laze u protivrečnost s postojećim odnosima proizvodnje ili, što je samo pravni izraz za to, s odnosima svojine u čijem su se okviru dotad kretale. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti OtL110si se pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekol1ornske osnove vrši se sporije ili brže prevrat cele ogromne nadgradnje." ~
Gianfranco La Grassa PROIZVODNE SNAGE I ODNOSI PROIZVODNJE
1.
Različita S!zl'cucmja ve;:-,e
i::iizeLlU proi:::.voduilz sua-
ga i odnosa proi;:-Yocillje U "Predgovoru" iz. 1859 1 Marx piše: . ."U drc:štvenoj proiz\'odnji svoje egzistencije lJudl stupaju u određene, nužne odnose nezavisne od ~jihoye volje, u odnose proizvodnje 'koji odgo:'ara)u odr~đenom stupnju lazvitka njihovih materiJaln,lh prOlzvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu dru~t:~, realnu osno~'u na kojoj se dižu prama i pohtlcka nadgradnja i kojoj och!:ovaraiu odrec!cni 00lici d~uštyene svesti. Način ];-roiz\'odnje materijalnog života uslovljava proces socijalno'g, po1itičko2: i duhomog života uopšte_ Ne određuj; s\-esi liLlcl~i njihovo biće, več obrnuto, njihovo društ\'eno biće odreduje njihonI svest. Na iZ~Tesnom svoga j'az'dtka 1112tc1'i jalne proiz\'odne S112gC cC')-
Ova Marxuva tVI'đenja - koja su, po našem mišljenju, loše i simplicistički tumačena" - pružila su osnovu za j,edno shematsko i mehanicističko shvatanje veza između razvitka pl'oinodnih snaga i transformacije odnosa proiZ\"odnje ci između ekonomske "baze" i "nadgradnje"), shYatanje koje je bilo veoma rasprostranjeno naročito u periodu Druge internacionale, ali koje ni do danas nije sasi'im prestalo da negativno utiče na razvitak marksističke teorije. Determinističko tunučenje Druge internacionale do, voljno je poznato i zato se može ukratko rezimirati. Pravi "pokretač" društvenog razyitka, naj dinamičniji i cen' tra}:ni .elemenat transformacija koje je ljudsko društvo dozlvlpvalo u toku svoje istorije jeste razi-itak proiz:'odnih snaga. Posebno, tehnički progl'es, to jest razvitak l preobražavanje tehničkih sredstava i metoda proizvodnje, predstavlja fundamentalni faktor društycne evolucije. Otkrivanje novih siroyina i novih iZl-ora enero'ije pronalaženie no\"ih proizi'oclnih oruđa i uređaja, n~vil~ tehničkih i organizacionih metoda procesa rada dovode do transformacije strukture društvenih odnosa proizvodnje, koja se, u suštini, mora usaglašavati s novim nivoima ~(Oie postepeno dostiže razvitak materijalnih proiz\'odmh snaga i prilagođavati se tim nivoima. Iz OVOg načina tumačenja veze koja postoji između proinodniE snaga i proiz\-oclnje proističu ch-a pogrešna a cll-uš.tYen02 nJZyitka. Ili se misli da ie clruši\eni tak saS\'!'11 ~ ncnrekidan. line'uran proces lwz .. skokova" (oyai tip tumaĆenia odbacuje
----1
Karl
E~i~ori Riuniti. kElt.lci. političke
Per la crtica ciell' econonzia
~o:na,
str. :; (u :-'rpskuhrnltskom
.,1'1'110;::
str. 9) ekonomiie", Beograd. "Kultura", \/le11 1: Kar1 '\1a~-x, J~~Zi'oro su7ariuLO L Sompton ita!;a\la,. 1971. str. SS (u izdaniu: ~~rl 1\1<;.1':-: -,F;;ldnh Engels. "I~~b.rana clel~ II ch'a toma", Beo",rad,. ,.Ku;!tma ..1949. lOm T, Na!aii)il{ i'(lrt i /ćalliw/. str 7J): "Dr~st\'er:1 odnOSI u koiima pojedinci nroiz,'oc1e. clnL~tveili 0(1ilOSl Pl'Olz~'oclilje, iiiciljaju sc, daldc. i preolJi'(l~{l\'ajil sc s ])1'0l11el~al71a
!
I'aZFlt~',Oii1
pl'Olzvocill1lz snaga.
38
materijalilil!
sreclst{l\'a
(Kurziv je Marxov).
::.a
[Jl'OiZl'ocinjll,
ČiSlO
na nju može nOS lati samo ic u\"ck sZ\c1ržin:1 l:oju 0c;r,::ctulc oblik 11 k()rne sc ona iSDo1ia'l:a. Oblik ic, dakle, tcsno on je oblik 'date enccifične sadržine, (l] "ezi s O\'im \'icleti: Bettelheim (Be· telhaim). Culcul ct cle pl'Oprićtć ( .. Ekonomski račun i oblici s,'ojine"), Paris. l\Iaspero, 1970, str. 53-54.)
39