rudnike na visovima Juhora, knez Lazar je uzviknuo “Ala je tamnić“ zbog dima koji se vijorio iz brojnih kuća u dolini i magle nad rekama, pa je tako čitav predeo dobio ime Temnić. Grad Varvarin leži na obali Velike Morave. Lepa varoš. Mnogi kažu da nema lepše iskrojenog centra u Srbiji. Krase ga široke krošnje stoletnih lipa i 12 širokih ulica koje seku jedna drugu pod pravim uglom. „Imamo šta da ponudimo turistima, Dičimo se našim manastirima, crkvama, spomenicima kulture… Ovde je pronađen čuveni Temnički natpis (10. Vek), jedan od najstarijih pisanih spomenika koji dokazuje da su Srbi tada poznavali ćirilicu i slovensku liturgiju. Na mestu današnjeg hrama Sv. Jovana Preteče u selu Orašje, veruje se, rat su prekinuli Dragutin i njegov brat, kralj Milutin, koji je podigao manastir. U blizini se nalazi izvor mineralne vode “Soko“ koju je svojevremeno kralj Aleksandar proglasio opštim dobrom. Poznat je i manastir Sv. Luka u selu Bošnjane, gde se nalazio manastir iz doba kneza Lazara. Zemlja pored rekaje plodna, pitoma, pa su zasadi obilni po rodu i izuzetnog su kvaliteta. Osim velike površine pod povrtarskim kulturama, po kojima je Varvarin nadaleko cenjen, tradicionalno se gaje ruže i sadni materijal. Želimo da varoš približimo i vratimo reci. Uredili smo staze za šetnju pored vode i izgradili smo bazen, Sportsko rekreativni kompleks u gradu i Rekreativni kompleks Sastavci…- priča Zoran Milenković, predsednik Opštine Varvarin.

32

I

J

O

M Uskoro film o Varvarinu

Ovde je uvek bilo dobro mesto za život. Dokumentarno – igrani film o Varvarinu, njegovoj dalekoj i bliskoj prošlosti sa nadom u lepu budućnost će biti snimljen. Takav je i naziv filma Nada! Sve počinje na Varvarinskom mostu…

OPŠTINA VARVARIN Mirka Tomića 5 037 787 - 171 037 788- 848 www.varvarin.org.rs


Koliko turistički radnici mogu da budu kreativni, vredni, savesni i uporni svedoči i ovaj materijal. Pogledajte, pozvani ste u Aleksinac! A, razloga ima, kao što vidite, napretek.

  33


Bila je to ljubav na prvi pogled. Otkrio je Zasavicu 1995. godine. Prvo je video pašnjak. Onda je otkrio reku. Zatim su došle stare rase…seća se Slobodan Simić, svima znani Simke iz Zasavice. Danas je Zasavica zaštićeno područje, rezervat prirode na 1800 ha sa najvećim izvorištem pitke vode u Srbiji. Sačuvana je i izvorna lepotu ovog područja, biodiverzitet, retke vrste…i, zauzet je kurs - ka turizmu!

Jedna je Zasavica

U

Zasavici se zaista može uživati! U ambijentu, u pejzažima, u posmatranju retkih vrsta, u plovidbi kroz rezervat ili u odmoru i dobrom zalogaju u „Bircuzu kod dabra“. Na 200 m uz prilazni put do Vizitorskog centra smešten je CAMPING ZASAVICA, odlično opremljen auto kamp,  kategorisan sa tri zvezdice. Pokret Gorana iz Sremske Mitrovice, kome je povereno upravljanje Specijalnim Rezervatom Prirode Zasavica,najstarija je nevladina ekološka organizacija u Evropi. Svojevremeno, dobila je zbog izuzetnih rezultata u oblasti zaštite prirode priznanje Global 500 Honour Roll od Ujedinjenih Nacija. Za đake i studente organizuju se stručni programi radi proučavanja prirodnih vrednosti kroz jednodnevne i višednevne boravke i aktivnosti. Na posebno uređenim lokacijama i čekama, sportski ribolovci mogu, uz malo sreće, uloviti divljeg šarana, štuku, zlatnog karaša… Vožnja čamcima ili turističkim brodom kroz Zasavicu je prava atrakcija i nesvakidašnji foto-safari. Samo ovde se može probati šunka, kobasica, kulen i slanina od mangulice, liker od magarećeg mleka i, naravno, magareći sir – najskuplji sir na svetu. Rozana Sazdić

