Dama 1 by cinemastarsdexy

Godina I * Broj 1 * Izlazi meseÄ?no * Mart 2018.

damagodine@gmail.com

Dama godine REGION 2016.

PREPORUČUJEMO - Dodela priznanja Dama godine 2017. - Lična karta Katarine Jonev - Dame kroz vekove: Isidora Sekulić - Preduzetnica godine: Adisa Tufo - Prva mala dama i džentlmen Srbije - Ličnost meseca: Nađa Rodić - Put oko sveta sa Neletom - Rekli su - Dodela priznanja Dama godine region Zepter - Veče mode, s la i glamura - Film meseca

Četvrta godišnja dodela priznanja istaknu m ženama iz javnog života DAMA GODINE, održana je u ekskluzivnom ambijentu beogradskog kluba City Hall. Veče rezervisano za glamur okupilo je veliki broj pripadnika džet-seta koji su prošetali svoje originalne toalete crvenim tepihom pozirajući medijima ispred wall-a sa sponzorima i prijateljima ovog pres žnog događaja. Raskošna rasveta, ekskluzivan ambijent, VIP zvanice iz svih sfera života i izuzetno posluženje ukazivali su na to da je ovo veče bilo epicentar dešavanja u našoj prestonici.

Bulevar kralja Aleksandra 77 11000 Beograd, Srbija 065 822 78 77

Činjenica da ništa ne može da nas razbudi ali i pokrene kao šoljica dobre kafe, navela je organizatora da postavi poseban kutak za ljubitelje ovog napitka koji su uz lagano pijuckanje mogli uživa u aromi Bean & Leaf sa dragim ljudima i novim poznanicima.

Gos ma je te večeri kako to i priliči servirano vrhunsko posluženje uz široku lepezu pića među kojem se svojom ekstravagancijom izdvojila vinarija Mačkat. U porodici osnivača Mačkovog podruma se grožđe gaji i vino pravi već generacijama. Današnji oblik i obim vinarije pokrenuo je Sava Jojić-Mačak 2005. godine dok je zgrada vinarije izgrađena 2004. godine. Kapacitet vinarije iznosi 200.000 litara a godišnje se proizvede preko 120 000 boca vina koje je sve traženije na našem tržištu. Vinarija inače raspolaže sudovima od nerđajućeg čelika, kao i buradima i bačvama od hrasta i bagrema.

aja Nikolić rođena je u Sarajevu. Išla je u čuvenu Prvu gimnaziju, koju su pohađali i Ivo Andrić i Branko Ćopić. Njen talenat ali i lepota privlačili su pažnju producenata još dok je bila dete. Kao članica baletske dečje grupe Gordane Magaš nastupala je u mnogim televizijskim emisijama, među kojima je bila i „Nedeljni zabavnik“, kultna emisija sa Seadom Memićem Vajtom i Zijahom Sokolovićem. Snimila je i najavnu špicu za emisiju koja se emitovala na TV Sarajevo „Svakog petka ispočetka“ u kojoj je redovno nastupala. Sa osamanest godina se preselila u Beograd gde je započela voditeljsku karijeru i to na BK televiziji nakon uspešnog prolaska audicije na koju se prijavilo nekoliko hiljada kandidata. Vodila je emisije „Portret“ i „Budilnik“ i “Telefakt”. Nakon angažmana na BK televiziji prešla je na RTS gde je počela da vodi „Jutarnji program“ i ubrzo je postala jedna od najpopularnijih i najdražih voditeljki u Srbiji. Dokaz tome su mnoge nagrade i priznanja koja je osvojila i primila ne samo od struke, nego i od gledalaca koji vole da gledaju ovu šarmantnu damu. Maja je godinama bila domaćin našim izborima za Pesmu Evrovizije i redovno je izveštavala kako je Srbija glasala. Gledaoci pamte i emisiju “Studio 3”. Već godinu i po dana Maja Nikolić je deo uspešnog ma Prve TV gde vodi emisiju 150 minuta. Ono čime se, pored uspešne karijere, posebno ponosi jeste njena porodica. Maja Nikolić je udata i majka troje dece.

Ivana Ružić Kekić vana Ružić Kekić rođena je 22. septembra 1983. godine u Beogradu. Direktorka je ﬁrme Beohram i jedna od vodećih srpskih menadžera u ovom trenutku. Vlasnica fabrike za proizvodnju prozora i vrata je master inženjer Organizacionih nauka iz oblas ljudskih resursa i prva je generacija Ericssonovog koledža i PCM trenera. Nakon rada u top menadžmentu jedne svetske kompanije, ova mlada i uspešna žena i majka, s cajem okolnos pokreće svoj sopstveni biznis, potpuno neplanirano i dan danas uživa u njegovom razvoju. Smatram da svako treba da živi svoj san i deli sistem vrednos sa svojim saradnicima kaže Ivana čiji je životni moto SVE JE MOGUĆE ONOME KOJI VERUJE. Hrabrost koja pra ovu izuzetno uspešnu ženu i dobitnicu pres žnog priznanja DAMA GODINE 2017 dolazi iz samopouzdanja koje s če spoznajom svojih mogućnos , snage i odgovornos . Izlaskom na pozornicu, Ivana je svojom pojavom, toaletom i stavom zasenila prisutne i pokazala kako žene pored uspeha koje nižu na poslovnom planu, mogu bi ženstvene i ostavi u sak prave dame.

Ispred Lipo kozme ke, Ivani je priznanje uručila Marina Vojnović

BEOHRAM jje jedna od vodećih kompanija u Srbiji koja se više od 10 godina bavi proizvodnjom, prodajom i pružanjem svih vrsta usluga iz oblas pvc i alu stolarije. Naša misija je da domovi budu topli, sigurni i ekonomični. Šireći misiju trudimo se da objasnimo značaj održivog razvoja i energetske eﬁkasnos kako bi sprečili nepotrebne gubitke energije i sačuvali životnu sredinu za buduće generacije. Do sada smo u vise od 60.000 domova uneli toplinu, sigurnost i komfor. Inova vnim konceptom prodaje, kojim pored maloprodajnih objekata, mreže distributera, proizvode plasirmo i putem direktne prodaje omogućili smo klijen ma komformu kupovinu u udobnos svoga doba. Eksper kompanije Beohram pružaju besplatne usluge i stručne savete, brzo i eﬁkasno. Pored mnogobrojnih nagrada dobijenih u 2013,2014,2015i 2016 godini otvorili smo pre dve godine fabriku za prozore i vrata i trziste prosirili otvarnjem izlozbenog salona u Amsterdamu. Zadovolji klijen su nas osnazili da otvorimo jos vise prodajnih salona, novih distributera, stovarišta i proširimo kapacitete najsavremenije fabrike za prozore i vrata na 2000m2. Nemački standardi, brzina isporuke i nestrvarno niske cene - sinonim su našeg poslovanja. Svaki dan nam predstavlja novi izazov, daje novu snagu da nastavimo sa pomeranjem granica i samopotrvdimo da je sve moguce! Hvala vam na ukazanom poverenju, za planove koje imamo ovo je tek pocetak!

Milica Dabović Milica Dabović je srpska košarkašica, rođena 16. februara 1982. godine na Ce nju u Crnoj Gori. Živi u Beogradu i više puta je proglašavana za najbolju igračicu Evrolige. Ambasador je fondacije Tijana Đurić. Profesionalnu karijeru započela je 1998. godine u Herceg Novom. Kapiten je ženske košarkaške reprezentacije Srbije koju je predvodila do četvrtog mesta na Evropskom prvenstvu 2013. godine i do četvr inala na Svetskom prvenstvu 2014. godine. Od trofeja sa domaćim klubovima do sada je osvojila prvenstvo Srbije i Crne Gore (2003/04 ) i kup Srbije i Crne Gore (2003/04) sa Crvenom zvezdom, te prvenstvo Srbije ( 2010/11, 2011/12 i 2012/13) kup Srbije ( 2010/11 i 2012/13 ) i Regionalnu ligu ( 2011/12 i 2012/13 ) sve sa Par zanom. Bila je kapiten ženske košarkaške reprezentacije Srbije koja je ostvarila svoj najveći uspeh osvajanjem zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 2015. igranom u Mađarskoj i Rumuniji. Pobedom pro v Francuske u ﬁnalu u Budimpeš , osvojena je ne samo prva medalja za Srbiju kao samostalnu državu nego i prvo zlato u čitavoj istoriji naše ženske košarke. Pored toga direktno smo plasirani na Olimpijadu u Riju 2016. godine gde smo osvojili bronzanu medalju.

Sladjana Paunović Slađana Paunović je PR menadžer Prve srpske televizije, ugledne medijske kuće sa najdinamičnijem rastom na tržištu Srbije. Tu funkcija obavlja od samog osnivanja stanice, već punih deset godina. Prva TV poznata je ne samo po najvišim produkcijskim standardima I kriterijumima poslovanja već i po proak vnoj, dinamičnoj I krea vnoj dimenziji komuniciranja s javnošću. Slađana je diplomirala na Ekonomskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu. Rad I članstvo u međunarodnom udruženju studenata ekonomije I menadžmenta - AIESEC, promenili su tok profesionalnog usmerenja te je od potencijalnog bankara prešla u marke ng vode. Karijeru je počela u poznatoj svetskoj revizorskoj kući PricewaterhouseCoopers gde je vodila sektor za komunikacije I marke ng. Nakon toga bila je savetnik za medije potpredsednika Vlade Republike Srbije i šefa pregovaračkog ma za priključivanje Evropskoj uniji Miroljuba Labusa. Usledio je poziv za poziciju PR menadžera tadašnje Fox televizije koja je 2010. godine promenom vlasničke strukture postala Prva srpska televizija, vodeća komercijalna stanica u Srbiji koja je u mnogome promenila medijsku scenu Srbije. Veruje da ništa u životu nije slučajno i da se šanse otvaraju hrabrim ljudima I onima koji su spremni za promene.

