BizInfo (Blace) Year 2015, Volume 6, Number 1

УДК 33 UDC 33

ISSN 2217 - 2769 Online ISSN 2406 - 2324

Часопис из области економије, менаџмента и информатике Journal of economics, management and informatics Година 2015, волумен 6, број 1 Year 2015, Volume 6, Number 1

БизИнфо BizInfo Блаце, јун 2015.

Blace, June 2015.

БизИнфо

Часопис из области економије, менаџмента и информатике Издаје: Висока пословна школа струковних студија у Блацу За издавача: Др Ружица Станковић, директор Главни и одговорни уредник: Др Ружица Станковић, професор Заменик главног и одговорног уредника: Горан Перић, спец. менаџмента Издавачки савет: Проф. др Срећко Милачић, Економски факултет Универзитета у Приштини Проф. др Ненад Јовановић, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Др Снежана Михајлов, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Редакциони одбор: Проф. др Љиљана Арсић, Економски факултет Универзитета у Приштини Проф. др Ранко Поповић, Математички институт САНУ у Београду Проф. др Синиша Зарић, Економски факултет Универзитета у Београду Проф. др Игор Новаковић, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Проф. др Миленко Џелетовић, Факултет за услужни бизнис у Новом Саду Проф. др Илија Самарџић, Београдска пословна школа - Висока школа струковних студија у Београду Др Валентина Мирковић, Београдска пословна школа - Висока школа струковних студија у Београду Др Јасминка Ђуричанин, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Проф. др Љубиша Стојимировић, Београдска пословна школа- Висока школа струковних студија у Београду Проф. др Иван Михајловић, Технички факултет у Бору, Универзитет у Београду Др Кристина Цветковић, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Др Снежана Лекић, Београдска пословна школа - Висока школа струковних студија у Београду Проф. др Јован Ђорђевић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду Др Бранислав Јевтовић, Висока пословна школа струковних студија у Блацу Проф. др Славиша Трајковић, Економски факултет Универзитета у Приштини Др Александра Вујко, Висока пословна школа струковних студија у Новом Саду Доц. др Славко Алчаковић, Универзитет Сигидунум у Београду Проф. др Љубиша Папић, директор Истраживачког центра DQM у Пријевору (Чачак) Др Љиљана Пецић, Висока техничка машинска школа у Трстенику Међународни редакциони одбор: Prof. Dr. Michael Nagel, Head of Department of International Business, Baden Württemberg Cooperative State University Stuttgart, Germany Проф. др Драган Микеревић, Економски факултет, Универзитет у Бањoj Луци, Република Српска, Босна и Херцеговина Prof. dr Obren Gnjato, Visoka škola za turizam i hotelijerstvo u Trebinju, Bosna i Hercegovina Prof. Dr. Goran Vukovič, Faculty of Organizational Sciences, University of Maribor, Slovenia Doc. dr Julia Perić, Ekonomski fakultet, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Hrvatska

Prof. Dr. Ivanka Nestoroska, Head of Tourism Department at Faculty of tourism and hospitality in Ohrid, University “St. Clement Ohridski” of Bitola, Macedonia Prof. Dr. Marin Neshkov, Department of Tourism at the University of Economics in Varna, Bulgaria Assist. Prof. Snejinka Kadieva, PhD, College of Tourism, University of Economics in Varna, Bulgaria Assoc. Prof. Dr. Maria Nikova, Director at College of Tourism, “Prof. Dr Assen Zlatarov” University in Burgas, Bulgaria Prof. Dr. Daniela Dimova, Technical University of Gabrovo, Bulgaria Valentina Plekhanova, PhD, Faculty of Applied Science, Department of Computing, Engineering and Technology, University of Sunderland, UK Assist. Prof. Esra Mankan, PhD, Faculty of Tourism, Alanya HEP Univeristy, Turkey Assist. Prof. Jan Sanem Jular, PhD, Head of Department of Tourism Management at Faculty of Tourism, Alanya HEP Univeristy, Turkey Лектура: Сами аутори Техничка припрема: Бојан Васовић Штампа: „Grafic Color“ Краљево Адреса редакције:

Ул. Краља Петра I бр. 1, 18420 Блаце; www.vpskp.edu.rs; redakcija@vpskp.edu.rs; тел: 027-371-377 факс: 027-373-849

Тираж: 50

BizInfo

Journal of economics, management and informatics Published by: Business School of Applied Studies in Blace For the Publisher: Professor Ružica Stanković, PhD Director Editor-in-Chief: Professor Ružica Stanković, PhD Assistant Editor-in-Chief: Goran Perić, PSM Publishing Board: Prof. Dr Srećko Milačić, Faculty of Economics, University in Priština Prof. Dr. Nenad Jovanović, Business School of Applied Studies in Blace Snežana Mihajlov, PhD, Business School of Applied Studies in Blace Editorial Board: Prof. Dr. Ljiljana Arsić, Faculty of Economics, University in Priština Prof. Dr. Ranko Popović, Mathematical Insitute of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade Prof. Dr. Siniša Zarić, Faculty of Economics, University in Belgrade Prof. Dr. Igor Novaković, Business School of Applied Studies in Blace Prof. Dr. Milenko Dželetović, Faculty for Service Business in Novi Sad Prof. Dr. Ilija Samardžić, Belgrade Business School - Higher Educational Institution for Applied Studies in Belgrade Valentina Mirković, PhD, Belgrade Business School - Higher Educational Institution for Applied Studies in Belgrade Jasminka Đuričanin, PhD, Business School of Applied Studies in Blace Prof. Dr. Ljubiša Stojimirović, Belgrade Business School- Higher Educational Institution for Applied Studies in Belgrade Prof. Dr. Ivan Mihajlović, Technical Faculty in Bor, University in Belgrade Kristina Cvetković, PhD, Business School of Applied Studies in Blace Snežana Lekić, PhD, Belgrade Business School, - Higher Educational Institution for Applied Studies in Belgrade Prof. Dr. Jovan Đorđević, Faculty of Electrical Engineering, University in Belgrade Branislav Jevtović, PhD, Business School of Applied Studies in Blace Prof. Dr. Slaviša Trajković, Faculty of Economics University in Priština Aleksandra Vujko, PhD, Business School of Applied Studies in Novi Sad Assist. Prof. Slavko Alčaković, PhD, Singidunum University in Belgrade Prof. Dr. Ljubiša Papić, director at DQM Research Center in Prijevor (Čačak) Dr Ljiljana Pecić, Technical and Mechanical School of Applied Studies in Trstenik International Editorial Board: Prof. Dr. Michael Nagel, Head of Department of International Business, Baden Württemberg Cooperative State University Stuttgart, Germany Prof. Dr. Dragan Mikerević, Faculty of Economics, University in Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina Prof. dr Obren Gnjato, College of tourism and hospitality in Trebinje, Bosnia and Herzegovina Prof. Dr. Goran Vukovič, Faculty of Organizational Sciences, University of Maribor, Slovenia

Assist. Prof. Julia Perić, PhD, Faculty of Economics, Josip Juraj Strossmayer Univeristy of Osijek, Croatia Prof. Dr. Ivanka Nestoroska, Head of Tourism Department at Faculty of tourism and hospitality in Ohrid, University “St. Clement Ohridski” of Bitola, Macedonia Prof. Dr. Marin Neshkov, Department of Tourism at the University of Economics in Varna, Bulgaria Assist. Prof. Snejinka Kadieva, PhD, College of Tourism, University of Economics in Varna, Bulgaria Assoc. Prof. Dr. Maria Nikova, Director at College of Tourism, “Prof. Dr Assen Zlatarov” University in Burgas, Bulgaria Prof. Dr. Daniela Dimova, Technical University of Gabrovo, Bulgaria Valentina Plekhanova, PhD, Faculty of Applied Science, Department of Computing, Engineering and Technology, University of Sunderland, UK Assist. Prof. Esra Mankan, PhD, Faculty of Tourism, Alanya HEP Univeristy, Turkey Assist. Prof. Jan Sanem Jular, PhD, Head of Department of Tourism Management at Faculty of Tourism, Alanya HEP Univeristy, Turkey Proofreading: authors Technical preparation: Bojan Vasović Print: „Grafic Color“ Kraljevo Address:

Kralja Petra I, 1, 18420 Blace; www.vpskp.edu.rs; redakcija@vpskp.edu.rs; tel: 027-371-377 fax: 027-3 73-849

Number of copies: 50

САДРЖАЈ/CONTENT Прегледни радови/Reviewing papers Snejinka Kadieva CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION

1

Новаковић Наташа, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

11

Снејинка Кадијева САВРЕМЕНЕ ПРОМЕНЕ У ХОТЕЛСКОМ ПРОИЗВОДУ ЗА СПА И ВЕЛНЕС ТУРИЗАМ И ЊИХОВА ДИСТРИБУЦИЈА

Novaković Nataša, Gordana Mićunović, Goran Stefanović IT FUTURE THAT HAS ALREADY BEGUN

Стручни радови/Professional papers Сузана Марковић ОБЈЕКТИ Е-УЧЕЊА – ОБЈЕКТИ ЗНАЊА

35

Гордана Мићуновић, Новаковић Наташа, Горан Стефановић ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ

43

Марко Гашић, Владан Ивановић ТУРИСТИЧКО - ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

53

Предраг Убавић СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

65

Suzana Marković Е-LEARNING OBJECTS – KNOWLEDGE OBJECTS

Gordana Mićunović, Novaković Nataša, Goran Stefanović RELIGIOUS TOURISM AND POSSIBLE NEGATIVE EFFECTS IN RELATION TO THE МОNASTERIES

Marko Gašić, Vladan Ivanović TOURIST-GEOGRAPHICAL POSITION OF TOPLICA DISTRICT

Predrag Ubavić SPECIFICITY OF PROMOTING AS INSTRUMENT OF MARKETING MIX IN TOURISM

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ Andrija Babović, Andrijana Babović, Aleksandra Babović DEVELOPMENT OF RURAL TOURISM IN MONTENEGRO

Љиљана Пецић АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТСЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ Ljiljana Pecić

79

91

ANALYSIS OF FACTORS THAT MOTIVATE EMPLOYEES IN PPTSERVOUPRAVLJAČI AD IN RESTRUCTURING

ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ РАДОВА AUTHOR GUIDELINES FOR PAPER SUBMISSION

101

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 1-10

Прегледни рад/ Reviewing paper УДК/UDC: 005.591.5:640.412(497.2) 338.48-6:615.8(497.2) DOI:10.5937/BIZINFO1501001K

CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION САВРЕМЕНЕ ПРОМЕНЕ У ХОТЕЛСКОМ ПРОИЗВОДУ ЗА СПА И ВЕЛНЕС ТУРИЗАМ И ЊИХОВА ДИСТРИБУЦИЈА Snejinka Kadieva1 College of Tourism, University of Economics, Varna, Bulgaria Abstract: The paper focuses on modern changing trends of hotel product for spa and wellness tourism based on successful international experiences. Opportunities for applying such practices in Bulgaria are outlined, aiming at providing the Bulgarian spa and wellness hotel product with competitive advantages. The objective of this paper is to identify specific distribution channels for the specializes hotel product, directed at tourists with motivation of buying spa and wellness holidays, thus attracting a greater tourist flow to Bulgaria.

Key words: spa & wellness tourism industry trends, contemporary changes of spa & wellness hotel product, spa & wellness hotel product distribution Резиме: Рад се фокусира на савремене трендове промена хотелског производа за спа и велнес туризам заснованог на успешним међународним праксама. Наведене су могућности за примену такве праксе у Бугарској, с циљем пружања конкурентских предности бугарском спа и велнес хотелском производу. Циљ овог рада је да се идентификују специфични канали дистрибуције за специфични хотелски производ, који би били усмерени на туристе са мотивацијом конзумирања спа и велнес одмора, како би се на тај начин привукао већи број туриста у Бугарској.

1

snejinakadieva@gmail.com

Snejinka Kadieva

Кључне речи: спа и велнес трендови туристичке привреде, спа и велнес савремене промене, дистрибуција спа и велнес хотелског производа.

1. INTRODUCTION The fast development of spa and wellness tourism has established as an international trend, which is determined by the desire of modern tourists to look and feel better, slow down aging processes, reduce their weight, relieve pains or discomfort, deal with stress and improve their physical and psychological state (Berg, 2008). The greater demand for spa and wellness services has lead to redirecting investment towards the spa and wellness industry in the resorts areas as well as the residential areas where consumers live. The number of tourism trips and tourist expenditure on wellness products is growing.

The Global Wellness Tourism Report data revealed in 2013, prepared by the Global Wellness Institute (GWI) and the Stanford Research Institute (SRI), prove the following trends (The Global Wellness Tourism Economy, 2013):  Wellness tourism accounts for about 6% of all domestic and inbound tourism trips – 524 400 000 trips;  Tourist expenditure on wellness tourism is around 14% (438 600 billion US dollars) of all tourism services expenditure;  9% projected annual growth of wellness tourism by 2017, i.e. 50% faster rate than global tourism in general;  A substantial amount of total expenditure (438, 6 billion US dollars) concerning consumption of wellness tourism products is on accommodation during the trip - 93,4 billion US dollars; 71,9 billion US dollars on food and drink, whereas 61,4 billion US dollars are spent on spa and wellness packages and services, fitness, meditation, special interest trips, etc.;  Tourists for whom wellness tourism is the main motivation factor for taking a trip comprise a small market segment. They account for 13% of consumers, but they tend to spend more – on average 2066 US $ per tourism trip;  Tourists for whom wellness is just a secondary (supporting) motive on a tourism trip are the larger segment (87%), but they spend on average 680 US $ per tourism trip;  On the whole, the international/inbound wellness tourist’s expenditure rate is 65% more than the average international/inbound tourist;  The domestic spa tourist spends 150% more than the average domestic tourist;

2

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION



Wellness tourism achieves good synergy with other kinds of specialinterest tourism, which also experience growth, eco, cultural, sports, rural tourism, etc.

The hotel spa and wellness product determines, to a great extent, the complete product for wellness tourism, for the fact that in most cases wellness and spa centers are part of the hotel super and infrastructure. Hotels can be either specialized spa hotels or standard hotels with a spa centre, as an addition to the whole hotel product. We should also mention here that there are special spa centre facilities built outside hotel premises in a number of health resorts, they are used both by tourists resident in the hotel and local people from the public. In other cases hotel spa and wellness centres are used by non-resident locals because there are no such facilities in their residential area.

In the last decade the hotel spa and wellness product has been undergoing a lot of changes in order to meet the rising demands of tourists in pursuit of maintaining healthy living and enhancing their physical and mental wellbeing.

I shall outline the main trends exhibited on the international market of wellness and spa tourism which predetermine the changes of content and vision of the modern hotel product.

First, I will point out that the age range of spa tourism clientele is getting wider. Today people traveling for spa and wellness tourism purposes are not only those of the third age, wishing to cure chronic diseases and recover after a medical condition, but also young people at an active working age, wishing to maintain their good health and ability for active work through prevention, prophylaxis and generally practicing a healthier lifestyle. "Predictions are of a future trend of spa programs targeted at a wider range of people, offering group packages will be of greater importance: practicing spa from the age of 6 to a 106. The spa industry is constantly diversifying its offering, making it accessible to people of any age. The best spa services for children, their parents and elderly people. They could have a holiday together, relax, relieve pressure and stress, while family relationships are strengthened" (Sacharinov, Rizova, 2011, p.216-217).

Second: The relative market share of men going for spa is increasing.

Although women traveling for spa and wellness tourism purposes are still the predominant market, the relative share of men is clearly rising. They tend to use spa therapies more and more, as well as wellness programs, including fitness, body building, shaping, etc. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

3

Snejinka Kadieva

Among the motivation for taking medical, spa and wellness tourism trips the following trends can be identified: a desire to escape from the routine of everyday life and pressure; the desire to slow down the constant competition with time and the dynamic lifestyle, attaining an extent of solitude and relaxation; communicating with people with a similar attitude to life, where not only material values matter, but the emphasis is on the spiritual; a desire for self-improvement and reaching the perfect balance between spirit, body and soul; keeping to a healthy diet by consuming more natural products and foods gown and eaten locally.

In accordance with the changes in the range of values and motivation of today’s tourists there has been a new variety of hotel offers and their combination with services and therapies catering for physical as well as mental and spiritual health, applying alternative curative methods, holistic medicine, creating an environment even more conducive to pleasure, relaxation and positive emotions.

A new trend has to be noted - introducing spa packages within incentive travel programs, business travel, in addition to fringe programs of conference events, seminars and other business conventions. There has been an increase in cruise trips themed around "spa and wellness". When building hotel super and infrastructure more emphasis has been put on environmentally friendly architecture, energy-saving facilities and systems, the use of natural material in spa centers, such as leather, stone, wood, architectural designs matching the natural landscape, etc.

There has been a steady trend of developing an eco-friendly spa and wellness hotel product, including the construction of hotel complexes meeting all criteria of low impact on the environment and achieving harmony with it. This often includes the introduction of alternative methods for cure and maintaining physical well-being, of recreation, recuperation and rejuvenation therapies using local resources, as well as treatments, even food diets focusing on the use of natural products involving minimum, even zero consumption of electricity and chemical substances.

The hotel spa and wellness product is closely associated with the spa destination product. This leads to a new trend of hotel offers reflecting the local identity of the destination, unique natural resources, mineral waters, curative mud, climate, etc., as well as providing new benefits and experiences for holidaymakers communing with the local environment and culture. Spa and wellness centers have increasingly been offering educational programs promoting healthy way of living, health prevention, fitness programs, healthy diets, detoxification, etc. Another trend in the offers of modern hotel spa and wellness centers is programs featuring exotic rituals and ceremonies, as well 4

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION

as extensively introducing eastern methods for cure – Chinese, Japanese, Indian, etc. According to a number of surveys, massage has remained the most popular service in all its varieties (Rafailova, Kadieva, et al., 2012).

Spa and wellness centers have become focal points for socializing, what they used to be even at the start of their existence in antiquity. The hotel product concept has been targeted at the spa and wellness market segments.

There has been a process of branding and rebranding of the hotel product, focusing on the "health, spa and wellness" theme (Spafinder Wellness, Inc., 2014.). A good example of this can be given by the hotel consortium "Healing Hotels of the World". Hotel products such as "casino & spa hotels", "golf & spa hotels", “"sport & spa hotels".

The modern spa and wellness hotel product aims at achieving product unity in all its elements, i.e. not only state-of-the-art facilities of the spa and wellness centers within the hotels and the spa receptionists available, but also modern furnishings in the hotel rooms, like fitness equipment, jacuzzi baths, spa showers, sound systems reproducing "sounds of nature" (the EVEN Hotels chain within the Intercontinental Hotel Group). Restaurants have started offering organic, vegan and gluten-free menus (the Trump Wellness Hotels chain), appointing special concierges ready to give guests advice and information on the spa and wellness packages, spa programs, rentals of sports equipment and facilities, etc.

Distribution of the spa and wellness hotel product has been increasingly carried out by specialized tour operators, as well as established and wellknown tour operators, who include spa end wellness trips and holiday packages in their product port-folio, and also publish specialized brochures and catalogues. Such companies are: Ameropa Wellnessreisen, DERTOUR /Dr.Holiday-Gesundheit & Reisen. Euromed "Kur &Vital", FIT Reisen - Kur&Wellness-Oasenweltweit, Kur Club Franz Rais, NeckermannReisen "Neckermann Care", Thomas Cook Reisen – "Wellness&Mehr" and others.

A new trend has been consistent, that of introducing standards of quality in medical and spa centres and hotels through voluntary certification and meeting internationally recognized standards. The most prestigious in Europe are the two certificates of the European Spa Association – "Еuropaspa med", with more than 400 quality indicators and "Europaspawellness", with 350 indicators respectively. The facilities and features of hotels subject to audit in order to be awarded those quality certificates are related mainly with the specialized facilities and equipment, safety, hygiene, infrastructure, staff qualification and quality of service. Appendix №1, enclosed within the paper, outlines the organizations and associations in Europe, mainly Germanspeaking countries, which have established their voluntary certification Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

5

Snejinka Kadieva

systems for spa and wellness products according to which a number of wellknown spa and wellness hotels in Europe have been certified.

Over the last decade substantial investments have been made in the field of spa and wellness tourism in Bulgaria. According to statistics given by the President of the Bulgarian Union of Balneology and Spa Tourism, Stefan Sharlopov, over 1 billion Euros have been invested in the spa and wellness industry in Bulgaria for the last ten years (Investiror.BG, 2014). A number of specilized balneo-spa and wellness hotels, have been constructed as well as many hotels with spa centres as an additional element to the hotel product have appeared. Among the most notable ones are:  Five-Star Hotels: Spa Hotel "The Palace" – Velingrad, Spa Hotel "Rich", Hotel "Kempinski Grand Arena" - Bansko, Park Hotel "Pirin" – Sandanski, Spa Hotel "Sveti Nikola" – in the town of Sandanski, Hotel "Strymon Spa Club"- Kyustendil, Spa Hotel "Persenk" - Devin, Grand Hotel "Pomorie"- Pomorie, Hotel "Emerald" - Ravda , Hotel "Melia Grand Hermitage" - Golden Sands and others.  Four-Star Hotels: Spa Hotel "Bor" – Velingrad, Spa Hotel "Devin" – Devin, Spa Hotel "Eurydice" – Devin, Spa Hotel "Media " in the town of Sandanski, Spa Hotel "Yastrebetz " – in the resort of Borovets, Spa Hotel "Sandanski" - Sandanski, Belchin Garden Spa Hotel - Samokov, Riu Pravets Golf & Spa Sana Spa Hotel - Hissar Spa Hotel "Hissar" – in the town of Hissar, Spa Hotel "Seuthopolis" Pavel Banya, Spa - Complex "Laguna Beach" - Sozopol, Spa Hotel "Romance" - "St. Constantine and Elena" resort ,"Orchid Boutique Spa Hotel" Golden Sands and others, Spa Hotel "Saint George" Pomorie.  The first Chain of Spa Centres has been established, named "Victoria spa", which are located in the following hotels, Hotel "Dedeman - Princess" - Sofia, Hotel "RIU Pravets - Golf and Spa", "Grand Monastery" Complex – Pamporovo, "The Arena" Complex St. Vlas, Hotel "Via Pontic"- Pomorie. The chain successfully manages the spa centres and conducts spa training courses, offering graduates work and career within the chain.

Bulgaria has witnessed the establishment of a number of non-government associations in the field of spa and wellness tourism, whose aim is to combine the efforts of all stakeholders taking active part in its development and help implement efficient policies set out by the government, municipalities and the industry.

At present the major problems regarding the spa and wellness hotel product in Bulgaria are introducing standards and certification procedures of the spa 6

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION

and wellness facilities available. The health (medical) centers functioning within the balneo-hotels are constructed and work complying with the Law of Medical Establishments in the Republic of Bulgaria. Balneo-Spa and Wellness Hotels fall within the Bulgarian Regulations for Categorization of Accommodation and Catering and Entertainment Establishments. Chapter nine of the current Tourism Law, having come into force in 2013, defines the conditions and rules by which spa and wellness services are to be offered and the certification procedures of balneo, spa and wellness and thalasso-therapy centres. The additional regulations to the Law define the characteristics of balneo-spa and wellness and thalasso-therapy centres.

However, Certification Regulations, which have to be set out by the Minister of Tourism in cooperation with the Minister of Health, are yet to be conferred. The absence of such a regulatory act is the prerequisite for unfair competition, based on the lack of basic criteria for quality and product range of spa and wellness services that everybody should meet, also that might create conditions for misleading information for potential consumers regarding spa and wellness hotel products.

Therefore, Bulgarian hoteliers who want to provide a product able to gain a competitive advantage over competition, as well as promote it successfully on the international market make use of the international voluntary certification systems in the field of spa and wellness tourism. Unfortunately, they are only a few.

Currently the hotels certified by the European Spa Association are: the fivestar Pomorie Grand Hotel in the town of Pomorie, awarded the "Еuropaspa med" in 2009, which is in 12th place among the 40 certified hotels in Europe, the four-star Bor Hotel in the town of Velingrad, holding the same "Еuropaspa med" certificate, and Medi Spa Centre in the Medica Albena Hotel, the resort of Albena.

Despite the abundance of valuable natural resources for practicing spa and wellness tourism and the well-developed specialized hotel super and infrastructure in Bulgaria, the distribution of hotel spa and wellness products is not yet efficient. According to the Strategy for Sustainable Development of Tourism in Bulgaria 2014-2030 statistics the share of balneo-spa and wellness tourism is 6,6% of all special-interest tourism products and services in Bulgaria. This is a very small share considering the investments made in this industry. There is urgent need for diversifying the channels of distribution by cooperation with tour operators specializing in spa and wellness tourism in Europe, participation in Travel Trade Markets and Fairs specialized in spa and wellness tourism, establishing contacts and relations with organizations and associations for health tourism, health Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

7

Snejinka Kadieva

insurance and retirement funds with specialized medical and health centres.

Offers are to be targeted at concrete market segments – people at an active age, people of the third age, people with overweight problems, etc.

An important indirect distribution channel is the opportunity of hotels to be listed in international voluntary certification systems, hotel marketing consortiums for spa and wellness tourism, as well as cluster formations. All these channels are already established good practices abroad, but not sufficiently applied in Bulgaria yet. All these considerations call for revising the distribution policy of the hotel spa and wellness product in Bulgaria both by state authorities at national and regional level and business professionals.

APPENDIX 1 Organizations with certification systems for spa and wellness products and services

European Spa Association

Deutscher Wellness Verband /German Wellness Union /

Target Groups and Fields of Certification Medical Hotels, medical baths, medical and health facilities, and since 2008 medical (health) hotels with spa centres.

Hotels rated more than 3 stars, day spa centres, medical centers, clinics, doctor’s surgeries.

Hotels Alpine Wellness Austria Hotels and spa and wellness centers Öst. Gesundheits-Tourismus GmbH Austrian Public Limited Company for health tourism Hotels and spa and wellness centers, facilities and equipment Bayern Tourismus Marketing

GmbH

European Institute for Quality Control ”Wellness and

8

4 and 5-sta hotels: Wellness and spa Wellness and golf Medical Spas Thalasso and Spa

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

CONTEMPORARY CHANGES IN THE HOTEL PRODUCT FOR SPA AND WELLNESS TOURISM AND THEIR DISTRIBUTION

Spa”

3, 4 and 5-star hotels Guide to 2000 spa and wellness hotels with audited quality 4 and 5-star hotels Wellness Hotels of Germany

3, 4 and 5-star hotels , spa centers and clinics Wellness hotels Province Badenvyurtenberg Germany

Hotels with medical facilities and equipment Medical Wellness & Spa Center in Germany

Medical clinics and resorts

REFERENCES 1. Berg, W., 2008. Gesundheitstourismus und Wellnesstourismus, Muenchen: Oldenburg Wissenschaftsverlag GmbH. 2. ITB Berlin Convention. 2013. The Global Wellness Tourism Economy [pdf], Available at: <http://www.itbkongress.de/media/itbk/Archiv_2014/ITB_Experts_Forum_Wellness_ 2/The_Global_Wellness_Tourism_Economy_2013.pdf> [Accessed 19 June 2014].

3. Sacharinov, B., T. Rizova, 2011. Spa Industry Needs Uniqueness.

Collection of Articles. Tourism - Challenges in Times of Economic Crisis, Sofia, ed. NBU. 4. Rafailova, G., Sn. Kadieva et al., 2012. Types of Special-Interest Tourism. Science and Economics Publishers. Varna: University of Economics.

5. Spafinder Wellness, Inc. 2014. Тоp Ten Spa and Wellness Trends Forecast [online] Available at: Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

9

Snejinka Kadieva

<http://www.spafinder.com/trends2014.htm> [Accessed 14 June 2014 ].

6. Meet EVEN Hotels [online] Available at: <http://www.ihg.com/evenhotels/hotels/us/en/reservation> [Accessed 15 March 2015].

