Issuu on Google+

Pčelarenje DB košnicom po mesecima i tehnologija pčelarenja istom

JULI.................................................................................................................................................2 AVGUST.........................................................................................................................................3 SEPTEMBAR..................................................................................................................................4 OKTOBAR......................................................................................................................................5 NOVEMBAR, DECEMBAR, JANUAR ........................................................................................5 FEBRUAR.......................................................................................................................................6 MART..............................................................................................................................................6 April.................................................................................................................................................8 Cvetnice aprila i pčelinja zajednica.............................................................................................8 Proširenje i preuredjenje gnezda..................................................................................................8 Kraj meseca..................................................................................................................................9 Cvetni pah....................................................................................................................................9 Med............................................................................................................................................10 MAJ...............................................................................................................................................11 JUNI...............................................................................................................................................12 Pčelarenje DB-12 košnicom sa dve matice u istom plodištu.........................................................13 JEDNOSTAVNA PROIZVODNJA SOLIDNIH MATICA.........................................................14 UDVOSTRUCITE PČELINJAK SA MINIMUM MATERIJALA..............................................15 PČELARENJE DB KOŠNICOM SA MAGACINOM HRANE..................................................16 KAKO "HRANITI" PČELE..........................................................................................................17 PRVI GODIŠNJI PREGLED DRUŠTAVA..................................................................................19 JEDAN OD NAČINA PČELARENJA.........................................................................................19 EPILOG SVEGA NAPISANOG...................................................................................................20 Formiranje društva (društava) veštačkim rojenjem.......................................................................21 Priprema DB košnice za zimu.......................................................................................................23


Nenad Ilić moderator На мрежи Пол: Старост: 47 Локација: Kruševac Поруке: 6.344

27-11-2009, 02:50:44 Počeću od meseca Jula, pošto je mesec Juli početak pčelarske sezone. Opisaću radove koje ja obavljam na mom pčelinjaku i molio bih kolege da me dopune ukoliko je nešto izostavljeno...

JULI U toku Jula su česte vrućine, obično je tada i vrlo malo padavina i tada je takoreći bespašan period. Normalno je da u bespašnom periodu matica smanjuje polaganje jaja, tako da se često dešava da u ovom mesecu umesto da imamo 6-7 rama sa leglom mi imamo 3-4 rama legla. Obično pčelari kažu da će tokom Avgusta stimulisati maticu na veće polaganje jaja stimulativnim prihranjivanjem iz kojih će se izleći dovoljan broj mladih zimskih pčela. Moje je mišljenje da to nije dobro jer, avgustovsko leglo treba da odneguju pčele koje se izlegu u toku Jula! Ako u drugoj polovini Jula ima malo legla, iz takvog legla će se izleći mali broj pčela koje neće moći da odneguju vrlo značajno Avgustovsko leglo. Pčele iz Avgustovskog legla imaju važnu ulogu u košnici, one se staraju o zimovanju društva i o prolećnom razvoju zajednice. Poenta radova u mesecu Julu se svodi na to, da ako je unos nektara slab, društvo se mora prehranjivati kako bi matica intezivno polagala jaja. Ja neću pisati o zaštiti društava od varoe u ovom mesecu, pošto svaki pčelar ima svoje metode zaštite, samo ću napomenuti da je ovo mesec sa kojim se počinje zaštita pčela od ove napasti. Pozdrav.


Nenad Ilić 27-11-2009, 19:52:54

AVGUST Uh, mesec Avgust, po meni naj značajniji mesec u pčelarskoj godini. Glavni mesec za pripremu pčelinjih društava za zimovanje. Ovaj mesec ne trpi propuste i loše odradjene stvari, svaka greška se skupo plaća u prolećnim mesecima. Ako hoćete da budete uspešni u pčelarstvu na ovaj mesec morate da obratite posebnu pažnju. Početak i kraj Avgusta morate da iskoristite za d e t a lj a n pregled dručtava. U pregledu početkom ovog meseca morate da obratite pažnju na: 1. jačinu pčelinjeg društva i kontrola količine rezervne hrane. 2. kakav je kvalitet saća 3. kakva je matica, da li je leglo ćebasto 4. da li ima varoe na pčelama, krečnog legla, nozeme ili ne daj Bože Američke kuge. Sve što se uoči prilikom pregleda treba zapisati a zatim početi otklanjanje nedostataka. Cilj treba da bude, da na početku meseca pčelinja društva u DB košnicama budu na 10 rama sa pčelama i sa 6-7 rama legla. Ako ste u drugoj polovini Jula meseca stimulativno prehranjivali svoja društva i ako su društva zdrava sa dobrim maticama ovako stanje će te sigurno zateći. Što se tiče hrane, sva društva koja nemaju bar 10 kilograma hrane treba odmah prihraniti do te količine u većim porcijama, jer bez tih 10 kilograma hrane nema svrhe vršiti kasnije prihranjivanje. Pravilo je da pčelinje društvo nesme da ostane bez te minimalne količine meda ni u jednom mesecu u toku godine. Da bi društvo normalno prezimilo, na kraju meseca Avgusta mora da ima oko 20 kilograma meda. Što se tiče pčelinjeg gnezda i sredjivanja plodišnog saća, odmah početkom meseca treba odstraniti sve ramove sa izvitoperenim saćem, staro saće, nedovršene satne osnove, treba težiti da u sredini gnezda ostanu ramovi koji su najbolji u košnici. Ako na ramovima koji su za izbacivanje ima meda ili legla, ramove sa medom možete staviti iza pregradne daske ili ih staviti u zbeg gde će ih pčele očistiti od meda. Ramove sa leglom treba staviti kao krajnje leve, to jest na hladniju stranu a kada leglo izadje izbaciti ih iz košnice. Prilikom sredjivanja saća u plodištu već postojeći redosled ramova ne treba bitno menjati, već posle izbacivanja lošeg saća grupisati saće u plodištu. Pčele će nastojati da u sredini gnezda budu ramovi sa leglom a levo i desno ramovi sa polenom a zatim ramovi sa medom. Što se tiče hrane, pčelinje društvo u DB košnici je kvalitetno zazimljeno ako krajem Avgusta ima najmanje 2 kg. hrane po ulici pčela. Medna kapa na ramovima plodišta treba da bude dubine 9-12cm. Ako pčelinje društvo ulazi u zimu sa oko 20.000 pčela najmanja količina meda koje društvo treba da ima je 18-20 kg. ili najmanje po 2 kg. meda po ulici pčela. Bitno je da dopunu rezervne hrane odrade letnje pčele čiji životni vek traje do oktobra kada će sve uginuti a koje dobro preradjuju šećer u toku Avgusta jer u tom periodu one obilno luče invertazu. Znam da je prihrana pčelinjih društava nužno zlo ali u mnogim krajevima Srbije to jednostavno mora da se uradi u toku ovog meseca, zbog loših pašnih prilika. Stanje društva krajem Avgusta trebalo bi da bude sledeće:


Odlična društva su ona koja tada imaju 10 ramova sa pčelama i legla na 5-6 rama. Iz tog legla će se ipiliti dvadesetak hiljada pčela koje će uspešno izvesti zajednicu iz zime. Takodje i na sve ostale radnje treba obratiti pažnju, naročito na suzbijanju varoe na pčelinjaku, održavanje pojila, košenje trave, jednostavno održavanje pčelinjaka pod konac, a ako već volimo pčele to neće da nam bude teško. Odprilike to su naj bitnije radnje u ovom mesecu, opet kažem po meni najbitnijem mesecu u toku godine. Sledi Septembar, takodje bitan mesec... Pozdrav. Nenad Ilić 28-11-2009, 20:15:25

SEPTEMBAR Mesec septembar je mesec koji treba da se iskoristi za sve radnje koje iz opravdanih razloga nismo mogli da uradimo u avgustu. To je neki rok do najkasnije 15 septembra. Naravno, mogu se sve radnje uraditi i do kraja meseca, pčele će ispraviti naše greške (ako mogu i ako stignu) ali pričamo o nekim naj idealnijim rokovima za završetak zazimljavanja pčela. Pri pregledu društava u septembru treba obratiti pažnju na: 1. Ako u nekom društvu pčele ne posedaju gusto sve ramove, takvo društvo treba suziti za jedan ram. Ovo omogućava pčelama da lakše prezime, da budu stalno u kontaktu sa hranom i da u proleće brže krenu sa razvojem. 2. Ako u centralnom delu gnezda postoji neki ram sa malo hrane, sa lošom mednom kapom ispod 10 cm, takav ram treba ostraniti a na njegovo mesto staviti ram sa normalnom mednom kapom. 3. Takodje ako u centru gnezda postoji ram koji je ceo ispunjen medom takav ram treba izbaciti i staviti ga do krajnjeg rama, najbolje na levu, hladniju stranu. 4. Ako u pčelinjem gnezdu nema dovoljno rezervne hrane treba je odmah dopuniti a optimalan rok je 15 septembar. Ako je gnezdo ovako sredjeno, sa dovoljno kvalitetne hrane možemo mirno da čekamo ne samo oktobar nego i kraj zime. Naravno i u ovom mesecu treba vršiti zaštitu pčela od varoe. Što se tiče meseca oktobra u njemu nema nekih značajnijih radova sem jednog brzog pregleda društava a o tome malo kasnije. Pozdrav. Djoko Zečević Član redakcije časopisa "Pčelar" 29-11-2009, 17:57:41 Nenade, dodao bih još nešto vrlo, vrlo važno! Pored prirodnog meda, kao najbolje vrste hrane, neophodno je da zazimljene pčele imaju sasvim dovoljne količine perge! Perga znači život potomstvu a poneki put se omakne da pčelar to ne uoči!? Otvorene ćelije zalivene medom, moraju se prepoznati, naravno ako nije medljika što se u našim krajevima može često i dogoditi! Dakle, košnici sa pčelama bez perge, ne piše se dobro! Izvini što sam ovo dodao, želeo sam da dodam ovaj poznati podatak o zazimljavanju. Pozdrav.