Dr Tanja Radenković Dr. Tanja Radenkov rođena je 1986 godine u Zaječaru gde završava srednju farmaceutsku školu a medicinski fakultet u Beogradu. Nakon osnovnih studija zavšava magistraturu na medicinskom fakultetu u Beogradu i trenutno je na specijalizaciji iz plas čne, estetske i rekonstruk vne hirurgije. Estetskom medicinom bavi se pet godina a za ovu oblast usavršavala se u Americi, Nemačkoj, Italiji i Fransuskoj. Vlasnik je ordinacije za estetsku medicinu Medical System Eterna koja uspešno posluje već če ri godine i ima sve veći broj zadovoljnih korisnika. Dr.Tanja Radenkov je na pozornici po prijemu priznanja „DAMA GODINE“, kao izuzetno uspešna žena u svetu estetske hirurgije, ispraćena ovacijama prisutnih, naročito žena među kojima je vladalo veliko interesvanje za ponudu Medical Systema Eterna. Ispred pres žnog beogradskog ženskog bu ka „Bu ka 13“, Dr. Tanji Radenkov priznanje je uručila Duška Jokić – modni kreator.

Specijalizovani centar za unapređenje lepote Eterna je centar koji svojim pacijen ma izlazi u susret i poboljšava moderan način života. Sastojimo se od srdačnog i ljubaznog osoblja koje svojim pacijen ma pruža podršku i pomoć. Eterna radi i razvija viziju da bude prepoznata kao centar koji je savremen, kvalitetan i poverljiv partner u lečenju i unapređenju zdravlja. Eterna je posvećena svojim pacijen ma, svakodnevno pruža blagovremenu, kvalitetnu i savremenu uslugu poštujući e ku i vodiče dobre prakse. U centru imamo izvaredan stručni m koji je svoje znanje s cao kako u Srbiji, tako i u inostranstvu i uspešno se suprostavljao i rešavao različite izazove koji su bili pred njima. Ono što specijalizovani centar za unapređenje lepote Eterna odlikuje jeste profesionalnost, brzina rešavanja problema, privatnost klijenata i naravno porodična atmosfera koja vlada u našem centru.

Nataša Pavlović Stojčević rođena je 2. maja 1975. godine u Zagrebu a od 1991. godine živi i radi u Beogradu. Po struci je turizmolog a radila je kao manekenka, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, modni koreograf u agenciji Selekt, a sada je autorka i voditeljka emisije” Prak čna žena” koja se emituje na televiziji sa nacionalnom frekvencijom Prva TV gde za kratko vreme postaje omiljeno tv lice mnogih dama. Njene emisije obrađuju teme koje interesuju žene svih generacija, a njena”ﬁlozoﬁja” da je “uspešna žena ujedno i srećna žena”, pridobila je veliki broj gledalaca. Bila je udata za glumca Marka Živića od koga se razvela, a za m se ponovo udala, ovog puta za Predraga Pavlovića Bakija, producenta na TV Pinku. Imaju sina Olega. Presrećna je što je postala majka i izjavila je da joj je sin Oleg totalno promenio život. U julu 2017. Nataša i Predrag se ostvaruju još jednom u najvažnijoj životnoj ulozi i svoje porodično gnezdo proširuju novim članom, Olegovim bratom, koga je željno iščekivao.

PARIZ Put oko sveta sa Neletom

Drage moje dame, ali gospodo... jer ćete sigurno i vi pročita ovaj časopis, ili makar ovaj članak. Važno je čita , pa i da ne znate sve padeže. Molim vas, koja javna ličnost zna sve padeže. Evo, ja ih prvi ne znam. Ne umem ni da se potpišem, a znam svega šesnaest slova. I šta mi Hvali? Ništa. Potpuno sam prilagođen današnjem savremenom medijskom tržištu. Ali dobro, to nije tema ovog mog bloga, ali volim malo da skrenem sa teme, a i generalno. U ovoj državi samo ako ste skrenuli računate se u normalnu kategoriju. U suprotnom, otpisani ste. Ne postojite. Gde ste videli normalnog

čoveka, a da je ostvario neki uspeh? Ludilo će spasi svet. Nego, šta sam hteo. A da, vra mo se temi. U ovom blogu ja ću se ovako nepismen potrudi da vas upoznam sa svetskim i evropskim gradovima, bez obzira što u is m nisam bio. Složićete se da je glupo da pišem o mes ma koje sam pose o. Nigde veze. Zašto bih ja vama pisao o mes ma u kojima sam bio. U prvom broju pisaću o Parizu. Pariz je neverovatno dosadan grad u koji nikako ne smete da idete sami. Čak i ako niste depresivni, tamo ćete posta u roku od nekoliko sekundi. To sve smrdi na je inu roman ku koji je i

najveći glamur Pariza. U Pariz idite ako baš morate, ako vas je muka naterala, tačnije vaš bračni ili kakav god već partner bio. I obavezno uzmite naje inije sobe. Spavaćete kao nekakvi glodari, ali zato ćete ceo dan iskoris da se slikate pored luksuznih hotela. Nešto u s lu ovih naših estradnih umetnica. A sad se sigurno pitate, zašto da spavamo u odvojenim sobama? Pa pobogu, o šli ste na odmor. Zar i tamo morate da slušate testerisanje vašeg partnera. Možda vam se neko i dopadne, pa privedete nešto. Jer sve što se dogodilo u inostranstvu, nije se ni dogodilo. Pariz je najveći grad Francuske,

ali koga to zanima. Inače, naziv Pariz po če od nekog plemena, ali zaboravite to, kao da će vas neko i pita za tu informaciju kada se vra te u Srbiju. Ono što je važno, sadrži dva otoka. U slučaju da vas depresija baš spiči da imate mogućnost izbora. Nikako ne smete da pose te Louvre. To je kao nekakav muzej, ali dosadan do iznemoglos pa vam preporučujem da ipak pose te Wikipediju i tamo se informišete o Mona Lisi i ostalim nepokretnim imovinama. Dela Pabla Pikasa mogu se naći u muzeju Pikaso, što je i logično. A logične stvari izbegavajte. Došli ste u Pariz i sada ćete da idete i gledate tamo slike nekakvog Pikasa, neke crteža, škrabo ne. U osnovnoj školi su me zvali Sunce, jedino sam to umeo da nacrtam, pa eto, nemam svoj muzej, a ovaj ga dobio. I zato, zaobiđite Pikasa, o Pablu da i ne govorim. Preporučujem vam da obiđete plesnu dvoranu Mulen Ruž, mada bi mi sa ovih balkanskih prostora bili srećniji da se zove Kulen Muž, ali rekao sam vam već da je Pariz leglo depresivnos . Jedino u ovoj plesnoj dvorani možete makar malo da se spasete kulture i uživate u umerenom prostakluku. Da i vas želja mine, da pus te mozak na ispašu, da vam duša ose čari greha koji tako lepo miriše kao najskuplji parfem. Mada, odakle vi znate kako miriše najskuplji parfem. Žickate se za cigaretu, a prskate onim uzorcima od 220 dinara. Pariz ima puno znamenitos i spomenika. To nemojte posećiva ni pod razno. Smorićete se žešće. Zato vam preporučujem mnogobrojne vrtove i parkove, još ako ste došli u paru, pa merak nema cenu. Ne daj Bože, ako vas put nanese u pozorište ili operu, bežite glavom bez obzira. To je sekta. Ako jednom uđete, teško da možete da se vra te na pravi put. Toliko od mene za ovaj prvi broj. Nadam se da sam vam pomogao. Zaista sam se potrudio. Ako vam se ne dopada ovo što sam pisao, pa što ste čitali do kraja. Dokoni ljudi, pročitaju ovakvu neopevanu glupost koja ipak ima cilj da vas uzdigne kulturno, pa još se usudite da i nega vno komentarišete. Aj ćao do sledećeg broja. S (ne)poštovanjem, Nenad Škundrić Nele

Nikada nemojte muža da pokušavate zadrža ljubomorom, moglo bi se dogodi i da uspete. Ava Gardner

Preduzetnica meseca: Adisa Tufo Adisa Tufo, bosanskohercegovačka preduzetnica koja osvaja srca regiona „Možda će nekad i doći bolja vremena, ali samo ovo vreme je moje...“ je krila ca francuskog ﬁlozofa Jean-Paula Sartra koja u mnogo čemu opisuje uspešnu bosanskohercegovačku preduzetnicu, umetnicu, ekonomistkinju, menadžerku, pčelarku, pre svega ženu lidera koja već pet godina veoma uspešno rukovodi respektabilnom sarajevskom kompanijom «ČIP sistemi». Kao što je i autor krila ce pisao o idejama koje su produkt iskustava, o slobodi za osećaje i delovanje u svetu, tako prijatelji, porodica, i svi oni koji poznaju Adisu Tufo vide njen uspeh i is ču da – gdje god se okrenete, pronalazite dela i ideje koja nose pečat njenog delovanja. Svoj rad i uspeh, svoje mišljenje, delovanje, ali veliku ljubav prema ljudima i životu dočarala je u knjizi simboličnog naziva „Vruć krompir“. Interesantno je da knjiga koju objavljuje ide pod okriljem njene lične zastave. Iako se ﬁrma koju vodi „ČIP sistemi“ primarno bavi elektroinstalacijama, elektroinženjeringom, distribucijom interfonske opreme, nju ne spriječava da uvede i nove delatnos , kako navodi – prvo za svoju dušu i svoje potrebe, a za m i za sve one koji vole umetnost, krea vnost, originalnost, šarenilo. Hobby Art Centar, kao dodatna delatnost, za kratko vrijeme postaje lider u distribuciji repromaterijala za art i cra tehnike. Objavom knjige razvija se i brend ArtBook – izdavačka delatnost, čiji je cilj pods canje, s mulisanje, razvoj, unapređenje i modernizacija izdavaštva u domenu objave knjiga, časopisa i publikacija orjen sanih ka mo vaciji i razvoju ličnos i očuvanju kulturnih vrijednos . - Uživam u raznovrsnos , ne volim monotoniju. Godine iskustva, moje godine, veći broj zaposlenih ili raspoređenost posla me nikada ne sprečavaju da stalno prihvatam nove izazove, da radim i 24 sata dnevno. Ali, iskreno – najviše me ispunjavaju nova znanja i saznanja. Nekoliko godina prije nego što sam stala na čelo kompanije «Čip sistemi» imala sam jednu pauzu, nisam radila u Firmi, svoje vrijeme sam posve la kćerima, ali najviše sam radila na s canju