7. Luxury Daily, 2013. The Trump Wellness Hotels chain [online] Available at: <http://www.luxurydaily.com/trump-targets-healthconscious-travelers-with-wellness-program> [Accessed 28 February 2015].

8. EuropeSpa med & wellness GmbH. EuropeSpa certification [online] Available at: <http://europespa.eu/certificates.html> [Accessed 10 March 2015].

9. Investiror.BG, 2014. За 10 години в СПА индустрията у нас са инвестирани 1 млрд. евро [online] Available at: <http://www.investor.bg/ikonomika-i-politika/332/a/sharlopov-za-10godini-v-spa-industriiata-u-nas-sa-investirani-1-mlrd-evro-173221> [Accessed 21 March 2015].

10. Strategy for Sustainable Development of Tourism in Bulgaria 20142030 [online] Available at: http://www.mi.government.bg/bg/themes/nacionalna-strategiya-zaustoichivo-razvitie-na-turizma-v-republika-balgariya-2014-2030-g286-349.html [Accessed 21 March 2015].

Рад је примљен: 22.03.2015. Прихваћен за објављивање: 26.03.2015.

Received: 22 March 2015 Accepted: 26 March 2015

10

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 1-10

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 11-33

Прегледни рад/ Reviewing paper УДК/UDC: 659.443/.446 316.77 DOI:10.5937/BIZINFO1501011N

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА IT FUTURE THAT HAS ALREADY BEGUN Наташа Новаковић Гордана Мићуновић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Горан Стефановић MK Mountain Resort, Хотел Гранд, Копаоник Резиме: Са развојем информационих технологија и њиховим упливом у све области живота и рада човечанство се брзо и неповратно мења. Данас готово да нема послова који могу да се обаве без коришћења различитих сајтова, програма и апликација. Стручњаци за вештачку интелигенцију у компанији Google, предвиђају да ће до 2029. рачунари бити паметнији од људи, да ће у наредних 15 година постајати све интелигентнији и да ће моћи да разумеју шта говоримо, уче из искуства, шале се, причају приче, па чак и флертују. Медијске организације и новинарство траже начине да се прилагоде новим условима дистрибуције медијског садржаја. Медији, као кључни актери јавне сфере, значајно доприносе квалитету друштвених односа и имају удела у општем, демократском развоју. Њихову улогу су у првој деценији двадесетог века све чешће и све више преузимали експерти организација односа с јавношћу. Најновија искуства великих компанија доносе новине у комуникацији с јавношћу у којима се практично губи улога традиционалних медија. За потребе овог рада спроведено је истраживање медју студентима Учитељског факултета, којима ће, по завршетку школовања, бити поверена нова генерација „дигиталних домородаца“, деце која проводе и по десетак сати дневно за рачунаром. Кључне речи: медији, односи с јавношћу, јавност, медијска продукција, нови медији 11

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

Abstract: With the development of information technologies and their influence in all areas of life and work, humanity is rapidly and irreversibly changed. Today there are almost no jobs that can be performed without the use of different websites, programs and applications. Experts in artificial intelligence at Google predict that by 2029 computers will be smarter than humans, that in the next 15 years they will become more intelligent and will be able to understand what we say, learn from experience, joke, tell stories and even flirt. Media organizations and journalism are looking for ways to adapt to new distribution conditions of media content. The media, as key actors in the public sphere, contribute significantly to the quality of social relations and have a stake in general, democratic development. Their role in the first decade of the twentieth century was taken more and more often by the experts in public relations organizations. The most recent large companies experiences bring innovations in communication with the public, where practically the role of traditional media is being lost. For the purpose of this study a survey was conducted among students of Faculty of Teacher Education, who, after graduation, will be entrusted with new generation of "digital natives," children who spend as much as ten hours a day at the computer.

Keywords: media, public relations, publicity, media production, new media 1. УВОД Ширењем интернета и нових дигиталних медијских технологија свој врхунац доживела је информациона експлозија чији смо сведоци и савременици. Свакодневно се сусрећемо са изразима: дигитално, конвергенција, бинарне вредности, програмирање. То значи да рачунари данас имају централну улогу у етапи развоја цивилизације које називамо информационо друштво. Дигитална технологија дубоко је продрла у наше животе, јер су подаци било које врсте, од личних података, преко осигурања, запослења, образовања, закона, у највећем делу у дигиталном облику. Наш одлазак у банку, здравствену ординацију, тржни центар, нас доводи у неизбежан додир са рачунарима иако о бинарним вредностима, чијим комбиновањем програмери могу да произведу запањујући сплет могућности, не знамо ништа. Људи обично користе израз дигитално као скраћеницу за коришћење рачунара. Међутим, израз дигитално данас је много више од података и машина које их користе. То је и широка лепеза „примена медијских облика које омогућује дигитална технологија, то значи говорити и о виртуелној стварности, дигиталним специјалним ефектима, дигиталном филму, дигиталној телевизији, електронској музици, видео играма, мултимедијима, светским мрежама“ (Gir, 2011, стр. 17). Дигитална конвергенција односи се на коришћење рачунарских технологија да би различити медији могли да користе исте или сличне материјале, и 12

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

ефикасно достигнуће које мења начин на који медијске компаније воде своје послове и начин на који потрошачи/конзументи користе медије. Дигитална конвергенција убрзава нестајање граница измедју медија али отвара питања модела постојања медија у новом окружењу. Данас, када су границе измедју медија све нејасније, све теже је одредити где престаје филмска а почиње телевизијска индустрија, где завршава индустрија интернета а почиње новинска индустрија, где престаје огласна а започиње индустрија односа с јавношћу (Tjrou, 2012). Материјали који су произведени за једну индустрију приказују се у оквирима других индустрија. Али то није нова тенденција, медијске индустрије су одувек деловале једна на другу и биле повезане (од Микија Мауса до Хари Потера), само је убрзање условљено технолошким иновацијама убрзало прелазак материјала граница медијских индустрија. Постмедијско друштво – један је од кључних појмова којим Лев Манович карактерише актуелне друштвене односе.

2. ТРАДИЦИОНАЛНИ МЕДИЈИ & НОВИ МЕДИЈИ Дихотомија медија која се осликава кроз појмове традиционални и нови, није карактеристична искључиво за XXI век. Сигурно је да су егзистенцијалне стрепње и дилеме о медијском континуитету постојале и кроз историју, поготово у XX веку, а кроз техничко‐технолошка открића која су омогућила развој нових медија. Међутим, чињеница је да су штампани медији актуелни и након појаве радија, а да телевизија није утишала старији, аудитивни медиј. Појавност одређеног медија, у том смислу, није угрожена „јер ниједан медиј не значи ништа и не постоји за себе, него једино у непрестаном међуделовању с другим медијима“ (McLuhan, 2008, стр. 28). Као један од водећих теоретичара нових медија, Лев Манович тврди да је реч о друштву информација заснованом на обради података у којем је „постало важније пронаћи начине за ефектније и ефикасније поступање са већ нагомиланом количином медијског материјала него регистровати нови материјал или то радити на нове начине. У том смислу, медијске форме остају исте, али се мењају начини употребе и (ре)презетације тих форми. Квалитативна иновација у оваквим околностима је дигитализација и растућа умреженост, па је логична дефиниција нових медија предложена у Лексикону савремене културе – „назив компјутерски подржаних дигиталних и умрежених електронских медија који се све више замењује умногоме синонимно коришћеним појмом мултимедијалност“ (2008, стр. 480), али и детаљније објашњење појма – „током деведесетих садржина појма се у великој мери сузила и ограничила на умрежене медије, односно хипермедиј интернет, позициониран између усмености и писмености, између индивидуалних и масовних медија“ (2008, стр. 481). Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

13

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

Током протекле две деценије скоро све медијске индустрије увиделе су користи од употребе рачунара у продукцији. Рачунари се рутински користе у филмској индустрији и телевизијској продукцији за израду шпица, титлова, специјалне ефекте и монтажу. У издаваштву штампе, новина и часописа рачунари су постали незамењиви за писање текстова, прелом и штампање финалних производа. За израду дигиталних фотографија, посебно великих формата (за билборде, за аутобусе), такодје се користе рачунари. У дистрибуцији традиционалних медија одавно се користе рачунари. Још 1999. године аутор овог рада био је сведок дистрибуције дневног листа Радничке новине у Пекингу преко центара и штампарија у више од двадесет градова. Новине Њујорк Тајмс и Вол стрит џорнал више од две деценије дигиталне копије својих издања шаљу у штампарије широм земље како би тамо биле штампане и дистрибуиране. Ово су само неки примери како је дигитализација продукције, дистрибуције и излагања променила свеукупност медијског система, дигитална конвергенција је условила конвергенцију медија. Разлог је сасвим једноставан: једном када су масмедијски материјали дигитализовани лако их је претварати у било који облик. Иако је овај процес започет тек пре десетак година, сада је то свакодневна рутина у медијима јер „дигитализација садржаја подстиче дистрибуцију у већем броју медија јер захваљујући њој садржај постаје вишеплатформски скуп података“ (Tjrou, 2012, стр. 304). Дечији програми, спорт, забавне емисије, акциони филмови, непосредни маркетинг, најновије вести и одредјене врсте музике најлакше прелазе из једног медија у други. Можемо ли да замислимо другачију припрему новинског текста, куцањем у једном или више примерака на машини за куцање? Такав текст не би могао да се претвара у сировину за медијски материјал у другом медију. Прекуцавање тома текстова и скенирање, био би спор и веома скуп процес.

3. НОВИ МЕДИЈИ 3.1. Индивидуалност, интерактивност, глобалност Нови медији се могу анализирати искључиво у оквиру електронских комуникација. Роленд Лоример говори о три врсте електронске комуникације: (1) електронска усмена комуникација која је највише фокусирана на људски глас и реторичку структуру поруке, (2) електронска аудио‐визуелна комуникација делује кроз садејство слике и изговорене речи, односно музике, шумова и тренутне тишине и (3) електронска текстуално‐нумеричка комуникација која је најчешће условљена компјутерском технологијом. Појам који је неодвојив од нових медија – конвергенција, дефинише се и као „преплитање путева или комбинација која резултира у трансформацији све од конвергирајућих технологија или ентитета, као и у стварању нове 14

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

технологије или ентитета“ (Fidler, 2004, стр. 374). Реч је о интердисциплинарном појму који повезује медијску технологију, индустрију, садржај и публику/кориснике, сматра теоретичар медија и масовних комуникација Хенри Џенкинс и додаје да када говоримо о конвергенцији, мислимо на пет паралелних процеса – техничку, економску, друштвену, културну и глобалну конвергенцију (Jenkins, 2001, стр. 93). Подсетимо да нови медији настају у другој половини XX века, када су се стекле техничке могућности за развој овакве технологије, што је основа за тврдњу да је реч о технички посредованој комуникацији. Најчешће неодвојиви од појма нови медији, глобални медији својим системом вредности у виду програма превазилазе локалне и националне карактеристике, првобитно географске, и позиционирају се на светском тржишту као кључни актери медијске индустрије омогућавајући својој публици, без обзира где се налазе, да користе (гледају, слушају, читају) понуђене програмске садржаје. Савремена теорија медија, кроз појам конвергенције, говори о развоју дигиталне технологије, односно интеграцији текста, бројева, слика и звукова који су раније чинили доминантне елементе појединачних медија, па су тако били и посматрани. Било да је ријеч о тексту, звуку или слици, чињеница је да су потенцијали медијског садржаја већи, односно да је нагомилани садржај могуће користити сходно сопственим сензибилитетима. Нови медији, интернет поготово, употпуњавају или превазилазе карактеристике традиционалних медија. Занимљиво је да је и даље могуће говорити о индивидуалности као кључној предности штампаних медија (и Лоример тврди да је електронска текстуално‐нумеричка комуникација најмање друштвена), али и о изостанку ефемерних садржаја, с обзиром на чињеницу да је новомедијски садржај акумулиран. Једна од продукционих опција јесте да нови медији преузимају садржаје традиционалних медија, односно да свој програм копирају путем новог канала медијске дистрибуције. С друге стране, изворни новомедијски садржај пружа веће могућности, а што је, продукционо важније, обраћа се другим корисницима. Није реч о публици, већ о корисницима, с обзиром на чињеницу да су новомедијски конзументи мерљивији и понашају се по другачијим принципима у односу на публику традиционалних медија. Врло лако је могуће доћи до бројних података који се тичу, не само социјалног и демографског карактера, већ говоре и о психолошким карактеристикама и преференцијалима корисника. Сваки профил на друштвеној мрежи је мање више одраз жеља његовог корисника, објаве на профилу се могу анализирати са више аспеката као и изабране теме и догадјаји, што у случају масовне публике није могуће осим по неким заједничким, општим карактеристикама.

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

15

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

У контексту индивидуалности и акумулираних медијских садржаја, о којима је већ било речи, неопходно је увести и појам интерактивности, с обзиром на чињеницу да нови медији омогућавају највећи степен двосмерне комуникације. Брзе реакције на програм, као и стварање персонализованих медијских садржаја омогућени су кроз бројне софтвере. Управо је интерактивност довела до стварања активне публике у селекцији и креирању медијских садржаја. У односу на традиционалне медије, улога интерактивне публике, сасвим извесно је новина, с обзиром да се може говорити о директном утицају на менаџмент програмских садржаја. Интерактивна публика користи нове могућности да заузме и нове улоге – па смо након пасивне и активне публике, добили интерактивну публику која користи своју моћ не само да би променила канал или станицу већ да би утицала на садржај, мењала га, допуњавала, а затим даље дистрибуирала.Такво техничко‐технолошко, али и продукционо, окружење довело је и до стварања неформалних персоналних и персонализованих медија. Разне друштвене мреже (Facebook, Twitter), али и један од најпопуларнијих сајтова, YouTube, омогућавају својим корисницима да сами буду аутори, односно да планирају, селектују или креирају и дистрибуирају медијске садржаје. Кроз ове категорије могуће је анализирати и пословни оквир нових медија. Комбинација појма мултитаскинг корисника, који истовремено могу гледати ТВ, слушати музику, слати е‐маил и обављати још неколико активности, у оквиру друштвене конвергенције и експлозија креативности до које долази у културној конвергенцији, омогућавају процват такозваног градјанског новинарства, односно неформалних новинара, да медијски садржај чувају, коментаришу, мењају, прилагођавају и поново дистрибуирају – наравно, захваљујући дигитализацији која је у основи техничка конвергенција а све то у контексту економске и глобалне конвергенције.

3.2. Нови медији и медијски професионалци Најшира класификација фактора утицаја, без обзира на то да ли је реч о комерцијалним или јавним медијима, одвија се на равни спољашњи– унутрашњи фактори. Медијске куће обезбеђују основни оквир за развој новинарства а медијске организације и окружење у којем се професија мења и развија. Организација редакције, дневна новинарска рутина, професионални и етички стандарди и укупни процес производње садржаја везани су за медијске куће. Ваља истаћи да су криза и промене у медијској индустрији глобалне, али се оне различито испољавају у различитим политичким, културним и медијским окружењима. Ако медијске професије, посебно новинарске тумачимо у складу са социолошким тумачењем „професије, то су идентитети које треба градити, статуси које треба бранити, територије које треба штитити, 16

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

клијентела коју треба охрабрити“ (Paradez, 2009, стр. 224). Било да је реч о идентитету, статусу или нечем трећем, чињеница је, под утицајем нових технологија, издиференциране су професије нових медија. Ову промену условила је трансформација нових медија из канала (где је програмски садржај искључиво репродукован) до аутономне програмско-продукционе целине која истовремено може да понуди визуелне, аудитивне и на тексту засноване информације. На основу упоредне анализе карактеристика традиционалних и нових медија, долазимо до закључка да је промене могуће идентификовати искључиво у програмској логици, односно менаџменту програма. Основни узрок овоме је у степену интерактивности, односно могућности корисника садржаја нових медија да исте селектују или креирају, коментаришу, (ре)дистрибуирају. Овакав концепт настао је на приципу персонализованих медија, с обзиром да је индивидуалност једна од основних карактеристика нових медија. Међутим, када је ријеч о теоријским, техничким и стручним знањима које медијски професионалац мора да поседује долазимо до закључка да они нису суштински различити, већ да долази до другачијег приступа истим знањима, односно да се та знања користе на другачији начин. Писање за штампу и онлајн медије, на пример, у оба случаја подразумева да прича буде добро написана, али се разликује по начину писања, који је примерен медију. Традиционалан начин писања подразумева представљање информације у потпуности, тачно и по смисленом реду, коју ће читалац пратити од почетка до краја. Онлајн новинарство представља сасвим другачији начин стварања приче.„Додавањем линкова ка спољним информацијама већина Веб страница постаје вишесмерна- подстиче вас да сами одредјујете пут, да се задржите на једном аспекту приче и о њему прочитати нешто више“ (Krejg, 2010, стр. 167). Публика на овај начин улази у интеракцију са онлајн информацијом и нема сигурног водича у професионалном новинару, већ је сам себи водич кроз текст. Успешни новинари у XXI веку биће они који своје писање прилагоде новом начину читања вести што захтева познавање традиционалних техника новинарског приповедања и потпуно ново размишљање о начину структурисања приче. Могло би се тврдити да долази и до конвергенције знања, медијски професионалац и сам може постати конвергентна средина, у којој знање пролази онај процес који су прошли традиционални медији. У аналогији, долази до квантитативне, али не и квалитативне промене знања – иако је реч о релативно истим областима знања које медијски професионалац мора да поседује, они морају бити прилагођени новом медијском окружењу у коме је неопходно познавати тржиште, величину и значај конкуренције као и потенцијале даљег развоја. У том смислу, као што је неопходна интеракција између различитих медија, мора Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

17

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

постојати и интеракција између различитих области и нивоа знања, поготово с обзиром на чињеницу да је знање кључна категорија која професионалца разликује у односу на кориснике нових медија. Управо због свега наведеног је неопходно додатно водити рачуна о стратегијама образовања медијских професионалаца, а са аспекта знања као категорије која ће обезбедити успешно функционисање медијске институције. Образовање је темељ сваке професије, али права професија очуваће поверење грађана онолико колико је спремна да прихватити одговорност, да се придржава правила струке и етичких кодекса. Према истраживању које је провела Heather Prudey (2000.) 30% анкетираних послодаваца тражи да се у образовању нагласак стави на вештину, а само 7% тражи знање. У истом истраживању 60% оних који запошљавају од новинара очекује да ће бити: знатижељни, позитивни, ентузијасти, способни да раде под притиском и да брзо уче. Нису истицали да траже склоност размишљању или осећај јавне дужности и одговорности (De Bourgh, 2003, стр. 109). Послодавци су очито свуда исти: како би остварили профит, траже тачно одређену радну снагу с врло конкретним знањима. “Како би испунили оно што се од њих очекује, новинарима је потребно образовање које им омогућава да схвате ширу перспективу себе, али и друштва, како би могли постављати питања и доводити у питање. Вештине су у томе потребне, али и интелектуална сигурност која долази од знања” (De Bourgh, 2003, стр. 109). За успешну и ефективну јавну комуникацију неопходна је и медијска присменост корисника медијских садржаја, да знају да користе медије, а не да медији програмирају њих, њихово време, одлуке и префериране садржаје. У информационој џунгли, мећави или једноставније, презасићеној јавној сфери информацијама ваља препознати праве и корисне информације у односу на спиноване1 или нетачне. То није нелегалан начин рада. Важно је да се разликују од уобичајених метода ПР-а чији је циљ да пронађу, прикупе, обраде и понуде информације медијима желећи да им скрену пажњу на неке теме. То ко ће које теме заступати и на који начин, на крају, зависи од личног и професионалног интегритета сваког појединца. За све оне који у том ланцу пласирања и конзумације информација учествују битно је да буду медијски писмени и на исправан начин „читају“ поруке.

1

Спиновање је, кажу теоретичари, алат којим се нека тема у медијима „заврти“ (дословно од речи spin која значи завртети) у правцу који одговара покретачу спина. Спиновање информације се може постићи, рецимо, наметањем нове теме у медијима како би се заташкала нека друга, обично неповољна, селективним истицањем чињеница које иду у прилог оној страни која спинује, дозирањем информација.

18

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

4. ИНТЕРАКЦИЈА, ИНОВАЦИЈА=КОМУНИКАЦИЈА Покушај разумевања промена у глобалном друштву насталих појавом нових медија отворио је многа питања као што су: хоће ли појавом нових медија нестати традиционални, да ли нова технологија корисницима штеди или одузима време, колико су поуздане информације које објављују нови медији као и колико се традиционални медији могу прилагодити новим технологијама, а интернет постојећим медијским структурама и потребама учесника у комуникацији? За медијске професионалце убрзање такозваног трећег таласа значи нова искушења професије: професионални комуникатор или блогер? Ако се зна да су почетком XIX века вести у удаљене крајеве путовале више месеци, а у првој деценији XXI века публика може да прати директан пренос догађаја и одмах реагује, онда се може сагледати доступност, брзина и интерактивност, јер су на располагању много бржи начини комуникације (мобилни телефони, сателитски телефони, интернет). Електронски медији (нарочито телевизија) покушавају да одрже корак са жељама публике која се већ окреће новим мултимедијима. Дејство телевизије (моћ слике) као најспектакуларнији електронски продужетак наших чула, темељи се на директном преносу догађаја. Такозвани телевизијски спектакл у реалном времену милионима гледалаца преноси догађаје који су у току. У медијасфери сада се појављује озбиљна конкуренција производјача вести као основног задатка традиционалног новинарства. Тако се на медијској сцени појављују а) ПР сектор и б) грађанско новинарство, који битно детерминишу новинарство у новим условима. За разумевање позиције новинарства у условима медијске конвергенције треба разбити заблуду да има непрофитних облика новинарства, профит није само наплата у новцу. Профит је и када непознати блогују, постајући познати макар у ужој заједници блогера. Из те „познатости“ произилазе и друге врсте профита (банери, рекламни слогани, писање о одредјеном производу у дневничком маниру.)

4.1. ПР и новинарство У дигитално доба, вести су оно што објаве Твитераши, Facebook странице, односно „News feed“, па се може рећи да су то за модерну популацију у XXI веку основни медији. Али те технолошки условљене промене у медијима имају далекосежан утицај на промене у новинарству, зато што је једна непознаница ко ће у будућности финансирати производњу информација и друга, да ли ће то бити улога професионалаца. ПР индустрија почетком овог века постепено преузима критичну и спорну улогу у прикупљању и дистрибуцији вести, са Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

19

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

задатком да обухвати догађаје, процесе и иницијативе од јавног интереса. Службе за односе с јавношћу компанија, државних органа, партија, институција и невладиног сектора одредјују медијске садржаје диктирајући време саопштавања, теме и неретко, начин извештавања. Једном речју, да би организације и појединци успешно покренули и одржали поруку преко различитих платформи у условима дигиталне револуције, они су принуђени да приступе ПР форми. „Захтев за ПР службом се брзо развија: целокупни британски сектор сада запошљава 30.000 професионалаца, стварајући сваке године више од шест милијарди фунти профита. Сектор обухвата различите фирме, које пакују све од корисничких производа до образложења рата. Поред тога, владине агенције и организације углавном запошљавају своје ПР особље, у лику референата штампе и директора корпоративних комуникација. Ова два повезана света – самосталне ПР агенције и унутрашња ПР одељења – производе прегршт информација о производу, служби, иницијативама, или политици, и шире свој програм рада на дневној, или чак часовној бази.“1 Успон ПР индустрије, поставља озбиљна питања о будућности прецизног, независног и на чињеницама заснованог новинарства. Да би обезбедили своју причу новинари се све више окрећу ПР-у, уместо појединцу, који има директан удео у догађању, па су новинари све чешће у позицији да буду стенографи утицајних, или пежоративно, сталак за микрофон. Зависност од информација из извора ПР одваја вести од њиховог контекста. Отуда постоји реалан разлог да се сумња у аутентичност и истинитост прича, анкета, изјава, које потичу од комуникационих консултаната. Усмереност на тржиште које води ПР не мора нужно да се равна са јавним интересом или етосом балансираног, објективног извештавања. Акценат је увек на потребама клијената. Крајем последње деценије двадесетог века и британско новинарство је суочено са све чешћим смањењем трошкова и све већим ослањањем на службе односа с јавношћу. Ницк Давиес је 2008. године истраживањем потврдио ову тенденцију. Анализом близу три хиљаде текстова у Times-у, Independent-у, Daily Telegraph-у, Daily Mail-у i Guardian-у, утврдио је да су агенције и службе односа с јавношћу доманинатни извори информација. Новинари су само у 12 одсто случајева трагали за информацијама. Некритичко преузимање садржаја агенција и служби ПР, омогућава да се у медијима надју садржаји економски или политички моћних и када не би прошли критеријуме селекције вести. Више медијских садржаја значи и већи утицај у јавности, заснован на економској и политичкој моћи и смањеној одговорности и кредибилитету новинарства. Све чешће се јављају и заговарачи 1

Liz Luis Jones, Chartered Institute of Public Relations; www.cipr.co.uk

20

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

симбиозе ове две делатности. Односи с јавношћу су, према њима, партнер новинара, новинари данас без делатности за односе с јавношћу не би свој посао могли обављати квалитетно и брзо. Новинари се могу ослонити на односе с јавношћу све док им пласирају истините и проверене информације, а то би требало бити трајно, с обзиром на то да је чување кредибилитета и темељни интерес стручњака за ПР. Кад је реч о ПР-у, она се може посматрати као интегрална компонента медија, која у тој симбиози са новинарством може донети економску ефикасност и социјалне добитке, али уз наглашену потребу за већом транспарентношћу међу новинарима и изворима вести. Реч је о реалности која наступа и потреби да се са том реалношћу новинарство – повеже, уместо да је игнорише или напада, сматрају заговорници ове идеје, коју, новинари не подржавају, бар не у јавности. Дигитализација медјутим мења и професију односа с јавношћу, како најављују најразвијеније светске компаније. Компанија Coca-Cola, крајем новембра 2013., најавила је да ће сва своја саопштења за јавност, као и класичне корпоративне сајтове, укинути до 2015. године. Уместо тога своје приче представљаће преко властитих медија. У компанији Coca-Cola, при доношењу ове одлуке, водили су се чињеницом је данас најважнији квалитетан садржај који подстиче интеракцију, а да су класична саопштења за јавност и досадни корпоративни сајтови ствар прошлости. Ashley Brown, Group Director of Digital Communications and Social Media kompanije Coca-Cola, рекао је тим поводом да је важно ићи у корак са временом, померати границе, стварати квалитетне приче, бити у сталној комуникацији са потрошачима и сарађивати са њима. У своје редове Цоца-Цола већ позива бројне текстописце са новинарским искуством. Наиме, њихов задатак биће да стварају квалитетне садржаје који ће „подстицати“ циљне групе компаније Coca-Cola.1 Иако се потпуна реализација очекује тек у 2015., опсежне промене су већ далеко одмакле. Овим је успешна светска компанија закорачила у будућност, где ће успешност комуникације бити примарно заснована на актуелности и атрактивности садржаја који се нуди и могућности за успостављањем квалитетног дијалога, односно интеракцији. У наредним годинама неће бити важно ко информацију пласира (институција, компанија, ПР агенција) нити путем којих канала долази до нас (објавом у новинама, организацијом догађаја или брзим постављањем на неку од друштвених мрежа). Сваког од нас занимаће искључиво какву вредност та информација за нас има и шта можемо са њом да урадимо, шта из ње да научимо или закључимо. Зато је овај пример важан јер показује како се

1

Према: http://marketingmreza.rs/coca-cola-najavljuje-kraj-saopstenjima-zajavnost/posećeno Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

21

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

излази из традиционалних подела медијских улога које су важиле деценијама уназад. Медијска моћ се, сматрају савремени критичари медија, већ у другој половини двадесетог века преселила у корпоративну сферу а новинарство је унајмљено медијској индустрији да би се културолошки трансформисало у индустрију вести у којој из године у годину све више учествују и службе за односе с јавношћу. У тим секторима задуженим за добар „имиџ“ компанија све више се новинара запошљава. Истраживање Института за медијски мониторинг медју новинарима у Пољској покушало је да установи везу између новинара и запослених у сектору односа с јавношћу. Једно од најзанимљивијих открића је да сваки други новинар размишља да постане професионалац у сектору односа са јавношћу у неком тренутку своје каријере. Привлачност тог занимања новинари изгледа виде у већим зарадама.