34

Pokret gorana Sremska Mitrovica Svetog Save 19 022/614-300 zasavica@zasavica.org.rs  www.zasavica.org.rs


Uz širok osmeh i toplu priču

L

egenda kaže da je jedan austougarski oficir uzeo iz jednog domaćinstva akov bermeta i odneo ga carici. Mariji Tereziji se piće toliko dopalo da je,

kažu, to bio povod da Fruskogorce oslobodi odlaska u vojsku da bi mogli proizvoditi BERMET, koji su do tada pravili samo za svoju dušu. Slava ovog vina se pre-

nosila evropskim dvorovima, a u srpskim diplomatskim pošiljkama uvek se našla po koja boca bermeta. „Bermet je specijalno dezertno vino koje se proizvodi jedino u Srbiji. „Božansku kapljicu“uz dodatak trava i začina, spravlja nekoliko vinarija po posebnom postupku i strogo čuvanoj recepturi. Mnogi su imali priliku da degustiraju i „zaljube se“ u bermet, koji je zahvaljujući Nenadu Ratkoviću, poznatom kao Aleks, „obišao“ celu zemlju, a i jedan deo sveta. Uvek je Vinarija „Aleks“ bila među prvima kada je trebalo promovisati jedinstveno piće iz Srbije , a Aleks to uvek radi uz širok osmeh i toplu priču.

35


36


Konačište Resava Despotovac Konačište “Resava” nalazi se na periferiji Despotovca, na obali reke Resave, okruženo divnom pripodom sa mnostvom zelenila i terenima za male sportove.

Osim ugostiteljskih usluga, domaćini za svoje goste organizuju i izlete do Manastira Manasija, Resavske pećine, izvorišta Resave, najvećeg vodopada u Srbiji – ‘’Velikog buka’’, vodopada ‘’Prskalo’’ koji je okružen netaknutom prirodom, kao i do jedne od poslednjih prašuma u Evropi, prašume Vinatovača u podnožju Južnog Kučaja.

O

vo je veoma je pogodno mesto za odmor i rekreaciju, za škole u prirodi, pripremu sportista, za organizovanje poslovnih susreta… Kapacitet je 85 ležaja, a restorana i do 300 mesta. Raspolaže sa 30 soba razlicitih struktura od 1/2, 1/3, 1/4 i 3 apartmana. Svaka soba ima TV, kupatilo i wireless. Ljubazno osoblje i domaci specijaliteti su svakako dobar razlog da budete njihovi gosti.

U okviru turističkog komleksa ,,Vojnik – Radisavljević” Orašje, u završnoj fazi je restoran – letnja bašta, kapaciteta 300 mesta, a u pripremi su teniski tereni, bazeni i novi smeštajni kapaciteti.

DESPOTOVAČKA BANJA – BANJSKO KUPATILO

Konačište Resava Despotovac Informacije i rezervacije Sve informacije i rezervacije možete dobiti na kontakt telefon konačišta : 035 / 612-963 ili na adresu: Konačište Resava Despota Stefana Lazarevića 190 35213 Despotovac e-mail: office@resava.info telefon direktora : 063/277-257

