Grain #6

GRAIN Digital

Elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju Broj 6, Septembar 2016. www.grainmagazin.com

REPORTAŽA: ŽIVOT U STAMNICI

Intervju: Marko Đurica

GRČKO BUĐENJE

Život dalmatinskih otoka ZAGREB NOĆU / PROTESTI / NAJBOLJI FOTOGRAFI SA INSTAGRAMA / ESENCIJA EROTSKE FOTOGRAFIJE...

uvod

Možda pauza između dva broja, koja se otegla na tri mjeseca djeluje pretjerana, ali sve se, što kažu, dešava s razlogom. Ljeto je bilo radno, sada je vrijeme za finalnu realizaciju tog truda.

Jer, Grain je samo jedan u nizu CRI aktivnosti, a priča se na naše zadovoljstvo zahuktava i na drugim frontovima.

Mjesec septembar je bitan ne toliko zbog novog broja, koliko zbog premijere dokumentarnog filma “Zapisi iz ćelije br. 12” koja je zakazana za kraj mjeseca u Njujorku. Priča je to o grupi osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu koji su kroz vid rehabilitacije, realizovali pozorišnu predstavu “Zapisi iz ćelije br. 12” i tokom deset mjeseci koliko je trajala priča, gostovali po drugim zatvorima uz veliko finale - izvedbu za javnost u Domu omladine Beograda.

Od jesenje “šeme”, vraćamo se i u stari ritam.

Marina, Momčilo i Mira bili su vrlo angažovani na realizaciji ovog broja, Grain tim raste. Što se kaže, tek smo počeli.

U povojima je i e book Grain edicija, kao vid podrške i predstavljanja autora koji imaju šta da kažu kroz tematske foto knjige, sveske, bilo kakav vizuelizovani autorski potpis. Uskoro i prva izdanja. Šestica je on line. Na neznatno manjem broju stranica - kao epilogu sugestije da smo na neki način ipak preobimni i da je teško održati pažnju na tolikom broju strana., pa smo se uhvatili premise “manje je više”.

Uživajte u novom broju!

Marina Kovačević i Igor Čoko

Sadržaj 003 006 008 010 012 014 030 050 066 092 108

Uvod Stav Wild moment Najave: Sloboda na putu bahatosti ili Arkadije Događaji: Drugi rođendan galerije “Bartselona” Događaji: Sjećanje na Omarsku Intervju: Marko Đurica - Grčko buđenje Dimitrije Goll: Život na ivici Zvonimir Čuvalo: Bodulska balada Narnya Imbrin: Venera vs Mars Naj fotografi na Instagramu

044 NA SKENERU: Nemanja Pančić/Kamerades...

IMPRESSUM: Digital Grain, elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju. Broj 6. Septembar 2016.

Izvršni direktor: Marina Kovačević Urednik: Igor Čoko Saradnici: Momčilo Uzunović, Mira Vujović Izdavač: Centar za rehabilitaciju imaginacijom www.grainmagazin.com www.cri.edu.rs https://www.facebook.com/grainphotomagazine/ Izlazi mjesečno.

Kontakt: fotografije1975@gmail.com Photo credits: Naslovna strana: Momčilo Uzunović Fotografija na strani br. 2: Zvonimir Čuvalo Sve fotografije objavljene u magazinu GRAIN isključivo su vlasništvo samih autora i nije dozvoljeno njihovo preuzimanje i korišćenje u bilo koju drugu svrhu bez njihove saglasnosti.

080Damir Matijević: Zagreb noću...

Kako izgleda život u domu “ Dr.Nikola Sumenković”, državnoj ustanovi za brigu i negu dece i drugih lica mentalno ometenih u razvoju, u mestu Stamnica, pogledajte na

strani 16.

058

Ivica Kostić Korto: Moj komšija Anton Pavlovič

STAV

NISTE NI ZA PATKU fotografije: MLADEN ÄŒOKO

Koliko fotogenični protesti imaju smisla? Serijal protesta “Ne davimo Beograd” koji se zahuktao tokom prvog dijela godine, sa svakim sledećim okupljanjem gubio je protestnu notu, a dobijao više na karnevalskom značaju, ističući simbol Patke kao ironije i apsurda- onih koji protestvuju i onih protiv kojih se protestvuje. Ok, zadrmao se Brankov most u jednom trenutku, internet je preplavilo na hiljade fotografija sa beogradskih ulica, bila je uočljiva energija, ali izgleda kao - naduvani balon patke, koji je ostao da visi u vazduhu. Ili se izduvao? Pa se postavlja pitanje .

