njenoj kosi. Mala kapljica boje ćilibara zadržala se u uglu njenih vlažnih usana. Polako spustivši glavu, zarobio ju je poljupcem. Skoro odmah je osetio kako se koči pod njim. Povukao se, stavljajući joj umirujući prst preko usana, pre nego što je mogla da iznese protest. „Tvoje vreme je isteklo, Visočanstvo,“ promuklo je rekao. „Sada ću voditi ljubav sa tobom.“ Male zlatne strelice straha su joj su joj prošarale oči, a on je primetio način na koji su joj prsti grčevito stezali ivicu ćebeta jer je upravo tada shvatila da je u potpunosti naga i sasvim ranjiva pred njim. Uperila je oči ka boci sa rakijom koja je stajala nekoliko metara dalje. „Ne ovog puta. Večeras ćemo u ovom krevetu biti samo nas dvoje. Muškarac i žena koji žele jedno drugo.“ „Ne,“ prošaputala je. „Ja – Ja te ne želim.“ U očima su mu plesali vatreni plamenovi kada je preuzeo ćebe iz njenih čvrsto stisnutih pesnica, i spustio ga na njene noge. Onda joj je dodirnuo lice i počeo lagano da je miluje odnoseći strah ugraviran u njenim konturama. Usta su mu pratila prste, i konačno sa blagom hitnošću, zahtevno joj je razdvojio usne. Noelle je udisala njegov muževni miris, kušala je naznaku rakije na njegovom jeziku, osećala je njegovu grubu bradu na svom obrazu. Želela je da protestuje zbog svoje nagosti, njegove invazije na njena usta, ali joj je slatkoća svega ukrala reči. A onda su njegova usta započela putovanje od njenih usana do krivine ramena. Rukom joj je prelazio preko nagih grudi, palcem kruživši oko koralnog oreola, a onda je lagano pritisnuo maleni pupoljak na vrhu. Zaječala je od senzacije koju je stvorio njegov dodir, a zatim je čula prigušeni uzvik, nizak i dubok, iz njegovog grla. Podigao je glavu kako bi mogao duboko da je pogleda u uči, obećavajući joj pogledaom, šta će uslediti. A onda je spustio usta na nežni koralni pupoljak, milujući ga jezikom, i duboko usisavao, dražeći prvo jedan, a potom drugi – neumoljivo uporan, sve dok nije počela da miče glavom s jedne na drugu stranu jastuka. Opet se čuo prigušeni zvuk, nizak i trijumfalan. Da li je to bio smeh? Strast? Ponovo joj je zaposeo usta. Spuštao je ruku niz njeno telo, milovao joj svilene dlačice, ali se ovog puta nije zaustavio, dodirivao ju je po skrivenim mestima. Nije morao da joj razdvaja već raširene noge. Prekrio ju je svojim telom i ona je prihvatila njegovu težinu, njene izdajničke ruke su se obavile oko njegovih ramena. Telo joj je gorelo, čežnjivo je čekala, željna da njegova kruta muškost istraži ulaz njenog tajnog jezgra. „Otvori oči,“ naredio joj je, glasom odjedanput grubim i ružnim. „Želim da te gledam tok te uzimam.“ Bojeći se da će prestati ako ne posluša, uradila je kako joj je naredio, otvorila je oči i pogledala u njega. Zamrzela ga je kada je u njima videla trijumf. Sebe je mrzela još više jer ga je poslušala. On nije vodio ljubav s njom, on ju je pokoravao. To je bila njegova osveta. Sve je bilo proračunato zavođenje. Grubo se nasmejao. “Rekao sam ti da ću uzeti ono što je moje.“ A onda ju je ispunio. „Ne,“ zajeca, želeći da se bori protiv njega. Ali, bilo je prekasno. Pomerao se unutar nje, polako, neumoljivo. Gledao ju je. Probijao ju je svojim očima i muškošću. Osećala je kako joj se telo uzdiže, prevazilazi njenu volju. Dostizala je. Šta? Bol. Olakšanje. Zadovoljstvo. Šta god. Slatki blagoslov. Uhvatio ju je krešendo strasti i doveo je do drhtaja i ponižavajućeg ispunjenja. Jedva je bila svesna njegovog drhtanja, kada je konačno, dopustio sebi da oslobodi svoju vrelu tečnost. Mnogo kasnije nakon što ju je pomerio s mesta ispred vatre na krevet i zaspao pored nje, Noelle je ležala budna, srameći se neobuzdanog odgovora njenog tela, nekome koga je
142