Issuu on Google+

PRAVI POGLED NA BRANIČEVSKI OKRUG

Str. 8

pu Srpski inat odveo u Evro

DECEMBAR 2013. * BROJ 208, GODINA VI

OKRUGЛО

Za svakoga po nešto...

Prvi seoski internet kafe KAFE ŽABA SMOLJINAC

BESPLATAN PRIMERAK

Rad parlamenta u 2013. godini str. 2

Poštovani čitaoci, Po prvi put pojavila se novina koja se isključivo bavi aktuelnostima i dešavanjima vezanim za opštinu Malo Crniće. Trudićemo se da iz broja u broj ukazujemo kako na dobre tako i na loše strane i događaje iz ove stiške opštine, na uspehe i neuspehe, na stvari koje su dobro urađene a koje treba popraviti... Za to nam je potrebna i Vaša pomoć. Sve Vaše sugestije, ideje, primedbe i pohvale možete slati na adresu ul. Čede Vasovića 4/15, Požarevac ili ih ostaviti u Kancelariji za dijasporu, preduzetništvo i poljoprivredu opštine Malo Crniće. Unapred zahvalni, Uređivački kolegijum Stiškog glasa, podlista novina Okrug


STRANA 2

DECEMBAR 2013.

Pisma prijatelju

STIŠKI GLAS

BROJ 208

Rad Crnićkog parlamenta u 2013. godini

Kao novina koja prati aktuelnosti i dešavanja, imali smo želju da predstavnici stranaka u lokalnom parlamentu sami ocene svoj rad i efikasnost. Do zaključenja broja dobili smo odgovore od predstavnika URS-a, SPS-a i UPP-a koje Vam prenosimo u celosti. 1. Ocena rada Skupštine u 2013. godini? 2. Na koju odluku ste ponosni, a zbog koje Vam je žao što nije doneta? 3. Na koja pitanja – probleme želite da se fokusirate?

Pozdrav prijatelju… odavno se nismo čuli i videli. Šta da ti pričam, odakle da počnem. I sam vidiš kakva je godina bila! No, o globalnim stvarima nećemo sada, to je manje - više sve poznato. Što se tiče nas, ovde koji smo ostali, kako bi rek’o naš narod trangeljamo nekako. Radi se, ali se više kuka i žali... Više vremena sada provodimo u crnićkoj opštini, u tvom rodnom kraju. Za razliku od vremena koje ti pamtiš, čini mi se da sada ima neuporedivo više dešavanja. Ali i ovde treba dosta da se radi, da bi se sve pokrenulo. Ma, ljudi mora da se pokrenu. Ima dobrih ideja, ali je spora realizacija. Ruku na srce postoji ekipa ljudi koji su da kažem ispred svog vremena. Imaju želju da pomognu sugrađanima da im budu u službi. Vreme će pokazati u kojoj meri će uspeti. Bilo je događaja ove godine koji su zasenili Srpsku javnost... recimo akcija Borba protiv bele kuge, koja se održala u Smoljincu. Bili Radašin, Milašin, bio prestolonaslednik. Ne pamtim kada je poslednji put bio u našem kraju. Naravno, treba pohvaliti i ovogodišnji Fedras... Nema šta, raste iz godine u godinu. Ima dosta talentovanih ljudi... Dosta sam ih sreo proteklih dana... Ima muzičkih virtuoza, doktora nauka, zabavljača, sportskih i životnih legendi... samo treba da se ukaže na njihove kvalitete. Trebalo bi još dosta da se uloži u podizanje infrastrukturnih i vitalnih prilika. Bio sam nedavno u Vrbnici, još uvek je na snazi problem sa pijaćom vodom. Iskren da budem, putevi daleko bolje izgledaju od vremena koje ti pamtiš. Ali gotovo u svakom selu potrebno je da se našminkaju. Tu su još problemi sa domovima kulture, terenima za sportove... škole treba da se modernizuju. Ali polako, za sve je potrebna volja, čini mi se da je sada ima. Ljudi se dovijaju na razne načine. Ima sjajnih primera... Upoznao sam Palestinca u Crniću... radi kao doktor... sjajan lik, pričaću ti kad se budemo videli. Recimo u Toponici ima dosta ljudi koji se bave mlekom. Imaju mini mlekare, mišljenja sam da su izabrali pravi posao. Samo još kada bi se otkupna cena povećala... ih ‘de bi im kraj bio. Sve je više preduzetnika koji su prevazišli samu opštinu po kapacitetu i radu... Bio sam u poseti Bankeru u Šapinu... čovek zna svoj posao. Nema šta! Kad spomenu Šapine znaš da je fudbalski klub u Srpskoj ligi... On gura odlično. Posle petrovačke Sloge, najbolji klub u Braničevskom okrugu. Što mi neko reče pravi ponos Stiga. Ostali klubovi daleko kaskaju za njim. Mora da se žuri, ka daljim obavezama, nadam se da neće proći dosta vremena kada ćemo se ponovo čuti i videti. Do tada budi mi dobar i veliki pozdrav. P. S. – Kad budeš dolazio obavezno se javi pa da skoknemo do Zaove, kao u dobra stara vremena.

Sašica Antonijević Vujić – predsednik Opštinskog odbora URS-a

1.Rad skupštine ocenjujem ocenom osam, zbog slabog rada opozicije. 2. Kao predsednik opštinskog odbora ponosna sam na odluku uvođenja reda u svoj opštinski odbor i saradnja sa ljudima koji imaju ideje i želje za radom. A kao učesnik u vlasti uvođenje reda u tokove finansija ,nabavke opreme za bolje funkcionisanje Doma zdravlja i javnih preduzeća, izgradnja infrastrukture , i uspešene realiizacije projekta koja su dobijena iz Ministrastva lokalne samouprave. 3.Stavljanje akcenta na rešavanje problema mladih i socijalno ugroženog stanovništva i zapošnjavanja.

Toplica Đorđević predsednik Opštinsko odbora SPS

1. Rad Skupštine, ocenjujem pozitivno.Sednice se održavaju efkasno sa unapred dobro utvrđenim dnevnim redom, sa potrebnim obrazloženjima (tačno, jasno, konkretno). 2. Ponosan sam na sve odluke donetim vezane za poboljšanje života gradjana, i celokupnog ekonomskog , poljoprivrednog i kulturnog razvoja. Teško je reći da za koju odluku mi je žao a koju nismo doneli, ali mi je žao što trenutno ne postoje više radnih mesta za mlade i što se više ne ulaže u poljoprivredu. 3. Na razvoj poljoprivrede, stvaranje boljih uslova za poljoprivredno tržište, na infrastrukturu i na staranje uslova za zapošljavanje mladih kadrova.

Danica Mihajlović, UPP – Malo Crniće

1. Rad skupštine opštine Malo Crniće u 2013. godini ocenjujem pozitivno, jer smatram da je skupština, uložila svoj maksimum da doprinese unapredjenju rada na celoj teritoriji naše opštine. Maksimalno se vodilo računa o uštedi budžeta, kao i o ravnopravnoj preraspodeli novčanih sredstava ka svim mestima u našoj opštini, donošenju odluka, rešenja, davanju saglasnosti, imenovanjima direktora, članova Upravnih i Nadzornih odbora, komisija, izradi planova i dr. 2. Jako sam ponosna na Odluku o izradi plana detaljne regulacije za kompleks “Vetropark Malo Crniće” gde bi sredstva za izradu plana obezbedio investitor “IEL OIE Balkan Renewable Energy” doo . Napomenula bih da se radi o izuzetno vrednom projektu od nekih 46 miliona evra, koji bi praktično bio najveća investicija u našoj opštini, koju bismo dobili. Na pitanje šta opština dobija od toga odgovoriću vam: Investitor finansira: - proširenje atarskih, prilaznih puteva -što podrazumeva jaku podlogu na kojoj mogu da se kreću teški kamioni zbog izgradnje i kasnije zbog održavanja, - izrada DETALJNOG REGULACIONOG PLANA, - direktna dobit od plaćanja komunalne takes (preduze sa prometom preko 50 miliona din) i svih ostalih dažbina, - vraćanje dela PDV-a kroz republičke transfere, - poboljšanje elektromreže, - upošljavanje lokalnih firmi pri izgradnji-prvenstveno se misli na platforme na koje se postavljaju vetrenjače visine 120 m,čija je jedna elisa 65 m, - plaćanje zakupa parcela gradjanima, na čijim parcelama bi bile postavljene vetrenjače. Izdvojila bih i odluku o postavljanju bankomata na zgradi opštine, kompanije Euronet Worldwide. Na taj način olakšali smo svim našim sugradjanima,a prvenstveno svim inostranim penzionerima kojima je za podizanje novca bio neophodan odlazak u Požarevac. Zatim, moram napomenuti da smo uspeli da se izborimo sa smanjenjem troškova reprezentacije (neopravdano trošenje novca na ručkove posle sednica skupštine ). Konkretno žao mi je što skupština nije uspela da donese odluku o ukidanju dnevnica opštinskim funkcionerima za vreme radnog vremena. Na ovu temu grupa UPP-a je pokušavala već nekoliko puta da stavi na razmatranje, ali do sada nismo uspeli da se izborimo sa tim. 3. Mišljenja sam da ćemo se u 2014.godini pored uobičajenih tema i obaveza fokusirati i na bolju organizovanost u pomoći mladima i studentima, za povećanje studentskih stipendija u skladu s mogućnostima. Na teritoriji naše opštine nema mnogo studenata I mišljenja smo da svakome kome je pomoć neophodna trebamo je omogućiti. Takođe ćemo se već prvih meseci naredne godine boriti za donošenje odluke o ukidanju dnevnica opštinskim funkcionerima za vreme radnog vremena, jer smatramo da ti isti ljudi već dobijaju svoje novčane nadoknade za svoj rad kroz platu. Sredstva koja na taj način budemo uštedeli usmerićemo ka socijalno ugroženim porodicama, starijim licima, trudnicama. Radićemo i svakako na boljoj informisanosti javnosti, kako bi meštani naših sela bili bolje obavešteni o otvorenim konkursima za zaposlenje, o sprovedenim javnim nabavkama i svim drugim dešavanjima u našoj opštini.

ISSN - 1820 - 9688

Izdavač: OKRUG D. O. O. Požarevac Sedište: Čede Vasovića 4/15. Redakcija: Antileta Živković, Aleksandar Captenić, Srebranka Tomić, Zorka Stojanović, Tanja Jelenković i Mića Antonijević. Odgovorni urednik: Saša Stojadinović. Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović. Tehnički urednik: Bokan Nastasijević. Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634. e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.com Štampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd


BROJ 208

DECEMBAR 2013.

STIŠKI GLAS

STRANA 3

2013. GODINA U OPŠTINI MALO CRNIĆE

Dragan Mitić, predsednik opštine Malo Crniće

1. Ovu godinu je obeležilo postavljenje aktuelne vladajuće većine koja je u više navrata pokazala spremnost da se uhvati sa problemima u koštac. Sećam se prve prepreke na koju smo naišli a to su velike vremenske neprilike praćene smetovima u čijem rešavanju smo pokazali veliku fleksibilnost i spremnost na timski rad. 2. Ponosan sam na čitavo angažovanje svih zaposlenih u Opštinskoj upravi kako bi građanima, ali i korisnicima budžeta olakšali život. 3. Nismo uspeli još uvek da nađemo partnera koji bi aktivirao mlin u pravom kapacitetu. Razlog je zastarela tehnologija i ruinirani objekti. Za Malo Crniće kao izrazito poljoprivrednu sredinu to jeste veliki problem koji treba rešavati. 4. Sledeća godina je predviđena za borbu za nova radna mesta. Mlin je samo jedna od stavki i mi moramo da uporedo sprečavamo i odliv stanovništva i školovanog kadra a to možemo samo obezbeđivanjem svih uslova za normalan život. 5. Preduslov svake sreće je zdravlje i blagostanje svake porodice ponaosob. To je ono što želim svim meštanima i zaposlenima u opštinskoj upravi. Trudićemo se da pružimo više zaposlenja, još bolje zdravstvo i ostale uslove koji olakšavaju život. Iako se naredna godina najavljuje kao ekonomski teška, smatram da se ovim tempom rada ipak mogu postići opipljivi rezultati.

Goran Dačić, zamenik predsednika opštine Malo Crniće

1. Najveći utisak za mene je vraćanje mlina u posed opštine, nakon višegodišnje tužbe sa stečajnim upravnikom. To ne ističem kao pobedu aktuelne vlasti, već je to bio dugotrajni put i svi koji su vršili vlast pre nas su zaslužni. Nismo za sada imali uspeha da ga oživimo, ali se ovih dana pojavljuju strane delegacije, tačnije jedna iz Italije, koja pokazuje interesovanje da mlin vrati nameni 2. Posebano sam ponosan na jednu svoju inicijativu iz oblasti komunalnih taksi koja je na kraju i zaživela. Te takse se odnose na izvorne prihode koje treba da ubere opština i prevashodno se dotiču prihoda od stubova elektrodistribucije. Država je takve takse dozvolila, a naše Opštinsko veće usvojilo. 3. Nezadovoljan sam sporošću sprovođenja javnih nabavki koje su se desile usled mnogo spoljašnjih uticaja na koje nismo mogli da utičemo. Takođe, smatram da Republička vlast mora više pažnje da usmeri na nas nerazvijene opštine. Čini mi se da češće obilaze ona područja koja su razvijenija, a trebalo bi da je suprotno. 4. Naredna godina trebala bi da bude obeležena oživljavanjem mlina i ulaganjem u infrastrukturu, kako putnu tako i komunalnu. Daćemo akcenat narošito na lokalne i atarske deonice kako bi što više olakšali rad i život poljoprivrednicima, kojih je najviše u našoj opštini. 5. Neka sledeća godina svima u svakom segmentu bude bolja od prethodne. Svima nam želim ispunjenje kapitalnih projekata koje smo zacrtali jer njihovo ispunjenje automatski znači i lakši život naših građana.

Goranka Stević, 1. Šta je, po Vašem mi- predsednik SO Malo Crniće šljenju obeležilo 2013. go1. Na zasedanjima Skupštine doneto je niz odluka dinu u Malom Crniću? i deklarisano mnogo pozitivnih rešenja. Ta rešenja će 2. Na šta ste posebno po- doneti opipljiv boljitak i viši standard u narednom periodu nosni? 2. Ponosna sam na to što su 3. Šta biste zaboravili (šta moja vrata kao predsedniku Skupštine svim građanima biste popravili)? širom otvorena. Pomagala 4. Po Vašem mišljenju, sam i pomažem svuda gde je to moguće, bez obzira na šta bi trebalo da obeleži prirodu zahteva i molbe. 3. Volela bih da se nikada 2014. godinu? nije desila jedna tragedija 5. Novogodišnja želja? koja je potresla celu opštinu jer je izgubljen jedan mladi život. Ne želim da pominjem detalje javno da ne podsećam na tu tragediju, ali smo svi u lokalnoj samoupravi učinili sve da se nađemo porodici u njihovom bolu. Što se posla tiče, još viće bih popravila brzinu i uslužnost za dobrobit građanima. 4. U narednoj godini potenciraću i dalje da naše zakonodavno telo nastavi sa stvaranjem preduslova za efikasnu i ekonomičnu državnu upravu i privredni razvoj 5. Svim građanima naše opštine i okruga čestitam Novu godinu i Božić. Vreme u kome živimo jeste teško, ali samo ga mi možemo menjati, pa građanima želim mnogo sreće, zdravlja, snage sloge i ljubavi.

