Grain # 8/9

GRAIN Digital

Elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju Broj 8/9, August 2017. https://issuu.com/digitalgrain

Irfan Ličina: Novi Pazar, moj grad

NOVI SAD Prestolnica mladih Jelena Pajić

BELGRADE PHOTO MONTH NA BANJALUČKOM DEMOFESTU / REPORTAŽE / EROTSKA FOTOGRAFIJA...

uvod Pokušati se opravdati zašto je nastala ovako duga pauza između dva regularna broja, ne računajući tematski Grain za Belgrade photo month Nove talente je glupo i izlišno. Najvažnije od svega je da se nije odustalo, za ostalo ćemo lako. Jedno veliko izvinjenje autorima i čitaocima zbog ovako duge pauze i hvala na podršci i istrajnosti. Čekanje se isplatilo, u svakom slučaju.

Od ovog broja, Grain kreće u sopstvenu produkcijsku avanturu, sa novim okupljenim timom, spremnim za velika djela. Pored Grain magazina, pokrenuli smo i Grain photo books ediciju, prvo izdanje ”Subverzivna estetika ulice - Prizori raskošne stvarnosti” je odštampano, a slijede još mnoga izdanja drugih autora. Postoji mnogo konkretnih planova u kojima je na prvom mjestu autorska i angažovana fotografija, razvoj te priče i pozicioniranje kulture fotografije na ovim prostorima na jedan viši nivo. Želim ovim putem da se zahvalim Marini Kovačević i njenom Centru za rehabilitaciju imaginacijom na dosadašnjoj divnoj saradnji uz najljepše želje i dobru karmu u daljim pobjedama i profesionalnim izazovima, veoma ponosan na dosadašnje zajedničke ostvarene rezultate.

Uživajte u čitanju i vidimo se u novom broju ili nekom drugom Grain izdanju. I hvala svima koji su učestvovali u kreiranju ovog broja.

Igor Čoko

Sadržaj 003 006 008 010 020 022 034 050 060 072 106 130

Uvod Stav Wild moment Događaji: Belgrade photo month na banjalučkom Demofestu Biblioteka Jelena Pajić: Novi Sad, prestolnica mladih Intervju: Irfan Ličina - Novi Pazar, moj grad Saša Radojević: Razglednice iz Bora Nebojša Marković: Deponija Vinča Sascha Barnes: Mountainland Milica Rašković: Anksioznost - Moving outside of box Gokhan Cicek: Alegorija Ljepote

IMPRESSUM: Digital Grain, elektronski magazin za dokumentarnu i uličnu fotografiju. Broj 8/9. Septembar 2017.

096Maša Cvijanović: Strangers on vacation

Urednik: Igor Čoko Saradnici: Tamara Petrović, Mira Vujović, Filip Čudić Izdavač: GRAIN www.issuu.com/digitalgrain https://www.facebook.com/grainphotomagazine/ Izlazi kad se stvore uslovi.

Kontakt: fotografije1975@gmail.com Photo credits: Naslovna strana: Jelena Pajić Fotografija na strani br. 2: Gokhan Cicek Sve fotografije objavljene u magazinu GRAIN isključivo su vlasništvo samih autora i nije dozvoljeno njihovo preuzimanje i korišćenje u bilo koju drugu svrhu bez njihove saglasnosti.

084Ranko Đurović: Tofalarija, izgublljeni (k)raj

118 Sav taj Jazz ili emocija improvizacije iz objektiva Predraga Todorovića

U znak sjećanja na Lupo Pujado Montserrata - psa koji je volio izložbe. Psa koji je posjetio više fotografskih događanja nego što će prosječni Beograđanin ili ljubitelj fotografije za svog života. Tihi šmeker sada glođe omiljenu kosku u psećem raju. I priča drugim psima o fotografiji.

Lupo živi vječno.

WILD MOMENT

A

vgust u Beogradu je mjesec kada svijet ispred Ušća ispija hektolitre piva, usisava u nozdrve tone prašine i prolazi kroz neko lično isijavanje na masovnoj besplatnoj zabavi kakav je Beer Fest.

Na Beer festu ima vrlo katarzičnih momenata, a jedan od takvih ekstatika maestralno je uhvatio i fotograf Predrag Pečenica...

DOGAĐAJI : BELGRADE PHOTO MONTH NA BANJALUČKOM DEMOFESTU 2017.