Nenad Ilić 01-12-2009, 14:22:44

OKTOBAR Ja htedoh da pišem u novo otvorenim temama radova po mesecima ali tema nema, ne znam gde se dedoše? U svakom slučaju, u oktobru mesecu su svi poslovi oko zazimljavanja društava privedeni kraju. Ono što do sada nije uradjeno ne može se bitnije ispraviti. U ovom mesecu treba uraditi i sledeće... 1. izvršiti kontrolu legla na američku kugu, jer legla više ne bi trebalo da bude. Ali, ako se na zaostalim ćelijama zatvorenog legla primete ulegnuća i rupice a masa unutar ćelije rastegljiva, tamne boje obavezno takav uzorak odneti u nadležnu veterinarsku labaratoriju. 2. da preventivno tretira pčelinja društva nekim od sredstava protiv varoe jer sada legla više nema ili ga ima u minimalnim količinama, tako da će efikasnost tretiranja biti velika. 3. što se tiče utopljavanja pčelinjeg društva ja u ovom mesecu ne vršim tu radnju, mada veći broj pčelara u ovom mesecu stave po par listova novina preko poklopne daske. Pozdrav. Nenad Ilić 02-12-2009, 00:18:04

NOVEMBAR, DECEMBAR, JANUAR U toku ova tri meseca nema nekog posla na pčelinjaku osim zaštite pčelinjih društava od varoe oksalnom kiselinom.To treba uraditi kada temperatura padne na 5-10 stepeni i kada je vlažnost vazduha veća. Na primer posle kiše ili kada je jutro maglovito. Tokom zime je važno da se pčelama obezbedi mir i da se zaštite od uznemiravanja od strane drugih životinja. Polovinom oktobra nestaju letnje pčele, tako da je sada sve na mladim zimskim pčelama. Ako smo sve uradili do sada kako treba društvo će bez problema izimiti i krenuti snažno u prolećni razvoj. Čim zahladni pčelinje klube će se naći na praznom saću iz kojeg je izašlo zadnje leglo. I to oko 75% na praznom sacu i 25% posto na mednoj kapi.Poznato je da se pčelinje klube zimi kreće za hranom naviše, tako da pčele ne mogu da prelaze iz ulice u ulicu.Zato je vazno da u avgustu i septembru pčele naprave kvalitetnu medni kapu i da na svakom ramu ima najmanje 2,5 kg hrane. Moje je mišljenje da pčele do polovine februara ne treba uznemiravati nikakvom čvrstom hranom (pogacama) jer ih time samo pospešujemo za rano kretanje sa leglom i iscrpljujemo nepotrebno. Naravno ako je pčelinje društvo zazimljeno sa nedovoljno hrane onda nema drugog izlaza nego mu dodati pogaču čim društvo probije mednu kapu i izadje na satonošu. U Januaru matica počinje sa polaganjem desetak jaja dnevno, pčelinje društvo polako počinje da se budi i postaje aktivnije. Februar se dosta razlikuje od predhodna 3 meseca pa će mo to malo kasnije. Pozdrav.


Nenad Ilić 04-12-2009, 01:14:36

FEBRUAR Ovaj mesec se razlikuje od predhodna tri meseca po tome što u pčelinjem društvu počinje intenzivniji život. Moram da napomenem da se ovo odnosi na društva u nižim predelima sa manjom nadmorskom visinom. Matica počinje u ovom mesecu sa polaganjem jaja, pogotovu od druge polovine meseca. To nije neko intenzivno nošenje, možda nekih stotinak jaja dnevno, ali je to dovoljno da veže pčelinje klube za leglo. Problem koji može da nastane u ovom slučaju je taj što tada pčele neće napustati leglo i pomerati se u stranu, tamo gde ima hrane, već će ići samo na gore prema satonošama. Ako smo društva zazimili sa dovoljno hrane i sa dovoljnim brojem pčela ne treba da se brinemo za opstanak društva u ovom mesecu. Ali, ako neko društvo ipak nema dovoljno hrane najlakši način da mu pomognemo je dodavanje šećerno medne pogače ili dodavanje rama sa medom preko satonoša sto je u svakom slučaju bolje. U ovom drugom slučaju je potrebno imati napravljen drveni prsten od letvica visine oko 5 cm. a dužine i širine koliko je spoljni deo kosnice, kako bi mogli ram sa medom da smestimo u košnicu. Preko prstena normalno dodje poklopna daska, zbeg i krov. Postoji more mišljenja da li pogaču treba dodavati u ovom mesecu i društvima koji imaju dovoljno hrane da dočekaju unos svežeg nektara. U svakom slučaju to sami ocenite, ali je ipak moje mišljenje da se pogača dodaje društvima zbog toga sto nema dovoljno hrane u košnici. Ja do sada nisam pisao o utopljavanju pčelinjih društava zato što to i ne radim, ali u ovom mesecu to uradim obavezno sa po par listova papira preko poklopne daske i par listova ispod poklopca. Jer čim krene leglo pčele moraju da održe temperaturu u gnezdu oko 35 stepeni pa im je zato toplota neophodna. Utopljavajuci materijal mi stoji do pred samu bagremovu pašu. To su neki osnovni radovi u ovom mesecu. U martu i aprilu pčelar ima pune ruke posla oko društava, jer je to period kada se društva pripremaju za bagremovu pašu. E o tome će mo Bogami detaljnije da popričamo! Pozdrav. Nenad Ilić 05-12-2009, 19:27:06

MART Mesec mart se po mnogo čemu razlikuje od predhodnih meseci. U ovom mesecu u pčelinjem društvu se dešavaju velike promene, u prirodi takodje. Kada su lepi i topli dani pčele intenzivno izleću iz košnica i nose polen sa prvih biljaka koje cvetaju krajem februara i početkom marta. Na mom području pčele kada je lep dan počinju još polovinom februara da nose polen. Donose ga sa lešnika, vrba, visibaba, kukureka… U košnici je sve življe, matica počinje intenzivnije da nosi jaja a pčelama je sve više potrebna hrana, polen i voda. Radovi u mesecu martu mogu da se podele na dva dela i to: radovi početkom meseca i radovi krajem meseca. U radove početkom meseca spadaju oni radovi koji pomažu pčelama da što lakše krenu u snažan prolećni razvoj. Moje mišljenje je, da je mesec mart, naj rizičniji mesec po pčelinja društva. Zato što u ovom mesecu pčelinja društva naglo gube na brojnosti. Zimske pčele polako izumiru a broj mladih pčela ne može da popuni ovaj broj. Tek negde prvom polovinom aprila meseca imamo takvu situaciju da je više izleženih pčela od onih koje izumiru. Takodje u ovom mesecu temperaturne oscilacije su velike, naročito noći mogu da budu vrlo hladne. Da bi pomogli pčelinjim društvima početkom meseca treba izvršiti utopljavanje društava, kako bi pomogli pčelama da sačuvaju toplotu gnezda.


Pre utopljavanja treba otvoriti košnicu i pogledati stanje društva. Ako ima praznih ramova koje pčele ne posedaju treba ih prebaciti iza pregradne daske znači treba društvo suziti na ramove koje pčele gusto naseljavaju. Ramove koje smo prebacili iza pregradne daske treba viljuškom izgrebati u površini dlana šake. Ovo je od velike važnosti zbog toga što pčele u suženom gnezdu lakše održavaju toplotu i stalno su u dodiru sa hranom. Takodje treba obratiti pažnju na prisutnost matice i kvalitet legla. Ovaj pregled možemo iskoristiti i za dodavanje šećerno medne pogače. Stavljamo poklponu dasku, par listova novina preko nje, stavljamo zbeg, par listova novina preko zbega, poklopac i mi smo prvi martovski pregled završili. Ovaj pregled treba izvršiti kada je temperatura vazduha najmanje 15 stepeni i treba ga uraditi što brže da se toplota gnezda ne bi bespotrebno gubila. Pčelar treba dobro da poznaje pašne prilike u svom kraju, takodje treba da zna u kom intervalu u području gde je pčelinjak cveta bagrem. Ono što je od velike važnosti je sledeće: ako bagrem cveta oko 10 maja a završava se oko 25 maja, optimalni rok za razvoj društava je od 20 marta do 25 aprila. Iz legla koje matica položi u ovom roku, izaći će pčele koje će učestvovati u medobranju u bagremovoj paši. Otprilike ovo važi za centralnu Srbiju, na višim terenima pčelar će lako da izračuna koji je to optimalni rok u njegovom kraju ako zna ove parametre. Znači, u ovom intervalu od 20 marta do 25 aprila, treba težiti da matica nosi jaja u što većem broju. Svakog dana, kada su pčele sprečene da izleću iz košnica, zbog vremenskih prilika, treba pčelama dodati po 300 gr. mlakog šećernog sirupa tako da matica nema smanjenja u nošenju jaja. Takodje treba postaviti pojilo sa čistom vodom, kako pčele ne bi išle daleko od košnice i nepotrebno se iscrpljivale. Oko 20 marta treba izvršiti detaljan pregled društava gde će se videti kompletno stanje društva. Količina hrane, kvalitet matice, količina legla… tada treba izvršiti i prvo proširenje društva dodavanjem izgradjenog rama sa desne, toplije strane, a ram staviti izmedju rama sa cvetnim prahom i zadnjeg rama legla. Kroz nedelju dana treba dodati još jedan ram sa druge strane gnezda takodje iza krajnjeg rama sa leglom. Kasnije dodavanje ramova i proširenje gnezda vrši se sa satnim osnovama. Ovo su radnje koje treba uraditi do kraja marta meseca. Krajem marta priroda se uveliko probudila, očekujemo mesec april koji je od presudne važnosti za razvoj snažnih društava koja će bez problema dočekati cvetanje bagrema i ostvariti odlične rezultate. Pozdrav. (Dodatak za Mart) Poenta je u sledećem, kako ti se društva razvijaju i jačaju u proleće tako se neke radnje vrše. Sve radnje, počev od marta meseca normalno imaju za cilj da se društva što više razviju. Početkom marta, na krajnjim ramovima sa medom otklapam med površine jedne šake. Od sredine marta prvo po jedan, pa kroz nedelju dana po dva rama sa leglom okrećem za 180 o. Tada su se društva već razvila toliko da neće doći do prehlade legla. U Aprilu mesecu, negde oko 10-og možeš da okreneš i celo plodište za 180 o. Nadam se da je sad jasnije .


