Istorija knjige i biblioteka 2

Istorija knjige i biblioteka 2 Predavanja iz drugog semestra 2007/08.god

Ovo su beleške studenata, a ne zvanična predavanja profesorke. Moguće je da postoje greške, te se nemojte oslanjati samo na skriptu.

1

Istorija knjige i biblioteka 2 – drugi semestar prve godine PROSVETITELJSTVO

-promenilo je sliku u Evropi i SAD -presudno delovalo na rayvoj biblioteka u svetu

Naučna revolucija i industrijska revolucija(17. i 18.vek) Počev od 17.veka biblioteke počele da bivaju istinska podrška naučnom radu i procesu proizvodnje i tako uticale na prosperitet društva.

Naučna revolucija – Nikola Kopernik u 16.veku radi kao astronom, matematičar koji je bio i crkveni kanonik. Prvi je proklamovao da je Zemlja planeta i da sa ostalim kruži oko Sunca. Njegovo remek delo „O kruženju nebeskih tela ” izlazi 1543.god kada je bio na umoru. Napisao ga je 20 godina ranije, ali je bio uočljiv strah od katoličke crkve. Stav mu je bio razumljiv i opravdan, o čemu govori stav Đordana Bruna (1548-1600) koji je zastupao ideje Kopernika, ali bio i više od toga.možemo ga nazvati filozofom renesanse. Bio je 8 godina držan u tamnici i zlostavljan, 1600.godine bio je spaljen na lomači a Evropa očišćena od svih njegovih dela. Ovo je našlo sledbenike u Galileju koji je 1623.godine objavio svoju knjigu kojom je podržao i proširio Kopernikovo učenje, a crkva je ovu knjigu zabranila da bi 1820.god skinula zabranu. Delo „Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta, Platonov i Kopernikov” u kome on analizira Platonove ideje o postanku sveta, organizaciji svemira i sa njom upoređuje Kopernikovu filozofiju i izriče svoj sud o tome da Zemlja nije ravna ploča koju drže 4 džinovska slona (stav crkve) i nepomična oko koje kruže nebeska tela. To je živi organizam sa tačno definisanom ulogom u vasioni i ne razlikuje se od drugih nebeskih tela.

Nakon Galileja pojavila se plejada ove struje. Johan Kepler (planetarni zakoni), Paskal, Njutn i time završio sve razgovore na temu Zemlje kao planete. Njegova knjiga „Matematički principi prirodne filozofije” (objavljena 1687.) predstavlja vrhunac naučne revolucije.

U isto vreme sa istraživanjima svemira, počinju i izučavanja nauke o nauci tj. sociologija znanja. Počinju istraživanja na temu kako čovek uči i kako se nauka kao korpus teorijskog znanja razvija, kako se dolazi do hipoteze, šta je eksperiment, šta su teme istraživanja, kako ljudi zaključuju. Ljudi koji su uticali na razvoj društva su Frensis Bekon-formulisao induktivni naučni metod, Rene Dekart-koji je postavio temelje deduktivnom metodu. Obojica naučnika su presudno uticali na to da naučna revolucija širi racionalan duh, kritički odnos među intelektualnom elitom koja će u 18.veku istinski posumnjati u doslednu istinu Biblije, u teologiju kao kraljicu nauke, u antičke autoritete u pogledu tumačenja svemira i u božansko pravo vladara da vladaju bezgranično i apsolutno, da počnu da ga preispitaju i na kraju odbace.

U dosta dugom vremenskom periodu, od dva i po veka, formiraće se struja naučnika i intelektualaca koja će uspeti da natera čoveka 18.veka da potisne srednjovekovnu predstavu o svetu i da unese neke nove vrednosti u tumačenje sveta. Jedna od najznačajnijih vrednosti je proklamovanje eksperimenta – način da se dođe do novih saznanja, rigorozno i sistematično posmatranje pojava u prirodi. Nauka je u svesti čoveka 18.veka potisnula teologiju, razum koji je u srednjem veku bio potpuno potčnjen religiji,sada se izborio za svoju autonomnost i sve to je podstaklo ideju prosvetiteljstva koja će odbaciti sve srednjovekovne vrednosti i omogućiti neka osnovna načela vrednosti.

Moderno doba – ceo 19.vek i 20.do kraja II Svetskog rata; industrijske, kulturne i prosvetne okolnosti činele su jedno jedinstvo -post industrijsko (kapitalističko) doba Krajem 70-ih (20.veka) informatičko doba 18.vek je utro put modernosti.

Industrijska revolucija Industrijska revolucija je drugi fenomen 17.i 18.veka. to je termin koji koristimo u izučavanju istorije civilizacije. Označava izuzetno ubrzanje u stepenu razvitka materijalne proizvodnje u periodu 1750-1900.

Nastala je kao pokret na tlu Velike Britanije,ali se uticaj brzo počeo širiti Evropom i Severnom Amerikom. Osnova industrijske revolucije (polazište) jeste zamena ručnog alata mašinama, tj prelazak sa manuelne proizvodnje na mašinsku i prelaz sa visokih industrijskih postrojenja do automatizovanih.

Počela je u tekstualnoj industriji, relativno brzo se prenela na sve druge grane, na saobraćaj, a 40 godina posle parne mašine za pokretanje voza. To će promeniti sliku čoveka o tome šta je putovanje; transport robe i usluga i razvoj novih disciplina kao što je turizam (polovina 19.veka).

Krajem 18.veka su bile drastične promene nastale parnom mašino. Ceo proces počeo je u maloj radionici za proizvodnju dugmadi, šnala i sitnih predmeta u Birmingenu. Držao ju je Englez Metju Bolton,vlasnik manufakture. Svoju radionicu otvorio je 1762.god., a 1768.god upoznao se sa Džejmsom Vatom i saznao za njegov pronalazak parne mašine. Rešio je da finansira izradu prve vatove parne mašine, pod uslovom da ona bude primenjena u njegovoj radionici. Sama parna mašina je otvorila Boltonu vrata prve serijske industrijske proizvodnje. Video je njene neograničene mogućnosti i 1775.god uzeo Vata u ortakluk koji se više nije bavio dugmadima, već proizvodnjom parnih mašina i njihovom prodajom.

Parna mašina počela je u Engleskoj da se koristi u tekstilnoj industriji, u rudnicima za pokretanje šinskih kolica za prevoz rude, a 40-ak godina kasnije izum će biti primenjen i kod voza.

Svi ovi izumi važni su namzbog uticaja na čoveka. Sve do pojave industrijalizacije Englez živi u selima i seoskim naseljima. Znali su gde su im koreni, bavili su se poljoprivredom. Porodica, zemlja, crkva, prijatelji davali su pripadnost. Sve se to promenilo otvaranjem fabrika. Prvi radnici morali su se isčupati iz svog seoskog miljea, morali su se pometari ka industrijskim naseljima. Rad u fabrikama bio je težak, mukotrpan i dugotrajan – po 12, 16 sati dnevno se radilo. Zaposlenje nikada nije bilo sigurno, nije bilo socijalnog osiguranja, niti sindikata. Ostareli radnici primali su manje plate, a često su bivali i otpuštani.