Poslovna konferencija Srbija i dijaspora

U Beogradskom Sava Centru, krajem decembra održana je Poslovna konferencija – Srbija i dijaspora, u organizaciji vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Pored domaćina direktora pomenute kancelarije dr Slavka Draškovića, ovom skupu prisustvovali su i premijer Ivica Dačić, ministri Krstić, Radulović, Glamočić i drugi, mnogi ambasadori, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Dragan Stanojević, kao i mnogi uspešni privrednici, investitori i privrednici koji su prisutnima izneli svoje poruke i iskustva poslovne dijaspore. I predstavnici opštine Malo Crniće imali su svoje predstavnike na ovom eminentnom skupu pošto je poznato da iz Stiškog kraja mnogi ljudi se nalaze na privremenom radu u inostranstvu. Crnićku delegaciju činili su predsednik Opštine Dragan Mitić i član Opštinskog veća Radovan Stanković. Prema rečima Stankovića, opšti zaključak sa ovog skupa je taj da se dosadašnji odnos i saradnja moraju promeniti i unaprediti i da će Vlada pitanje sa dijasporom postaviti kao prioritet. On dodaje da je odlazak u Beograd na najbolji mogući način za uspostavljanje neophodnih kontakata. - Obavio sam razgovore sa dr Slavkom Drašković, direktorom Kancelarije za dijasporu koja se pohvalno izrazila o našim projektima. Ona je takođe najavila svoj dolazak u našu kancelariju. Takođe, obavio sam razgovore i sa direktorom SIEPE Vladimirom Milenkovićem, ekspertom za strana ulaganja i promociju izvoza, koji je upoznat sa našim mogućnostima. Zainteresovan našim potencijalima Milenković je najavio skoru posetu našoj opštini. N. P.


STRANA 4

DECEMBAR 2013.

Godišnjica opozicionog delovanja DS-a u Malom Crniću - Nakon 4,5 godina učestvovanja u vlasti, demokrate u Malom Crniću već godinu dana kontrolišu „poziciju”, nezadovoljni onim što vide -

Predstavnici Opštinskog odbora Demokratske stranke Malo Crniće svoje dobre rezultate na lokalnim izborima u maju 2012. godine tumače kao vraćanje poverenja u ovu partiju u ovoj maloj Stiškoj opštini. Boris Pavlović, član Glavnog odbora DS-a, kao i visoki funkcioner u Opštinskom i Okružnom odboru za naš list govori da rezultati DS-a na tim izborima u maju nisu savršeni ali da ipak nešto kazuju. Postojanost Opštinskog odbora DS-a može se zahvaliti i njegovom trajnošću, uzevši u obzir da postoji preko 20 godina. Mesni odbori postoje i funkcionišu u 15 sela i u ovoj partiji su naročito ponosni što nije došlo do prestanka njihovog rada nakon izlaska iz vlasti. - Kada je u pitanju unutarstranačko delovanje, radili smo u poslednje vreme sa smanjenim intenzitetom, ali uzevši u obzir da sve kazuje da se bliže vanredni parlamentarni izbori, “pojačavamo gas“ kako bi ih dočekali spremni. Sa predstavnicima aktuelne vlasti u opštini imamo korektnu saradnju, mada je u početku bilo pokušaja revanšizma koji je

plod toga da se mislilo da smo bili neodgovorni i da za to moramo snositi odgovornost. - kazao je Pavlović i dodao da je vladajuća većina ubrzo uvidela da su radili korektno i najviše što se u tom trenutku moglo. Sa druge strane, Pavlović ističe da se njihovi naslednici u dosadašnjem vladanju nisu naročito proslavili, naprotiv. - Nezadovoljni smo stepenom infrastrukturnih projekata koji su realizovani, odnosno nisu privedeni kraju. Veoma malo je urađeno na sanaciji putnih pravac, bilo da su u pitanju asfaltiranja ili uređenje seoskih puteva a nije napravljen ni jedan magistralni vod vodovoda, što je ovde od strateškog značaja. Takođe smo nezadovoljni i povećanjem poreza na imovinu građana gde je pozicija donela odluku da se taj porez poveća od 70 do čak 100 posto. - govori funkcioner demokrata u Malom Crniću i napominje da je to veliki udarac na poljoprivrednike. Boris Pavlović najavljuje još energičnije delovanje Demokratske stranke u opštini i svojim biračima najavljuje još veći napor rukovodstva opštinskog odbora za dobrobit njihovu, ali i svih ostalih meštana Malog Crnića. S. S.

“Crniće“ u najboljem svetlu - Resorna organizacija predstavlja lepote opštine Malo Crniće na više frontova -

Turizam je velika šansa za razvoj jedne opštine. Turistička organizacija opštine Malo Crniće angažovala se u toku 2013. godine kako bi unapredila, razvila i oplemenila turističke ponude u skladu sa svojim mogućnostima. Kako je kazala direktor Turističke Organizacije opštine Malo Crniće uspostavljeni su novi kontakti, dozvane nove ideje, povezivanje i saradnja sa pojedincima i društvima kako iz opštine Malo Crniće, tako i iz susednih opština. - Potencijal mogu biti prirodna bogatstva, ali pored toga, ponuda usluga za organizacije poput naše ograničena je samo maštom i željom ljudi. Vođena tom mišlju, Turistička organizacija opštine Malo Crniće uspostavila je saradnju sa turističkom agencijom “Balkanik“ i planinarskim društvom “Vukan“ iz Požarevca. Obeležena je staza od 14,2 km na potezu od Manastirice do Kule preko Bubnja i Vranjevca, koja je pristupačna svim rekreativcima. - kaže Jasna Jović. Interesovanje za saradnju sa TO pokazao je i paraglajding klub “Beli orlovi“ obzirom na to da je Braničevski okrug dobio prvi registrovani teren za paraglajding koji se nalazi u ataru sela Aljudovo. Na ovom terenu, Vazduhoplovni savez Srbije uvrstio je u svoj kalendar 17. i 18. maja takmičenje u disciplini precizno sletanje u okviru Srpske lige i državnog prvenstva 2014. godine. Turistička organizacija opštine Malo Crniće se po prvi put u 2013. godini pojavljuje uz Internacionalnu Policijsku Asocijaciju na jezeru Zaova sa planom da se saradnja nastavi i u buduće. Pored novih ideja, Turistička organizacija je uložila napor da tradicionalne manifestacije podigne na viši nivo. Pored Stiškog posela, na teritoriji opštine Malo Crniće održane su i manifestacije “Sa izvora bistre vode“, “Fijakerijada“,“Kreni kolo da krenemo“, “Motorijada“, Memorijalni turnir “Ljubiša Veličković“,“Fedras“ i druge. U prethodnom periodu cilj Turističke organizacije bio je oplemenjivanje ponude i turističkih potencijala kako za potrebe stanovništva sa teritorije opštine Malo Crniće tako i svima koji su zainteresovani da obiđu Malo Crniće i njenu netaknutu prirodu sa kojom Turistička organizacija opštine Malo Crniće ponosno istupa na turističko tržište. S. S.

PRVI DOKTOR NAUKA U TOPONICI

Toponica može da se ponosi jer će uskoro da dobije prvog doktora nauka. Reč je o Darku Stojićeviću rođen 1987. godine. Osnovnu školu završio je u Toponici kao jedan od troje đaka generacije. Upisao je Srednju poljoprivrednu školu Sonja Marinković u Požarevcu. Ljubav prema prirodi i njeni resursi su ga privukli da odabere svoj put pa dalje školovanje nastavlja na Poljoprivrednom fakultetu 2006. godine. Upisuje smer zaštita bilja prehrambenih proizvoda. Fakultet završava u roku, i od stodvadeset studenata sa smera diplomirao je treći. Tokom studiranja živeo je u studentskim domovima, studentskog centra Beograd. Nakon završenih osnovnih studija usled uvođenja Bolonjske deklaracije, pošto je fakultet završio po starom sistemu školovanja, dobija diplomu Master inženjera poljoprivrede. Godinu dana nakon završenog fakulteta tražio je posao i usled nemogućnosti da ga nađe odlučuje da nastavi studije i 2011 god. upisuje doktorske studije na matičnom fakultetu. Odabrao je smer zaštita bilja, katedra za pesticide grupa za herbologiju. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija i u toku je izrada disertacije na temu divljeg suncokreta i protoka gena otpornosti na herbicide. Darko je u toku doktorskih studija objavio nekoliko naučnih radova u domaćim časopisima, par sažetaka radova za nacionalne skupove i skupove u inostranstvu. Tokom novembra tekuće godine izlagao je rad iz oblasti ispitivanja na kongresu o zaštiti bila na Zlatiboru. Za sredinu decembra je u palnu put u Tursku na seminar o invanzivnim korovskim vrstama gde će izložiti rad na temu svoje disertacije. Ukoliko ministarstvo pruži adekvatnu podršku mladim naučnicima kojima i Darko pripada za dve godine naše selo bi moglo da se pohvali doktorom poljoprivrednih nauka. Iza ovog maldog i vrednog čoveka stoje sati i sati vrednog učenja, istraživanja i rada na terenu. Vrlo je važno to što Darko svoje znanje nesebično deli sa meštanima kako svog sela tako i sa meštanima okolnih sela. Savetima im pomaže da unaprede svoju proizvodnju i kada vidi zadovoljstvo na njihovim licima tada se in oseća ispunjeno i zadovoljno, kaže Darko. Bez obzira što trenutno živi i radi u Beogradu uvek se rado vraća svom selu, svom imanju i svojim seljanima. Antileta Živković

STIŠKI GLAS

BROJ 208

Drugi o nama

Izdvojeni - objavljeni delovi tekstova o Malom Crniću

portal TELEGRAF * 28/10/2013 Cirkularom odsekao sve prste na ruci!

Dok je sekao drva za ogrev, Zvonimiru M. (48) cirkular odsekao sve prste desne ruke, zbog čega je prebačen u beogradski Urgentni centar, gde pokušavaju da mu spasu šaku. - Do nesreće je došlo dok je Zvonimir, u svom dvorištu, sekao stonim električnim cirkularom drva koja je spremao za ogrev. U jednom trenutku nepažnje, on je izgubio kontrolu nad mašinom, zbog čega mu je testera odsekla sve prste na desnoj ruci - saznajemo iz istrage...

Radio Televizija Vojvodina * 24/10/2013 Progutao kesice sa heroinom i prebačen na VMA

Policija je na putu Požarevac - Malo Crniće, u blizini sela Toponica, 20. oktobra zaustavila "hondu" kojim je upravljao S. I. i potom u autu pronašla jednu kesicu heroina. Dok je trajalo pretraživanje vozila, vozač je progutao dve kesice sa heroinom, zbog čega je intervenisala Hitna pomoć, navodi se u saopštenju. S. I. prebačen je u požarevačku Opštu bolnicu, a potom zbog detoksikacije na VMA u Beogradu...

portal TELEGRAF * 15/09/2013 Policajci i civili takmičili se ko bolje kuva gulaš

Da policajci pendrek rado menjaju za kuvarsku varjaču, dokazali su u subotu, u Zaovačkoj šumi kod Malog Crnića, na takmičenju u kuvanju gulaša “IPA kotlić 2013″. U organizaciji Internacionalne policijske asocijacije (IPA) za Braničevski okrug, svoje kulinarsko umeće prikazali su pripadnici Žandarmerije, Protivterorističke jedinice, policijskih uprava iz desetak gradova i pogranične policije. Najveću pažnju privukla je ekipa policajaca iz Norveške, jer su svi hteli da otkriju kakav se gulaš jede u ovoj skandinavskoj zemlji. - Tajna norveškog gulaša jeste u mesu irvasa, koje smo specijalno za ovu priliku doneli iz domovine, uz nekoliko vrsta naših domaćih sireva – rekla je za Telegraf Inger Grete Lia Stalesen, instruktor na norveškoj Policijskoj akademiji. Neumorno mešajući gulaš, njen kolega Jon Kristian Randgard sve vreme je hvalio domaćine. - Ovde su divni i priroda i ljudi, koji se ponašaju kao da smo prijatelji 100 godina, pa se, zahvaljujući njima, osećamo kao kod kuće – kazao je Randgard...

Politika * 30/08/2013 Radašin i Milašin u borbi protiv bele kuge

Selo sa 500 domaćinstava i pedesetak malih privrednika, u opštini Malo Crniće nadomak Požarevca, juče je bilo pozornica premijerne akcije „Dan borbe protiv bele kuge”. Upravo Smoljinac, koji još nije poklekao pred ovom pošasti, odabrao je novinar RTS-a Milan Popović, autor emisije „Zadnja kuća, Srbija”, ukazujući da je problem gubitka stanovništva u našoj zemlji i te kako ozbiljan. U prisustvu nekoliko stotina meštana, govorili su vladika braničevski Ignjatije, princ Aleksandar Karađorđević i glumci Radoš Bajić i Milorad Mandić Manda, još poznatiji kao Radašin i Milašin iz serije „Selo gori”. Tačno u podne, kada je nastupom dečjeg hora započela manifestacija, nastupio je prolom oblaka, ali to nije omelo govornike i okupljeni narod da nastave...


BROJ 208

DECEMBAR 2013.