U

Banjaluci je održan jubilarni X Demofest koji predstavlja jedinstveni regionalni muzički festival u okviru kog su pored glavnog i takmičarkog programa otvorene i dve izložbe zahvaljujući dobroj saradnji organizatora festivala sa Beogradskim mesecom fotografije. U velikom izložbenom prostoru Banskog dvora svoje radove predstavili su Marija Janković sa izložbom “Nešto je puklo u meni” i Deyan Clement sa izložbom “The Good Wife”. Obe izložbe beogradska publika je po prvi put imala priliku da vidi u aprilu na Beogrradskom Mesecu Fotografije u galeriji Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković a Demofest je uvrstio iste u svoj prateći program koji se bavio temom položaja žena u umetnosti.

Tekst i fotografije: Tamara Petrović

I

zložba “Nešto je puklo u meni” postavlja pitanje koja je granica između štetnosti i koristi, između informacije i voajerizma, između traganja za profitom i odgovornosti, koji svaki novinski izvještaj (posebno izvještaji o nasilju nad ženama) nosi sa sobom.

Temom nasilja nad ženama kroz tabloidno izvještavanje se upravo bavi rad “Nešto je puklo u meni!”, autorke Marije Janković, nezavisne fotografkinje iz Beograda, koja pokušava da balansira između novinarstva i umetnosti.

Marija Janković o izožbi: “Priče se ne završavaju uvek smrću, ali je često tako” Džon Berger.

Za novinarstvo smrt je obično početak priče. Novinari i fotoreporteri izlaze na teren i sa limitiranim pristupom informacijama kreiraju izveštaj od “javnog značaja”. Još pre 20 godina sam se pitala zašto je potrebno i šta nam govori slika pokrivenog tela na pločniku. Ono je tako univerzalno za sve svetske novine i medije.

Poslednjih godina sam fotografisala crnu hroniku za nekoliko dnevnih novina u kojima sam radila. Terali su me i urednici a terala bih i ja samu sebe da se sa terena vratim sa što eksplicitnijim slikama. To su za mene bile vrlo emotivne situacije u kojima sam se uvek osećala postiđeno. Kao da iskorišćavam nečiji nesrećan kraj zbog bolje slike. I nije bitno sa koliko pažnje obavljate taj posao, taj osećaj je tu, mada, nemaju ga svi. Dodatno su me uvek poražavali na-

slovi suženog rečnika koje su urednici dodavali, koji uključuju reči “tragično, monstruozno, zverski, skandalozno”, a koji su produbljivali moj osećaj sramote prema unesrećenoj porodici. Kazali su da za to treba imati stomak, ja sam mislila da treba imati moral. Tu situaciju nisam nikad mogla da promenim.

Mogla sam samo iz te mašine da izađem, što sam i uradila. Ostala je ipak moja opsesija tim pokrivenim telima i zašto to ljudi čitaju. Traži se meso, a to meso, posle svega bi htelo ispod tog pokrova da se odmori u svom konačnom miru, u svojoj konačnoj privatnosti. To meso, međutim, tada dobija svoj novi život, u jeftinim novinskim naslovima, u političkim kampanja ma, oni pljuju detalje iz njihovih života, iz usta komšinice ili drugog pouzdanog izvora. Zamislite svoje komšije koje pričaju o vama posle vaše nasilne smrti. Zamislite tu objektivnost na svojoj koži.

Moja druga opsesija bila je količina ubijenih žena svake godine. Te statistike ne bih nabrajala, njima se bavi moj rad. Kolike god da su, prevelike su.

Ovaj rad je takođe baziran na srpsko geografsko podrucje iako je to globalni problem koji je u nekim zemljama mnogo veći a u nekim manji. Ove su žene jednostavno naše.

Na predlog Beogradskog meseca fotografije izložba “Nešto je puklo u meni” biće predsavljena na festivalu ženske umetnosti i aktivizma kroz feminističku teoriju i praksu na PitchWise-u od 7. – 10. septembra 2017. u Sarajevu.

T

he Good Wife autora Deyana Clementa je bogat multimedijalni projekat započet 2015. godine serijom auto-portreta uz pomoć kojih autor preispituje ulogu koja se priželjkuje za ženu u savremenom društvu, gde ovo “savremeno” postoji mnogo više kao lingvistička zavjesa, iza koje svakodnevno posmatramo potpuno suprotne predstave i namere partrijarhata da očuva svoje položaje i dominaciju. Ironičnim pristupom autor koristeći svoje telo i rekvizite, performativno obesmišljava ideje o ’dobroj ženi’, poigravajući se sa učestalim stereotipima, od onih najklasičnijih, dobra majka ili hrišćanka, do popravljačice cveća i kraljice kuhinje.