Bezbednost je bila loša, a povrede česte. Gradske vlasti nisu bile u stanju da regulišu vodovod i kanalizaciju u industrijskim centrima. Proces urbanizacije tekao je sporo, pa su prva gradska središta

predstavljala izvor bede građanske klase. Deca između 9-12 godina su bila najpoželjnija radna snaga sve do 1820.godine kada je to zabranjeno do njihove 18.godine.

Prva polovina 19.veka obeležena je sukobima industrijalaca i radničke klase koja je tražila svoja prava.

Pokret za borbu socijalnih prava u 19.veku – pojava Karla Marksa.

Prelom 18. i 19.veka – javlja se novi tip univerziteta. Nakon srednjeg veka gde potpuno razvijeni srednjovekovni univerzitet ima teološki, filozofski, pravni i medicinski fakultet i ne radi se o jasnoj specijalizaciji. Više se težilo ka homouniverzales, nego što se radilo o specijalizaciji. Na kraju 18.veka tome dolazi kraj.

U Parizu će 1784.godine biti formirana prva politehnička akademija koja će predstavljati novi vid naučno-istraživačke i obrazovne institucije, jer će uz jedan element težiti da školuju da budu tehnički službenici. Ta škola je bila namenjena građevinskim inženjerima. U narednih 15 godina otvoreno ih je 30.

One će se specijalizirati za arhitekturu, građevinarstvo, mašinstvo, tehniku... a srednjovekovni univerziteti počeće da se prilagođavaju. Lagano se ubrazava život i univerziteti pokušavaju da se tome prilagode.

Univerzitet u današnjem smislu nastaje u poslednjoj deceniji 18.veka.

Najznačajnije, i u najvećoj meri je, pokret prosvetiteljstva karakterističanza evropski 18.vek kao doba koje je predstavljalo afirmaciju razuma i slobode. Prosvetiteljstvo je začeto u Francuskoj i Pariz je bio centar pokreta prosvećenosti, ali je ovaj pokret vrlo brzo zahvatio Nemačku, veliku Britaniju, Severnu Ameriku, pa se može reći da je to bio kosmopolitski pokret koji je povezao intelektualce širom sveta.

Prosvetitelji su zastupali: prosvećenje (doslovno, stalno izgrađivanje pojedinca, naroda), ideje idealizma, humanizma i tolerancije, propagirali socijalne i političke reforme. Veliki protivnik u tome je bila katolička crkva. Prosvetitelji su smatrali da ona koči napredak čovečanstva, da kod ljudi podstiče iracionalno mišljenje, širi vpredrasude, versku mržnju i netoleranciju, pa su se borili protiv crkvenih dogmi i njoj su suprodstavljali veru u moć nauke, obrazovanja i razuma. Smatrali su da je odgovoran član društva odgovoran ako je obrazovan i ako drži sudbinu u svojim rukama. Smatrali su takođe, da znanje doprinosi sreći ljudi. Divili su se Njutnu zbog njegovih teorija, ali su sa njim imali problem jer je bio religiozan. Ignorisali su njegova uverenja. Najistaknutiji predstavnici: Šarl Monteskje, Fransoa Volter, Žan Žak Ruso, Deni Didro, Klod Adrijan Helvecije, Tomas Pej, a svi oni, svojim su idejama doprineli da se pokrene Francuska buržoaska revolucija. Svi ovi ljudi nisu učestvovali u Revoluciji, mnogi su do tada i umrli. Jedini od njih je Tomas Pej živeo posle nje.

------Sledi predavanje sa vežbi-----Pod Francuskom buržoaskom revolucijom se podrazumeva period od 12 godina, počev od 1789. Dakle, to nije bio samo jedan događaj. Francuska je u Evropi bila najmnogoljudnija zemlja, a u prvoj polovini 18.veka najrazvijenija. Već u trećoj četvrtini 18.veka nastaju suše, seljaci žele da se oslobode feudalizma, a mlada buržoazija želi da preuzme vlast. Razlog za revolucionarno raspoloženje je bilo i zbog učešća Francuske u građanskom ratu u Americi. To su bili glavni razlozi koji će dovesti do promene i punih 12 godina potresati Francusku.

Oko 1787.godine Pariz i Francuska postali su poprište žestokih borbi između kmetova i mlade buržoazije sa jedne strane i crkve i feudalaca sa druge. Seljaštvo je nastojalo da vse oslobodi feudalnog sistema, a mlada buržoazija je htela da podeli nešto od tog „kolača ” vlasti koju su činili crkva, feudalci i kralj.

1789.godine u Parizu je formirana ustavotvorna skupština koja je trebalo da svojim radom dovede do toga da Francuska dobije ustav, a učešće u njenom radu izborili su predstavnici mlade buržoazije i seljaštva.

Taj dolazeći stalež je nazvan trećim staležom. Sva je prilika da su se namere kralja da povlađuje trećem staležu iscrple. Vlast nije bila spremna na dalje ustupke. Kralj Luj XVI nastojao je da koristeći vojsku raspusti ovu skupštinu, međutimokupljene mase provalile su 14.07.1789.u Bastilju i na taj način pogubivši čuvare, oslobodivši zatvorenike i razorivši dobar deo ovog utvrđenja, simbolično označili pad carske vlasti.

Tri godine kasnije će kralj živeti u Parizu sve usamljeniji. Kulminacija između trećeg staleža i kraljevske vlasti 21.1.1791.kada je Luj XVI giljotiniran,ali pre toga desiće se važne stvari. 14.07.- dan državnosti Francuske – kraj kraljevskoj tiraniji. U avgustu – proglašenje ukidanja feudalnog sistema i proglašenje deklaracije o pravima čoveka i građana 26.8.1789., a njome su proklamovane sloboda, jednakost, pravo na slobodno izražavanje mišljenja, pravo na otpor nasilju i pravo na nepovredivost vlasništva.

Krajem te godine još su bili mogući dogovori oko podele vlasti. Izvršna vlast bi bila podeljena između kralja i parlamenta. Pomoć Velike Britanije i Nemačke carevine, mislilo se da će ugušiti ove procese, ali se one nisu upustile u to.

U Parizu je 21.09.1792.god doneta nacionalna konvencija kojom je ukinuta monarhija i proglašena republika, a kralj Luj XVI optužen je za veleizdaju a potom i pogubljen.

Sve do kraja veka bilo je krvavih sukoba, smene vlasti među revolucionarnim vođama, mučnih ubistava među vođama, ali su svi ovi događaju počeli da jenjavaju pred kraj 18.veka.

Istina, u ovo vreme će početi Napoleonovi ratni pohodi po Evropi. Mladi vojskovođa koji se nametnuozbog svojih sposobnosti počeće rezultatima svojih pohoda doprinositi bogatstvu francuskih biblioteke, ali će i pre njega francuske revolucionarne vlasti biti zaslužne za ogroman rast fonda u doba revolucije.

Tokom revolucionarnih događanja, vlasti su izvršile ekspropriaciju književnih fondova postojećih biblioteka.