STIŠKI GLAS

Prebrojavanje, pa sabiranje

STRANA 5

- “UPP” realizuje projekat kojim se konačno stiče uvid u broj naših ljudi u inostranstvu -

Naslov teksta je ujedno i cilj projekta nedavno odobrenog od strane Ministarstva za dijasporu RS. Nosioc ovog projekta je Udruženje građana “Unija za poljoprivredu i preduzetništvo” opštine Malo Crniće koje od svog osnivanja potencira jake veze sa dijasporom koja je dosta rasprostranjena u ovoj opštini. Uvidom u osnove ovog projekta vidi se jedna različitost u odnosu na slične aktivnosti na relaciji matica - dijaspora. Obično se svako iniciranje kontakta sa našim ljudima u inostranstvu svodi na to da se poziva njihov kapital teško stečen u tuđini. Sada se prvenstveno želi da se napravi baza podataka i sagleda broj naših ljudi u zemljama van matice i to ne samo kako bi oni tamo svojim novcem pomogli nama ovde, već kako bi mi ovde pomogli njima kada dođu na odmor ili eventualno odluče da se vrate zauvek. Jedan od ljudi koji su radili na izradi projekta čiji je zvaničan naslov “Istraživanje spoljne migracije radno-aktivnog stanovništva sa područja opštine Malo Crniće i formiranje baze podataka preduzetnika i stručnjaka u dijaspori” je i dr Boško Tadić, čovek koji ima veliko

iskustvo u saradnji sa našim ljudima u rasejanju pa je čak i doktorirao u toj oblasti. On takođe apostrofira da ciljna grupa nisu samo ljudi u inostranstvu koji imaju sopstveni biznis. - Baza podataka bi svakako sadržala i popis naših ljudi koji imaju firme u inostranstvu, ali i one koji se bave naukom, sportom, kulturom kao i ljudi koji su samo zaposleni ili su u penziji. Time bi stekli uvid u to koliko naših ljudi žele samo da se vrate u domovini a koji je broj onih koji žele i da ulože u svoju zemlju ili opštinu. - kazao je dr Tadić koji je još napomenuo da bi se kroz upitnik stekao uvid i u to koji su problemi ljudi koji žele da plasiraju kapital u Srbiji. Obično se, kada je ta problematika u pitanju, radi o teškom dobijanju dozvola i administracijskim problemima. Projekat će se sprovoditi na tri načina, i to putem anketara koji bi išli od vrata do vrata i vršili popis, preko posebnog veb sajta koji bi u tu svrhu bio

formiran i sakupljao podatke i kao treći, najpouzdaniji način preko mesta u inostranstvu gde se naši ljudi sakupljaju. - Radi se prvenstveno o klubovima, kulturno umetničkim društvima i sportskim udruženjima koja postoje i deluju inostranstvu. Sa druge strane, Srpska pravoslavna crkva može biti od velike koristi, jer i ona svakodnevno okuplja veliki broj pečalbara iz opštine Malo Crniće i Srbije uopšte. - napominje dr Boško Tadić. Uzevši u obzir da je projekat dobio manje novca nego što je bilo potrebno da se on u potpunosti sprovede, zemlje koje će biti obuhvaćene ovom anketom su one u Zapadnoj Evropi gde je i najveći broj ljudi iz opštine Malog Crnića. Danica Mihajlović, sekretar “Unije za poljoprivredu i preduzetništvo” Opštine Malo Crniće napominje da će baza podataka osim udruženju koje je inicijator projekta biti dostupna i opštinskim organima, kao i svim mesnim zajednicama i ostalim telima kojima može biti od koristi. - Neverovatno je da mi danas ne baratamo ni približno brojem koliko naših ljudi ima u dijaspori. To je prvi uslov da se napravi pravi most i saradnja sa njima, ali ne samo da bi se nat-

erali da donesu svoj novac u opštinu Malo Crniće. To su naši ljudi, koji imaju itekako velike probleme kada, na primer, treba da obave neki posao administrativne prirode ovde. Tada šalteri postaju noćne more i paradoksalno je da je njima kao stranom državljaninu lakše da dobiju dokumenta u inostranstvu nego u svojoj rođenoj zemlji. To želimo da promenimo. - kazala je sekretar UPP-a. Po njenim rečima to je bila inicijalna kapisla da UPP baš sa ovim projektom aplicira na konkurs, ali takođe dodaje da će baza podataka itekako koristiti i opštinskim vlastima da steknu uvid u to ko od naših ljudi i u kojim granama privrede i poljoprivrede želi da investira u Malo Crniće. Iako je jedna slična anketa Udruženja građana “Unija za poljoprivredu i preduzetništvo” Opštine Malo Crniće već bio sproveden u trstu neposredno nakon otvaranja kancelarije - mini uslužnog centra, ovaj projekat je na mnogo višem nivou i samim tim se od njega očekuju daleko veći i egzaktniji rezultati. Da li će ovo ostati samo lepe želje i mrtvo slovo na papiru, videće se krajem aprila kada je krajnji rok da se ovaj popis privede kraju i napravi baza podataka ljudi iz opštine Malo Crniće koji žive i rade u inostranstvu. S. Stojadinović

U poseti kod Ratka Paunovića, predsednika Saveta mesne zajednice Vrbnica

Rešavanje problema pijaće vode – prioritet svih žitelja

Neretko se dešava da razvoj jednog Inače, u Vrbnici gotovo opštinom. On ističe da Vrbnica je prepoznatljiva na lovačkoj sela isključivo zavisi od saradnje predtreba dosta vremena da svaka druga kuća ima nekog mapi po manifestaciji koja se zove Zlatna stavnika sela sa čelnim ljudima opštine prođe da bi se to poverenje kljova, a koja se odnosi na lov na divlje kome to mesto pripada. Što praktično u inostranstvu. Najviše, pro- povratilo: znači, da podizanje infrastrukturnih, vi- centualno Vrbničana ima u - Nekada smo imali svinje. Ona je na programu 28. decembra talnih i ostalih prilika u selu zavisi od tog samodoprinos u selu. gornjoj Austriji. Omiljene odnosa. Gde su oni loši, pomenuta sela Dešavalo se da i onako i na njoj učešće uzme preko 150 lovaca bi ostajala bez kapitalnih investicija, kao „životne destinacije“ Vrb- teškom mukom prikupljena iz okolnih ali i mesta iz Srbije. što su širenja vodovodne, niskon- ničana su Salcburg, Brau- sredstva se ne utroše na aponske mreže, asfaltiranje puteva, pravi način. Od tih para nego uspešan, što su pokazali i izborni rezultati kada suorganizovanja određenih mani- nau, Matikofen... napravili smo dva puta, ali je sa ubedljivo najviše glasova zaslužio poverenje da festacija... Takav je nekad bio slučaj i sa Vrbnicom. to je bilo pre deset i više godina. Kasnije sa predstavlja selo u dogovorima sa lokalnom Ovo selo po veličini spada u red osrednjih u mal- promenom vlasti ukinut je samodoprinos i od tada go- samoupravom. U ovoj godini, po njegovim rečima, ocrnićkoj opštini, sa oko 150 aktivnih domaćinstava. tovo da se ništa nije ni radilo. Bez para ne može ništa počelo je rešavanje problema vezanog za nasipanje Prema rečima Ratka Paunovića predsednika Saveta da se uradi. Poverenje mora da se vrati... Mi kao njivskih puteva. On ocenjuje da ukoliko bi se taj trend mesne zajednice, nekada, tačnije pre desetak godina, građani smo svesni da treba da učestvujemo u pro- nastavio u godinama ispred jako brzo bi bio rešen taj gorući problem. projekti su u najširem luku zaobilazili Vrbnicu. Danas jektima u Vrbnici. Zato smo i Seoska zavetina u Vrbnici je letnji - U ovoj godini oko 400 kako kaže, to nije slučaj: spremni da idemo u projekte - To vreme kada su nas projekti zaobilazili daleko bar dinar za dinar. Sveti Nikola, 22. maja. U tom periodu tona rizli je nasuto na je iza nas. Sada vlada drugačija priča. Danas se doVitalni problem u Vrbnici na programu je i turnir u malom fud- puteve u selu. Ako i u sledeće dve godine dobigovoramo, i zajedno sa opštinarima se trudimo da iz predstavlja nedostatak pijaće dana u dan podižemo uslove, koji su kao i u svakom vode. Ispitivanja su pokazala balu, čije se finale tempira za jemo sličan obim rizli mi malom selu na nezadovoljavajućem nivou. – kaže da je ona zagađena i na 30 m pomenuti datum. Posle dužeg vre- bismo na duže staze rešili Paunović i dodaje da su zbog lošeg odnosa prema dubine. Svi resursi u nekom mena, ove godine u centru sela ovaj problem. U selu je oko 33 ha pod putevima. selu, mnogi žitelji izgubili poverenje u saradnju sa narednom periodu bi trebalo da Za društveni život, se usresrede na sređi- mogao se videti vašar, koji je nekada vanje ovog problema. bio sastavni deo obeležavanja ove Paunović iznosi ocenu da je siromašan. Jedan od raPaunović kaže da zavetine. zloga leži i u činjenici da je su putevi u teškom veliki broj Vrbničana na stanju u samom selu. Da iste dodatno uništavaju vozila komunalnih službi u sklopu obavl- privremenom radu u inostranstvu. I pored toga prosjanja svojih delatnosti. On kaže da je jedan od tora za kulturno sportsko delovanje ima. Međutim, da prioriteta njihova sanacija, kako bi žitelji mogli bi do toga i zaista došlo potrebno je da se podignu da nesmetano odlaze do grada i opštine. uslovi. Tu se pre svega misli na elementarne, te zbog Inače, Paunović je preduzetnik, tačnije au- toga Paunović kaže da je jedan od prioriteta i sanacija tomehaničar koji zajedno sa svojim sinom već lokalnog Doma kulture. Potrebna je prema njegovim duži niz godina drži svoju radnju. Pomenute rečima sanacija krova. - Krov prokišnjava, prozori su neupotrebljivi. Sa njiobaveze nisu ga odvojile od poljoprivrede. Obrađuje preko 20 ha zemlje. Ističe da je pri- hovom sanacijom stvorili bi se neophodni uslovi za osmarna delatnost u Vrbnici je poljoprivreda. Pod tanak mladih. Imali bi svoje mesto okupljanja, njivama u vrbničkom ataru nalazi se preko 500 druženja itd. Takođe, potreban je teren za mali fudbal, ha obradive zemlje. Paunović ističe da je za kako bi deca mogla tokom cele godine da se nesdodatan razvoj poljoprivrede neophodno metano igraju i treniraju. – zaključio je Paunović, kratak razgovor za naše novine. povećanje cena kako bi otkup bio bolji. Svoj odnos sa Vrbničanima ocenjuje više N. Petrović


STRANA 6

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

DODELJENA NAGRADA “BRANKO MANAS”

Slaviša Radovanović - slavodobitnik

Književna nagrada “Branko Manas” ustanovljena je 2011. god. u znak sećanja na književnika i profesora Branka Lazića, koji je čitav svoj život proveo u Petrovcu ali nesebično ga deleći sa svojim sugrađanima uzdižući ga na jedan viši umetnički nivo a tako jednostavan i dostupan svima. Bio je veliki poznavalac i poštovalac prošlosti, za života cenjen i poznat kao veliki humanista. Kao takav bio je uzor budućim generacijama. Petrovčani su ga jako voleli i ponosili se njime. Dosadašnji dobitnici ove nagrade su Ranko Pavlović,književnik iz Banja Luke za roman ,,Nebeske kosturnice”, potom su 2012. godine nagradu ravnopravno podelili Miroslav Todorović iz Niša za zbirku poezije ,,Vetra ponad gora” i Ljubiša Đidić iz Kruševca za zbirku kratkih priča pod naslovom ,,Skrivene priče”. Ovogodišnji slavodobitnik je Slaviša Radovanović za roman ,,Minsko polje”. U biblioteci ,,Đura Jakšić” u Petrovcu na Mlavi, koja i dodeljuje ovu prestižnu nagradu, vlada nesvakidašnja atmosfera svojstvena za takve ustanove. Predvođeni svojom direktorkom Danijelom Radulović Božičković uspešnim, kreativnim i umetničkim radom razbijaju stereotipe svih vrsta. Bibloteka je otvorena za stare i mlade i trude se da svima izađu u susret, bilo da su to domaći pisci, isoričari, kreativni ljudi koji svojim rukama na moderan način predstavljaju stare pomalo zaboravljene zanate, vraćajući ih među nas na novi umetniči način, oplemenjujući našu svakidašnjicu. Književna nagrada ,,Branko Manas je samo jedna od propratnih manifestacija koje se tamo održavaju. Dobitnik ovogodišnje nagrade, Slaviša Radovanović nam je sa srećom i sjajem u očima odgovorio na nekoliko pitanja. Oduševljen je idejom osnivanja Stiških novina i između ostalog pohvalio naš poduhvat zalaganja za predstavljanje naše opštine i ljudi koji žive, rade i stvaraju u njoj. Na pitanje kakvi su mu prvi utisci i kako doživljava nagradu odgovorio nam je: - Divni! Niko ne piše za nagradu ali svaka je dobro došla i draga pošto je to priznanje kompententnih ljudi. Posebno mi je draga nagrada jer sam poznavao Branka Lazića i poštovao njegov rad. Na čemu trenutno radite i kakvi su planovi za budućnost? - Trenutmo radim na romanu zanimljivog sadržaja i trebalo bi da ga završim do jeseni sledeće godine. Naslov je Ciganski sud. Početkom sledeće godine u Kletu izlazi romen “Lepenko među Srbima”. Nastavak je i proširenje dečijeg romana “Lepenko na buvljaku” a sledeći u seriji biće “Lepenko u Diznilendu”. Koja je vaša poruka mladima koji se upustaju u pisanje? - Čitati što više. Treba pisati jer možda baš u njima leži budući dobitnik nagrade ,,Branko Manas”. Tako je sa nama pričao dobitnik Manasove nagrade ali i mnogobrojnih drugih od kojih ćemo vam nabrojati samo neke: prva nagrada “Nebo” u nekadašnjoj Jugoslaviji, Reč naroda “Emigrant”, Deretina nagrada za roman “Francuska kutija šibica”, druga nagrada za satiričnu priču na Šabačkoj čivijadi, Nagrada “Stig” za “Kopače bunara”... Njegova komedija ,,Metar i po do Cezara” izviđena je preko pedest puta u zemlji i inostranstvu. Autor je više poznatih romana A,B,Vukovar, Kraj azbuke, Čiča Gorio beogradski, Očuh, Lek za bolesne oči, Francuska kutija čibica, Zemunica u Ajdhovenu, Salašar. Pitam se onako ljudski da li smo mi svesni da pored nas živi jedan tako darovit čovek sasvim običnim životom i da li ćemo jednog dana imati dobitnike nagrade Slaviša Radovanović odužujući se ovom plemenitom čoveku za svu lepotu reči kojom nas je darovao.

DISKOTEKA

Antileta Živković

KARNEVAL 012

BROJ 208

NA MLADIMA SVET OSTAJE

Stefan Pavlovski – uspešan recitator i još bolji glumac

Opština Malo Crniće je u našem Okrugu, ali i širom Srbije poznata po kulturi u širem smislu te reči a koja obuhvata, narodnu pesmu i igru, amatersko bavljenje glumom (FEDRAS), slikarstvom, pisanom rečju (časopis Stig) i drugim vrstama umetnosti. Po ovome smo poznati već četeri decenija, a da bi smo i dalje, kvalitativno i kvantitavno radili i sačuvali ono po čemu se prepoznajemo, pratimo rad mladih i pokušavamo da otkrijemo mlade talente, putem raznih manifestacija i takmičenja.

