Biljana Grbin - Bog i čovek

Biljana Grbin BOG I ČOVEK

Urednik Zoran Kolundžija

Slika na korici: The Creation of the World and the Expulsion from Paradise Giovanni di Paolo, 1445. godine

Biljana Grbin

BOG I ČOVEK

PROMETEJ Novi Sad

Posveta Mikelanđelovim delima

Adam

I Bog stvori prvoga čoveka, u blaženstvu da bdi, u raju da sni.

Imao je onaj sjaj svakoga početka, svake nove nade, dečijeg osmeha, novoga zamaha.

Bio je tako lep, da se sa tom lepotom mogao ispuniti sav svet.

Toliko je blistao da su mu se sve rajske ptice klanjale kao kralju raja, sada, pa sve do beskraja.

Bio je plemenitog roda, jer je od Boga načinjen i stvoren, da večno uživa.

7

Poslednji sud

Svako dođe kad-tad na taj sud. Šta ćes ti reći: Da li si bio pametan ili glup?

To je poslednji sud.

Anđeli kada te zapitaju: Koga si najviše varao, sa kim si se najviše svađao, koju pesmu si najviše voleo, koje knjige si čitao, na koja pitanja si odgovorio?

Da li si bio dostojan tog života koga si živeo?

Kako si ga preživeo?

Koga si zadnjega usnio, koga si tražio po pomoć, da li si se smejao, dovoljno nadao?

Koga si voleo?

Koga zavaravao?

Nemoj misliti da niko nije gledao.

9

Nisi znao da se sve meri?

Nisi znao da dela i reči najviše teže.

I da su se one zadnje prodavale.

Nisi znao da si posrnuo i pao, tamo gde si najviše znao.

10

Anđeo

Beli anđeo spasenja, dolazi po sve nas, kao opomena, kao želja, kao poslednja nada u spasenje.

Dolazi da nas obuhvati svojim krilima slave, krilima večnosti, da nam podari novi svet, jer smo onaj stari uništili i srušili, našom pohlepom i poganim željama u želji ka lažnoj slavi.

Išli smo ka lažnim iluzijama postojanja, išli smo ka lažnim predstavama zadovoljstva.

Nismo znali ni umeli da prepoznamo pravi sjaj, nego smo se radovali lažnim osećajima moći.

Nismo verovali da će na kraju doći i taj Anđeo beli, koji će spasiti one odabrane, koji su poslednji ostali i verovali u spasenje.

11

Knjiga

Evo dajem ti sada knjigu ovu, da je čitaš kao radost novu.

Da je nosiš sa sobom uvek i svuda, kao ikonu spasenja.

Da je veličaš u svome domu, jer ona nosi radost novu.

Jer je ona spona, između tebe i tvoga Boga.

Ona je večito tu i tvoja, kada si sa njom osećaš radost buđenja, radost produhovljenja.

Nove težnje za stapanje i jedinstvom, sa tom tačkom koja sve spaja.

Ona je sada tu i biće tako do kraja.

12

Kreatori Sunca

Koliko treba Suncu da se stvori, da izroni, da se javi u njegovoj svoj slavi?

Koliko mu je trebalo vekova da se pojavi, koliko dana da se napravi, tako da sjaji?

Sve je lakše kada je ono tu, onda je i taj Mesec žut, pa nam lakše obasjava drum.

Sa Suncem se sve lakše radi, jer je ono naš najbolji drug.

Sunce nam daje inspiraciju za svaki naredni dan.

Nek nam i dalje sjaji u svoj toj njegovoj slavi.

13

Eva

Evo, ti beše prva žena ta, što je Adama iz raja izgnala. Što je posrnula i pala, jer je htela da sve proba.

Nije znala, da nam nije sve stvoreno na dar, nešto ima i za naš posrtaj i pad.

Nije nam sve satkano na korist i slavu, jer ima i onu tamnu stranu.

Ali ko bi to mogao znati, jer je ovaj svet stvoren da mnogo pati.

Pa tako sami i prognani, borimo se u prepunoj areni sa našim senkama moći, i tražimo onoga koji će tek doći.