Godine 1789. fondovi svih manastirskih i crkvenih biblioteka, postali su vlasništvo naroda, slivajući se u depoe gradskih sedišta u Francuskoj. Iz tih depoa knjige su odabirane. Najvrednije uzimane su za fond Francuske nacionalne biblioteke, koja u to vreme radi u Patizu, a ono manje vredno odlazilo je u fondove javnih biblioteka u većim francuskim gradovima.

Godine 1792. – konfiskovane su dekretom i sve privatne biblioteke aristokratskih porodica koje su pre nemira izbegle iz Francuske, boravile u Britaniji, Nemačkoj, Rusiji. Smatra se da je zbog ova dva dekreta preko 10.000 knjiga promenilo vlasnike. Neke su zauvek uništene, spaljene zbog krvavih procesa. Ali ono najvrednije bilo je u fondu Francuske nacionalne biblioteke ili u javnim bibliotekama po provincijskim gradovima.

Ovaj revolucionarni zamah je zahvatio i Nemačku, Englesku, Španiju, pa će slični dekreti o sekularizaciji fondova biti doneti i u njima. Političke i socijalne prilike u Nemačkoj, Engleskoj, Španiji na taj će način uticati da se ove knjige oduzete iz manastira, kojih je u Engleskoj bilo preko 800, da se nađu u posedu javnih biblioteka kaoprvih modernih institucija za obrazovanje.

Francuska – Napoleonovi ratovi su u kulturnom smislu porobljavanja bili smišljena politika pljačkanja. U svim porobljenim zemljama pojavljivali su se Napoleonovi ljudi koji su najvrednija dela, spomenike prenosili u francuske muzeje i biblioteke. Tada su opljačkane sve nemačke manastirske biblioteke u dolini Rajne, u Belgiji, dvorska biblioteka u Beču, biblioteke u Italiji su teško stradale.

Sa propašću Napoleona samo mali deo blaga je vraćen zemljama vlasnicama, tako da je Pariz ostao do danas stecište slika, skulptura, spomenika sve do severne Afrike.

KNJIGA U DOBA PROSVETITELJSTVA

-posle prosvetiteljstva moderno doba U 17.veku se javljaju prvi priručnici i referensna građa ( pomoćna literature – rečnici, leksikoni, priručnici ‘ko je ko’, katalozi, enciklopedije; danas – elektronski izvori npr Wikipedia).

Ljudi su imali potrebu da popišu sve što su imali. Još od Kalimaha, a tek od 17.veka Francuz Luj Moreri izdaje 1674.godine Istorijski rečnik. Na francuskom tlu se prvi put pojavljuje nešto poput istorijskog rečnika. Godine 1732. prvi će Nemac Johan Hajnrih Cedler početi da objavljuje svoj leksikon Svetski leksikon nauke i umetnosti i izdavaće ga naredne 22 godine, kada bude objavljen u celosti sadržaće 64 sveske folio formata kojima je pokušao da obuhvati svo ljudsko znanje i to iz najrazličitijih oblasti nauke i umetnosti. Završio ga je 1754.godine.

Najveći poduhvat na polju objavljivanja enciklopedija predstavlja poznata francuska enciklopedija Enciklopedija ili rečnik nauka, umetnosti i društva, koju mi znamo kao Velika enciklopedija nauka. Ovo delo počelo je da izlazi 1751.godine a završeno je 1780.god. kada je cela enciklopedija završena sastojala se od 17 svezaka folio formata sa tekstom različitih odrednica, 11 folio svezaka koje su sadržale bakrorezne ilustracije na određene teme, 5 dodatnih svezaka sa dopunama koje su za pojedine odrednice u međuvremenu sačinjene i 2 sveske registara. Konačno je imala 35 tomova folio formata.

Naučna saznanja se stalno menjaju, neka otkrića su retka, a neka su izuzetno dinamična po pitanju otkrića. Matematika nije brzo promenljiva nauka, ali medicina i hemija su revolucionarne na svake 2 godine. U 18.veku (prosvetiteljstvo) su to ljudi znali i posle izlaska enciklopedija, 2 godine kasnije izdavali su dodatke i imali problem kako sve da zabeleže. Otuda je enciklopedija u 30-ak godina koliko je stvarana, eksponencijalno rasla. Tom po tom se zabranjivao. Cenzura je smatrala da je način prikazivanja slobodouman, kao i da je objašnjenje političkih i društvenih pojava remetilo stvari. I crkvene i svetovne vlasti je zabranjivale (enciklopediju). Pa ipak, u izradi ove enciklopedije učestvovao je ogroman broj ljudi (178) i izazvao veliko interesovanje. Ti ljudi su u različitim segmentima učestvovali u pisanju, priređivanju i štampanju teksta. Njih 50-60 bili su autori, a ostali su radili kao ilustratori, priređivači za štampu i dr. među ovih 50 koji su pisali bio je Didro de la Per, Volter, Ruso, Monteskje,Holbah. Zbog velikog interesovanja javnosti i zabrane, autori su uspeli da razviju projekat do kraja. Razvili su sistem pretplate (prenumeracije) – pe objavljivanja se prikuplja novac zainteresovanih i šalje se posle izrade. Pre toga ovaj postupak nije postojao, a od tada se razvio kao marketinško delovanje i knjige i biblioteka, jer se unapred pričalo o tome. Na poslednjoj strani knjige se objavljivao spisak prenumeranata. U Srbiji je to bilo veoma popularno među viđenijim trgovcima i njihovim porodicama.to je bila početna ideja kako širiti čitalačka interesovanja i kako vezivati ljude za knjige.

Do danas se zna da je tokom 18.veka prodata u 24 900 kompleta uprkos tome da je enciklopedija sve vreme bila zabranjena. Veliku pomoć Francuzima pružio je protestantski deo Švajcarske – Lozana, Bern, Ženeva koje je bilo francusko govorno područje. Tamo je enciklopedija brzo preštampavana i distribuirana po Evropi. Ono što je donosila sobom francuska enciklopedija je bio nov racionalistički pogled na svet, slobodno mišljenje pa i nova tumačenja društvenih pojava: autoriteta crkve, monarha, uloge crkve.. za vreme vladavine Luja XIV koji je vladao 70 godina, od svoje 6.do 79.godine. tada pada

razdoblje kada francuska pomaže Amerikancima u građanskom ratu, razvija se mlada buržoazija, kmetovi žele da se oslobode. I tada nastaje ideja slobode, da svako ima pravo na svoje mišljenje.

U savremenoj Evropi je prvi put izvršena egzekucija nad vladarom. Nikada se pre nije desilo da se narod podigne protiv vladara. To je u neku ruku strah Evrope od takvog poduhvata. I danas se na revoluciju tako gleda.

U momentu kada se enciklopedija pojavljuje ima veliki uticaj na narod, širi se slobodarski duh.

Nakon revolucije se pojavljuje Napoleon sa osvajačkim ratovima, tlačio je Evropu dugi niz godina i svog naslednika ponovo proglasio monarhom, iako se činilo da se Francuska toga oslobodila.