4.2. Грађанско новинарство Дигитална медијска конвергенција створила је услове за појаву градјанског новинарства, јавне комуникације на интернету, форумима, друштвеним мрежама, комуникације које попримају форме новинарства. У јавној сфери традиционални новинари и медијске институције нису једини комуникатори, нису више ни једини професионални комуникатори. Успон градјанског новинарства је само једним делом последица технолошких могућности, уз многе друге факторе, као што је новчана накнада, тежња за личним истраживањем, повезаност са појединцима који су наклоњени тој врсти комуникације и слично. Упркос позитивном третману које грађанско новинарство данас ужива, још увек није јасно да ли његово укључивање даје икакву вредност бренду или рекламну вредност сајту. Потискивање професионалних комуникатора изазива сумњу у утицај на вредност вести, посебно због какофоније непроверених информација које могу јавну сферу учинити магловитијом но што она јесте. Ова дилема постаје реалнија, тим пре када се зна да је учествовање у грађанском новинарству неједнако, са тенденцијом да интерактивне особине могу да буду уништене или узурпиране од малог броја дигиталних корисника. Просечно, само један одсто посетилаца сајтова директно комуницира слањем садржаја или остављањем коментара, док је перцепција садржаја корисника знатно подложнија утицају коментара, који могу променити основна значења основног текста. Критичари нових технологија сматрају да уместо ауторитета знања, квалитета медијског садржаја и комуникације који су се одвијали путем традиционалних медија, сада имамо самозване експерте, ауторитете анонимусе који користе лаку доступност нових медија и затрпавају нас 22

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

неквалитетним садржајем, чији ће аутори надјачати као најгласнији, најупорнији, што ће се на крају лоше одразити и на традиционалне медије и комуникацију. Блог, скраћеница од „weblog“, обично се дефинише као веб сајт који садржи низ често ажурираних, обрнуто хронолошки организованих постова, на истој веб страни које обично пише један аутор. Термин блогосфера се користи у пракси да би се описао део сајберпростора који је посвећен блоговима. Блог је лични веб сајт, најчешће се налази на сајту који је специјализован за блогове или на неком званичном, познатом сајту, на пример новинском, на коме корисник пише лични дневник. Може да буде једноставан, као што је свакодневни дневник, али и сложен као веб страна часописа, са бројним сарадницима и тематским деловима. Мишљења о значају блогова су подељена, једна фаворизују овај медијски призвод као вид политичке моћи која је враћена људима, са идејом да је блог срушио разлику између корисника и произвођача медија, као и разлику између медијских професионалаца и публике (Džajls, 2011, стр. 206). Друга мишљења уважавају разлику између блогера професионалаца и блогера аматера: ови први имају знање о својој области и плаћени су да објављују своја гледишта, ови други нису посвећени као професионалци и често одустају од своје блогерске каријере. Сматра се и да је Тwитер потиснуо блогове код већине, посебно код медијских професионалаца који могу да објављују брзе коментаре о томе шта мисле о некој теми (твитове), уместо дугих блогова. Истраживања о ефектима блогова и дометима на медијском тржишту у време припреме овог рада нису спроведена у Србији, где сви важнији листови имају блогове и блогере. У мору блогова и других форми грађанског новинарства појавило се и погрешно тумачење према коме су професионални новинари сувишни у дигиталним медијима. Насупрот томе, технолошке могућности дигиталне револуције ојачавају и проширују вештину новинарства, омогућавајући различите предности које су само неколико година раније биле незамисливе. Ипак, технолошка трансформација новинарства је узрокована економским разлозима, будући да издавачи инвестирају у дигиталне технологије како би смањили све трошкове у ланцу вредности вести. Сходно томе, дигитално усмерени и опремљени новинари више су „стручњаци опште праксе“ него специјалисти, од којих се очекује да обезбеде садржај на вишеструким платформама. Флексибилан начин прикупљања вести постаје опасан по дубину, темељност и прецизност новинарских прилога, будући да превасходно ослањање на мобилне новинаре у односу на стално особље, води до минимизирања извештавања и анализе. У недостатку осмишљеног приступа новинарству доминираће професионални амбијент у коме ће Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

23

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

мобилни новинари бити мање „усађени“ у културни и социјални миље, што оставља погубне последице и по кориснике и по медије. Све већи број информација данас се пласира по слободном нахођењу корисника интернета или друштвених мрежа, а посао селекције додатно се преноси на интернет претраживаче. Људи стичу утисак да су освојили много већу слободу у прибављању информација. Корисник интернета сам одлучује шта прихвата из информативне понуде на мрежи, као и шта ће покушати да саопшти другим људима. Привид информативног благостања, обиље информација којима се лако приступа, али им недостаје потврда веродостојности/кредибилности, објашњава зашто професионални новинари/комуникатори нису сувишни у дигиталним медијима. Веб је омогућио искусним новинарима да учврсте позиције уважених аналитичара и коментатора у медијима, да појачају везе са појединачним брендовима, као и да праве лични бренд који може да се удружи са осталима. Новинари су оснажени онлине могућностима, јер више људи на више платформи чита њихове примерке, што повећава вредност продукције медијских професионалаца.

5. ПРЕДУЗЕТНИЧКО НОВИНАРСТВО Креативни одговори, нове стратегије и разноврсни модели најпотребнији су у време великих промена. У свету традиционалних, масовних медија њихов значај био је пресудан будући да је у медијској индустрији новинарство углавном било могуће практиковати унутар медијских кућа (уз релативно кратку историју freelance новинарства). Многобројни проблеми у традиционалним медијима, од политичких притисака и све интензивнијег утицаја економских центара моћи, до све тежих услова рада и финансијске ситуације у којој се налазе новинари, приморавају медијске професионалце да трагају за новим моделима пословања како би опстали у медијској сфери. Као одговор на наведене изазове у САД је, у Центру иновација и комуникација, на Универзитету Стенфорд, још пре десетак година почео да се развија концепт „предузетничког новинарства“ (entrepreneurial journalism). Ту праксу, кроз семинаре и различите пројекте, обично преносе организације невладиног сектора које у свом називу или у опису делатности имају префикс „независни“. Новинари осим упознавања са специфичностима веб новинарства, обучавају се и за дефинисање бизнис модела, као и за продукцију веб сајтова који ће захваљујући свом садржају и дизајну на најбољи начин одговорити на потребе специфичне циљне групе. Иако су курсеви посвећени предузетничком новинарству већ годинама саставни део студијских програма на престижним америчким универзитетима који образују новинаре, овај концепт је још увек недовољно познат у Европи. Директор Медијског програма за 24

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

Југоисточну Европу Фондације Конрад Аденауер Кристијан Шпар каже да „овај програм доноси двоструку корист, јер омогућава младим новинарима самозапошљавање, а истовремено обезбеђује развој независног онлајн новинарства које недостаје свим земљама Југоисточне Европе.“1 Шпар сматра да је „предузетничко новинарство недовољно познат термин у јавности, али у основи он подразумева развој независног онлајн новинарства, рад новинара као фриленсера и самозапошљавање новинара, као и разумевање новинарства као независног бизниса, првенствено на интернету. То је веома битно за све земље региона јер традиционални медији још не обезбеђују довољно разноврсности и уравнотеженог извештавања који су неопходни за сваку демократију“. Он каже да би управо онлајн медији могли да обезбеде ту медијску разноврсност и уравнотежено извештавање које нам недостаје, јер су медији у нашем региону изразито поларизовани, па тако, примера ради, с једне стране имамо медије који изразито позитивно извештавају о својим владама, а с друге стране медије који извештавају изузетно негативно. „Новинари дефинитивно треба више да размишљају на предузетнички начин или бар да размотре могућност самозапошљавања, јер су услови рада у већини традиционалних медија веома лоши и многи власници не подстичу новинаре на критичко и независно новинарство, а познато је да новинари нису ни довољно плаћени. Због тога се данас предузетничко новинарство јавља као нека врста алтернативе, али и одлична шанса за младе новинаре да започну своје каријере и буду независни“, објашњава Шпар и додаје да за покретање сајта није потребно средстава и новца као за покретање неког штампаног медија или телевизије, што додатно олакшава развој овог новог концепта у новинарству. Аутори овог програма сматрају да је додатан проблем у традиционалним медијима чињеница да многи власници у региону нису издавачи, већ бизнисмени из других сектора привреде, који су неретко активни и у политичком животу и користе медије као подршку за своје пословне или политичке интересе, па медије самим тим не користе за производњу квалитетних медијских садржаја, већ као вид политичког притиска. Стога се развојем онлајн сфере уједно отвара и нова шанса за развој независног новинарства, а један од предуслова је да новинари иновацијама редефинишу своју струку и супротставе се економској реалности њихове професије.

5. “МУЛТИМЕДИЈАЛНА“ ПУБЛИКА Појам „публике“ се мења са променама у медијима и са појавом интерактивних медија спорна је већина ранијих схватања публике.

1

http://rs.ejo-online.eu/3663/ekonomija-medija/onlajn-mediji-sansa-za-nezavisnonovinarstvo Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

25

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

Однос који људи имају према медијима – традиционалним, масовним медијима и дигиталним медијима су вишедимензионални, баш као што је нови контекст присуства медија у животима људи. За савремену медијску публику се тврди да је образованија и самосвеснија у избору медијских садржаја. Нове информационо комуникационе технологије омогућиле су нове платформе, моћне претраживаче, нове облике изражавања појединачних идеја и могућности за расправу, нове видове дистрибуције знања, онлајн заједнице. Саобразно доступности и раширености, нови медији, премашују утицаје традиционалних. Млади су публика нових медија, они радије користе Фејсбук или Твитер, него традиционалне медије, мобилни телефон пре него телевизијски или радио апарат као платформу за информисање. То је закључак истраживања медју студентима Учитељског факултета, спроведеног фебруара 2013. за потребе овог рада. Мреже на интернету и мобилни телефон користи 90, односно 87 одсто испитаних, али и значајан део њих гледа телевизијски програм (79%). У односу на период од пре десет година, више (26%) и много више ( 46%) користи медије, што значи да две трећине њих више користи медије у односу на деценију уназад. Промењена је структура медијских садржаја: најредје се чита штампа (85%), слуша радио (65%) док је на трећем месту по количини времена телевизија (47%). Само класичне медије користи тек 4 одсто учесника истраживања, док шест пута више (26%) користи само нове медије. Без обзира да ли је реч о традиционалним или новим медијима, већина (63%) их користи за информисање о темама које су им занимљиве, за забаву (40%), док само мали број испитаника (5%) медије користи да би се едуковало. Редослед основних функција медија није битно промењен током последње деценије. Упоредићемо даље коришћење медија за забаву са становишта поделе на традиционалне и нове медије: друштвене мреже, најчешће Фејсбук, за забаву и комуникацију са познатим и непознатим особама користи 90% студената Учитељског факултета. Више од половине (53%) се информише само преко друштвених мрежа, док медју онима који користе и класичне медије, већина (80%) бира њихове информативне садржаје, половина се опредељује за забавне а на трећем месту су (26%) образовни садржаји традиционалних медија. Без профила на некој друштвеној мрежи само је један одсто учесника анкете. Новинарство у Србији независним сматра само шест одсто анкетираних, да није сасвим независно изјаснило се 26%, док је две трећине оценило да је зависно (22%), од економије (20%) и политике (29%). Приближан је скор одговора на питање о зависности медија, па је могуће закључити да студенти имају висок лични ниво разумевања медија. Када је реч веродостојности садржаја медија на скали од 1-5, два посто испитаника је проширило скалу на десет, како би изразили 26

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

манипулативни карактер програма, мали број (4%) сматра да медији пружају реалистичну слику света, док је највећи део оценио да су медији манипулативни (27%) и веома манипулативни (48%), односно три четвртине укупног броја испитаника. Велика већина (88%) мисли да зна да „чита“ медијске садржаје, али би више од половине, (59%) радо похадјало курс медијске писмености. У телевизијском програму им недостају позитивни примери (74%) и животне приче које инспиришу (72%), више спорта (45%), забаве и корисних информација (44%), док претераним сматрају део информативних програма посвећен активностима политичара (83%) и вести о криминалу, несрећама и друге негативног садржаја. Посебно је занимљиво да је 59 процената имало идеју о другачијем креирању почетка централних информативних емисија. Ови млади људи знају шта хоће од медија (старих и нових), ближи су им нови, што је веома важно са аспекта чињенице да ће им за само неколико година бити поверена деца предшколског узраста, која су већ сада, према истраживању Филозофског факултета у Новом Саду, изложена медијским садржајима и до десет сати дневно. Резултати истраживања медју основцима неколико школа у Београду показују колико су млади опседнути рачунарима; без њега ниједан дан не може да проведе готово 10 одсто ученика, што указује да полако постају зависници од рачунара. * Време које проводе ученици на рачунару своди се на играње игрица 41,9 одсто. * Дечаци више играју игрице од девојчица око 58, а девојчице 25,5 одсто. * Број ученика који сурфују по интернету је око 64 процената, и у томе предњаче девојчице, што је случај и са Фејсбуком који користи 41 одсто ученика. За петину ђака рачунар позитивно утиче на њихов успех у школи, а трећина мисли да је утицај негативан, док остали сматрају да он нема никаквог утицаја. Када би ученици време и концентрацију коју користе са рачунаром у истој мери користили за учење, скоро сви би били одлични ђаци.1 Постојање клинике за одвикавање од зависности од компјутера у Београду, чији су пацијенти узраста 11 и 12, а најмлађи осам година, потврда је да смо увелико закорачили у ИТ будућност. На ширем узорку, истраживање које је у 12 земаља спровела водећа светска агенција за односе с јавношћу „Ketchum“ (2012.) показало је да традиционални медији попут новина, телевизије и радија и даље су најефикаснији начин комуницирања с јавношћу у односу на 1

Ово су само неки од алармантних података до којих је дошао Слободан Малушић, специјалиста педагогије у истраживању које је спровео међу ђацима од петог до осмог разреда у неколико београдских основних школа. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

27

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

комуницирање на друштвеним мрежама као што су Фејсбук или Твитер. Овај резултат нам говори да, упркос невероватној експанзији друштвених мрежа последњих година, постоји публика која и даље најбоље реагује на традиционалне начине комуникације, доживљавајући их као природније и приступачније. Зато су сва разматрања типова публика могућа на претпостављеном моделу по коме ће се разлике у социо-демографским карактеристикама и културном капиталу одразити на избор медија и укупно поверење у медије. Таквих истраживања на репрезентативном узорку у Србији нема.

6. ПРИМЕРИ НОВЕ КОМУНИКАЦИЈСКЕ ПАРАДИГМЕ Нова комуникацијска парадигма логична је последица револуције коју су друштвене мреже донеле. Пре само десетак година било је потребно више сати да бисте одређену информацију пренели, а ланац продукције је подразумевао учешће већег броја људи. Захваљујући друштвеним мрежама данас су потребни минути. Пре поменутих десетак година информације су креирале компаније или институције, данас информације креира свако – друштвени активизам је постала популарна синтагма. Могућност некомуницирања или одбијања активног дијалога практично више и не постоји – ако ви не комуницирате, о вама ће се причати и слику о вама ће креирати неко други, понекад засновану и на непровереним и непрецизним информацијама. Србија и регион нимало не заостају у овим трендовима. Иако се и даље дневно медијима шаље хиљаде саопштења, велики број компанија и институција основао је специјализоване тимове за креирање садржаја и њихов пласман кроз традиционалне и дигиталне канале. Они сами за себе постају редакције или издавачи који директно комуницирају са интересним јавностима, ослањајући се при том све више на властите канале. Иако је корпоративни сектор први ухватио корак са овом променом, брзо су се прикључили и остали, па данас чак и политичке партије имају посебне тимове за прављење садржаја и директну комуникацију са гласачима на интернету. Све ово утиче и на понашање осталих у ланцу комуникације. Онда када компаније и институције постану креатори садржаја и остваре дијалог са корисницима директно, утицај агенција за односе са јавношћу које своје пословање буду базирале на традиционалном приступу значајно ће опасти. Класични медији ће такође трпети велике промене, већина штампаних медија ће адаптирати своје уредничке политике и редакцијску структуру тако да фокус ставе на рад на информативним порталима. Правце развоја медијасфере диктирају промене које долазе од најразвијенијих, најмоћнијих и најбогатијих глобалних компанија. У 28

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

дигиталном свету где ће на свакој платформи информација бити превише, само садржај који ће се својом вредношћу и јединственошћу издвајати од других, задобиће поверење. Дакле, они који знају да испричају причу остају и даље најуспешнији, па макар не били креативни ствараоци људске врсте. Реј Курцвајл, стручњак за вештачку интелигенцију у компанији Google, предвиђа да ће до 2029. рачунари бити паметнији од људи. Предузетник и футуролог већ је предвидео да ће у наредних 15 година компјутери постајати све интелигентнији и да ће моћи да разумеју шта говоримо, уче из искуства, шале се, причају приче, па чак и флертују. Паметни компјутери већ замењују новинаре. Последњи земљотрес који је Лос Анђелес погодио у марту 2014, имао је снагу од 5,3 степена Рихтерове скале, али прву вест је објавио „Лос Анђелес тајмс“ само пар минута након што се догодио. Њен аутор није био новинар који је у рано јутро држао прсте на тастатури чекајући ненајављени потрес. Супербрза вест стигла је захваљући роботизованом писању које је овај лист од недавна почео да користи. Кена Швенкеа, новинара и програмера „ЛА тајмс“, земљотрес је пробудио у 6 и 25 ујутру. Он је устао из кревета, отишао до компјутера где је видео да га кратка вест коју је написао робот већ чека и само је притиснуо „Објави“. Швенке, који је био потписан испод вести није аутор већ програм „Квејкбот“ који је он направио пре нешто више од две године. „Квејкбот“ се у писању вести ослањао на веродостојне изворе, попут Америчког геолошког завода, и убацивао податке у већ припремљен основни текст. Швенке тврди да је роботизовано писање у случају „ЛА тајмса“ само додатна помоћ. „Оно штеди људима доста времена и за одређене приче обезбеђује информацију обично на једнако добар начин као и било ко други. Како га ми видимо, оно неће укинути било чији посао већ ће сваком посао чинити интересантнијим“, рекао је Швенке за „Hafington post“.1 Иако су медији објавили да је „ЛА тајмс“ родоначелник овакве футуристичке врсте новинарства, алгоритми попут „Квејкботовог“ су у употреби у протеклих неколико година и велики сајтови су их већ користили за писање вести. Чикашка фирма „Наратив сајенс“ специјализована је за роботизовано писање и њене алгоритме корсите велики интернет играчи, али се ретко који од сајтова реши да призна да им вест није написала људска рука. Према доступним подацима пре „ЛА тајмса“, само је магазин „Форбс“ отворено признао да је користио услуге роботизованог писања за свој сајт. И у области маркетиншких комуникација промене изазване технолошким развојем диктирају нове садржаје и нове платформе за 1

Према: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/453684/Roboti-pisu-vesti-u-LA-tajmsu-i-Forbsu

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

29

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

пренос и презентацију. Златно доба телевизије, када је највећи део прихода од маркетинга у медијима завршавао у касама телевизија са најбољим рејтингом, полако пролази. Компанија ЛЕДмедиа спровела је крајем фебруара 2014. истраживање на тему оглашавања и мултимедијалних реклама, у коме је учествовао 261 грађанин Новог Сада. На питање, које врста реклама највише привлаче пажњу и подстичу на куповину, 42 одсто испитаника рекло је ТВ огласи, а 21 одсто банери и друге рекламе на интернету. Свега 9 одсто учесника анкете рекло је да их на куповину подстичу статични билборди и друга врста спољног оглашавања, 7 одсто рекламе на и у возилима јавног градског превоза, 6 одсто мултимедијалне рекламе на ЛЕД екранима, а по 5 одсто грађана обраћа пажњу на радио и принт огласе. Занимљив је податак да је 58 одсто учесника анкете рекло да примећује оутдоор рекламе, а свега 5 одсто њих пажљиво их посматра и чита. Преко трећине испитаника (37 одсто) рекло је да не обраћа пажњу на оутдоор рекламе. У последњих 60 секунди, чак 62 одсто испитаних грађана Новог Сада рекло је да је приметило неку рекламу у свом окружењу, док је 56 одсто управо видело рекламе које су емитоване на возилу компаније ЛЕДмедиа. Рекламе емитоване на ЛЕДмедиа возилу привукле су подједнаку пажњу и мушкараца и жена, у поподневним часовима (64 одсто). Резултати истраживања, такође, показују да 73 одсто испитаних грађана сматра да их мултимедијалне рекламе информишу, док 54 одсто њих каже да их ова врста реклама мотивише да купе неки производ или услугу. Сматрају да су мултимедијалне рекламе забавне (68 одсто), али и да су мање заморне од огласа у другим медијима (74 одсто). Чак 84 одсто испитаних грађана потврдило је да су мултимедијалне рекламе другачије и да привлаче пажњу. 1 Иако је истраживање спроведено на релативно малом узорку, оно ипак показује промену ставова популације на тему оглашавања и реклама. Информационо доба намеће нове облике маркетиншких комуникација, нове начине оглашавања производа и услуга па више није редак случај да села без основних путева до већих центара, своје услуге у туризму нуде преко савремених веб сајтова.

7. ЗАКЉУЧАК Аутори овог рада заступају тезу да и поред промене темељне улоге новинарства под утицајем брзих промена које доноси информационо доба, грађанско новинарство не може да замени професионалне новинаре у мултимедијалним редакцијама. Њихова друштвена функција у јавној сфери измењена је али није избрисана применом нових информационо - комуникационих технологија. Новинарство се још увек 1

http://marketingmreza.rs/multimedijalne-reklame-su-drugacije-privlace-paznju/

30

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

сматра важним предусловом за изградњу демократског поретка, као извор информација потребних градјанима за укључивање у процесе одлучивања. Да не би постале жртве информатичке револуције, медијске организације и новинарство траже начине да се прилагоде новим условима дистрибуције медијског садржаја. Традиционални медији користе нову технологију за пренос медијских садржаја, нови медији траже од новинара више вештине у раду на више платформи, маркетиншки стручњаци се окрећу мултимедијалним рекламама. Дисперзија и хетерогеност нових медија и нове публике захтевају пажљиву и осмишљену изградњу комуникационе инфраструктуре и културе нове праксе, јер није реч само о новом животном стилу, заснованом на дигиталним справама, већ пре свега о трансформисаном облику новинарства које представља изазов донедавно преовладавајућем монополу медија, на једној, али и отварање простора различитим врстама манипулација, једностраности и недоречености у режији нових медија, с друге стране. Интерактивност и иновативност као основне вредности нових медија, став је аутора овог рада, убрзаће промене и приближавање традиционалних, новим медијима. На основу неколико примера нове комуникационе парадигме, аутор је настојао да укаже на неопходност прихватања промена у сфери комуникација у медијској, привредној, политичкој и маркетиншкој области. Теоријска расправа о садашњости и будућности медија, и могућности да они постану доминантно средство бизниса и промоције интереса корпоративних и политичких центара моћи, започета у академској заједници са првим резултатима истраживања коришћења интернета, треба да укаже на све аспекте дигитализације, њене позитивне али и негативне ефекте. Посебно је важан утицај коришћења нових медија на младу популацију, показала су истраживања међу ученицима основних школа у Београду и међу студентима Учитељског факултета, којима ће, по завршетку школовања, бити поверена нова генерација „дигиталних домородаца“, деце која проводе и по десетак сати дневно за рачунаром. Криза новинарства, медија и старих пословних модела, супротна јавном интересу, оставиће дубоке последице на демократском, културолошком, образовном и васпитном плану будућих генерација. Последице неодговорног, непрофесионалног и медијском капиталу примереног програма већ су видљиве. Технолошки напредак условљава наглашену обавезу новинара и целе медијске заједнице да трагају за новим карактеристикама и медијским умећима. Глобалне комуникације се мењају брзином коју нико није претпоставио, мењајући начине на које смо користили медије, образовали се, пословали, користили своје слободно време. Какви ће медији бити за пет или десет година, тешко је сада претпоставити, извесно је да ће бити другачији него данас. И чињеница да ће овај рад бити штампан и у електронском издању, доказ је да је ИТ будућност већ почела. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

31

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

РЕФЕРЕНЦЕ 1. Dahlgren, P., 2009. The Troubling Evolution of Journalism.

Routledge. London, New York, pp. 146-161.

2. De Bourgh, H., 2003. Skills are not enough: The case for journalism as an academic discipline. Journalism (4), 95-112.

3. De Bourgh, H., 2007. Istraživačko novinarstvo. Beograd: Clio.

4. Fidler, R., 2004. Mediamorphosis. Beograd: Clio.

5. Gir, Č., 2011. Digitalna kultura. Beograd: Clio 6. Jenkins, H., 2001. Convergence? I diverge. Technology review, 104(5), 93.

7. Kelly, J., Kayaks, R., and Gold, H., 2009. The Rise, Challenges, and Value of Citizen Journalism, Reuters Institute for the Study of Jorunalism, Oxford University.

8. Krejg, R., 2010. Onlajn novinarstvo. Beograd: Clio.

9. McLuhan, M., 2008. Razumijevanje medija. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga.

10. McManus, J., 1995. A Market Based Model of News Production.

Communication Theory, 5/4, 301-380.

11. Mek Kvejl, D., 1994. Stari kontinenti-novi mediji. Beograd: Nova.

12. Paradez, K., 2009. Razumeti profesije: doprinos sociologije. U Identitet(i), priredili: Katrin Halpern i Žan-Klod Ruano-Borbalan, 224-237. Beograd: Clio.

13. Poter, Dž., 2011. Medijska pismenost. Beograd: Clio.

14. Salmon, K., 2010. Storiteling ili pričam ti priču. Beograd: Clio.

15. Tjurou, Dž., 2012. Mediji danas. Beograd: Clio.

16. Džajls, D., 2011. Psihologija medija. Beograd: Clio.

17. Šnel, R., 2008. Leksikon savremene kulture. Beograd: Plato books 18. Marketingmreža, 2013. Coca-Cola najavila kraj klasičnim saopštenjima za javnost. [online] Dostupno na: <http://marketingmreza.rs/coca-cola-najavljuje-kraj-saopstenjima-zajavnost/> [Pristup 24.12.2014.].

19. Marketingmreža, 2013. Multimedijalne reklame su drugačije i privlače pažnju. [online] Dostupno na: <http://marketingmreza.rs/multimedijalne-reklame-su-drugacijeprivlace-paznju/> [Pristup 24.12.2014.].

20. European Journal Observatory, 2013. Onlajn mediji - šansa za nezavisno novinarstvo [online] Dostupno na:<http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomija-medija/onlajn-mediji-sansa-za-nezavisnonovinarstvo> [Pristup 25.12.2014.].

32

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

ИТ БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕЛА

21. Blic, 2014. Roboti pišu vesti u „LA tajmsu“ i „Forbsu“ [online] Dostupno na: < ttp://www.blic.rs/Vesti/Svet/453684/Roboti-pisuvesti-u-LA-tajmsu-i-Forbsu> [Pristup 25.12.2014.].

Рад је примљен: 02.03.2015. Прихваћен за објављивање: 15.03.2015.

Received: 2 March 2015 Accepted: 15 March 2015

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 11-33

33

Наташа Новаковић, Гордана Мићуновић, Горан Стефановић

34

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 35-42

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 37.018.43:004.738.5 371.322:004 DOI:10.5937/BIZINFO1501035M

ОБЈЕКТИ Е-УЧЕЊА – ОБЈЕКТИ ЗНАЊА E-LEARNING OBJECTS – KNOWLEDGE OBJECTS Сузана Марковић1 Висока пословна школа струковних студија Блаце Резиме: У овом раду описани су објекти е-учења и како се они могу користити, поново употребити и позивати у различитим окружењима е-учења. Осим тога, ништа мање значајни, описани су и репозиторијуми садржаја и њихова међусобна комуникација, као и метаподаци који описују те садржаје. На крају је изложен проблем ауторских права, као и начини лиценцирања наставног садржаја. Кључне речи: објекти е-учења, LOM, SCORM, репозиторијуми објеката учења Abstract: In this paper are described e-learning objects and how they can be used, reused, and invoked in different e-learning environments. In addition, no less important, content repositories are described and their mutual communication, as well as the metadata that describes thаt content. Problem of copyright and licensing of the content are described at the end.