Suviše smo mi mali da bi za blaženstvo znali, ali nije sve tako jadno, samo treba znati pa ne posustati u naletima strasti.

Svako će dočekati svoj trenutak slave u ovim prepunim morima promaje.

15

Odvajanje svetla od tame

O Bože u tvom veličanstvu slave, znao si da odvojiš svetlo od tame.

Svetlo je nedostatak tame, a tama nedostatak svetla, i tu nema šta drugo da stane.

Može samo da zastane misao koja deli te dve pojave, u nedostatku jave.

Deleći svetlo od tame, javili su se dan i noć, i naša misao „sve će to jednom već proć” dok napolju pada polako noć.

Da li će nam svetlo ponovo doć?

Da li će svetlo obasjati našu noć?

O Bože u veličanstu tvoje slave, stvorio si dan i noć.

16

Odvajanje neba i vode

I Bog stvori vodu, odvojenu od neba.

Tako to bi, kada Bog sni.

Voda bi dobra, ona je stvorena da nam pokaže put do izvora saznanja.

Da nam spere obraze greha, i novih tonuća, do smaknuća.

17

Pad iz raja

Pao si, pao si, jer si malo znao, pa si posustao.

Pao si, pao si, jer nisi puno mario, za dane što slede, za tvoje rane nebeske.

Pao si, pao si, jer nisi jasno čuo reči te, što su ti govorile.

Nemoj po svome, nego po božijem glasu.

Pao si, pao si, pa bar da ti je to bilo prvo i zadnje posrnuće, ali imaćeš ga navek i zanavek.

18

Dodir Boga i čoveka

I tako odluči Bog da načini svoj rod, da načini čoveka tog, iz roda božanskog.

Bog ga darova čvrstim telom, da može da ga dotakne svojom senom. Čoveka načini tvrdom građom, da prilikom prvoga pada, on mnogo ne strada.

On je biće božansko, samo što to on ne zna.

Slabo zalazi u suštinu znanja, jer mora puno da spava.

Bog ipak odluči da ga stvori, i da ga zavoli, pa nek bude šta bude.

Večnost je pojam bez kraja, a do tada ima još puno da se sanja.

19

David

O ti Davide, tako si lep baš, da bi mogao da budeš čovek sad.

Iz skulpture te, mogao bi da iskoči najlepši čovek što bi svet video.

Mogao bi da hodaš ovom zemljom kao omiljeno biće ženskoga roda.

Svako ko bi se susreo sa tobom rekao bi da si ti božanskoga roda.

O ti Davide, tako si lep baš, da zasenjuješ svojom lepotom.

Možda je i dobro što nisi živ.

Jer da si živ, ne znam kako bi živeo sa tim.

20

Posveta Leonardu da Vinčiju

Krštenje

Kršten iz svete vode, došao si na ovaj svet, da budeš car naroda što te progna.

Došao si kao siromah, otišao kao car.

Ti nam svetiš ovaj hram.

Ti si hram naše duše, što večno sja u tebi.

Ti si naš svetionik, što nam obasjava puteve po noći.

Mi ti se molimo da ćeš nam doći, i ponovo obasjati put večne slave, sada i za vekove naredne.

23

Molitva žene

Stojiš skrštenih ruku i moliš se. Ženo nisi sama, u ovim tamnim noćima. Ženo nisi sama, u svojim molitvama, bez kraja.

Nisi sama u svojim nadanjima.

Stojiš skrštenih ruku i moliš se.

Ti sama znaš kome.

Ti spokojna i sama, moliš se za dane bez tugovanja.

Moliš se za bolje dane za sutra.

24

Ti tako odvažna i sama, moliš se za jutra koja će ispuniti tvoj svet nadanjima.

Za neka nova sutra.

25

Čovek sa štapom

Ti sediš sam, sa štapom u ruci, i prstom koji pokazuje put kojim idu putnici.

Da ne pogreše smer putanje, jer je veliki zalog za dalje.

Dug je to put, mada je njima čini se jedino ispravan, njima je sada jedino on drug.