STEFAN PAVLOVSKI je sada učenik 5. razreda OŠ „Moša Pijade“ u Malom Crniću, samo je jedan od mladih koji prati stope glumaca i dobrih recitatora. Još dok je bio predškolac pokazivao je sklonosti prema recitovanju i glumi, tako da je na raznim priredbama i manifestacijama, već tada učestvovao. Ove godine je u martu mesecu, kao i prethodnih godina osvajio prvo mesto, najpre, na školskom a zatim na Opštinskom takmičenju u recitovanju po nazivom „Pesniče naroda mog“ u organizaciji Biblioteke „Srboljub Mitić“. Na međuokružnom takmičenju u Žagubici, takođe je osvojio prvo mesto i time stekao uslov učešća na Republičkom takmičenju

u Valjevu, gde se predstavio pesmom Brane Crnčevića „Brat“ i plasirao u prvi deset najuspešnijih takmičara (tada je bio učenik 4. Razreda OŠ.). Osim toga član je male glumačke scene u okviru Opštinskog pozorišta „Branislav Nušić“ Malo Crniće. Kao predškolac igrao je u predstavi „Kapetan Džon Piplfoks“ i pri tom dobio nekoliko nagrada za najmlađu ulogu, a među njima i nagrada a Dečijem festivalu u Velikom Gradištu. Bilo je dosta uspešnih predstava, a posebno je zapažena i njegova uloga „mede“ u predstavi „Plavi zec“, za koju je dobio i nagradu za najboljeg glumca na FEDRAS-u. Osim toga Stefan Pavlovski je primeran učenik, voli da čita i sve ono što je vezano za glumačku umetnost i lepo kazivanje stihova. Veliku podršku ima od nastavnika, posebno od učitelja Radiše Stojićevića, koji i režira predstave, ali i od roditelja. Ne nedostaje mu podrška svih nas, koji žele da mladi prate naše stope, jer to je najbolji putokaz da ćemo ovakve rezultate, ostvarivati i u budućnosti. Uprkos brojnim školskim i glumačkim obavezama, Pavlovski voli da se druži, omiljen je u društvu, voli fudbal ali i nestašluke. Znači sve ono, što vole deca njegovog uzrasta. - Ne znam kako ni zašto, ali zavoleo sam glumu i pozorište. Volim i da govorim stihove... i nemam tremu, jednostavno pesma mi uđe u dušu u krv... i lako je iznesem. Naravno dosta vežbam, i trudim se da budem bolji... nadam se da ću u tome i uspeti…- kaže mali Pavlovski. A nama ne preostaje ništa drugo nego da pratimo njegov rad, pomažemo mu, bodrimo ga i poželimo sreću da ostvari sve svoje želje.

O R K E S TA R S T I G

Zorka Stojanović

Smoljinac 060/350-87-87

Automehaničarska radnja “MARJAN” vl. Živković Marjan 012/266-465, 062/540-957

za sva vaša veselja 063/744-22-60


BROJ 208

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

STRANA 7

Kulturno-društveni život u opštini Malo Crniće

Događaji koji su obeležili 2013. godinu

Borba protiv bele kuge

Malo mesto u opštini Malo Crniće, Smoljinac, bilo je letos centar borbe protiv bele kuge u Srbiji. Ova manifestacija po svom karakteru i organizaciji prevazišla je okvire lokalne. Veliki broj posetilaca, dosta eminentnih gostiju idu u prilog malo pre navedonoj tezi. Ono što treba istaći, pogotovo u današnje vreme, ovoj akciji podršku su pružili predstavnici gotovo svih opština Braničevskog okruga. Među gostima viđeni su predstavnici lokalnih samouprava Veliko Gradište, Žagubice, Kučeva, Žabara, Grada Požarevca... Meštani i predstavnici saveta MZ Smoljinac su prevazišli sebe i poslali najbolju moguću poruku naciji o značaju i važnosti problema nataliteta. Između govornika prisutne je zabavljao hor Kir Stefan Srbin, a prisutnima se najpre obratio Vladika Ignjatije koj je kazao da nije sve onako kako se čini na prvi pogled, to jest da nije samo finansijska situacija kriva za negativni prirodni priraštaj u Srbiji. - Poznato je da najsiromašnije države imaju najviše stanovnika, dakle nije istina da novac donosi puno dece. Što više para budemo imali sve će biti manje dece, a sve više uživanja Čovek mora shvatiti da je društveno biće, biće zajednice i da ne može sam već da ga porodica čini onim što jeste. - kazao je Vladika Ignjatije. Među prisutnioma bio je i princ Aleksandar Karađorđević koji je o ovoj temi govorio na sličan način kao i Vladika. - Smoljinac je poznat po velikom broju privrednika i dobrih domaćina. Oni daju dobar primer Strbiji kojoj preti bela kuga, jer se mladi boje da zasnuju porodicu zbog neizvesne budućnosti. Velika porodica je naša jedina garancija za svetlu budućnost, a kiša koja je padala na početku skupa nije loša, ona je dobra za poljoprivredu. - nadovezao se na vremenske prilike Aleksandar Karađorđević. Naročitu pažnju izazvali su Milorad Mandić - Manda i Radoš Bajić koje su svi prisutni jednostavno nazivali Milašin i Radašin, po likovima iz serije Selo gori a baba se češlja. Pored toga što kroz svoje likove u serijama i filmovima propagiraju porodične vrednosti, i u privatnom životu imaju mnogo dece, a u slušaju Radoša Bajića i unučadi. Obojica su dali poseban ton manifestaciji Dan borbe protiv bele kuge i na sebi svojstven način animirali prisutne da shvate značaj problema negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji. Podsetimo, idejni tvorac ove akcije je TV autor Milan Popović poznat po emisiji “Zadnja kuća, Srbija” D. O.

FEDRAS

FEDRAS (Festival dramskih amatera sela Srbije) je osnovan 1972. godine sa ciljem da pospeši i afirmiše pozorišnu umetnost u selima Stiga i Pomoravlja. Počeo je nanametljivo sa amaterima naše Opštine da bi ubrzo okupio sva amaterska pozorišta i dramske sekcije pri kulturno-umetničkim društvima mnogih krajeva republike Srbije. Danas je to manifestacija od značaja za čitavu Republiku. I evo godinama uspešno okuplja najuspešnije pozorišne grupe sela Srbije sa obema pokrajinama. Do sada je na FEDRAS-u izvedeno preko 400 pozorišnih predstava u konkurenciji i veliki broj van konkurencije na sprskom, rumunskom, mađarskom, rusinskom, slovačkom, albanskom i drugim jezicma. Pored dramskih amatera, FEDRAS okuplja i pesnike, slikare, muzičare, i druge stvaraoce sa teritorije republike Srbije. Na FEDRAS-u se organizuju i okrugli stolovi, uglavnom sa tematikom pozorišnog amaterizma u selima Srbije. Ova značajna kulturna manifestacija ugostila je mnoge eminentne dramske umetnike, od Raše Plaovića i Ljubinke Bobić do Mire Stupice, Ružice Sokić, Radeta Šerbedžije, Ljube Tadića i mnogih drugih. Organizatori FEDRAS-a su Centar za kulturu Malo Crniće sa svojim telima, opština Malo Crniće i Savez amatera Srbije. FEDRAS seosko pozorište dožljava svake godine u oktobru svoj pravi procvat kada se Malo Crnice i meštana ovog kraja okupljaju i uživaju u majstorijama amaterskih pozorišta, na daleko poznatog amaterizma svog i gostujućih pozorišta. Pobednici 42. FEDRAS-a prema odluci žirija: PRVA NAGRADA dodeljena je predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u izvođenju ansambla Kulturnog centra „Radoje Domanović“ iz Rače u režiji Dejana Cicmilovića. DRUGA NAGRADA dodeljena je predstavi „Kralj Ibi“ Alfeda Žarija u izvođenju ansambla KUD „Obilić“ iz Krnjeva a u režiji Gorana Lekića. TREĆA NAGRADA uručena je postavi predstave „Žorž Danden“ u izvođenju PAB – Sklonište u teatru ODLUKE ŽIRIJA 42. FEDRAS-a POHVALE ZA GLUMAČKA OSTVARENjA dodeljena su: Miroslavu Milutinoviću za ulogu Dare u predstavi „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“, Jeleni Stojadinović za ulogu Dolores u predstavi „La Gerila“, Marku Bogdanoviću za ulogu Gipsanog u predstavi „La Gerila“, Milanu Dudiću za ulogu Dušana u predstavi „Nije čovek ko ne umre“, Spasoju Miliću za ulogu Ivana u predstavi „Nije čovek ko ne umre“, Mirku Markoviću za ulogu Žorža Dandena u predstavi „Žorž Danden“, Miljanu Vojnoviću za ulogu ulogu gospodina od Sotanvila u predstavi „Žorž Danden“, Zoranu Vreću za ulogu Kodine u predstavi „Žorž Danden“, Marku Jovanoviću za ulogu Cara Lazara u predstavi „Marko Kraljević u borbi za zdravu životnu sredinu“, Mirjani Marušić za ulogu Simke u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Gorici Milojević za ulogu Jelisavete u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Draganu Asiću za ulogu Drobca u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“, Milanu Miloševiću za ulogu Pjera Brošana u predstavi „Večera budala“. Pohvalu za kolektivnu igru dobio je ansambl predstave „Marko Kraljević u borbi za zdravu životnu sredinu“. NAGRADE ZA NAJBOLjE MLADE GLUMCE DOBILI SU: Marija Živulović za ulogu Bordirke u predstavi „Kralj Ibi“. Predrag Cvetković za ulogu Venceslava u predstavi „Kralj Ibi“. Igor Stojanović za ulogu Marka Kraljevića u predstavi „Marko Kraljević u borbi za zdravu životnu sredinu“, Vuk Radošević za ulogu Ikara u predstavi „Deca u formalinu“. NAGRADA ZA NAJBOLjU MUŠKU EPIZODNU ULOGU uručena je Miroslavu Mitroviću za ulogu Milije u predstavi „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“. NAGRADA ZA NAJBOLjU ŽENSKU EPIZODNU ULOGU dodeljena je Aleksandri Milošević za predstavu „Žorž Danden“. SPECIJALNA NAGRADA ZA KOLEKTIVNU IGRU stručni žiri uručio je ansamblu predstave „Kralj Ibi“. NAGRADA ZA NAJBOLjU MUŠKU ULOGU dobio je Goranu Lekiću za ulogu Kralja Ibija u istoimenoj predstavi. NAGRADA ZA NAJBOLjU ŽENSKU ULOGU dobila je Sanja Ilić za ulogu Gine u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“. Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Dejanu Cicmiloviću za predstavu „Putujuće pozorište Šopalović“.

Knićaninova 19, Požarevac (kod Medicine rada); tel: 012/531-041, mob: 065/3-531-041

D. O.


STRANA 8

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

BROJ 208

Srpski inat odveo u Evropu Radiša Ilić osnovao kovačku radnju u svojoj garaži u Šapinu pre 17 godina, danas vlasnik kompanije poznate širom Evrope

Iako se pojam “Srpski inat” često vezuje za nešto loše i negativno, u slučaju Radiše Ilića pokazao se u najboljem mogućem svetlu. On je vlasnik i direktor Kovačke radionice “Ferro Battuto” u Srbiji ali i van njenih granica poznate i kao Banker Šapine. Banker kao stari porodični nadimak a Šapine kao rodno mesto i mesto gde je od garaže napravljena firma za respekt u čitavoj Evropi.

da kupi elemente od njih. Kapija je ubrzo krasila dvorište njegovih rođaka i više nije bilo stajanja. Svi su želeli kapiju samoukog majstor Radiše. Nakon tri kapije koje je izradio, kod Radiše Ilića je počela da se rađa ideja o tome da njegov hobi preraste u posao. Sve dotadašnje kapije uradio je isključivo uz pomoć supruge i sina koji su mu pomagali prilikom dizanja i postavljanja. Morao je da čeka da se sin

Nagrade kao dokaz kvaliteta

Svesni da nagrade na sajmovima mogu da pomognu poslu, “Ferro Battuto” je naročitu pažnju posvetio ovom segmentu. 2004. godine bili su pobednici Sajma građevine u Novom Sadu. Godinu dana kasnije trijumfovali su u Subotici a 2007 usledio je trijumf na Sajmu u Beogradu. Kruna njihovg rada je svakako Specijalna nagrada za dizajn i kvalitet iz Madrida, Londona, Pariza i Rima. Njihovi skauti iz specijalizovanih agencija pratili su kreacije iz cele Evrope i ocenjeno je da je rad Kovačke radionice “Ferro Battuto” iz Šapina najistaknutiji.

Sve je počelo 1996. godine kada je Radiša odlučio da zameni svoju staru kapiju novom.

- Iako sam od roditelja koji su radili u inostranstvu imao veliku pomoć, želeo sam da tu kapiju napravim sam. Ono što me je još više u toj nameri ohrabrilo je zadirkivanje prijatelja u kafani i okretanje glave u neverici majke i oca da ja to mogu sam da uradim. Tada je u meni proradio inat i morao sam svima da dokažem da nisu u pravu. - kaže Ilić. Otišao je da kupi elemente za kapiju od jedne firme iz Lozovika, napravio dizajn i sam vario i sklopio svoju kapiju. Neverovatno je bilo to što pre toga nije imao nikakvo iskustvo u tom poslu, iako se zanat u toj oblasti uči godinama. Što se rezultata njegovog poduhvata tiče, on je govorio sam za sebe. Prvi pogled na Radišinu novu kapiju rodio je želju njegove sestre od tetke i zeta da i njima napravi sličnu. Ponovo je Ilić krenuo ka Lozoviku jer u tom trenutku i dalje nije imao svoju kovačnicu pa je morao

vrati iz škole i da supruga pronađe slobodno vreme, a narudžbine su se gomilale... - Sve to se dešavalo u vreme sankcija, kada se nije moglo u inostranstvo, što je bila velika želja m o j i h roditelja koji i dalje nisu verovali u to da ovo može postati ozbiljan posao. P o ve ro va l i su tek kada sam se zainatio i nisam tražio ni dinara od njih dve godine. Zatim sam napravio u jednoj postojećoj prostoriji svog domaćinstva mini radionicu i krenuo da izlažem po vašarima u okolini. Prve radnike, njih dvojicu, sam zaposlio tek dve i po godine kasnije. - seća se Ilić. Te 1999.godine firma je i zvanično prijavljena i posao je “eksplodirao”. Pored umeća

Radiša Ilić

njih trojice velikom broju mušterija kumovao je i dobar glas koji je njegova porodica uživala u okolini.

Patenti

Ne želeći da samo sklapa postojeće elemente, Radiša Ilić je osmislio kompletno originalnu kapiju i patentirao je. - Mislim da sam prvi na prostoru bivše SFRJ koji je zaštitio tri modela svojih kapija. U pripremi su još dva modela koja planiramo da patentiramo tako da će svi koji žele istu takvu kapiju morati da se obate isključivo našoj firmi. - kaže Ilić.

- Nikada neko iz moje porodice nije nikoga prevario. Ljudi su to znali i ostavljali mi kao kaparu celokupan novčani iznos. Ipak, uvek sam samo uzimao avans a to i dan danas činim. Volim da deo novca uzmem na samom kraju, kada postavim čoveku kapiju na ulazu u dvorište i vidim zadovoljstvo na njegovom licu. - priča Radiša tajnu svog uspeha, i napominje da je pored poštenja najvažniji rad. Na vreme je shvatio značaj marketinga i uložio

Replika kapije sa dvora Katarine Velike

u reklamu na televiziji, radiju i novinama. Taj potez mu se itekako isplatio jer je ubrzo prerastao postojeće kapacitete, te mu je bila potreban i veći proizvodni prostor ali i više radnika. Počeo je da se širi po prostorijama u svom domaćinstvu gde su mu ranije bile poljoprivredne mašine, zaposlio je deset radnika i krenuo

inspiracije od tamošnjih modela a ubrzo je ova firma počela i sama da izvozi i montira svoje proizvode u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji... Iako je krenula i karijera po inostranstvu, Radiša nije zapostavljao ni domaće tršište. Najviše je, kaže, radio u Negotinskoj krajini i to mahom ljudima koji rade u inostranstvu ali i viđenim privrednicima po čitavoj Srbiji. Posebno je ponosan na posao koji je odrađen u renomiranom požarevačkom restoranu Vila Jelena 012 koja svoj fantastičan izgled uveliko duguje i ovoj firmi. Sve to je dovelo do toga da pored naših ljudi iz inostranstva koji uživaju u proizvodima ove firme iz Šapina, mušterija bude i jedan stranac i to ni manje ni više nego u Austriji, zemlji koja je poznata po prelepoj arhitekturi.

