Sve do pojave industrijalizacije engleski čovek je živeo seoskim životom, okružen porodicom i od svog rada uglavnom na poljoprivrednim imanjima. Sve to promenilo se otvaranjem prvih fabrika . Prvi radnici morali su se isčupati iz svog seoskog miljea i pomeriti ka prvim industrijskim naseljima. Rad u fabrikama je bio težak, dugotrajan i mukotrpan (po 16 sat dnevno). Zaposlenje nije bilo sigurno, nije postojala zdravstvena zaštita niti organizovan sindikat. Gradske vlasti nisu bile u stanju da regulišu vodovod i kanalizaciju niti dopremanje hrane u industrijska sredista. Proces urbanizacije je išao veoma sporo pa su prva gradska sredista bila izvor bede za radničku klasu koja je tek bila u procesu formiranja. Deca su često radila po fabrikama i bila jeftin i poželjan izvor radne snage. Tek 1820. godine zabranjen je rad mladima ispod 18 godina. U 19 veku se pokreće pokret za radnička prava.
Na prelomu iz 17. u 18. vek javlja se novi tip univerziteta. Srednjovekovni univerzitet je bio organizovan u 4 vida: teološki, filozofski, pravni i medicinski. Težilo se ka formiranju «homo univerzalisa», čoveka koji o svemu nešto zna, a ne ka specijalizaciji. Na kraju 18 veka ovom vidu obrazovanja doći će kraj. U Parizu će 1794 biti otvorena prva politehnička akademija koja će biti novi vid naučnoistraživačke i obrazovne institucije, koja teži da obrazuje tehničke stručnjake – građevinske inžinjere. U narednih 15 godina biće organizovano preko 30 univerziteta za prirodne nauke, arhitekturu, građevinarstvo, mašinstvo. Univerziteti srednjeg veka su se prilagođavali ovom načinu obrazovanja. Najznačajniji pokret i izraz svih ovih prethodnih naučnih i industrijskih pokreta jeste pokret prosvetiteljstva.
Prosvetiteljstvo Karakterističan je za Evropu 18. veka kao doba koje je predstavljalo afirmaciju razuma i slobode. Prosvetiteljstvo je začeto na tlu Francuske. Pariz je bio centar pokreta prosvećenosti, ali je ovaj pokret zahvatio i nemačke, britanske i severnoameričke intelektualce. Zastupalo je: • • • • •
prosvećivanje (stalno usavršavanje kkao pojedinca tako i celog društva) individualizam humanizam toleranciju propagiranje socijalne i političke reforme
Protivnik im je bila katolička crkva. Prosvetitelji su smatrali da katolička crkva koči napredak čoveka i da kod njega podstiče iracionalno mišljenej, širi versku mržnju i netoleranciju. Prosvetitelji su verovali u moć razuma, nauke i obrazovanja. Smatrali su da je odgovoran čovek onaj koji drži svoju sudbinu u svojim rukama i da znanje doprinosi srećiljudi i društva. Divili su se Njutnu zbog njegovih intelektualnih sposobnosti iako je on bio duboko religiozan čovek. Prosvetitelji su ignorisali njegova snažna verska opredeljenja.