Publikacije 18.veka – procvat; počinje da izlazi Enciklopedija Britanika. Ona je 70-ih godina 18.veka, tačnije 1771.godine zaokružila svoje prvo izdanje u tri sveske, da bi danas ova enciklopedija beležila izdavanje 15 izdanja. To je najstarija enciklopedija na engleskom jeziku koja i danas izlazi. Prvo izdanje objavljeno je u Edinburgu. Ono je doživelo veliku popularnost. Već treće izdanje koje je izdato 1801.god imalo je 20 tomova. Današnje, 15.izdanje ima 32 toma, ima i svoju elektronsku verziju i smatra se da će ovo 15.izdanje biti poslednje izdanje koje je štampano. Ona više nije britanski produkt. Početkom 20.veka pravo na njeno objavljivanje otkupili su Amerikanci i današnje njeno sedište je u Njujorku. Funkcioniše tako što sadašnji vlasnici postave direktora institucije, on postavi urednike i ta piramida se grana.

Najobimniji deo se odnosi na istoriju SAD, preko 200 stranica formata 9, gusto pisano, na tankom papiru.

Tokom Francuske revolucije i nakon nje se pojavljuju novine i časopisi. Od početka revolucije 17891800 u Francuskoj je izlazilo preko 1350 naslova novina. One su bile moćno sredstvo obaveštavanja javnosti. Koristili su ih i revolucionari i Napoleon. Voleli su da ih koriste za svoje potrebe i da sprečavaju druge; razvijena cenzura. Sve vreme revolucije cenzura je u Francuskoj vrlo stroga. Ona je ukinuta tek 1888.godine. vrlo organizovan oblik upravljanjm – cenzura. Razlozi nisu bili samo političke prirode, već i iz neke vrste socijalnog čistunstva, da se društvo sačuva i očisti.

U Parizu 1803.godine štampano je oko 36 000 primeraka dnevnih novina. Kako se bližilo ukidanje cenzure, kako je rastao broj pismenih tako je u Francuskoj rastao broj dnevnih novina. Godine 1870. u Parizu je prodavano 1 000 000 primeraka dnevnih novina na dan broj čitalaca je morao biti sve veći.

Menja se i način čitanja. Srednjovekovni čovek višekratno čita, u nekoliko navrata tokom života.

Francuski čovek to ne poznaje. Novine i knjige su jeftine. Oni pročitaju dnevne novine i čekaju sledećeg dana nove. Novine se ne čitaju samostalno, već u kafanama, knjižarama se čita za grupu ljudi. Okupljanje je postao raširen običaj u Francuskoj, a uz čitaje novih vesti sledilo je i komentarisanje, polemika koja pokazuje da sve veći broj publikacija u Francuskoj ------------------- javno mnjenje, javni stav.

U mnogim Evropskim državama, u Francuskoj i Nemačkoj, proglašeno je obavezno osnovno obrazovanje. Obaveza da roditelji dece uzrasta 9-13 godina moraju dati na obavezno osnovno školovanje.

To je Evropi donelo značajan broj opismenjenih ljudi, za razliku od 17.veka kada čitaju samo vladari i naučnici. Ovde se građanska klasa opismenjava i čitajući traži mogućnost da koristi biblioteke. Ljudi shvataju da je obim publikovanja premašio mogućnost da se sve knjige kupe. Tada se javlja potreba za bibliotekama. To će iskazati mlada građanska klasa koja će pokušati da od biblioteka stvori živa mesta susretanja i razmena ideja. Tako dolazi do privatnih društava za čitanje gde bi se od članarine kupovale novine, časopisi, knjige koje su odgovarale čitalačkom ukusu članova. Obično bi ona imalo svoj prostor,

mesto gde bi se pretežno čitalenovine i razgovarali. Ta pojava je kod nas poznata kao čitaonica, a u SAD se ona različito zvala. U Francuskoj su to bili književni saloni. Prvi takav je 1736.godine otvoren u Arasu, 1747.god u Klermon Feranu, 1753.god u Bezansonu, 1759.god u Parizu. Naročiti polet u razvoju ovih salona pada u vreme Francuske revolucije, kada je francuska smatrana knjiženvo najbogatijom zemljom sveta. A u ovim salonima se i politički debatovalo.

Krajem 18.veka izvršila se izvesna politička i stranačka podela među čitaocima i naša zemlja će od tada zazirati od čitalačke moći. Ona ni na jedan način nije pomagala, a kada bi otkrila da se u nekoj bave politikom, tokom 19.veka su bile zatvaranje. U Francuskoj je3 ovaj pokret trajao do -----, a u Srbiji do kraja II Svetskog rata.

Ovi kabineti za čitanje proširili su se i u Engleskoj. Do 1850.godine dostižu svoj vrhunac. Zvale su se SOCIAL LIBRARY. Tada je to korišćeno da ovaj tip biblioteka razlikuje od privatnih. Čak su imali 2 tipa tih čitaonica –Subscription – pretplatne; iz članarine je vršena nabavka, a druge su bile deoničarske, vlasničke – Proprietery, gde se grupa ljudi organizovala i formirala čitaonice, imala svoj ulog.

Prvu Social Library osnovao je Alan Remsi 1726.godine u Londonu i društva poput njegovog će do 1850. God postojati kao privatne institucije, a 1850.god će biti objavljen poseban ukaz PUBLIC LIBRARY ACT – ukaz o javnim bibliotekama. On je propisao obavezu gradskim naseobinama (preko 10 000 stanovnika) da iz poreza građana moraju izdvajati pola penija po glavi punoletnog člana za izdržavanje javne biblioteke. To je prvi put u svetu da se propiše da se izdržava biblioteka kojom mogu da se koriste svi građani. U narenih 15 godina će se javne biblioteke osnovati u 36 britanskih gradova.

Sa pojavom javnih, pretplatne i Social, prestaju da postoje. Javne će imati razliku u odnosu na privatne.

One su državne, njih finansiraju građani i nisu samo zbirke novina i časopisa, već se sistematski sakupljaju, sistematizuju i čuvaju knjige (memorijska funkcija biblioteke), čuvaju znanje o lokalnoj zajednici (zavičajnost). To je razlika između javnih biblioteka i čitališta!!!

Vežbe Čitaonice Kada je u Rimskim bibliotekama proklamovano javno čitalište, one su tada bile samo prestižne građevine.

Biblioteke su bile namenjene samo pismenima, muškarcima. Bile su prilika da se pokaže bogatstvo cara.

Nakon toga su bili pokušaju demokratizacije u renesansi. Biblioteka u Londonu, zadužbinarskog karaktera – Gilthol biblioteka 1480-1500 i neke. Kada su pare potrošene ona je zatvorena.

Pokušaj u 18.veku sa čitaonicama. Vlasnički princip ih razlikuje od čitaonica koje su privatne. Onda kada je ograničeno pravo na izrabljivanje dece i kada se propisuje osnovno obrazovanje, toga momenta se dolazi do toga da javna biblioteka bude ustanova socijalizacije, obrazovanja, gde bi ljudi mogli mimo škole dobiti znanje. Čitaonice jesu koren javnog bibliotekarstva, ali se od njih dosta razlikuju. Jedan sloj koji formira čitaonice (mlađa građanska klasa) u drugom formira biblioteku.