Nema odbijanja porudžbine

Iako su se već uveliko proslavio na polju umetničke bravarije, “Ferro Battuto” ne odbija ni manje inspirativne zahteve svojih starih mušterija. Tako su pored kapija koje putuju za Pariz, Beč ili Minhen uporedo kovali i raonike ili neke druge delove poljoprivrednih mašina jer su mušterije to isključivo od njih želele.

u pribavljanje alata. Veliki deo zarađenog novca ulagao je u nove bušilice, brusilice, čekiće i sve neophodne alate kako bi mogao da odgovori sve većem broju porudžbina. Pošto je proizvodni pogon

Proizvodna hala

uselio u gotovo sve prostorije u svom domaćinstvu, 2004. godine došlo je vreme za sledeći korak. Odmah pored glavnog puta sazidao je sopstvenu halu sa administracijskim prostorom, što naravno nije bio kraj ulaganju i to ne samo u mašine, već i u ideje. Mnogo neprospavanih noći kod Radiše Ilića rodilo je veliki broj novih dizajna kapija, ograda, gelendera, zaštitnih rešetki i ostalog iz asortimana “Ferro Battuto”. Putovanja u inostranstvo su takođe pomogla da se dobije

U pitanju je jedan od direktora svetskog trgovačkog giganta, firme “Bauhaus”. Danas “Ferro Battuto” ima 14 zaposlenih radnika i proizvodnu halu od 500 kvadrata bez poslovnog dela a

udareni su i temelji novog proizvodnog prostora. Posao je proširen i zahvaljujući sinu Vladanu koji je 2012. godine otvorio firmu za distribuciju motora za kapije u saradnji sa firmom “Daspi” iz Italije, tako da mušterije ovih vrednih ljudi iz Šapina sada dobijaju kompletniji proizvod. Pored sina u posao je uključena i ostala porodica. Radišina supruga i snaja pomažu, a on se nada da će i dva unuka naslediti porodični biznis. Saša Stojadinović


Cane iz Kravljeg Dola...

BROJ 208

DECEMBAR 2013.

STIŠKI GLAS

STRANA 9

- Nikada ne “odbijajući” pesmu, pevač iz opštine Malo Crniće godinama uveseljavao ljude po čitavoj Srbiji sada na svadbi bi trebali da dobiju i više. - Taj novac je u to vreme bio kao tri mesečne plate. Ja sam bio u radnom odnosu a kao da je Bog hteo da to bude baš na tadašnji državni praznik 29. novembar kada se nije radilo pa sam mogao da prihvatim da pevam. Tada sam imao 20 godina i to je bila moja prva “tezga“. - seća se Cane. Odmah na prvom nastupu je pokazao profesionalnost i neverovatnu sposobnost pamćenja. Naime, dan pre toga je na radiju bila čuvena “Večernja revija“ koja je predstavljala nove pesme i tada se prvi put čula pesma “Jablani se povijaju“. Tu emisiju su svi slušali i pesma je preko noći postala apsolutni hit. Cane ju je momentalno zapamtio, i tekstualno i melodijski. Sledećeg dana je seo na Bilo je i neprijatnih situacija. voz “Ćiru“, i krenuo za MaMomčilo se seća kako je gosta jilovac, po dogovoru. Dojednog veselja u Požarevcu pratio maćin, izuzetno imućan pesmom kroz ceo grad do njegovog čovek je primetio da su se stana. Kada su došli do ulaza u pevači promenili a šef zgradu, on i još dvojica muzičara su Ipak, većina ljubitelja tih pesama orkestra je odmah krenuo da hvali krenuli da pevaju i sviraju još jače nije imala prilike da ove majstore sluša Caneta kako lepo peva i zna mnogo pekako bi se gost “pokazao” pred uživo, već su u tim tonovima uživali sama. Neko od prisutnih se u jednom komšijama kao boem i veseljak. slušajući druge više ili manje poznate trenutku setio pesme koja se veče pre - Nismo tada znali da u toj zgradi pevačice i pevače. Ovo je priča o baš toga čula na radiju i tražio baš “Jablani mahom žive oficiri, a sve se jednom takvom izvođaču kojim se cela se povijaju“, a Cane je prihvatio da otdešavalo u 3 sata ujutru. U hodniku je odjednom počelo pravo bombarpeva. Zaprepastili su se gosti, ali i opština Malo Crniće ponosi. dovanje praznim i punim flašama i Momčilo Cane Stojadinović je svoju članovi orkestra jer nije bilo moguće da jedva smo uspeli da uđemo u stan i karijeru pevača započeo još u školskoj neko tako komplikovanu pesmu zatako se spasemo. Čekali smo nekoklupi, pa i ranije, na čuvenim seoskim pamti posle samo jednog jedinog liko sati da se situacija smiri kako bi slušanja. Muzičari su nešto “nabadali“, sedeljkama. izašli. Negde na pola hodnika ipak - Žene su čule za mene i stalno me ali je Cane perfektno otpevao i velika smo bili primećeni i moram da terale... ’ajde Cane otpevaj nešto, ’ajde, karijera svadbenog pevača je počela. kažem da se nismo dobro proveli. Tokom karijere, Momčilo je menjao ’ajde... ” i ja šta ću - pevam. Posle toga Uspavane komšije nisu naročito užisam u školi čak vodio i hor, a posle za- orkestre i uvek je on bio taj koji je birao vali u našem noćnom koncertu a vršenog četvrtog razreda krenuo sam jer su svi želeli da rade sa njim. Za razsvedoci su bili naši polupani instruliku od današnje situacije, tada je menti i nekoliko ogrebotina. - priseća bilo malo pevača ali i mnogo veći se Cane danas kroz smeh, mada se kvalitet. Čuveni Novica Urošević tada nije ni najmanje zabavio. “Purca“ i Momčilo su pored pevačkih kvaliteta u to vreme znali i najveći broj pesama što je takođe koje su sakupljane metlom i đubravnikom. Sećam se i svadbe u Zabilo na ceni. Kao i svako, i Cane ima najdražu i na- Znao sam u to vreme preko tonju kod Velikog Gradišta kada su me jomraženiju pesmu. Bez razlike, morao je da 5.000 pesama i muških i ženskih. nekoliko sati nosilli na ramenima. Oni peva i jednu i drugu, ako bi ih gosti naručili. Mogao sam da pevam pred gos- su se menjali a ja sam pevao. U Peku - Najviše sam voleo da pevam pesmu tima i po tri sata bez prestanka i sam bio prava zvezda, ali nisam mogao “Ah, meraka u večeri rane“, a najviše sam da nijednu pesmu ne ponovim i ne da odbijem tu čast iako mi je bilo mrzeo kada su Amerikanci otišli na Mesec, odbijem. Uopšte ih nisam učio, izuzetno naporno da toliko dugo budem pa pevačica Mašinka Lukić snimila pesmu samo pamtio. - govori on. “nošen”. - priča Momčilo i seća se jedne “Apollo 9”. Iako je nisam podnosio bila je To je bila i najbolja Canetova neprijatnosti vezane baš za to veselje. veoma popularna pa sam je pevao i neko- preporuka za čuliko puta za veče. - seća se Momčilo. venog “Rosu“ iz sela Bare, šefa tadašnjeg po takmičenjima pevača amatera. - najjačeg orkestra u ovom delu Srbije. Toliko su bili priča Cane kako je sve počelo. Po okolini se pročulo za jednog sigurni u sebe i svoje “malog“ koji peva sevdalinke kao da je kvalitete da su svirali rođen u Bosni a ne u Stigu. Ubrzo je isključivo za bakšiš. - Moj prvi angažman stekao popularnost, naročito kod romskih svirača koji su svi bili apsolutni sa Rosom bio je u selu sluhisti i uvek znali da prepoznaju Maleševo kod Golupca. kvalitet. Međutim, od lokalne slave i Bez reči mi je dao avans prvih nagrada na svim takmičenjima se od 100.000 dinara i nije moglo živeti. Mlađi brat Milan je bio obećao još, samo da prisna školovanju u Požarevcu pa je tanem da pevam za njih. Momčilo bio prinuđen da se zaposli u To je bio ogroman novac. fabrici “Morava“. Plata je bila mala, ali Jedna od mojih prednosti bila je i ta da sam znao da na vreme. Ipak, Caneta je vuklo pevanje i nas- u datom trenutku iztupanje pred narodom i nije mnogo aberem pravu pesmu prošlo te se vratio mikrofonu. Kao i kako bih napravio atmosferu. I do tog trenutka su uvek, sudbina je učinila svoje... Za sve je kriv slučajan susret u nam davali novac, ali kad parku u Požarevcu sa jednim muz- sam se ja latio mikrofona i ičarem koji je imao ugovorenu “tezgu“ otpevao “Mladoženja kolo za svadbu u Majilovcu, ali i problem sa vodi, blago majci što ga promuklim pevačem. Zahvalio je nebu rodi...”, novčanice su na susretu sa Canetom i preklinjao ga prekrile zemlju. Za tili čas da spase njegov orkestar jer su na napunjena je čitava kotarDuet sa Ljubom Lukićem proševini dobili po 40.000 dinara, a ica-kukuruzara parama Nema ko u Srbiji da ne zna za Miroslava Ilića, Lepu Lukić ili Tozovca, pa čak i oni koji inače ne slušaju narodnu muziku. Sve i da smo ljuti protivnici “narodnjaka“, nismo mogli da ne čujemo neku od njihovih pesama na nekom slavlju, uz iste se veselili, napili, pa možda uz neku izgubljenu ljubav i tugovali.

Opasna pratnja

Moj Mile spava u Apolo 9...

Kada je došao kući, otac mu nije verovao da je zaista dobio toliki novac od bakšiša već je pomislio da je u pitanju krađa. Momčilo nije mogao da ubedi oca Živana da umesto 4-5 hiljada maraka bakšiša koliko je obično donosio sada odjedanput donosi čak 15.000 nemačkih novčanica. Tek se smirio kada su istog trenutka otišli kod Rose kako bi mu on sam potvrdio.

Toma Zdravković nezgodan kada popije

Imao je Momčilo tokom svoje karijere susrete i nastupe sa skoro svim pevačkim veličinama tadašnje Jugoslavije. Dragani Mirković je pokazivao kako da peva tercu, pevao je sa Snežanom Đurišić, Merimom Njegomir, Miroslavom Ilićem, čak je doživeo da mu Predrag Gojković Cune kao kum na jednom veselju tercira u pesmi “Kafu mi draga ispeci”. Ipak, susret sa Tomom Zdravkovićem nije ostao u prijatnom sećanju. - Otišli smo Rosa i ja u Jugoton da ponudimo neku pesmu, i u jednom trenutku u sred razgovora upada Toma Zdravković. Veliki pevač ali izuzetno neprijatan kada popije. Tada je baš bio preterao, pa nas je provocirao i čak zvao napolje da se obračunamo, ničim izazvan od naše strane. On je izašao i verovatno zaboravio koga i zašto čeka, a nama je producent objasnio kakva je njegova narav i da se previše ne sekiramo. - govori Cane.

Veliki doprinos njegovoj karijeri dala su i četiri snimljene singl ploče sa ukupno osam pesama. Izdavač je bio Beograd Disk čiji je glavni i odgovorni urednik bio Boris Bizetić. Nakon toga je na prestižnom takmičenju u Soko Banji osvojio treću nagradu stručnog žirija što mu je širom otvorilo vrata ka beogradskoj estradi. Ipak, veze sa porodicom su bile jače i Cane je propustio priliku da stane rame uz rame sa velikanima narodne muzike. Danas, Momčilo Cane Stojadinović živi penzionerske dane u svom Kravljem Dolu. On se i dalje pomalo bavi poljoprivredom, valjda mu je ostala navika od oca. Pevanja se ne odriče, u šta smo se mogli uveriti i sami kada je tokom intervjua u par navrata zapevao. Pitali smo ga i da li bi nešto promenio u svom životu, da ima ponovo 20 godina i da može da bira između fabrike i mikrofona. - Ne. Nikad ne bih odabrao drugačiji put, samo bih se muzički obrazovao kako bih ono što sam imao u uhu mogao da prenesem i na papir. - kaže Cane. S. Stojadinović


STRANA 10

DECEMBAR 2013.

STIŠKI GLAS

BROJ 208

Ve l i k o C r n i ć e , m o b : 0 6 2 / 8 2 7 0 - 5 4 3 , 0 6 9 / 1 - 9 8 8 - 2 4 8 e-mail: nenadjocic012@gmail.com

tel/fax: 012/523-523, mob: 062/218-796, 065/84-111-33

Dijagnostikovanje svih Mercedesovih vozila власник: Јовић Миодраг - Миша, моб: 060/0283-079 јела са роштиља, домаћа кухиња, кувана јела, печење, велики избор домаћих ракија, виљамовка, шљивовица, медовача, кајсија, дуња, лоза...