Key words: e-learning objects, LOM, SCORM, learning object repositories 1. УВОД Шездесетих година XX века истраживаче из домена образовања и рачунарских наука све више заокупља вишеструка примена и ускладивост малих јединица знања тзв. објеката учења. Упркос вртоглавом развоју технологије и даље постоје проблеми претраге, размене, прилагођења и објављивања различитих садржаја. Аутори се, приликом креирања сопствених садржаја, радије приклањају методи 1

msuzana@vpskp.edu.rs

35

Сузана Марковић

„copy-paste“, јер се им се такав начин чини најбржим у сваком смислу. Ипак, како год да изгледа и ово подручје је врло динамично, па се тaко бележи напредак према једноставној и ефикасној вишеструкој примени и прилагођењу образовних садржаја. У том процесу значајно место имају и репозиторијуми садржаја и њихова међусобна комуникација, метаподаци који описују те садржаје, модели структурирања садржаја и њихова агрегација као и прилагодљивост појединих компонената објеката учења. У овом раду описан је један од феномена електронског учења. Наиме, нису приказане техничке карактеристике ових система, нити њихова архитектура, као ни начин презентовања наставног садржаја. У раду су описани објекти учења и могућности њиховог коришћења у реализацији наставног садржаја у системима е-учења.

2. ДЕФИНИЦИЈА ОБЈЕКАТА Е-УЧЕЊА Термин „објекти учења“ се од 1999. широко користи у окружењу еучења. Септембра 2002. Google открива готово 76.000 претрага овога стринга (Knolmayer, 2003). Појављују се многи стандарди који описују структуру и садржај наставних материјала: SCORM, IEEE LOM и IMS. Према IMS стандарду, наставни материјал курса представља пакет који се састоји из скупа наставних јединица и манифеста. Свака наставна јединица састоји се из једног или више објекта учења, а инфромације о објектима учења описане су у манифесту. Не постоји јединствена дефиниција објеката учења. Метадата објекти учења (Learning Object Metadata - LOM) радне групе IEEE LTSC, дефинишу објекат учења као неки ентитет, дигитални или недигитални, који се може користити, поново употребити или позивати за време технолошки подржаног учења. Примери апликација које подржавају тај вид учења су: CBT системи, интерактивна окружења учења, интелигентни системи, системи учења на даљину, веб системи учења и окружења за сарадњу у учењу (Collaborative Learning Environments) (IEEE, 2002). Интернет група (The Internet Learning Solutions Group) Cisco система (CISCO, 2003) дефинише објекат учења као мали, поново искористив део информације који је независан од медијума. Осим тога, они се у објектно оријентисаној терминологији још и дефинишу и као елементи наставе засновани на рачунару, дозвољавајући креаторима наставе изградњу (релативно) малих (у зависности од величине курса) наставних компоненти које се могу користити више пута у различитим контекстима учења. Они се генерално требају схватити као дигитални 36

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

ОБЈЕКТИ Е-УЧЕЊА – ОБЈЕКТИ ЗНАЊА

ентитети који се испоручују путем Интернета, са циљем да им бројни људи могу приступати и истовремено их користити (Wiley, 2001). Осим назива “објекти учења“, у литератури се могу наћи и синоними као што су: образовни објекти (educational objects), објекти садржаја (content objects - Sharable Content Object - SCO), компоненте тренинга (training components), медија објекти (media object), објекти предавања (lecture object), објекти знања (knowledge object), образовне софтверске компоненте (educational software components), јединице курса (courseware unit), јединице учења (learning unit), атоми учења (learning atoms), атомске јединице информације (tomic information units), означене јединице (assignable units), дељиви објекти (sharable content objects) и објекти е-учења (e-learning objects) - ЕЛО. Једноставан објекат учења може бити: текстуални документ, фотографија, видео клип, 3Д слика, Јава аплет или било која друга једноставна садржајна јединица. Следеће особине се узимају у обзир приликом дефинисања спецификација и стандарда објеката учења: доступност, могућност лаког проналажења, постојаност, могућност рада у различитим окружењима, поновна употребљивост, проширивост и управљивост (Wiley, 2001). Постоји знатна полемика око тога која је величина подесна за ЕЛО. За текст један ЕЛО би могао бити једна реченица или параграф, идеја, тема, секција, једно поглавље, лекција или пак један курс. Oсим тога, веома је тешко одредити оптималну величину ЕЛО-а ако су заступљени аудио или видео стримови. Идеја о коришћењу објеката учења (RLO - Reusable Learning Object) отпочела је развојем новог типа учења уз помоћ рачунара, а базира се на објектно оријентисаној парадигми рачунарских наука. Узимајући у обзир дефиницију коју су дали Барит и Луис (Chen, Sawyer, McKinney, & Zhang, 2004), објекти учења базирају се на једном објекту који је изведен из специфичног задатка назван РИО (RIO - Reusable Information Object). РЛО-РИО структура је двохијерархијска а једна могућа хијерархија, била би: Наставни програм - модули – лекције (РЛО) – наслови (РИО). Селектоване лекције групишу се у модуле, на начин који ће имати наставног смисла, односно говорећи терминологијом наставног дизајна, лекције се морају поређати у зависности од потреба и претходног знања студената који се налазе у наставном окружењу. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

37

Сузана Марковић

У речнику који је издала Комисија за технологију и учење одраслих (Elearning Glossary, 2001) стоји да се објекти учења могу груписати у веће скупине који су међусобно угњеждени тако да формирају низове бесконачне величине. У својој стратегији РЛО објеката CISCO систем предлаже следећу хиерархију: Програм наставе (Курикулум) – Јединица – Модул - Лекција (РЛО) - Секција (РЛО).

3. МЕТАДАТА ПОДАЦИ Компоненте наставних материјала дефинишу се у тзв. вокабуларима који представљају метадата скуп. Генерално, метадата су подаци о подацима, у овом контексту подаци о објектима е-учења. Типови метадата који могу бити придружени неком онлaјн веб документу укључују:  детаље о аутору документа, издавачу, датуму публикације,  детаље о власништву - право интелектуалне својине,  детаље о правним наследницима података који дозвољавају заштиту од штетних садржаја,  кључне речи које се могу користити ради класификовања документа,  кодове коришћене за класификацију садржаја документа са освртом на стандардизовану шему за класификацију (Universal Decimal Classification),  детаље о типу података који се налазе у документу, као и релације између различитих компонената података (Diffuse, 2002). Сврха ЛОМ (LOM - Learning Object Metadata) пројекта је између осталог да:  омогући студентима или наставницима да претражују, процењују, прикупљају и користе објекте учења,  омогући дељење и размену објеката учења између различитих технолошки подражаних система учења,  омогући развој објеката учења у јединицама које се могу комбиновати и декомпоновати на одређени начин,  омогући рачунарском агенту да аутоматски и динамички састави лекције својствене појединачним студентима и  поздрави рад на стандардима који се фокусирају на омогућавању више објеката учења да раде заједно у једном отвореном окружењу учења.

38

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

ОБЈЕКТИ Е-УЧЕЊА – ОБЈЕКТИ ЗНАЊА

ЛОМ може да укључи и педагошке атрибуте као што су: начин држања наставе и стил интеракције који се примењује. “Софтверска композиција” је термин који се користи у вези са изградњом објектно-оријентисаних софтверских система. Састављање курса може се дефинисати као селектовање ЕЛО-ва из дигиталне библиотеке и њихово секвенцирање прилагођено одређеном окружењу учења у односу на појединца или групу. У састављању курса могу учествовати компјутерски програми или групе људи, пре свага наставници или њихова техничка подршка, аутори ЕЛО библиотека, али и сами студенти. Јадна од сврха IEEE LTSC LOM пројекта је и да "омогући компјутерским агентима аутоматско и динамичко састављање лекција за сваког појединачног студента" (LTSC, 2000). Према овом концепту, компјутерски агенти примају више мање прецизан опис окружења курса.

4. ДИГИТАЛНИ РЕПОЗИТОРИЈУМИ За разлику од статичких веб страница, које имају предефинисан садржај и навигацију, сајтови који користе систем за управљање садржајем у позадини имају неки вид складишта (репозиторијума) где се налазе ти садржаји. Приликом приказа, те странице се динамички генеришу из садржаја који се налази у том репозиторијуму по унапред дефинисаним правилима која су смештена на том истом репозиторијуму. Смештање садржаја унутар репозиторијума (релациона, објектна или XML база података) унапређује управљање садржајем, нарочито када ти садржаји имају висок ниво понављања. Објекти учења у репозиторијуму представљају збирке дигиталних образовних материјала које на системски начин омогућавају смештање, објављивање и приступ објектима учења односно образовном садржају. Улога репозиторијума објеката учења (Learning Object Repositories) јесте помоћ корисницима у ефикасном проналажењу садржаја (Downes, 2004). Репозиторијуми, с једне стране могу садржавати само метаподатке о објектима (Learning Object Referatories), док су објекти физички смештени негде друго или пак репозиторијуми могу садржавати и метаподатке и саме објекте. Генерички репозиторијуми, као што су XML базирани репозиторијуми, помажу у одржавању и управљању великом количином различитих Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

39

Сузана Марковић

садржаја. Смештањем садржаја унутар XМL фајлова, раздваја се садржај од форматирања и бизнис логике. По својој архитектури, репозиторијуми могу бити централизовани, где су сви подаци на централном месту, или дистрибуирани, при чему се користи уобичајно расподељено окружење или мреже облика „peer-topeer“. Неки од примера репозиторијима су:  МЕРLОТ – централизовани репозиторијум који садржи само метаподатке  ARIADNE Knowledge Pool System – расподељени репозиторијум објеката  Edutella – расподељени „peer-to-peer“ репозиторијум метаподатака.

5. ЛИЦЕНЦИРАЊЕ И АУТОРСКА ПРАВА Једно од кључних питања, осим саме технолошке позадине, је проблем ауторских права аутора садржаја. „Сва права задржана“ (All Rights Reserved, ©) је ограничење које је валидно за сав новонастали садржај, ако се не дефинише другачија лиценца. Такав садржај није прикладан за поновну употребу нити за прилагођавање, а процес плаћања или добијања употребне дозволе, иако је могућ, може бити врло компликован. Различите спецификације покушавају да реше проблем дигиталних права, као што су Digital Rights Management (DRM), Open Digital Rights Language (ODRL), MPEG-21 (XrML), међутим како ствари стоје, а поготово на вебу, таква се решења показују неуспешним. Са развојем филозофије отвореног кода јављају се други предлози решења, слични отвореном коду, попут Public Domain садржаја, по коме је „све допуштено“ („copyleft”). Између две крајности налазе се лиценце попут GNU Free Documentation Licence и Creative Commons (CC). Ова прва осмишљена је са идејом дељења, мењања и поновне употребе садржаја ("Share, Remix, Reuse Legally "). Употребом СС лиценце, аутори сами одређују висину „права“, чиме се убрзава цео процес мењања садржаја. Проблем код прилагођавања материјала јесте некомпатибилност лиценци почевши од очигледних примера везаних за „copyright” (Downes, 2008). Међутим, чак и отворене лиценце могу бити некомпатибилне шо доводи до немогућности легалног комбиновања таквих ресурса и стога је нужно радити на пресликавању отворених лиценци, или више промовисати означавање материјала као Public Domain, како заступају неки заговорници дељења материјала и пројекта Open Educational Resources (D'Antoni, 2009), где се наставни материјали, од основних компонената до целих курсева и књига, слободно дају на 40

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

ОБЈЕКТИ Е-УЧЕЊА – ОБЈЕКТИ ЗНАЊА

употребу, а често и на могућност њихове заинтересованима (Iiyoshi & Kumar, 2008).

адаптације,

свим

6. ЗАКЉУЧАК Овај рад представља приказ једног концепта у савременом образовању које укључује примену рачунарских технологија. У раду су представљени објекти учења и њихова могућност интеграције унутар система за управљање едукативним садржајима. У подручју е-учења објекти учења су више употребљиви материјали који су обликовани с циљем да подрже учење садржаја неке лекције или њеног дела. Објекте учења требало би бити могуће поновно користити у различитим контекстима и алатима за е-учење. Значај објеката учења као саставних делова репозиторијума се заснива на поновној употребљивости садржаја и могућности да се тај садржај чува. Такође, велика предност се везује за могућност да неки објекат учења, који је иницијално креиран за потребе једног курса, буде употребљен у другом курсу, другом систему за учење или у сасвим другачијем контексту. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Chen, J., Sawyer, S., McKinney, J., & Zhang, L. 2004. Defining a Simple Sequence for RLOs. Learning Technology. Learning Technology newsletter, 6 (2 ), pp. 16-18.

2. CISCO. 2003. Reusable Learning Object Strategy: Designing and Developing Learning Objects for Multiple Learning Approaches.

Cisco Systems.

3. Commission on Technology and Adult Learning. 2001. E-learning Glossary.

4. D'Antoni, S. 2009. Open Educational Resources: reviewing initiatives and issues. Open Learning: The Journal of Open and Distance Learning, vol. 24(1) .

5. Diffuse. 2002. Diffuse Guide to Metadata.

6. Downes, S. 2008. Openness, Localization and the Future of Learning Objects. BCNET 7th Annual Conference, Webcast. Vancouver.

7. Downes, S. 2004. The Learning Marketplace: Meaning, Metadata and Content Syndication in the Learning Object Economy.

8. IEEE. 2002. IEEE P1484.12.1/D6.4 draft standard.

9. Iiyoshi, T., & Kumar, M. S. 2008. Opening Up Education, The Collective Advancement of Education through Open Technology, Open Content, and Open Knowledge. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

41

Сузана Марковић

10. Katz, H. A., & Worsham, S. 2005. Streaming mLearning Objects via Data Resolution and Web Services to Mobile Devices: Design Guidelines and System Architecture Model. Proceedings of 4th world conference on mobile learning. Cape Town.

11. Knolmayer, G. F. 2003. Decision Support Models for Composing and Navigating through e-Learning Objects. Proceedings of the 36th Hawaii International Conference on System Sciences. Hawaii .

12. LTSC, I. 2000. IEEE P1484.12 Learning Object Metadata Working Group, Scope & Purpose. IEEE. 13. Wiley, D. 2001. Connecting learning objects to instructional design theory: A definition, a metaphor, and a taxonomy: The Instructional Use of Learning Objects, Association for Instructional Technology and Association for Educational Communication. Рад је примљен: 22.04.2015. Прихваћен за објављивање: 15.05.2015.

Received: 22 April 2015 Accepted: 15 May 2015

42

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 35-42

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 43-52

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 338.48-6:2 338.485 DOI:10.5937/BIZINFO1501043M

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ RELIGIOUS TOURISM AND POSSIBLE NEGATIVE EFFECTS IN RELATION TO THE МОNASTERIES Гордана Мићуновић1 Висока пословна школа струковних студија, Блаце Наташа Новаковић Висока пословна школа струковних студија, Блаце Горан Стефановић МК МОUNTAIN RESORT ДОО Копаоник, Србија Резиме: Верски туризам заузима значајно место на глобалном нивоу. Колико се туризмам бави верским туризмом у Србији и од каквог значаја је ова грана туризма за даљи развој туризма у нашој земљи. Да ли поред позитивних ефеката може имати и негативне ефекте, и у коликој мери. Да ли би стављање акцента на верски туризам у Србији приметно утицало на смањење броја незапослених? Неоспорно је да свакодневне посете манастирима од стране туриста, не и верника, ометају рад и начин живота свештеника. Крајњи ефекат посета верским објектима, поред позитивног ефекта за културу и културно наслеђе, може да резултира преобликовањем манастира у музеје а тако СПЦ губи на значају. Кључне речи: верски туризам, култура и културно наслеђе, негативни ефекти, преобликовање манастира у музеје Abstract: Religious tourism occupies an important place at the global level.

How much do tourism deals with religious tourism in Serbia and of any significance is this branch of tourism for the further development of tourism in our country. Does the besides positive effects can have adverse effects, and 1

verica_micunovic@yahoo.com

43

Гордана Мићуновић, Наташа Новаковић, Горан Стефановић

to what extent. Would you like the placing emphasis on religious tourism in Serbia noticeable affected the reducing the number of unemployed? It is undisputed that tourist visits to monasteries, not the believers, to disrupt the work and lifestyle of a priest. The ultimate effect of the visit to religious property, in addition to the positive effect for culture and cultural heritage of, can result in the transformation of the monastery in museum and so SPC loses its significance Key words: religious tourism, culture and cultural heritage of, negative effects, transforming monastery in museuм 1. УВОД За туризам - туристичку индустрију на почетку 21. века може се рећи да заузима значајно место у развијеном свету и да се не може поредити са обликом туризма са почетка 20. века. Сада туризам представља комплексну индустрију. Верски туризам, као грана туризма, све више заокупља пажњу како светских организација за туризам тако и многих аутора у смислу гране која може битно утицати на повећање друштвеног производа и националног дохотка. Оваква размишљања могу да се односе на туризам у развијеним земљама и, подразумева се, укључује и међународни туризам. По том питању, мишљења аутора се, као и у свим другим наукама, веома разликују. Док неки аутори сматрају да верски туризам може утицати на повећање друштвеног производа и раст националног дохотка, да може подстаћи ланац предузетничке делатности и смањити незапосленост, други, када је Србија у питању, излазе са тезом да верски туризам не може битно утицати на раст националног дохотка, нити битније утицати на смањење броја незапослених а да може имати и негативни ефекат на духовност и СПЦ. Донекле се са оваквом тезом можемо сложити. Поред позитивних страна које обезбеђује верски туризам, у овом раду покушаћемо да изнесемо и очекиване негативне ефекте и претпоставку о путу претварања манастира у музеје. Уствари, сви манастири Србије, међу којима су били и они који су за време задњег рата запаљени на Косову и Метохији, чинили су једну широку лепезу понуде која се могла наћи у плановима Туристичке организације Србије и многобројних туристичких агенција. Понуда је данас далеко мања а, самим тим, и резултати који се могу очекивати од верског туризма.

2. ОСВРТ НА ПУТ РАЗВОЈА ТУРИЗМА Термин туризам потиче од енглеске речи "tour" и значи задовољство проистекло од путовања у различитим местима. Енглези су први уживали у таквој врсти путовања а, по угледу на њих, убрзо са коришћењем такве врсте путовања почињу и остале европске земље. Да 44

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ

ли се као индивидуе некад запитамо да ли је туризам и раније изгледао овако како изгледа данас. ''У последње четири деценије туризам добија масовни карактер, било да су у питању међународна или домаћа кретања'' (Унковић и Зечевић, 2007, стр. 3). ''Он убрзано постаје једна од најзначајнијих економских активности у свету'' (Штетић, стр. 154). ''Али, и поред тога, феномен развоја туризма и његов утицај на разне сегменте друштвеног и привредног развоја у свету није могуће схватити и објаснити без истовременог обухватања међународног и домаћег туризма. Уосталом, дате процене које су вршене у оквиру Светске туристичке организације, јасно говоре у прилог оваквог приступа и када је у питању привредни развој'' (Унковић и Зечевић, 2007, стр. 4). На истим странама може се наћи податак да је процењено да потрошња страних и домаћих туриста, у укупном светском друштвеном производу, учествује са око 12%. Неоспорно је да туризам са својим карактеристикама улази у све поре друштвеног и привреног развоја гледано и на светском нивоу, а и на нивоу појединих туристички актуелних земаља. Овај податак сам по себи говори да су за истраживање туризма неопходна мултидисциплинарна знања. Његово прожимање кроз све поре захтева комплексна истраживања која ће дати одговоре на питања многих научних дисциплина присутних у организацији свакодневног живљења једног развијеног друштва. Масовна туристичка кретања су од изузетног значаја не само из економских разлога него и из културних, образовних, здравствених, рекреационих, политичких и разних других разлога потреба које наводе туристе на путовања. Ако се осврнемо на развојни пут туризма видећемо да се масовни облик туризма, какав данас имамо, јавља тек након Другог светског рата. Зашто је то тако? Слободно време и слободна новчана средства потребна за трошење на путовањима диктира државно уређење, односно, правни оквир успостављен унутар државе, у Србији Устав – највиши правни акт којим се, између осталог, доноси и економско уређење, самим тим, диктира и облик туризма. У робовласничком и феудалном друштву путовала је само богата клијентела. За разлику од робова располагали су и слободним временом и слободним новчаним средствима, другим речима као туристи путовали су они који су присвајали резултате туђег рада. Крупне промене које су се временом и постепено догађале у државама широм света и прелазак из једног у други облик државног уређења, а и развој технологије и производних снага омогућиле су и развој туризма за широке друштвене масе, за оне који стварају друштвени производ и национални доходак, омогућиле су масовни туризам. За туризам је карактеристично да је непроизводна и Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

45

Гордана Мићуновић, Наташа Новаковић, Горан Стефановић

сезонска делатност, сем када су у питању посебни - специјализовани облици туризма у које се убраја и верски туризам. Како живимо у времену прекрајања и отварања државних граница, у друштву које све више прераста и поприма размере глобалног система, занимљиво је поменути и дефиницију Сима Елаковића ''Туризам је својеврсни друштвени процес и однос између различитих друштвених група и homoturisticus се може разумети тек у контексту глобалног друштва и његових промена'' (Николић, 2010, стр. 52). Пут глобализације отпочео је пре пар деценија. Стратешки планови тог пута одавно имају зацртано све и до најмањих активности које подразумевају краткорочни планови. Где је у тим плановима и како се види духовна опредељеност српског народа? Да ли ће уопште и какав статус имати Српска православна црква? Овај рад бави се верским туризмом у Србији и неизбежно је да се размишља у духу са временом у којем живимо и које ће пратити наредне генерације. Не можемо игнорисати да се Косово и Метохија ''догодило'' и понашати се као да је све исто. То ино партнери имају у виду. Све то морамо узети у обзир када размишљамо о верском туризму јер уколико нема иностраних туриста, у том случају, не може се ни очекивати да верски туризам, као посебан облик туризма, битније утиче на развој туризма у Србији упркос свим позитивним ефектима који произилазе из тог облика туризма.

3. НАЈСТАРИЈИ ОБЛИК ТУРИЗМА ДАНАС ЈЕ ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВ И САСТАВНИ ЈЕ ДЕО ГЛОБАЛНИХ СТРАТЕШКИХ ПЛАНОВА Верски и религијски туризам представљају најстарији облик туристичких путовања. Таква путовања забележена су још у доба античке грчке. Делфи, познато грчко пророчиште обишло је много људи тога доба. '''На чешком језику, на интернету, може се наћи један драгоцен траг у откривању историје верских путовања. Хришћани су још од 2. века долазили на гробове мученика и њима се молили'' (Николић, М. В., 2010, стр. 151). Туристи из тог доба су, такође, имали неку врсту водича – тумача, оне који су их могли упутити у тајне моћи пророчишта. Подразумева се да интерпретатор, тумач или водич морају познавати предмет тумачења и за то поседовати потребна одређена знања. Веома је битан начин на који ће страном туристи бити представљена одређена дестинација. С тим у вези ''Владе појединих држава могу туризам и туристичко вођење стратешки користити у циљу промоције појединих питања од националног интереса'' (Попеску, Ј., 2009).

46

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ

Верски туризам је, пре свега, мотивисан верском припадношћу одређеној вери - религији, верским осећањем и жељи за јачањем вере. Независно од верника, које и не можемо назвати у правом смислу туристима јер су они ту из одређеног разлога, присутни су као туристи и припадници друге вере - религије или учења, а и они верски неопредељени – заинтересовани за културни туризам. Верски туризам, поклоничка путовања и ходочашћа убрајају се у специјализоване туре. Посета манастиру има другачији садржај уколико групу чине верници а другачији ако ту групу чине заљубљеници у уметност. Самим тим, туристички водичи се, за сваку специјализовану туру, морају припремити. Они у пракси ''воде све''. Да верски туризам постаје све значајнији за међународне организације које се баве туризмом, приметно је по њиховом ангажаовању да ту врсту дестинација представе добро осмишљеним маркетингом. Све то говори да проценат од промета међународног туризма, који на годишњем нивоу бележе развијена друштва, постаје све значајнији за укупни остварени раст. У многим културама верски званичници, на основу својих учења о вери, противе се оваквом виду туризма из разлога што би се могло помислити да вера може имати и неки други смисао. Тако је у хришћанству а тако и у исламу. У својим предавањима професор Работић (2012) износи да из перспективе пружалаца туристичких услуга ходочасници јесу туристи и тако их и треба третирати. И једни и други су потрошачи који на исти начин конзумирају услуге, без обзира на то што ходочасници посвећују део боравка у дестинацији реализацији верских потреба. Дакле, ходчашћа и поклоничка путовања за оне који пружају туристичке услуге јесу туристичка путовања. Јерусалим, Атос (Света гора), Ватикан, Мека, Лурд у Француској и Фатима у Португалији су дестинације које по статистичким подацима у току једне године посети више милиона туриста. Јерусалим је у току 2013. године посетило 2 милиона туриста а данас имамо 4 милиона на годишњем нивоу. За православне вернике центарално место ходочашћа је Јерусалим. И данас је присутна традиција, да верник који посети ''Свети гроб'' у недељи пред Васкрс добије додатак презимену ''хаџи''. Број туриста и посетилаца Свете Горе и Хиландара је ограничен на дневном нивоу, до 300 посетилаца.

4. УТИЦАЈ ВЕРСКОГ ТУРИЗМА У ПРОМОЦИЈИ И ОЧУВАЊУ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА Култура и духовност представљају наш национални идентитет зато је неопходно неговати је и односити се према њој са значајном одговорношћу и великом дозом националне свести. Ми сами морамо Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

47

Гордана Мићуновић, Наташа Новаковић, Горан Стефановић

бити најбољи чувари и највећи промотери свог културног наслеђа. Наше историјско наслеђе, језик, писмо, верска опредељеност и сл. неодвојиви су део нашег националног идентитета. Тако је у свим земљама. Веома је важно на прави начин неговати, а и промовисати оно што је симбол наше земље, све оно што нас разликује од других. У различитости је лепота и управо различитост привлачи туристе. Наша културна баштина располаже ризницом изузетног садржаја. Вековна дешавања на нашим просторима оставила су неизбрисиве трагове и у духовном и у материјалном смислу. Лепенски вир, Винча, Царичин град и многи други споменици незаобилазни су у програму туристичких организација. Исто је и са манастирима и црквама. По подацима Туристичкке организације Србије најпосећнији су храмови и манастири који се налазе у Београду. Захваљујући географском положају који заузима, Србију није могао заобићи ни један од крупних догађаја кроз векове. На њеним просторима сударале су се или спајале културе истока и запада, смењивала се царства а сваки догађај, свако време остављало нешто у наслеђе. Самим тим, Србија располаже завидним културним наслеђем. Регионални заводи за заштиту споменика културе су у Србији регистровали око 2800 споменика културе различитог значаја и времена настанка. Србија се 6 векова налазила у склопу Римске империје. За то време настали су градови Сирмиум, Виминацијум, Сингидунум, Наисус и др. Отворени су многи каменоломи и рудници, изграђени путеви и мостови, утврђења и царске палате. Историјски подаци говоре да је наша територија била насељена још у праисторији. У тој временској дистанци настајала су материјална и духовна културна добра која данас изазивају пажњу уметника, историчара, археолога, туриста жељних нових сазнања, заокупљају пажњу обичног туристе због лепоте уметничких дела која се могу видети на фрескама и иконама наших манастира. Манастири Србије су чувари наше историје од заборава, у некима од њих крунисани су наши краљеви. Династија Немањића је српском народу оставила велики број задужбина, изградила многе цркве и манастире. У разним периодима њихове изградње у Србији су боравили најпознатији уметници који су на зидовима манастира бележили и све значајне догађаје тог периода. Манастири поседују вредна сведочанства за средњовековну уметност. У ратним и тешким временима многи од њих су рушени и пљачкани али су обнављени и очувани, па данас представљају значајне споменике српске културе. Међу њима су црква Пресвете Богородице, манастир Свети Никола, Ђурђеви Ступови, Студеница, Хиландар, Жича, Милешева, Пећка Патријаршија, Сопоћани, Грачаница и многи други.