Clement svoje junakinje lišava identiteta, one su statične, zaleđene i ’pristojno upakovane’ skulpture, savršeni ukrasi za vaš dom. Za autora je najvažnije stvoriti filosofski zadatak, ne povod za debatovanje ili građenje – nadograđivanje stava, per se, već povod da mislimo, da se pitamo, da analiziramo i sebe i svet oko sebe kroz ovu umetničku ideju.

Deyan Clement o izložbi: Kada se govori o retradicionalizmu ili uopšteno tradicionalnim vrednostima, pod time se podrazumeva sve ono što je u nekom trenutku političke volje poželjno, to može i često jeste samo po sebi kontra-

diktorno. Baš na tom tragu nastaje i ova izložba, kroz koju na sarkastičan i paradoksalan način pokušavam dodatno obesmisliti besmislene ideje o ženi u Srbiji u 21. veku.

Imamo tu stalnu potrebu da osporavamo i ponovo evaluiramo, činjenice i nauku sa poluistinama i kvazi-naukom. Ljudska prava su negde u ustavima, u zakonskim okvirima, njih garantuju države, i mi bi smo trebali da budemo zadovoljni, ali u praksi je to sve daleko od osvojenog prostora, što je generalno rezultat združenih uzroka, od odgoja, preko obrazovanja, sredine kojom smo okruženi, institucija u državi, ali usuđujem se reći najviše intelektualne lenjosti.

Možda već postaje kliše, ali je važno pa treba uvek govoriti, niko nije slobodan dok svi nismo slobodni.

Ovaj projekat nije stvoren da bi promenio sve. Ja jesam utopista, ali sam pre svega racionalno biće i sve ovo je stvoreno jer je meni važno da o tome govorim, to je moj dug feminizmu, moj doprinos i ja sam se osećao dužnim da se izrazim i to podelim sa drugima. Čast mi je da sam dobio priliku da ovaj projekat predstavim na Beogradskom mesecu fotografije, i sada na Demofestu u Banjaluci, ako sam bilo kome otvorio novi pravac razmišljanja nakon što je izašao iz galerije, ja sam uspeo u svojoj nameri.

Olga Karlovac - Fragments, samizdat 72 c&b fotografije, 124 strane, munken lynx 150g papir, 25x25 cm format, tvrdi povez, ISBN 978-953-59409-0-6 Fragments” je serija fotografija nastalih 2016, u Zagrebu, na mjestima gdje se različite ljudske sudbine prepliću sa kablovima, bilbordima, šinama, svijetlima, kamerama...

Autorka u radu koristi različite medije i eksperimentišući duplim ekspozicijama. Fotografije miješaju osjećaj frustracije i bespomoći u borbi sa beskrajnim uticajima koji nas negdje bombarduju kroz čitav život.

Autorkina esencija i emocionalno poigravanje, stvaraju sjajan utisak koji ova knjiga donosi. e- mail okarlovac@gmail.com

Max Juhasz - Urbani trenuci, Kadar 36 155 c/b fotografija, 171 strana, 20 x 22,5 cm format, meki povez ISBN: 978-953-57655-8-5 Ovom knjigom, Max Juhasz zaokružuje svoju zamišljenu zagrebačku trilogiju, kojoj prethode knjige “Jarun” i “Noćnik”, a time i stavlja tačku na svoj dosadašnji dio osebujnog opusa.

Trilogija obuhvata 22 godine rada, od odlaska iz ratom opustošenog rodnog Vukovara do sadašnje zagrebačke životne epizode. Ispričane kroz 35mm analognu filmsku priču, Maksove fotografije na intrigantan i esencijalan način, vješto opskurne i izrazito životne, čine cjelinu koja je, po mnogim parametrima, neponovljiva na ovim prostorima i dragocjen dokument jednog vremena. e- mail info@maxjuhasz.com

BIBLIOTEKA

Boogie - Belgrade Guide, New Moment “Ljudi uvek govore da neke granice ne treba prelaziti, ali što dublje odlaziš, bolje fotografije dobiješ.

Niko ne bi trebalo da vam govori gde su te granice“, riječi su jednog od najznačajnih svjetskih street fotografa.