Da li su ovi protesti bili uzaludni?

Ako ništa, onda su se kolege fotografi bar dobro zabavljali...

WILD MOMENT

Stanovnici favele Mangueira posmatraju vatromet na stadionu Marakana povodom otvaranja Ljetnih olimpijskih igara u Rio De Žaneiru. Priča o krajnosti, apsurdu, besmilsu. Sagledana na više nivoa.

Foto: © 2016 Tércio Teixeira

NAJAVE: IZLOŽBA “SLOBODA NA PUTU BAHATOSTI ILI ARKADIJE”

01.10. 2016. NOVI SAD @ FABRIKA

S

loboda na putu bahatosti. Sloboda kao sredstvo izražavanja. Naše ulice su naše jer smo na njima surovi, sirovi, nemarni, opravdano impulsivni, hiroviti, bučni. Naše ulice su naše jer na njima svoju slobodu kalimo bahatošću.

Da li je naša bahatost obrnuto proporcionalna tačkama udaljenosti od naših staništa, domova?

Da li se njen intenzitet smanjuje s nepoznatim teritorijama, gde ona postaje benignija? Da li zapravo tragamo za mestima gde će se naša bahataost anulirati na tački apsolutnog mira kome težimo? Da li svesno odlučimo da begom iz sopstvenog okruženja nadjemo najhumanije levele svog karaktera ili upravo mesta bez provocirajucih situacija?

Da li nam je svakodnevna „ bahata sloboda“ neophodna isto koliko i ona „pitoma sloboda“, retka i daleka? Ili ovom, društveno prihvatljivom, peremo/ balansiramo svoje nedopustivosti.

Da li uživamo humane slobode na tuđim ulicama da bi se bez osećaja krivice vratili svojim?

Sloboda na putu arkadije. Sloboda kao stanje.

Misli jedne knjige, očima nekih putnika.

Jureći slobodu na putu, pisali smo razglednice naših bežanja.

Predeli su se menjali, mi smo ostajali isti, a težili smo suprotnom.

Tiha putovanja a zapravo bučni begovi. Putevi na koje smo odlazili da bi se vratili sebi, ne pozivajući druge jer bi smetali, pravili gužvu u emocijama, odlukama, samoći.

Mislili da smo otkrili kulise naših filmova a zapravo su bili paravani naših ili tuđih nadanja.

Mira Vujović

Autori fotografija: Olivera Indjić, Oksana Toškić, Marko Đurica, Petar Marković, Ivana Tešić, Marko Risović,Nemanja Pančić, David Pujado, Saša Čolić, Igor Čoko, Dimitrije Goll-Kavesić, Mitar Mitrović, Sofija Modošanov, Milica Šolajić, Radmila Veljović, Vladimir Opsenica, Lidija Kljakić, Marija Kulović, Sanja Momčilović, Srećko Nedeljković, Jelena Topalović, Marija Milenković, Milena Antić, Radmila Jeremić, Iva Jovanović, Jelena Milić, Vladimir Živojinović, Vesna Radović, Pero Vasić, Pavle Kaplanec

Autori crteža: Aleksandar Denić, Anastasia Pavlović, Minja Đurđević, Ana Mraković

Tasić,

Milica

Autori grafika: Bojana Aleksijević, Garaža grafički atelje, Milan Bulatović

Autori kolaža: Julia Draskoči

DOGAĐAJI:

DRUGI ROĐENDAN

GALERIJE “BARTSELONA”

Dana 04.08. 2016. godine, proslavljen je drugi rođendan galerije “Bartselona”, adekvatnom tematskom izložbom i knjigom fotografija “2nd”, u kojoj je sublimirano sve ono što su posjetioci mogli da vide kao dio izložbenih postavki iz sezone za nama.

Energija Davida Pujada, Katalonca u srcu Beograda je neuništiva i čini ovaj prostor posebnim na mapi galerije Beograda. Vidimo se na sledećem rođendanu!

DOGAĐAJI:

sjećanje na omarsku fotografije: HRVOJE POLAN

“Noć u Trnopolju" je u znaku sjećanja na 5. august 1992. godine, kada je svjetska javnost saznala za postojanje prijedorskih logora, što je i predstavljalo početak promjene odnosa prema tom pitanju.