To je ipak njihov put.

Ti sediš sam, sa štapom u ruci, i prstom koji pokazuje put kojim idu putnici.

27

Anđeo u polju

Anđeo ti si, znaš to i sam, dolaziš iz božanskih polja, gde je sam raj.

Sada si u drugom polju, to znaj.

Gde vlada manji raj, od tvoga za koji ti znaš.

Ovo polje, je za zemaljsku decu raj, ali ti i sam znaš, da to nije tvoj beskraj.

Ti si anđeo iz nebeskoga raja, dolaziš da kažeš poruku, onima koji žele da čuju tvoj božanski glas, onima koji žele rajski spas.

29

Poslednja večera

Došao si na svet ovaj, da apostolima predaš znanje, za novo spasenje.

Došao si na svet ovaj, da ljudima širiš poruku ljubavi i nade, za bolje dane.

Došao si na svet ovaj, da ima više sloge.

Došao si, a i sam si znao, kada sledi poslednji obed.

Poslednja večera za večnost.

30

Mona Liza

Smeh je tvoj, prisutan na svim stranicama.

Smeh je tvoj nedokučiva misterija.

Ko si ti bila?

Mona Liza Tvoj blaženi osmeh, ogleda se u večnosti.

I lice slikara na slici, sada se jasno vidi, taj početak, i kraj.

Ko si ti bila?

Mona Liza

31

Bašta

U toj bašti su krštena deca ovoga sveta.

Ona su zato i sveta.

Ona su deo sveta, jer treba da su nova pobožna svetla.

Ona su zato sveta.

U toj bašti su krštena deca, sva ona koja su odvajkada znala odakle su došla.

Znala su da su deo podneblja gde raste nova religija.

Ona su zato i sveta.

32

Renesansni čovek

Renesansa je razdoblje staro, za nekoga veoma znano.

Ono je dalo novu logiku i filozofiju, u kojoj je čovek bio na delu.

Ono nam je podarilo nove umetnike za sve naredne vekove.

Stavilo je čoveka na čelu kolone.

Renesansa nam je podarila, novoga čoveka, koji sav blista u svojim preporodima i lepoti svoga postanka.

33

Deca u vrtu

Deca u vrtu, igraju se u svojoj blaženosti.

Njima pripada ovaj svet, on je samo sa njima mnogo lep.

Deca u vrtu, igraju se, i ne misle o novom danu, ne misle o stradanju.

Deca u vrtu, igraju se, sa cvećem, koje im je pružilo zadovoljstvo postanka u ovome svetu.

34

Ljubavne pesme

Pesak

Gubiš se u tragu peska, tvoja stopala ne postoje, tvoj hod je nečujan, meni stran.

Gubiš se.

Izgubio si se odavno u morima laži, u morima bespuća, gde nije stigla tvoja mašta.

Ni taj pesak ne postoji, zajedno sa tobom.

Preti da te proguta i zaboravi zauvek.

37

Zaborav

Čega se najviše plašimo za jedno drugo?

Plašimo se zaborava, to je naša noćna slutnja, koja nas proganja.

To je i ono što nas spaja.

Jer da nema zaborava, šta je to što nas drži?

Kao sećanje na nas.

Kao bleda uspomena, izbledela slika, naša fotografija. Šta je to što nas spaja, da nema zaborava?

Plašimo se zaborava, plašimo se da nismo ni postojali, zato prikupljamo dokaze nas samih.

Prikupljamo fotografije, koje nas čuvaju od zaborava.

38

Stare staze

Stare staze utabane, su samo za one koji ne žele da hodaju dalje, ne žele nove staze još ne prohodane.

Stare staze su za lenje, ne radoznale, one su već viđene, one su i same sebi nezanimljive.

Stare staze utabane, tvojim stopalima.

Nema nikakvih novih događanja, nema više nadanja.

Stare staze, su za one bez očekivanja, a takvih je sve više, u ovim beskrajnim morima.

39

Nadanja

Ostavljamo večna nadanja, za nova jutra stradanja.

