GIGA
ne možeš razu-mjeti. - Istražit ću te. Kao da se nešto u meni počelo razjašnjavati, cijelo mi je tijelo preplavila slabost. Zažmirila sam i potisnula suze. -Kada si mi ponudio stan - rekla sam slabašno - dao si mi do znanja da nemaš nekih skrivenih motiva. Ne sviña mi se ovaj položaj u koji si me doveo, Jack. Podigao je glavu i usnama mi okrznuo vrh nosa. - A koji bi ti se položaj više sviñao? Oči su mi se razrogačile. Nekako sam mu uspjela izmaći. U polusjedećem položaju naslonila sam se na sofu i drhta vim prstom pokazala prema vratima: - Odlazi, Jack. Jack je izgledao strašno seksi, razbarušen i uzbuñen. -Izbacuješ me? Ni sama nisam mogla vjerovati. - Izbacujem te. - Otišla sam po naočale i nespretno ih stavila na oči. Usta su mu se smrknula. - Moramo razgovarati o puno toga. - Znam. Ali ako ti dopustim da ostaneš, mislim da baš i ne bismo razgovarali. - A što ako obećam da te neću ni pipnuti? Pogledi su nam se susreli, a cijela soba kao da je bila ispunjena uzavrelom vrućinom. - Lagao bi - rekla sam. Jack je protrljao zatiljak i namrštio se. - U pravu si. Kimnula sam u smjeru vrata. - Molim te, idi. Nije se pomaknuo. - Kada se opet možemo vidjeti? Sutra navečer? - Imam posla. - Preksutra? - Ne znam. Imam puno obveza. - Kvragu, Ella. - Otišao je do vrata. - Možeš to sada odgañati, ali jednom ćeš se morati suočiti s tim. - Ja sam strastveni pobornik odgañanja - rekla sam. -Ustvari, čak odgañam odgañanje. Ljutito me pogledao i otišao, noseći praznu kutiju od krevetića. Polagano sam raščistila nered u kuhinji i obrisala radnu površinu te sam pripremila bočice za Lukea. Kriomice sam pogledala u telefon - bilo je vrijeme za moj večernji razgovor s Daneom - ali telefon se nije oglašavao. Jesam li mu bila obvezna reći što se dogodilo izmeñu mene i Jacka?... Je li otvorena veza dopuštala tajne? A i da priznam Daneu privlačnost koju osjećam prema Jacku Travisu, što bi dobro proizašlo iz toga? Razmislivši o tome, zaključila sam da bi jedini razlog zbog kojeg bi trebala reći Daneu za poljubac bio da on vodi nečemu. Da započinjem nešto s Jackom. A to nije bio slučaj. Poljubac je bio beznačajan. Dakle, najbolja opcija - da ne kažem najlakša - bila je pretvarati se da do njega nije ni došlo. I odgañati razgovor o tome dok se sve to ne zaboravi. Sutradan sam nazvala sestru. Bila sam uzrujana, ali ne pretjerano iznenañena što je Tara odugovlačila s davanjem odobrenja da razgovaram s doktoricom Jaslow. - Znaš da neću napraviti ništa što nije za tvoje dobro -rekla sam joj. - Želim pomoći. - Snalazim se i sama. Možeš poslije razgovarati s mojom doktoricom. Možda. Ali to mi sada ne treba. - U Tarinu glasu čula se krhkost uz obrambeni ton koji sam jako dobro poznavala. Ja sam to osjećala, proživljala sam to pri-bližno godinu dana nakon što sam počela ići na terapiju. Kada shvatiš da imaš pravo na privatnost, mahnito braniš to pravo. Naravno, Tara nije htjela da se ja miješam. S druge strane, morala sam znati što se dogaña. - Možeš li mi barem kratko ispričati što radiš? Tara je odgovorila nakon zamorne tišine. - Počela sam uzimati antidepresive. - Dobro - rekla sam. - Osjetiš li razliku? - Ne bi trebali djelovati u prvih nekoliko tjedana, ali mislim da mi već pomažu. I puno razgovaram s doktoricom Jaslow. Kaže da sigurno nismo odgajane na normalan i zdrav način. A kada ti je vlastita majka luda i kada te zanemaruje i natječe se s tobom, moraš shvatiti kako
66