znanja iz oblas koje me zanimaju, slikala sam, čitala, išla na različite edukacije, formalne i neformalne, a danas mogu reći da ta znanja odlično koris m u razvoju svoje karijere, ali i posla u kojem se nalazim. Iako je ﬁrma koju vodi na prostorima Bosne i Hercegovine od 1996. godine, ekspanziju u razvoju doživljava tek od 2013. godine – kada na čelo s že žena, koja krea vnim idejama obogaćuje prostor, jača brend kompanije, ulaže u infrastrukturu, realizuje svoje ideje, povećava proﬁtabilnost, a gradeći vlas biznis, te kroz društveni angažman daje i jasne naznake, itekako mogućeg, razvoja bosanskohercegovačkog realnog tržišta. Govoreći svoja mišljenja glasno, iskreno, iskazujući svoja ubeđenja otvoreno, razmišljajući o svakoj ženi kao unikatnom biću, želeći da klima u kojoj svaka djevojčica ima jednake šanse za vlas razvoj, kao i bilo koji dječak, postane realnost na prostorima Balkana – Adisa Tufo svojom pojavom i stalnim angažmanom -menja društvo u kojem se nalazi. ‘O mom društvenom ak vizmu bih

mogla reći mnogo, ali bih radije da dela govore umjesto mene. U svojoj kompaniji povjerenje sam dala mladom, stručnom mu, u kojem je i mnogo žena; prak čnu obuku radile su osobe sa invaliditetom – kao m želimo da svima pružimo jednake šanse i vjerujem da je težnja ka izvrsnos i društvenoj korisnos nešto što nas čini posebnima i što nas uzdiže iznad prosjeka“, kaže Tufo. O svom radu, knjizi, kompaniji, saradnjama imala je priliku mnogo puta govori na brojnim predavanjima i radionicama koje je održala u zemlji i regionu; ali kako is če, ovogodišnja prilika da govori pred više od 600 preduzetnica na Kongresu preduzetnica Jugoistočne Evrope – događaj je koji će, nada se, okruni njenu preduzetničku karijeru. A nakon toga slijede konferencije preduzetnica u Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Svjestna da se na promociji preduzetništva žena u ovom dijelu Evrope još mora mnogo radi , ali is če da će žene uskoro dožive priznanje i uvažavanje u društvu, kakvo is nski i zaslužuju. A za to će se izbori same. Adisa Tufo početkom 2018. Godine pokreće portal poduzetnice.ba, te me kreće u realizaciju projekta kojim želi preduzetnicama i poslovnim ženama da priliku da kažu i napišu ono što misle, da se prie svega čuje nepatvorena priča i ideja koja će ostavi trag na celokupni region. „Svoje mjesto pod suncem tražila sam sama i nije bilo lako. Padala sam, ustajala i ponovo padala. Vlas toj kompaniji sam gradila imidž koji danas prezentujem regionu i Evropi – sarađujemo sa Turskom, Njemačkom, Italijom, Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom. Gradim tri različite djelatnos , tri različita, uspješna brenda i uz porodicu, m «ČIP sistema», naše prijatelje, svakim danom imam neku novu energiju koja me jasno vodi preko svih prepreka. Imam jasnu viziju, ciljeve, mo vaciju i inspiraciju – dijelim je, ali i uzimam od drugih. Naravno, uzimam ono što je dobro: ljubav, toplinu, čistotu duše – me se hranim i mislim da možemo izgradi društvo pozi vnih vrijednos . Jer ukoliko ne njegujemo dobro i pozi vno, ljudskost i ljubav prema čovjeku – zar išta uopće može ima smisla?“ – poručuje za kraj Adisa Tufo.

Drugo veče mode stila i glamura Druga po redu manifestacija „Veče mode, s la i glamura“, okupila je na jednom mestu mlade dizajnere odeće i nakita, one koji su sebe već pozicionirali kao modni brend, jednu vinariju i sve koji vole i prate modu Kraljevčane i, posebno, Kraljevčanke i stanovnike okolnih mesta, u hotel “Turist“ je, na drugo po redu, „Veče mode, s la i glamura“, privukao

A baš takav modni trend neguje modna dizajnerka iz Vrnjačke Banje, čije su kreacije svečanih, bajkovi h haljina iz kolekcije pod nazivom „Paunovo pero“ prisutne ostavile - bez daha.

zajednički osećaj da „moda, možda, neće promeni svet, ali ljudi koji je prave – to mogu i hoće „Obucite se obično i ljudi će zapam vašu haljinu, ali – obucite se neponovljivo i ljudi će zapam vas“, govorila je ikona s la Koko Šanel. Natasa Župac, rodjena 1983.godine u Kraljevu. Zanimanje za modu I kreiranje da ra od njenog najranijeg de njstva kada je dane providila crtajuci I stvarajuci garderobu za lutke. Nakon završene Gimnazije u Vrnjačkoj Banji pohadjala je Visoku Tehničku Teks lnu Školu, gde je stekla zvanje inžinjera dizajna za teks l i odeću. Na Stokholmskom Univerzitetu zavr-

šava postdiplomske studije i postaje magistar mode. U Vrnjačku Banju se vraća 2009.godine, a već naredne pokreće svoju modnu liniju "Coque e" by Nataša Župac. Kreira za ak vne žene i njihove celodnevne potrebe,od poslovnih do glamuroznih. Za one koje se izdvajaju iz mase,najviše stavom i samouverenošću. Inspirišu je žene koje imaju izgradjenu ličnost, temperament i energiju, i koje uvek skreću pažnju svojom pojavom. Trudi se da žena nimalo ne izgubi na svojoj ženstvesvos , ali da svakako odaje u sak jake ličnos . Sve sto oblačimo i stavljamo na sebe ima za cilj predstavljanje javnos bolje verzije nas samih i koke ranje sa svojom licnoscu, što je i

bila polazna ideja brenda "Coque e". Savremeni način života je poprilično ogrubeo s l žene zato nastoji da svojim modelima vra ženstvenost i otmenost u svakodnevni život . “Moda je oduvek bila deo mog života, uz mamu koja je bila krojačica spoznala sam draži ali I osnove tog zanimanja. Tim poslom bavili su se i mamini roditelji kao i njen deda, tako da mi je moda duboko ukorenjena u genima.Za mene je moda ne samo posao već život” – rekla nam je Nataša. Na večeri Mode, s la i glamura u Kraljevu, Nataša Župac nagrađena je od strane organizatora za najbolju žensku kolekciju 2017. godine.

Publika je odlično primila i reviju odeće jednog od najpozna jjih i najbolje pozicioniranih domaćih ženskih brendova „P.S. fashion“

Aplauze su pobrali i modeli modne kuće „Etno s l Gorjanac“ iz Kragujevca

Jasna Nikolić je diplomirala na Fakultetu za dizajn u Milanu pa budući da su joj znanje prenosili vrhunski predavači, među kojima i strani popularni modni dizajneri, shva la je koliko su s l i način odevanja važni u svakodnevnom životu. Osnivač je modnog brenda pod imenom JasnaNikolicFashion iza kog stoje dve modne revije na Belgrade Fashion Week-u. Modele koje mozete vide namenjeni su ženi koja uživa u svojoj ženstvenos , eleganciji, preﬁnjenos , sebi svojstveno i posebno. Fokus joj je na slobodnim i otkrivenim ženskim ramenima i zvoncarama koje su se vra le u modu posle dužeg vremena. Bazirala se na čis m formama i sterilnim elemen ma sa primesama čipke. U mnoštvu boja odabrala je crno-belo da bi naglasila samu formu odevnog predmeta. Na drugoj večeri Mode, s la i glamura u Kraljevu, Jasna Nikolić je od strane organizatora nagrađena priznanjem za mladu kreatorku 2017. godine.

LeveriS je od 2009 godine BREND PARTNER svetski priznate kompanije SWAROVSKI. Vrhunski kvalitet nakita, koji manuelnom tehnikom od plemeni h metala i SWAROVSKI KRISTALA proizvodi ﬁrma LeveriS Jewelry, sa punim pravom i odgovornošću deklariše se žigom "Swarovski" crystals". Korišćenje žiga "Swarovski ® crystals" odobrava i kontroliše lično kompanija SWAROVSKI. Na svakom komadu savršenog LeveriS nakita potražite s lizovani žig LS, kao garanciju visokog kvaliteta i orginalnos . Svi elemen nakita izrađeni su od rodiniranog srebra, a u sak pres ža ostavlja i eskluzivna individualna ambalaža. Uživajte noseći nakit Leveris nakit i ostavite u sak elegantonos i večnos , jednostavno budite viđeni. Direktorka kompanije Leveris, Marija Butorović, nagrađena je od strane organizatora priznanjem za modni brend 2017. godine.