Danas javna biblioteka u americi – rezervacija avio karata, sajt za zapošljavanje, … Značaj javne biblioteke je velik, jer je to mesto koje proklamuje da su svi stanovnici njenog mesta njeni članovi.

Raznorodne su kategorije članova. Čitaonice, pokušaj da se formiraju centri za razmenu informacija. Klasična čitaonica – Srbija – viđeniji građanin iznajmi kuću,u njoj se obezbedi prostorija sa časopisima i novinama. Retko je postojala osoba koja to vodi, postojao je samo delovodnik sa popisom stolova, stolica, novina. A nakon čitanja su se novine bacale. Neretko su i balske dvorane bile u sklopu kuće sa čitaonicom u kojima su 1-2 puta mesečno gostovali pisci, gde su se održavali kursevi za kulinarstvo i zanate, teme vezane za materinstvo.

Ta su čitališta radila kod nas sa predsetnikom, sekretarom i blagajnikom dok je bilo zainteresovanih građana. Blagajnik vodi računa kako se knjige izdaju i vraćaju u čitaonicu. Čitalište je imalo svoj statut – uslovi pod kojima se ljudi susreću u čitaonici, poslove koje rade, kako se organizuju prijemi i zabave, kako se koristi fond.

Država je imala običaj da plaća stanarinu. Bila je restriktivna po pitanju ukidanja čitaonica – zbog politike. Mnoga čitališta se razvijaju sa nadom da će se razviti, ali se desi da članovi ne plaćaju članarinu, da krov prokišnjava, zbog politike i tako se gasila.

Kraljevačko čitalište 70-ih godina 19.veka imalo je 76 članova, kada je kao grad imalo 7700 stanovnika.

Uloga čitaonica je preuveličavana. Koliki je značaj čitaonice sa 1% čitalačke publike.

Koreni javnog bibliotekarstva kod nas i u svetu – veliki podstrek za razvoj javnog bibliotekarstva bila je nacionalna svest naroda. Amerikanci koji su u ogromnom procentu iseljenici iz Francuske, Nemačke, Britanije se formiraju u 18.veku. te velike evropske nacije formiraće nacionalne države koje postaju moderno organizovane, imaju parlamente i u tom zamahu formiraće se i nacionalni identitet i ponos. Ono će formirati nacionalne biblioteke iz dvorskih koje će ići ka očuvanju nacionalnog. A lokal patriotizam će raditi na ideji osnivanja javne biblioteke kao potrebe tog lokal patriotizma. Javne biblioteke će postati prestiž gde se prikuplja lokalni obavezni primerak, stare i retke knjige sa te teritorije, dela lokalnih autora kao dela zavičajnih pisaca, genealogije lokalnih porodica, čuva se lokalna kulturna baština. Od njih se stvaraju lokalne institucije kulture koje mnogima omogućavaju zadovoljavanje obrazovnih potreba.

Od 1842-1846.godine u Srbiji će čitaonice nastajati iz građanske klase o prosvećivanju i lokalnog identiteta. Ilirska kasina formiraće se oko ideje ilirizma – ujedinjenje balkanskih Slovena, bila je u današnjem Narodnom muzeju, a preko pute nje će se formirati čitalište protiv te ideje. Beogradsko čitalište je radilo 70 godina, do 1912.godine. tu su se ljudi protivili ujedinjavanju. Nakon Prvog svetskog rata se beogradske čitaonice više nisu obnavljane. Čitaonice su bile popularne u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj. U Nemačkoj ih je na kraju 18.veka bilo gotovo 1000. Imale su između 70-80 članova, retko 200. Nekoliko prvih decenija osnovane čitaonice nisu dozvoljavale pristup studentima i ženama. Nemačko govorno područje – čitaonica u Beču ‘Bečki salon za čitanje’koji je osnovao i vodio Tomas Tratner, poznati izdavač.

U Americi, prvu čitaonicu osnovao je 1731.godine Bendžamin Frenklin. U Filadelfiji „Biblioteka za pretplatnike”. Ona će postojati do samog kraja18.veka kao čitalište. Ova prva osnivačka faza trajaće do 1790.godine u Americi, do 1840.god čitališta na vrhuncu, da bi počela da se gase i nestaju. Istraživanja Džesija Šira pokazuju da u periodu 1731-1840 bilo 1200 čitališta. Retke od njih su prerasle u javne

biblioteke. Uglavnom ostajale kao privatne institucije. Bostonska javna biblioteka (Boston ateneum) je proistekla iz bostonskog čitališta zalaganjem građana. Čitališta su otvarala put prema knjizi, širem krugu stanovništva i utrla put javnih biblioteka, jer je isti sloj građanstva, klasa koja je podržavala ideju finansiranja javnih biblioteka.

ŠTAMPARSTVO I IZDAVAŠTVO 19.VEKA

Sa naučnom i industrijskom revolucijom počinje epohalno doba za štampu. Nekoliko velikih pronalazaka ubrzaće procese štampanja i objavljivanja i postaviti na nove osnove ceo odnos prema knjizi i pisanoj reči. U periodu od 1800. do 1803.godine umesto Gutembergove ručne štampane prese napravljena je gvozdena sa kojom su se povećale površine sa kojih se otiskuje. Novom presom se radi brže i kvalitetnije.

Mogu se štampati veliki formati kao što su novine. Prva gvozdena presa mogla je odštampati 200-250 listova na sat. Već 1812.godine nemački pronalazač Fridrih Kent doći će na ideju da gornju ploču prese zameni valjkom, a da za pogonsku snagu koristi vodenu paru. Ova dva izuma (valjak i vodena para) su najrevolucionarniji pronalasci od Gutenberga. Stalnim usavršavanjem došlo se da je 1848.godine moglo da se štampa 8000 primeraka na sat londonskog dnevnika. Ovaj Times je jedan od najstarijih živih listova u Evropi. Osnovan je 1785.godine u Londonu, a od 1788.godine izlazi kao The Times. Poznat je i po tome što se u štamparstvu koristio avangardnim presama,gvozdena presa je prvi put ovde primenjena, a 1814.godine Kentovu presu sa vodenom parom i valjkom. Godine 1820. list se štampao u 20 000 primeraka, a 1814.je imao tiraž od 145000 primeraka. Poslednjih godina izlazi 300 000 primeraka dnevno.

Fridrih Kent je u periodu 1820-1830 postao suvlasnik prve velike fabrike za proizvodnju štampanih postrojenja, blizu Ausburga u Nemačkoj, a ova fabrika je skoro 50 godina snabdevala štamparskim mašinama Evropu držeći monopol, pri čemu je proizvela preko 2000 kvalitetnih mašina i postala pojam štampanja savremenom tehnologijom. A ceo 19.vek je protekao u njenom znaku. Rotacionom presom će se smeniti ovakav način rada.

SAD – 1846.godine napravljena je rotaciona štampana mašina i prvi rezultati pokazali su da je ovakva mašina u mogućnosti da odštampa preko 10 000 novina sa 8 stranica, na koliko su se tada novine štampale, na sat. Obrzanje proizvodnje ogromno. Ovakav potencijal u štampanju doveo je do novih izdanja. Godine 1800.u SAD je izlazilo 16 naslova, a 1900.godine 16 000 naslova dnevnih novina.