Proizvodimo dekorativne betonske elemente za popločavanje dvorišta, staza, terasa, parkinga i dr. raznih boja, oblika i veličina

Auto električarska radnja Servis auto instalacija Servis alnasera i alternatora Auto dijagnostika Izrada instalacije na poljo mehanizaciji 066/268-150, 063/252-750


BROJ 208

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

REKA MLEKA IZ TOPONICE

Toponica je malo selo ca oko 300 domova ali količina mleka koja se proizvede u njoj nije zanemarljiva. Četiri domaćina imaju mlekarice u svojim domaćinstvima, odnosno posude za odlaganje, prihvatanje i skladištenje mleka koje se zove laktofriz. U njima se održava stalna temperatura prilikom odlaganja mleka. Higijena je na zavidnom nivou, sve mlekare su čiste, oblepljene pločicama i domaćini vode o njima svakodnevnu higijenu. Kada se mleko preuzme, svakodnevno se se vrši dezinfekcija posuda sa dve vrste sredstava od kojih je jedno kiselo a drugo bazno. Muzilice se takođe održavaju i ispiraju. Vime krave tretira se rastvorom pre i posle muže. Domaćini su sve preduzeli da bi imali dobar kvalitet mleka i da ne bude propusta jer dobro se zna da najmlađa populacija najviše koristi mleko. Zlatko i Vesna Radovanović trenutno u svojim štalama imaju 26 grla muznih krava, jer im je toliki kapacitet. Dnevno pomuzu oko 200 l mleka. Prošlogodišnji su dobitnici bronzane plakete i u njihovom domaćinstvu je proizvedeno 58 963 l mleka. Zlatkova supruga Vesna odrađuje najveći deo posla i vodi računa o svakom grlu jer je individualno i muze se od 7 do 8 meseci godišnje, steono ili je vreme za priplod kao i za telenje. Taj odgovoran posao Vesna radi savesno i uspešno a za krave kaže da slušaju raznu vrstu muzike u zavisnosti ko ih muze, ali najčeše je to radio Biser i 202 uz osmeh priča vesela domaćica. Svake godine na remont stada ide po nekoliko grla. U poslu im najviše pomaže sin Aleksandar. Do kraja ove godine imaće 20% veću proizvodnju u odnosu na prošlu godinu. Mladi bračni par Nenad i Sanela Savić takođe su se posvetili stočarstvu. Vole to što rade, jer Nenad sa neskrivenim zadovoljstvom priča o stočarstvu. Trenutno u svojoj štali imaju 11 krava muzara ali za sledeću godinu im je plan da stado prošire sa još 8 do 10 grla. Trenutno proizvode oko 180 litara dnevno. Njihova hladnjača odnosno laktofriz je kapaciteta 550 litara pa planiraju da je popune i da Imlekovi vozači dolaze svakog dana a ne svakog drugog da preuzmu mleko. Takođe su dobitnici bronzane plakete koju dobijaju svi proizvođači koji na godišnjem nivou proizvedu više od 50 000 l mleka. Nenad ima ugovor sa Imlekom do 2016 godine da će na godišnjem nivou isporučivati od 50 000 do 55 000 l mleka. U obavljanju ovog ozbiljnog posla mladom bračnom paru, nesebično pomažu blizanci Neda i Strahinja. Već tri godine laktofriz ima i porodica Arsić. Novica i Katarina dnevno muzu oko 140 litara mleka. Na godišnjem nivou se kreće oko 45 000 l. Trenutno ima osam krava muzara od kojih su pet na muži. Sin im je treća godina srednje poljoprivredne škole pa je nesumnjivo da će krenuti očevim stopama, a devojčica druga godina srednje medicinske škole. Igor Arsić takođe poseduje laktofriz i bavi se stočarstvom i proizvodnjom mleka. Svi ovi proizvođači sarađuju sa Imlekom i u jednom se svi slažu da je saradnja zadovoljavajuća i da isplate ne kasne. Ali uvek postoji nešto što proizvođače koji su sigurni u kvalitet svojih proizvoda tišti. Na uvid su mi svi pokazali liste o kvalitetu mleka i ni na jednoj listi nije bilo manje od 3, 89% mlečnih masti. Kreće se i do 4,07 % što predstavlja odličan kvalitet mlečnih masti. Bolna tačka je nedostatak jedne nezavisne laboratorije koja će kontrolisati kvalitet mleka, jer za sada kontrolu sprovodi samo Imlek u svojim laboratorijama. Uzima se tri puta mesečno slučajni uzorak i po tome se proizvođačima isplaćuje i formira cena mleka. Kažu da znaju da je od Evropske unije doniran novac i da je na teritoriji Beograda trebala već da postoji nezavisna laboratorija, ali to ni dan danas nije urađeno. Kome to odgovara? Proizvođačima mleka sigurno ne odgovara. U centru sela postoji laktofriz u koji se sakuplja mleko koje manji proizvođači donose tokom dana. Još četiri proizvođača dnevo prikupe od 120 do 130 litara mleka. Što na mesečnom nivou iznosi preko 3000 litara. Njih četvorica brine o mlekari i u poslu se smenjuju na deset dana. Isporuka Imleku se vrši svakog dana u popodnevnim časovima. Kamion cisterna odvozi mleko u sabirni centar u Požarevac gde se pretače u velike cistern i odvozi u Padinsku Skelu u Imlekovu fabriku. U svakom slučaju treba pohvaliti vredne Topončane koji doprinose kako sami sebi svojim trudom i radom tako i celoj zemlji jer se distribucija mleka vrša na teritoriji cele Srbije. Proizvodnja mleka je težak i odgovoran posao. Na prvom mestu grla moraju da budu zdrava, hrana koja im se daje kvalitetna a briga domaćina oko grla neprekidno traje. Odmora nema skoro nikada, jer krave treba nahraniti, napojiti, istimariti i počistiti štale. Da nema ljubavi prema ovim plemenitim životinjama na čijim proizvodima odrastamo i živimo celog života ovi ljudi to ne bi ni radili. Antileta Živković

Poljoprivreda - saveti

Priprema voćaka za zimsko mirovanje i narednu vegetaciju

Pošto je period vegetacije završen u našim voćnjacima treba da se odradi nekoliko mera kojim ćemo osigurati dobar i kvalitetan prinos u narednoj godini. - Sakupljanje i uništavanje opalog lišća (koje može predstavljati izvor zaraze u narednoj godini): nekoliko fitopatogenih gljiva i bakterija može u latentnoj fazi preživeti zimski period upravo u opalom lišću ili opalim, bolesnim plodovima. Sa lepšim vremenom s' proleća, stiču se uslovi za razvoj patogena koji u velikoj meri vrše infekciju rodnih stabala pa je prema tome ova mera jako bitna za smanjenje inokuluma u našim voćnjacima a samim tim i preduslov za manju upotrebu pesticida kao zdraviji proizvod. - Jesenje đubrenje: U ovom periodu se može i izvršiti jesenje đubrenje naših zasada, stajnjakom (ukoliko se radi o manjim površinama) na taj način što se oko stabla kopaju pliće rupe u koje se ubacuje stanjak a zatim se rupe zatrpavaju i na taj način ogrće samo stablo. Ukoliko se radi o većim zasadima, intenzivnog tipa uzgoja onda se đubrenje obavlja mašinski sa različitim kombinacijama osnovnih đubriva koja se koriste za jesenje đubrenje. Pravilnim i adekvatnim načinom đubrenja omogućavamo normalan razvoj voćaka koje brže prolaze vegetacione faze i usled dobre ishranjenosti i kondicije prinos i kvalitet dobijenih plodova će biti na značajnom nivou. - Orezivanje polomnjenih i bolesnih grana: Kraj vegetacije je ujedno i period kada se vrši vizuelna analiza zasada, ukljanjanje polomljenih, suvih i bolesnih grana koje mogu biti izvor zaraze u narednoj vegetaciji i dobro sklonište za različite insekatske vrste koje se hrane delovima biljke i na taj način utiču negativno utiču na njenu kondiciju. - Zimsko prskanje voća: Obavlja se krajem vegetacije kada opadne 2/3 lišća i tokom zimskog mirovanja ukoliko dnevne temperature budu preko 5 °C. Nakon opadanja lišća otvaraju se rane oko osnove lista i ovi otvori predstavljaju ulazna mesta za fitopatogene bakterije i gljive koje nastanjuju sprovodne sudove voćaka a samim tim, svojom velikom brojnošću utiču na prekid protoka hranljivih materija usled čega se

FA R M A PILIĆA C R L J E N AC

Savremena tehnologija i dugogodišnje iskustvo

Kvalitetan materijal i obučeni majstori

12312 Smoljinac; Telefon: 012/283-018; Mob. telefon: 063/335-727

E-mail: n.nesic@hotmail.rs

STRANA 11

sukcesivno suše jedna po jedna grana. Kako bi se ovaj problem izbegao vrši se „plavo prskanje“ preparatima na bazi bakra (Cu) kao što su bordovska čorba, blauvit, bakar oksi-hlorit, plavo ulje.

Radovi u vinogradarstvu:

- Jesenje đubrenje i zagrtanje vinograda: Zasadi vinove loze se u vreme mirovanja vegetacije mogu nađubriti stajskim ili mineralnim đubrivom što se obavlja ručno ili mašinski u zavisnosti od veličine zasada. Zagrtanje čokota vinove loze se vrši na mestima gde se često javljaju jaki mrazevi pa ova mera predstavlja osnovni tip zaštite od ovog nepovoljog klimatskog faktora. Krajem januara ukoliko vremenski uslovi dozvole kreće se sa razidbom vinove loze o čemu će više reci biti u narednom broju.

Radovi u ratarstvu:

- Jesenje đubrenje i osnovna obrada zemljišta: Duboka jesenja obrada je jako bitna agrotehnička mera koja se može obavljati i u toku zimskog perioda ukoliko uslovi zemljišta to dozvole t.j. ako zemljište nije previše vlažno. Dubokom obradom zemljišta raonim plugovima se: zaoravaju žetveni ostaci, zaorava mineralno ili stajsko đubrivo koje je prethodno rastureno, kao i izbacivanje podzemnih organa višegodišnjih korova na površinu zemljišta. Zaoravanjem žetvenim ostataka obogaćujemo zemljište organskom materijom dok osnovnim đubrenjem (NPK) dodajemo i potrebne mineralne elemente koji su „kreatori“ visokih prinosa. Dubokim oranjem se rizomi, krtole ili lukovice višegodišnjih korova kao što su divlji sirak, pirevina, zubača, palamida, ostruga i sl. Izbacuju na površinu zemljišta gde će usled niskih temperatura izmrznuti a na taj način ćemo značajno smanjiti zakorovljenost naših parcela. Pored navedenog, značaj duboke jesenje obrade se ogleda i u tome što će zemljište pod uticajem vlage i niskih temperatura, dobiti finu, sitno-zrnastu strukturu usled čega ćemo znatno manje posla imati oko pripreme u proleće i dosta lakše i ravnomernije će se obaviti setva okopavinskih useva. Ukoliko se navedene mere odrade na adekvatan način i u pravo vreme, smanjiće se nepotrebni troškovi, uticaće se na povećanje prinosa i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, samim tim biće i veća cena na tržištu a pored toga, nizom agrotehničkih i preventivnih mera značajno će se smanjiti upotreba pesticida kao i preterano zagađenje životne sredine. Darko Stojićević


STRANA 12

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

Deca stvaraoci iz OŠ Malo Crniće MOJA ŠKOLA

U mojoj školi ima puno đaka, kao u proleće ljubičica. Među njima sam i ja jedina devojčica.

U mojoj školi uči se, piše, najčešće smeje, igra se i prepire al’ nas uvek toplina blage učiteljice greje.

Monografija škole

Utisci mlade učenice povodom 165. godišnjice škole u Boževcu

Povodom 165 - godišnjice naše osnovne škole ,,Milisav Nikolić” objavljena je i predstavljena knjiga pod nazivom ,,Monografija” autora Milibora Đurića Bore i Miroslava Đurića Đure. Domaćini su bili direktor i nastavnici naše škole, a prezentacija je organizovana u trpezariji škole. Na premijernom predstavljanju knjige prisustvovali su nekadašnji direktori, profesori, nastavnici i učitelji koji su znatno uticali na našu školu.

ovom delu u periodu koji seće skoro dva veka unazad. Svakako smo na ovaj način dobili jedan novi polet i dodatnu snagu da nastavimo napred jer ćemo i mi postati, a i postajemo deo istorije koju ne treba zaboraviti. Nove generacije će slušati o nama u nekom periodu koji dolazi ako se neko bude setio da nastavi ovo delo jer ovo nije kraj! Kroz pola vek ili vek ukazaće se potreba da neko ovo delo i nastavi.

Kada ona stigne među nas svako na sve mesto pogleda, otvara knjige dok još na mesto seda.

Aleksandra Todorović 2. razred OŠ Malo Crniće

Maskenbal

Danas je treći dan Dečije nedelje, počeo je maskenbal. Tražio sam masku i odeću sa kojima bih najviše ličio na junaka koga sam izigravao. Našao sam ih kod Kineza. Ja sam bio Betmen. Okupili smo se oko spomenika, ispred Opštine. Okolo, po stazama stajali su naši roditelji i gledali su nas. Moj drug Aleksa bio je Meksikanac. Druge nisam prepoznao samo još Davida Dinića. Imao sam malu tremu. Verujem da su imali i ostali jer smo bili ono što nismo. Kada se završio maskenbal svi smo se slikali. Onda smo išli na posluženje gde smo se zasluženo sladili. Zaslužili smo zar ne?! Završio se maskenbal i opet smo svi postali ono što jesmo. Bilo mi je mnogo lepo i dugo ću se sećati tog dana. Sava Stević – Nikolić 2. razred OŠ Malo Crniće

Poštovana deco,

Znam da mnogi od Vas, svoje slobodne trenutke oplemenjuju pišući stihove ili kratke sastave. Da ne ostanu te zlatne reči nanizane samo na hartiji, omogućite im da uzlete! Da postanu tako svetlosne niske u nečijim očima. Dakle, šaljite svoje radove ovoj Redakciji. Vaša Ana DUDAŠ

BROJ 208

Autor monografije Miroslav Đurić i potpredsednik opštine Malo Crniće Goran Dačić

vanje. Prelaskom u Rabrovo, višim razredima predaje ove predmete. Od 1968. do 1975. godine Milibor je direktora škole u Rabrovu, a zatim radi u Sekretarijatu za narodnu odbranu u Kučevu sve do 1993. godine. Tada odlazi u penziju i počinje izradu monografije škole u Rabrovu, a paralelno sakuplja podatke i za Boževac. Na žalost, bolest ga sprečava u ovoj nameri. Umro je maja meseca 2007. godine. Miroslav Đurić - Đura je kao četvrto dete Radomira i Ružice rođen 18.05.1945. godine u Boževcu. Osmogodišnju školu završava u Boževcu, a Učiteljsku školu “Veljko Dugošević” u Požarevcu školske 1964/65. godine. Prvo radno mesto Miroslavu bilo je u selu Radenka kod Kučeva. Upisuje Višu pedagošku školu, grupa opštetehničko obrazovanje, u Kragujevcu. Kada je priveo studije kraju, na raspisani konkurs za nastavnika tehničkog obrazovanja u gimnaziji Majdanpek, Miroslav konkuriše i bude primljen 1.03.1971. godine. Za to vreme Miroslav upisuje studije na Tehničkom fakultetu u Čačku. Na

Milibor - Bora Đurić rođen je Autori su krenuli u mukotrpan i dug posao, obišli su 23.12.1934. godine u Kalištu, a mnoga mesta, škole, mesne za- 1939. godine seli se u Boževac. jednice, razne arhive i razgovarali sa meštanima, što nam govori da ovo delo ima veliki značaj za ovu školu i podružne škole u Crljencu, Kuli, Kobilju, Aljudovu i Zabrezi. Sama prezentacija govorila je o nastanku svih škola, ne samo u Boževcu, već i u celoj Srbiji. Navedeni su svi profesori, nastavnici i Miodrag Bata Mirković, Milisav Mija Vuković i Vladimir Šukljević učitelji koji su predavali ovde, u Boževcu i ostalim Upisuje Učiteljsku školu “Veljko mestu nastavnika informatike i mestima. Nakon završetka pre- Dugošević” i završava je računarstva ostaje sve do odlazentacije moglo se osetiti da je 1953/54. godine. Radi kao učitelj ska u penziju 2005. godine. Penpublika bila oduševljena onim u Požeženu, a zatim u Makcu zionerske dane provodi malo sa što je profesor pričao i čak su kod Velikog Gradišta. Od 1959. svojom familijom i unucima u neki od njih emotivno reagovali i godine prelazi da radi u školi u Majdanpeku, a malo u svom rodbili vidno uzbuđeni jer se našao Rabrovu i upisuje vanredne stu- nom Boževcu. neko ko je oživeo njihova seća- dije na Višoj pedagoškoj školi u nja na neke ranije događaje i Beograd, isturenom odeljenju u Anđela Milovanović ljude. Autori su zaista uspeli da Požarevcu, grupu fizika, mate7. razred Boževac objedine razne informacije u matika i opštetehničko obrazo-


BROJ 208

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

STRANA 13

Deda Mraz je rodom iz Batuše... i gaji dinosauruse u dvorištu - Iako naslov ove priče zvuči neverovatno, ništa nismo izmislili. Pročitajte zašto. -