nenad savić moderator Ван мреже Пол: Старост: 45 Локација: ripanj Поруке: 3.799

07-12-2009, 20:11:54

April April je mesec u kojem se priroda totalno probudila početkom meseca počinje cvetanje vrbe, kajsije nastavlja se sa purkacom, crnog gloga, breskvi a završava sa šljivom, kruškom, jabukom sve ove biljke su dobre medonose luče obilje cvetnog praha koje u velikoj količini prispevaju u košnice tamo se lageruju prvi veći viškovi. Leglo se proširuje u većem obimu do momenta gde se drustva dovode do svog maksimuma, postavljaju se prvi medišni nastavci. Osnovni zadatak pčelara je proširenje i preuredjenje gnezda u zavisnosti od jačine društva i vremenskih prilika.

Cvetnice aprila i pčelinja zajednica U ovom mesecu cvetaju biljke koje su veoma značajne za razvoj pčelinjih zajednica ako se vreme poigra sa bilo kojom, značajno će se odraziti na razvoj pčelinjeg društva. April je sve topliji mesec ali zna da ima hladne vremenske periode sa mrazom koji zna da ošteti biljke koje cvetaju u aprilu tako i pupoljke naše glavne bagremove paše. Hladne kišovite dane treba preduprediti otklapanjem meda sa bočnih ramova ili prihranom da zajednica nesmetano nastavi sa razvojem. Ova operacija je jako važna njen izostanak bi se odrazio na nedostizanje dovoljne jačine društva za našu prvu obilnu pašu. Najvažnije cvetnice u aprilu su purkaca i šljiva koje daju veoma obilan nectar koga treba iskoristiti za popunjavanje rezervi hrane u plodištu tako i izvlačenje novih satnih osnova sa kojima ćemo izvršiti proširenje samog gnezda.

Proširenje i preuredjenje gnezda U pčelarenju sa jednokorpusnom košnicom je veoma važno pravovremeno proširenje gnezda, samim ulaskom nektara i cvetnog praha dolazi do blokade razvoja legla, znaju ramovi puni meda i perge u pojedinim zajednicama biti nepremostiva prepreka matici tako da je veoma važno umešati se. Samim prilivom veće količine hrane i jačanjem zajednice dolazi do zaposedanja dotada praznih ramova a na kraju i izvlačenjem zaperka u praznini koju smo ostavili na severnoj strani u toku zime.


Početkom meseca gledamo da sve zaostale loše, stare ramove ostranimo iz košnice i pretopiti ih. U košnicu počinjemo da uvodimo satne osnove koje ćemo da ponudimo pčelama na izvlačenje tako što ćemo ih staviti izmedju prege i legala, tim postupkom smo obezbedili da nam pčele neizvlače zaperke već su zaposlene na izvlačenju osnove. Stalno pratimo razvoj i dodajemo nove ukoliko je potrebno do popunjavanja celog plodišta, uvek gledajući da nebudu dve satne osnove jedna do druge, već uvek na dve različite strane pčelinjeg gnezda. Pravi momenat za uvodjenje satnih osnova je kad otvorimo košnicu vidimo da se medne kape bele to je siguran znak da zajednica buja i dobija u jačini te joj treba proširiti prostor. U isto vreme gledamo popunjenost ramova sa leglom kada su ramovi popunjeni u velikoj meri prvo dodajemo ramove koje su van zone legla dobro izgradjene u kojima je već bilo legla zato što su toplija od novoizgrađenih devičanskih. Njih postavljamo sa druge strane između legla i perge pčele će dobiti prazan prostor koji smeta, brzo će ispolirati ćelije a matica zaleći ako su vremenske prilike povoljne sama zajednica jaka možemo takav ram ubaciti u središte gnezda bićemo iznenadjeni kad posle dan dva izvršimo novi pregled a takav ram bude zaležen “do poslednje ćelije”. Naravno bićemo veoma zadovoljni, težićemo daljnim proširenjem, pazeći dali sama zajednica može izdržati takav tempo to jest dali ima dovoljno pčela koje bi pokrilo leglo. U periodu cvetanja purkace jaka društva znaju da blokiraju sam prostor plodišta medom, nisu u mogućnosti dalje proširivati leglo, moramo vaditi ramove sa medom, dodavati stane osnove koje ce za 24 sata biti izvučene u zavisnosti gde smo postavili ( sa strane legla ili u sam centar ) i zaleženo. Ramove koje vadimo a puni su meda stavljamo u magacin njih možemo koristiti kao dopunu hrane zajednicama koje oskudevaju sa hranom ili u svrhu rojenja stvaranja novih zajednica. Iz plodišnih ramova netreba vrcati med pošto je takav med bio u prostoru gde smo jesenas tretirali pčele i nije u skladu sa “dobrom pčelarskom praksom” u kojoj se traži da med bude vrcan samo iz devičanskog saća.

Kraj meseca Najvažnije doba za pčelinju zajednicu i samog pčelara je kraj meseca tada procvetava jabuka a sa procvetavanjem jabuke drustva koja imaju po 8 rama legla ( DB ram ) zasigurno će biti spremna za obilno prikupljanje bagremovog meda. Pošto smo uspeli da pčelinje zajednice dovedemo do velike količine legla sa obe strane po ram perge i meda, punog plodišta pčele koje “kipe” pri otvaranju moramo pristupiti proširenju prostora sa polunastavcima. Pre dodavanja polunastavaka vadimo jedan najlakši ram meda do legla dodajemo ram gradjevnjak koji će nam služiti radi kontrole varoe, prozvodnje voska a na kraju bagremove paše možemo iseći lepe duboke medne kape u tegle formirati med u saću. Samim tim završavamo dva posla prvi dalji pregled plodišta je izlišan a drugi sprečavamo nagon za rojenje i čekamo prvu obilnu pašu. Na kraju meseca znaćemo koliko smo dobro radili jesenas prilikom zaštite u prolećnom razvoju, 2/3 pčelinjih zajednica koje su spremne za bagrem daju nam na znanje da smo bili vredni. Vadjenjem i odsecanjem gradjevnjaka imaćemo uvid kakvo nam je društvo i dali je ušlo u rojevni nagon i samo u tim okolnostima pristupamo pregledu plodišta ako radimo sve u roku intervencije su minimalne.

Cvetni pah April mesec ima dosta cvetnica koja dobro luče cvetni pah pa možemo postaviti hvatače ( u zavisnosti od vremenskih prilika ) i otpočeti skupljanje. Sama konstrukcija hvatača neskida veliku količinu grudvica praha ( 20-30% ) tako nemoramo brinuti dali će sama zajednica imati dovoljno. Hvatača imama dve vrste spoljni i unutrašnji. Unutrašnji hvatači se postave i nepedstavljaju barijeru same izletnice se brzo priviknu dok kod spoljnih posto smo postavili


ostavljamo reštku dan dva otvorenu radi privikavanja a zatim zatvaramo i prikuljamo grudvice paraha.

Med Ako je godina povoljna, naš posao uradjen dobro, možemo očekivati prve količine meda u novoj sezoni. Voćni med skupljen sa vise cvetnica je veoma kvalitetan, takve godine su retke ali znaju da iznenade u takvom medu preovladava glog njegov ukus i miris. Nenad Ilić 07-12-2009, 21:16:47 Imenjače, ja bih, ako dozvoliš, da nešto malo dodam. Čisto neke radnje koje ja radim u ovom mesecu a koje su mi se pokazale dobre. Već je rečeno da je vrlo važno u ovom mesecu vršiti stimulativno prihranjivanje, pogotovo ako nastupi kišni perod. Postoji i automatsko stimulativno prihranjivanje a ono se radi tako što se počev od prvog aprila svakih nedelju dana vrši okretanje ramova sa leglom za 180 o stepeni. Ovakvom radnjom se leglo nalazi u soprotnom položaju u odnosu na leto (znamo da je leglo uvek bliže letu) tako da je sada izmedju leta i legla med. Pošto pčele ne trpe med blizu leta one sada intenzivno otklapaju med i prenose ga u suprotan deo košnice. Ovom radnjom postižu se dva cilja. Prvi je da matica ima utisak da je napolju intenzivna paša i povećava zaleganje jaja, a drugi cilj je da se matici poveća broj ćelija za polaganje istih. Na početku se prvo okreće po jedan ram, a kasnije može i po više rama. Kada se temperature ustale i kada otopli može se okretati i celo plodište za 180 stepeni. Ovim načinom se može povećati broj zaleženih jaja i do 30% Ova radnja se može naravno primenjivati i na drugim tipovima košnica. Još jedan praktični savet... Kada je reč o dodavanju polumedišta (ja to radim na početku cvetanja jabuke) ona se ne dodaju iz razloga što pčele nemaju gde da lageruju med, već da odvuče mlade pčele koje se tada izležu u velikom broju i zaposli ih na čišćenju i izgradnji saća u polumedištu i tako oslobode već po malo skučen prostor u plodištu. Pošto neki "poznavaoci" DB košnice tvrde da je prelaz pčela u polumedište veliki problem ove košnice postoji vrlo jednostavan i koristan način da se taj "problem" otkloni. Ja jednostavno kada dodam polumedište, podignem peti i sedmi ram iz plodišta i stavim u polumedište. To su uvek ramovi sa mladim pčelama koje vrlo lako povuku i ostale pčele u polumedište. Onaj prazan prostor od donje letvice plodišnog rama pa do podnjače pčele iskoriste za dogradnju trutovskog saća pa nam to ujedno služi i kao ram gradjevnjak. Tako da tom radnjom smanjujemo broj varoe, gušimo nagon za rojenje, odvlačimo mlade pčele u polumedište. Kada se trutovsko leglo zatvori normalno ga isečemo i vratimo ramove ponovo gde su bili u plodištu. Još je bitno i izvršiti izjednačavanje društava petnaestak dana pred bagremovu pašu. Sva društva koja tada imaju po 8 rama zatvorenog legla su spremna za medobranje. Društvima koja imaju po 6 rama legla dodajemo po 2 rama zatvorenog legla uzimanjem iz pomoćnih. A pomoćna društva su ona koja na petnaest dana pre bagrema imaju manje od 6 rama legla i ona ne mogu da nam služe kao proizvodna. Pozdrav.


