392 Ponekad je bolje izostaviti izvesne argumente i ~injenice i izlo`iti zanimljive primere da sagovornici ili slu{aoci ne bi bili “zatrpani“ samo informacijama. U odnosu na tri osnovne jedinice tempa: lagani, umereni i brzi, u zavisnosti od broja sagovornika i okoline, tempo mo`e da varira od umerenog u dijalogu sa jednim licem do br`eg u odnosu na ve}i broj sagovornika; od sporijeg u nastupima na televiziji, do `ivog i `ivahnog u odnosu na ve}i prostor i razu|enu okolinu. U ve}ini slu~ajeva, govorniku je poznato mesto doga|anja i trajanje, kao i broj sagovornika, te se strategija mo`e bri`ljivo planirati. U drugom slu~aju, postoji momenat iznena|enja u pogledu vremena, mesta i broja sagovornika. Planirana strategija tada se spontano prilago|ava, zahvaljuju}i kreativnosti, sigurnosti, spretnosti i sposobnosti govornika za improvizaciju. Na~in saop{tavanja poruka jednako je va`an kao i smisao, sadr`aj poruke. Kao {to se te`i jednostavnosti stila u sa~injavanju govora, treba ostvariti sli~an efekat i u interpretaciji, bez preuveli~avanja i preterivanja, razmetanja znanjem i govorni~kom ve{tinom. Dobro obave{ten govornik `eli da svoje znanje i ideje podeli sa drugima.
Kako da postanete dobar govornik? Poeta se mora roditi, a orator se mo`e postati. Atinska sofisti~ka {kola
Glasovna obuka i govorna kultura najzna~ajnije su komponente u oblikovanju govora, a posebno u okviru marketin{ke koncepcije odnosa s javno{}u. Istupanje u javnosti, kontakti razli~ite vrste, nastupi, odnosi sa medijima, publicitet kao oblik javne promocije, zahtevaju specifi~nu pripremu. Govorna kultura ne predstavlja samo te`nju ka odnegovanom jeziku, ve} potrebu i sposobnost govornika da se prilagodi svakoj situaciji i da uvek ostane na nivou i visini dobrog kazivanja (jezi~ka snala`ljivost, bogatstvo i gipkost jezika, itd.)3 Srpski jezik krase melodi~nost i bogatstvo tonskih kretanja intonacije u okviru re~enice – melodija ima tonski uspon i pad. Op{te osobine govora su i: akcentuacija (postojanje ~etiri vrste akcenata), du`ine i logi~ki akcenat re~enice, re~eni~ki ritam, ritam disanja pri govoru. 3
Briga o govoru podrazumeva poznavanje osnovnih postulata fonologije, fonetike, besedni{tva, retorike, recitovanja, pripovedanja i sl. Neuro-lingvisti~ki programi (NLP) pokazuju na~in na koji ljudi razmi{ljaju dok govore. Jedno od interesantnih istra`ivanja ukazuje na ~injenicu da se zvuk i re~ mogu vizuelizovati. Vizuelizacija (govora) i slu{anje se fizi~ki mogu osetiti kao neka vrsta odraza u ogledalu. Tako se stvara vizuelni govor (ovo nije sasvim adekvatan prevod termina “visual language“).