Deda Mraz

Rodom iz Batuše u opštini Malo Crniće, Živorad Đurić koji danas živi u Požarevcu ostavio je dubok trag na izloge svih važnijih i lepših prodavnica u Požarevcu i ostalim većim mestima u Karijeru Deda Mraza Živorad Đurić počeo je još u srednjoj Braničevskom okrugu. On nije samo ukrašavao izloge, već i narodna školi, ali mu je slavu na tom polju donela genetika, koja ga je obdarila sedom bradom i gotovo prekopiranim izgledom Koka veselja kao i razne manifestacije. “U ulici Vase Pelagića, u dvorištu Kolinog Deda Mraza. Zbog toga mu veštačka brada i ne treba već samo prepoznatljivo odelo a zbog svog glumačkog talenta porodične kuće Živorad Đurića pron- naročito je popularan kod dece. ađen je dinosaurus u skoro savršenom - Jednom sam dobio i opkladu, tokom Novogodišnje stanju.” proslave kada sam se pojavio a mladi bračni par počeo da se To je bio naslov jedne vesti cen- glasno prepire da li sam pravi ili ne. Naravno, hteli su da se tralnih medija kojom se autor našalio našale samnom ali im se nije isplatilo. Insistirao sam da se sa čitaocima, ali ipak samo zaobilazeći kladimo da sam pravi, a opklada je pripala meni kada me je povukao za bradu i video da se ne skida. Njegova supruga je suštinu a ne istinu. Elem, istina je da se u pomenutoj presudila da mora da mi plati večeru, a ja sam dobio još više na ulici nalazi dinosaurus ali nisu u pitanju popularnosti. - prenosi ovaj Batušanin jednu od svojih anegdota iz karijere Deda Mraza. iskopani ostaci ovih praistorijskih životinja, na šta možda početak priče navodi, već maketa od oko 2 metra koja ponosno stoji svom poslu. Moglo bi se reći da je u pitanju “stara u jednom dvorištu. Neko se sa njim fotografiše, neko škola” dekoratera, jer je Đurić počeo da se ovim poslom bavi još pre punoletstva. ga se plaši ali niko ne ostaje ravnodušan. - Sa 17 godina bio sam angažovan u požareDvorište, kao što rekosmo, pripada tvorcu ove “nemani“, Živorad Đuriću koji je trenutno ugostitelj, ali je vačkom amaterskom pozorištu “Milivoje Živanović“ po životnom opredeljenju dekorater i dinosaurus je kao glumac ali i kao dekorater. To je bilo početkom samo jedan delić njegovih kreacija koje je koristio u sedamdesetih godina i svi smo radili sve a ja sam otkrio da sam naročito vešt u pravljenju scenografija. Nakon toga rešio sam da upišem kurs za aranžere u Novom Sadu gde se malo ljudi primalo zbog velikog interesovanja. Posle srednje škole upisao sam i Višu trgovačku školu u Beogradu, odsek aranžiranje i dekoracija. Direktor i jedan od predavača bio mi je Vuk Bojović, današnji direktor BEO ZOO Vrta koji je držao nastavu iz crtanja sa oblikovanjem. - govori o svojim počecima Živorad.

Veliki izbor za ljubitelje knjiga

Nakon toga, kako su godine prolazile, on se usavršavao a imao je sreću da živi u regionu gde je plodno tle za njegov talenat. Nebrojeno svadbi, rođendana, ispraćaja i ostalih narodnih veselja u Stigu i Homolju Živa je ukrasio po uobičajenim ali i specijalnim zahtevima. Pored dinosaurusa, koji je napravljen po želji jednog rođendanskog slavljenika, Đurić je pravio i konje, majmune, svinje, irvase ali i, na primer, maketu Cara Dušana sa zakonikom u prirodnoj veličini za jednu advokatsku proslavu. Iako je trenutno pored dekorisanja različitih proslava i jubileja angažovan i u svom kafeu “Blu”, dekorater Živa ne odustaje od svog davnašnjeg sna. - Predlagao sam i još uvek predlažem ali ne nailazim na razumevanje i sluh za jednu moju ideju. Naime, hoću da u Požarevcu napravim Trojanskog

konja i verovatno neću da umrem dok to ne uradim. Prvo pitanje kod svih kada pomenem tu ideju bio je zašto naziv “Trojanski”, ali to nije obavezno, evo neka se zove... Ljubičin, na primer. - spreman je na kompromis Đurić. Da velikih projekata nema bez velikog rada pokazao je tako što je obilazio biblioteke i istorijske arhive ne bi li sakupio što više podataka o tome kako je ovaj konj izgledao. Ko zna, možda će za nekoliko godina kroz defile Ljubičevskih konjičkih igara u Požarevcu ovaj konj koji je deo mita o Trojanskom ratu, opevan u Vergilijevoj Enejidi, proći ulicama Požarevca... Dinasauruse već imamo. S. Stojadinović

Biblioteka „Srboljub Mitić“ u Malom Crniću, ove godine je obogatila knjižni fonda sa preko hiljadu novih naslova, na radost svih korisnika. Za potrebe Biblioteke, Ministarstvo kulture Republike Srbije, otkupilo je 600 novih naslova, u vrednosti od 498.759,00 dinara, što je samo jedan od dokaza da sve što je zapisano traje i da su biblioteke poput hramova veliki i jedini čuvari pisanog blaga. Knjige iz otkupa su različitih žanrova tako da su obogaćeni svi fondovi biblioteke, kako stručni fond, fond domaće i strane književnosti, tako i fond knjiga za decu. Od izdavača dominiraju: Laguna, Evrođunti, Kreativni centar, Služebni glasnik, Školska knjiga, Arhipelag, Čarobna knjiga, Buklend, Pčelica, Draganić i mnogi drugi, što sudeći po aktuelnosti izdavača, ukazuje na kvalitet knjiga i proslavljenost i popularnost pisaca. Vredna pažnje su kapitalna dela Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Desanke Maksimović, Mome Kapora, ali stranih pisaca poput Ljermontova, Mujo Gijoma, Danijele Stil, Amande Kvik, Viljema Rusoa Lusinde Rajli i dr. Sve knjige, odmah su obrađene i stavljene na raspolaganje čitaocima. Za veoma kratko vreme, pažnju je privukla knjiga Devojčica na litici – Lusinde Rajč, u izdanju Lagune.To je veoma raskošna priča izrazite atmosfere, koja čitaoce pogađa pravo u srce. Ovaj opčinjavajući i romantični roman o isceljenju, iskupljenju, novim mogućnostima i izgubljenoj ljubavi, veoma brzo je našao put do osećanja u pozitivnom smislu svih onih koji je pročitaju.... Zorka Stojanović

EVROCENTAR POŽAREVAC tel: 012/531-025 mob: 064/324-52-12, 062/326-736 e-mail: istajic.is@hotmail.com

064/2546177 063/253044


STRANA 14

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013. Estrada: Jerina Jović

ZA SVE KRIVO MOMČE LUDO

Muzičari, kritičari i publika se u potpunosti slažu da je Jerina Jović bila jedan od najvećih talenata i najboljih interpretatorki narodne muzike sedamdesetih godina prošlog veka, ne samo u Požarevcu, već mnogo šire. Nije postala velika zvezda a imala je sve preduslove za to. Izuzetnih vokalnih mogućnosti imala je sreću da na početku karijere sretne Novicu Uroševića, hitmejkera u zenitu slave, koji joj je podario hit pesme u koje je i on i publika verovala da će uspeti.

- Jerina je dragulj od koga je lako izbrusiti vrhunsku pevačicu. Lepa je,izvanredno peva, ima harizmu i neobično ime koje će publika odmah zapamtiti govorio je tada Novica Urošević. Slučaj je hteo da Jerinu Jović i Zoricu Brunclik Novica zapazi u isto vreme na takmičenju pevača amatera u Drmnu, koje je kasnije preraslo u prestižni festival narodne muzike “Stiški akordi”. Te 1973.godine obe su se okitile nagradama. Publika i žiri su bili jednodušni u oceni ko je najbolji i Jerini i jedni i drugi dodelili prvo mesto, a Zorica je osvojila samo drugu nagradu publike. Pravo sa festivala Novica je Jerinu Jović i Zoricu Brunclik odveo kod Miće Đorđevića u PGP, a ovaj je odmah otvorio nalog za studio. Tada su bile aktuelne singl ploče sa po dve pesme i Jerini je Novica dao “Ništa više nema među nama” i “Ne kucaj na moj prozor”, a Zorica je snimila “Ne daj da nas rastave” i “Jedna ljubav ne postoji više”. Sve četiri pesme su postale veliki hitovi i ostvarile inzvanredne tiraže, što je ujedno bio veliki uspeh za do tada dve anonimne Požarevljanke. I dok je Zorica Brunclik prihvatila “pravila igre” i iskoristila zvezdani trenutak koji joj se ukazao, Jerina Jović se ubrzo udaje za jednog od najboljih svadbarskih harmonikaša u Požarevcu Milivoja Jovića Midu i daleko od svetla reflektora zadovoljava se povremenim snimanjem ploča i svakodnevnim nastupima na bogatim stiškim svadbama sa njegovim orkestrom koji je bio veoma tražen u to vreme. Sa orkestrom Mileta Mide nastupala je tada kompletna narodnjačka elita: Lepa Lukić, Dragan Živković Tozovac, Radiša Urošević, Gordana Stojićević, Gordana Lazarević, Rade Jorović, Mitar,Mirić, Jašar Ahmedovski i drugi.

Slava dođe i prođe

Silna obećanja poznatih kompozitora i menadžera Jerinu nisu pokolebali u odluci da se posveti porodici i orkestru svoga muža. Bila je zadovoljna popularnošću koju je stekla i honorarima koje je zahvaljujući tome dobijala. Više od toga nije želela iako joj je veća popularnost bila na dohvat ruke. Koliko je publika volela Jerinu najbolje se odražavalo prilikom povremenih nastupa na festivalima, “Hit paradi” i brojhnim koncertima gde je pevala uživo sa najvećim tadašnjim zvezdama. Salve aplauza i divljenje publike i kolega joj je pomoglo da u potpunosti ne zapostavi snimanje ploča i kaseta. Posle velikog početnog uspeha 1974. godine sa

BROJ 208

Intervju: Srećko Vasić, harmonikaš

Od Crljenca do Pariza i natrag, sa harmonikom u rukama

pesmama “Šta je život s nama hteo?” i “Ne kucaj na moj prozor”, krajem naredne 1975. godine, PGP objavljuje novi singl sa hitovima “Žurila sam da te sretnem” i “Ništa više nema među nama” i definitivno Jerina se potvrdila kao pevačica jer i ova ploča je prodata u zlatnom tiražu. Za veću popularnost trebalo je da se bude na oku menadžera, medija i drugih ljudi koji kreiraju estradnu delatnost u Beogradu.I bez toga Jerina snima i dalje pesme koje narod rado prihvata i kupuje njene ploče. Ostale su zapamćene: “Ne igraj se momče ludo” i “Vrati se” (1976.), “Sa drugom ćeš zalutati” i “Ostaće ti samo slova” (1977.), “Oj, Jovane, Jovo, more” (!978), “Nema više pletenica” i “Nećemo se svađati” (Hit parada 1981.) i jedina LP ploča sa poznatim pesmama “Sačuvaj me, trebaću ti”, “Zavodnica”, “Osta Rade tamo gde je bio”, “Il’ me uzmi, ili traži drugu”, “Mi se danas rastajemo” i najveći hit sa ove ploče “Luduj, luduj, garava”. Ova ploča je objavljena 1984. godine. Od tada do sada skoro da se nije diskografski oglašavala, osim na nekoliko koktel izdanja, a poslednji put 2003. godine kada je sa pesmom “Dragulj među biserima” gostovala na koktel izdanju “Crljenačkih bisera”. S obzirom na sve gore navedeno upitali smo je ovih dana da li je zažalila za prerano izgubljenim mestom na estradi? - Ne mnogo - kaže Jerina. I onda i sada put do uspeha je veoma sličan. Moralo je da se druži sa određenim ljudima, da se žrtvuje privatni život i porodica ako se želi veći uspeh. Ja nisam bila spremna za to. Ovako sam sa mužem koji je imao cenjeni orkestar imala dovoljno posla i mogućnosti da obezbedim sebi i porodici egzistenciju. Naši sinovi Dragan i Aca su izrasli u vrhunske harmonikaše koji već desetak godina uspešno vode svoj orkestar “Crljenački biseri”, a najviše smo ponosni na unuka Srećka koji je završio muzičku akademiju Nacionalni konzervatorijum u Parizu i koji kao profesor predaje u muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu. U međuvremenu je nastupao na brojnim svetskim takmičenjima, gde bih posebno istakla osvojeno drugo mesto na Svetskom trofeju u Španiji, u Santjago De Komposteli. Ovaj trofej mu je otvorio mnoga vrata i omogućio mnogo lakši put u daljem usavršavanju. Eto, imam sreću da su nam se i sinovi i unuk posvetili istoj profesiji i da nam je kuća i dalje puna muzike. Trenutak slave dođe i prođe. Ja sam na vreme shvatila da u životu ima većih i trajnijih vrednosti. Nisam mogla ni tada, a još manje danas da shvatim to šta su sve spremne mlade devojke da žrtvuju da bi osetile taj trenutak slave koji mnogo košta, a retko kada se isplati. Pogotovo danas, u vremenu poremećenih vrednosti, neka je Bog na pomoći onima koji sada počinju da jedu estradni hleb. Jerina sa suprugom Milivojem najveći deo vremena provodi u Crljencu, daleko od estradnih zbivanja, ali ne toliko da ne prati šta se dešava u narodnjačkoj branši. Povremeno nastupa najčešće sa orkestrom svojih sinova ali joj je drago što je publika nije zaboravila. Na kraju upitali smo je koja bi od mladjih pevačica mogla da bude njena naslednica i koja joj se najviše dopada. - Evo, Rada Manojlović je naše gore list i izvanredno peva i napravila je veliki uspeh - veli Jerina i nastavlja - ali po interpretaciji i ukupnom scenskom nastupu nekako mi je najdraža i najbliža Dejana Žekić. Nekako kad nju gledam i slušam vidim sebe iz mlađih dana i verujem da će imati lepu karijeru. U svakom slučaju bez obzira što je Jerina Jović mogla mnogo više, njen muzički opus koji ostavlja budućim generacijama, ljubiteljima prave narodne muzike je dovoljan da zauzme trajno mesto u istoriji novokomponovane narodne muzike.