Nenad Ilić 10-12-2009, 16:36:50

MAJ Mesec maj, je mesec, u kojem nam pčele višestruko vrate sav naš uložen trud oko njih. U ovom mesecu cveta glavna medonosa u Srbiji, bagrem. Ako u proleće nije bilo kasnih mrazeva i ako u vreme cvetanja bagrema bude koliko toliko lepog vremena, bez jakih i hladnih kiša praćene jakim vetrovima košnice će nam se napuniti prvoklasnim bagremovim medom. Dok traje cvetanje bagrema, glavni zadatak pčelara je: 1. da obezbedi pčelama dovoljno prostora za skladištenje meda 2. da obezbedi pčelama maksimalnu ventilaciju 3. da spreči bilo kakvo nepotrebno uznemiravanje pčelinjeg društva. Što se tiče dovoljnog prostora za skladištenje meda, treba da se zna, da prazan medišni prostor iritira pčele na veći unos nektara. Tako da, čim se prvo polumedište napuni do 1/2 ili maksimalno 2/3 treba dodati sledeći polunastavak ispod prvog to jest odmah iznad plodišta, svaki naredni polunastavak takodje se dodaje preko plodišta. Ako su nam svi medišni ramovi sa uradjenim voskom pčele će iskoristiti pašu 100%. Ako pčelama dodamo sve medišne ramove sa satnim osnovama paša će biti iskorišćena nešto više od 50% Zato izgradnju medišnih ramova treba vršiti u cvetanju jabuke ili u bagremu ali dodavanjem maksimalno 3 rama po polumedištu. Ramove sa satnim osnovama treba staviti u sredinu polumedišta. Ja u polumedište stavljam 10 ili 11 rama tako da su oni razredjeni, saće je deblje i ćelije dublje. U takve ramove matica vrlo retko nosi jaja i ti ramovi sa devičanskim saćem mogu godinama da nam služe. Što se tiče ventilacije u košnici za vreme medobranja ja ispod polunastavka stavljam dve drvene paknice debljine oko 10mm, stavljam ih na prednju stranu medišta, znači iznad leta. Paknice stavljam od petog dana cvetanja i stoje mi na košnicama do kraja cvetanja bagrema.Ventilacija u ovo vreme je izuzetno važna jer od celokupnog donetog nektara samo jedna trećina biće med, ostalo je voda koju pčele trebaju uz ogroman napor da odstrane iz košnice. Tako da ovom radnjom smanjujemo broj pčela koje će biti angažovane na ovom poslu a povećavamo broj pčela koje idu u medobranje. Takodje u vreme medobranja treba obratiti pažnju da se pčele što manje uznemiravaju jer svakim pregledom u to vreme smanjujemo prinos meda. Ono što smo uradili u predhodnim mesecima uradili smo, sada je sve u Božjim rukama što se tiče vremenskih uslova. Ako smo uspeli da pomognemo pčelama da se za ovaj mesec razviju u snažna proizvodna društva na nama je da im znači obezbedimo dovoljan prostor za skladištenje nektara i da se udobno zavalimo u ležaljku i pratimo euforično raspoloženje naših pčela. Pozdrav.


Nenad Ilić 11-12-2009, 19:20:43

JUNI U ovom mesecu nas očekuju vrlo važni radovi na pčelinjaku. 1. Selidba društava na druge paše. 2. Cedjenje bagremovog meda. 3. Razrojavanje pčelinjih društava. Što se tiče selidbe društava na druge paše (bagrem na višim terenima, bagremac...) bitno je spremiti pčelinje društvo za seljenje. Ako je u polunastavcima med koji još nije zreo, isti stavljamo na pomoćna društva ili na društva koja se ne sele, tu će on sazreti i biti spreman za vrcanje. U plodištu društva koje se seli, vadimo 1 i 12 ram koji su obično puni meda, povlačimo ram 2 i ram 11 do zida košnice a na njihova mesta stavimo dva rama sa satnim osnovama. Preko plodišta se stave dva polunastavka sa praznim ramovima, izmedju njih može i par ramova sa satnim osnovama i društvo je spremno za selidbu. Što se tiče vrcanja bagremovog meda, napomenuću da je bagremov med vrlo osetljiv ako je izvrcan nezreo. Tada mu se u mnogome umanjuje njegova upotrebna vrednost i to nije med koji je prvog kvaliteta. U svakom slučaju, med koji je poklopljen preko 2/3 površine, ili med koji je odležao u košnici oko 15 dana od prestanka bagremove paše je zreo med za vrcanje. Med koji vrcamo mora biti potpuno bistar i to je siguran znak da je zreo. Razrojavanje pčelinjih društava, bilo radi povećanja pčelinjaka ili prodaje rojeva, predstavlja ozbiljan posao na pčelinjaku. Kada je reč o razrojavanju pčelinjih društava radi povećanja pčelinjaka, postoje mnogi načini kako se to moze uraditi. Neki su bolji, neki gori, i o toj temi je naširoko pisano. Način na koji će mo to uraditi u mnogome zavisi od stručnosti samog pčelara i od toga da li pčelar sam proizvodi matice ili iste kupuje. O tom pitanju treba da odluči sam pčelar, moje mišljenje je da pčelar sa manjim brojem košnica treba da kupuje matice od registrovanih proizvodjača matica jer je proizvodnja istih na manjem pčelinjaku nerentabilna i iziskuje česte odlaske na pčelinjak. Ja ću ovde opisati jedan način koji je za mene najbolji a o kome čini mi se ovde na forumu nije pisano, ostale načine možete pročitati i na forumu i u brojnim knjigama i časopisima. Prednost ovog načina razrojavanja je ta, što društvo u potpunosti sačuva svoju snagu, sve pčele su tu, i svo leglo je tu. Matica ima prostora da polaže jaja koliko god može, rojevi nagon se gubi u potpunosti. Ova metoda razrojavanja se zove Peletova metoda. Kada sa košnice poskidamo nastavke sa zrelim medom, sutradan na istu vraćamo dva polunastavka (dobro obrisana mokrom krpom) u koje stavljamo ramove sa celokupnim pretežno zatvorenim leglom iz plodišta sa pčelama. Stara matica ostaje u plodištu a plodište dopunimo sa par rama sa izgradjenim saćem i par rama sa satnim osnovama. Izmedju plodišta i polu medišta postavi se drveni ram sa zamrezenim dnom i letom. Posle desetak sati kada u gornja dva polunastavka ostanu samo mlade pčele dodaje se mlada matica ili dva zrela maticnjaka. Ako imamo pripremljen nukleus (što je i najbolje) isti možemo da spojimo sa gornjim društvom preko novinske hartije. Gornje društvo treba u narednih nedelju dana prihraniti sa šećernim sirupom dok se mlade pčele ne osamostale kao vodonoše i sakupljačice nektara. U toku juna, matica u donjem društvu je nastavila da polaže jaja punim intenzitetom a u gornjem društvu se već izvelo brojno leglo sa mladim pčelama, dok je mlada dodata matica


takodje intenzivno polagala jaja. Gornjem društvu dodajemo ramove sa satnim osnovama u zavisnosti kako se novo društvo razvija. Šta dalje sa takvim dvojnim društvom... od takvog dvojnog društva, pčelar može da formira izuzetno jako društvo za iskorišćenje suncokretove paše, ili bilo koje druge obilnije paše, uvek od takvog društva ima roj sa mladom maticom za prodaju, od njega može da napravi jak nukleus koji će mu biti proizvodno društvo za narednu godinu, ako pak neće da širi pčelinjak krajem leta se pomeranjem drvenog prstena spajaju društva, (pčele će odabrati bolju maticu) gde se dobija izuzetno jako društvo koje će bez problema dočekati proleće. Ovaj metod mi se pokazao izuzetno dobrim i koristim ga vrlo dugo. Sa ovim mesecom smo završili radove po mesecima, dalje će biti nešto reči o nekim finesama koje su vezane za pčelarenje ovom košnicom. Pozdrav. Nenad Ilić 16-12-2009, 16:28:17