Ovakve izume poput rotacione mašine morali su pratiti slovoslagački ......

1886.napravljen je prvi linotip – mogao da složi 10 000 slovnih znakova na sat, a usavršena je i litografija – postupak za izdavanje fotografija. Sve to je u 18.i19.veku.

Sve do druge polovine 18.veka papir se pravio od lanenih i pamučnih krpa, izuzetnog kvaliteta ali bio je skup i u ograničenim količinama. Godine 1789.patentirana je mašina za proizvodnju papira ne više u listovima, nego u beskrajnoj traci – rolni. Međutim, nova tehnologija je tražila celulozni papir, manje kvalitetan i manje trajan a samim tim i jeftiniji, pa je taj pad cene papira doprineo da štampanje ne poskupljuje.

Proizvodnja papira postala je unosan biznis. Godine 1803.jedan Francuz , Fransoa Lui Rober napravio je prvu mašinu za proizvodnju papira u beskrajnoj traci i patentirao je u Engleskoj koja je tehnologiju štampe mogla da usavršava. Engleska je imala u 19.veku najveću štamparsku produkciju. Tokom prve polovine 19.veka niču fabrike za proizvodnju papira u Engleskoj koja drži monopol. Početkom 20.veka u Engleskoj radilo je 536 fabrika za proizvodnju papira koje su godišnje davale preko 750 000 tona celuloznog papira.

Broj i opseg štampanih naslova raste i to uvećava fondove biblioteka 19.veka i tera ih da se osavremene, uvođenjem novih službi, katalogizacijom itd.

Tematika publikacija – sem ogromnog broja novina pojavljuje se kao vid lakše zabavne literature ’knjiga za narod’. Postaju realnost u Evropi sredinom 19.veka. put će im utreti nemački izdavač Kristijan Taušnic 1841.godine u Lajpcigu gde je pokrenuo svoju ediciju knjiga ’’Kolekcija britanskih i američkih autora’’. Želja mu je bila da zafovolji dve ciljne grupe: 1.turisti, Englezi, koji su se pojavili sa razvojem turizma, a bili su zainteresovani za egzotične zemlje.

Kreću na prva turistička putovanja. Taušnic je smatrao da ih treba opremiti literaturom za čitanje.

2.studenti, koji počinju da se kreću po Evropi, a kojima je trebalo obezbediti jeftinu a dobru literaturu u obliku edicije koje su jeftine, džepnog formata i mogu se nositi na put.

Zato on objavljuje sve engleske i britanske pisce. Ta kolekcija je izlazila sve do II Svetskog rata. Pojavilo se preko 55 000 naslova u ovoj ediciji u preko 4,5 miliona primeraka koji su distribuirani širom Evrope.

Taušnic sesmatra začetnikom te ideje ’knjiga za narod’.

Drugi nemački izdavač, Anton Filip Reklam, 1867.će pokrenuti svoju Univerzal Bibliotek, bez ograničenja na britanske i američke autore,na nemačkom jeziku oja će u narednih 100-ak godina objaviti preko 7600 naslova u preko 275 miliona primeraka.

Od 1835.godine u SAD su bile pokrenute te edicije za narod i bile su jako popularne zbog toga što se nisu plaćala autorska prava koja su pravila probleme u Evropi. Izdavači su sticali naviku da rukopise od autora uzimaju uz odgovarajuću naknadu, da štampanje ograniče na jedno ili dva izdanja; da bi krajem 19.veka Bernskom kolekcijom bio propisan zakon o autorskom pravu. U SAD to nije bio slučaj sve do početka 20.veka. izdavač nije imao obavezu da bilo kome isplaćuje novac. Danas su autorska prava definisana u SAD. Ovo vreme - popularne lepe književnosti (beletristike).

Pored beletristike će se javljati autori koji će pisati dela bez značajne književne vrednosti, a to je bilo podsticano romantizmom. Knjige sa bajkolikom sadržinom, sa romantičnom ljubavnom pričom (seljančica i kraljević, misteriozni događaji u napuštenim građevinama, krimi, putopisi). Biće utrt put savremenoj književnosti. Ogroman broj tih knjiga nije sačuvan iako su bile jako popularne. Ljudi koji su umeli lepo da formulišuv svoje ideje, zarađivali su novac. Iz ove lake literature, vremenom se ipak razvilo i ostalo ponešto što je nadraslo duh svog vremena - klasika: Donald Skot Ajvaho, Tri musketara, Grof Montekristo, Sandokan, Tajne Pariza,...

Izdavačka produkcija 19.veka

Novine, onakve kakve su, u potrazi za svežom informacijom, za senzacionalizmom i većom učestalošću izlaženja donele su nov problem. Čitalac je sada nametao da se takve informacije sakupljaju. Od 1811.godine će se formirati prve novinske agencije. One se utrkuju da svoje čitaoce snabdeju senzacionalnim vestima.

1846. – Associated Press, njujork – razvila se iz službe za sakupljanje informacija Poni expres.

1851. – Reuters – osnovan u Londonu. Prve svoje vesti je prikupljala tako što su golubovi pismonoše leteli na relaciji London-Dover.

Ove agencije će prikupljati vesti, a telefon će sve ubrzati. U njih će se slivati informacije odakle će ih uzimati pojedine novine.

Naučni časopisi će takođe, doživeti ogroman razvoj. Godine 1849.se pojavio prvi priručnik tipa Ko je ko, Britanika, Amerikana, Larusova (koja će obeležiti 19.vek). Cvetaće u 19.veku knjižarske mreže (prodaja).

Primat u distribuciji knjiga (knjižarstvu) u prvoj polovini 19.veka imaće Francuska u kojoj je to bila najrazvijenija trgovinska grana. Godine 1847.francuski kolporteri rasprodali su 9 miliona knjiga, od kojih je 8 miliona bilo cenzurisano.

Francuska nacionalna biblioteka (dvorska) – 1537.godine doneta uredba o 2 obavezna primerka.

Time je biblioteka francuskih kraljeva postala najstarija sa obaveznim primerkom,ali je postala i najveća kolekcija knjiga. U nju se slio ogroman broj knjiga koje su tokom revolucije konfiskovane. Biblioteka ministra Kolbera pripojena je biblioteci francuskih kraljeva. Javila se potreba za uređenjem i smeštajem.

Godine 1627.francuski humanista Gabrijel Node, napisaće prvi evropski moderni priručnik o uređenju biblioteka Uputstva za vođenje biblioteka, a kao sistem koji je on propagirao kao najbolji pokazaće se sistem smeštaja u Dvorskoj biblioteci (koja je do tada bila smeštena predmetno) prema predmetu publikacija.

Nemački filozof, Lajbnic, prihvatio se ovog predloga u biblioteci Hercoga Avgusta (16.vek). Ova velika (i danas postoji) biblioteka će u 18.veku biti prva zgrada biblioteke u Evropi koja će dobiti centralnu staklenu kupolu sa čitaonicom oko koje se na policama nalaze knjige. Ta će zgrada postati prototip za nekoliko zgrada u narednom periodu, kao što je britanska biblioteka u Londonu u vreme Panicija i Kongresna 1815.godine). Lajbnic je bio i nemački bibliotekar, tada je to bilo na visokom nivou.