Goran Zorić iz Centra za mlade KVART za Fenu je rekao da je "Noć u Trnopolju“ događaj koji je prvi put organizovan od udruženja Optimisti 2004 iz Kozarca, a na inicijativu Ervina Blaževića, lidera te organizacije, koji je bio maloljetni logoraš u Trnopolju.

"Kombinacija lokalnog stanovništva, uglavnom povezanog s žrtava, povratnicima, aktivistima i mladim iz Banja Luke, Prijedora i drugih gradova čini posebnu atmosferu i siguran prostor za razmjenu o teškim i bolnim događajima iz prošlosti o kojima često ne postoji ni minimum konsenzusa među različitim narativima", rekao je Zorić.

U okviru događaja prikazana je i izložba fotografija Hrvoja Polana “Priče o besmislu”.

SUDBINE

život u stamnici tekst i fotografije: BRANISLAV PULJEVIĆ

S

tamnica ili zvanično dom “ Dr.Nikola Sumenković” je državna ustanova za brigu i negu dece i drugih lica mentalno ometenih u razvoju, osnovana početkom ’60-ih. Selo Stamnica je bilo rudarsko naselje, a nakon zatvaranja rudnika, rudarske barake i drugi objekti su adaptirani za potrebe zavoda.

Nakon paklenih ’90-ih, u talasu reanimacije države i društveno - političkog života kao i svesti populacije

kroz reforme, pristizala je humanitarna pomoć iz svih krajeva sveta. Kao jedna od prvih značajnih donacija u oblasti zdravstva za poboljšanje života pacijenata u zavodima za teška mentalna oboljenja, bila je izgradnja novog paviljona za decu, koji je finansirao francuski Crveni krst.

Ove fotografije govore o zivotu “stanovnika” Stamnice, od kojih skoro svi zauvek ostaju tu.

o autoru

Branislav Puljević, rođen je 1967. u Beogradu. Živeo je u Nemačkoj gde je za vreme studija anglo/ američke knjizevnosti i lingvistike počeo da se bavi fotografijom. U početku je to bilo eksperimentalno u kućnoj laboratoriji sa ‘umetničkim’ motivima i crno-belim filmovima. Interesovanje je brzo preraslo u ljubav. Kad mu je 2000. godine ponuđeno volontersko mesto u dnevnim novinama, prihvatio je priliku da postane fotoreporter.

Trenutno živi i radi u Beogradu.

INTERVIEW: MARKO ĐURICA

GRČKO BUĐENJE

razgovarala: MIRA VUJOVIĆ

Karnevalska atmosfera vlada Atinom, pobedli smo EU, sada će sve da bude dobro. Zaista? Ubrzo postaje jasno da je OXI bila samo farsa i da dužničko ropstvo ne da kuca na vrata, već odavno sedi u dnevnoj sobi. Grčki narod je shvatio da mora da se probudi...

S

vetska ekonomska kriza iz 2007 - 2008 godine odmah je počela da se oseća u Grčkoj, ali je svoj vrhunac dostigla 2015 godine. U januaru je grčki narod izašao na izbore i vlast je prešla u ruke levičarske vlade koju je predvodila Syriza, a sa vlasti je otišla Nova Demokratija desnog centra.

Mere ekonomske štednje, koje su bile neophodne i koje bi žestoko uticale na budžet svakog pojedinca ove lepe zemlje, u tom momentu počinju da deluju da mogu biti izbegnute. Premijer Tsipras u svojim glasnim govorima poručuje EU da od Grčke neće napraviti prosjaka koji čeka na milostinju. Grčka će sama izaći iz krize, ali pod svojim uslovima. Novac će biti obezbeđen politikom "genija" ekonomije Yanisa Varoufakisa, koji na posao dolazi motorom, nosi farmerke i majcu i obećava da će da promeni celu Evropu.

Kreditori se ne slažu i ponavljaju da su mere štednje neophodne, a premijer i ministar finansija odlučuju da raspisu referendum gde će pobediti čuveno OXI ili "ne merama štednje" - uvodi nas u priču za Grain Marko Đurica, za mnoge, jedan od najvažnijih dokumentarnih fotografa današnjice.

