KULTURA I NAUKA
Cowboy Bebop Delo koje je svaki poštovalac anime ostvarenja pogledao barem dva puta, koje svakom početniku “upućeni prijatelj” preporučuje kao vatreno krštenje. Autor: Pavle Đorđević
C
owboy Bebop... Delo koje je žanr samo po sebi, baš kao što nam je reklamni pamflet davne 1998. poručio. Delo koje je svaki poštovalac anime ostvarenja pogledao barem dva puta, koje svakom početniku “upućeni prijatelj” preporučuje kao vatreno krštenje. Ako ste ga pogledali i kažete da vam se nije svideo, ispašćete glupi u društvu. Mišljenje o njemu jednostavno ne potpada pod opasku koja tvrdi da se “o ukusima ne raspravlja”, jer ako vam se ovaj anime ne dopadne, vreme je da preispitate svoj ukus. Šta je to tako posebno što nam daje pravo da uskratimo ljudima pravo na stav? Možda bi bolje pitanje bilo šta nije? Jer ako bismo morali da izdvojimo jedan anime koji morate pogledati pre nego što napustite ovaj svet - jedan, koji bi olako mogao da potpadne pod domen opšte kulture - bio bi to Cowboy Bebop. Kao savršena uvertira u ovo delo mogla bi da posluži mala digresija, kojom bismo vas upoznali sa režiserom serije. Šinićiro Vatanabe (Watanabe Shin’ichirō)
je sve samo ne tipičan umetnik iz branše. Ako izuzmemo njegov režiserski debi u jednom od bezbroj ovaploćenja Macross sage, te “sporedne” poslove na desetak drugih ostvarenja, Vatanabe je za života režirao dve “svoje” serije. Obe su jedinstvene do te mere da je žanrovsko kategorisanje ili poređenje sa drugim delima naprosto nemoguće. Pošto ovaj mali broj može navesti ljude na pogrešne zaključke, odmah ćemo rešiti sve nedoumice. Vatanabe, kao režiser, nije tezgaroš. Takođe, izuzetno pedantno i sa velikom posvećenošću detaljima obavlja svoj posao (o čemu će biti reči kasnije). Sa ove dve činjenice kao početnim premisama lako dolazimo do zaključka da sve što dodirne postaje zlato. Godina je 2071. Planeta Zemlja je dvadeset godina ranije nesrećnom igrom slučaja postala nepogodna za život, te su se njeni stanovnici raštrkali po planetama i satelitima poznatog univerzuma. Etničke i rasne razlike su ubrzo zaboravljene, a odmenio ih je osećaj pripadnosti matičnoj planeti. Zemlja i život na njoj su ubrzo pali u zaborav. Celo okruženje zapravo