Boogie je svoje street photo stvaralaštvo započeo devedestih kada odlazi iz Srbije i kada su granice bile jače nego ikad. Društveni nemiri i život na ivici bili su njegova pokretačka energija koju je, objektivom svog foto aparata, pretapao u fotografije neponovljivog sadržaja u potpuno nezavidnim situacijama koje prelaze granicu bezbednog.

Svojim profesionalnim pristupom i ogoljenim temama, Boogie je stekao poverenje širokog dijapazona ljudskih profila i sudbina, što mu je donelo kredibilitet jednog od najboljih uličnih fotografa današnjice i autorske izložbe u Parizu, Njujorku, Tokiju, Milanu, Istanbulu i Los Anđelesu.

Belgrade guide je autorovo prvo “domaće” izdanje.

DRUŠTVENI FENOMENI

NOVI SAD PRESTOLNICA MLADIH

tekst: Igor Čoko / fotografije: Jelena Pajić

O

rganizacija European Youth Capital (EYC) je odabrala Novi Sad kao Evropsku prestonicu mladih za 2021. godinu. NSyouthcapital je dokumentaristički, fotografski odgovor autorke Jelene Pajić na laskavu titulu koju je Novi Sad dobio.

U svojim radovima, Pajićeva opisuje novosadski life style – izlazak. Trenutak kada sve staje, kada su, kako autorka kaže, svi su pušteni s lanca i sve je dozvoljeno jer mrak je i ne vidi se. “Ravno je trenutku kada si u javnosti i baš ti se jako piški, a nigde wc-a ili žbuna pa ti šta ćeš. Pokriješ rukama oči i misliš ‘Ne vidiš me, ne vidiš me, ne vidiš me’. Pa ono... vidim te!”

“Ljudi na ovim fotkama govore da se njima i njihovom svakodnevicom uistinu niko ne bavi. Mislim da mediji i ljudi koje stoje iza njih i cele te kampanje predstavljaju Novi Sad kao prestonicu znanja i svih drugih osobina koje mladost treba da ima, a njihovu istinsku prazninu niko ne prikazuje i ne preispituje. Ne kažem da je sve tako crno. Nije. Ali nije ni belo. Zato nam se mozgovi toliko i odlivaju. U svakom smislu”, navodi autorka.

INTERVJU: IRFAN LIČINA, Fotograf

Novi Pazar

moj grad

Projekat Novi Pazar moj grad, fotografišem od kada se bavim fotografijom. Novi Pazar je oduvek bio moja sporedna i glavna isnpriacija, fotografišem ga svaki dan, bukvalno. Fotografišem ga i kao lokal patriota i kao neko kome smeta način na koji se moji sugrađani ophodne prema njemu. Fotografišem običaje, kulturu, arhitekturu, ljude, sve ono što čini Pazar, Pazarom. Jer Pazar iza sebe ima svoju priču, priču dugu preko 555 godina, koliko već postoji ovaj grad, nije Pazar ni 5 upola ćevapa, niti je Pazar 10 mantija, niti je Pazar par farmerica ili cipela.. Pazar ima dušu i ja pokušavam da tu dušu, duh te jedinstvene u svetu čaršije prenesem kroz moje fotografije.

razgovarala: Sofija Balać, O Radio - Novi Sad

U

vreme kada je foto oprema sve pristupačnija i kada smo preplavljeni raznim fotografijama na internetu, teško je doći do kvalitetnih fotografskih radova. Mladi dokumentarni fotograf Irfan Ličina se ističe svojim snažnim i iskrenim fotografijama Novog Pazara, gde i živi, ne samo zbog momenata koje je u stanju da primeti i zabeleži, već i zbog društvene poruke koje one nose sa sobom. Dobitnik je i najbolje fotografije fotografisane mobilnim telefonom na Balkan Photo Awards, a mi smo razgovarali o njegovom radu, dokumentarnoj fotografiji danas i o tome šta čini jednog fotografa dobrim.

Kada si prvi put došao u kontakt sa fotografijom?

Pre otprilike 12 godina na nekom letovanju sam uzeo da ispucam jedan ceo film i to me je otprilike uvuklo u fotografiju – zaljubio sam se u nju. Pošto iskreno nisam imao novca da kupim fotoaparat, trebalo mi je nekoliko godina da se ozbiljnije uključim u fotografiju, tako da sam kupio kompaktni digitalni aparat i njime počeo da fotografišem svoje drugove skejtere.

Zašto si baš fotografiju izabrao kao medij izražavanja, šta je ono što je, po tvom mišljenju ističe?