Pčelarenje DB-12 košnicom sa dve matice u istom plodištu Krajem poslednje paše društvo formiramo tako, što plodište pregradimo na dva dela lesonitom. Na sredini lesonita je otvor 100x100 mm prekriven sa obe strane žičanom mrežom. Na vrhu su dve poklopne daske (za dva društva od po 6 rama) zajednički zbeg i krov. Svako društvo ima i svoju hranilicu. Znači, imamo dva društva odvojena, koji imaju isti miris a matice ne mogu da dodju u kontakt jer su odvojene lesonitom. U toku razvoja ova dva društva u proleće, kada se pojavi potreba za proširenjem prostora, skidamo poklopne daske i stavimo matičnu rešetku sa letom. Iznad plodišta stavimo dva polumedišta i po dva rama sa zatvorenim leglom i pčelama iz oba društva prebacimo u polumedišta. U plodište stavimo po dve satne osnove. Ista radnja se ponovi i na petnaestak dana pre cvetanja bagrema. Utopljavajući materijal se ne skida sve do početka cvetanja bagrema. Kada bagrem zamedi iz gornjih ramova je leglo već izašlo, ramove vadimo, stresamo pčele i dodajemo ih rojevima ili nukleusima ili ih odlažemo u magacin. U polunastavke stavljamo medišne polu ramove i igranka može da počne! Obe matice intenzivno nose jaja i treba ih češće kontrolisati da li imaju prostor za nošenje. Ako ga nemaju, vadi se ram sa zatvorenim leglom bez pčela i dodaje se rojevima ili pomoćnim društvima a dodaju se satne osnove. Ovako društvo može da donese rekordan prinos meda u bagremu. Jeste da ima oko njega nešto više posla ali se itekako isplati. Ove godine takva društva su mi donosila oko 70 kg. bagremovog meda. Desetak takvih pa izračunajte, slab sam matematičar. Pozdrav.


Nenad Ilić 05-01-2010, 01:26:17

JEDNOSTAVNA PROIZVODNJA SOLIDNIH MATICA Verujem da je proizvodnja matica za pčelare početnike prava noćna mora (bar je za mene bila). kada sam čitao o proizvodnji matica presadjivanjem larvi, pa mora da budu jednodnevne larvice, pa u koliko sati presaditi, pa društvo starter, pa matično društvo... sve mi je to bilo konfuzno i trebalo mi je dosta vremena dok sam sve to svario... Medjutim, proizvodnja matica je pravo uživanje ako se svi radovi obave na vreme i ako se naravno poznaje biologija razvoja matice. Ja ću ovde opisati jednu metodu proizvodnje matica, koju svaki mlad pčelar može da primeni na svom pčelinjaku i da dodje do matica sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. Mora da se zna sledeće... matici za razvoj, od jajeta do odraslog insekta, treba 16 dana. 3 dana je u stadijumu jajeta, 5 dana u stadijumu larve (otvoreno leglo), 8 dana u stadijumu lutke i imaga ili odraslog insekta (zatvoreno leglo-matičnjak). Ono što je bitno da se zna je, kada matica snese jaje, prvog dana ono stoji uspravno, drukog dana se povija na jednu stranu a trećeg dana je vodoravno na dnu ćelije. Tada pčela pored jajeta stavi kap mleča koji će omekšati opnu i iz jajeta će se ipiliti larva. Prva dva dana sve larve dobijaju mleč, dok od TREĆEG dana neke larve (buduće radilice, trutovi) dobijaju mešavinu meda i cvetnog praha dok larve iz kojih će se izvesti matica dobijaju mleč sve do 8 dana kada se matičnjak zatvara. Ovo je bitno znati iz tog razloga što dobra matica može isključivo da bude od larvi koje su samo hranjene mlečom. E sad smo se naoštrili i hoćemo da proizvedemo naše matice, jer će mo naravno da razrojavamo društva i da širimo pčelinjak. Šta radimo:


1. Odaberemo najbolje društvo na pčelinjaku, ili jedno od boljih. Pregledamo društvo i ustanovimo na kojim ramovima se nalazi otvoreno leglo. Ove ramove zabeležimo tako što na satonoše jednostavno stavimo rajsnadle. Kada smo to ustanovili maticu uklanjamo iz društva i društvo svako veče hranimo sa medom i vodom u odnosu 1:1 Dobro je i društvo hraniti nekoliko dana pre nego što mu uklonimo maticu. 2. Četvrtog dana od dana obezmatičenja otvaramo košnicu i proveravamo započete matičnjake. Sve zatvorene matičnjake ili matičnjake koji su pred zatvaranjem (sa krupnijom larvicom) treba iseći, a ostaviti samo otvorene matičnjake sa sitnijom larvicom u matičnjaku. Prihranu nastaviti i dalje, sve do 8. dana, kada će matičnjaci biti zatvoreni. 3. Dvanaestog dana, od dana kada smo odstranili maticu, ponovo otvaramo košnicu i pregledamo matičnjake. Sve krupne matičnjake, dužine preko 2 cm pažljivo isecamo, i rasporedjujemo rojevima koje smo formirali predhodnog dana. Ovu radnju treba započeti pri kraju cvetanja bagrema i možemo je bez problema ponavljati sve do kraja juna. U zavisnosti koliko vam matičnjaka treba, ovakve matičnjake možete prizvoditi i u više društava. Na kraju, nemojte zaboraviti da kada isecate matičnjake, dva matičnjaka ostavite i društvu koje vam je služilo za proizvodnju matičnjaka. Kasnije tom društvu je dobro dodati jedan ili dva rama sa zatvorenim leglom bez pčela. Ovo jeste jedna od najprostijih metoda proizvodnje matica ali će vam sasvim zadovoljiti vaše potrebe dok ne steknete malo više iskustva, znanja i smelosti. Srećno. Nenad Ilić 08-01-2010, 17:13:56

UDVOSTRUCITE PČELINJAK SA MINIMUM MATERIJALA Kada smo već proizveli naše matice, sledeći problem je kako i kada da povećamo pčelinjak. O razrojavanju društava ima mali milion napisanih tekstova. Svi su oni različiti i što se načina razrojavanja tiče a i vremenskog perioda kada to treba obaviti. Najviše tekstova govori o tome da razrojavanje treba vršiti posle cvetanja bagrema. Po mom nekom shvatanju to je greška. Zašto? Zato što u većem delu Srbije u Junu mesecu posle precvetavanja maline i kupine nastaje sušan i bespašan period. Kada u tom periodu razrojimo društvo, nastaje nam problem i sa razrojenim društvom i njegovim vraćanjem na početnu snagu. Uslovi za razvoj roja u tom bespašnom periodu su teški, moramo stalno odlaziti na pčelinjak i roj prehranjivati šećerom ili medom. Ja ću ovde napisati kako razrojavam društva sa minimum materijala za formiranje rojeva... Rojeve formiram na desetak dana pre cvetanja bagrema. Ujutru se otvori košnica i prvo pronadje matica. Ram sa maticom stavimo u priručno sanduče ili maticu poklopimo sa kavezom poklapačem (ako ga imate). Iz košnice se vade dva rama sa zatvorenim leglom i jedan ram sa hranom, naravno sva tri rama sa pripadajućim pčelama. Ramove stavljamo u novu košnicu tako da dva rama sa leglom stavimo na topliju desnu stranu do daske a krajnji ram je ram sa hranom. U društvo iz kojeg smo uzeli materijal stavljamo 3 rama sa satnim osnovama u sredinu gnezda tako da izmedju njih budu ramovi sa leglom. Pošto su tada društva u naponu snage ove 3 satne osnove će im dobro doći za suzbijanje nagona za rojenje i za 2-3 dana neće se ni primetiti da im


je bilo šta uzeto i društva će bez problema iskoristiti glavnu pašu. To je po meni i jedna veća prednost 12 ramne košnice nad 10 ramnom, jer nam da jedan rojić pre bagrema što naš narod kaže "ni luk jeli ni luk mirisali". Znači, ako hoćete da udvostručite broj košnica ovako možete da uradite sa svim društvima na pčelinjaku. Šta dalje sa formiranim rojevima... Posto su se izletnice vratile u svoja društva, popodne rojevima dodajemo po dva matičnjaka. Leta sužavamo i sutra uveče dodajemo rojevima po 200 grama sirupa narednih nekoliko dana dok se mlade pčele ne osposobe za nesmetan rad. Za desetak dana matice će se pariti i počeće već da polažu prvo leglo. A tada počinje i bagrem da cveta. Roj će tada krenuti u buran razvoj sa mladim maticama. Čim matice počnu da polažu jaja, rojevima dodajemo satnu osnovu u sredinu gnezda. Do kraja cvetanja bagrema roj će uraditi najmanje 3 satne osnove, znači sada imamo već rojeve sa mladim maticama na 6 rama. I to je dovoljno da rojevi prezime i dočekaju proleće. Medjutim posle cvetanja bagrema iz svakog proizvodnog društva možete uzeti još po jedan ram zatvorenog legla bez pčela i dodati ga rojevima. U svakom slučaju, rojeve koje ste formirali na tri rama bez problema možete uzimiti do kraja leta na 8 rama. U narednoj godini to će biti već snažna, proizvodna društva. Srećno. Nenad Ilić 21-01-2010, 17:34:26