U razvoju biblioteka u 19.veku će se boriti Britanska i Nemačka. Benediktinski sveštenik i bibliotekar, Martin Šretinger, će 1808.godine prvi put upotrebiti reč na nemačkom bibliotekrstvo (biblioteka+nauka) i prvi je govorio u svom udžbeniku o bibliotekarstvu kao naučnoj disciplini.

Prva evropska katedra za visoko bibliotekarsko obrazovanje bila je na Univerzitetu u Getingenu gde Karl Dijacko osniva najstariju evropsku katedru za bibliotekarstvo, a iste godine objavljuje pravila za izradu autorskog kataloga koji će već 1889.godine prerasti u publikaciju Pruske instrukcije. One će decenijama kasnije biti osnova za autorsku obradu građe u bibliotekama.

Sredinom 19.veka, razvoju teorije bibliotekarstva dao je Antonije Panici, italijanski doseljenik 50-ih godina 19.veka, koji je radio na razvoju Britanske nacionalne biblioteke. Godine 1841.objavio je svoje 91 pravilo za katalošku obradu publikacija u fondu Britanske biblioteke, a narednih godina se izborio za zgradu Britanske biblioteke sakupolom. Engleska, koja je u to vreme bila jaka kolonijalna sila, držala je teritorije u Indiji, Aziji,Africi. U nju su se slile knjige iz svih delova sveta – 6 miliona knjiga u to vreme.

Bila je najbogatija i najbolje organizovana evropska biblioteka.

Bibliotekarstvo 19.veka

U Evrpi, svest evropskih bibliotekara o potrebi međusobne saradnje jačala i uticala na prva bibliotekarska glasila. Prvi takav časopis Serapeum bio je nemački časopis. Počeo je da izlazi 1840.godine. Još jedan značajan nemački časopis bile su centralne novine za bibliotečku nauku od 1884.godine, koje i danas izlaze. Katastrofalne posledice za bibliotekarstvo prouzrokovalo je razdvajanje Nemačke. Zapadna Nemačka) je bila pod uticajem Amerike, a istočna pod Rusijom.

-Bibliotekarska revija 1881.godine u Francuskoj, a 1889.godine u Londonu izlaazi Library Association Information Records, 1900.god u Švajcarskoj.

Do toga momenta u Evropi je formirano jedno značajno bibliotekarsko udruženje 1886/1887.godine. osnovana je bibliotekarska asocijacija – Britanija, Nemačka, Francuska da bi 1927.godine bila formirana međunarodna federacija bibliotekarskih društava IFLA. Ona će u prvim godinama svoga rada imati tek 20-ak članica i zadatak da promoviše saradnju među bibliotekarima o praksi i bibliografiji. Ali naročito značajan priod IFLE su 70-e godine 20.veka kada ona pokreće izradu međunarodnih standarda za opis bibliotečke građe. Pokušava da za različite vrste građe (novine, knjige, ploče, kasete, retke knjige, rukopisi) da načini standardne načine za opisivanje.

Cela sedma i osma decenija proćiće u stvaranju ovih standarda – da proizvedu efekat da svaka biblioteka članica IFLE istu publikaciju opiše na isti način. Propisane su mere za svaki pojedinačni tip građe. To je bilo važno zbog automatizacije biblioteka koja se bližila. Računari su polako ulazili u biblioteke 70-ih godina. Evropske biblioteke su radile sa kataloškim listićima pomoću obične mašine, a 80-ih je sistem automatizovan – polako se zatvarali lisni katalozi. Prvo je išla automatska obrada publikacija, a onda elektronska. IFLA tokom svog postojanja sprovela je niz projekata koji imaju za cilj da unaprede bibliotečku praksu za zemlje u razvoju. Neki od programa IFLE, univerzalna bibliografska kontrola UBK, nadograđivanje UNIMARK formata tj evropske verzije mašinski čitljivih bibliografskih podataka; na formiranje svetskog, naučno-informativnog sistema, na projekte opšte dostupnosti publikacije.

U 19.i20.veku doći će do izrade prvih udžbenika i glasila za bibliotekare i formiranje škola i doći će do formiranja različitih tipova biblioteka – školskih, visokoškolskih, javnih, nacionalnih.

Tokom 19.veka dobijamo tipološku raznovrsnost biblioteka koje se formiraju u odnosu na način na koji pojedinac i grupe uče.

Biblioteke prate sve saznajne procese u društvu: u školama, na univerzitetu, na poslu-specijalna, javne.

Nacionalne u osnovi proizvode nacionalnu zbirku koja se jednim delom čuva kao muzejski fond. Ovi tipovi biblioteka bili su dosta izraženi tokom 19.veka. A 20.vek doneće sve fleksibilnije odnose.

OPŠTA SLIKA BIBLIOTEKARSTVA U SAD

U 19.veku poljoprivredno stanovništvo se preselilo u grad. Naša predstava o tome šta je city – malo više od 20 gradova danas u SAD. Koncentracije u nekoliko tih velikih gradova nisu dominantan vid života. Javne biblioteke u 19.veku izgrađivaće kulturne centre i prilagođavati konfiguraciji i potrebama stanovništva. Javne biblioteke u SAD osluškivaće potrebe lokalnog stanovništva i postati prva istinska snaga društva.

Pokret javnog bibliotekarstva je ubrazan nakon 1848.godine u Bostonu kada je propisana gradska taksa za osnivanje gradske biblioteke; pandan onome u Britaniji. Do kraja 19.veka, primer Bostona su sledile sve države članice SAD, koje su donele slične propise o osnivanju centralnih javnih biblioteka čime su stvorili pravni osnov za njihov razvoj. Ogromnu ulogu odigrao je prebogati Indijac, Endrju Karnegi, koji je rodom Britanac. Umro je 1919.godine, ali za sobom je ostavio ogromno bogatstvo koje je zaveštao fondaciji koja i danas radi u Njujorku, a još za života, koji je (fond) osnovao preko 16000 biblioteka. Naša univerzitetska biblioteka Svetozar Marković se diči donacijom ovog fonda. Sem nje, širom Evrope, pomagane su mnoge biblioteke. Karnegijeva fondacija i danas postoji, okuplja se na sastancima. To je najveća svetska fondacija koja se bvila doniranjem biblioteka. Njene donacije osećale su se tokom celog 20.veka.

Još jedan značajan tip biblioteka – KONGRESNA BIBLIOTEKA u Vašingtonu. Posle svog osnivanja 1808.godine imala je uspone i padove. Godine 1818.tokom invazije Britanaca zgrada je spaljena, a 1851.doživela je svoj najveći požar kada je stradalo 2/3 fonda. U periodima između, biblioteka je vrlo brzo napredovala pokušavajući da uobliči funkciju nacionalne biblioteke. Prvo je počela da radi kao biblioteka američkog kongresa; i danas oko 500 ljudi priprema materijale za diskusije u kongresu, praveći određene vrste rezimea političke situacije i pruža jednu nepristrasnu informaciju članovima kongresa koja bi im pomogla da argumentovano diskutuju. Prvo odeljenje američke biblioteke oko koga se razvija Kongresna biblioteka, nastaje druge godine službe, tako da (danas ima oko 4000 zaposlenih) je tokom 19.veka izgradila nacionalne funkcije. Ona je istovremeno i muzej – instrumenti, globusi, karte, mape, stara i retka knjiga (iz perioda 18.i 19.veka, samo oko 1000 primeraka), umetničke slike, odeljenje za evropske studije, ogromno odeljenje ruske knjige, ...