Kao značajan prirodni i turistički motiv izvor termomineralne je uslovio postanak Despotovačke banje, a Konačiste ,,Resava” je osnovni banjski, medicinski i turističko-ugostiteljski objekat. Despotovačka banja je lečilište vekovne tradicije, čija je okolina bila naseljena još u praistorijsko doba. Po hemijskoj analizi vode, urađenoj 1991. g, od strane ,,Geoinstituta”, reč je o hidrokarbonatno-kalcijsko-magnezijskoj vodi, male mineralizacije (suvi ostatak 310 mg/l) i temperature od 26 C,sa povećanom koncentracijom gvožđa (ukupno 1.4 mg/l), a izdašnost izvora je oko 2 l/s i odgovara vodama Sokobanje, Rgoske i Zvonacke Banje. Voda sa kapitalnog izvora je sprovedena do banjskog kupatila, koje se nalazi u Konačistu Resava. Terapijskim kupanjem i pijenjem banjske vode najbolji rezultati se postižu u lečenju različitih vrsta reumatizma, išijasa, anemije, kožnih bolesti, organa za varenje, katara želuca i kamena i peska u žučnoj kesi.

37


Etnografski muzej

Srpska slava na UNESKO-voj listi

N

a reprezentativnu listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva upisana je Porodična slava što potvrđuje zvaničan certifikat koji je 21. Januara 2015. godine dostavljen Etnografskom muzeju u Beogradu. Ovim je slava, kao važan deo kulturnog nasleđa Srbije, postala globalno vidljiva. Odluku o upisu slave doneo je Međuvladin komitet za zaštitu nematerijalnog i kulturnog nasleđa UNESKO – a. Pripremu dokumentacije za nominaciju radio je Etnografski muzej. „Konvencija o nematerijalnom kulturnom nasleđu je ustrojena 2003. Godine u Parizu. Nasuprot spomeničkom nasleđu – materijalnim dokazima, imate mnogo naroda koji imaju prepoznatljivo kulturno nasleđe koje nije materijalizovano. Ova konvencija je obuhvatila jezik kao sredstvo z prenošenja znanja i druge elemente nematerijalne društvene prakse: rituale, običajem veštine vezane za zanate itd – objašnjava mr Miloš Matić iz Etnografskog muzeja. Poznato nam je da ste Vi radili na pripremi komplentiranju dokumentacije za nominaciju slave… „Konvencija je ratifikovana u Srbiji tek 2010. godine. Sa kolegama iz Muzeja pokrenuo sam projekat za kandidovanje slave, a tokom istaživanja puno su nam pomogle kolege iz drugih muzeja. Posle toga, nije bilo lako pratiti strogu proceduru i formu potrebnih dokumenata i ne napraviti neki tehnički propust – ali uspeli smo. Postupak nakon predaje dokumentacije traje oko 2 godine. Ovih dana dobili smo cerrtifikat. Da li je još nešto u procesu nomimacije za nematerijalno kulturno nalseđe? „Dok je slava bila u procesu, na predlog Turske nominovan je regionalno (sa Rumunijom, Hrvatskom i Moldavijom) Đurđevdan. Druga nominacija koja je u toku je kolo. Da li možemo da kažemo – srpska slava? „Jedna etnička grupa – Srbi, prepoznaju je kao deo nacionalnog identiteta. Ona se prenosi po muškoj liniji i po porodičnom imanju, tj. imovinskom pravu na zemlju

38

(te muž koji živi na ženinom porodičnom imanju slavi i njenu slavu). Smatram važnim što je naša nominacija proglašena za jednu od najboljih. U Srbiji slavu slave i Bugari, Rumunu, Vlasi… Ali, samo Srbi koriste slavu kao sredstvo nacionalne identifikacije. Srbi koji žive u drugim zemljama slave slavu, a Bugari u Bugarskoj ne slave slavu, već samo ako žive u našoj zemlji. Slava je bitni, ako ne i najbitniji element srpskog nacionalnog identiteta – kaže mr Matić. Da li to znači da Srbi imaju „autorska prava“ na slavu? Da, imaju. Rozana Sazdić

Kuršumlija

850 godina

U

Kuršumliji se ove godine obeležava veliki jubilej – 850 godina od izgradnje prvih zadužbina Stefana

Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić. Opština Kuršumlija je preduzela pripreme za obeležavanje ovog veoma značajnog jubileja za Srbiju kao državu i za ceo srpski narod.