Prošle godine u Ustanovi kulture Parobrod predstavio je sjajnu izložbu o građanskom ratu u Ukrajini koji je pokrivao, a za Grain predstavlja serijal o krizi u Grčkoj, koju je takođe pratio kroz svoj rad.

“Karnevalska atmosfera vlada Atinom, pobedli smo EU, sada će sve da bude dobro. Zaista? Ubrzo postaje jasno da je OXI bila samo farsa i da dužničko ropstvo ne da kuca na vrata, već odavno sedi u dnevnoj sobi. Grčki narod je shvatio da mora da se probudi”, objašnjava Đurica, koji za sebe kaže da je bolji pregovarač nego fotoreporter. Ćaskali smo ugodno i pričali o svemu po malo...

Jednog dana kada budu pisali njegovu monografiju, Đurica kaže da bi u prvih nekoliko rečenica voleo da stoji da je fotograf koji je beležio stvari onako kako su zaista izgledale. Dok je pravio selekciju fotografija koje će pratiti ovaj intervju, slušao je bend Sublime.

Gde se školuje, a gde postaje dobar fotograf?

Ima super fotografa koji su završili škole koje nemaju veze sa fotografijom, npr istoriju, filozofiju... Bitno je da fotograf bude obrazovan, svestran, potkovan opštom kulturom. A dobar fotograf se postaje trudom.

Koji su to fotografi koji ti “ne daju mira”?

Mauricio Lima. Radio sam s njim. Gledao ga kako radi. Vrlo smiren čovek koji prepozna momenat koji treba da se fotografiše i onda ga sistematski realizuje do kraja. Njegove fotografije imaju tu dobru emociju.

I posle obrade fotografije koju svi praktikuju, njegove fotografije upravo deluju kao da nisu obradjene.

U Donjecku si, osvetlio / razotkrio „prirodu“, jednostavnost / običnost života i karaktera proruskih separatista „veštačkim“ svetlom. Koliko je fenomen apsurda prisutan, poželjan, presudan u tvom poslu?

Ne bih rekao da je to bilo veštačko svetlo, bilo je to njihovo prirodno svetlo unutar zgrade, neonska lampa koju nisam doneo već samo uočio tu i iskoristio.

Apsurd bi bio kad bih svetlom hteo da što bolje predstavim realnost, a potpuno promenim stvarnost. A to mi je potpuno nepoželjno.

Da li i kada lažeš na fotografiji ?

Ne lažem namerno. Kad sam radio u Avganistanu, bio je tu jedan američki vojnik koji je uperio pušku u jednu kuću, što je sasvim normalno zbog pretresa. To sam fotografisao, ali izgledalo je kao da nišani u neko dete, a da to nisam ni primetio. To je izazvalo različite loše komentare. Stvorio sam nesvesno sasvim drugačiju sliku od one realne.

Koju priču bi voleo da ponoviš i daš joj potpuno drugu perspektivu od one koju si uradio?

Pa možda neku priču s Kosova. Jer u tom trenutku kad sam fotografisao nisam znao da će proglasiti nezavisnost, i da će to da podrži ceo svet. Sad bih to malo drugačije fotografisao možda, kad znam kakav je sled događaja bio.

Kada bi odbio nagradu?

Kad bi mi je uručila neka državna institucija zarad sopstvene promocije.

Da li postoje trendovi u dokumentarnoj fotografiji?

Apsolutno da, u okviru obrade fotografije, načinu fotografisanja. Ja radim za agenciju pa je to svedeno na minimum.

NemaŠ hrabrosti za...

Ne bih radio glupe stvari koje mogu da me dovedu u opasnost, ali to nije pitanje hrabrosti.

Serija fotografija ili Jedna?

Više volim da radim seriju.

To je obično kad pripovedam, radim na tome mesec dana, pokušavam da ispričam priču. Jedna je više za dnevni momenat. Mada često ljudi rade seriju jer nemaju tu jednu. A za tu jednu, trud je presudan.

Šta je za tebe perverzija na fotografiji?

Kada previše udješ u intimu neke osobe i kada se to oseti. Više sam za to da se ne razgoliti sve već samo nasluti, nagovesti.

Kome ne bi dozvolio da uradi tvoj portret? Stivu Mekariju.

Da li je bitniji pogled spolja ili iznutra?

Iznutra. Ali da se vidi spolja.