Bibliotekar Kongresne biblioteke je doktor ruskog jezika i književnosti.

Razvijena su odeljenja japanske, kineske i arapske književnosti. U formiranju je knjiga Indije. Pokušava se da se u Kongresnoj biblioteci nađe sve ono što se nalazi u vrhu pojedinih kultura.

-130 miliona jedinica građe; od toga 31 milion su knjige, a ostalo je druga vrsta građe. To je najveća bibliotečka kolekcija na svetu Tokom 19.veka Kongresna biblioteka je izgrađivala postepeno svoju ulogu biblioteke u kojoj će se naći obavezni primerak sa tla SAD, imidž biblioteke koja ima razgranatu međunarodnu razmenu publikacija; 1897.god prvi put – sa svim državama sa kojima ima diplomatske odnose. Za svoj već tada ogroman fond razvila sistem klasifikacije Klasifikacija kongresne biblioteke, razvila je centralizovanu katalogizaciju – da je za mrežu u kojoj je nadležna radila kataloške listiće. Danas je u toj mreži preko 2000 biblioteka.

1981.godine- u Kongresnoj biblioteci obustavljena je izrada lisnih kataloga i prešlo se na upotrebu elektronskih kataloga. Lisne kataloge čuvaju i danas. Preuzevši odlike nacionalne biblioteke, centralna je za sve oblasti znanja osima medicine i poljoprivrede. Zgrada nacionalne biblioteke za medicinu je u Betezdi (deo Vašingtona) i druga nacionalna biblioteka za poljoprivredu koja se nalazi u Beltsvilu, takođe država Merilend.

Klasifikacije Na tlu SAD javiće se dva sistema za klasifikovanje. Godine 1886.Melvil Djui objavio je prvo izdanje svoje decimalne klasifikacije. Zatim je Čarls Ejmi Karter objavio svoju ekspanzivnu klasifikaciju (1891-1893). 1898.godine pojavilo se prvo izdanje klasifikacije Kongresne biblioteke. Na razmeđi 19.i 20.veka, još 2 vrste klasifikacija: 1)decimalna klasifikacija na Evropskom tlu. U vezi sa Djuijevom decimalnom klasifikacijom 1895.godine dvojica belgijskih pravnika Pol Otle i Anri la Fontet, dobili su dozvolu od Djuija i dorađujući njegovu klasifikaciju počeli da objavljuju svoju modifikovanu Djuijevu kojoj su dali naziv univerzalna decimalna klasifikacija. A zvala se još i briselska dopuna, da bi se 1905.godine u drugom izdanju pojavila pod nazivom Priručnik za svetski bibliografski katalog. Ovaj će priručnik izlaziti u nekoliko svezaka u ovom izdanju koje je okončano (1927-1933). Univerzalna decimalna klasifikacija dobiće svoj sadašnji naziv.

2)Braunova ili Predmetna klasifikacija Džejmsa Brauna, takođe sa evropskog tla. Prvi put je objavljena 1906.godine, pa 1914., i 1939. Bila je vrlo zastupljena u britanskim univerzitetskim bibliotekama. Za razliku od Britanije, najviše biblioteka u SAD se koristilo Djuievom, dok je Kongresna biblioteka ostala u mreži, a na evropskom tlu univerzalna decimalna klasifikacija. I danas je ona najzastupljenija u Evropi, stalno se usavršava.

Sa revolucijom u Rusiji, SSSR je počeo da razvija svoju bibliotečko-bibliografsku klasifikaciju – BBK. Ona je ostala do danas u upotrebi. Koristile su je zemlje Varšavskog ugovora: istočna Nemačka, Mađarska, Bugarska. Kod nas se od 60-ih godina razvija univerzalna decimalna klasifikacija koja je i danas zastupljena.

Oko 1933.godine počeo je Ramanrita Ranganatan (1892-1972) da razvija sopstvenu klasifikaciju – KOLON ili fasetnu klasifikaciju. Bio je jedan od najznamenitijih Indusa svoga vremena. Proklamovao je 5 zlatnih pravila bibliotekarstva, bio sastavljač kolon klasifikacije kojoj teže i univerzalna i Djuijeva.

Bio je 20 godina profesor u Madrasu. Svojom klasifikacijom kao da je predviđao dolazak informatike. Ali to nije slučano, jer je Indija zemlja dobrih matematičkih škola. Oni su vrlo obrazovna nacija u domenu matematike i informatike, a pri tom su i jeftina radna snaga. Iza njih su odmah Bugari po znanju.

Ranganatan je bio matematičar.

Za razliku od univerzalne decimalne klasifikacije kod Ranganatana nema hijerarhije – postoje osnovni pojmovi i njihovi aspekti. Ona je po tipu analitičko – sintetička shema. Tablice za svaku granu nauke. Cilj joj je da publikacije razloži na sadržaje dokumenata – fasete (aspekti pojma). Kod njega su fase3te osnovne kategorije po kojima se može izučavati ....

Fasete su raspoređene: prostor, vreme, energija, ličnost, materija – PMEST. To je moguće tek sa razvojem računara.

U to vreme 40-ih i 50-ih godina on je jedan od najznačajnijih teoretičara bibliotekarstva 20.veka. Njegovi stručni saveti korišćeni u formiranju biblioteke UN. Na njegov predlog osnovan je komitet za klasifikaciju pri IFLA-i. Od 1953-1964 on je bio na različitim položajima predsednika i potpredsednika FIDA, a 30 godina predsednik britanskog udruženja.

Ove klasifikacije su obeležile moderno doba.

Vezano za američko bibliotekarstvo koje je iznedrilo 3 klasifikacije, stvarana je kritična masateoretskog i praktičnog radabibliotekarstva koje je uticalo na drugu polovinu 20.veka.

1876.godine- na inicijativu M. Djuija u Filadelfiji su se okupili bibliotekari iz Pensilvanije i doneli odluku o osnivanju američkog bibliotečkog udruženja. Tada je oko 110 delegata osnovalo asocijaciju; najstarije bibliotečko udruženje; danas ima preko 6500 članova. Danas članovi asocijacije ne čine ni 1/5 bibliotekara kojih ima oko 320 000 koji nisu ni 1% stanovništva. Svake godine se održavaju konferencije gde dolazi oko 15000 članova. U njoj učestvuju ljudi iz celog sveta. To je ALA. Godinu dana nakon osnivanja ALA, bibliotekari oko Djuija boravili su ’77.godine u Velikoj Britaniji. Podstakli su osnivanje britanskog udruženja bibliotekara, pa su tako u 2 godine osnovane 2 asocijacije bibilotekara, koje će imati uticaj na visoko bibliotekarsko obrazovanje.