Sylvia day ogledam se u tebi (2 dio)

„Da li tebi odgovara?“ Dohvatila sam svoju flašicu ledenog čaja sa stočića za kafu i uzela gutijaj. „Znam da te iscrpijuje. Da li nekada pomisliš da je previše teško ili previše bolno?“ „Shvataš koliko to sugestivno zvuči, je 1’?“ „O bože“, nasmejah se. „Užasan si.“ Oči su mu veselo zasijale. ,,To nije ono što obično govoriš.“ Odmahnula sam glavom i nastavila da jedem. „Anđele, radije ću se svadati sa tobom, nego se smejati sa nekom drugom.“ Isuse. Bio mi je potreban minut da progutam poslednji zalogaj. „Znaš... ludački te volim."

Nasmejao se. „Da, znam.“ Kada smo pospremili posle ručka, bacila sam sunđer u sudoperu i rekla: „Moram da obavim uobičajeni razgovor subotom sa tatom.“ Gidion odmahnu glavom. „Nemoguće. Moraćeš da sačekaš do ponedeljka.“ ,,A? Zašto?“ Prikovao me je za radnu površinu uhvativši je obema rukama. „Nema telefona.“ „Ozbiljan si? Šta je sa mobilnim?“ Ja sam svoj ostavila kod kuće pre koncerta jer sam znala da nemam gde da ga stavim, a ionako nisam planirala da ga koristim. „Otišao je limuzinom za Njujork. Nema ni interneta. Sredio sam da izbace modem i telefon pre nego što stignemo.“ Ostala sam bez teksta. Uz sve obaveze i posao koji ima, tako sebe odseći od sveta za vikend je... neverovatno. „Vau. Kada si poslednji put ovako nestao sa lica Zemlje?“ „Hmm... nikad.“ „Mora da najmanje petoro ljudi ludi što ne može nešto da završi bez tebe.“ On nehajno slegnu jednim ramenom. „Snaći će se.“ Zadovoljstvo mi je prošlo kroz telo. „Imam te samo za sebe?“ ,,Potpuno.“ Usne mu se izviše u vragolast osmeh. „Šta ćeš da radiš sa mnom, anđele?“ Uzvratila sam mu osmeh, ushićena od sreće. „Sigurna sam da ću već smisliti nešto.“ Otišli smo da šetamo po plaži.

Obukla sam donji deo Gidionove pidžame i svoju belu majicu, i izgledala nepristojno jer mi je brus zajedno sa Gidionovim mobilnim telefonom na putu za Njujork „Umro sam i otišao u raj“, reče on posmatrajući mi grudi dok smo išli obalom, „gde je otelotvorenje svakog vlažnog sna, hopa-cupa fantazije iz adolescentskih dana stvarno i skroz moje.“ Udarila sam ramenom o njegovo. „Kako od razarajuće romantičnog pređeš u prostaka u roku od sat vremena?“ ,,To je još jedan od mojih mnogobrojnih talenata.“ Pogled mu je ponovo pao na moje vidljivo izbočene bradavice, tvrde od povetarca sa okeana. Stisnuo mi je ruku i ispustio prenaglašen uzdah od sreće. „Raj sa mojim anđelom. Nema bolje od ovoga.“ Morala sam da se složim. Plaža je prelepa na sumoran, neukrotiv način koji me dosta podseća na čoveka kog držim za ruku. Zvuci talasa i krici galebova ispunjavali su me jedinstvenim osećajem zadovoljstva. Osećala sam hladnu vodu pod bosim stopalima i vetar kako mi nosi kosu na lice.

Davno je bilo otkako sam se osećala ovako dobro i zahvalna sam Gidionu što nam je odvojio vreme da budemo zajedno. Savršeni smo skupa kada smo sami. „Sviđa ti se ovde“, primeti on. „Oduvek sam volela da budem blizu vode. Drugi muž moje majke ima kuću na jezeru. Sećam se da sam šetala obalom isto ovako sa njom i razmišljala kako ću jednog dana sebi kupiti nešto na vodi.“