Film meseca: LED

Inspirisan is ni m događajima, ruski ﬁlm „Led“ je emo vna priča o devojci kojoj je ljubav pomogla da ustane iz invalidskih kolica i da postane šampion sveta u klizanju. U glumačkoj ekipi su Aglaja Tarasova, Miloš Biković, Aleksander Petrov. Još od ranog de njstva, Nađa je ve-

rovala u čuda. Zamišljala je kako istrčava na led uz ovacije publike i izvodi svoj najlepši ples. Zbog svoje vere i istrajnos , ona postaje poznata klizačica. Na korak do najvećeg uspeha u karijeri, Nađa doživljava ozbiljnu povredu i završava u invalidskim kolicima. Vra vši se u rodni grad Irkutsk, ona ponovo pronalazi svoje snove - zahva-

ljujući snazi Sibira u njenoj krvi, ali i neočekivanoj ljubavi prema hokejašu Saši. U glumačkoj ekipi filma Led su Aglaja Tarasova, Miloš Biković, Aleksander Petrov, Marija Aronova, Ksenija Rapaport, Jan Tsapnik i drugi. Roman čna drama ruskog reditelja Olega Trofima u domaćim bioskopima biće od 8. marta, najavila je distributerska kuća „Deksin film“.

5 BOJA KOJE ĆEMO NAJVIŠE NOSITI U 2018. U 2018 godini će se sve vrte oko jarkih boja poput žute i boje lavande. Da naglasimo da su neutralne boje i dalje IN. Odabrali smo 5 boja koje će (prema dizajnerima i street style zvezdama) u 2018 bi najveći hit. NARANDŽASTA je jedna od neočekivanih boja koje će se nosi ovog proleća. Što upadljivija to bolja, nosi se na jaknama, torbama, haljinama... ŽUTA boja koja nije baš puno zastupljena u našim ormarima, ali ono što je čini posebnom je činjenica da pristaje gotovo na svim tonovima kože. Kožu čini sjajnijom, a ten osvežava. Uz to, jako lijepo izgleda kad se kombinuje sa neutralnim nijansama.

BOJA LAVANDE je boja koju su mnogi modni dizajneri proglasili vodećom bojom ovog proljeća. Zar je potrebno još nešto reći? NEUTRALNE boje su nosive iz sezone u sezonu, te nastavljaju bi jedan od omiljenih odabira svih modernih devojaka. Za ovo proleće dizajneri preporučuju mnogo smeđih, bež i kremas h komada. RUŽIČASTA boja će, pored toga što je bila hit prošle godine, i ovog proljeća bi veliki hit. Drage naše dame, imate puno izbora, a na vama je da se odlučite šta da odaberete. Bitno je da nastavite bi lepe!

Klub prvih dama:

Katarina Jonev

Katarina Jonev (Beograd) - Nakon gimnazije, upisala je i sa 23.godine diplomirala na Fakultetu poli čkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Sa tulom diplomirani poli kolog za međunarodne odnose, upisala je i završila master studije međunarodnog javnog prava na Pravnom Fakultetu u Beogradu. Od oktobra 2016.godine je na doktorskim studijama Fakulteta bezbednos . Od 1997. do 2011.bila je s pendista Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Od 2015.godine bavi se poli kama sajber bezbednos , učestvuje na domaćim i međunarodnim naučnim konferencijama i skupovima, objavljuje naučne radove iz oblas sajber terorizma, sajber ratovanja i sajber kriminala. Od 2016.godine se ak vno bavi edukacijom dece i roditelja o opasnos ma na Internetu i društvenim mrežama. -Od sedme godine se bavim novinarstvom, to je moja prva ljubav. Prošla sam kao dete školu novinarstva Studija B i Radio televizije Srbije, radila na radiju Beograd 202, pisala kao dete za novosadski list Neven, beogradske dnevne novine Blic, Poli kin dodatak – Poli ka za

decu, 6 godine sam stasavala kao sportski novinar Sportskog Žurnala. Dok sam studirala radila sam u Radio Televiziji Srbije. Imala sam sreću da sam pekla zanat i sazrevala uz prave doajene srpskog novinarstva. I danas pišem i objavljujem tekstove za ozbiljne dnevne novine, časopise, magazine ali na temu sajber bezbednos i zaš te dece na Internetu. Iz sveta novinarstva ste zakoračili u svet sajber bezbednos ? -Volim često u šali da kažem da je sajber bezbednost izabrala mene, pre nego obrnuto. Oduvek sam znala da ću upisa Fakultet poli čkih nauka, nikada se nisam dvoumila. Jedino je bilo pitanje – da li upisa studije novinarstva ili pra srce i želju da budem jednog dana ambasador Srbije. Pošto sam već odrasla u medijima, srce je presudilo i upisala sam studije međunarodnih odnosa. Diplomirala u 23.godine, upisala master studije na Pravom fakultetu, završila ih u 25.godini. Doktorske studije na Fakultetu za bezbednost sam upisala da bih dodatno proširila i unapredila svoje znanje za ozbiljno bavljenje oblašću kakva je sajber bezbednost. Shva la sam da sajber bezbednost

nije samo tehnički sektor, nego i prožimanje sa međunarodnim odnosima, međunarodnim i krivičnim pravom, međunarodnom bezbednošću… Prilika da pokažem koliko shvatam problema ku sajber prostora pojavila se u vidu pisanja master teze na Pravnom fakultetu. Moja tema je bila sajber bezbednost u međunarodnim odnosima. Ubrzo nakon toga su usledili pozivi da se okušam kao predavač na ovu temu što sam sa zadovoljstvom prihva la. Od 2015.godine sam učestvovala na više od trideset različi h konferencija, predavanja, okruglih stolova, i imam objavljeno oko 20 naučnih radova koji se mahom bave problema kom sajber prostora. Posebno me ispunjava i čini srećnom da radim sa decom predavanja o njihovoj zaš na Internetu i društvenim mrežama. Koliko je zaš ta mladih i dece problem u današnje vreme? -Jako veliki. Zaš ta dece i mladih na Internetu postaje jedno od najbitnijih pitanja iz oblas bezbednos , kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji jer broj kriminalnih ak vnos koje direktno ugrožavaju decu i mlade ljude raste. Sve

rašireniji oblici sajber kriminalnih ak vnost poput krađe iden teta i informacija, sve raširenija dečija pedofilija, sajber bullying odnosno sajber maltre ranje, vršnjačko nasilje i vređanje, su samo neke od nega vnih ak vnos . Najčešće opasnos za decu i mlade u sajber prostoru su: lako dostupni uznemirujući sadržaji poput slika, informacija, za m mogućnost iskorišćavanja i manipulacija u seksualne svrhe i sve raširenija pedofilija na Internetu i seksualna eklopoatacija; deljenje ličnih informacija sa nepozna m ljudima, mogućnost pridruživanja različi m sektama, organizacijama i grupama. Svakodnevno i u Srbiji se susrećemo sa sve učestalijim vidom opasnos koja može ima direktne posledice i u fizičkom svetu a to je sajber maltre ranje – cyberbullying. Sajber maltre ranje može da dovede do velikih promena u socijalnim interakcijama osobe, načinima učenja, vrstama zabave. Žrtve imaju niže samopouzdanje, povećanu ideju samoubistva i različite emocionalne odgovore: osvete, osećaj straha, frustracije, lju tos i po štenost. Sve su ovo problemi koji nas pogađaju kao društvo u celini. Reč je o deci, o

mladim generacijama koje rastu uz digitalne uređaje, mobilne telefone, Internet i društvene mreže. Reč je o o našoj budućnos , mladim generacijama koje treba da izvedemo na pravi put. I moramo da ih zaš mo. To je dužnost svakog roditelja, nastavnika, države, ins tucije, edukatora i društva u celini. Ovo nije problem na koji treba ćuta i stavlja ga pod tepih. Pokrenuli ste projekat Cyber A s. O čemu se zapravo radi? -2017.godine sam pokrenula projekat ‘’Cyber A s’’ sa ciljem promovisanje sigurne upotrebe Interneta i društvenih mreža među decom i mladima, kao i paralelno pomoć njihovim roditeljima i nastavnicima da lakše razumeju i ukažu na potencijalne opasne u caja socijalnih mreža. Projekat se realizuje kroz niz predavanja i radionica. Do sada je ostvarena saradnja sa nekoliko opš na u unutrašnjos Srbije, kao i sportskim društvima, školama… Nadam se da će se u bliskoj budućnos nastavi saradnja sa lokalnim zajednicama, opš nama i gradovima i svima koji su zainteresovani da podignemo svest o problemima koji vrebaju na društvenim mrežama decu i mlade u našoj

Srbiji. Tek smo počeli! Deca i roditelji pozi vno reaguju na moja predavanja, da kucnem u drvo, to je najvažnije! Većina njih nije svesna da društvene mreže mogu bi i potencijalna opasnost. Realnost je da su deca ak vni učesnici u sajber prostoru. Decu od malih nogu treba usmeri da vode računa kako u ﬁzičkom tako i u online svetu. Postoji nešto što ja volim na svojim predavanjima da zovem ‘’kultura ponašanja na Internetu’’. To kod dece treba paralelno razvija uz IT pismenost na kojoj se toliko insis ra. Koja je tajna vaših uspešnih predavanja? -Red, rad, disciplina! Profesionalnost, jednostavnost u stavu i komunikaciji, poštujem rokove, poštujem sagovornike i saradnike. U poslu nemam snove, imam ciljeve i verom u sebe i maksimalnim angažovanjem trudim se da ih ispunim. Obzirom da radim sa najosetljivijom grupom našeg društva i našim najvećim bogatsvom a to su deca svesna sam odgovornos koja je na meni i stoga se trudim da ih ne razočaram nego da ih usmerim na pravi način i deca to prihvataju i odgovara im moja energija. Svakom predavanju pristupam punim srcem i dušom.