Srećko Vasić jedan iz plejade mladih muzičara iz Braničevskog okruga zasluženo je dobio status virtuoza. O njegovom sviranju pričalo se i priča kako u rodnom Crljencu i kompletnom Braničevskom okrugu tako i celoj državi i inostranstvu, naročito u Parizu gde je završio fakultet. Iako je relativno kasno uhvatio harmoniku u ruke, negde sa devet godina, porodični geni su presudili da on postane muzičar. - Deda mi je muzičar, otac takođe, verovatno je to bilo presudno da se i ja odlučim za ovaj poziv. Moj otac je, kada sam bio mali, držao časove harmonike. Ja sam gledajući kako podučava i sam počeo da vežbam zadate vežbe. Čak mi je bilo krivo kada neko od učenika ne odsvira dobro. Često sam govorio ocu da ja to bolje radim. – seća se svojih početaka Srećko Vasić. Do tada, po njegovim rečima najveća ljubav mu je bila lopta, tačnije fudbal. Kako kaže niko iz porodice ga nije prisiljavao da vežba harmoniku i na nju je gledao kao na igru. Vremenom harmonika mu postaje opsesija, samim tim javlja se želja za daljim usavršavanjem. Velike zasluge za Vasićev akademski muzički razvoj pripadaju profesoru Miroslavu Jankehu, koji ga je usmerio na Muzičku školu u Požarevcu. - Njegov pristup i harizma su me prosto naterali da upišem Muzičku školu, jer sam do tada imao odbojnost prema notama. Osnovno muzičko obrazovanje upisao sam kasno, ali iz želje da dostignem svoju generaciju, isto sam završio za svega dve godine. Kasnije sam redovno upisao Srednju muzičku školu i nastavio da se bavim klasičnom muzikom. Da mu harmonika ide od ruke najbolje svedoče nagrade koje je Vasić dobio. Među njima svakako su značajne one koje su dobijene na republičkim i međunarodnim takmičenjemia. Vasić je dobitnik nagrade na Akordijum festu u Beogradu, potom prve nagrade na republičkom takmičenju u Zemunu 2004. godine, Danima harmonike u Smederevu, i svakako najznačajnije priznanje dobijeno u Santijagu de Komposteli a to je Vicešampion sveta. Život ga dalje odvodi u Francusku, tačnije u Pariz, gde nastavlja dalje usavršavanje. Upisuje fakultet koji završava u roku.

Bora Vasić

N. Petrović

- To je za mene bilo veliko životno iskustvo. Osamostalio sam se u velikoj meri. Bavio se koncertnim aktivnostima i na sreću završio sam u roku. Od samog starta imao sam želju da se vratim u Srbiju i da ovde gradim muzičku karijeru. Inače, Vasić je do sada izveo oko 400 koncerata klasične muzike i verovatno više nego duplo imao nastupa sa svojim orkestrima Crljenački biseri i sastavom Romantika. Srećko već četiri godine uspešno predaje harmoniku u požarevačkoj muzičkoj školi. On kaže da među učenicima postoje njegovi naslednici. - Ima dosta talentovane dece. Čini mi se da jedini problem leži u nedostatku vežbe kod klinaca. Mišljenja sam da im pre svega nedostaje ambicija. Mi, profesori pokušavamo na sve načine da ih pokrenemo i animiramo. Uveren sam da će taj naš trud dati rezultata i da će škola iznedriti još nekoliko virtuoza. – zaključio je Vasić. Za Crljenac je emotivno vezan i po njegovim rečima svaki slobodan trenutak koristi da se njemu vrati.

Tabla kao motivacija

Otac Srećka Vasića, Aca ističe da je veoma ponosan na njegove rezultate. - On je svoj cilj odavno napisao na tabli kod kuće... Stalno je gledao u nju i na kraju ga ostvario. Na tabli je napisao kako želi da završi Muzičku akademiju na Nacionalnom konzervatorijumu u Francuskoj. Izuzetno sam srećan što je ispunio svoj san.- kaže ponosni otac.


Š A P I N E P O N O S R AV N O G S T I G A BROJ 208

STIŠKI GLAS

DECEMBAR 2013.

Fudbalski klub Šapine iz istoimenog mesta uspeo je da se po drugi put u svojoj istoriji u sezoni 2012/13 plasira u Republički rang takmičenja što je ustvari treći rang u Srbiji. Prvi put je to fudbalerima Šapina uspelo u sezoni 2000/01. kada su se takmičili tri sezone i zbog teške matreijalne situacije ispali i vratili se tri ranga niže. Posle nekoliko godina tavorenja u nižim ligama prošle godine osvojeno je prvo mesto u zoni „Dunav“ i to veoma ubedljivo. Osam kola pre kraja sa 19 bodova razlike ispred ekipe „Karađorđa“ iz Topole.

Na ponovnom startu u Srskoj ligi za šefa stručnog štaba imenovan je upravo Dejan Marinković dotadašnji šef struke drugoplasiranog tima iz Topole. Kompletne pripreme za start su obavljene na stadionu FK „Šapina“. Marinković je imao na raspolaganju proverene starosedeoce Jovanovića, braću Mišiće Mladena i Bobana, Gajića, Tizmanova, Ognjanovića i Stojanovića. Timu su priključene i adekvatne novajlije ,braća Nastasović Saša i Slobodan (Rudar - Kostolac), Nikolić (Mladi radnik - Požarevac), Matić (Šumadinac – Natalinci), Milovanović (Karađorđe -Topola), Bogićević i Rakić (Sloga iz Petrovca na Mlavi), Pejić (Seljak - Mihajlovac), i mladi igrači Kostolačkog Rudara i Požarevačkog Mladog radnika koji su u Šapine došli na kaljenje i dorineli uspesima kluba Nikolajević, Veselinov i Grković (Rudar - Kostolac), Prodanović i Kocić igrači Požarevačkog Mladog radnika. U Strućni štab su kooptirani pomoćni trener Dragan Lekić, doktor Emad Eslem, i fizioterapet Miroljub Milošević. Uz veoma dobre pripreme odigrano je i nekoliko prijateljskih utakmica sa proverenim Srpskoligašima. Mladenovac (2 : 2), Šumadja iz Jagnjila 1 : 3, Vršac (2 : 2), Jasenica 1911 (2 : 0) i ti su rezultat ulivali nadu za dobar start. Međutim, start u prva šest kola nije doneo očekivane rezultate. Tri remija jedan poraz i jedna pobeda je bilo mršavo a ceh je platio šesf stručnog štaba Dejan Marinković. Njega je za-

meio Vladimir Vlajović i krenulo je na bolje. Odmah je zabeležena pobeda kod kuće gde je na obe plećke položena ekipa Partizana iz Bumarevog Brda a potom i dve pobede na strani u Loznici i Valjevu. Kod kuće su bez poraza a jesenju sezonu završavaju pred rekordnim brojem gledalaca kada se igralo sa pretendentom za naslov jesenjeg prvaka, ekipom Šabačke Mačve 1:1. Na kraju polu - sezone Šapine je sa osvojena 23 boda u gornjem delu tabele i mirno čeka proleće. Posle utakmice sa Mačvom razgovarali smo sa generalnim sponzorom kluba Radišom Živanovićem,- Madžarom. Vidno raspoložen između ostalog je rekao: - Pre početka prvenstva rekao sam vam da ćemo se boriti, kako bi izbegli sudbinu kada smo bili prvi put srpskoligaši. Stvorili smo uslove za nesmetan rad kluba. Rekonstruisan je stadion. Iskopan je dubinski bunar za zalivanje stadiona. Obezbeđena su ne mala sredtstva za sve troškove treninga i takmičenja. Sve obaveze prema igračkom kadru ,zaposlenim u klubu i članovima stručnog štaba su izmirene. – zadovoljno kaže Živanović i dodaje: - Kada su svi u klubu zadovoljni rezultat dolazi sam po sebi. Ja i moji prijatelji smo uložili velika finansijska sredstva ali smo zadovoljni postignutim. No, to nije kraj. Pokušaćemo za vreme zimske pauze da se pojačamo sa još par kvalitetnih igrača i u nastavku prvenstva ostvarimo još bolje rezultate. Moram da kažem da bez sekretara kluba Toplice Jovića nisam baš siguran da bi sve oko organizacije poslova u klubu teklo kao dosa. On je ustvari duša tima i veza između mene i kluba. Igrači i svi zapoasleni u FK Šapinu su zadovoljni na odmoru i nadam se da ćemo istim tempom nastavti i na proleće. rekao je Radiša Živanović. Da se razumemo.troškovi održavanja jednog Srpskoligaša su veliki i sredstva koja odvaja Živanović su ipak bila nedovoljna da se svi troškovi pokriju. Klub su pomagali i verovatno će i dalje pomagati velikii broj privrednika iz Šapina i opštine Malo Crniće među kojima su vrlo aktivni trgovina „Lilić“ iz Šapina, “Brams“ iz Rabrova, “Premijer“ iz Požarevca i drugi. Ne treba izgubiti iz vida i dragocenu pomoć loklalne samouprave opštine Malo Crniće koja je pokrivala troškove slubenih lica na utakmicama koje su igrane u Šapinu. Očekuje se da se rebalansom budžeta opštine Malo Crniće pokriti deo troškova koji su uloženi u renoviranju stadiona. Eto to je jedna lepa sportska priča o fudbalskom klub Šapine i istoimenom selu za koje sada sa poštovanjm govori cela fudbalska Srbija. Aleksandar Captenić

SRĐAN - Smoljinac 063/8269184

unutrašnji radovi

- spušteni plafoni - moleraj

- keramika - laminati

STRANA 15

DEDA ACINO ĆOŠE

Novogodišnje želje

Navijačima svih fela

Navijajte zdušno ne štedite dlanove i grla da bi Vaša ekipa uvek bila prva.

FK Šapine

Vi ste ponos ravnog Stiga što bolji plasman Vaša je prva briga.

FK Radnik Salakovac

Namigujete na viši rang zadržite prvo mesto na kraju prvenstva osvojite presto.

Milan Jovanović Šapine

Igraj kapitenski kao i do sada nek Šapine i dalje Srpskom ligom vlada.

Toplica Jović

Sve konce u savezu drži Toplica da se bez problema odigra svaka utakmica.

NKW - LED RASVETA -elektro instalacije - video nadzor - alarmi

063/338-330

JOVIĆ - Kobilje

STR “ŽOLE” - TOPONICA

069/2263-117

012/266-390

PV C I A LU MI N IJU MS K A STOL A R IJ A

vl. Stojković Živoslav


STRANA 16

DECEMBAR 2013.

STIŠKI GLAS

BROJ 208

Doktor Emad je u ordinaciji - Palestinac na stalnom radu u Malom Crniću -

probleme drugih ljudi. Naime kod nas se ne ide odmah na sud kao u zapadnom svetu već se najpre obraćaju ljudima kao što je moj otac da presude šta je pravda. Tu čast mogu da zasluže samo najpošteniji i najmudriji ljudi. pun je reči hvale prema svojim roditeljima dr Emad. Takvo vaspitanje i običaj u arapskom svetu da “lekar radi Dr Emad Esleem ima za- Beograd na studije i pri- sve“ terali su Esleema da i ista čudesnu sudbinu koja ga lagođavanje je bilo veoma tokom studija volontira na je vodila od Palestine do komplikovano. Izbegavali su raznim klinikama i bolnicama Beograda i danas do Malog da žive zajedno u stanovima, u Beogradu kako Crnića gde je, po svemu već su po Esleemovoj priči bi stekao što veće sudeći, “pustio sidro“. Malo je radije želeli da se što pre iskustvo i znanje ljudi iz inostranstva koji su za asimiliraju sa lokalnim iz svih oblasti tako kratko vreme uspeli da stanovništvom. Prvih šest medicine. Kada je zavrede poštovanje i divljenje meseci studija uči se jezik i upisao ortopediju, prema čoveku koji im je nakon toga predavanja se rešio je iz tog rastalno pružao maksimalnu slušaju na srpskom jeziku. zloga da ode da pažnju, ljudsku i toplu reč. Nakon završetka studija, dr uporedo sa studiOn je danas cenjeni lekar, Emad je krenuo kući, ali su jama radi u direktor Doma zdravlja u roditelji usled komplikovane nekom manjem Malom Crniću, ali nije ništa političke situacije odlučili da je mestu gde ima kod mladog Emada ukazivalo ipak bolje da ostane u Srbiji. više posla i prilika da se kroz na ovakav životni put. U kulturi iz koje je došao i u rad uči. Radio je na ortopediji - Odlazak na fakultet bilo je kojoj je odrastao, roditeljska u Požarevcu, pa otišao i u jedino naše oružje u borbi reč i odluka se ne dovode u Petrovac na Mlavi, ali je ubrzo protiv teške političke situacije pitanje i ne preispituju i tako zbog udaljenosti od koju imamo u Palestini. 1988. godine došao sam u tadašnju Srbima ne treba veliki razlog da slave SFRJ na studije. U našoj kul- Ono što mi je uvek bilo čudno su maratonska slavlja turi roditelji od malih nogu pripremaju decu da budu ono koja imate ovde. Slava se slavi po tri dana. U mojoj kući što oni žele i kao takav sam se, iako sam musliman, slavi Sveti Nikola, tako da od malena bio viđen za nemam ništa protiv tog običaja, naprotiv, ali vi kupite lekara. Tome je kumovalo i kuću, mora da se proslavi, kupite auto, mora da se proslavi, napravite saobraćajku, mora da se proslavi...stradanje mog najstarijeg govori kroz osmeh dr Emad i dodaje da se u njegovoj brata koji je bio hirurg, te sam kući godišnje mora prema domaćim običajima održati ja dobio porodično zaduženje po 7-8 slavlja mimo onih redovnih. da krenem tim stopama. kaže dr Emad. je Emad Esleem ostao u srp- Požarevca gde je živeo, On napominje da je u celoj skoj prestonici. otišao u Malo Crniće. Palestini tadašnja Jugoslavija - Moji roditelji uživaju veliko - U međuvremenu, a bilo je bila kao druga majka zbog poštovanje u Gazi. Porodica to 2005. godine upoznao sam Titotovog prijateljstva sa poseduje veliku firmu iz svoju suprugu i oženio se, Jaserom Arafatom i Pokreta oblasti špedicije a moj otac kasnije su došla i deca, imam Nesvrstanih. Mnogi mladi ima ugled koji mu je doneo i dva sina Tamera i Adama. Palestinci su dolazili u status čoveka koji rešava Kada sam odlučio da defini-

tivno ostanem u Srbiji morao sam da se trudim mnogo više nego ostali kako bih uspeo, da ne osramotim roditelje. Oni nisu tu, ali ja svakog starijeg čoveka u opštini Malo Crniće doživljavam kao oca i majku, tako smo vaspitani. kaže dr Emad. U toj nameri ništa mu nije bilo teško. Nije bežao od posla, naprotiv uvek je išao ka njemu. Nailazio je na sumnjičave i kolege i pacijente koji nisu verovali u njegove

kvalitete ali je u ovom slučaju svoj palestinski temperament zamenio stiškom strpljivošću i polako dokazivao svima da u svojoj sredini imaju vrednog čoveka i sjajnog lekara koji ne samo da ih leči već i pomno sluša. Svi koji dođu kod dr Emada znaju da ih on ne gleda kroz novac, obrazovanje koje imaju i status u društvu već isključivo ima za cilj da im pomogne. Glas omiljenog doktora doneo mu je i titulu prvog direktora Doma zdravlja Malo Crniće. Na tom poslu, on se trudi da polako i strpljivo podigne nivo medicinske zaštite kako bi svoje pacijente ispraćao iz ove ustanove u što boljem zdravlju. S. Stojadinović

www.stolarija-cirkovic.rs

SMOLjINAC, mob:064/54-45-200, tel/fax: 012/283-048; e-mail: kontakt@stolarija-cirkovic.rs


Okrug broj 208 (Stiški glas - decembar 2013)