NA SKENERU: NEMANJA PANČIĆ /KAMERADES

I

deja ove nove i nadamo se stalne Grain rubrike jeste predstavljanje autora, njihova priča o portretima, suštini ove izazovne forme i predstavljanje njihovih radove, kroz šest pitanja. Prvi na tapetu našao se Nemanja Pančić, iz kolektiva Kaerades koji je na svoj način odgovorio na postavljena pitanja i predstavio u skladu s tim, pet svojih radova.

pripremila: MIRA VUJOVIĆ

Dobrog fotografa jure ilI on juri za „ dobrim portretom“?

Mislim da fotograf uvek traži dobar portret.

Neutešna majka Jana Vladisavljev (19) izgubila je sina Miloša, bebu staru sedam nedelja zbog grube greške doktora, prakse koja nije retkost u Srbiji. Iz priče “Poslednji pozdrav”

Portret u studiju ilI na terenu?

Portret bez rasvete.

Portret Dobrice (20) mladog Srbina iz Istočnog Sarajeva. Dobrica je upravo završio svoj vojnički trening. Radio je u IT sektoru, ali je verovao da će mu vojska ponuditi bolje i veće mogućnosti. Ambiciozan i odlučan da izgradi bolju budućnost za sebe, on je sretan sa ostvarenim i priprema nove ciljeve u svom obrazovanju i karijeri. Fotografija je snimljena na terenu gde svakodnevno vežba, jer snažno veruje da kroz trening može da razvije i snažan fokus.

fotografisani da bude motivisan, indiferentan ili ima averziju?

Zavisi od načina na koji se radi portret. Ukoliko je portret dogovoren bitno je da osoba koja se fotografiše bude spremna na saradnju sa fotografom. A ukoliko je portret nastao na terenu,''spontan'', tu dosta zavisi od fotografa i njegove upućenosti u samu tematiku događaja ili pak razumevanje sredine u kojoj se nalazi i/ili sposobnosti fotografa da izvuče maksimum iz neke situacije u kojoj se nalazi. Averzija, motivisanost ili indeferentnost u takvim situacijama nisu od presudnog znacaja za kvalitetan portret, mogu samo da budu ''začin''.

Bata Panta je gorštak sa Stare planine. Sedam godina pre ove fotografije, usled finansijskih problema i nemogućnosti da nađe zajednički jezik sa ljudima, Panta Petrović ili BATA PANTA započeo je svoj alternativni način života. Izolacija i eskapizam, njegov su odgovor svim problemima.

“Stara planina je moj drugi dom, tu sam našao mir. Ljudi me ne interesuju, teško je s njima naći zajednički jezik. Moji odani psi i mačak Blacky, koji je izgubio oko u okršaju sa lisicom dok nam je čuvao hranu u mom odsustvu, jedini su mi prijatelji ovde”.

Da li osmeh pokriva ilI otkriva karakter?

Zavisi od osobe.

Zahraa Abd Alkader je devojčica, izbeglica iz ratom opustošene Sirije. Fotografija je snimljena u kampu Idomeni u Grčkoj.

Portret kurve, političara ilI deteta?

Kvalitetan portret mi je uvek na prvom mestu. Nije mi bitno da li je to kurva, političar ili dete. Portret je jedna od najbitnijih fotografskih/vizuelnih disciplina.

Naizgled vrlo jednostavan za uraditi.

Njegovo ime je Milan Ponjiger, preživio je pad sa šestog sprata. Njegovi roditelji nisu. Zbog finansijskih problema, odlučili su da prekrate sebi život. Ekonomska kriza u Srbiji traje od početka devedesetih i raspada Jugoslavije, a pritisak je najbolji izraz koji definiše život danas. Na žalost, ne mogu svi da se adekvatno nose sa istim...

PREDSTAVLJANJE: DIMITRIJE GOLL

ŽIVOT NA IVICI

tekst: IGOR ČOKO / fotografije: DIMITRIJE GOLL

D

imitrije Goll rođen je u Beogradu 1987. godine. Pripada novijoj generaciji srpskih fotografa, iako je iza njega prilično velika kilometraža i radno iskustvo na zavidnom nivou. U dokumentaristici gaji specifičan stil, a inspirisan je ulicom i životom na ivici.

Za sebe kaže da je spreman za rad pod pritiskom i uvek gleda stvari iz drugog ugla, što se očituje iz njegovih radova. Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama, a pored srpskih medija, povremeno sarađuje i sa Getty Images. Ovo su njegovi radovi.