Ostavljamo ih kao po kiši, da možemo bolje da uronimo u mora koja nas brišu.

Nadanja ostavljamo, nekima boljima od nas samih, koji će znati da prepoznaju znake, koje kiša neće isprati na asfaltu prolaznosti.

Neka nova nadanja, ostavljamo drugima, da bolje pišu, a ne da brišu, sudbinu svoju, koja ih je spojila.

40

Treptaji

Treptaji našega dana, koji nas slama, do beskraja, i mnogo krajeva unazad.

Treptaji dana, pa tako sve do nekog novog raja.

Naši treptaji obasjani.

Oni nisu tu zbog nas samih, oni su tu da bi mi jasnije videli, i razumeli novi dan, tako večan i satkan, u odsjaj.

41

Filozofske pesme

Sada

Sada je samo sada, nije juče, nije sutra, nije tada.

Iskoristi ovo sada, jer već sutra je iza, ono nas slama.

Sutra već nismo, oni od juče, jer nas vetar svakidašnjice tuče.

Sutra smo već neki drugi, sutra smo daleki, tuđi.

Iskoristi ovo sada, jer ono je vredno, jedno, ono nas jedino drži, dok postajemo već sutra, odvažni i tuđi.

45

Bespuće

U morima bespuća i drugih raznih pića, šta nam znači malo pažnje malo mašte, koju ćemo pružiti drugima u ovim besciljnim vremenima. Šta nam znači da izmaštamo novi svet, gde ćemo slobodno reći ko smo, gde ćemo reći svetu ono što smo.

Pa ajde, onda i ti, izmaštaj sreću veću, sreću tvoju, a ne tuđu.

Izmaštaj malo više slobode, za dane naše razapete u sto bespuća, a nada je sve veća i veća, da nam kaže kuda ide sreća naša, a ne tuđa.

46

Spasenje

Spasenje je uvek bilo samo u nama, ono je satkano od nas samih.

Ono je večno u nama, ono nas opominje i slama, pa tako do kraja.

Spasenje nas opominje, da se ostavimo obmane, da ne uranjamo u iluziju življenja, da se ostavimo lažnih cirkusanata.

Ono nas opominje i slama, ali naša nada je ogromna, u ovoj iluziji životarenja.

47

Vreme

Vreme je pojam beskraja, ono sadrži, početak i kraj.

Sa njim se meri naš život, ono je naš svedok postojanja, ono nas upozorava.

Vreme je konstanta bez kraja, ono jedino zna, sve naše tajne.

Ono je toliko bezčujno, ali svi znamo da postoji kao sena što nas prati.

Vremenu je sve ostavljeno, ono zna i da nagradi, zna i da sačuva kada treba.

U vremenu se kriju sve tajne opstanka.

Vreme je naš jedini prijatelj, ako znamo kako da upravljamo njime.

Ono je tu uvek sa nama, pa tako sve do kraja, beskraja.

48

Istina

Istina, je ono znanje što večno traje.

Istina se ne može sakriti.

Istina sve zna.

Istina, je pojam večni.

I za stare i za mlade, jedino svetlo koje greje.

Istina to je.

Istina je pojam, koji bi trebao svima nama da je svetionik, koji je uvek tu kada treba da se izbavi iz laži i prevara.

Istina je ta koja zaboli, kada se manje voli, kada se laže, pa se ne kaže, kada se prećuti, ali ona uvek izroni.

49

Ona se uvek pobuni, ona mora da kaže svoje, pa makar to bilo ubitačno i manje lepo za oboje.

50

Ko smo mi?

Ko smo mi?

Ko si ti?

Ko su svi ti ljudi tako rasuti.

Napušteni željni ljubavi.

Oni stoje tako prognani, i sami na ivici.

Sputani vape za pomoći, u morima svojih težnji, nisu uspeli da prevaziđu, pohlepne želje, koje su ih svuda pratile.

U morima beznađa nisu uspeli da se izbore samo sa jednom željom, a to je vladanje.