Stefan Nemanja je rođen je rođen u Ribnici 1113. godine, pre 9 vekova. Prema istorijskim podacima, Stefan Nemanja je u Toplici izgradio svoje prve dve zadužbine - manastir Sv. Bogorodicu i manastir Sv. Nikolu između 1159 – 1165. godine. Sv. Nikola ima veliki istorijski i kulturni značaj. Sveti Sava, kome je Nemanja po-

svetio manastir, ovde je, posle dobijanja samostalnosti Srpske pravoslavne crkve, blagoslovio prvog srpskog vernika (oko 1120 godine). Ovo je prvi nemanjićki manastir u koji su uvedena pravila bogosluženja i organizovana prepisivačka delatnost. Opustošen je posle Velike seobe Srba 1690. godine kada i Sv Bogorodica, a 2013. godine je ponovo zaživeo i dobio monahe.


Novi projekat Fonda Srbija dobila još jedan Turistčki klaster Srem reprezentativan hotel Fond Turistički klaster Srem je, u okviru svojih proklamovanih ciljeva na razvoju domaćeg turizma i podsticanja turističkog prometa, pokrenuo projekat pod nazivom „Identifikovanje, brendiranje i plasman turističkog prozvoda Srema i Vojvodine“. Projektom je obezbedjena podrška za set aktivnosti na identifikovanju atraktivnih turističkih sadržaja Srema i Vojvodine, formiranju, brendiranju i plasmanu turističkog proizvoda u formi jednodnevnih izleta, kojima će se upotpuniti i obogatiti turistička ponuda Beograda i Novog Sada, zanimljivim sadržajima iz neposrednog okruženja i podstaći tražnja kod domaćih i stranih turista, koji u sve većem broju pokazuju interesovanje za dolazak u Vojvodinu i Srbiju. To su programi koji po sadržaju predstavljaju raznovrsne programe kulture, aktivnog boravka u prirodi, pokloničkog, etno i seoskog turizma, tradicionalnih manifestacija i gastronomskih priredbi. Promocija je predviđena putem sajta Fonda Turistički klaster Srem, društvenih mreža i ostalih medija. Za neposredan kontakt sa domaćim i stranim turistima biće urađen poseban prospekt koji će naći svoje mesto u hotelima i turističkim agencijama. Fond Turistički klaster Srem poziva sve zainteresovane da se uključe u realizaciju projekta.

R

enovirani hotel „Sloboda“ – dominantno zdanje u centru Šapca, površine 14.000 m2, počeo je sa radom. Prvi gosti ovog hotela, koji je kategorisan sa 4 zvezdice, veoma su zadovoljni vrhunskim smeštajem i besprekornom uslugom. U hotelu su na zanimljiv način ukomponovani različiti sadržaji. Pored lokala poznatih brendova nalazi se kafe-poslastičarnica „Vremeplov“, koja je uređena u retro stilu, te svoje goste uspešno vodi kroz slavnu istoriju „malog Pariza“, kako su nekada nazivali Šabac. Hotel ima savremeno opremljenu sala „Cer“, À la carte restoran, „Kristalnu dvoranu“ (700 mesta) kao i „Boardroom“. Moderni wellness & spa centar, u sklopu kojeg je i mali fitness centar opremljen kardio spravama, prostire se na dva nivoa. Enterijer ovog luksuznog zdanja rađen je u skladu sa vislokim standardima grupacije „A Hoteli“. Prema rečima Miroljuba Аleksića, vlasnika „ A hotela“, u planu su i dalja ulaganja u sprski turizam.