48

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ

Многи од њих, такође, део су УНЕСКО светског културног наслеђа. ''Верски туризам је врло комплексан и мора да помири интерес туристичког и културног сектора с једне, и верских заједница и ходочасника с друге стране'' (Ивановић, С., Рот, Е. 2014. стр. 67). По питању ходочашћа и туризма, теолози остају при ставу да туриста није ходочасник. Ходочасник о светом месту размишља и прилази му са пуно љубави и поштовања. Насупрот томе, за туристу је битно да направи добре фотографије, светом месту прилази више из радозналости (Чомић, 2000). Светска економска криза, поред осталог, утицала је и на смањење туристичких путовања. Статистика каже да се пораст у овој области остварује само када је реч о ''верском туризму'', у оквиру којег данас путује 20 % од укупног броја туриста у свету, односно скоро 200 милиона људи. Подаци се односе на период до 2012. године. Директорка Туристичке организације Србије каже да на поклоничка путовања у Србију долазе гости из целог света, највише из земаља региона, али и из Немачке, Русије, Аустрије, Италије, велике Британије, Грчке, Словеније, Холандије, Скандинавије, Чешке, Словачке, Пољске и других. Према њеним речима, верски туризам је изузетна шанса за југоисточну Европу и Србију. Међутим, неки извори наводе да верски туризам у Србији стагнира већ десет година, да је раније било највише туриста из Италије а да су то данас туристи из Канаде и СAД-а.

5. ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ О правом значају верског туризма и његовом утицају на остале привредне и непривредне делатности и на запосленост у некој земљи, не може се говорити уколико у тај број туриста нема и значајног броја страних посетилаца. Уколико се говори о глобалном нивоу може се с правом рећи да верски туризам значајно доприноси повећању националног дохотка у многим земљама света. Када је наша земља у питању приметно је да и у Србији последњих година верски туризам поприма све већи значај. Није спорно да туристичка потрошња доприноси повећању производње и економском расту, што је нарочито видно ако се она посматра на глобалном нивоу. Број туриста који годишње обиђе дестинације као што су Света Земља, Света Гора, Мека, Ватикан, Међугорје и др., броји се у милионима. Вратимо се Међугорју, месту које је познато по ''чудима'', где се, по речима очевидаца, углавном мештана, појављује Госпа. Извори говоре да се Ватикан поводом овога оградио. У Међугорје су долазили туристи из разних крајева света у великом броју што значи да је и њихова потрошња била значајна. Отворен је велики број нових објеката и запослен већи број радника. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

49

Гордана Мићуновић, Наташа Новаковић, Горан Стефановић

Мишљења аутора на ову тему су подељена јер је све већи број аутора који размишља и о негативним ефектима верског туризма. Већ смо поменули света места која су најпосећенија у свету. У некима од њих, рецимо Метеори у Грчкој, одавно више не бораве монаси нити се врше службе. Манастири су претворени у музеје. Свети Наум у Македонији је, такође, изгубио ону драж коју могу пружити монаси и служба, у њему се такође не врши служба, и он је претворен у музеј. На Косову и Метохији је, по подацима који се могу наћи на интернет страницама, запаљено и уништено 150 цркава. Поставља се питање шта на дуге стазе представља ремећење начина монашког живота који се кроз векове одвија по одређеним правилима. У Чл. 1 Уредбе за унутрашњи и спољашњи манастирски живот стоји: ''Српски православни манастири су свештена места, са храмом и другим здањима, као обитељи мушких или женских лица која су удружена у једну духовну заједницу монашким заветима и посвећена молитви и раду. Манастири су саставни део Српске православне цркве и служе одређеним духовним и добротворним сврхама. Они стоје под највишом влашћу Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, који им прописује дисциплинска и друга правила.'' Дакле, из чл. 1 се да видети како се одвија монашки живот у манастирима. Сваком вернику познато је какав се мир тамо може осетити и са коликим поштовање сами верници прилазе свакој светињи. Свакодневне посете верника, и посете манастирима одређеним датумима, када се обележава неки светац, не ремете манастирски живот што за посете туриста то исто не можемо да кажемо. Поменули смо већ да су такве посете туриста учиниле да се у Метеорима, у којима су још у 11. веку боравили монаси пустињаци, угаси вековно присутан духовни живот и непрекидна молитва и од тог комплекса манастира направи музеј. Питамо ли се шта о туристичким посетама мисле службеници СПЦ? На крају, шта је садржано у глобалним стратешким плановима као крајњи циљ који се жели постићи са давањем све већег значаја верском туризму? Не можемо да игноришемо глобалне циљеве уколико припадамо глобалном свету, и наша земља учествује у давању доприноса реализацијом активности (кроз испуњавање постављених услова у процесу придруживања ЕУ) које воде ка остварењу глобалног циља а које глобално стратешки планови подразумевају. У глобалном систему битан је глобални циљ. Какве ће негативне ефекте на мале земље произвести активности садржане у ''краткорочним'' глобалним плановима можемо само да предвиђамо и назиремо у будућности. Глобални стратешки планови раде се за 50 – 100 година. Мале земље немају увид у њих а морају да се прилагођавају. На Косову и Метохији је уништено 150 српских цркава и манастира, на Блиском истоку у току је прогон Хришћана и уништавање њихових светиња. Све и да се крене 50

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

ВЕРСКИ ТУРИЗАМ И МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ У ОДНОСУ НА МАНАСТИРЕ

са успешном реализацијом верског туризма, хоћемо ли успети у очувању духовности и спречавању претварања манастира у музеје током овог века.

6. ЗАКЉУЧАК Туризам је значајна грана привреде нарочито ако се посматра у контексту међународног туризма и на глобалном нивоу (глобализација је незауставни процес и глобални циљеви су приоритет), посебно од времена када је попримио масовни карактер. Посебни облици туризма, међу којима можемо сврстати верски туризам, такође имају важну улогу у повећању националног дохотка, отварању нових радних места и подстицању предузетништва. Верски туризам има важну улогу у представљању државе и народа, њихове историје и културе јер су на зидовима манастира насликани и многи значајни догађаји током векова на којима су радили многи, у свету познати, уметници. Љубитељи историје других народа и средњовековне уметности могу битно обогатити своја знања. Када је наша земља у питања, током задњег рата уништено је 150 манастира на Косову и Метохији и када се посете преосталим манастирима не могу обезбедити, верски туризам и не може да резултира позитивним ефектима у мери која би била значајна. Нажалост, показатељи говоре да ефекти верског туризма могу бити и негативни. Честе и масовне посете светим местима у великој мери ремете духовни живот духовника и онемогућавају вођење службе и начина живота духовника по вековно успостављеним правилима. Самим тим, нека од светих места – Метеори у Грчкој, Свети Наум у Македонији, претворена су у музеје – духовни живот се угасио. На Блиском истоку је, такође, уништено више хришћанских светиња а напади на хришћанске светиње и даље трају. У ери глобализације не можемо да игноришемо дешавања у ближем и ширем окружењу. Уништавање манстира на Косову и Метохији није спречио нико иако се све догађало пред представницима значајних међународних институција. Све и да се крене са успешном реализацијом верског туризма, морамо стремити очувању духовности и спречавању претварања манастира у музеје и обезбедити опстанак СПЦ. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Ивановић, С., Рот, Е. 2014. Развој предузетништва у дестинацији верског туризма, Туристичко пословање, 14. 61 - 71.

2. Николић, М. В., 2010. Верски туризам и Српска православна црква. Докторска теза .Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

51

Гордана Мићуновић, Наташа Новаковић, Горан Стефановић

3. Попеску, Ј., 2009. Менаџмент туристичке дестинације, друго издање. Београд: Универзитет Сингидунум.

4. Станковић, М., Красојевић, Б., Ерић, С., Станковић, Р., 2011. Приручник за лиценцирање туристичког водича. Београд.

5. Унковић, С., Зечевић, Б., 2007. Економика предузећа. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду.

6. Чомић, Ђ., 2000. Путовање кроз Геопаноптикон – просторни, социјални и психолошки аспекти комуникације у туризму. Београд: Савезни центар за унапређење угоститељства – хотелијерства.

7. Штетић, С., 2007. Посебни облици туризма. Београд: Ауторско издање.

8. Конгрес српског уједињења Србија. Манастири Србије. [пдф] Доступно на: <http://www.kongressrbija.org/uploads/1/1/9/2/11921599/01manastiri_stampa.pdf.pdfcompressor-90327.pdf> [Приступ 21.02.2015.].

9. Israel news, 2013. Jerusalim planira da privuče 10 miliona turista godišnje. [online] Dostupno na: <http://isranews.net/2013/04/jerusalim-planira-da-privuce-10-miliona-turistagodisnje/> [Pristup 14.02.2015.].

10. Работић, Б., 2012. Презентације. Селективни облици туризма. [пдф] Висока туристичка школа струковних студија. Доступно на: <http://visokaturisticka.edu.rs/skripte/selektivni_novo/predavanje13.p df> [Pristup 18.02.2015.].

11. Туристички информатор Србије, 2012. За верски туризам нема кризе. [online] Доступно на: <http://www.tourism.in.rs/index.php?option=com_content&view=arti cle&id=2048%3Aza-verski-turizam-nema-krize&Itemid=68> [Приступ 18.02.2015.].

12. Светославље.орг. Уредба за унитрашњи и спољашњи манастирски живот. [online] Доступно на: <http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/uredba-za-unutrasnji-ispoljasnji-manastirski-zivot.htm> [Приступ 20.02.2015.]. Рад је примљен: 26.03.2015. Прихваћен за објављивање: 07.04.2015.

Received: 26 March 2015 Accepted: 7 April 2015

52

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 43-52

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 53-64

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 338.483(497.11) DOI:10.5937/BIZINFO1501053G

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА TOURIST-GEOGRAPHICAL POSITION OF TOPLICA DISTRICT Марко Гашић1 Висока пословна школа струковних студија Блаце Владан Ивановић МУП РС, Управа за ванредне ситуације у Нишу Резиме: Топлички округ чине општине Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа. Реч је о просторној целини са значајним туристичким потенцијалима који су данас само делимично искоришћени за развој појединих облика туризма. Од туризма се очекује да ће својим мултипликативним ефектима дати импулс развоју овог економски заосталог округа, пружити трајну основу егзистенције становништва, зауставити миграције и активирати развој пољопривреде, приватног предузетништва, трговине и осталих делатности. Предмет рада је дефинисање туристичко-географског положаја Топличког округа као битне компоненте туристичке валоризације. Кључне речи: Топлички округ, туристичка валоризација, туризам Abstract: Toplica district consists of Prokuplje, Kursumlija, Blace and Žitorađa municipality. It is the whole region with significant tourism potentials that are today only partially used for the development in some forms of tourism. Since tourism is expected to use its multiplicative effects impetus to the development of economically backward districts, to provide a permanent basis for the existence of the population, to stop migration and trigger the development of agriculture, private enterprises, shops and other

1

gasicmarko@yahoo.com

53

Марко Гашић, Владан Ивановић

activities. The paper subject is defining tourist and geographical position of Toplica region as an essential component of tourist valorization.

Key words: Toplica district, tourist valorization, tourism 1. УВОД Територија Топличког округа се налази на југу Републике Србије и обухвата географску и историјску област, познату као Топлица. Налази се у сливовима река Топлице и Косанице а име је вероватно добила у доба насељавања Словена на Балканско полуострво током VII века (Маринковић, 1968). Туристичко - географски положај Топличког округа представља битну компоненту туристичке валоризације регије у целини, а самим тим и њених туристичких ресурса различите структуре, просторне величине и организације. Он дакле, представља сложену категорију која обухвата: географски положај, карактеристике територије и границе округа, туристички и функционални положај.

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Како је географски положај променљива категорија, то је и Топлица, током историјске прошлости, мењала свој географски положај зависно од места и улоге коју је имала у одређеном раздобљу; та улога зависила је од њеног средишног или граничног положаја у држави којој је припадала, као и од друштвено-економских и политичких односа држава које је раздвајала или спајала (Рудић, 1978). Географски положај Топличког округа је одређен координатама 42о 54' 43о 24' северне географске ширине и 18о 30' - 19о 30' источне географске дужине. Округу припадају општине: Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа а у непосредном је контакту са следећим општинама: Брус, Крушевац, Алексинац, Медвеђа, Бојник, Лесковац, Лепосавић, Подујево, Дољевац и Мерошина. Седиште Топличког округа је град Прокупље који представља друштвено-економски, саобраћајни, школски и политички центар округа. Лежи на надморској висини од 255 метара а налази се на географским координатама од 43о 24' северне географске ширине и 21о 19' источне географске дужине. Повољан географски положај и конфигурација терена условили су да најзначајнија средњебалканска трансверзала која повезује Црно море са Јадранским, делом иде управо Топлицом, затим Косаницом и преко Косова и Метохије чинећи 54

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

најкраћу везу између Моравско-вардарске долине и Јадранског мора (www.prokuplje.org.rs). Територија општине Куршумлија је углавном смештена у горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске, на југоисточним падинама Копаоника и северозападним падинама Радана. Административни и културни центар општине је град Куршумлија (Перић, 2010). Припада групи брдско-планинских општина и транзитног је карактера (Маћејка, 2000). Налази се на географским координатама од 43о 08' северне географске ширине и 21о 16' источне географске дужине и 366 м надморске висине. Депопулациона општина Блаце поред Топличке котлине обухвата и источне падине Копаоника и југозападне обронке Јастрепца. Представља раскрсницу путева према Косову и Метохији, Брусу, Крушевцу и Прокупљу што истиче њен повољан транзитни положај (најкраћа веза између Топличке и Крушевачке клисуре, кроз Јанкову клисуру). Налази се на географским координатама од 43о 17' СГШ и 21о17' ИГД. Надморска висина општине је 389 метара (Гашић, 2012). Општина Житорађа се налази у југоисточном делу Топличког округа на удаљености 10 километара од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Центар општине се налази на географским кординатама од 43о11' северне географске ширине и 21о42' источне географске дужине (www.zitoradja.org.rs).

3. ПОВРШИНА И ГРАНИЦЕ Територија Топличког округа обухвата површину од 2231 км2. Налази се између Јастрепца на северу, Пожара и Копаоника на западу, Соколовице, Радана, Видојевице и Пасјаче на југу док се на истоку спаја са Јужним Поморављем (Станојевић, 2001). Граничи се са пет управних округа Републике Србије, и то: Расинским, Нишавским, Јабланичким, Косовским и Косовско-Митровачким. На територији Топличког округа развила су се 267 насеља од чега су 4 градска. Према попису из 2002. године у округу је живело 102.075 становника, а 2011. године 90.600, односно преко 11.000 становника мање. Општина Прокупље обухвата површину од 759 км2. Према попису становништва из 2011. године у овој општини је живело 43.631 становника што је за 4870 становника мање него 2002. године. Просечна густина насељености износи 57,5 ст./км2. Изузетно је велика по Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

55

Марко Гашић, Владан Ивановић

пространству и има, поред самог града Прокупља, још 106 насељених места. Граничи се са општинама: Блаце, Крушевац, Куршумлија, Алексинац, Мерошина, Житорађа, Бојник и Медвеђа. Слика бр. 1: Општине Топличког округа

Извор: http://sr.wikipedia.org/

Општина Куршумлија се простире на површини од 952 км2 што чини 42,7 % од укупне површине Топличког округа. На подручју општине постоји 1 градско и 89 сеоских насеља (Маћејка, Танасковић, 2008). Према последњем попису укупан број становника је 19.011 а густина насељености 20 ст./км2 што је два пута мање од просечне насељености Топличког округа. Карактеристично за ову општину је да све већи број сеоских насеља одумире, поготово према граници са Косовом и Метохијом (Перић, 2010). Пописом становништва из 1953. године општина је имала око 40.000 становника а сада се суочава са проблемом деаграризације и депопулације. Граничи се са следећим општинама: Брус, Блаце, Прокупље, Медвеђа, Подујево и Лепосавић. Југозападна граница у дужини од 105 км поклапа се са природном и политичкоадминистративном границом Косова и Метохије. У овом делу се налазе два главна административна прелаза: Мердаре и Преполац. Општина Блаце се простире на површини од 306 км2. Од укупне површине 60 % је пољопривредно земљиште док шумско земљиште обухвата око 40 % територије. Према последњем попису ова депопулацијска општина имала је 11.686 становника, односно око 2000 становника мање него 2002. године. Укупан број насеља је 40, од чега је 1 градско а 39 руралних. Број домаћинстава је смањен са 5063 на 4254. Просечна густина насељености је мала и износи свега 38,2 ст./км2. Општина се граничи са Крушевцом, Куршумлијом, Прокупљем и Брусом (Гашић, 2012).

56

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

Територија општине Житорађа обухвата површину од 214 км2 од чега пољопривредно земљиште чини 87,3 % а шумско земљиште 12,7 %. Укупан број насеља је 30 и само једно је градско. Према последњем попису укупан број становника је 16.272 а домаћинстава 4750. У односу на 2002. годину број становника се смањио за 1935. Општина се граничи са: Прокупљем, Мерошином, Дољевцем, Лесковцем и Бојником. Густина насељености је 76 ст./км2, у постепеном је паду последњих година јер је и природни прираштај већ дужи низ година негативан.

4. САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ Саобраћај је сложена друштвена делатност, уско повезана са многим сегментима живота, посебно са туризмом, са којим чини недељиву целину. Туризам и саобраћај су делатности јасно упућене на међусобну сарадњу а саобраћај се намеће као основа развоја туристичке привреде (Станковић, 2008). Друмски саобраћај за сада има примарни значај у развоју туризма Топличког округа. На то битно утичу два фактора: 1) општи значај, улога и предности друмског саобраћаја у савременом туристичком простору и 2) релативно повољан положај Топличког округа у односу на екстерну друмску мрежу. У саобраћајном повезивању појединих места унутар Топличког округа заступљени су путеви различитих категорија. Од највећег је значаја Топличка магистрала која повезује Топлички округ са другим саобраћајним правцима у земљи.

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

57

Марко Гашић, Владан Ивановић

Слика бр. 2: Саобраћајна повезаност Топличког округа

Извор: Бојовић, 2012

Захваљујући положају, Топлички округ је преко магистралног правца Ниш-Прокупље-Приштина-КосовскаМитровица директно укључен у контрактивну сферу црногорског туристичког правца, који сажима бројне туристичке токове у правцу Јадранског мора, не само из развијених делова Србије већ и Европе, и има осим националног и међународни значај (Станојевић, 2001). На жалост, после 1999. године због ситуације на Косову значај магистралног правца је умањен, а туристичко-географски положај округа погоршан. Велики транзитни значај има магистрални пут Белољин-БлацеКрушевац. Представља најкраћу везу између Топличке и Крушевачке котлине. Изградња одговарајућих смештајних капацитета допринела би повећању броја транзитних туриста на подручју општине Блаце. Железнички саобраћај је имао изузетан значај за развој туризма од 1948. године. Тада је завршена пруга Куршумлија-Рударе-Приштина, као део пруге Прахово-Ниш-Косово Поље-Пећ (односно Призрен). Путовање железницом до Куршумлије, а даље до бања омогућило је омасовљење 58

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

бањског туризма. Међутим, од рата 1999. године она је у тоталном прекиду са Косовом. Сада воз саобраћа само једном дневно до Мердара. Кроз фазу модернизације, увођењем већег комфора и брзине, као и корелације са аутобуским и ваздушним саобраћајем, улога овог типа саобраћаја била би знатно већа (Бојовић, 2012). С обзиром да се у непосредној близини Топличког округа налази аеродром у Нишу убудуће треба тежити приснијем повезивању ваздушног са осталим гранама саобраћаја које пружају услуге туристичкој делатности, што представља нову могућност пораста туристичког промета. Релативно повољан саобраћајни положај Топличког округа представља солидну основу за развој транзитног туризма у Прокупљу, Куршумлији и Блацу. Модернизацијом Топличке магистрале уз одговарајућу саобраћајно-туристичку сигнализацију, решавање односа са Косовом и изградња смештајних капацитета допринела би приливу како домаћих, тако и страних туриста у оквиру транзитног туризма.

5. ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ Туристички положај представља однос Топличког округа према главним туристичким правцима, туристичким дисперзивима и конкурентским туристичким вредностима. Располажући бројним саобраћајним везама Топлички округ има релативно повољан туристички положај у односу на Моравсковардарску долину са железничким и друмским правцем БудимпештаНови Сад-Београд-Ниш-Скопље-Атина (Станојевић, 2001). За развој туризма округа, коридор 10 може имати огроман значај, јер овим саобраћајним правцем годишње прође два милиона возила, односно око седам милиона путника. Топлички округ је удаљен од великих привредних центара и гушће насељених простора. Има релативно периферијски положај у односу на географско језгро Србије (Шумадију и Велико Поморавље) и градске центре (Београд, Нови Сад и Крагујевац). То се негативно одражава на туристички развој округа. Међутим, у задњих неколико година, захваљујући добром геотуристичком положају у односу на остале важније путне правце и добром саобраћајном повезаношћу и све већом популаризацијом бањског туризма, све је више туриста из већих центара Србије, а посебно из Београда (Бојовић, 2012).

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

59

Марко Гашић, Владан Ивановић

Табела бр.1: Удаљеност Куршумлије од важнијих извора туристичке тражње Град

Друмска удаљеност (км)

Пролазни центри

Нови Сад

348

Београд, Крушевац

Београд

265

Крушевац

Крагујевац

173

Краљево, Крушевац

Скопље

170

Урошевац, Приштина

Пирот

135

Ниш, Прокупље

Лесковац

80

Дољевац, Прокупље

Ниш

65 Прокупље, Куршумлија Извор: Саобраћајна карта Србије

У зони удаљености до 100 км, најзначајнији центри туристичке тражње су: Ниш, Крушевац и Лесковац. Другу групу туристичких дисперзива удаљењих до 300 км представљају: Београд, Крагујевац, Софија, Скопље, Пирот и Краљево. Ови градови су најзначајнији центри потражње за туристичким вредностима Топличког округа. Међу њима се посебно истиче Београд као највећи туристички дисперзив у земљи, који има највише удела у географској структури посетилаца бања Топличког округа (60% у Луковској бањи и 40% у Пролом бањи). Контрактивна зона Топличког округа протеже се и на бивше југословенске републике, као и на поједине европске земље (Бугарска, Аустрија, Немачка, Луксембург).

60

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

Слика бр. 3: Контрактивне зоне Топличког округа

Извор: Бојовић, 2012

Планинске области Златибора, Таре, Шар-Планине (Брезовица), Старе планине, Нишко-сокобањске туристичке регије, Врњачке и Сијаринске бање представљају конкурентне туристичке вредности. Слика бр. 4: Најзначајнији туристички локалитети на подручју Топличког округа

Извор: Гашић, 2012 Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

61

Марко Гашић, Владан Ивановић

6. ФУНКЦИОНАЛНИ ПОЛОЖАЈ Условљен географским положајем, функционални положај Топличког округа се може дефинисати као: поливалентан (разноврстан), контактан, транзитан и фактор спајања и прожимања. Поливалентност Топличког округа се огледа у функционалној повезаности различитих географских објеката, као што су планине, реке, језера, бање. Ови објекти се одликују разноврсним туристичким вредностима и специфичним капацитетима изграђеним и уклопљеним у амбијенталну целину. Бројне природне и антропогене туристичке вредности условиле су различите врсте туристичких кретања и разноврсну туристичку понуду. Многе од њих нису до сада у потпуности искоришћене. Сложена структура туристичког потенцијала и туристичке понуде омогућава посетиоцима бројне алтернативе туристичких праваца, односно бројне дилеме око избора атрактивних, рецептивних, инфраструктурних и других елемената рецептивних простора. Поливалентност се мора нагласити у туристичкој пропаганди и понуди јер она даје динамичност овом простору и задовољава различите захтеве туристичких кретања. Потребно је све туристичке вредности уврстити у туристичку понуду. Контактност Топличког округа огледа се у томе што се он налази између Копаоника на западу, Јастрепца на северу, Јабланичког округа на југу док је на истоку отворена према Јужном Поморављу. Овакав положај условљава преплитање економских, саобраћајних, трговинских и других утицаја Бруса, Крушевца, Лесковца, Мерошине, Косова и др. Контактност уз поливалентност доприноси повећању туристичке вредности простора, не само природног већ и са антропогеног аспекта. Транзитност је јасно назначена просторна и функционална карактеристика, јер представља везу између континенталног и поморског дела на Црногорском приморју. У том погледу напредак је подстакао магистрални пут Ниш-Куршумлија-Приштина, који је централно тангирао овај крај и дао му туристичко-транзитни значај. Спајање и прожимање као вид функционалног положаја проистиче из сложености овог простора и његове природне и саобраћајне повезаности. За формирање туристичке понуде ово је од посебног 62

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

значаја, јер на малом простору постоје туристичке вредности које су природно различите и антропогено специфичне.

7. ЗАКЉУЧАК Топлички округ се налази на југу Републике Србије и обухвата географску и историјску област, познату као Топлица. Туристичкогеографски положај је релативно повољан а велике наде се полажи у развој туризма јер би он допринео привредном и друштвеном развоју овог неразвијеног, руралног округа. За развој туризма у Топличком округу, неопходно је планско и тржишно позиционирање општина на различитим нивоима. Развојна стратегија туризма у дестинацији мора да буде јасно дефинисана и сагласна са расположивим туристичким вредностима и туристичком инфраструктуром. Израда стратегија туристичког развоја, за сваку општину у округу, представља полазну тачку планског развоја туризма. Данас, уређење туристичког простора, опремање туристичких локалитета, изградња инфраструктуре и туристичко планирање, најчешће је препуштено нестручним лицима, који нису у могућности да сагледају правце развоја туризма. Компаративни недостаци Топличког округа огледају се у слабијој опремљености туристичке инфраструктуре и већој просторној удаљености од главних туристичких дисперзива. Са друге стране, присуство термоминералних извора и изградња скијашких стаза, заједно са куриозитетним природним вредностима може представљати комплементарну, конкуретну туристичку предност у односу на друге туристичке регије. У будућности је неопходно уложити напоре за превазилажење постојећих ограничења и формирање препознатљивог туристичког производа, диференцираног по вредности, садржају и квалитету, а који ће бити конкурентан на туристичком тржишту. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Бојовић, Г. 2012. Копаоник и бање у подгорини. Београд: Српско географско друштво.

2. Гашић, М.

2012. Економско-географска валоризација туристичких потенцијала Топличког округа. Мастер рад. Ниш: Економски факултет. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

63

Марко Гашић, Владан Ивановић

3. Гашић, М., Стојковић, А., Симић, Ј., 2013. Перспективе развоја туризма на простору Топличког округа. Економика, 59 (3), стр.

187-199.

4. Маринковић, С., 1968. Топлица наш крај. Прокупље: Графика.

5. Маћејка, М., 2000. Куршумлија кроз векове. Београд.

6. Маћејка, М., Танасковић, Р., 2008 Општина Куршумија – туристичка монографија и водич. Куршумлија: Туристичка организација општине Куршумлија.

7. Перић, Г., 2010. Управљање развојем туризма у општини Куршумлија. Мастер рад. Београд: Универзитет Сингидунум.

8. Рудић, В., 1978. Становништво Топлице. Српска академија наука и уметности. Београд: Етнографски институт.

9. Станковић, С., 2008. Туристичка географија. Београд: Завод за уџбенике.