Gde god se okrenem vlada grip

Jeste li prime li da malo malo pa neko oko Vas počne da kija, ili da Vam je najbolji prijatelj ili prijateljica otkazala zakazanu kafu jer je prehlađena, šta da vam kažemo osim da nam s že grip. A šta je u stvari grip? Grip predstavlja virusnu kapljičnu infekciju koja se prenosi preko vazduha. Počinje naglo, karakteriše ga visoka temperatura praćena slabošću, malaksalošću i bolovima u svim zglobovima i mišićima, curenje iz nosa, suv uporan kasalj, glavobolja, suvo grlo. Temperatura dos že vrtoglavih 39-40 stepeni i prosto je čovek sav smlaćen od nje. Traje inače od 3-5 dana, ali potpuno ozdravljenje je u periodu od nedelju do dve nedelje. Epidemije gripa su vrlo česte baš zbog tog načina prenošenja preko vazduha i to pogotovo u hladnijim mesecima, ima i logike jer zbog čuvanja toplote mi manje lu iramo prostorije i koncentracija virusa gripa u vazduhu je veća, a me i verovatnoća da će doći do nas. Le nam je sa druge strane stalno otvoren prozor i cir-

kulacija vazduha je veća a me je i manja koncentracija virusa u vazduhu. Zbog svega toga stalno provetravanje prostorija ali i izbegavanje velikih prostorija ispunjenih ljudima predstavlja bitan factor u borbi pro v gripa. S obzirom da je grip virusna infekcija dobar imunitet i redovno konzumiranje namirnica boga h vitaminom C predstavlja prirodan i jedan od glavnih načina borbe pro v njega. Jedan od načina prevencije gripa je i redovno pranje ruku, izbegavanje mesta gde je puno ljudi, kijanje i kasljanje u maramicu jer se smanjuje prenosenje virusa kapljicnim putem. A ako do infekcije ipak dođe, obaranje temperature, unošenje dovoljne količine tečnos i uzimanje vitamina predstavlja osnovu u njegovoj terapiji. An bio ci sami po sebi nemaju veliki u caj u terapiji gripa jer je grip virusna a ne bakterijska infekcija. An bio ci dolaze u obzir u onom trenutku kada dođe do komplikacija tj do bakterijske superinfekcije (najčešče upale pluća ili gnojne in-

fekcije grla, upale uha, bronhi sa) i njih određuje lekar na osnovu pregleda pacijenta. Jedan od glavnih načina borbe pro v virusa gripa je vakcinacija i nje se ne treba boja , ali bitno je da tu vakcinu primate onda kada ste potpuno zdravi to jest da nemate nikakvu upalu, temperature, curenje iz nosa, kašalj to jest bilo kakvu akutnu novonastalu infekciju. U suprotnom može doći do pogoršanja trenutne boles . Vakcinu bi trebali da prime svi bolesnici koji boluju od neke hronične boles (dijabe cari, srčani bolesnici, astma čari, starije osobe) ali i svi oni koji rade sa velikim brojem ljudi i koji su izloženiji virusu. Nemojte potcenjiva virus gripa, on nije ni malo naivan, komplikacije do kojih on može da dovede mogu da ugroze život, ako ste ga već dobili ispoštujte ga i odmirujte h par dana koliko on traje. A ako ga niste dobili, koris te svakog dana neko voće bogato vitaminom C i često luf rajte prostorije to bi trebalo da smanji verovatnoću da ćete ga dobi .

Muškarci bi uvek da budu ženina prva ljubav dok bi žene uvek da budu muškarčeva zadnja romansa. Oscar Wide

Dama godine REGION - ZEPTER 2017.

Edita Dautović Mr Edita Dautović vlasnica je agencije za nekretnine „Millennium” u Podgorici, predsjednica Udruženja preduzetnica Crne Gore, jedna od osnivačica Balkanskog udruženja žena u zana ma, članica upravnog odbora Srednjestaleškog biroa Balkan najveće internacionalne mreže za razmjenu informacija i iskustava jugo-istočne Evrope, i koordinatorka Freja Forum pla orme koja okuplja zemlje zapadnog Balkana i Turske.Ona je mlada i krea vna preduzetnica koja je svoj talenat spojila sa marljivim radom. Pravi je primjer kako ambiciozna, uporna i mlada žena može uspje u jednom društvu punom raznih predrasuda i barijera kakvo je naše. Smatra se ambasadorkom ženskog preduzetništva Crne Gore u inostranstvu. Ima sjajne rezultate u organizovanju poslovnih susreta, povezivanju i umrežavanja preduzetnica u zemlji i regionu. Promoviše inovacije, socijalno preduzetništvo i žene u biznisu kroz manifestacije koje realizuje u kon nuitetu, i koje postaju već tradicionalni događaji u Crnoj Gori i regionu. Pomenućemo neke od njih: “MOĆ ŽENE”, “FREJA FORUM”, “FAMILY-FRIENDLY COMPANIES IN SEE”. Njen humani rad odnosi se na teže zapošljive kategorije žena i lica sa invaliditetom, a od skoro je postala i hraniteljka jednom sićušnom biću. Dobitnica je mnogih pres žnih nagrada u zemlji i inostranstvu, i ova nominacija od velikog je značaja za njen dalji rad. Učestvovala je u izradi Strategije ženskog preduzetništva Crne Gore 2015-2020 U slobodno vrijeme bavi se pisanjem poezije i proze. Objavila je dvije značajne knjige: „Čula” i poemu „Ofelijine suze”.

Emanuela Plamenova Babačkova

Generalni direktor Danijele commerce I Golden Beauty shopa

Rođena je u Vidinu, U Bugarskoj 1985, godine gde je završila matema čku gimnaziju, informa čki smer. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, smer finansije, a master zvanje stekla je u oblas Bankarskog menadžmenta. Od samog osnivanja kompanije Danijela Commerce ak vno učestvuje u donošenju odluka i razvijanju porodične kompanije. Od aprila 2011. osnivač je i direktor jedinstveno koncipiranog salona – parfimerije – Golden Beauty Shop. Od februara 2012. generalni je direktor kompanije Danijela Commerce, koja je generalni uvoznik brendova Golden Rose, Roxxane, Xceed, Ellea, Miss Magic, MM Beauty i Trisa. Na čelu dve sestrinske firme – Danijela Commerce i Golden Beauty Shopa - centar este ke kozme ke koji se nalaze na ce ri lokacije u Srbiji, Manuela Babačkova predvodi m od preko 110 zaposlenih. Manuela Babačkova duboko veruje da je za uspeh potrebno da budemo realni, fleskibilni, dosledni u svojim odlukama i da u različi m okolnos ma uvek sačuvamo pozi van stav.

Dušica Tričković

Radnja za proizvodnju peciva i kolača SZR ''KIKI-KORE, vlasnik Dušica Tričković iz Niša, osnovana je 2004 godine kao mala zanatska radionica za proizvodnju kora za pite i gibanice . Ocenjujući tržište vlasnik se opredelio na proširenje proizvodnog programa po recep ma starih srpskih proizvoda iz domaće kuhinje po kojima je danas prepoznatljiva na tržištu, a to su kiﬂice sa sirom i štapići sa susamom i makom. Danas na tržištu nudi širok asor man proizvoda, najtraženiji su štapići sa susamom i makom, kiﬂice sa sirom, perece raznih ukusa, vanilice, kruškice i sitni posni kolači. Sa ciljem da se kupcima na trzistu ponudi konzumiranje kvalitetene hrane, proizvodi osim sto se izradjuju rucno u sebi ne sadrze adi ve I konzervanse. Pored osnovnih sastojaka koji su po recep ma stare srpske kuhinje u sebi sadrze seme lana, seme susama, seme maka I kima, kao I ostalih zacinskih bilja sa ovih prostora kao sto su kopriva, bosiljak, sremus, a koji su jako malo pozna po svojoj lekovitos I koji se retko koriste u nasoj tradicionalnoj kuhinji. Proizvodnju čine 20 zaposlenih, I to iskljucivo zene, te je radnja jedan odlican primer uspesnog zenskog preduzetnistva. Svoje proizvode plasiraju u gradovima širom Srbije kao što su: Beograd, Aranđelovac, Kragujevac,

Kruševac, Lazarevac, Kraljevo, Pirot, Dimitrovgrad, Prokuplje, Blace, Niš, Leskovac, Vranje. Dušica Tričković dobitnica je nagrade Oportjuni banke za najuspešniju preduzetnicu 2013 godine, zlatna medalja za takmičenje u spremanju jela od višnje DANI OBLAČINSKE VIŠNJE, takodje dobitnica je nagrada DAMA GODINE i Najžene 21 veka, kao I nagrade OSKAR POPULARNOSTI. Vlasnica je ak vna I u drustveno-socijanim ak vnos ma, tako da je u poplavama koje su zadesile Srbiju maja 2014.godine, uzela ucesce tako sto je bila donator citave palete svojih proizvoda, ugrozenim podrucijima. Dodela zahvalnice za nesebicno zalaganje I svestranu pomoc od udruzenja umetnickih I starih zanata I domace radinos “Vilin vez” u realizaciji projekta “Nislijski sabor 2016, odrzanog u Nisu 2016.godine. Svake godine vlasnica ak vno pruza humanu I prijateljsku pomoc “Nurdor” udruzenju deci obolelih od malignih boles I njihovim roditeljima. KIKI-KORE poseduje bonitetnu ocenu A+ i u procesu je dobijanja HACCP standarda, kako bi prosirili svoje granice poslovanja. Dušica poručuje svim ženama da: IZA SVAKE USPEŠNE ŽENE STOJI NJENA ODLUČNOST, HRABROST, JAKA VOLJA i ČVRST KARAKTER.