Duška Davidović

Za više informacija , kontaktirajte nas na: tel/fax: 022 475 999; 069 475 9999 mail: sremtours@gmail.com; office@sremturizam.org ili preko:www.sremturizam.org

Pobednici ASIC takmičenja

T

im studenata smera Turizam i hotelijerstvo Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pobedio je na međunarodnom studentskom takmičenju ASIC – Adria Student Innovation Contest – na temu “Novi hotelski koncept”. Takmičenje je okupilo 31 studentski tim iz regiona i ukupno 134 studenata sa preko 20 fakulteta na kojima se izučava turizam i hotelijerstvo. Takmičenje je održano u okviru “Adria

Hotel Forum”, međunarodne stručne konferencije na temu investicija u hotelskoj industriji. Tim Ekonomskog fakulteta činili su studenti četvrte godine – Aleksandra Albijanić, Katarina Vučak, Tamara Pavićević, Jovana Petrovski, Ivana Hodžić i Ivana Čekrdžić. Nakon dva eliminatorna kruga takmičenja, ubedljivo su osvojili prvo mesto na finalnoj večeri održanoj u Zagrebu 10. februara, predstavljajući svoj investicioni projekat i biznis plan za koncept “Belgrade Backstage Hotel”.

39


D

O

G

A

Đ

A

N

J

A

VIII Susreti organizatora manifestacija

P

od sloganom „Kreirajmo budućnost manifestacija u Srbiji - zajedno“, na jednodnevnom stručnom skupu, održanom sredinom februara ove godine u Beogradu okupili su se predstavnici Vlade Srbije zaduženi za turizam i kulturna dešavanja, predstavnici Privredne komore Srbije, gradske uprave Beograda, TOS-a, TOB-a i drugih turističkih organizacija po mestima, organizatori manifestacija, predstavnici turističkih i marketingških agencija, prevoznici, proizvođači suvenira, hotelijeri i ugostitelji, kao i ugledni stručnjaci, profesori, predstavnici SANU i drugi turistički poslenici.

Teme ovogodišnjih, VIII Susreta bile su: - Od događaja i manifestacije - do standarda i kategorizacije (Predavač: Lukrecija Đeri, državni sekretar u MTTT) - Uloga manifestacija u razvoju ruralnih sredina (Predavač: prof. dr Snežana Štetić, Visoka turistička škola) - Značaj i uloga volontera u organizovanju jedne manifestacije (Predavač: Miloje Ostojić, TO Ivanjica)

- Sponzorstvo manifestacije - od želje do partnerstva (Predavač: mr Marijeta Lazor, Novosadski sajam) - II Festival manifestacija, starih zanata i suvenira „Svi zajedno doživimo Srbiju“ (Izlagač: Milanka Cvetković, Udr. „Turizam I Manifestacije Srbije“) Ovogodišnji, VIII Susreti organizatora manifestacija 2014/2015, bili su najbrojniji Susreti do sada i može se konstatovati da su postali tradicionalna manifestacija, koja evidentno, iz godine u godinu pobuđuje sve veće interesovanje. Dobitnici nagrada TURISTIČKA SLAGALICA 2014 po kategorijama su: Za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju: DANI KNEGINJE LJUBICE – Gornji Milanovac Za najuspešniju novu manifestaciju: DANI KALIGRAFIJE I IKONOPISA Čačak Za zaslužnog pojedinca u oblasti manifestacionog turizma: DR ŽELJKO BJELJAC – GI Jovan Cvijić, SANU, Beograd

Najuspešnija lokalna samouprava – stub podrške organizatorima manifestacija OPŠTINA BELA PALANKA Za najbolji promo-film o manifestaciji Prvo mesto: - DANI SRPSKOG DUHOVNOG PREOBRAŽENJA - Despotovac Drugo mesto: - DOM NUŠIĆIJADE – Ivanjica Treće mesto: - ETNO FESTIVAL – BELA CRKVA – Despotovac (Beljajka)

Fotografija Mihailo Berček

40


Ostali smo bez njih. Ostali smo bez Ivane Rakonjac i Safeta Planića, dragih, divnih Prijepoljčana. Ostalo je bez njih njihovo Prijepolje. Vredi li pričati onima koji su ih poznavaIi koliko će nam svima nedostajati? Nemoćni, umesto velikih, tužnih reči, zakoračimo u Ivanino i Safetovo Prijepolje.