10. Станојевић, М., 2001. Туристичке вредности Топличког краја. Ниш: Економика. Рад је примљен: 15.05.2015. Прихваћен за објављивање: 16.05.2015.

Received: 15 May 2015 Accepted: 16 May 2015

64

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 53-64

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 65-78

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 338.487:659.1 658.82 DOI:10.5937/BIZINFO1501065U

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ SPECIFICITY OF PROMOTING AS INSTRUMENT OF MARKETING MIX IN TOURISM Предраг Убавић 1 А.Д. „ПЛАНИНКА“ - Куршумлија Резиме: Промоција је, поред производа/услуге, цене и канала дистрибуције, један од основних инструмената маркетинг микса. Значај промоције посебно долази до изражаја у туризму где се, у процесу масовног комуницирања, између понуде и тражње размењују информације које треба да подстакну продају туристичких производа и услуга. Све промоционе активности у туризму међусобно су повезане и као такве представљају промоциони, односно комуникациони микс. Туристичком промоцијом треба остварити одређене циљеве пословања у туризму за шта је потребно дефинисати и одговарајућу промотивну стратегију. За реализацију промотивних активности у туризму, такође, су неопходна и одређена финансијска средства, као и адекватни извршиоци ових активности. Кључне речи: промоција, промоциони микс, туризам. Аbstract: Promotion is, except product/service, price and distribution channels, one of the basic instruments of marketing mix. Significance of promotion specialy finds expression in tourism where, in process of mass communication, between supply and demand information are exchanged which should encouraged sale of touristic products and services. All promotional activities in tourism are interconnected and as such represent promotional, or communication mix. By touristic promotion should be achieved certain aims of business in tourism and for that is necessary to 1

p.ubavic@gmail.com

65

Предраг Убавић

define and appropriate promotional strategy. Also, for realization of promotional activities in tourism is necessary certain funding, such as adequate executors оf these activities.

Key words: promotion, promotional mix, tourism.

1. УВОД Савремено туристичко тржиште, слично као и робно тржиште, одликује се деловањем одређених законитости. На њему долази до сучељавања туристичке понуде и тражње у циљу размене туристичких производа/услуга за новац. Туристичка понуда и тражња су веома хетерогене категорије и између њих постоје бројне разлике. Управо маркетинг има задатак да се те разлике превазиђу, како би се омогућио процес размене на туристичком тржишту. Данас је, како у теорији тако и у пракси, широко прихваћена идеја о маркетинг микс концепту који се састоји од четири основна инструмента/елемента: производа/услуге, цене, дистрибуције и промоције. Међутим, поред наведених четири елемента, у услужним делатностима јављају се још три додатна елемента маркетинг микса, а то су: људи, процес услуживања и услужни амбијент (физички докази). Дакле, у услужним делатностима (а самим тим и у туризму) уместо „4П“ концепта заступљен је „7П“ концепт маркетинг микса. Елементи „7П“ концепта су: производ/услуга (product), цена (price), дистрибуција (place), промоција (promotion), људи (people), процес услуживања (process) и физички докази/услужни амбијент (physical evidence). Сваки од наведених елемената има своје варијабле које чине посебан микс. Сходно наведеном, разликујемо и промоциони или комуникациони микс чији је задатак да на специфичан начин омогући комуницирање предузећа (туристичке понуде) са потрошачима (туристичком тражњом). Комуницирање омогућава процес размене на туристичком тржишту али, такође, доприноси и вредновању туристичких производа/услуга у очима постојећих и потенцијалних потрошача/туриста. У савременој литератури јављају се бројне критике упућене на „4П“ концепт маркетинг микса у услужним делатностима, па самим тим и у туризму. Једна од најчешћих критика базира се на тврдњи да „4П“ концепт представља продавчев поглед на тржиште, а не то како купац гледа на то исто тржиште. Нови концепт односа са потрошачима базира се на новој поставци маркетинг микса, тј. на „4Ц“ концепту, који у ствари објашњава како потрошачи гледају на „4П“ концепт. Заговорници „4Ц“ концепта посебан значај придају следећим елементима: (1) потрошачка вредност (customer’s value); (2) трошкови 66

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

потрошача (customer's costs); (3) удобност (comfort) и (4) комуникација (communication). Код сваког конкретног понуђача туристичких производа/услуга маркетинг микс ће варирати зависно од околности, односно од квантитета и квалитета тражње за њима. Између различитих компоненти маркетинг микса постоји много преклапања и међусобних утицаја, тако да одлуке које се односе на једну компоненту не могу бити донесене а да се не узме у обзир њихов утицај на остале компоненте микса.

2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПРОМОЦИЈЕ У ТУРИЗМУ Појам промоција потиче од латинске речи „promotio“ што у преводу значи показивање, приказивање, представљање, унапређење у виши чин, свечано проглашење итд. У енглеском језику реч „promotion“ означава скуп активности које имају за циљ да потрошаче и купце што боље упознају са квалитетом производа/услуга, чиме се убрзава продор производа/услуга на тржиште, смањују трошкови ангажовања, повећава коефицијент обрта капитала и тиме побољшава квалитет привређивања (Тодоровић, 2001). Основна улога промоције, као инструмента маркетинга, у туризму испољава се у обезбеђивању одговарајућег нивоа тражње на основу стварања позитивног става према производима и услугама. Дакле, реч је о процесу масовног комуницирања између произвођача и потрошача, при чему је предмет комуницирања размена информација које могу да подстакну продају туристичких производа и услуга. С обзиром да је туристичка понуда крута и статична, те да се туристичка тражња усмерава ка понуди, а истовремено имајући у виду чињеницу да туристички производ доминантно укључује услуге, те да се може посматрати као парцијални или интегрисан, јасно је да се промоција у туризму разликује од промоције производа у другим делатностима. Дакле, потребно је уложити максимум напора како би туристички производ постао познат ширем кругу потрошача/туриста, јер већа потенцијална маса потрошача отвара и веће могућности за стварне потрошаче. Потребно је, такође, креирати што атрактивнију поруку која мора да одрази особине производа, те да се из високих очекивања оствари предвиђена куповина. Важан део промоционих напора је изградња бренда и свесности потрошача о производу, што понекад тражи више времена. Потребно је прво планирање свести о производу а Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

67

Предраг Убавић

онда и развијање преференција потрошача за производом (Cooper, Fletcher, Gilbert and Wanhill, 2002). За формулисање и имплементацију промоционе стратегије у туризму потребно је: дефинисати циљеве промоције, изабрати циљна тржишта на која ће бити усмерене промоционе поруке, утврдити адекватан садржај промоционих порука, одабрати одговарајуће елементе/инструменте промоционог микса, одредити буџет за спровођење промоционе кампање и, на крају, извршити контролу спроведених промотивних активности (Убавић, 2014). Да би се остварила промоциона стратегија, како то наводи Wahab, потребно је (Wahab, Crampon and Rothfield, 1986, pp. 107-109):  развити генерални интерес за производом;  створити позитивне импресије према производу;  инклинирати куповину и  учинити све напоре да се претходно обезбеди. С обзиром да се савремено туристичко тржиште одликује изузетном конкурентношћу, отуда се као веома важно средство за остварење конкурентске предности на том тржишту јавља квалитет. Схватајући значај квалитета за релацију квалитет-сатисфакција-лојалност, сваки учесник на страни туристичке понуде мора спроводити контролу квалитета, тј. утврђивати недостатке својих производа и услуга, те настојати да перманентно побољшава њихов квалитет. Најбољи начин да се врши стална контрола квалитета туристичких производа и услуга, од стране њихових понуђача, јесте интерактивна комуникација са потрошачима/туристима. Основни стандард квалитета туристичких производа/услуга је задовољан туриста који обавља поновљене куповине, тј. лојалан потрошач (Ковачевић, 2012). Основне функције промоције у туризму, као и у другим делатностима из сектора услуга, односе се на (Попеску, 2002, стр. 116):  утицај на потрошаче, у циљу куповине туристичких производа/услуга, претварањем њихових неопипљивих карактеристика у опипљиве, односно видљиве за потенцијалне купце/потрошаче и  установљавање мерила и праћења очекивања потрошача у односу на туристички производ/услугу, чиме се прихвата чињеница да је промоција, као облик комуницирања, двосмерни процес. Маркетинг менаџери користе промоцију из више разлога (Сенић, 2000, стр. 585-586): 68

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ





 

       

обезбеђење информација, тако што купци долазе до потребних информација о постојећим и новим производима/услугама, а продавци могу да информишу потенцијалне купце о сопственим производима и услугама; убеђивање доносиоца одлука, поготову у ситуацији када конкуренти нуде сличне производе/услуге, са циљем да се формира повољан сет ставова о сопственом производу/услузи и тако се потрошачи одлучили за куповину истих; подсећање садашњих купаца/потрошача на прошлу сатисфакцију, може да их задржи да не пређу код конкурената, а то у неким ситуацијама може да буде веома битно; стимулисање тражње како би се променила локација и облик криве тражње за сопствене производе/услуге и на тај начин тражња учинила нееластичном када се цена повећа, односно еластичном када се цена смањи; диференцирање производа/услуга чиме се омогућава већа флексибилност у маркетинг стратегији; заустављање и оживљавање опадајуће продаје код оних производа и услуга који имају пад обима продаје; поравнавање флуктуација тражње код оних производа и услуга који имају сезонски карактер тражње; лансирање новог производа/услуге када се потрошачима указује на предности коришћења истог; супротстављање конкурентима како би се њихови маркетинг напори учинили мање ефикасним; реаговање на негативне вести, тј. борба против негативног публицитета; за демаркетинг када се користе одређене промоционе технике у сврху смањења тражње за сопственим производима/услугама и утицање на понашање јавности како би се придобиле одређене личности да се понашају на известан начин и тиме усмериле понашање јавности у жељеном правцу.

Да би туристичка промоција била ефикасна и сврсисходна она се мора плански организовати и спроводити. План промоције у туризму мора бити координиран са планом целокупне пословне активности у тој делатности. За сам успех планирања и стратегије туристичке промоције, такође, посебну пажњу треба обратити и на (Стефановић и Глигоријевић, 2010, стр. 225):  избор средстава и медија за шта су лимитирајући фактори: буџет за ове потребе, цена коришћења одређеног средства или медија, навике становништва и његов ниво образовања, понашање конкурената и слично; Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

69

Предраг Убавић





избор садржаја промоционе поруке зависи од аудиторијума коме се упућује, од мотива путовања у одређене дестинације, од става потенцијалних туриста према датој туристичкој дестинацији, од уметничког израза у промоционој поруци и другог и избор временског периода у коме треба да се спроводи промоциона активност, што зависи од тога да ли се ради о промоцији на дугом или кратком року, да ли је у питању појединачна акција или кампања, да ли се промовише само једна туристичка сезона или не итд.

3. ИНСТРУМЕНТИ ТУРИСТИЧКОГ ПРОМОЦИОНОГ МИКСА Промоциони микс представља комбинацију различитих облика промоције. При дефинисању промоционог микса полази се од маркетинг и промоционих циљева који се желе постићи, као и од карактеристика појединих облика промоције. Одлука о промоционом миксу је сложена и стратегијског је карактера. Промоциони микс треба да буде координиран са осталим инструментима маркетинг микса а, такође, и поједини облици промоције морају бити међусобно координирани. Дисперзија комуникационог (промоционог) микса према окружењу требало би да обухвати више мета и да има различите циљеве (Бакић, 2010, стр. 167-168): 1. Генерални циљеви комуникационог микса везани за туристичку индустрију уопште:  развити и одржавати коректан имиџ (предузећа или туристичке дестинације) и ставити се на листу жељених парцијалних или интегрисаних туристичких производа;  обезбедити адекватне информације и помоћ при куповини туристичког производа;  охрабрити и асистирати организаторима путовања и другим посредницима у каналима продаје у креирању и продаји различитих мање или више интегрисаних туристичких производа.

   70

2. Циљеви везани за комуницирање са потенцијалним потрошачима: развити свесност о разноврсним могућностима било на макро, било на микро нивоу; мотивисати потрошаче да траже додатне информације о туристичким могућностима; детаљно информисати потрошаче о програмима понуде и разноврсним могућностима; Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

 



 

развити и унапређивати имиџ туристичког производа (на микро и макро нивоу); информисати потрошаче о могућности да се врло детаљне информације могу добити у ТИЦ-овима (Туристичким информативним центрима) или упутити на оне који располажу жељеним информацијама; развити систем заштите потрошача, деловати превентивно и спречити рекламације, а ако су већ присутне информисати о напорима да се то превазиђе.

3. Циљеви комуникационог микса везани за медије: обезбедити да релевантне публикације довољно обавесте о плановима развоја, могућностима нових и унапређених производа и услуга, посебно оних на макро плану; контактирати све врсте медија и перманентно „држати отворену линију“ и информисати о остварењима и могућностима.

Носиоцима пословне и туристичке политике, ради остваривања постављених циљева и задатака, у домену креирања и имплементације промоционог микса стоје на располагању различити инструменти. Као основне инструменте промоционог микса у туризму можемо навести (Попеску, 2002, стр. 127):  туристичку пропаганду,  односе са јавношћу,  унапређење продаје и  личну продају. Међутим, поједини аутори наводе и неке друге облике комуницирања, као што су (Врачар, 1996, стр. 27):  спонзорство и  директни маркетинг. Туристичка пропаганда представља плаћени облик комуницирања носилаца пословне и туристичке политике усмерен према постојећем или потенцијалном циљном тржишту. Туристичка пропаганда на аудиторијум делује преко чула слуха и вида, односно пропагандна порука се на потенцијалне потрошаче преноси путем одређених средстава тј. медија (графичка средства, огласна, пројекциона, спољна и др.). Потрошачима тј. туристима туристичка пропаганда омогућава да брзо пронађу туристичке производе и услуге који су им потребни, изврше избор истих према својим потребама, обавесте се о постојању нових или побољшању постојећих производа и услуга итд. Све информације које се пласирају потрошачима морају бити истините. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

71

Предраг Убавић

Предузећима из области туризма туристичка пропаганда омогућава да задрже лојалне купце својих производа/услуга, да смање број оних потрошача који би могли да се преоријентишу на производе и услуге других предузећа, као и да прошире продају својих производа/услуга на нове категорије потрошача који су до скора третирани као потенцијални. Односи са јавношћу (public relations) усмерени су на стварање и одржавање позитивне представе (имиџа) о одређеној туристичкој дестинацији, туристичком производу, услузи, односно предузећу туристичке привреде. Као циљни аудиторијум код односа са јавношћу појављује се целокупно становништво а не одређени тржишни сегмент. Типични облици односа са јавношћу у туристичком пословању су: везе са ствараоцима јавног мњења, конференције за штампу, студијска путовања, контакти са појединцима и др. Као посебан облик активности у оквиру односа са јавношћу јавља се публицитет који је усмерен на објављивање позитивних информација о предузећу и одређеној дестинацији у средствима јавног информисања без издвајања директних трошкова у ту сврху од стране предузећа. Унапређење продаје је усмерено на краткорочне циљеве а подразумева директно подстицање продаје туристичких производа и услуга. Унапређење продаје се јавља у следећим облицима: попусти у цени, учешће на сајмовима и берзама, организовање наградних игара за потрошаче, поклони уз купљени производ, додатне провизије и гратиси итд. Као активност унапређење продаје може бити усмерено према: потрошачима, посредницима и продајном особљу предузећа. Лична продаја подразумева директну усмену презентацију потенцијалном купцу, тј. потрошачу, путем разговора, а у сврху продаје производа/услуга. У овај облик промоције спадају: продајне презентације, продајни сусрети, подстицајни програми итд. Спонзорство подразумева пословни однос између оног ко даје средства или услуге и појединца, догађаја или организације која за узврат даје право и услугу који могу бити искоришћени за стицање комерцијалних предности. Спонзорство је у крајњој линији усмерено на развијање свести о нечему у јавности да би се задовољили потрошачи и изградио углед спонзора. У пракси се спонзорство често меша са појмовима: доброчинство, меценство, ктиторство и сличним. Директни маркетинг користи комуницирање преко индиректних медија за нуђење конкретних производа/услуга појединачним купцима. За комуницирање се користе штампани или електронски медији, али су 72

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

поруке намењене идентификованом купцу а не циљној групи. У последње време користи се и тзв. телемаркетинг путем телевизије као средства комуницирања, као и куповина из стана. Као један од специфичних облика комуницирања са битним утицајем на одлучивање потенцијалних корисника о куповини туристичког производа јавља се „усмена пропаганда“. Важност „усмене пропаганде“ (word of mouth) или комуникације између потрошача (customer to customer communications – C2C) огледа се у чињеници да је у питању комуникација између људи који немају непосредни комерцијални интерес за промоцију предузећа туристичке привреде или туристичке дестинације. Сведочанства о искуствима током туристичког путовања од стране оних који су били непосредни учесници могу бити веома важна за доношење одлука о предузимању туристичких путовања. Тиме се, у суштини, смањује неопипљивост као битна карактеристика туристичког производа, посебно имајући у виду да се овако исказаним мишљењима више верује јер представљају независне ставове (Попеску, 2013, стр. 159). Крајем XIX и почетком XX века, наглим развојем информационе технологије, електронских медија и глобалних друштвених мрежа, дошло је до афирмације једног новог облика комуницирања, а то је промоција путем Интернета. Предности овог облика промоције су: могућност генерисања директне продаје, давање опширних информација потрошачима, прикупљање информација ради истраживања тржишта, креирање имиџа производа/услуге/дестинације, подстицање потрошача да пробају производ/услугу, подршка осталим облицима промоције итд. Као главни недостаци промоције путем Интернета јављају се: непостојање универзалних критеријума за мерење ефикасности овог облика промоције, као и различит степен развијености информационих технологија у појединим деловима света (Предавања из колегија Маркетинг). Интернет је, такође, драматично повећао утицај и доступност комуникација које се подразумевају под „усменом пропагандом“ што је утицало и на битно повећање значаја овог облика комуницирања у оквиру укупног комуникационог микса у туристичкој делатности.

4. ФИНАНСИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ АКТИВНОСТИ У ТУРИЗМУ

ПРОМОТИВНИХ

За спровођење промотивних активности у туризму неопходна су одређена финансијска средства. С тим у вези, потребно је утврдити износ финансијских средстава за промоцију за одређени временски Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

73

Предраг Убавић

период, односно буџет за промоцију, затим износ средстава за промоцију по појединим сегментима туристичког тржишта, износ средстава за промоцију по појединим медијима итд. Ефекти промотивних активности, посебно туристичке пропаганде, испољавају се у дужем раздобљу. То је и разлог да трошкови промотивних активности треба да буду третирани као трошкови инвестиционих активности. Овакво њихово третирање подразумева да ће улагања у промотивне активности дати ефекте, односно утицати на повећање продаје туристичког производа, у одређеном дужем раздобљу након улагања (Попеску, 2013, стр. 173). У литератури и пословној пракси као методи за утврђивање промоционог буџета користе се (Попеску, 2002, стр. 141):  метод арбитраже код кога доминирају субјективни ставови доносилаца одлука а буџет за промоцију се утврђује на основу расположивих средстава и процене тренутне ситуације;  метод парирања конкуренцији где се буџет за промоцију формира по угледу на конкуренте (посматра се лидер или просек у групацији);  метод процента од продаје у обзир узима догађаје из прошлости и промоцију посматра као последицу, а не као узрок остварења прихода и обично се користи као доња граница улагања у промотивне активности;  метод циља и задатка по коме се буџет за промоцију утврђује на основу претходно дефинисаног циља и задатка за дужи временски период, дакле, овај метод промоцију третира као узрок, а приход од туризма као последицу улагања у промотивне активности;  метод максимално расположивих средстава на основу кога се буџет утврђује у складу са обимом расположивих средстава и  метод оптималне циљне групе по коме се висина буџета утврђује на основу величине и структуре циљне групе, тј. тржишног сегмента, према коме се усмерава промотивна активност. У тесној вези са проблемом финансирања промоционих активности у туризму јавља се мерење ефеката од тих активности. При томе, намеће се проблем разграничења утицаја сваког од фактора који су утицали на постигнути обим реализације туристичких производа/услуга. Као два могућа решења овог проблема могу се навести: сагледавање директне промене у обиму реализације која резултира из промотивних акција и сагледавање интересовања које је промоција изазвала код оних којима је намењена (Стефановић и Глигоријевић, 2010).

74

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

Kao организатори промотивних активности у туризму јављају се одређени субјекти на: макро нивоу и микро нивоу. На макро нивоу то су одређене организације и институције које координирају развој туризма, док су на микро нивоу то предузећа из области туризма. Закон о туризму из 2009. године (члан 29), као туристичке организације за промоцију туризма Србије, дефинише: Туристичку органиацију Србије (ТОС), туристичку организацију аутономне покрајине и туристичку организацију јединице локалне самоуправе. Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или више јединица локалне самоуправе (Закон о туризму, 2009). Туристичка организација Србије (ТОС), између осталих, обавља и следеће послове: промовише туризам Републике Србије, координише активности туристичких организација привредних и других субјеката у туризму који делују непосредно и посредно на промоцију туризма, врши припреме и реализације годишњих планова и програма промотивних активности, организује истраживање туристичког тржишта, обезбеђује информативно-пропагандни материјал за промоцију туристичких вредности Србије, формира и развија јединствен туристичкоинформациони систем и повезује га са другим информационим системима у земљи и иностранству, оснива и организује туристичка представништва у иностранству, сарађује са националним туристичким организацијама других земаља, као и међународним и регионалним организацијама у области туризма итд. Поред учешћа на сајмовима туризма у земљи и иностранству, Туристичка организација Србије (ТОС) учествује и на бројним домаћим и међународним презентацијама, конференцијама и радионицама из области туризма, затим учествује на изради различитих пројеката у вези са развојем туризма у земљи и региону, оглашава се у домаћим и иностраним медијима, организује различита студијска путовања страних новинара и организатора путовања из иностранства у Србију, организује студијска путовања домаћих новинара у иностранство и о својим бројним активностима информише јавност (путем своје Интернет презентације, билборда, разних конференција, гостовања њених представника у електронским медијима и слично). Туристичка организација Србије (ТОС) је пуноправан члан неких међународних организација и асоцијација у чијем раду учествује, док са некима активно сарађује у циљу размене знања, искуства и информација. То су, на пример, Европска туристичка комисија (ETC), Дунавска туристичка комисија (ДТК), Међународна асоцијација Трансроманика, Међународна асоцијација медицинског туризма, Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

75

Предраг Убавић

Асоцијације националних туристичких организација (ANTOR Sweden, ANTOR Denmark, ANTOR Norway) итд. Сличан делокруг рада имају и туристичке организације на нивоу ужих политичко-територијалних јединица (покрајине, регија, градова, општина) у саставу Републике Србије, наравно, у оквиру својих овлашћења и одговорности. Као један од најважнијих ограничавајућих фактора у раду туристичких организација у Републици Србији, на свим нивоима, јавља се недостатак финансијских средстава. То се, пре свега, односи на Туристичку организацију Србије (ТОС) која се, највећим делом, финансира из републичког буџета, али и на туристичке организације покрајине, општина и појединих градова. Тако, на пример, због недовољно расположивих средстава ТОС добија медијски простор у иностранству тако што доводи иностране новинаре у Србију, а рекламира се на Интернету и плаћа огласе у иностраним медијима. Туристичка организација Србије (ТОС), углавном, нема своја представништва у иностранству, већ ангажује одређене PR (Public Relations) агенције које му помажу да буде присутан у медијима. Република Србија за промоцију и рекламу своје туристичке понуде издваја исувише мале износе. „...Србија годишње потроши мање од 90 хиљада евра за рекламирање наше туристичке понуде у страним медијима, што је чак 12 пута мање него што Аустрија издвоји само за промоцију Беча“ (Марковић, 2011). Да би средства уложена у туристичку промоцију дала што веће економске ефекте потребно је, пре свега, да се створе квалитетни и атрактивни туристички производи/услуге, јер без њих промоција нема већег значаја за побољшање позиције неке туристичке дестинације на међународном туристичком тржишту. Тако, на пример, док не створи и афирмише своје туристичке производе/услуге који ће бити прихваћени на међународном туристичком тржишту, Србија треба максимално да искористи своје знање и умеће, као и искуства неких развијених туристичких земаља из ближег и нешто даљег окружења. У постојећим условима неопходно је да се окренемо коришћењу јефтинијих алтернативних медија и да форсирамо оне туристичке производе/услуге који су по много чему јединствени у свету (Убавић, 2014). На нивоу предузећа, из области туризма, промотивне активности се могу организовати и спроводити на један од следећа три начина: од стране сопствене маркетинг службе, ангажовањем професионалне маркетинг агенције (за уговорену накнаду) и комбиновано.

76

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОМОЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТА МАРКЕТИНГ МИКСА У ТУРИЗМУ

5. ЗАКЉУЧАК Да би се поспешио пласман туристичких производа и услуга, на туристичком тржишту, неопходна је адекватна промоција истих. При томе, посебну пажњу треба посветити комбинацији различитих промотивних инструмената у циљу стварања промоционог, односно комуникационог микса. За промоцију сваког туристичког производа, услуге, дестинације и сл. неопходно је изабрати праву промотивну стратегију и креирати адекватну промотивну поруку која је намењена циљној групи потрошача, тј. туриста. Промоција, односно промотивне активности, поседују у туризму одређене специфичности у односу на друге делатности. Те специфичности проистичу, пре свега, из карактеристика туристичког тржишта, као тржишта услуга. Просторна раздвојеност између понуде и тражње и кретање тражње ка понуди, а не обратно, као на робним тржиштима, представљају битне чиниоце који истичу значај промоције као инструмента маркетинг микса у туризму. За успешну реализацију планираних промотивних активности неопходно је обезбедити и адекватан буџет за промоцију. Потребно је, такође, одредити и конкретне актере тј. извршиоце промотивних активности, како на нивоу државе и ужих територијалних јединица (регија, градова, општина и других), тако и на нивоу конкретних привредних субјеката из области туризма. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Бакић, О., 2010. Маркетинг у туризму. 9. издање. Београд: Универзитет Сингидунум.

2. Врачар, Д., 1996. Стратегије тржишног комуницирања. Београд: Привредне вести „Еуропублик“.

3. Закон о туризму 2009. (Службени гласник РС, бр. 36/09). Београд: Службени гласник Републике Србије.

4. Ковачевић, С., 2012. Веза између елемената маркетинг микса и квалитета у туризму. Асоцијација за квалитет и стандардизацију Србије. 39. Национална конференција о квалитету. 7-9. јун 2012. Крагујевац: Факултет инжењерских наука, Универзитет у Крагујевцу.

5. Марковић, Р., 2011. Србија за рекламу даје само 90.000 евра.

Pressonline, [online] Доступно на: <http://www.pressonline.rs/info/politika/170287/srbija-za-reklamu-dajesamo-90000-evra.html> [Приступ 05.07.2013.]. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

77

Предраг Убавић

6. Попеску, Ј., 2002. Маркетинг у туризму. Београд: Чигоја штампа и Центар за одговорни и одрживи развој туризма.

7. Попеску, Ј., 2013. Маркетинг у туризму и хотелијерству. Београд: Универзитет Сингидунум. Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент.

8. Сенић, Р., 2000. Маркетинг менаџмент. 3. измењено и допуњено издање. Крагујевац: Призма.

9. Стефановић, В., Глигоријевић, Ж., 2010. Економика туризма. Ниш: Свен.

10. Тодоровић, М., 2001. Лексикон спољне трговине. Ниш: Економски факултет.

11. Убавић, П., 2014. Стратегијске основе и правци развоја туризма на територији Републике Србије. Докторска дисертација. Економски факултет Универзитета у Нишу.

12. Cooper, C., Fletcher, J., Gilbert, D. and Wanhill, S., 2002. Tourism, Principles and Practice. London: Longman.

13. Wahab, S., Crampon, L.J. and Rothfield, L.M., 1986. Tourism Marketing.

London: Tourism International Press.

14. Ekonomski fakultet Zagreb, 2014. Predavanja iz kolegija „Marketing“ Promocija. [online] Доступно на: <http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/marketing/predavanja/MKT-09Promocija.pdf> [Приступ 28.05.2015.].