PČELARENJE DB KOŠNICOM SA MAGACINOM HRANE Opisaću jedan način pčelarenja koji je po meni idealan za pčelare početnike, pčelare kojima su pčelinjaci dosta udaljeni od kuće a takodje i za stacionarne pčelare. Ovaj način pčelarenja će vašim pčelinjim zajednicama omogućiti sasvim dovoljno hrane u toku cele godine i u velikoj meri će vas rasteretiti briga koje brinu pčelare a naročito početnike. Osnovna nedoumica pčelara je... da li sam ostavio dovoljno hrane pčelama za zimu? I tako im cela zima prodje u grču da li će im društva prezimiti.... Što se tiče količine hrane u pčelinjoj zajednici, treba znati, da samo društva sa optimalnim količinama hrane daju najviše prinosa, najbrže se razvijaju, i veoma teško obolevaju od bolesti. Čim hrana padne na nivo koji ne zadovoljava potrebe pčelinjeg društva, kod pčela se javlja veoma jak stres i sve aktivnosti u košnici se smanjuju. Taj stres veoma loše utiče kako na život same zajednice i njegov razvitak, tako i na zdravstveno stanje pčela. Pčele su se milionima godina održale u velikoj meri i zbog toga što im niko nije oduzimao med, a milioni stranica napisanih o raznim tehnikama pčelarenja, raznim delovima košnica, raznim receptima o spravljanju sirupa i pogača su upravo i napisani zbog stanja u koje pčele dovedemo kada im pokupimo ono što su one sa ogromnom mukom donele u košnicu, pa im mi sada kao pametni raznim tehnikama omogućavamo da im život u košnici bude što udobniji... Tvrdim da bi pčelinje društvo sasvim komforno živelo u iscepanom šporetu smederevcu negde na sred livade, samo da mu ne diramo zalihe meda. E, pošto pored ljubavi prema pčelama, iste držimo i zbog nekih materijalnih dobara ili ti novčanih jedinica ovaj vid pčelarenja će zadovoljiti obe strane, znači pčele će nam imati uvek dovoljno hrane a i mi će mo ostvarivati lepe viškove meda.


Poenta je u tome što će mo uvesti još jedno polumedište u sistem pčelarenja koje će nam služiti kao magacin hrane. Njega možemo ofarbati drugom bojom, ili označiti sa slovom M kao magacin. Iz tog nastavka nikada ne vrcamo med i ono nam je preko cele godine sastavni deo košnice. Jedne godine će te samo imati manje da izvrcate meda zbog tog nastavka jer pčele treba da ga napune, ali budite sigurni da će vam narednih godina pčelarstvo predstavljati veliko zadovoljstvo i da će te vrcati maksimalne količine meda. Znači, kada u jesen vršimo zazimljavanje društva nastavak sa medom nam ostaje iznad plodišta. Ako nam u toku zime pčele probiju mednu kapu u plodištu lako će se prihvatiti ramova sa medom iz polunastavka. U proleće, negde početkom marta, polunastavak ide ispod plodišta na podnjaču. Pčele će početi da prebacaju med u plodište što će im biti izvanredna stimulativna prihrana. Kada počne da cveta jabuka polumedište se ponovo vraća iznad plodišta gde će ga sada pčele puniti nektarom iz voćne a kasnije i iz bagremove paše. Sve ono što vam pčele daju preko ovog medišta je vaše a budite sigurni da će te se začuditi koliko će vam dati. Imaćete jaka društva tokom cele godine, imaćete velike viškove meda za vrcanje, nećete morati stalno da trčite na pčelinjak i da prihranjujete društva šećerom, zimi će te mirno čekati proleće. Budite sigurni da će vam pčele vratiti mnogo više u odnosu na ono što im vi date. Jedan stari pčelar mi je nekada govorio: "ako nemaš para da nahraniš pčele, prodaj televizor iz kuće. Sledeće godine će ti pčele dati para za tri televizora" i potpuno je bio u pravu. Na vama je da štitite pčele od varoe i da težite da vam matice budu mlade i produktivne. Sve ostalo će pčele bolje uraditi od nas samo ako imaju pun špajz zimnice. Srećno. Nenad Ilić 23-01-2010, 16:53:39

KAKO "HRANITI" PČELE Pošto se u velikom delu Srbije jednostavno nameće moranje prihrane pčela evo nekoliko stvari koje treba znati oko toga: Čist prirodni pčelinji med, posebno od ranije paše, najbolja je hrana za pčele, ne samo zato što se šećer u njemu nalazi u najpogodnijem obliku za ishranu pčela već i zato što u njemu ima još preko 70 raznovrsnih sastojaka, veoma korisnih za pčelinji organizam. Naročito je pogodno to što u medu uvek ima polenovih zrnaca, koji mnogim sastojcima, a u prvom redu belančcvinama i vitaminima, blagotvorno deluju u ishrani pčela. Zato se med kao pčelinja hrana, praktično, ne može zameniti, te u košnici naročito pred zazimljavanje treba uvek da ima bar 50 odsto čistog prirodnog meda, najbolje od rane pčelinje paše. Kad god je to mogućno, hranu treba dodavati uveče pošto prestane izletanje pčela; - prilikom prihranjivanja strogo voditi računa da se hrana ne prosipa po pčelinjaku, a naročito sa spoljne strane košnica, jer bi to moglo izazvati grabež. Ako se dodaje tečna hrana, treba imati u vidu da je opasnost od grabeži mnogo veća, pri istom stepenu opreznosti, ako je tečna hrana kuvana; - kad god se pčelinja društva prihrunjuju iz nužde, odnosno kad im treba obezbediti veće količine meda u košnici, treba nastojati da se u jednom obroku da što veća količina tečne hrane, odnosno onoliko koliko svako društvo može tokom noći da preuzme i razmesti u košnici. To, praktično, znači da za prihranjivanje iz nužde treba redovno davati tečnu hranu, jer je pčele brže uzimaju, razmeštaju i preprađuju, a to omogućuje da prihranjivanje traje kraće, što ima mnoge prednosti. Samo u izuzetnim slučajevima prihranjivanja iz nužde daje se čvrsta hrana;


- prilikom prihranjivanja iz nužde koristi se sirup jače koncentracije, najbolje u srazmeri dva dela šećera u kristalu i jedan deo vode; - za nadražajno prihranjivanje koristi se sirup ređe koncentracije, najčešće tri dela šećera u kristalu i dva dela vode, a u određenim slučajevima može i 1 : 1. Za nadražajno prihranjivanje svako veče treba dodavati oko 200 do 300 grama sirupa. Kada ne postoje uslovi da se hrana dodaje svake večeri, može se dodavati svake druge ili svake treće večeri, ali veća količina hrane, oko 500 grama sirupa; - za nadražajno prihranjivanje može se uspešno koristiti i čvrsta hrana: šećerne pogače i šećerno medno testo. Uostalom, čvrsta hrana dobija sve veću afirmaciju u prihranjivanju pčela. Nadražajno prihranjivanje vrši se sve dotle dok u prirodi ne bude toliko paše da dnevni unos bude najmanje 200 do 300 grama po košnici; - kad se obavlja prihranjivanje čvrstom hranom, ili tečnom hranom jače koncentracije, na pčelinjaku redovno treba da ima u pojilicama dovoljno zdrave, čiste, pijaće vode, jer pčele u takvim uslovima troše veće količine vode radi razređivanja hrane. - kad se pčele prihranjuju većim količinama šećera u bilo kojem obliku, radi obezbeđenja rezervne hrane za prezimljavanje, najbolje je to uraditi pre nego što se izvedu mlade pčele radilice koje će prezimiti. Kad ove mlade pčele prerađuju veće količine šećera, one se iznuravaju i tako gube vitalnost - životnu snagu, što se naročito štetno odražava u proleće kad počne da se razvija leglo u većem obimu. Zato ovo prihranjivanje treba obaviti ranije, tako da šećer prerade starije pčele radilice, koje i tako neće dočekati zimu, jer im to životni vek ne dozvoljava; - jesenje nadražajno prihranjivanje radi izvođenja mladih pčela radiljca koje će prezimiti, može se obaviti i kasnije, pa će šećer delimično preraditi starije pčele radilice koje će do zime uginuti, a delimično mlade pčele radilice koje će prezimiti. To im neće ništa smetati, jer su to male količine šećera. Stimulisanje izvođenja mladih pčela radilica koje će prezimiti treba završiti najkasnije do polovine oktobra, kako bi se posle izvođenja celokupnog legla pčele mogle uspešno tretirati protiv varoe; - pčelinja društva uvek trebaju da imaju u dovoljnim količinama rezervne hrane - meda i polena. Društva sa dovoljnim količinama rezervne hrane mnogo se brže i skladnije razvijaju, ostvaruju znatno veće prinose meda i ostalih pčelinjih proizvoda, otpornija su od bolesti i štetočina itd. Normalne količine rezervne hrane pred zazimljavanje iznose od 16 do 25 kilograma meda, što zavisi od jačine društva, dužine zimskog perioda u mestu gde se košnice nalaze, jačine zime itd. Prilikom izimljavanja treba da bude najmanje 7 do 10 kilograma meda. Kad ne postoje rezerve tih količina meda, treba obavljati prihranjivanje iz nužde sve dok se ne obezbede minimalne količine; - pred početak proizvodnje i lagerovanja meda, koji će se upotrebiti za ljudsku ishranu, obavezno treba prekinuti prihranjivanje šećerom u bilo kojem obliku i obimu. - pčelinja hrana koja je prilikom pripreme zagorela, ne sme se davati pčelinjim društvima, jer je takva hrana otrovna za pčele; - ako se za ishranu pčela koristi med u bilo kakvom obliku, onda to treba da bude med isključivo iz sopstvene proizvodnje. Med nabavljen sa strane ne sme se upotrebljavati za ishranu pčela, jer mogu da se prenesu razne bolesti; - ukiseljen med se, takođe, ne sme upotrebiti za ishranu pčela, jer veoma škodi pčelama; - zimi se pčelinja društva, po pravilu, ne prihranjuju. Treba im krajem leta uvek obezbediti dovoljne količine hrane za prezimIjavanje, pretprolećni i rani prolećni razvoj. - kad god je to mogućno, šećer pre upotrebe za prihranjivanje treba invertovati (pretvoriti saharozu u fruktozu i glukozu voćni i grožđani šećer); - pčelinja društva troše velike količine polena, pa kad se vrši kontrola potreba pčelinje hrane u košnici, treba gledati i polen, a ne samo med. Tokom godine treba obezbediti potrebne količine polena za rezervu, jer nikakva dopuna ne može zameniti polen.