Snovi ostavljeni u amanet

D

ok razmišljate o životu, o sebi, o iskonu, krenite u otkrivanje prijepoljskih slika… Odite prvo do jedne od najvećih srpskih svetinja, manastira Mileševe, koji čuva vekovima tradiciju, mir i duhovnost ovog kraja. Slavna zadužbina srpskog kralja Vladislava je sagrađena između 1219. i 1235. godine na obali reke Mileševke i oko 5 km je udaljena od centra Prijepolja. Ovaj sveti hram ima veliki ugled i bio je čuvar moštiju Svetog Save 368 godina, od njegovog prenošenja iz Trnove 1236 godine. Posebnu vrednost imaju mileševske freske koje se ubrajaju u sam vrh evropskog slikarstva 13. veka, a zadivljuju kompozicijom, vrhunskom izradom i načinom na koji su portretisani likovi Sv. Save, Stefana Prvovenčanog i njegovih sinova, Radoslava i Vladislava – koji je naslikan u glavnoj ktitorskoj poziciji ispod Belog anđela. „Ništa što je Đoto stvorio ne može se porediti sa lepotom Anđela iz manastira Mileševe“ rekao je Artur Evans pre više od 100 godina. Monumentalna figura anđela toplih očiju i plemenitog lika u beloj odeždi ne ostavlja nikog ravnodušnim, a magičnost i lepota freske pokazuje neprolaznost umetnosti. U neposrednoj blizini manastira Mileševe na uzvišenju sela Hisardžik nalaze se zidine i ostaci srednjovekovnog grada Mileševac. Podignut, najverovatnije u 14. veku, služio je kao odbrana manastira i važnog karavanskog puta Dubrovnik- Carigrad koji je ovde prolazio. Zidovi ovog velikog utvrđenja svedoče o znanju i veštini graditelja. Ispod nekadašnjeg utvrđenja nalazi se Džamija u Hisardžiku, u kojoj se čuva Ku’ran star oko 400 godina. Ovo je veoma retka knjiga, pisana je izuzetnim stilom, i predstavlja jednu od najvrednijih pisanih dokumenata na ovom području. Kroz selo Hisardžik i uz samu liticu Mileševca vodi skriveni put do Isposnice Svetog Save, Savine pećine i svete Savine vode među stenama. Mnogi hodočasnici, i pravoslavci i muslimani, su tu pili „svetu vodicu“ kako bi bolesni „izvidali boljke“, a grešni „okajali grehe.“ Do pećine se do-

lazi uzanom stazom koja vodi kroz malo pristupačan kamenjar. Posmatranje reke Mileševke sa visokih litica je nezaboravan doživljaj koji krepi duh. Atraktivan kanjon reke Mileševke je izuzetno očuvano i značajno prirodno područje. Odlikuje ga divlja lepota koja je utočište za mnoge retke vrste. Ovde se gnezde beloglavi supovi, patuljasta sova, patuljasti orao, kraški i sivi soko koji se retko gde mogu videti u Srbiji, a sklonište su potražile i srne, divokoze, vidre... Reka Mileševka se uliva u Lim koja je jedna od najlepših i najuzbudljivijih reka u Srbiji. U njegovom toku se smenjuju klisure i kanjoni, vodopadi, izvori i vrela, a visoke litice sivog krečnjaka i pitome kotline nastanjuju mnogobrojne biljne i životinjske vrste. Nemirne vode Lima sa žustrim brzacima i idilično mirnim uvalama u kojima je lepo za kupanje i razmišljanje pružaju zadovoljstvo svim čulima. Smaragdna boja vode, zelenilo na obalama i plavetnilo iznad... izazivaju ćutanje, U dolini Lima se nalaze dragulji srednjovekovne hrišćanske baštine – manastrir Kumanica i manastir Davidovica. Po legendi, u ovoj manastirskoj crkvi su sahranjeni knez Vratko, slavni Jug-Bogdan i njegovih devet sinova, braća kneginje Milice.