Рад је примљен: 10.07.2015. Прихваћен за објављивање: 11.07.2015.

Received: 15 June 2015 Accepted: 11 June 2015

78

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 65-78

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 79-90

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 338.48-44(497.16-22) DOI:10.5937/BIZINFO1501079B

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ DEVELOPMENT OF RURAL TOURISM IN MONTENEGRO Андрија Бабовић1 Висока пословна школа струковних студија, Блаце Андријана Бабовић2 Подгорица, Црна Гора Александра Бабовић3 Подгорица, Црна Гора Сажетак: Рурални туризам се дефинише као туризам руралних подручја који је контролисан од стране становништва које живи на том руралном подручју. Када је рурална култура кључна компонента туристичког производа тада и тај облик туризма можемо назвати руралним туризмом. Циљ развоја овог облика туризма је да посјетилац кроз његов лични контакт са физичким окружењем и самим учешћем у активностима, традицији и стилу живота које одликује тај рурални предио обезбиједи себи упечатљив доживљај а на тај начин директно утиче на сам развој руралних подручја као и на ниво животног стандард становништва које живи на том подручју. Предмет овог рада је развој руралног туризма у Црној Гори и укључује дефинисање руралног туризма, развој руралног туризма у појединим државама чланицама ЕУ и анализу развијености руралног туризма у Црној Гори. Кључне ријечи: рурална подручја, рурални туризам, Црна Гора.

Abstract: Rural tourism is defined as rural territory tourism, controlled by the population living in this rural area. When the rural culture is a key component of tourism product, then this form of tourism can be called rural tourism. The goal of developing this form of tourism, is that visitor through 1

a.babovic@yahoo.com ana.babovic@yahoo.com 3 aleksandra.babovic@yahoo.com 2

79

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

his personal contact with the physical environment and by participating in the activities, traditions and life style that characterized the rural landscape, provide a memorable experience itself, and therefore directly affect the development of rural areas as well as the level of living standard of the population living in this area. Content of this work covers development of rural tourism in Montenegro and includes the definition of rural tourism, rural tourism development in the EU member states and the analysis of development of rural tourism in Montenegro.

Key words: rural areas, rural tourism, Montenegro.

1. УВОД Значај туризма за Црну Гору не може се прецијенити. Туризам се односи на сваки аспект друштва. Утиче на развој привреде, животни стандард и начин живота грађана, подстиче отварање нових радних мјеста и општи просперитет. Путовања и туризам су имала главну улогу у значајном расту и трансформацији Црне Горе. Данас, директно и индиректно, чине преко 25% БДП-а (друштвеног бруто производа), а очекује се да ће овај проценат наставити да расте у наредним годинама (Стратегија развоја туризма Црне Горе до 2020. године). Рурални простор је потпуна антитеза градском, а првобитно је служио као животни и радни простор пољопривредника (обрадиви и насељени простор изван градова). Ту су настали традиционално село, архитектура и ентеријери, дворишта и баште, али и традиционална култура живота и рада сељака (знања и технологије пољопривредне производње и начина становања, одијевања, прехране и заједништва), народни плесови, пјесме, легенде и предања и сл. Рурални предио је еколошки, економски и културно специфичан амбијент у коме се могу одвијати разне туристичке активности, због чега рурални туризам вјероватно представља и најкомплекснији облик данашњег туризма. Рурални туризам се дефинише као туризам руралних подручја који је контролисан од стране становништва које живи на том руралном подручју (Светозаревић, 2013). Рурални туризам описује форме туристичких активности које се одигравају у руралним подручјима и које укључују локалну културу, традицију и привредне дјелатности, као и активности на отвореном простору и доживљаје који су остварени у ненарушеном руралном амбијенту. Локална заједница игра важну улогу у објезбеђењу руралног туристичког производа. Рурални процтор Црне Горе представља велику и богату туритичку основу за коју постоји интересовање туриста. С' обзиром на тако квалитетну основу за развој овог облика туризма неопходно је 80

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

охрабривати локално становништво како би се активно бавили валоризовањем овог овог облика туризма а самим тим и развојем руралних подручја.

2. РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ПОЈЕДИНИМ ЗЕМЉАМА ЕВРОПЕ Развој туризма у руралним просторима узима замах након Другог свјетског рата. Ипак, у оном облику у коме се данас схвата (фактор обнове и развоја села и интегрални дио туристичког производа) развија се у државама Европе и у САД-у од средине шездесетих година. До 1960-их рекреација и туризам у руралним просторима нису подлијегали законима слободног тржишта, принципима понуде и потражње. Интерес је био усмјерен на приморска и планинска туристичка насеља и градове, мјеста концентрације туризма. Намјена земљишта у руралним подручјима ријетко је обликована изван оквира пољопривреде, шумарства и водопривреде. Но, с' временом и новим значајним импулсом – већим финансијским средствима намијењеним слободном времену – туризам у руралним крајевима добија и веће економско значење јер се све више продужује вријеме проведено у руралним подручјима у сврху рекреације или одмора. Занимљиво је истакнути да су бројна истраживања показала већу склоност образованијих људи за провођењем одмора у руралним крајевима, баш као и већи број мушкараца који, за разлику од жена, желе одмор провести на селу. “Радничке” класе пак одмор радије проводе у граду него у руралној средини. Наведено се односи на земље капиталистичког свијета. Туризам у руралним крајевима Европе (првенствено у земљама ЕУ, али и у бројним транзиционим земљама) данас је важан елемент укупне туристичке понуде, “интегралног туристичког производа”, али и развоја руралних простора. У “уједињеној” Европи регионалних различитости, након седамдесетих година у којима је проблематика руралних простора била посматрана првенствено кроз пољопривреду и програме заштите културне баштине, у осамдесетим се све више јављају активности везане уз планирани развитак руралног простора. Лигхт мотиви тих акција били су осигурање егзистенцијалних услова у руралном простору кроз руристичко просторно уређење и валоризацију привредних ресурса, нове смјернице развоја пољопривреде и шумарства, заштита животне средине, заштита културног пејзажа као и културно архитектонског наслеђа.

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

81

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

Европа је у последњих 20 година светски лидер у понуди руралног туризма, при чему се предвиђа да ће то и остати, највише услед брзог процеса проширења Европске уније, као и услед постојања добро организоване Паневропске асоцијације руралног туризма (Гашић, Ивановић и Комадина, 2014). У даљем тексту приказаћемо на примерима појединих земаља Европе колико је битан развој руралног туризма. Аустрија Након првобитне фазе развоја туризма у руралним просторима, у којој су доминантни фактори развоја били самоинцијативност становништва које пружа одређене услуге, али и људи који долазе у руралне просторе углавном тражећи мир и чисту природу, започиње, паралелно, поготово у државама које су се суочиле с проблемом јаког поларизованог развоја и депопулације руралних подручја, процес планираног коришћења руралног туризма у функцији ревитализације и трансформације руралних крајева. Вјероватно најпознатији примјер коришћења руралног туризма као “алата” у функцији развитка руралних подручја представља Аустрија. Педесетих година је алпски простор Аустрије био сасвим другачији него данас. Развијена комунална и прометна инфраструктура, квалитетно снадбијевање и приходи довољни за “урбани живот у руралној средини”, данас присутни елементи живота аустријског села, онда су били незамисливи. Био је то изолован простор, зими готово одсјечен од свијета. Пољопривредна се производња није више могла мјерити са комерцијалном и индустријском пољопривредом осталих развијених земаља. Као посљедица јавља се депопулација и алпски простор почиње попримати карактеристике заостајања у развоју. Након извршених анализа, у склопу националне стратегије за развој депопулацијских подручја, рурални простор Алпа почиње да се ревитализује развијањем осталих не-пољопривредних дјелатности у руралном простору. Предњачио је рурални туризам и њему комплементарне дјелатности. Нове су дјелатности омогућиле додатне приходе који су компензовали мањак прихода од пољопривреде, започиње изградања комуналне инфраструктуре, заустављен је пад броја становника испод потребног нивоа за одржавање друштвених институција и сервиса, а уз контакте са туристима поново оживљава културни живот, и то у симбиози старог и новог, традицијоналног и модерног. “У Алпе се вратио живот.” Сеоски туризам чини, са 300 000 кревета на 29 000 сеоских газдинства, 1/6 укупне туристичке понуде Аустрије. Њемци (64%) и Аустријанци (21%) чине највећи дио гостију. Потражња за оваквим обликом туризма 82

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

уједначена је и стабилна током последњих деценија, али понуда се смањила између 1982. и 1992. Дуга је традиција прихваћања туриста у сеоске средине Аустрије – траје већ више од 100 година, а првобитно је била везана за алпска подручја (Лукић 2005). Шкотска И друге државе, нпр. Велика Британија, увидјеле су могућност ревитализације руралних крајева туризмом. Од почетка 70-их година туризам у руралним крајевима наглашаван је као генератор запослености и прихода у Шкотској. Конкретни циљеви Боард-а били су: привући више туриста, поготово страних; продужити туристичку сезону; развити услуге смјештаја и прехране и побољшати квалитет постојећих; побољшати и развити инфраструктуру уопштено, првенствено за водене спортове, зимске спортове. Године 1981. спроведено је комплексно истраживање утицаја туризма у руралним крајевима на социо-економску структуру руралне Шкотске. Резултати показују да је нпр. само љета 1981. Западне отоке посјетило 34 000 туриста који су створили приход од готово 4 милијуна £. Овакав развој је подстакао сезонску запосленост и иако она има и негативне ефекте, резултирао односом становника и туриста 1: 5 у ХИДБ подручјима, што је увелико омогућило заустављање депопулације и даљег заостајања ових подручја. Закључак истраживања је да туризам у руралним крајевима омогућава користан додатни приход за бројна породична газдинства у љетњим мјесецима, а негдје и током цијеле године. Као мјера за даљи развој туризма у руралној Шкотској предложено је: побољшање услуга, повећање доступности информација о туризму и диверзифицирање понуде смјештаја (Лукић 2005). Белгија Основна карактеристика руралног туризма у Белгији јесте заустављање руралног егзодуса и давање већег значења традицији и баштини. И фискална политика одражава ту чињеницу: порез на такву туристичку дјелатност износи 10% од зараде, са 50% одбитка за трошкове. Уобичајени гости су Белгијанци, Данци и Холанђани. Издвајамо три типична облика туристичке понуде у руралним крајевима Белгије: “Гитес де Wаллоние”-типичне куће за вишу средњу класу становништва; “Фетоураг” – намијењене свим слојевима становништва, али првенствено породицама са дјецом, јер представљају повратак природи и животу пољопривредника; “Утра”-фарме које обично привлаче просвјетне раднике (Лукић 2005).

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

83

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

Данска Држава у којој концепт руралног губи своје значење јер је врло тешко издвојен од урбаног. Ипак, традиција руралног туризма постоји. Већину гостију чине Данци и Британци (готово 100%), и то породице са дјецом у врхунцу туристичке сезоне (љети), а сви слојеви становништва у осталом дијелу године. Због релативно мале величине територије присутна је координација између туристичких заједница и локалних власти како би се равномјерно распоредиле све дјелатности. Порез на туристичку дјелатност у руралним крајевима износи 22% (Лукић 2005). Француска Сматра се ЕУ државом с најдиверзифициранијом понудом руралног туризма од 1945. Са дугом традицијом пољопривреде и валоризацијом аграра као једног од основних извора националног богатства, Француска је концепт развоја руралног туризма прихватила као начин заштите традиционалних вриједности, али и као економску дјелатност којом ће значајно обогатити своје село. Већ 1950-их држава иницира оснивање “Гитес Рурауx” – типичних приватних кућа за одмор туриста. Данас разликујемо: “Нидс де Вацанцес”, “Цафé-цоуеттес”, те “Рандоннее” куће за одмор и окрепљење шетача. Нископрофитна туристичка газдинства држава ослобађа пореза. Гости су већином Французи, из свих слојева становништва (Лукић 2005). Грчка Рурални туризам у Грчкој снажно је везан за тзв. агротуризам и сматра се допуном пољопривреди, али и као значајно средство социјалне промоције женског дијела сеоске популације. Порези се разликују на регионалној основи и износе од 8-11% зараде. Гости су већином из Грчке, Њемачке, Аустрије, Холандије и Швајцарске (Лукић 2005). Швајцарска У Швајцарској је традиција развоја агро-туризма дуга преко 25 година. Процјењује се да је током 1995. године преко 75% од укупног броја фармера примало доходак по основи бављења туризмом. Рурални туризам организује 3000 сеоских домаћинстава с 27 000 кревета. Изван планинских подручја овај је постотак знатно нижи, али још увјек представља значајан извор додатног прихода. Студија Сwисс агротоурисм из 2003. показује да само у француском дијелу државе од 11 212 регистрованих фарми, њих 2,3% нуди туристичке услуге (Петрић, 2006).

84

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

Италија Туризам у руралним подручјима темељи се на агротуризму тј. повезаности с пољопривредом и окренут је повећању прихода пољопривредника и валоризацији локалне производње. Порез износи ниских 9%. Госте чине посјетиоци из сјеверне Италије (1/3) и земаља ЕУ (2/3). 7000 домаћинстава изнајмљује 100 000 кревета (Лукић 2005). Рурални туризам у Италији представља најбрже растући облик туристичке понуде. Процјењује се да је у 2000. години у Италији регистровано укупно 9314 сеоских домаћинстава и то углавном у Тоскани 21% и у Болзану 21,4%. Тоскана је уједно и прва италијанска регија која је препознала важност руралног развоја па већ 1985. уводи први регионални закон о бављењу агротуристичком дјелатношћу који је за циљ имао спријечити депопулацију и развити потпунију туристичку понуду (Randelli, Romei, Tortora i Mossello, 2011). Ова дестинација биљежи, већ дуги низ година, пораст броја туриста, па је уз француску Провансу, једна од најомиљенијих руралних дестинација у свијету. Мађарска У Мађарској је 1998. регистровано око 2000 кревета у руралним подручјима с просјечном стопом заузетости мањом од 10%, што се повезује с ниским нивоом потражње. Током 2001. укупан број смјештајних капацитета је порастао на 6675 кревета, а 2012. године на 47000. Организација мађарског агро и руралног туризма је одиграла значајну улогу у развоју мађарског туризма. Организација штити и промовише економску добробит власника маñарских сеоских имања и утиче на правну регулативу. Циљ им је побољшати животне услове становништва у руралним крајевима (Csongrádi, 2012) 3. АНАЛИЗА РАЗВИЈЕНОСТИ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ Истражујући тренутно стање и позиције руралног туризма у Црној Гори, уочили смо да проблеми неразвијености и лоше валоризације овог облика туризма леже у његовим најважнијим елементима. Санирањем тих проблема постављамо јаке темеље за његов што бољи развој и валоризацију.

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

85

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

Смјештајни капацитети Смјештајни капацитети представљају велики проблем када је развој и комерцијализација овог облика туризма у питању, посебно када је прихватање група туриста, што се директно одражава на мали обим укупних прихода. Када је ријеч о квалитету смјештајних објеката констатација је да је осредњи. Собе преовладавају као примарна понуда смјештаја и самим тим смјештајну понуду чине нижом што за посљедицу има ниске цијене и ниске приходе. Међузависност између смјештајних капацитета и високих цијена а самим тим и високих прихода намеће нам закључак да је неопходно улагати у више категорије смјештаја. Такође је битно уочити већ постојеће капацитете који нису а могли би бити искоришћени и валоризовани. Неразвијеност основних и додатних услуга Традиционална гастрономија представља један од најважнијих мотива посјете домаћинстава у руралним подручјима. Многа сеоска домаћинства не нуде услуге исхране својим гостима и неостварују приходе по том основу. Са друге стране, није довољно само имати услуге исхране већ и квалитет, различитост, аутентичност и традиционалност као темеље за што бољи доживљај туристе. Као лош примјер морам поменути поједине угоститељске објекте смјештене у руралним подручјима која у својој понуди немају нека традиционална јела (нпр. качамак, цицвара, јагњетина и телетина испод сача, домаће пите, и сл.). Такве грешке у пословања правдају слабом посјетом у вансезонском периоду, али за то оправдања нема јер рурални туризам апсолутно није сезонског караткера. Једино што ће се сигурно постићи јесу туристи који се неће поново вратити, односно који неће препоручити угоститељски објекат, а знамо да је задовољан туриста најбоља могућа промоција. Што се тиче додатних услуга морамо констатовати да врло мали број домаћинстава има неки додатни вид пратећих услуга (занатске, спортско-рекреативне, културне, трговинске и друге услуге) и на тај начин ускраћују себи додатне приходе. Стварањем додатних услуга као и повећањем продаје домаћих производа (низак развој понуде) домаћинства би имала задовољније туристе и значајно веће приходе. Инвестиције Веома мали број домаћинстава је улагао у смјештајне капацитете што би као закључак наметнуло да у глобалу гледано не постоје потребе за проширивањем. Инвестиције у пратеће саџаје су веће што значи да постоји свијест о проширивању туристичке понуде.

86

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

У финансирању манифестација учествује мали број домаћинстава са релативно малим средствима, обично трошкове манифестације сносе општине на којима се одржавају, а дио надокнађују кроз нпр. рентирање штандова за вријеме манифестације и сл. Закључујемо да је структура улагања домаћинстава релативно мала али и о спором тренду развоја руралног туризма. Неопходно је кредитирање и субвенционисање како би дошло до бржег развоја а самим тим и боље валоризације овог облика туризма. Промоција Промоција руралног туризма је врло ограничена и неразвијена. Фокус је на другим облицима туризма који се много боље валоризују (купалишни, планински и др.). У појединим подручјима туристичке организације не промовишу дестинацију/домаћинства на адекватан начин па ни домаћи туристи, а камоли страни, нису упознати са понудом. Један од најлакших и најбољих начина промоције је путем Интернет-а и његових алата. На тај начин се може доћи до потенцијалних посјетиоца дестинације/домаћинстава, али и едукативно и системски радити на развоју овог вида туризма. Људски ресурси Неадекватни људски ресурси представља проблем када је развој руралног туризма у питању. Највише носилаца домаћинстава су пензионери, затим слиједе запослени и незапослени, и на крају пољопривредници. Образовна структура носиоца домаћинстава је различита, што може бити објашњење зашто су нека домаћинства посјећенија од осталих. Да се не би питали “гдје гријеше” па им домаћинства нису посјећена, потребно би било, а у сарадњи са Министарством одрживог развоја и туризма Црне Горе, организовати савјетодавна предавања за све који се на одређеном подручју желе бавити овим обликом туризма. Правни оквир Сви актери у руралном туризму морају се придржавати правила који се регулишу правним оквиром закона и правилника Републике Црне Горе. Конкретно се мисли на Закон о туризму, Закон о боравишној такси, Правилник о обрасцу, садржају и начину књиге пописа гостију, Правилник о врстама, минимално – техничким условима и категоризацији угоститељских објеката , Правилник о обрасцу и сажају пријаве и начину вођења регистра евиденције подносилаца пријава о обављању туристичких услуга у сеоском туризму и др. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

87

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

Сви који нуде услуге смјештаја дужни су да воде евиденцију о боравку гостију. Евиденција гостију игра веома битну улогу у идентификацији туриста којима је основни разлог путовања доживљај туристичког производа у руралним подручјима. На тај начин би статистички могли сагледати колика је уствари посјета и приходи остварени развијањем овог облика туризма. Сваки гост је дужан да плати боравишну таксу а боравишна такса се плаћа даваоцу смјештаја а најчешће заједно са плаћањем основне услуге тј. смјештаја. Давалац смјештаја је дужан да средства од наплаћене боравишне таксе уплати у року од пет дана по истеку сваких 15 дана у мјесецу, односно по истеку мјесеца (Закон о боравишној такси РЦГ, 2004.). Категоризација Велики број домаћинстава и актера овог облика туризма није прошао поступак категоризације, нити је уопште упознат са поступком категоризације смјештајних или угоститељских објеката. Неопходно их је упутити у минималне услове који морају бити задовољени, како и коме поднијети захтјев за категоризацију, колика је такса која се плаћа и др. По добијању решења о категорији објекта морају спремити уговор са туристичком организацијом или неком туристичком агенцијом или угоститељском радњом, цјеновник, инвентарску листу, кућни ред и књигу гостију. Редовном евиденцијом гостију домаћинства помажу препознавање афинитетних туриста и олакшавају праћење развоја овог облика туризма. Осим књиге гостију сви актери требају имати и књигу утисака на основу које добијају повратну информацију о квалитету њиховог туристичког производа или услуге. Гост коме није било досадно и који је добио адекватан одмор и разоноду је задовољан гост који је уједно и најбоља реклама.

5. ЗАКЉУЧАК Црна Гора посједује чврсте основе за развој руралног туризма, али је чињеница да је његов развој јако успорен. То је донекле условљено успореношћу развоја руралних подручја тако да управо овај облик туризма може бити лијек за развој руралних подручја. Осим поменутог, велики проблем је што је овај облик у сјенци купалишног и планинског туризма који се уистину много боље валоризују али су сезонског карактера, док рурални туризам нуди туристичке производе током цијеле године и зато је неопходно развијати га. Туриста за свој новац жели да добије вриједност а то је и квалитет пружене услуге и заштићени природни и културни ресурси. С обзиром да у неку област путује на ограничен временски период, најчешће 88

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

РАЗВОЈ РУРАЛНОГ ТУРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ

неколико дана, туриста жели да доживи регион и да то искуство буде у потпуности искрено, потпуно и аутентично. Многи аутори тврде да је “туристичко плагирање” јако лоше јер дестинација губи на аутентичности, и ми смо истог мишљења, али смо и мишљења да можемо много тога научити од конкурентских дестинација како би наш комплетан туристички производ изазвао највећи могући ниво сатисфакције код туристе. Да би рурални туризам био валоризован на најбољи могући начин и постао значајан за еконосмки развој руралних подручја потребно је створити дестинацију која ће сама по себи имати јаку привлачну моћ. Као један од најбољих примјера за то поменућемо регион Тоскане у Италији. Примарна туристичка понуда поменутог региона заснована је на руралном туризму, али у комбинацији са нечим чему ћемо ми дати име “романтични туризам”. У Тоскану долазе туристи из цијелог свијета како би се вјенчали, провели медени мјесец или једноставно са драгом особом провели сваки трен у сеоском миру и идили, шетајући или возећи бицикл са два сједишта док пролазе крај најљепших винограда у Италији. Закључујемо да због огромне конкуренције која влада у овом облику туризма неопходно је створити додатне вриједности које ће утицати на привлачну моћ Црне Горе као туристичке дестинације. Неопходно је израдити План развоја руралног туризма Црне Горе, који ће имати јасне смјернице и у коме ће бити идентификована сва подручја и стратегије неопходне за развој овог облика туризма. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Гашић, М., Ивановић, В., Комадина, М., 2014. Развој руралног туризма у Европској Унији. БизИнфо (Блаце), 5 (2), стр. 33-44.

2. Lukić, A., 2005. Razvoj ruralnog turizma u Evropi. Geografija.hr, [online] 15. svibnja. Доступно на: <http://www.geografija.hr/svijet/na-selo-na-selo-razvoj-ruralnogturizma-u-europi/> [Приступ 11.06.2015.].

3. Petrić, L., 2006. Izazovi razvoja ruralnog turizma: Dosadašnja praksa u Evropi i reperkusije na Hrvatsku, Acta Turistica, 18 (2), 138-170.

4. Randelli, F. Romei, P. Tortora, M. Mossello, M. 2011. Rural tourism driving regional development in Toscany, Università degli Studi di Firenze, [pdf] Доступно на: <http://www.disei.unifi.it/upload/sub/pubblicazioni/repec/pdf/wp11_2 011.pdf> [Приступ 07.06.2015.].

5. Светозаревић, И., 2013. Водич за рурални туризам. Зајечар: Регионална агенција за развој Источне Србије.

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

89

Андрија Бабовић, Андријана Бабовић, Александра Бабовић

6. Csongrádi, N., 2012. Rural Tourism in Hungary. Hospitality Student Journal, [online] Доступно на: <http://www.sturesearcher.ch/?p=1194> [Приступ 11.06.2015.].

7. Ministarstvo turizma i zaštite zzaštite životne sredine, 2008. Strategija razvoja turizma Crne Gore do 2020. godine. [pdf] Доступно на: <http://www.gov.me/files/1228912294.pdf> [Приступ 07.06.2015.].

8. Zakon o boravišnoj taksi RCG 2004. Podgorica: Službeni list RCG.

Рад је примљен: 15.07.2015. Прихваћен за објављивање: 16.07.2015.

Received: 15 June 2015 Accepted: 16 June 2015

90

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 79-90

Часопис БизИнфо Година 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 91-100

Стручни рад/ Professional paper УДК/UDC: 005.32:331.101.3 DOI:10.5937/BIZINFO1501091P

АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТСЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ ANALYSIS OF FACTORS THAT MOTIVATE EMPLOYEES IN PPTSERVOUPRAVLJAČI AD IN RESTRUCTURING Љиљана Пецић, Висока техничка машинска школа струковних студија Трстенк Резиме: Oвај рад се бави анализом резултата добијених кроз истраживање фактора који мотивишу запослене у предузећу ППТСервоуправлјачи АД у реструктурирању. Истраживање је спроведено са циљем да се утврди шта запослени мисле о појединим сегментима рада, а у тренутку када се налазе пред приватизацијом. За истраживање је коришћена анкета која је специјално дизајнирана за ове потребе, а запослени су исказали симпатије према теми и самим истраживачима. Резултати су показали да су највише задовољољни сарадњом са надређенима, а најмање платама. Истраживање ће, у случају приватизације, бити поновљено у року од годину дана и упоређивање тих резултата ће сигурно допринети у тумачењу српсле националне радне културе. Кључне речи: мотивација, задовољство, незадовољство.

Abstract: : This paper deals with the analysis of the results obtained through research into factors that motivate the employees of PPT-Servoupravljaci in restructuring. The research was conducted with the circum to find out what employees think about various aspects of work, and at the момент when they are facing privatization. А questionnaire specifically designed for this purpose was used and the employees have expressed sympathy for the topic and the researchers themselves. The results showed that employees are the most satisfied with cooperation cooperation with their superiors. The research will be repeated in the case of privatization within a year and 91

Љиљана Пецић

comparison of these results will certainly contribute to the interpretation of national working culture.

Key words: motivation, satisfaction, unsatisfaction.

1. УВОД Научноистраживачка област човекове мотивације, а самим тим и радне мотивације, нажалост још увек није резултирала чврстим категоријалним системом појмовних тумачења (Михаиловић, Ристић, 2009). Ово је наравно цена тек скорашње веће актуелизације ове области. Но, откривање и објашњавање снага и механизама који покрећу човека да активира своје способности и знања ради извршавања неких активности, тема је која је све актуелнија. Оно што је свакако сигурно, јесте да се мотивација не може обезбедити простим махањем шаргарепе испред носа зеца (Ray Attner). Познато је да различите културе, различите делатности, различите компаније, стилови менаџмента и комуникација утичу на саму мотивацију. Када при томе додамо човека, као својеврстан скуп искустава, веровања, норми, добијамо веома сложен проблем за решавање. Ако погледамо кроз историју, видимо да су се времена много променила, а самим тим и ставови према раду и запосленима. Пред менаџерима који се баве људским ресурсима је сложен задатак: морају, познајући теорију и ситуацију у конкретној компанији и направити специфичан know-how, како би обликовали понашање људи у организацијама. Један од најважнијих задатака менаџера јесте да створе атмосферу која ће покренути енергију у запосленима да ураде оно што се од њих тражи. Другим речима, задатак менаџера је да створи атмосферу у којој ће запослени мотивисати сами себе, у којем ће се осећати добро и гонити га да буде успешан. Али, у томе се не сме никако претпоставити да сви људи желе исто. Многобројни аутори менаџмента су деценијама уназад покушавали да одгонетну зашто људи раде, зашто се понашају како се понашају, зашто једни јуре каријеру, други материјална богатства, трећи моћ и желе да утичу на друге, неки желе све ово, а неки пак само желе посао (Петковић, 2008). У потрази за одговорима на ова питања, ницале су многобројне мотивационе теорије. Већина мотивационих теорија су настале у САД и као такве највише обрађују теме везане за људе запослене у САД. У њиховој основи се налазе индивидуализам и мушке вредности, па је логично да теорија постављања циљева и теорија очекивања у први план 92

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТ-СЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ

истичу индивидуално задовољство и остварвање индивидуалних циљева. У другим културама, у којима је акценат на колективизму и женским вредностима, теорија једнакости је боља. Такође, Масловљева теорија хијерархије потреба је данас све теже применљива: у Шведској, Немачкој, Холандији где се високо вреднује квалитет живота, на врху лествице су социјалне потребе, док су, рецимо, у Јапану, Грчкој, Мексику, бившим државама Југославије, на врху лествице потребе сигурности. Дакле, пред менаџере се постављају додатни захтеви да упознају разлике у националним културама и психолошким профилима људи који долазе из различитих култура, а затим да одаберу и интегришу на прави начин у нове методе мотивације. Овај рад има амбицију да покуша да нађе модел анкете и њеног тумачења, како би се добио одговор о нивоима задовољства, незадовољства и покретачима запослених. Експеримент је спроведен у предузећу ППТ-Сервоуправљачи АД у реструктурирању из Трстеника.