Ana Mirosavljević

Ana Mirosavljević, diplomirani je ekonomista turizmolog. Direktor je Turis čke organizacije Kraljeva. Za manje od godinu dana koliko je na čelu ove ustanove, uspela je da je potpuno transformiše i da od letargične i

uspavane organizacije napravi moderni centar svih turis čkih dešavanja u Kraljevu i regionu centralne i zapadne Srbije. Osmislila je i pokrenula šest novih manifestacija, od kojih su neke poput Maglič festa ili Dana Ušća imale impozantan

broj pose laca i pored činjenice da se održavaju prvi put. Energično i hrabro se kretala zacrtanim ciljevima koje je u startu lokalna sredina ocenila kao preambiciozne. Jedan od h za mnoge nerealnih ciljeva je bio i prvi Sajam seoskog turizma, koji se pokazao kao pravi potez i koji je aﬁrmisao Rudno kao vrhunsku turis čku des naciju okupljajući na jednom mestu veliki broj turis čkih organizacija i seoskih domaćinstava. Turis čka organizacija Kraljeva je u poslednjih godinu dana postala prepoznatljiva po efek nim promo ﬁlmovima i snažnim medijskim kampanjama. Za manje od godinu dana rada na mestu direktora Ana je Turis čkoj organizaciji Kraljeva donela nekoliko značajnih nagrada i priznanja, od kojih izdvajamo nagradu za sveukupnog pobednika međunarodnog Sajma turizma u Nišu i sveukupnog pobednika foruma turis čkih radnika u Soko Banji.

vanjem doneta prava odluka, ali je sada okružena ljudima koji joj pružaju punu podršku i uvažavaju njen trud i rad koji je od ﬁrme gubitaša napravio zdrav poslo-

vni ambijent što je prepoznala i Asocijacija Komora koja joj u Sarajevu dodeljuje nagradu za najboljeg menadžera u jugoistočnoj Evropi.

Anđelka Atanasković Andjelka Atanasković je diplomirani mašinski inžinjer, rodjena je 24. oktobra 1958. godine i ponosna je majka dvoje dece 2014. godine zauzima mesto generalnog direktora trsteničke Prve petoletke namenske u vreme kada je ﬁrma isplaćivala radnicima jedva 20% ličnog dohodka, bila u debelom minusu i kasnila u isplatama dobavljačima. Za dve godine poslovanja na čelu sa Ženom zmajem kako je nazvao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ﬁrma je ostvarila prihod veći od 137 miliona eur, ima redovne prihode uz prosek plate od 47.000 dinara.

Na samom početku se kao i većina žena koja se nađe na rukovodećim mes ma susrela sa nepoverenjem kolega koji nisu bili sigurni da je njenim imeno-

Slavica Ćirić Zanatska zadruga DAMSKO SRCE Pirot, izrađuje isključivo originalne i ser ﬁkovane ćilime po standardu i Elaboratu po kome je 2002.G izvršena Geografska Zaš ta imena porekla PIROTSKI ĆILIM. Dovoljno je da kupac odabere šaru koju želi i da da dimenzije ćilima da bi se želje pretvorile u stvarnost. Izrada svakog ćilima se planira. Usklađuje se dimenzija šare sa dimenzijom ćilima. Kreiranje i dizajn ćilima u skladu sa Elaboratom, vrši direktorica Zadruge DAMSKO SRCE, Slavica Ćirić, koja je ujedno i čitač simbola šara pirotskog ćilima. U Zadruzi svaki ćilim postaje unikatan i slikovno pismo, ćilim koji ima poruku u sebi za bolje sutra i š vlasnika od nega vne energije iz okruženja. Slavica Ćirić sa Zadugom DAMSKO SRCE radi na razvoju kraja i stvaranju uslova za razvoj turizma, bavi se humanim radom. Kao društveno odgovorna organizacija,putem projekata a bez ikakve nadoknade, izgradila je detalje u pri-

rodi u nepristupačnim predelima bez struje i puta. - 2010.godine dobitnik je priznanja “TURISTIČKI CVET” koje dodeljuje turis čka organizacija Srbije i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, za značajna ostvarenja, razvoj, unapredjenje i promociju turis čkih usluga i turizma u Srbiji, u kategoriji “suvenir veće vrednos ” - 2016.g , Predstavlja “KULTURNU BAŠTINU SRBIJE “ u Cirihu na PRVOM SVESRPSKOM SAMITU PRIVREDNIKA, a na poziv Ministarstva spoljnih poslova u organizaciji Privredne komore Srbije I Dijaspore u Švajcarskoj - 2017.g. Priznanje za doprinos razvoju preduzetništva u srednjoj i jugoistočnoj Evropi “STVARATELJI ZA STOLJEĆA” – za posebnu inicija vu, Dubrovnik, - Slavica Ćirić, ak vno radi na očuvanju i prenosu znanja starih zanatskih tehnika, mlađim generacijama.

Dr Jasna Avramović

Gradonačelnicu Smedereva sugrađani doživljavaju kao ženu sa vizijom koja je 2004. godine izabrana za predsednika opš ne, pa tako iste godine, Jasna napušta lekarsku ordinaciju i sa istom pažnom sa kojom je brinula o svojim pacijen ma nastavlja da brine o građanima Smedereva. Pokušavali su da je zaustave izmišljenim aferama ali se ona u poli ku vraćala poput Fenixa, uvek jača i sa snažnijom podrškom građana. Funkciju zamenika gradonačelnika obavljala je od 2008. godine do 2012. godine od kada obavlja funkciju gradonačelnika Smedereva, pa tako

omiljeni lekar postaje i omiljeni gradonačelnik. Jasna Avramović je po mišljenju mnogih, gradonačelnik koji je preporodio Smederevo. Zahvaljujući njenoj ogromnoj energiji danas za Smederevo kažu da se ubrzano razvija i postaje industrijski centar Srbije. Prateći svoju viziju krenula je u izgradnju industrijskog parka kojim je otvoreno novih 6000 radnih mesta. Nekompromisna borba za železaru Smederevo obezbedila joj je kako Jasna kaže treći život i sačuvala 5200 radnih mesta.

Biljana Bixy Obradović Biljana Obradović-Bixy je mlada, mul talentovana umetnica koja se bavi sviranjem, pevanjem, komponovanjem i pisanjem tekstova. Diplomirala je Muzičku pedagogiju na Fakultetu muzičke umetnos u Beogradu. Svoju energiju, emocije i senzibilitet najbolje iskazuje kroz pop muziku, iako veoma uspešno izvodi i druge muzičke žanrove. Svira nekoliko muzičkih instrumenata i peva na 20 stranih jezika. Rođena je 21.10.1982. godine u Kraljevu. Muzika je njena inspiracija i njen život. Svoj prvi kantautorski album pod nazivom “Neuniš va” izdaje 2008. godine za nacionalnu izdavačku kuću PGP. Za pesmu "Neuniš va" dobija i nagradu Legat produkcije na Fes valu zabavne muzike u Vrnjačkoj banji 2008. godine. Pored toga, izdala je još 10 singlova na srpskom i engleskom jeziku. Dobitnik je dve internacionalne nagrade u Los Anđelesu - Akademia Awards 2016. i 2017. za najbolju pop-fank i pop-rok pesmu, a bila je i jedan od par cipanata na Eurosongu 2012. godine, kao predstavnik Švajcarske. Godine 2016. osnovala je i svoju izdavačku kuću za digitalnu distribuciju muzike širom sveta pod nazivom Bixymusic Record Label. Trenutno živi i radi na relaciji Beograd - Minhen, držeći nastavu iz oblas muzike, nastupa širom Evrope i učestvuje u mnogim kulturnim manifestacijama Srbije i dijaspore.

Ivana Đorđević 52

Ivanina Priča počinje jednog hladnog decembarskog dana. Tačnije 2.decembra u Beogradu. Vrlo temperamentna još kao dete, jasno je bilo da će se bavi nečim oko čega će se okuplja veliki broj ljudi. Posle završenog Fakulteta poli čkih nauka, Ivana se ozbiljno baca na novinarstvo i to najpre u štampanim medijima, a kasnije i u elektron-

skim. Danas radi na Grand TV kao autor i voditelj emisije “Grand magazin”, i bavi se ak vno odnosima sa javnošću. U redovima svojih ljudi koji su zatražili njene PR usluge, nalaze se brojne poznate ličnos iz svih sfera društva. Jednako briljantna kada intervjuiše goste na TV, kao i kada se bavi PR-om.

“Pisanje je moja prva ljubav, a PR je moja omiljena priča” kako često kaže u intervjuima. Kao blogerka kroz Ivanine priče upoznaje nas sa neverovatnim i ego čnim des nacijama, sama voli putovanj ali i pisanje. Za svoj posao kaže da je nekada težak, nekada beskrajno zanimljiv a često zna da bude i komičan.

Dame kroz vekove

Isidora Sekulić

Isidora Sekulić je rođena 18. februara 1877. godine u Mošorinu, u Bačkoj. De njstvo je provela u Rumi i Zemunu. Školovala se u Somboru i u Peš . Poput mnogih školovanih žena tada, radila je kao nastavnica prvo u Pančevu pa za m u Šapcu i od 1919. godine u Beogradu. Obe okupacije provela je u Srbiji. 1900. godine doživljava tešku tragediju, najpre joj je u aprilu umro otac, a u julu i brat Dimitrije, student prava u Gracu. Obojica su sahranjena na zemunskom pravoslavnom groblju. Nad njihovim grobovima Isidora je provodila sate i dane, a kasnije, ma gde boravila i putovala, svaki Uskrs ( dan kada joj je otac umro ) provodila je na groblju. Tu se upoznala i sprijateljila sa starim grobarom Nikolom koji joj je prepričavao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i ličnos koje su tu počivale. Isidora je sve to beležila u crnu svesku koju je uvek sa sobom nosila na groblje i koju je na žalost spalila pred svoju smrt. Najzanimljivije priče starog grobara uobličila je i objavila u svom najboljem delu Kronika palanačkog groblja. Isidora Sekulić je živela povučeno, u svetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva. Od majke koju nije zapam la, nasledila je, kako kaže, potpunu tuberkulozu, sa očeve strane ludilo i razne oblike nervne poremećenos . I pored toga mnogo je putovala, bila je Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja. To njeno siromaštvo zapravo je svesno traženo. U jednom pismu Isidora kaže Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako drago,j Francuskoj u nuždi da, van nužde ne treba mi. Nijedan veći honorar do sada nisam uzela. Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepo smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja

svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suš nu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Penzionisana je 1931. godine. Iza-

brana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16.2. 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14.11. 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. 4. 1958. godine u Beogradu. Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kri čki izraz je praznik naše pisane reči.

