Drage moje dame, ali gospodo... jer ćete sigurno i vi pročita ovaj časopis, ili makar ovaj članak. Važno je čita , pa i da ne znate sve padeže. Molim vas, koja javna ličnost zna sve padeže. Evo, ja ih prvi ne znam. Ne umem ni da se potpišem, a znam svega šesnaest slova. I šta mi Hvali? Ništa. Potpuno sam prilagođen današnjem savremenom medijskom tržištu. Ali dobro, to nije tema ovog mog bloga, ali volim malo da skrenem sa teme, a i generalno. U ovoj državi samo ako ste skrenuli računate se u normalnu kategoriju. U suprotnom, otpisani ste. Ne postojite. Gde ste videli normalnog
čoveka, a da je ostvario neki uspeh? Ludilo će spasi svet. Nego, šta sam hteo. A da, vra mo se temi. U ovom blogu ja ću se ovako nepismen potrudi da vas upoznam sa svetskim i evropskim gradovima, bez obzira što u is m nisam bio. Složićete se da je glupo da pišem o mes ma koje sam pose o. Nigde veze. Zašto bih ja vama pisao o mes ma u kojima sam bio. U prvom broju pisaću o Parizu. Pariz je neverovatno dosadan grad u koji nikako ne smete da idete sami. Čak i ako niste depresivni, tamo ćete posta u roku od nekoliko sekundi. To sve smrdi na je inu roman ku koji je i
najveći glamur Pariza. U Pariz idite ako baš morate, ako vas je muka naterala, tačnije vaš bračni ili kakav god već partner bio. I obavezno uzmite naje inije sobe. Spavaćete kao nekakvi glodari, ali zato ćete ceo dan iskoris da se slikate pored luksuznih hotela. Nešto u s lu ovih naših estradnih umetnica. A sad se sigurno pitate, zašto da spavamo u odvojenim sobama? Pa pobogu, o šli ste na odmor. Zar i tamo morate da slušate testerisanje vašeg partnera. Možda vam se neko i dopadne, pa privedete nešto. Jer sve što se dogodilo u inostranstvu, nije se ni dogodilo. Pariz je najveći grad Francuske,
23