U Lim, nakon silaska niz litice dotiču vode Sopotnice. Slapovi i vodopadi Sopotnice su neponovljiv ukras prirode u istoimenom selu koje se nalazi na 15 km od Prijepolja. Očuvana drevna seoska arhitektura je okružena pašnjacima i livadama, pa selo izgleda kao da je zaspalo u vremenu. Na izvorištu rečica pravi mnoštvo vodopada koji se slivaju u tri veća. Iz njih nastaje vodopad koji se sa visine preko 20 m rasprskava u slapovima preko kamenja. Može se čitav dan sedeti pod slapovima Sopotnice, a da se ne misli na vreme. Kamena gora se nalazi 20 km od Prijepolja i prava je vazdušna banja na 1200 m n.m. Kompleksi četinarskih i listopadnih šuma, bilje šumski plodovi i nekoliko lepih zaseoka ukrašavaju ovu planinu. Drvene kuće i objekti koje tu stoje mnogo decenija i danas služe svojoj svrsi. I nove se lepo uklapaju u celinu. Mnogi žele da se vrate jer svako ovde može da nađe kutak za sebe. Dragulj sela Kamena Gora je usamljeni bor koji se nalazi na jednom od visova. Sveti bor, sa široko razgranatom krošnjom, star je preko 400 godina.

Vazduh je savršeno čist, predeli mame na kretanje.. .Svaki kraj, ako je za nekog poseban, je mesto iz bajke. Rozana Sazdić

41


INSTITUT IGALO AD

Mi brinemo o Vašem zdravlju!

Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju "Dr Simo Milošević" AD Igalo ubraja se u najveće i najpoznatije institucije za multidisciplinarno banjsko liječenje na Balkanu. Institut Igalo, kao jedinstven spoj hotela i zdravstveno - rehabilitacionog centra, uz pomoć neinvazivnih metoda i kroz iskusnu primjenu prirodnih faktora Igala (ljekovito morsko blato, mineralna voda, blaga mediteranska klima), svakom gostu pristupa kroz individualni medicinski program. Tretmani uključuju, između ostalog, i hidro-, balneo-, elektro-, talasoterapiju, personalizovane programe vježbi i različite vrste masaže.

Rehabilitacioni programi:

LNO

IJA PEC

S

EŠT

SMJ

OD VEĆ

58 €

Preventivni programi:

Reumatološka rehabilitacija

Antistres program

Kardiološka rehabilitacija

Prevencija metaboličkog sindroma

Respiratorna rehabilitacija

Program za prevenciju osteoporoze

Neurološka rehabilitacija

Slimming program

Rehabilitacija sportskih povreda Rehabilitacija lokomotornog sistema Dječija rehabilitacija

Institut Igalo je čest domaćin kongresa, protokolarnih događaja, marketinških dešavanja, seminarskih programa za zatvorene skupine gostiju, kao i team building-a koji će vašim zaposlenima pružiti priliku za opuštajući boravak na samoj obali mora gdje će se međusobno bolje upoznati i doprinijeti održavanju timskog duha. Institut Igalo ima dugogodišnje iskustvo u organizovanju priprema sportskih ekipa, čemu pogoduju klimatski uslovi i bogat sadržaj našeg Sportskog centra.

42 

IJE

RAP

TE AJ +

www.igalospa.com I +382 31 658 555 I marketing@igalospa.com


GRÈKA * ŠPANIJA * ITALIJA * BUGARSKA * CRNA GORA * TURSKA, EGIPAT, TUNIS, MALTA

Leto 2015.

èlan

member

Standard

Deèiji i omladinski turizam

Internationaler Bustouristik Verband e.V.


Profile for Saša Dobo

TURISTIČKE Novine januar - februar 2015.  

TURISTIČKE Novine januar - februar 2015.  

Profile for dobosasa
Advertisement