Kroz srednju školu sam imao ekipu sa kojom sam vozio skejt, iscrtavali smo grafite, bavili smo se strit artom, ali sam kasnije odlučio da se više posvetim fotografiji jer nam je bila potrebna da bismo promovisali skejtbording u našem gradu, preko naše Fejsbuk grupe. Ono što mene privlači kod fotografije jeste ta njena dostupnost i to što je lako čitljiva za gledaoce, jer ti nije potrebno neko veliko predznanje iz istorije umetnosti da bi je pročitao.

Pogotovo fotografiju kojom se maltene svi bave u poslednje vreme – ta instant, snepšot fotografija koju kačimo na društvene mreže poput Instagrama je iskrena i dolazi direktno sa ulice. Zaista mislim da fotografija doživljava vrhunac i bitno mi je što ona ima svoje mesto u umetnosti danas.

Tvoje fotografije Novog Pazara su zaista jedan ozbiljan projekat, ne samo zbog toga što su same po sebi snažne, nego i zbog provučenog socijalnog konteksta koje one nose. Kada i kako si odlučio da želiš da se baviš svojim gradom kroz fotografiju?

Novi Pazar je jedan jako lep i zanimljiv grad. Većinsko stanovništvo u Novom Pazaru su Bošnjaci islamske veroispovesti, a komšije su nam Srbi pravoslavne veroispovesti koji su tu od samog nastanka grada. Ono što mene tera da svakodnevno fotografišem ovaj grad jeste to što zaista želim kroz fotografiju da ga prikažem onakvog kakav jeste, a ne onako kako ga mediji u Srbiji prikazuju. Pazar zaista svoj prostor u medijima dobija samo kada se u njemu dešava nešto loše. Fotografišem moj grad jer želim da ostavim i sačuvam Novi Pazar za sebe – onakav kakav ga ja vidim, u kakvom sam odrastao, u kojem stičem svoju najveću ljubav... Meni je jako bitno da sačuvam i tradicionalne stvari koje se dešavaju u Pazaru – običaje, kulturu, arhitekturu koja polako nestaje jer se grad ruši da bi se pravilo mesta za više stanovnika. Novi Pazar je predivan za fotografisanje jer je prepun istorijskih mesta, objekata i susreta pravoslavne i islamske kulture.

Po nekim najosnovnijim načelima, tvoj rad pripada dokumentarnoj fotografiji. Gde misliš da je ona danas, koliko je velika njena uloga u osvešćivanju ljudi i koliko se ona menja?

Pokušavao sam da se pronađem u nekim najrazličitim oblicima fotografije, ali sam se pronašao u foto reportaži, jer sam radio za različite medije, poput novinske agencije Tanjug. Tako sam ušao u svet dokumentarne fotografije, jako mi se dopalo što dokumentarni fotografi nastoje da prikažu istinu objektivno, onakvu kakva ona zaista jeste. To mi je posebno blisko, jer imam mišljenje da fotografija ne bi trebalo da bude lažna, nego bi trebalo da prikazuje stvari istinito. Recimo, u Fotošopu sam jako slab jer ne želim da bilo šta na fotografiji menjam u programu, želim da prikažem stvarnost

onakvu kakva jeste. Što se tiče dokumentarne fotografije, ona je sada dosta zastupljena jer je dobila svoje mesto u galerijama i publikacijama i zaista doživljava svoju ekspanziju.

Osvojio si nagradu na Balkan Photo Awards za najbolju fotografiju fotografisanu mobilnim telefonom, koliko ti znači ta nagrada?

Balkan Photo Festival u Sarajevu je zaista jedan veliki festival koji okuplja veliki broj fotografa iz celog regiona, ali i sa svetske fotografske scene. Prvi put sam učestvovao prošle godine i tada mi je fotografija ušla u izbor od 50 najboljih fotografija. Poslao sam dve fotografije koje su ušle u uži izbor za fotografije godine, ali nagradu je osvojila fotografija koju sam snimio mobilnim telefonom. Na njoj je prikazan Amir-agin han koji je sagrađen u vreme osnivača Novog Pazara. Ova fotografija je dobila prvu nagradu i to me je zaista dotaklo i podstaklo me je da još više razmišljam i više radim i doživeo sam tu nagradu kao ocenu za moj dosadašnji rad. To za mene znači da neko vrednuje ono što radim. Kada dobijete nagradu na ovako bitnom festivalu, to je zaista veliko i za mene kao za autora a i za celu fotografsku zajednicu u mom gradu, a primetio sam i da je ostavilo utisak na fotografsku scenu cele Srbije. To je bio dokaz da moji radovi nalaze svoje mesto u nekom ozbiljnom svetu fotografije.

