Do saznanja kako da upravlja svojim identitetom, Ralf Sing dolazi tokom pisanja knjige, jer pošto je opisao svoj prvi i drugi dolazak u London, ti događaji postaju deo prošlosti kojom on može da upravlja, da ga ne bi ponovo uznemirili, „[š]to je i bio moj cilj: da iz centralne pozicije, moje prisustvo u ovom gradu kojeg sam upoznao kao student, političar i sad kao izbeglica-imigrant, uvede red u moju istoriju, da poništi taj nemir na šta me je možda naveo narativ iz delova“ cxxxiii (Naipaul, 2001: 292). Različiti načini boravka u postkolonijalnom Londonu doprinose njegovom novom identitetu koji stoga postaje heterogen, a velegrad hibridni hronotop usled stapanja Ralfovog prethodnog i sadašnjeg boravka. Ovde se ponovo javlja motiv ’uzvraćanja pisanjem’, kao vrlo često prisutan u postkolonijalnom diskursu. Iako potpuno nevoljno i neplanirano, glavni junak Najpolovog romana kreće u London da nađe sebi smeštaj i tu ostaje da napiše knjigu. Šaši Kamra (Shashi Kamra) u knjizi The Novels of V. S. Naipaul (Romani V. S. Najpola) navodi kako „R. R. K. Sing, vodeći anoniman život u Londonu, se okreće naraciji kao načinu da bi konačno ispraznio sadržaj prošlog života kako bi počeo iznova – prihvatio izazove sa Zapada“ cxxxiv (1990: 74). Postkolonijalni London nije mesto u kome se Sing nada da će boraviti duže vremena, pošto na kraju knjige razmišlja o svojoj budućnosti i iskazuje strah da bi mogao ponovo da bude zarobljen u istom toku, jer bi ga more opet nanelo u London (Naipaul, 2001: 300-301). Sing kroz svoju zabrinutost ukazuje na nespremnost da opet preispituje svoj postkolonijalni identitet, na šta bi ga sigurno život u Londonu sigurno nagnao. Osim toga, njegova zapažanja okoline dok putuje po okolini Londona u potrazi za smeštajem, dobijaju prilično sumoran ton: „[...] uske saobraćajne trke su postale zeleni tuneli smrti i uništenja, slomljeno staklo se smrvljeno u prah na raskrsnicama [...] gostionice smrti, prostorije potpunog smiraja [...] hrana je bila u tečnom stanju i osećala se na lekove“ cxxxv (Naipaul, 2001: 298). Mračni opisi putovanja ukazuju na Singovu potpunu promenu raspoloženja, pri čemu su sjaj i lepota velegrada potpuno zamenjeni
112