Marina i Marija GoboviÄ&#x2021;

Sestre Gobović su umetnice, koje godinama unazad neguju tradicionalnu izvornu muziku i prilagodjavaju je modernim ritmovima i mladima. Neguju pravac koji se popularno naziva etno pop. Dobitnice su brojnih priznanja i nagrada, na raznim manifestacijama i takmičenjima. Do sada su održale brojne koncerte, kako u zemlji, tako i inostranstvu. Imaju izdata dva albuma, jedan pod nazivom "Zora", a drugi pod nazivom "Probudi se". Pored muzičkog obrazovanja, Marina i Marija su i diplomirane pravnice. Obe su udate i majke su dvoje dece, dečaka i devojčice.

Marija Butorović Gospođa Marija Butorović rođena je u Beogradu 1986 godine. Sa svojih 17 godina , diplomirala je pres žnu muzičku školu „Kosta Manojlović “u Zemunu. Kao jedan od najvećih talenata u izvođenju klasične i etno muzike na akus čnoj gitari. Po diplomiranju posvećuje se koncertnim nastupima , sa velikim uspehom pred zahtevnom publikom. Kao posledica ﬁnansijskih problema ne nastavlja svoje perspek vno muzičko obrazovanje, već 2007. godine počinje da radi u Leverisu gde pokazuje visoku želju i ambiciju ka zapaženim poslovnim rezulta ma. Kao ambiciozna, željna dokazivanja i uspeha , 2015. godine dolazi na mesto generalnog direktora. Uspeva da rezultate saradnje sa renomiranom kompanijom Swarovki dovede na nivo da LEVERIS dobije priznanje najboljeg saradnika i Najvećeg kupca u Evropi od kompanije Swarovski za 2016. godinu. Njena ambicija, šarm, poslovna komunikacija, odlučnost i pažnja usmerena ka dobrim delima i dobrim ljudima. Njena želja za novim saznanjima i prijateljima utrli su put ka uspešnoj ženi , kako u svom poslovnom okruženju stvarajući mrežu uspešnih i lojalnih partnera tako i u krugu svoje porodice. Marija Butorović , porodično i poslovno uspešna i iskrena žena.

Radmila Tonković Prof. Radmila Tonković je u mnogim segmen ma odigrala ulogu pionira u našem vazduhoplovstvu, koje već 20 godina predstavlja njenu najveću ljubav, ali i profesionalnu orijentaciju. Ona je prva žena – vazduhoplovni novinar i prva žena-vazduhoplovni urednik na Balkanu u časopisima – “Aeromagazin”, “Naša krila” i “Moma-Glasnik”, a kao spisatelj, novinar, publicista i prevodilac piše i objavljuje u mnogim časopisima u zemlji i inostranstvu i član je “Udruženja novinara Srbije” i “Međunarodnog Udruženja slovenskih novinara”, dobitnik je Diplome i Zlatne medalje Saveza novinara Rusije. U više udruženja, asocijacija i klubova prva je i jedina žena počasni član – “Asocijacije avija čara Srbije”, Vazduhoplovnog društva “Sve Ilija” iz Banja Luke (1. i jedini počasni član u 75-godišnjoj istoriji), prva je Srpkinja počasni član Kluba žena letačkih specijalnos Rusije - “Aviatrissa”. Biografija prof. Tonković je prepuna uspeha i skoro je nemoguće nabroja nagrade, priznanja, plakete, diplome i ser fikate za njene mnogobrojne i velike zasluge u oblas vazduhoplovstva, a najznačajnija su - prva je i jedina žena sa naših prostora nosilac Počasnog Zlatnog letačkog znaka pilota RV i PVO Vojske Srbije i prva i jedina žena dobitnik Počasnog Paradnog oficirskog vazduhoplovnog bodeža. U godini Nikole Tesle - 2006. i 2007. dvostruki je laureat međunarodne “Invent-diplome” i “Srebrne medalje-Nikola Tesla” od Udruženja naučnika, pronalazača i inovatora, čiji je takođe počasni član. Visoko obrazovana na našem Univerzitetu na Filološkom i Filozofskom fakultetu, školovala se i na univerzite ma u Manhajmu, Hajdelbergu, Londonu i na čuvenom Univerzitetu “Lomonosov” u Moskvi, a studije završava sa “Zlatnom značkom” kao najbolji student fakulteta. Njen prvenac-knjiga “Život stvaran letenjem” je pos gla izuzetan uspeh i kod nas i u svetu sa 11 promocija i prevedena je na dva svetska jezika, a drugo delo “Tadija Sondermajer” predstavlja i omaž ovoj znamenitoj ličnos i celoj vazduhoplovnoj eli toga vremena, a pošta Srbije je tom prigodom izdala jubilarnu markicu sa likom Tadije Sondermajera. Prof. Tonković živi i radi u Beogradu i Moskvi i trenutno je aktuelna promocija njene najnovije knjige Nebeske heroine sveta, knjige koja odiše planetarnim duhom i predočava početnu, esencijalnu inspiraciju čoveka da se vine u nepregledna nebeska prostranstva, i još dalje - u neistraženi kosmos. Vođena veoma originalnom idejom, koja gotovo da nema prethodnika u svetu i koja ne poznaje granice među državama, nacijama i kulturama pojedinih regiona i kon nenata, prof. Tonković predstavlja čitaocima 'nebeske heroine' - žene koje su, svaka na svoj način, svoje živote posve le osvajanju neba.

Suzana Perić Devedese h godina upisuje u Nemačkoj jednu od najpres žnijih škola mode – Akademiju Mode i Dizajna – AMD u Dizeldorfu, gde je diplomirala 1999. godine. Nakon završetka studija, karijera Suzane Perić kreće se uzlaznom putanjom. Uspešan i zapažen rad ogleda se kroz preko 80 kole¬kcija predstavljenih na Sajmovima mode CPD Dusseldorf, Pret, a Porte u Parizu, kao i kroz samostalne modne revije u Dizel¬dorfu, Beogradu i Podgorici. Zajedno sa još nekoliko dizajnera, predstavlja nemačku modu na Danima Nemačke u Moskvi. Po kri ci nemačkih medija (Suddeutschen Zeitung, Welt am Son¬ntag, SAT 1, WDR...) svrstava se među pet najboljih nemačkih dizajnera mlađe generacije. Kri ke, reportaže kao i fotograﬁje njenih kolekcija objavljivane su u brojnim svetskim časopisima i TV stanicama (Vogue Italia, Elle, E Briggite, ORF Osterreich, TV Kanal In Moda Italia, Fashion TV, in Style London, ). Naročito je potreb¬no istaći Suzanino kon nuirano prisustvo u časopisu Collezioni Italia.

Na području Srbije i Crne Gore Suzana Perić prisutna je od 1999. godine kada je sa svojom prvom kolekcijom imala izuzet¬no zapaženu Reviju na 9.-om Beogradskom Fashion Weeku. Od tada kon nuirano i ak vno predstavlja svoje kolekcije u okviru Fashion Week-a ili Fashion Selec on-a, kao i samostalno. Njen rad i revije izazivaju izuzetnu medijsku pažnju i pozi vne komentare. Dobitnica je mnogih pres žnih priznanja. • 2008 i 2009. godine, pripala joj je čast i zadovoljstvo da učestvuje na Berlinskom Fashion Week-u i predstavi svoje kolekc¬ije. Danas je brend, Suzana Perić, deo adresara modnih dizajnera i modnih sajtova širom sveta. Njene kolekcije obradjene kroz bro¬jne teme do sada (Lorens od Arabije, Sibirske noći, Ana Karen¬jina, Cigani lete u nebo, Pira , Carmen, Sex in the city...) detaljima su nudile uvek nešto inova vno, kroz prepoznatljivu konstrukciju koja naglašava i is če ženstvenost u najﬁnijem smislu te reči.

Irina Vukotić

Irina Vuko ć je rođena u Gornjem Milanovcu a osnovnu školu i Gimnaziju završila u Užicu gde je još kao gimnazijalka počela da radi na radiju ali i da se bavi glumom u Narodnom pozorištu u Užicu. Karijeru tv voditelja i novinara je započela na 3k RTS-a 2001. godine kada je među 400 kandidata primljena na audiciji za nova lica Trećeg kanala i to u emisijama Dodatno ubrzanje i Mozaik. Tada završava i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek srpski jezik i književnost koji je upisala 1995. 2013. je stekla zvanje master profesor srpskog jezika na istom fakultetu. Od 2001. do 2006. bila je voditelj i novinar na Trećem kanalu RTS-a gde je pored emisija „Mozaik“ , „Dodatno ubrzanje“, „Zoom“, radila i letnje programe 3k check in, uživo iz Budve, za m „Radovanje“, emisije posvećene Olimpijskim igrama 2004. u A ni kao i prateće emisije Egzit fes vala na Drugom programu RTSa. Uporedo sa angažmanom na Trećem kanalu predavala i srpski jezik i književnost u Osnovnoj školi ,,Jovan Sterija Popović“ u Beogradu. Radila lekturu i korekturu knjiga i

udžbenika za različite izdavačke kuće. Od 2006. do 2011. radi u producentskoj kuci Emo on kao urednik, novinar i voditelj emisije Veliki brat, te emisije Sve za ljubav zajedno sa Milanom Kalinićem, urednik i koscenarista kviz-show programa ,,Ja volim Srbiju” 2011. prelazi na TV Prva i sa još če ri koleginice vodi i uredjuje emisiju ,,Žene” koja se bavila društveno –odgovornim temama i rušenjem tabua, a potom i show program Ples sa zvezdama sa Aleksom Jelićem u paru kao i jutarnji program Tačno 9. Na TV Pinku je 2015. vodila plesni show program za decu Više od igre A poslednjih godinu dana nam jutro počinje uz nju i Milomira Marica uz jutarnji program TV Happy ,,Dobro jutro Srbijo” a takođe je pokrenula i svoju školu novinarstva u kojoj polaznicima prenosi svoje znanje i iskustvo koje je stekla u sedamnaestogodišnjoj karijeri na televiziji koja je njena ljubav na prvi pogled. Irina Vuko ć je mama devetogodišnje Iskre za koju voli da kaže ,,Iskra mog zivota“ i uz koju njen život ima poseban sjaj i smisao.