2. ОПИС МЕТОДОЛОГИЈЕ И ОБЈЕКТА ИСТРАЖИВАЊА Предузеће ППТ-Сервоуправљачи АД у реструктурирању из Трстеника је своје постојање започело у оквиру предузећа ИХП Прва петолетка, а као део ППТ-Хидраулика. Године 1991, када је у саставу Петолетке издвојено 21 деоничарско друштво, ова компанија је почела са пословањем под својим именом, као мешовито друштво а потом је уследила трансформација у акционарско друштво. Предузеће је на основу лиценцне сарадње са ZF –om из Немачке производило: сервоуправљаче, сервостате, а пошто није 1996.године дошло до наставка лиценцне сарадње, преузеће је наставило да развија постојећи програм и то: сервоуправљача за камионе и аутобусе, крилне пумпе, хидростатичке сервоуправљаче за спороходна возила – тракторе и вуљушкаре, комплетне надградње у хидраулчким управљачким инсталацијама за моторна возила, као и развој сервисне службе. Формално-правно ово предузеће је због евентуалне приватизације иступило из система ИХП Прва петолетка, али и дан данас се понашање унутар саставних делова одвија по принципу холдинга. Највећи број радника које је ова компанија имала је био 1991. године 641 радника, док данас има 293 радника. Пословање је у последњих годину дана у стагнацији, а последњих месеци доживљава један од својих најлошијих периода. Пред предузећем је поступак иницирања приватизације од стране једне немачке компаније, али се она може лако Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

93

Љиљана Пецић

десити и да та приватизација не заврши са позитивним исходом. То би за предузеће значило прелазак на минималац, интензивна борба за тржиште и обнову машинског парка, који је на граници употребљивости. Снага за све евентуалне промене је управо у запосленима, па је управо из разлога снимања стања мотивисаности запослених обављено овакво исраживање. Rезултати који су добијени биће искорштени за мотивисање заослених, без обзира на сценарио крајњег исхода приватизације. Анкета која је кориштена је приказана на слици 1, а направљена је узорно на анкету дату у књизи Организационо понашање (Петковић, Јанићијевић, Богићевић-Миликић, 2009). Анкета се базира на исказивању задовољства радника. Под задовољством се подразумева субјективна оцена степена задовољства која проистиче из процене личног задовољства различитим аспектима своје припадности организацији (Танасијевић, 2008). Да би се најбоље одредили чиниоци мотивације у призводном предузећу, било је потребно дужи период посматрати одвијање процеса рада у предузећу. У анкетирању је учествовало 158 запослених, што чини 53.92% од укупног броја запослених. Од тог броја, на обради материјала ради 122 запослена (41.54%), а на обради информација 36 (12.29%) свих запослених. Само анкетирање је спроведено током маја 2015. године. Слика 1. Изглед коришћеног анкетног листа Ваша јединица се бави:______________________________________________. У Вашој јединици има ______ колега. Радите непосредно са ________колега. Од тог броја _______ је мушкараца, а __________ жена. Ваш пол је ( заокружити ) : а. Ж, б. М Који је ниво Ваше стручне спреме?______________________________________________________ Која је Ваша позиција у јединици?_________________________________________________________. Овај део анкете попунити заокруживањем броја који на скали од 1 до 5 одговара Вашој перцепцији односа леве и десне тврдње. Нпр. Уколико сматрате да су односи међу запосленима веома затегнути, заокружите 5, а изузетно добри 1.

1. Сматрате да током рада Ваше здравље и живот нису угрожени 2. Компанија предузима све потребне мере заштите, како бисте безбедно обављали своје послове 3. Посао који радим је рутински

94

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

Сматрате да су током рада Ваше здравље и живот угрожени Компанија не предузима све потребне мере заштите, како бисте безбедно обављали своје послове Посао који радим је интересантан

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТ-СЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ

4. Влада тимски дух, људи се подржавају, међусобно испомажу и подржава се стварање нових идеја 5. Посао који радите задовољава Ваше менталне потребе 6. Имате могућност испољавања креативности 7. На послу можете да искажете све своје вештине 8. На послу можете слободно да предлажете новине и побољшања 9. Однос са колегама је пријатан и пријатељски 10. Однос са претпостављенима је веома коректан, ауторитет је прећутан 11. Ваш посао садржи јасан опис захтева према Вама као и јасно дефинисане стандарде за успешно обављање послова 12. Можете активно учествовати у доношењу важних одлука за компанију и можете увек израити своје мишљење, без бојазни да ће то лоше утицати на Ваш положај 13. Можете, ако Вас интересује, увек добити информације о пословању Вашег предузећа од стране руководства 14. Уколико добро обавите посао, бићете похваљени јавно 15. Знате да можете напредовати, уколико дуже времена веома квалитетно обављате Ваш посао и остварујете боље резултате од својих колега 16. Упознати сте са плановима о променама и активно се спремате да у њима учествујете

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

Влада индивидуализам, не цени се изношење ставова, мишљења Посао који радите не задовољава Ваше менталне потребе Немате уопште могућност испољавања креативности На послу не можете да искажете своје вештине На послу се не цене особе које предлажу новине и побољшања Влада напета атмосфера и нетрпељивост Однос са претпостављенима није коректан, ауторитет је наметнут Ваш посао не садржи јасан опис захтева као и јасно дефинисане стандарде за успешно обављање послова, правила се мењају стално и без јасног циља Не можете активно учествовати у доношењу важних одлука за компанију и не можете израити своје мишљење, без бојазни да ће то лоше утицати на Ваш положај Не можете, ако Вас интересује, увек добити информације о пословању Вашег предузећа од стране руководства Уколико лоше обавите посао, бићете критиковани јавно За напредовање није гаранција то што дуже времена од свих колега најбоље радите свој посао Промене се спроводе изненада и Ви сте увек изненађени и неприпремљени

95

Љиљана Пецић 17. Ваш посао Вам омогућава довољно слободног времена после посла 18. Ваш посао Вам омогућава да имате активан социјалнодруштвени живот 19. Активно можете учествовати у свим ванпословним активностима које Ваша организација спроводи 20. Компанија Вам омогућава помоћ при куповини аутомобила, стана, лечења, школовања неког члана Ваше породице...

21. Сматрате да сте адекватно плаћени за обављени посао 22. Задовољни сте постојећим начином плаћања запослених 23. Можете слободно да предлажете нове начине мотивације запослених 24. Сматрате да треба променити постојећи начин плаћања запослених 25. Када имам проблем, било пословно, било приватно, моје колеге су увек ту да ми помогну

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

Ваш посао Вам не омогућава довољно слободног времена после посла Ваш посао Вам не омогућава да имате активан социјално-друштвени живот Не можете активно учествовати у свим ванпословним активностима које Ваша организација спроводи Компанија Вам не омогућава помоћ при куповини аутомобила, стана, лечења, школовања неког члана Ваше породице... Сматрате да нисте адекватно плаћени за обављени посао Незадовољни сте постојећим начином плаћања запослених Не можете слободно да предлажете нове начине мотивације запослених Сматрате да је постојећи начин плаћања запослених добар Када имам проблем, било пословно, било приватно, моје колеге нису вољне да ми помогну

Од укупног броја испитаника, 103 су били испитаници мушког пола (35.15%), а 55 су били испитаници женског пола (18.77%). Њих 43 (14.68%) су били испитаници са трећим степеном стручне спреме; највећи број, њих 59 (20.14%) су били са четвртим степеном стручне спреме; 27 испитаника (9022%) су били испитаници са петим степеном стручне спреме; 21 испитаник (7.17%) је био са шестим степеном стручне спреме и 7 испитаника (2.73%) са седмим степеном стручне спреме. Избор испитаника је у потпуности у сагласности са укупном структуром запослених у предузећу. Коришћена је скала личног, индивидуалног осећаја са 5 нивоа, при чему је у анализи, гледано према пожељном осећању, постављеном са леве стране, коришћен следећи опис:  1-одлично, 96

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТ-СЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ

   

2- врло добро, 3- задовољавајуће, 4 – лоше, 5 –веома лоше.

3. АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА Анализа је спроведена по питањима, а базна основа за истраживање су биле разне теорије мотивације – Масловљева теорија, теорије процеса, теорија постављања циљева (Lahtam, Locke, 1979), теорија једнакости (Adams, 1965), и теорија селф-детерминације. Нека истраживања по литератури су показала да су ове теорије погодне за примену у земљама бивше Југославије, због самих карактеристика људи и претходне блиске историје. У Табели 1. су дате средње вредности по свих 25 питања. Сама анализа ће се бавити тумачењем резултата по групама мотивационих фактора. Пре свега, питања број 1 и 2 су се односила на радне услове, односно требало је оценити своје осећање о заштићености здравља и безбедности на послу. Средња вредност се креће око 2.5 што значи да су радници мишљења да су услови задовољавајући. Најлошије су услове рада оценили запослени са IV степеном стручне спреме, док су услове рада са аспекта безбедност и здравље на раду најбоље оценили запослени са VII степеном стручне спреме. Питање 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

Табела 1. Средње вредности по свим питањима и категоријама Средња III IV V VI VII Мушки вредност степен степен степен степен степен 2.5 2.2 3 2.7 2.1 1.3 2.6 2.39 2.07 2.52 2.7 2.1 1.5 2.4 3.3 3.1 3.3 3.6 3.2 3.3 3.2 2.65 2.52 2.96 2.78 2.57 2.25 2.6 2.6 2.2 2.9 2.8 2 2.6 2.4 2.8 2.7 3.3 2.9 2 2.4 3 2.9 2.6 32 3 2.8 2.5 2.8 2.8 2.4 3 3 2.5 2.3 3 2.4 2.6 26 24 2.6 1.5 3 2.16 1.89 2.33 2.41 2 1.5 2.2 2.4 1.9 2.6 2.7 2.2 2.4 2 3.4 3.2 3.9 3.4 3 3.9 3 2.9 2.9 2.9 2.9 2.4 2.8 2.8 3 3 3 3 2 3 3 3 2.6 3 3 3.2 3 2.9 3 2.6 3.2 3 2.6 3 3 2.7 3 3 3 1.9 1.9 3 2.8 2.7 3.4 3.1 2.5 2 3

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

Женски 2.4 2.3 3.3 2.8 2.9 3 3 3 2 2 3 3 3 3 3.2 3 2 3

97

Љиљана Пецић 19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

3.2 3.5 3.4 3.5 3 2.5 2.3

3.2 3 3 3 3 2.6 2

3.1 3.2 2.7 3.8 3.2 3.3 3.3 3.4 3.8 3.4 3.6 4 3 3 3 2.2 2.4 2.6 2.7 2.1 2.3 Извор: Прорачун аутора

3.4 3.8 4.4 4.3 4 2.1 2.3

3 3 3.4 3.5 3 2 2

3 4 35 3.4 3 2 2

Следећа категорија мотивације која је праћена је да ли за рад постоје стандарди, односно да ли је управљање плански или стихијски. Збирна средња вредност је 2.4 што значи да запослени сматрају да је организација задовољавајућа. Женски пол је знатно незадовољнији од мушког, а најбољу оцену организацији посла су дали запослени седмог степена. С обзиром да у производњи раде особе са нижим степеном стручне спреме, они су и чешћи сведоци изненадних промена, неких компромиса, мишљење је сасвим логично. Питања 3 и 5 се односе на изјашњавање запослених о томе да ли им је посао који раде чисто рутински, па прети опасност да постану људи машине и да ли задовољава њихову потребу за менталном испуњеношћу. Запослени су оценили средњом оценом 3.3 појаву рутине, што значи да нагиње на интересантан. Највише је интересантан запосленима са V степеном стручне спреме, што је и разумљиво, јер се они углавном баве пословима везаним за технологију израде делова. Што се тиче менталне испуњености (питање 5), осећање запослених се креће од врло добро до задовољавајуће. Када се говори о тимском духу и односима између колега и са надређенима, запослени су ниво тимског духа оценили са 2.65 а спремност колега да помогну са 2.3. Оцене су поприлично уједначене. Што се тиче односа са колегама са којима се непосредно ради, средња оцена је 2.4, а запослени са VII степеном стручне спреме најбоље оцењују ниво сарадње. односе са надређенима најбоље опет оцењују запослени са VII степеном стручне спреме а овај критеријум или мотиватор је оцењен бољом оценом од сарадње са колегама. Питања под редним бројевима 7, 8, 12, 16, 23 и 24 су била намењена за проверу осећања укључености запослених у процесу одлучивања. Саму могућност испољавања креативности и исказивања вештина запослени оцењују као задовољавајућу (2.9 и 2.8). Могућност учествовања у дефинисању начина плаћања и задовољство постојећим начином плаћања, запослени су оценили оценама око 3, а задовољство постојећим начином плаћања оцењују нешто лошије, и овде је остварена најлошија средња вредност по питањима. Ово међутим, на основу 98

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

АНАЛИЗА МОТИВАЦИОНИХ ФАКТОРА У ППТ-СЕРВОУПРАВЉАЧИ АД У РЕСТРУКТУРИРАЊУ

вођених разговора у припремном периоду за анкетирање са запосленима, значи да мисле да не би ни имало смисла укључивати се у овакве расправе. Ипак, сматрају да су задовољавајуће укључени у избор начина мотивације. Када се говори о томе да ли им посао оставља довољно слободног времена и како утиче на њихов приватан живот, средња оцена је 2.7, а највише су овим фактором задовољни запослени са VI и VII степеном стручне спреме. Друштвено-социјални живот зависи, пре свега, од висине личног дохотка, па су овим критеријумом запослени мање задовољни (2.8), при чему су најлошију оцену дали запослени са IV степеном стручне спреме. Посматрајући оцене по свим питањима, може се закључити да су запослени са VI степеном стручне спреме најзадовољнији, што се може објаснити чињеницом да они раде исте послове као и колеге са вишим степеном стручне спреме, а да је разлика у плати занемарљиво мала. Запослени су најмање задовољни платом, начином обрачуна личног дохотка, као и помоћи коју добијају када им је потребна у приватном животу.

4. ЗАКЉУЧАК Познато је да компанија вреди онолико колико вреди њено тржиште, а запослени су оно што чини сваку организацију живим системом. Тренутна ситуација у Србији не иде можда на руку мотивацији запослених да увек дају све од себе, али је итекако важно да се они осећају сигурно, да имају осећај припадности организацији, да су уважени и питани за мишљење око важних пословних одлука. Ово истраживање је показало да у једном предузећу из машинског комплекса, које део једног великог гиганта, постоји уједначено мишљење запослених око општих услова рада. Резултати су показали да се у сваком сегменту рада могу тражити побољшања и да се у наредном периоду мора радити на подизању тимског духа, укључити запослене активније у доношење одлука, како би се пред предстојећу евентуалну приватизацију створио снажан дух сарадње. Приметно незадовољство висином личног дохотка, начином плаћања на свим нивома указује да је ипак начин обрачуна и награђивања добро избалансиран и да треба радити на јачању маркетиншке функције у предузећу, ради доласка до нових послова и повећања реализације. Нажалост, због тренутне економске ситуације у Србији, висина личног дохотка је изгледа најјачи мотиватор и тек када се тај проблем реши, и остали мотивациони фактори ће више доћи до изражаја. Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

99

Љиљана Пецић

Овакво истраживање ће бити поновљено након годину дана било да дође до приватизације или не, како би се пратиле промене у овом сегменту заједно са променама пословања. Такође, сама чињеница да у Србији мали број компанија има одељење за људске ресурсе и да се сви послови покривају кадровском и правном службом, говори да су запослени ресурс који ће тек, адекватним третманом дати праве ефекте. РЕФЕРЕНЦЕ 1. Adams, S., 1965. Inequity in ocial Exchange. Advances in Experimental Social Psychology, Vol. 2, pp. 267-299.

2. Latham, G.P., Locke, E.A., 1979. Goal setting - A motivatonal technique that works. Organizational Dynamics, 8(2), pp. 68-80.

3. Михаиловић, Д., Ристић, С., 2009. Организационо понашање. Београд: Факултет организационих наука.

4. Петковић, М., Јанићијевић, Н., Богићевић-Миликић, Б., 2009. Организационо понашање. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета.

5. Петковић, М., 2008. Организационо понашање са менаџментом људских ресурса. Београд: Центар за издавачку делатност Економског факултета.

6. Танасијевић, З., 2007, Задовољство запослених – извор или резултат мотивације запослених. 34. Национална конфернција о квалитету. Фестивал квалитета 2007. 08-11. мај 2007. Крагујевац: Асоцијација за квалитет и стандардизацију Србије.

Рад је примљен: 18.07.2015. Прихваћен за објављивање: 20.07.2015.

Received: 18 June 2015 Accepted: 20 June 2015

100

Часопис БизИнфо, 2015, волумен 6, број 1, стр. 91-100

Часопис БизИнфо Година 2015, годиште 6, број 1, стр. 101-107 BizInfo Journal Year 2015, Volume 6, Number 1, pp. 101-107

Техничко упутство за писање радова Author guidelines for paper submission

НАСЛОВ РАДА (Велика слова, Bold, Font 14, Alignment: Centered, максимално 3 реда) TITLE IN ENGLISH (Upper case, Bold, 12 pt, Alignment Centered, maximum 3 lines) Име аутора1 (не уносити титуле), (Font 12, Centred) Институција на којој је аутор запослен, град (Font 12) (Име коаутора (не уносити титуле)), (Font 12, Centred) Институција на којој је аутор запослен, град (Font 12) The author’s name2 (no titles), (12 pt, Centered) Institution, City (12 pt) (The co-author’s name (no titles)), (12 pt, Centered) Institution, City, (12 pt) Резиме: Ово упутство садржи инструкције за припрему рада за часопис. Рукопис рада технички обрадити по угледу на текст овог упутства. Кључне речи: не више од пет Abstract: These instructions present a template for preparing a paper that will be included in the Journal. We suggest that your papers be prepared according to the form of this template.

Key words: up to five

1 2

e-mail адреса e-mail address

101

Техничко упутство за писање радова

1. УВОД 1. INTRODUCTION Радове писати на српском (ћириличним, а уколико је неопходно и латиничним писмом) или енглеском језику. Рукопис би требало да буде обима 10-15 страна. Рукописи се достављају на електронску адресу часописа: redakcija@vpskp.edu.rs.

The papers should be written in Serbian or in English. The manuscript should contain about 10-15 pages and it should be submitted via e-mail to the following address: redakcija@vpskp.edu.rs. На средини прве странице рукописа, након једног празног реда, написати наслов рада на српском језику. Испод њега следи назив рада на енглеском језику. Користити фонт Times New Roman Bold 14 pt. Имена аутора и називе њихових институција писати фонтом Times New Roman 12 pt, такође на средини странице.

After a blank line the title of the paper in Serbian should be typed centered.

The title in English should follow it underneath. Times New Roman, Bold, 14 pt. should be used. The names of the authors and institutions should also be centered and in Times New Roman, 12 pt. Користити маргине 2 цм горња и доња, 2.5 цм лева и десна. После наслова рада и имена аутора следи резиме максималне дужине до 150 речи на српском, а затим на енглеском језику, писан фонтом Times New Roman Italic 12 pt и до 5 (пет) кључних речи.

The top and bottom margin should be 2 centimeters while the left and right margin should be 2.5 centimeters. Under the title and name(s) of the author(s) an abstract of up to 150 words should be provided in Serbian, and after that in English using Times New Roman, Italic, 12 pt, as well as up to five key words.

2. НАСЛОВ И ПОДНАСЛОВ 2. TITLE AND SUBTITLE Наслове и поднаслове писати фонтом Times New Roman Bold, великим словима величине 12 pt, као што је приказано у овом упутству.

Titles and subtitles should be typed in Times New Roman, Bold, Upper case, 12 pt, as shown in this instruction.

102

Author guidelines for paper submission

Рад куцати обичним проредом и двоструким проредом између пасуса, а леву и десну маргину поравнати (justified). Искључиво користити фонт Times New Roman 12 pt, којим је куцано и ово упутство.

The paper should be typed using regular spacing, but double-spaced between passages, while the left and righ margins should be justified. Times New Roman, 12 pt, exclusively should be used, as used in this instruction. Слике и табеле не смеју да користе боју, треба да буду нумерисане арапским бројевима по логичном редоследу и да имају одговарајући назив. Обавезно навести извор испод табеле односно слике (font 10, centred).

Images and charts must not use color. They should be marked by Arabic numerals according to a logical sequence and they should have an appropriate name. The reference under the chart or image is obligatory (10 pt, Centered). Кратки математички изрази се уносе у тексту, док се дужи изрази уносе коришћењем Equation tool - а у Word - у у засебном реду. Једначине се нумеришу са бројевима у загради који се поравнавају са десне стране (нпр. 12). На наведене једначине у тексту се позива коришћењем броја у загради Short mathematical expressions should be an integral part of the text, while longer expressions are inserted using Equation tool in Word in a separate line.

Equations are marked by numerals in parentheses justified on the right (e.g.

12). The equations from the text ate referred to by the number in parentheses. РЕФЕРЕНЦЕ REFERENCES Референце се наводе се на крају текста. (најмање 10 извора). Референце треба да се унесу коришћењем Harvard цитатног стила.

References are cited at the end of the text (at least 10 references). They should be cited using the Harvard citation style.

1. Књига са једним аутором 2. A book by one author Baron, D. P., 2008. Business and the organization. Chester: Pearson Јанићијевић, Н. 2008. Организационо понашање. Београд: ДАТА СТАТУС.

103

Техничко упутство за писање радова

Презиме аутора, Иницијали., Година. Назив књиге. Издање. (само када није у питању прво издање). Место издавања: Издавач.

The author’s last name, Initials., the year of publication. The name of the book. Edition. (only if it is not the first edition). Place of publication: Publisher.

2. Књига са више аутора 2. A book by more than one authors Adams, R. J.,Weiss, T.D. and Coatie, J.J., 2010. The World Health Organisation, its history and impact. London: Perseus.

3. Књига са едитором 3. A book with an editor Keene, E. ed., 1988. Natural language. Cambridge: University of Cambridge Press.

4. Електронске књиге 4. Electronic books Серејевић, В., 2010. Основи економије. [e-књига] Ниш: Студентски културни центар. Доступно преко: Сајта Правног факултета у Нишу <http://www.prafak.ni.ac.rs/files/el_books/OSNOVI_EKONOMIJE_1.pdf> [Приступ 24.01.2014.].

Fishman, R., 2005. The rise and fall of suburbia. [e-book] Chester: Castle Press. Available through: Anglia Ruskin University Library website <http://libweb.anglia.ac.uk> [Accessed 5 June 2005].

5. ПДФ документи 5. PDF documents Влада Републике Србије, 2006. Стратегија развоја туризма Републике Србије [пдф] Београд: Влада Републике Србије. Доступно на: <http://mtt.gov.rs/download/Strategija%20razvoja%20turizma,cir.pdf> [Приступ 24.01.2014.].

Bank of England, 2008. Inflation Report [pdf] Bank of England Available at: <http://www.bankofengland.co.uk/publications/inflationreport/ir08nov.pdf> [Accessed 20 April 2009].

104

Author guidelines for paper submission

6. Рад у часопису, штампана верзија 6. A paper in a journal, a printed version Cox, C., 2002. What health care assistants know about clean hands. Nursing today. Spring Issue, pp.647-685. Арсић, Љ., Цветковић, К. 2010. Систем стратегијског менаџмента и balanced scorecard. БизИнфо, 1 (2), стр. 1-16.

7. Рад у часопису, електронска верзија 7. A paper in a journal, an electronic version Арсић, Љ., 2014. Могућност примена балансне карте за мерење перформанси предузећа у Србији. Економски погледи, [електронска верзија] 16 (6). Доступно преко: Сајта Економског факултета у Приштини <http://www.ekonomskipogledi.pr.ac.rs/Ekonomski%20pogledi/42014%20PDF/Ekonomski%20pogledi%204-2014.pdf> [Приступ 24.01.2014.].

Boughton, J.M., 2002. The Bretton Woods proposal: an in depth look. Political Science Quarterly, [e-journal] 42(6). Available through: Anglia Ruskin University Library website <http://libweb.anglia.ac.uk> [Accessed 12 June 2005].

8. Рад у часопису доступан на Интернету 8. paper in a journal available on the Internet Kipper, D., 2008. Japan's new dawn, Popular Science and Tehnology, [online] Available at: <http://www.popsci.com/popsci37b144110vgn/html> [Accessed 22 June 2009].

9. Конференције 9. Conferences Brown, J., 2005. Evaluating surveys of transparent governance. In: UNDESA (United Nations Department of Economic and Social Affairs), 6th Global forum on reinventing government: towards participatory and transparent governance. Seoul, Republic of Korea 24-27 May 2005. New York: United Nations.

105

Техничко упутство за писање радова

Папић, Љ., 2009. Прилаз одржавању заснован на сигурности. DQM Пријевор. 12. Међународна конференција Управљање квалитетом и поузданошћу. 25-26. јун 2009. Пријевор: Истраживачки центар DQM. 10. Закони 10. Laws Закон о банкама 2005. (Службени гласник РС, бр.107/05). Београд: Службени гласник Републике Србије 11. Дисертације и тезе 11. Dissertations and theses Петровић, П., 2008. Управљање развојем туризма у Србији. Мастер рад. Економски факултет Универзитета у Београду.

Richmond, J., 2005. Customer expectations in the world of electronic banking: a case study of the Bank of Britain. Ph. D. Anglia Ruskin University.

12. Web странице 12. Web pages Народна Банка Србије, 2014. Власничка структура и биланс стања/успеха банака. [online] Доступно на: <http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html> [Приступ 24.01.2014.].

NHS Evidence, 2003. National Library of Guidelines. [online] Available at: <http://www.library.nhs.uk/guidelinesFinder> [Accessed 10 October 2009]. Позивање у тексту: References in the text: Када се директно или индиректно позивате на извор у тексту, извор се мора навести уносом презимена аутора и године издања, на пример: (Baron, 2008) или када је више аутора (Adams, Weiss and Coatie, 2010). Ако се ради о директном цитату, потребно је навести и број стране, на пример (Lawrence, 1966, p.124).

If you use direct or indirect citations in the text, the reference must be cited by the author’s last name and the year of publication, for example: (Baron, 2008), or, if there are more than one authors (Adams, Weiss and Coatie, 2010). If the citation is direct, it is necessary to cite the page as well, e.g.

(Lawrence, 1966, p.124).

106

Author guidelines for paper submission

Више информација о Harvard цитатном систему можете наћи на страници: http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm For more information on the Harvard citation system refer to: http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm НАПОМЕНА: На крају рукописа навести име и презиме аутора и коаутора са годином рођења.

NOTE: At the end of the manuscript the name(s) and year of birth of the author and co-author(s) should be induced.

107