PODRŠKA BORBI PROTIV GOJAZNOSTI

zdravstvo

Podrška borbi protiv gojaznosti

Epidemija gojaznosti jedan je od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u svetu. Globalno, gojaznost predstavlja uzrok više od milion smrtnih ishoda godišnje, a procenjuje se da pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam ili siromaštvo iziskujući visoke troškove zdravstvene zaštite. Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana. Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50% odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna. Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su i kod 20–30% dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski. Oko 60–85% gojazne dece školskog prepubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija – povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2), te endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ra-

Kako postići zadovoljavajuću telesnu težinu?

Dobitna kombinacija glasi: umereno, raznovrsno i dovoljno – u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Ne pokušavajte da sami planirate svoju ishranu, naročito ukoliko imate zdravstvenih problema, a potrebno je da oslabite. U planiranju ishrane najvažniji je individualni pristup. Za savet o promeni načina ishrane i smanjenju telesne težine obratite se lekaru. Instant čudotvorne dijete ne postoje i mogu da naruše zdravlje. Jedino dugoročna promena načina ishrane daje pravi rezultat. Upornost se isplati: održavanje zadovoljavajuće težine smanjuje rizik nastanka mnogih bolesti uključujući bolesti srca i krvnih sudova, šećernu bolest i rak.

zdravstvo

nom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja. Pored posledica po fizičko zdravlje koje se ogledaju u nizu hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznost ima i druge značajne posledice: gojazne osobe su češće depresivne, imaju manje samopouzdanja i često su socijalno stigmatizovane. Značajne su i ekonomske posledice gojaznosti koje se ogledaju u visokim i često neproporcionalnim troškovima zdravstvene zaštite i visokom procentu apsentizma koji je posledica zdravstvenih problema u čijoj osnovi leži gojaznost kao uzročni ili faktor rizika. Savremeni način života koji karakteriše dug radni dan, velike razdaljine između mesta stanovanja i mesta rada, neredovan unos hrane, kao i unos bar jednog obroka u toku dana van kuće – samo su neki od razloga za povećanu učestalost zdravstvenih problema u čijoj osnovi je nepravilna ishrana. Prema podacima nacionalnih istraživanja zdravlja tokom protekle dve decenije ishrana stanovništva Srbije nije bila zadovoljavajuća, predstavljajući faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, sa posebnim naglaskom na poremećaje zdravlja koji su posledica prekomerne uhranjenosti i gojaznosti. Iako svakodnevno doručkuje više od 3/4 odraslog stanovništva Srbije i dalje je u ishrani pretežno zastupljen beli hleb, a svakodnevni unos voća i povrća je manji od preporučenog. Istovremeno je svaki drugi odrasli stanovnik Srbije prekomerno uhranjen, a svaki peti gojazan. Prevencija i lečenje gojaznosti podrazumevaju multidisciplinarni pristup zdravstvenog sektora, uz istovremeno delovanje svih drugih sektora države i civilnog društva u promociji zdravih stilova života i podizanju svesti stanovništva o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti. Jedna od najznačajnijih mera jeste edukacija u oblasti ishrane.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i www.worldobesityday.org

Najčešća pitanja o dijetama

Koji je najpogodniji trenutak da se počne sa dijetom?

Onda kada je osoba najviše motivisana. Dijetu ne treba početi ukoliko je iza vas naporan period na poslu ili stres kod kuće (selidba, venčanje, razvod, smrt bliskih članova porodice...) jer je u tim situacijama organizam iscrpljen i promena načina ishrane može dodatno da oslabi odbrambene snage organizma i da sledstveno dovede do bolesti.

Koja je prva greška kada se započinje sa dijetom?

Izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane. Često se preporučuje unos samo mesa i salate ili voća i jogurta, uz izbacivanje hleba i testa. Osnovno pravilo dobre dijete koja će dati rezultat na duge staze je da u ishrani budu zastupljene sve namirnice, dakle raznovrsnost. Kako postići tu ravnotežu?

U ukupnoj dnevnoj količini hrane, oko 50–60% treba da čine ugljeni hidrati i to pre svega iz povrća i voća, ali i žitarice, kao na primer cerealije za doručak, crni hleb, integralni pirinač. Oko 20% čine masnoće i to pre svega nerafinisana ulja, kao maslinovo ili suncokretovo, a prilikom unosa proteina birati nemasna mesa (riba, pileće belo meso) i mlečne proizvode sa manjim sadržajem masnoće (jogurt, kiselo mleko).

Da li je korisno ili štetno preskočiti jedan obrok?

Redovnost obroka tokom dana je od izuzetnog značaja za pravilnu ishranu, a posebno kada je u pitanju dijetalni režim ishrane. To podrazumeva tri glavna obroka uz dve manje užine. Ispod koje kalorijske vrednosti ne sme da se ide prilikom držanja dijete?

Univerzalnog pravila zapravo nema. Kalorijski unos koji se preporučuje prilikom sastavljanja dijete je individualan i zavisi od uzrasta, pola, fizičke aktivnosti, pridruženih poremećaja zdravlja. Da li dijeta sa povećanom količinom proteina može da ima negativne posledice po zdravlje?

U poslednje vreme su popularne takozvane proteinske dijete koje karakteriše svakodnevni unos proteina, uz eventualno jednu ili često nijednu porciju povrća. Iz ishrane se izbacuju žitarice i voće, a ne koriste se ni mlečni proizvodi. Ove dijete imaju negativan efekat na metabolizam jer favorizovanje jedne vrste hranljivih materija u ishrani povećava i izlučivanje njihovih razgradnih produkata što dovodi do opterećenja bubrega.

Zašto se brzim dijetama ne postiže cilj?

Psihološki, ponašanje osobe koja je rešila da oslabi 4 kg za sedam dana može se uporediti sa trkačem na 100 m. Koncentracija i snaga volje programirani su za kratak vremenski period. Kada je postignut cilj opada motivacija i povratak kilograma je neizbežan. Da li je korisno unositi tečnost tokom obroka?

Ne preporučuje se unos tečnosti za vreme i neposredno pre i posle obroka. Unos tečnosti dovodi do smanjivanja koncentracije enzima za varenje, pa se proces varenja produžava, a dužim stajanjem hrana i njeni razgradni proizvodi trule, što dovodi i do stvaranja toksičnih supstanci koje mogu štetno uticati na zdravlje.