Pozdrav. Nenad Ilić 21-02-2010, 21:28:21

PRVI GODIŠNJI PREGLED DRUŠTAVA Ovaj pregled treba da se izvrši prvog dana kada temperatura bude 15-tak stepeni. Treba ga obaviti što pre i truditi se da košnica bude što kraće otvorena. Čim podignemo poklopnu dasku, prvo treba obratiti pažnju na satonoše, koje moraju da budu čiste, bez izmeta pčela. Dalje krećemo u pregled društva da bi ustanovili... koliko ima hrane, da li ima legla i matice, kakva je jačina društva. Ako hrane ima dovoljno, sada je dobro na krajnjim ramovima izgrebati meda u površini jedne šake. Ako dodajete pogače pčelama treba iskoristiti ovaj pregled da se iste dodaju. Takođe treba ramove koji su na periferiji klubeta sa dosta meda primaknuti bliže klubetu. Sve nedostatke koje ste uočili treba zapisati, kako bi u narednom periodu mogli da ih otklonite. Na pčelinjaku obavezno stavite pojilo u funkciju, pogotovo ako ste dodali pogače. Ako se odlučujete za stavljanje folije preko plodišta, folija mora da pokriva celo plodište, drugačije nema nekog značajnijeg efekta. Takodje još jedan savet... Posle stavljanja folije, kada prodje oko nedelju dana, pogledaćete društva. Kada podignete poklopnu dasku, treba da zateknete ovakvo stanje... U sredini folije (tamo gde se nalazi klube) treba da bude suv krug, bez kapljica vode. A oko tog kruga treba da budu kapljice kondenzovane vode. Taj suvi krug treba da pokriva najmanje 4 satonoše.To je znak da je društvo jako i da mu folija koristi. Ako pak, tog suvog kruga nema, nego su tu samo kapljice vode, to je znak da je društvo slabo i da mu folija samo šteti. Takvim društvima treba foliju pomeriti. Takodje posle završenog pregleda, društvo treba OBAVEZNO dobro utopliti, jer mu je sada toplota najpotrebnija. Srećno. Nenad Ilić 07-04-2010, 17:28:19

JEDAN OD NAČINA PČELARENJA Evo jednog od načina pčelarenja, koji će vam sigurno obezbediti vrlo jaka pčelinja društva i dobro iskorišćenje u prvom redu bagremove paše, a kasnije i drugih paša. Način je prikladan za pčelinjake sa relativno manjim brojem zajednica, 30-50 a pošto je najveći broj pčelinjaka u Srbiji sa tim brojem mislim da je veoma upotrebljiv. Poenta je u tome da poredjate društva kao na slici. To su dve standardne košnice i u sredini šestoramni nukleus. Kada krene jači prolećni razvoj, kao što je u sadašnjem periodu, nukleus vam služi za pojačavanje obe košnice leglom, za izradu satnih osnova, za čuvanje rezervne matice. Na petnaestak dana pred cvetanje bagrema iz nukleusa se vade ramovi sa leglom, bez pčela i dodaju proizvodnim društvima, tako da svako društvo ima po 8-9 rama zatvorenog legla.


Kada krene cvetanje bagrema, sve nukluse pomerite na nova mesta, tako da se osnovna društva dodatno pojačaju sa pčelama izletnicama iz nuklusa. Nukleusi ostaju na novim mestima sve do sredine zime, kada ih ponovo vratimo na svoja stara mesta. Takodje možete, ako selite društva na druge paše, pre seljenja, iz svakog društva koje se seli da izvadite dva rama sa medom a iz nukleusa dodate ponovo po dva rama zatvorenog legla. Ovakav način pčelarenja u početku ima nešto veći procenat ulaganja, zbog izrade i naseljavanje nukleusa ali zato narednih godina će vam se višestruko isplatiti, jer će te u svakom trenutku imati maksimalno jaka društva sposobna da iskoriste bilo koju pašu. Dodao bih još samo ovo... društva koja nemaju bar 6 rama legla do na 15 dana ispred bagremove paše ne treba pojačavati leglom. To su slaba društva i pojačavanje leglom ne bi imalo neku svrhu. Takva društva treba tretirati kao pomoćna i u bagremu im treba zameniti matice. Srećno.

Nenad Ilić (10-04-2010, 17:50:00)

EPILOG SVEGA NAPISANOG Pošto smo obradili dosta toga što se tiče pčelarenja DB12 po mesecima i neke osnovne tehnike pčelarenja ovom košnicom dodao bih još par stvari... Danas sam završio sa proširenjem plodišta, društva su za deset dana skoro spremna za bagrem, tako da može da cveta kad mu je volja. Dva osnovna uslova za uspešno pčelarenje, pogotovo ovom košnicom su: obilna prolećna paša i dobra matica. Ova košnica ne trpi slabiju pašu, pogotovo u proleće, jer je teško onda spremimo za bagrem. To je onda samo mučenje i za pčele i za pčelara, i veliki materijalni izdaci. Što se tiče matica, za mene je matica iz rojevog nagona zlata vredna. Ali ne iz rojevog nagona koga mi veštački proizvedemo, nego iz društva koje se toliko razvije samo i odluči se za rojenje. Ostaje da se u polovini cvetanja jabuke doda medišni polunastavak kako bi prihvatio mlade pčele izležene iz 7-8 rama legla. Kada krene bagrem, ja vadim po 2 rama legla, ram hrane i formiram rojeve, takvi rojevi izadju do kraja bagrema na po 6 rama uz minimalno ulaganje. Evo par slika od danas. Srećno u bagremu.


jovan krstić Gost Ван мреже Пол: Старост: 31 Локација: Bajina Bašta Поруке: 47 15-12-2010, 18:55:36 Pozdrav svima, Ovaj tekst napisao je Slavoljub Rakočević (autorske stranice na naslovnoj SPOS-a) a odnosi se na formiranje izuzetno jakih rojeva.

Formiranje društva (društava) veštačkim rojenjem Društva koja „delim“ – rojim, po pravilu su izrazito jaka. Mislim da je najveća zabluda po svaku cenu (obično greške početnika) praviti nova društva od srednje jakih, a od slabijih i da ne govorimo. Ne bez razloga postoji takođe proverena izreka koja glasi: „Ne treba brojati košnice, već pčele u košnicama“. Moj način rojenja je sledeći: društvo koje sam odredio za rojenje (kipi od snage) pomeram sa svog mesta i na to isto mesto stavljam novu – praznu košnicu. U pomerenom društvu maticu sa par ramova legla stavljam u novu košnicu. Ostatak prostora popunjavam sa satnim tablama, s tim što dva krajnja rama (prvi sa desne i zadnji sa leve strane) su mi ramovi bogati medom i uzeti iz rezerve („zlatna rezerva“). Košnicu koja je rojena, postavljam na novo mesto. U njoj su osim par ramova hrane mahom ramovi sa zatvorenim leglom gde će se za par dana izleći puno mladih pčela. Sve izletnice iz nje će se vrlo brzo vratiti na „staro mesto“ gde će naći – zateći svoju maticu. Uz neznatnu prihranu (medno-šećerni sirup) sve nove table biće izgrađene, društvo nesmetano radi pa se za relativno kratko vreme neće ni „osetiti“ – primetiti da je rojeno. U košnici koja je sada na novom mestu osim izletnica koje su se vratile na „staro“ mesto ostaće gro mladih pčela i velika količina legla – pogotovo zatvorenog, odakle će se za par dana takođe izleći mlade pčele. Obično u takvu košnicu pogotovo ako je DB-12 ima 8 – 9 ramova. Željenu maticu u propisnom kavezu (Bentonov kavez sa tri komore) dodajem posle 5 – 6 sati od rojenja i postavljam je u donjem delu između satonoša u središnom delu košnice. Mrežica kaveza mi je obavezno u vidnom polju – gore. Na ovaj način matica u kavezu ne može da ošteti noge tj. „papučice“ na nogama, testo – hrana za maticu ne može da iscuri i da zatvori otvore ili ulepi maticu, a (jako bitno za mene) na površini mrežice posmatram ophođenje pčela prema dodatoj matici tj. da li je prijateljsko ili ne. U svakom slučaju sam ja taj koji određuje kada će se drveni čepić izvući sa strane kaveza i omogućiti matici da nesmetano siđe među ramove sa pčelama. Za svo vreme prijema matice u košnici imam ram – hranilicu koja je uvek sa medno-šećernim sirupom. On mi je u velikom broju slučajeva „garancija“ da će matica u visokom procentu (čak i do 95%) biti primljena. Obično posle prijema matice košnicu ne otvaram nekoliko dana. Garanciju prijema imam i u tome što su te „moje“ matice zrele, provele su veći deo u nukleusima ili oplodnjacima, zalegale maksimalno, pa ne jure kao one matice koje su tek pronele i već su „spremne“ ili za prodaju ili dodavanje u sopstvenim društvima. Kada je sve u redu, a obično je tako, i ovu košnicu lako popunim sa nekoliko ramova (satne table – koliko treba), prihranim kvalitetno, pa mi i ona (one) u jesenje-zimski period ulazi – ulaze u „punom sastavu“. S obzirom da postoji više načina