Je prva i jedina žena ambasador vinske kulture i legat dama prvog vinskog viteškog reda u Srbiji. Predsednica je udruženja srpsko makedonskog prijateljstva Šar Planina, autor i organizator manifestacije Smotra vina Skadarlija, počasni član mnogih udruženja i asocijacija u Srbiji i Makedoniji. Osim promocije vinske kulture , radi i na izgradnji mostova prijateljstva srpsko - makedonskog naroda na ovim prostorima i šire. Učesnik je humanitarnih ak vnos prikupljanja pomoći poplavljenim područjima pa je tako putem svog udruženja obezbedila znatnu pomoć ugroženim porodicama koja je dopremljena iz Makedonije.

Prepoznatljivo je lice u svetu vinarstva i gotovo da ne postoji vinski podrum i vinarija u Srbiji da ne ceni i ne poštuje njeno iskustvo i predanost kao ambasadora vinske kulture.

Ilinka Lila Ražnatović

Slobodanka Simić

Slobodanka Simić Dana radni vek provela je u Kompaniji Dunav osiguranje na poziciji šefa osiguranja života. Po odlasku u penziju nije sedela skrštenih ruku. Pokrenula je proizvodnju domaćih likera pod brendom Dana likeri. Do tada su se uglavnom proizvodili likeri od oraha i višnje, a Dana je donela nešto potpuno novo - proizvodnju likera od šumskog voća i lekovitog bilja. Sve se proizvodi ručno, bez

veštačkih boja i aroma. Dana je počela sa ﬂašama koje je imala u špajzu. Kada je videla da su likeri traženi, nabavila je ambalažu i uradila dizajn. Nakon toga krenula je ubrzana proizvodnja i prodaja. Spoj šumskog voća i lekovitog bilja dao je omamljujući miris i ukus likerima. “Za proizvodnju dobrog likera najvažnija je stara domaća voćna rakija koja je odležala

više godina u hrastovom buretu”, kaže Dana. Ona rakiju proizvodi sama na svom imanju u selu Mačkovac pored Kuršumlije. Šumsko voće i lekovito bilje Dana bere u rodnom kraju u podnožju ekološke planine Radan na kojoj raste nekoliko sto na vrsta lekovitog bilja. Baš tamo je došla na ideju za proizvodnju likera. Želela je da ljudi osete blagodete šumskih plodova, koji žiteljima Radana daruju dugo-

večnost. Jako su cenjeni Danini likeri od aronije, borovnice, drenjine, crnog gloga i trnjine, za m liker od šipuraka i ruža. Dana proizvodi i nesvakidašnji cvetni liker i liker od šumskih ljubičica. Novitet je liker od miksa svog šumskog voća, koji je prava vitaminska bomba. Pored likera tu je i proizvodnja biljne rakije sa 28 vrsta lekovitog bilja, eliksir od sremuša, voće u

rumu... Dana proizvodi i eko hranu. Tu izdvaja davno zaboravljenu poslas cu recelj od šire i bundeva, kao i zeleni ajvar. Dana je sa pravljanjem likera počela iz hobija još pre 20 godina. Brend Dana likeri počeo je da se probija na tržištu pre nekoliko godina. Dana izlaže na mnogim sajmovima u zemlji i inostranstvu I ima trinaest medalja za kvalitet.

Dana likere često kupuju u inostranstvu, pa su tako postali prisutni na skoro svim kon nen ma. Danin moto je da ako nešto jako volite da radite, u tome uspe . Takođe, Dana kaže da je penzija za lenjivce. Potpuno prirodne Dana likere možete naruči preko sajta www.danalikeri.com ili na telefon 0638534831

Slatko posluženje u toku posta

POSNA NEPEČENA TORTA SA PLAZMA KEKSOM I ORASIMA

Sastojci za posnu tortu sa Plazma keksom i orasima:

• 260 g šećera u prahu. Glazura:

Fil 1: • 600 g mlevene posne Plazme, • 260 g šećera u prahu, • 1-250 g posnog margarina, • 200 g posne rastopljene čokolade, • 2 čaše koka kole. Fil 2:

• 500 g mlevenih oraha, • 2 kafene šoljice vrele vode, • 1 posni margarin,

• 200 g posne čokolade za kuvanje, • malo ulja (po potrebi). Posna torta sa Plazma keksom i orasima se priprema na sledeći način: 1. Za prvi ﬁl umu margarin sa šećerom u prahu, doda mleveni posni Plazma keks, istopljenju čokoladu i 2 čase kola kole. Fil će bi dosta redak, ali zbog margarina će se u frižideru stvrdnu . Kome se ipak čini preretko, može stavi 1.5 čašu koka kole. Torta će bi malo tvrđa ali se može iz-

vadi iz frižidera 15-ak minuta pre služenja. 2. Fil stavi na dno kalupa i stavi u frižider dok se priprema drugi fil. 3. Za drugi fil umu margarin sa šećerom u prahu. Orahe posebno popari vrelom vodom pa doda u umućeni margarin i šećer. 4. Drugi fil filova na prvi fil. Bitno je da se prvi fil dovoljno s sne da može da se nanese drugi. 5. Glazura je istopljena čokolada na pari sa uljem. Ulja stavi toliko da se dobije dovoljno tečna čokolada da se torta bez problema prelije. Možete stavi na rešetku tako da sav višak čokolade iscuri.

PRVA MALA DAMA I D Skoro 80% dece koja žive u ustanovama su deca sa smetnjama u razvoju ; Više od 30% dece je izloženo nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće koje nega vno u ču na njihov razvoj. U okviru polufinalne i finalne večeri, jedan defile na velikoj pozornici kao podrška afirmaciji u društvenu sredinu, biće rezervisan za decu sa posebnim potrebama. Organizator je planirao ukupan fond od 5.000 eura za finalni deo takmičenja i iznenađenja u vidu porodičnih putovanja, besplatnog školovanja u privatnim srednjim školama i sl. za pobednike.

U okviru svojih ak vnos , udruženje Dete u srcu iz Kraljeva pokrenulo je projekat za izbor Prve male dame i džentlmena Srbije namenjenog deci uzrasta od 4-14 godina. Cilj projekta je predstavi kulturnu baš nu krajeva kao i turis čke lepote regiona iz kojih deca dolaze na jedan zabavan način. U toku izbora za predstavnike 30 gradova koji će se takmiči u ﬁnalnom delu, deci je omogućeno da se predstave svojim talen ma a u toku priprema obezbeđena im je i podrška u vidu školice bontona, pravilnog hodanja i upoznavanja istorijskih znamenitos svojih krajeva. Ovim projektom takođe želimo da skrenemo pažnju na kršenje prava dece gde je sta s ka sledeća : Na globalnom nivou 16 000 dece do 5 godina staros umre svakog dana od uzroka koji se mogu spreči ; 385 miliona dece živi u ekstremnim uslovima siromaštva. 264 miliona dece i mlađih ne pohađaju školu ; Na nivou Srbije skoro 20% dece nije primilo sve vakcine, a blizu 30% dece mlađe od 5 godina nema adekvatnu ishranu ; 50% dece uzrasta od 3-5 godina ne ide u vr će, čak 91% najsiromašnije dece ne pohađa nikakav program u predškolskom dobu ;

Kompanija za izradu ekskluzivnog nakita od Swarovski kristala Leweri, krunisaće Prvu malu damu Srbije krunicom od rondiranog srebra sa elemen ma Swarovski kristala. Projekat je naišao na veliko interesovanje roditelja i javnos koji su is ocenili najvišom ocenom. Prva mala dama i džentlmen izabrani su u Kraljevu odakle je i započela priča na glamuroznoj večeri u ekskluzivnom prostoru hotela Turist koji je bio premali da primi sve zainteresovane pose oce. Pored članova žirija, za kandidate se moglo glasa putem društvenih mreža a i sama publika je dobila šansu da podrži jednog od kandidata.

DŽENTLMEN KRALJEVA Izabrani su Prva mala dama Kraljeva – Petra Erdoglija ( 8 godina ) Prvi mali džentlmen Kraljeva Ma ja Stanković ( 6 godina ) Prva mala dama u kategoriji od 10-14 godina Tina Bukonja ( 12 godina ) Prva mala dama na društvenim mrežama Teodora Grbović ( 4 godine ) Prvi mali džentlmen na društvenim mrežama Vukašin Jelisavčić ( 5 godina ) Prva mala dama u kategoriji od 10-14 godina Jovana Sedlarević ( 13 godina )

Jovana Sedlarević

Petra Erfoglija i Ma ja Stanković

Teodora Grbović

Vukašin Jelisavčić

Tina Bukonja