SERIJALI

MOJ KOMŠIJA

aNTON PAVLOVIČ

tekst: IGOR ČOKO / fotografije: IVICA KOSTIĆ KORTO

I

vica Kostić Korto dolazi iz Niša, bavi se uličnom fotografijom i radi to izuzetno dobro i nadahnuto.

Nabrijane boje u širokim kadrovima, kolorit koji stripovski i filmski vješto i neposredno komunicira sa akterima, čini ga jednim od najzanimljivijih autora na ovim prostorima.

Za naslov serijala kaže da je slučajan, jer zaista ima komšiju sa tim imenom, koji drži pekara u njegovom kraju, a i Čehov mu je omiljeni “ulični fotograf” i inspiracija. Kako kaže, poslije nekoliko piva sa društvom, spojio je komšiluk i rusku stepu.

ŽIVOT DALMATINSKIH OTOKA

BODULSKA BALADA

PRVIĆ ŠEPURINA

tekst i fotografije: ZVONIMIR ČUVALO

S

erija fotografija kojom Zvonimir Čuvalo predstavlja pitoreskno selo Šepurine na otoku Prviću u centralnoj Dalmaciji, predstavlja autorov projekt portreta zanimljivih ljudi koje je upoznao na otoku, došavši prije nekih desetak godina i stalno mu se vraćajući. A to i jeste magija ovakvih mjesta, koje nose idiličan zen i autentični obol života distanciranog od užurbane vreve, a koji je negdje, zadržao eskapističku autentičnost raja.

Zvonimir se Šepurini vraća uvijek i sa gomilom objektiva, aparata, filmova, dokumentujući autentične prizore, ljude, bodulsku baladu.

Kako kaže, sa svom tom digitalnom i filmskom opremom tražio je skrivenu dušu tog otoka i tog mjesta. I pronašao je, defakto, u ljudima koji čine taj otok ljeti.

Domaći i neki drugi koji su tamo kupili kuće i koji mu se uporno vraćaju. Toliko da će ih neuk stranac zamijeniti za neke fetive otočane.

“Da li sam uspio ili sam tek na tragu ocijenit će oni koji ih pogledaju, slegnu ramenom i kažu nešto u stilu – nije loše. Meni je i to dovoljno. Ne brijem na to da sam neki veliki autor ili mag fotografije. Meni je dobro i dobro se zabavljam dok fotografiram. Sebično ali i istinito”, kaže Čuvalo o svom serijalu.

O AUTORU

Rođen sam u Mostaru, a odrastao sam u Ljubuškom, BiH. Fotografija mi je godinama bila uvijek neki hobi koji je polako prerastao u strast.

Moja pokojna supruga Bojana imala je prirodno oko i talent za fotografiju i na njen nagovor, sjećam se, odlučili smo kupiti tv za 800 DEM, a za Nikon smo dali preostalih 950 DEM. Taj aparat sa kit objektivom još uvijek je tu negdje, u nekom ormaru čeka novu rolu filma.

Fotografija je za mene neka vrsta igre, potrage, eksperimenta, traženja vjerojatno nekog mog Grala kojeg nikada neću naći, ali sam mu uvijek na tragu.

Barem ja tako mislim. Sa prijateljem Ivanom Hrenom sam osposobio kakav-takav lab gdje radimo cb fotke i taj rad u laboru je prirodan nastavak rada sa filmom.

Imao sam i izložbe, samostalne u Prvić Šepurini dva puta, zatim skupne sa fb grupom Adriatic Artist , u Urugvaju, Erevanu (Armenija), Moskva (Rusija)...

ŽIVOT

ZAGREB NOĆU

tekst: TONKO MAROEVIĆ / fotografije: DAMIR MATIJEVIĆ

N

oću su, dakako, sve mačke crne, ali i svi predmeti, svi ambijenti, sve pojave dobrim su dijelom prekrivene mrakom i izgledaju ujed načenije, neutralnije, monotonije negoli pod dnevnom sunčevom rasvjetom. Ali noćni izvori svjetlosti, za uzvrat, pristrano se okupljaju i iz tame izvlače samo određene dijelove i pojedinačne oblike, stvarajući tako novu hijerarhiju značenja i važnosti osvijetljene stvari. A noćni prolaznik potom bira objekte koji ga više privlače i zanimaju, a ako je pritom i fotograf, snima i kadrira one prizore i situacije u kojima se dijalog svjetlosti i tame pokazuje znakovitim, gdje se iz dubine, čak bezdana, mraka, pomaljaju tragovi prema kojima ne možemo ostati ravnodušni.