rojenja (koristim ih i ja) pristalica sam da svako od kolega pčelara radi onom tehnikom rojenja koja mu daje najveće uspehe. Nenad Ilić 02-11-2011, 21:45:46 Što se tiče metode pčelarenja sa magacinom hrane, prvo da kažem da je on idealan za samu pčelinju zajednicu. Zajednica je uvek na prirodnoj hrani, što je ogromna prednost nad zajednicama koje se prihranjuju šećerom, naročito jesenja dopuna šećernog sirupa i šećerne pogače. Takodje, ova metoda nam omogućava minimalan broj odlazaka na pčelinjak u toku godine, što itekako povećava rentabilnost pčelarenja. Ova metoda je pogodna za stacionarne pčelinjake, naročito za pčelinjake koji su daleko od pčelareve kuće. Postoje par metoda, magacin hrane je u toku zime iznad plodišta (o tome već pisano OVDE, magacin hrane u toku zime ispod plodišta, postoji i metoda sa magacinom hrane koji je manjih dimenzija od standardnog polunastavka (155mm). To plitko polumedište se obično pravi dubine 85mm. Obezbedjuje 8-10 kg hrane pčelama u toku godine. Odmah da kažem da nisam pristalica ovog plitkog nastavka jer dodatno opterećuje rentabilnost pčelinjaka. Morali bi da pravimo ove plitke nastavke sa ramovima za svaku košnicu dodatno. Kada govorimo o polunastavku koji zimuje preko plodišta, ovaj način je dobar. Jedino što postoji mogućnost da pčele usled probijanja medne kape u toku zime ne uspeju da se prebace u polunastavak i društvo ugine od gladi. Retko se dešava, ali kažem, postoji mogućnost. Metoda sa zimovanjem polunastavka ispod plodišta je po meni najbolja i najsigurnija. Pogotovo što DB plodišni ram ima sasvim dovoljnu veličinu koja mu omogućava duboku mednu kapu koju pčele ne mogu da probiju u toku zime i uginu. Metoda je jednostavna... polunastavak koji zimuje na podnjači, u vreme cvetanja jabuke prebacimo iznad plodišta. Tada u nastavku ima vrlo malo meda ili ga nema uopšte. Pčele zaposedaju polunastavak, dodatno uredjuju ćelije, čiste ih. On u ovom momentu više služi da prihvati veliki broj novoizleženih pčela koje se gomilaju u plodištu. Kada krene bagrem sve je standardno. Kada pčele popune malo više od pola polunastavka nektarom, ispod njega podbacamo nov i tako redom, zavisi od intenziteta paše. Matična rešetka može da se koristi ako ne pčelarite širokim polumedišnim ramovima (što toplo preporučujem) a i ne mora. Desi se da matica izadje u magacin hrane ali vrlo retko. Zalegane ramove će te kasnije u jesen pretopiti. Vrcate bagremov med, jedan polunastavak vraćate za prihvat livadske paše. Magacin hrane je i dalje na vrhu košnice i on je skoro pun bagremovog meda. Posle skidanja nastavka sa livadskim medom, magacin hrane ide na podnjaču. Ovo je dobro uraditi istog dana kada skidate livadski med. Šta se dalje dešava u košnici... ako u plodištu nema dovoljno hrane, a obično je tada nema, pčele počinju da prenose med iz magacina u plodište, što izuzetno dobro deluje za stimulaciju matice u tom periodu na nošenje jaja. Društvo se odlično pripremi za zimovanje i što se tiče brojnosti pčela i što se tiče količine prirodne hrane, što je naj bitnije. Na proleće sve ide istim redom. Nema odlazaka na pčelinjak zbog prihrane, nema pogača i vi mirno provodite zimske dane jer su vam pčele u blagostanju. Ovaj način može da vam predstavlja "problem" samo jednu sezonu, prvu, dok se magacini ne napune. Svaka godina kasnije će vam pričinjavati zadovoljstvo u pčelarenju. Ne bih da pričam koliko su ovakva društva sposobna da donesu meda, koliko su otporna na bolesti i koju snagu imaju. Probajte pa se uverite !


Nenad Ilić 04-11-2011, 09:43:40 Sto se varoe tiče... mislim da se u pčelarstvu preterano razglaba o njoj. Ako se otpoštuje vreme tretiranja, uputstvo načina primene preparata, kontrola opadanja varoe (kontrola efikasnosti sredstva), sa njom nećete imati problema. Naj bitnije je da pčele koje ulaze u jesen i zimu budu što manje zaražene, to je po meni osnovno. Moj način borbe je... proleće, isecanje dva rama gradjevnjaka iz svakog društva. leto, mravlja kiselina. početak jeseni, dimni top ili papirići (4 tretmana) kraj novembra, oksalna kiselina. Slobodan Jevtić Urednik foruma На мрежи Пол: Старост: 62 Локација: St.Kostolac Поруке: 11.194

Dokazani prijatelj foruma SPOS Info i 3 x kum 08-11-2011, 09:27:15

Priprema DB košnice za zimu. Svi znamo, a i svesni smo toga, da je DB košnicom najlakše raditi, zato se i preporučuje početnicima da počnu sa DB košnicom. Zbog svoje jednostavnosti to je košnica koja je među najbrojnijim u Srbiji. Ovde ću napisati kako se i kada se počinje priprema za zimu, i kojim načinom u kom vremenskom periodu. 1. Ako imamo ramove koje trebamo škartirati (pretopiti) iz plodišta, mi ćemo početi vađenjem tih ramova sa medom, i stavljanje istih u zbeg na čišćenje, kod čišćenja pošto je u pitanju 15. avgust mi radimo odmah i stimulativnu prihranu, pčela će spustati med dole vršiti dopunu, ali moramo znati da se ako je DB10 u plodište se doda urađen ram jer pčela ne izvlači satne u avgustu. Ako je DB 12 ne dodajemo već uzimo iz plodište dva rama sa strane, svodimo plodište na 10 rama. Zašto tako kod DB12 kada je u košnici 12 rama pčela lageruje med ka bokovima, kada ima 10 ona povećava mednu kapu u visinu. Ovaj i ovakav rad radi se do 15 septembra. Polumedište je i dalje iznad.


2. Svi znamo da nam je u polumedištu (magacinu-skladištu – ili bilo kako ga nazvali satovi devičanski), kao takvo nebi smeli da ostavimo da čeka zimu iznad plodišta , razlog je taj kod probijanja medne kape pčela teško zimuje na belom vosku (hladnom) takozvaniom. Sada postoje dva načina sa takvim polumedištima. A) Ako su prazna a i dalje imamo pčelare sa podnjačamna koje se ne odvajaju od tela, isti sklanjaju takva polumedišta i čuvaju ih van košnice. B) Ako su puna polumedišta, a isti je sistem neodvajanja podnjača, pčelari nameštaju pregradnu dasku sa jednim otvorom, gde pčele prazne med i spustaju ga u plodište do čišćenja, zatim sklanjaju polumedište van košnice na čuvanje. 3. U savremenom pčelarstu postoji rad sa ramovima, i sa telima. DB košnica plodište radi se ramovima, za takav poso postoje stalaže gde se odlažu ramovi pored košnice. Kada smo pre toga sklonili polumedište ili medište, vadimo bočne ramove sa strane u stalak, da bi olakšali plodište, kada ga olakšamo dovoljno sklanjamo isto, na podnjaču postavljamo polumedište ili medište, sa medom količina nebitna jer smo upoznati sa količinom u plodišnim ramovima. Šta smo dobili. A) Čuvanje ramova B) Čišćenje medišnih ramova C) Dopunu centralnog dela medom odakle izlazi leglo D) Podizanje plodišnog dela višlje od zemlje 4. Kod prvog načina da bi radili medom u zbegove, moraju se imati ramovi za škart jer kada pčela odnese iz njih med, takvi ramovi su oštećeni i teško se mogu ponovno koristiti. Ja takav način nisam ove godine koristio. Moj se rad zasnivao na spuštanju polumedišta (medišta) dole a dizanje plodišta iznad. Šta sam dobio, dobio sam stimulativnu prihranu, a i popunu centralnog dela plodišnog iz koga je izlazilo leglo. Gde su ga pčele popunjavale praveći sebi duboke medne kape. Ako zbog veće količine meda dole, ne prenesu sve odjednom gore, što i ne čine već prema potrebama, isti med ih čeka u proleće. Tela plodišna podignuta od zemlje višlje, ovim je zajednica spremna za zimu. 5. Postoji i način koji se radi a to je direktno stavljanje rama punog meda preko satonoša (umesto pogače) to je odličan sistem ali ima jedan nedostatak, kada pčela probije mednu kapu u proleće i dođu na taj ram, matica ga zaleži tako da tu imamo leglo, a matica se teško spusta dole moramo intervenisati i takav ram staviti u centralni deo košnice. 6. To je najnepupolarniji način , prihrana šećerom i davanje pogača i to sve sa nekim frazama da je lekovito kada se dodaju neki medikamenti, šećer nikada nije bio lek. 7. Pod brojem 6 nećemo ispoštovati, ako nema nikakve paše, i imamo medljiku tada ćemo dati i šećer a i pogaču da pčele ne uginu od gladi. Kolege su pisale u vezi cerane, ali jedan od uslova za ceranu je velika količina korišćenja šećera u pčelarstvu. 8. Dali zazimljavati stavljati novine stirodur i razne utopljavajuće materijale, ja ne stavljam ništa. 9. Dali otvoriti mrežastu varaoznu podnjaču, odaberite sami jer kod mene u košavnom području , sada je duvao udari do 160 km, ja ne otvaram jer su mi na udaru vetra, a vi odaberite.


Pčelarenje DB košnicom po mesecima i tehnologija pčelarenja istom