Kad smo već kod mobilnog telefona, koliko je bitna ili nebitna oprema kojom se koristi jedan fotograf i šta je ono što je zapravo važno kod pravljenja dobre fotografije?

Biću neiskren ako kažem da uopšte nije bitna. Ona je bitna kada želite da fotografišete sport ili neki zahtevniji fotografski posao, ali što se tiče dokumentarne, ulične fotografije, ona nije toliko bitna. Mobilnim telefonom možemo da pravimo neverovatne fotografije. Svedoci smo da najveće kompanije koje proizvode fotoopremu danas sklapaju ugovore sa proizvođačima mobilnih telefona, unapređujući time kamere na tim

uređajima i daju nama nove, kompaktnije alate za rad. To je pokazatelj da telefonom možemo da radimo sve ono što možemo da snimimo i klasičnim fotoaparatom. Ono što je najbitnije kod pravljenja dobre fotografije jeste sama ideja. Danas svako može da kupi fotoaparat, ali ne može svako da bude dobar fotograf. Isto je sa muzikom, svako može da kupi gitaru i da nauči da je svira, ali ne može svako da napravi dobru pesmu. Tako da, ističem, bitna je ideja. Ono što danas možemo da primetimo je da dokumentarna fotografija ima sve moderniji oblik, dopada mi se i to što je sve dostupnija. Danas je imamo u ogromnim količinama svuda na internetu i možemo da pratimo njen razvoj iz dana u dan.

Koji bi savet dao mladim ljudima koji žele da se bave dokumentarnom fotografijom? Želim da im poručim da pre svega istražuju, da svakodnevno prate radove raznih autora iz celog sveta kako bi videli razne pristupe, da iskoriste dostupnost interneta i društvenih mreža na kojima je fotografija najzastupljenija i, naravno, da isprate sve radionice koje se dešavaju u našoj državi.

To pogotovo važi za dokumentarnu fotografiju, jer ljudi često misle da je jednostavno baviti se njome, ali kad uđu u nju, vide koliko je bitan pristup, koliko je bitna forma, koliko se fotografije slažu jedna sa drugom – to mi volimo da kažemo da li fotografije “đuskaju” jedna sa drugom. Ali pre svega toga, moraju da gledaju radove drugih autora i time da unapređuju svoje znanje.

Na kojim projektima trenutno radiš, šta planiraš za budućnost?

Pored projekta Novi Pazar – moj grad, trenutno fotografišem i pijace Novog Pazara, jer su njih devedesetih godina posećivale stotine autobusa kako bi pazarili džins i obuću, ali danas su na pijaci jako retki ti kupci, pogotovo iz Srbije. Želim da prikažem tu današnju stvarnost i ekonomsku krizu koja je pogodila moj grad. Takođe, bavim se temom islama u Novom Pazaru, kroz fotografiju. Pokušavam da stupim u kontakt sa verskim zajednicama u mom gradu da bih prikazao i one malo ekstremnije. Želeo bih time da napravim celokupnu priču i sliku o islamu u Novom Pazaru.

Takođe, bavim se i projektima vezanim za sport u gradu, nastavljam da radim priču o Romima, kako se snalaze danas, kolika je diskriminacija nad njima. Ono na čega posebno stavljam akcenat trenutno je projekat vezan za mlade u Novom Pazaru. Iako je jedan od gradova sa najviše mladih ljudi, svaki dan odlazi veliki broj ljudi iz zemlje kako bi našli posao i želim da skrenem pažnju na taj problem. Planiram da napravim svoju prvu samostalnu izložbu u mom gradu, a i u pregovorima sam sa beogradskom galerijom Bartselona.

O AUTORU: Rođen sam 1990. godine u Novom Pazaru, tu sam odrastao, završio srednju Tehničku školu, smer elektrotehničar Radio i Video tehnike.. Već u srednjoj školi počeo sam da se zanimam za novinarstvo i fotografiju kao neizostavljivi deo istraživačkog novinarstva.. Kao fotograf, najpre sam radio kao volonter u raznim medijima u gradu i zemlji, da bih kasnije postao fotoreporter Novinske Agencije Tanjug u kojoj sam bio do njene neuspele privatizacije.. Sada radim kao fotoreporter Agencije Pixsell iz Zagreba i kao freelance saradnik VICE Serbia mreže.

