192). Međutim, Engleska posle trideset godina i dalje nema mnogo toga da pruži Samadu, on radi do kasno u noć kao konobar u rođakovom restoranu, gde iako je iz Bangladeša, treba da se pravi da je Indijac; živi u lošem kvartu Londona, u kom ima sve više rasističkih napada. Sve to ga još više pogađa, jer zna da se časno borio za Veliku Britaniju u ratu, kao i da ima diplomu sa fakulteta, tako da on poželi da nosi cedulju sa natpisom: „JA NISAM KONOBAR. RANIJE SAM BIO STUDENT, NAUČNIK, VOJNIK [...]“ (Smit, 2004: 61). Samadu je potrebno da mu neko oda priznanje za dostignuća koja je ostvario kao podanik krune, međutim, on se nalazi vrlo blizu marginalizacije u Londonu koji je pun imigranata koji nisu dobili priliku da se bave poslom za koji su zapravo kvalifikovani. Posle par godina opiranja asimilaciji, Samad uočava mnoge pokazatelje koji mu govore da je i on sam već dugo u procesu asimilacije: „Zamisli: ja želim drugu ženu. [...] Psujem. Jedem slaninu. Redovno drkam. Pijem Guiness pivo. Moj najbolji prijatelj je ateista, druge rase“ (Smit, 2004: 143). Samad uviđa kod sebe slabost da se odupre čarima i izazovima sa Zapada, shvata da se ne ponaša u skladu sa tradicijom zemlje iz koje je došao, te mu je najlakše da krivicu za to sa sebe svali upravo na zemlju u koju se nastanio: „Mene je Engleska iskvarila“ (Smit, 2004: 138-139). Tako on donosi zaključak, koji ga oslobađa svake greške osim imigracije: „Nije uopšte trebalo da dolazim ovamo – eto odakle potiče svaki moj problem. Nije trebalo da dovodim svoje sinove ovamo, udaljujući ih od Boga“ (Smit, 2004: 139), iz čega se može zaključiti da se on zabrinuo da će Engleska verovatno imati sličan uticaj i na Madžida i Milata. Njegov otpor asimilaciji se radikalno zaoštrava zajedno sa tajnom odlukom da pošalje jednog sina u Bangladeš da bi postao pravi Musliman. Samadov slučaj nikako nije usamljen, jer je veliki broj dece imigranata krenuo 'pogrešnim' putem. U jednom razgovoru sa Arčijem, Samad će izraziti svoju zabrinutost za način na koji Zapad utiče na njegove sinove: „Kažem ti da mi nije jasno šta se to
229