51

BELEŠKA O AUTORKI Napisala sam do sada šest zbirki poezije: „Nemam šta da izgubim” 2015. „Put u Beskraj” 2016. „Duh vremena” 2017. „Mesečeva Kula” 2018. „Mesečeva Kula” (drugo izdanje 2019). „Nova Aura” 2020. „Bog i čovek” 2021.

Prva knjiga „Nemam šta da izgubim” uglavnom je ljubavnog karaktera. Napisana iz mašte „satkana od snova” govori o ljubavi. Govori o tadašnjem traganju za novim svetovima, putovanjima, odlasku, lepim mestima.

Druga knjiga „Put u Beskraj” obrađujem duhovnost kao temu i filozofiju.

Dajem akcenat na naše pretke koji su ostavili traga u istoriji.

Pišem o gradovima za „večnost”, i o novoj budućnosti koja se kao proviđenje javlja u mojim mislima.

Treća knjiga „Duh vremena” je knjiga koja govori o promenama koje su vidne, i koje nas čekaju. Govori o prošlim etapama u razvoju čovečanstva, koje je nadajmo se iza nas. O jednom globalnom preporodu duše i našem buđenju iz sna u kome smo isuviše dugo bili. Četvrta knjiga „Mesečeva Kula” u njoj su pesme deo jedne fantazmagorije, „napisane iz sna”, javljaju se na javi kao odsjaj jednog drugog sveta. Potraga za željom, tajnom. Pisanje o Loliti, o ljubavi. I pisanje o našem traganju za „svetlom”.

Peta knjiga „Nova Aura” pišem o božanstvu u nama samima i oko nas, o traganju za njim. Spiritualne pesme koje jasno govore o božanskim iskrama koje su svuda oko nas. O slikama genijalnog umetnika Van Goga. Vodim vas u nesvakidašnje predele njegovog stvaralaštva i briljantnog uma. Šesta knjiga „Bog i čovek” je jedinstvena posveta velikom Mikelanđelu i njegovim delima. Velikom Leonardu i njegovim delima. Prikaz Boga i čoveka kroz dela jednih od najvećih umetnika renesanse.

53

SADRŽAJ

Posveta Mikelanđelovim delima Adam...................................................................................................7 Poslednji sud......................................................................................9 Anđeo................................................................................................11 Knjiga................................................................................................12 Kreatori Sunca.................................................................................13 Eva.....................................................................................................15 Odvajanje svetla od tame................................................................16 Odvajanje neba i vode.....................................................................17 Pad iz raja.........................................................................................18 Dodir Boga i čoveka........................................................................19 David.................................................................................................20

Posveta Leonardu da Vinčiju Krštenje.............................................................................................23 Molitva žene.....................................................................................24 Čovek sa štapom..............................................................................27 Anđeo u polju..................................................................................29 Poslednja večera...............................................................................30 Mona Liza.........................................................................................31 Bašta..................................................................................................32 Renesansni čovek.............................................................................33 Deca u vrtu.......................................................................................34

Ljubavne pesme Pesak..................................................................................................37 Zaborav.............................................................................................38 Stare staze.........................................................................................39

Nadanja.............................................................................................40 Treptaji..............................................................................................41

Filozofske pesme Sada...................................................................................................45 Bespuće.............................................................................................46 Spasenje............................................................................................47 Vreme................................................................................................48 Istina..................................................................................................49 Ko smo mi?.......................................................................................51 Beleška o autorki..............................................................................53

Biljana Grbin BOG I ČOVEK Izdavač PROMETEJ, Novi Sad Za izdavača Zoran Kolundžija Ilustracije odabrala Biljana Grbin Recenzent Zoran Kolundžija Priprema i štampa PROMETEJ, Novi Sad Tiraž 100 biljanagrbin@yahoo.com ISBN: 978-86-515-1750-4 Pr vo izd anj e, 2021

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 821.163.41-14 ГРБИН, Биљана Bog i čovek / Biljana Grbin. - 1. izd. - Novi Sad : Prometej, 2021 (Novi Sad : Prometej). - 53 str. : ilustr. ; 20 cm Tiraž 100.

ISBN 978-86-515-1750-4 COBISS.SR-ID 31493641