Damir Matijević je učestalo hodao noću dragim mu Zagrebom, znanim ulicama i trgovima, u raznim godišnjim dobima, te svojom kamerom hvatao zanimljive scene i situacije. Poput noćne leptirice posebno je bio privučen uličnim svjetiljkama, a poput uporna šetača naročito je hodočastio parkove i njihove spomeničke jezgre.

Ali u njegov su kadar najradije upadali oni svjetlosni izvori koji su se morali izboriti za svoj status u konfrontaciji s obližnjim zidovima, što su im priječili ras prostiranje, ili u konkurenciji sa stablima, što su im ritmizirala raspored. Među najuspjelije sekvence Matijevićevih noćnih zagrebulja svakako su snimci ujednačenih nizova uličnih lampiona, što se odrazuju u vodi ili se izmjenično prepliću s deblima i krošnjama.

Posebno je zanimljiv Matijevićev odnos prema bljesku

i obasjanju što često silovito nadire u srce kadra, prijeteći čak da svojom difuznošću i raspršenošću relativizira zbiljske koordinate motiva. Pritom se prisjećamo kako je na prethodnoj izložbi preferirao upravo čvrste obrise i jasne prostorne odrednice, pravu geometriju prizora (Uostalom, i naslov izložbe Zidovi, podovi, stupovi, svodovi svjedočio je naglašenu težnju za fiksiranjem arhitektonskih elemenata, vertikala i horizontala).

Ovom je zgodom poželio tražiti baš suprotne efekte, umjesto statičkih dinamičke, umjesto linearnih mrljaste sastojke kadra. Naravno, razlika je i u samoj naravi ambijenta, a ne samo u dobi dana: snimci s ranije izložbe nastali su na jugu i u tijesnim ambijentima u koje je sunce prodiralo, dok su kadrovi Zagreba noću, naravno, uhvaćeni u sjevernjačkoj atmosferi i osvijetljeni umjetnim svjetlom što se koncentrično rasprostire po širinama i prodolima prostora.

Možda je pokoji put Matijević poželio i u Zagrebu naći jače geometrijsko uporište, određenije perspektivne planove. Prizor s kolodvora ima naglašenu centričnost i usmjerenost prema točci u kojoj se sijeku dijagonale pobočnih strana; prizor s blistavim tramvajskim tračnicama i svijetlom trakom prolaska vozila također ima čvrsto “crtovlje“, a neonskim cijevima uokvireno pročelje “Elektre” tvori jaki naglasak iskošena pravokutnika.

Ali u većini radova dominira mekoća i blagost svjetla što miluje okolni zrak i nježno klizi po površinama što je prisno odrazuju.

ESENCIJA EROTSKOG NOIRA: NARNYA IMBRIN

VENERA vs. MARS razgovarala: MARINA KOVAČEVIĆ

Za mene je fotografija lična stvar, spoj duhovnog i emocionalnog. Strast.

Ljubav. Sloboda. Provokacija. Poruka. Bunt. Postoje događaji , stanja ili momenti o kojima se ne može govoriti. Reči im oduzimaju smisao. U toj tišini nastane fotografija . Usudiš se pokazati svoju unutrašnjost, ogoliti se. Kada stojiš go, postajesh društveno neprikladan. Naravno da imam probleme. Svakodnevno. No, to je već odavno postala igra. Možda čak i izazov.

Z

apamtite ovo ime: Narnya Imbrin. Pustite Velvete “Venus in furs”, pustite osjećaj da vas vodi i uživajte. Ovo nije erotska fotografija, mnogi od vas debelo nemaju hrabrosti za suočiti se sa sobom na ovakav način. Noir u svojoj raskoši. Strast, ljubav, sloboda. Kako sama autorka kaže, ovo su trenuci u kojima riječi gube smisao, tišina u kojoj nastaje fotografija. Dame i gospodo Narnya!

Da biste na pravi način doživjeli i shvatili poetiku i senzualnost njenog rada, pričekajte e book koji je u pripremi. Neka ovaj intervju, ova priča - budu svojevrsna najava toga...

Kako vidiš fotografiju i šta ona predstavlja tebi?