ŽIVOT

RAZGLEDNICE IZ

BORA

tekst: Igor Čoko / fotografije: Saša Radojević

N

ajbolju priču o emociji nekog grada, ispričaće njegova ulica. Saša Radojević, fotograf, esencijalni poznavalac tog noir osjećaja ulične estetike, negdje je najpozvaniji da vizuelno antropološki predstavi segmente grada u kome živi. Grada koga prate mnoge kontroverze, mitovi, legende i fenomeni. Grada bakra, ali i tako surove socijalne estetike. U svojim fotografijama lišen puritanskog podilaženja formi i mekoći izraza, Radojević, mimo svih šablona donosi ono crno ispod noktiju koje Bor ne krije. Jer slika Bora je slika velikog dijela Srbije, velikog dijela naših života...

LIFESTYLE

DEPONIJA

VINČA

tekst: Igor Čoko / fotografije: Nebojša Marković

P

roteklo ljeto, stanovnici Vinče, Beograda i okoline, pamtiće po neprijatnim mirisima koji su se mjesecima širili sa deponije smeća u Vinči. Požari koji su neprestano tinjali danima, sočno su ukrasili nepodnošljive vrućine. A osim toga, najveća deponija na ovim prostorima, izvor je nepresušne inspiracije, kako za fotografe tako i za one koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Nagrađivani fotograf Nebojša Marković u svom serijalu donosi estetiku i emociju te lokacije...

MOUNTAINLAND

tekst i fotografije: Sascha Barnes

M

ountainland surveys the lives and societies of upland Southeast Asia.

The Southeast Asian Massif is a region that sprawls across Myanmar, China, India and Bangladesh, roughly 2,5 million sqare kilometers. Most of the people dwelling there are fragmented into hundreds of ethnic identities, linguistically and culturally distinct from the populations that dominate the state cores in the valleys. Estimations put the ethnic minority populations at around eighty million to one hundred million people.

The population of the hills is far more dispersed and culturally diverse than that of the valleys and their history is best understood as a history of runaways from nationbuilding processes in the lowlands.

Historically all states, classical, colonial and independent nation-states, in the region have tried to bring such people under their administration and encouraged politics of economic, administrative, and cultral absorption into the majority population at the state core. Thereby making the upland both a space of political resistance and a zone of cultural refuge.

The region is knittered together not by political unity, but by comparable patterns of hill agriculture, dispersal, mobility, and rough egalitarianism. Rugged mountains and beautiful, but harsh landscapes are shaping the environment for the people balancing between traditional livelihood and modern structures and providing a homeland for these groups, dwelling here since centuries.

Naturally, today, in our fast growing, globalized world, the option of avoiding the state is one that is fast vanishing.

Nevertheless, „Mountainland“ tries to challenge the widespread perception and common narrative of the cultural unity of the Southeast Asian states and highlights the classical lifestyle of the mountain dwellers vis-Ă -vis the respective lowland societies.

TOFALARIJA

IZGUBLJENI (k)RAJ

tekst i fotografije: Ranko Đurović

T

ofalarija- država u državi, okrug u okrugu čije granice nisu označene na zvaničnim mapama, jedinstvena je opština Irkutske oblasti, koja ima svoj istorijski naziv po imenu naroda koji živi u njoj. Tofalarija je jedinstveno mesto u kojem nisam čuo nikoga da se žali na težak život i u kojem je osmeh zaštitni znak. Nacionalni kolorit - stada jelena i nacionalna odeća su nestali, a deca koja uče tofalarski jezik, tome se odnose kao prema igri. Međutim, negde duboko, ovaj kraj je ostao zemljom lovaca, u kojoj se između tri mala sela prostiru beskrajni kvadratni kilometri lovišta.

Udaljenost Tofalarije od civilizacije je relativna. Sasvim je u blizini Nižnjeudinska, ali odrezana od “Velike zemlje” neprohodnim planinskim vencima. Glavni oblik transporta za lokalno stanovništvo je helihopter koji leti dva - tri puta nedeljno.

Let traje oko sat vremena i spušta se u široku dolinu, po kojoj slobodno duva vetar, što je u stvari i prevedeno ime Algdžera. Oko Aligdžera su stenovite planine gde se na vrhu jedne od njih (Pionirska) svake godine istakne zastava Ruske Federacije.