Beskrajno prostranstvo gde se prepliću stvarnost i mašta. Za mene je fotografija lična stvar, spoj duhovnog i emocionalnog. Strast. Ljubav. Sloboda.

Provokacija. Poruka. Bunt. Postoje događaji, stanja ili momenti o kojima se ne može govoriti. Reči im oduzimaju smisao. U toj tišini nastane fotografija .

Tvoje fotografije su senzualne, ali i brutalne. Da li njima pokazujeŠ ili skrivaš svoje strane ličnosti?

Ne ulepšavam. Ne nalazim ništa lepo u površnosti.

Da su moje fotografije muzika, svirale bi “Opening” - Philip Glassa

Ti si i tvorac i delo. koja uloga ti je draŽa? Šta je starije - kokoška ili jaje ? :)

Koliko daleko si spremna da ideš u istraživanju sebe na fotografijama? Šta nikada ne bi uradila, a za šta si uvek spremna?

Dokle god sam u miru sa onim što radim, odgovorna sam za svoju fotografiju. Sloboda je kažu, odgovornost. Treba imati poštovanja kako prema sebi, tako i prema ljudima koje fotkaš. Po tome se svi razlikujemo.

Tvoje fotografije su poetične. Da li im prvo osmisliš naziv ili se proizvoljno fotografišeš? Kako ide taj asocijativni tok?

Fotografijom se bavim iz hobija - možda to i nije naprikladnija reč. Ništa ne moram i sve mogu. Nema ograničenja niti očekivanja. Taj osećaj slobode je neprocenjiv. Volim neizvesnost, ništa ne planiram unapred. Pokušala sam svoju ljubav prema poeziji slikarstvu i fotografiji objediniti u jedno. Ne znam koliko mi to uspeva.

Bez čega po tebi ne bi smela da postoji dobra fotografija?

Bez emocije. Priče. Istine.

Važiš za smelu, rekla bih - metaforu. Da, ti si smela metafora, ospisno skrivena priČa. Da li si nekad imala problema na Instagramu ili Fejsbuku?

Ono što nosimo na sebi nismo mi, za to postoji reč moda. Bavim se onim što je ispod. Usudiš se. Usudiš se pokazati svoju unutrašnjost, ogoliti se. Kada stojiš go, postaješ društveno neprikladan. Naravno da imam probleme. Svakodnevno. No, to je već odavno postala igra. Možda čak i izazov.

Tvoja eksplicitno implicitna seksualnost je posebNa vrsta ženske estetike, gotovo neprisutna na Balkanu. Gde crpiŠ inspiraciju, osim u sebi? Šta te je navelo na fotkanje ovog tipa?

Ženska seksualnost je kompleksna. Sva je nekako unutra. Energetski, organski, psihološki. I menja se.

Samim tim je beskrajan proces istraživanja. Od žene se očekuje prvo da bude poslušna ćerka, pa uzorna supruga, pa divna majka... U ispunjavanju tih očekivanja lako se izgubi sama žena. Rezultat su frustracije u svim oblicima. Žene na Balkanu nisu slobodne.

Inspiraciju pronalazim u svemu što me okružuje, u odnosu prema životu, smrti, poslu... I u sebi samoj, u svemu što proživljavam. Pitala si me otkud fotkanje ovog tipa. Hm... Sazvežđa. Ljudi. Unutrašnji konflikti. I emocije toliko snažne da se o njima nije dalo govoriti.

Tako je počelo.

NAJBOLJE SA INSTAGRAMA

pripremio: MOMČILO UZUNOVIĆ

Momčilo Uzunović, i sam dijete Instagrama, potrudio se da okupi neka od imena sa ove društvene mreže koja svojim radom posebno privlače pažnju. ovo je početak predstavljanja za mnoge od njih.

Ako ste na instagramu, javite se na Grain, šaljite svoje adrese, radove... Rado ćemo ugostiti mnoge od vas - jer znamo da radite prave stvari!!!

ADEM DOGAN @ademdogan42

messaz shoaken @streetamatic

MELLISA DAVID @SISSADAVID

SOHEIL BEHROOZI @soheilbehroozi

TAMARA MICANOVIC @tamara_micanovic

USKORO!

NARNYA IMBRIN

VENERA vs. MARS e book!!!

Elektronska knjiga fotografija koja Vas neće ostaviti ravnodušnim!!!

Premijerno izdanje u Grain ediciji!!!!