Tofalari pričaju da je najinteresantnije u julu kada padaju kiše i otopi se sneg s planina, pa lokalna reka Uda poplavi ceo Alidžer koji tada liči na Veneciju.

Zimi. koja traje minimum osam meseci, tofalarska sela zamiru jer svi odlaze u lov, uključujući i mnoge žene. Kako su lovišta udaljena od naselja, u lov se ide jašući na irvasima, ali ih ne vode u selo nego ostave podno planina.

Sredinom jula meseca u Aligdžeru se okupljaju predstavnici sva tri sela na tradicionalni festival Suglan i “Argamči - Iri”. Tu se prikazuju stari običaji, plesovi, narodne nošnje i sportske aktivnosti poput rvanja, bacanja kamena s ramena... Šamani plešu tradicionalne plesove i pevaju na izvornom jeziku. Svi igraju oko velike vatre i vežu mašnice na granama drveća kako bi ih pratila sreća.

STRANGERS on vacation

tekst: Igor Čoko / fotografije: Maša Cvijanović

N

ovosadska ulična fotografkinja Maša Cvijanović krajem prošle godine objavila je svoju prvu knjigu fotografija ‘’Strangers on vacation’’, kao rezultat njene želje za jednostavnim posmatranjem ljudskih navika tokom odmora, opuštanja. U svom autorski definisanom i prepoznatljivom rukopisu, koji negdje ide ka tragu Martina Para, Maša je tokom dvije godine posmatrala ljude na odmoru i dokumentovala detalje ličnih rituala i situacija na jedan krajnje atipičan “turistički” i posmatrački način, kreiravši atraktivnu i sofisticiranu vizuelnu cjelinu.

LIČNOST I TABUI

ANKSIOZNOST

MOVE OUTSIDE THE BOX tekst i fotografije: Milica Rašković

F

oto projekat "Anksioznost - Move outside the box" je sasvim lični doživljaj stanja autorke, kroz koje je prošla. Optimistično postavljen, možda i pretenciozno, sa ciljem razbijanja tabua koji prate ovu temu.

Prikaz jedne životne faze, sa prioritetnim osećajem skučenosti, bolan proces ispoljavanja sopstvene ličnosti, lišene ustaljenih društvenih aršina.

Na projektu je učestvovao i psiholog, tako da je razvojni put anksioznog stanja prikazan kroz 12 fotografija, sa tendencijom dopune istog.

Anksioznost je, pored neprijatne simptomatologije, ipak kreativan proces!

SAV TAJ JAZZ

EMOCIJA IMPROVIZACIJE

tekst i fotografije: Predrag Todorović

J

AZZ – Emocija improvizacije je projekat koji je nastajao 4 godine u kontinuitetu. Predrag Todorović beleži džez na nesvakidašnji način. Set crno belih fotografija odiše emocijom ispoljenom kako na velikim festivalskim binama, tako i u malim zadimljenim i zamračenim klubovima. Želeći da akcentuje pojam improvizacije u džezu, njegov rad takođe predstavlja određenu formu koja odstupa od klasične koncertne fotografije. Iz tog razloga, identitet muzičara je u drugom planu, dok su potezi, emocija i atmosfera nešto što nosi svaki zabeleženi momenat.

ALEGORIJA

LJEPOTE

tekst i fotografije: Gokhan Cicek

T

he theory stating that we are looking at our bodies and that we do not experience it is entirely a social construct, stresses that "to control the bodies of women, to control their personalities. According to theory, "a fat woman is a fellow who is out of control. Because an uncontrolled body is a sign of moral weakness.

Contemporary Sociological Theory (6th Edition), Wallace & Wolf, 2006.

Svoje radove, reportaže i priče šaljite na fotografije1975@gmail.com Najzanimljivije i najbolje, naći će se na stranicama GRAIN-a.

Propozicije: Minimum 10 radova, minimum dimenzija 1000 x 667 za potrebe digitalne publikacije, rezolucije 300 dpi Na zvaničnoj GRAIN ISSUU stranici, možete besplatno preuzeti sve dosadašnje brojeve. https://.issuu.com/digitalgrain

SUBVERZIVNA ESTETIKA ULICE – Prizori raskošne stvarnosti Format: 22x20 cm, puni kolor, meki povez, šiveno.

100 strana, 78 fotografija. Jezik: Srpski.

ISBN 978-86-900008-0-7 Izdavač: Edicija GRAIN photo books, 2017. Izdanje 001.

Tiraž: 300 primjeraka.

Info u vezi knjige: fotografije1975@gmail.com