Issuu on Google+

PRVIKORACI ŠKOLSKA 2013/14.

KULTURA I NAUKA J.R.R. TOLKIEN DISKSVET JAPANSKO PISMO BONTON COWBOY BEBOP ASTRONOMIJA

ZABAVA I HOBI SPRAVICE VIDEO IGRE MALI KUVAR IGRAONICA

ŠKOLSKI ŽIVOT ŠKOLA SA OSMEHOM ALUMNI: INTERVJU Osnovna škola “Avram Mrazović”

www.avram.edu.rs


Foto: Rudolf Getel

Đavolja varoš Đavolja varoš je skup zemljanih glavutaka ili kula na čijim vrhovima se nalaze kamene kape (blokovi). Ima ih više od dve stotine, visoke su od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri metra. Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na planini Radan u blizini Kuršumlije, oko 90 kilometara jugozapadno od Niša. Čine je 202 kamene figure, koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode.


SADRŽAJ KULTURA I NAUKA 10 J.R.R. TOLKIEN

13 DISKSVET

18 JAPANSKO PISMO

21 VAŽAN JE BONTON

26 NA SETU FILMA

30 POEZIJA

33 ASTRONOMIJA

35 COWBOY BEBOP

Saznajte više o ocu savremene epske fantastike

Ima li lepo ponašanje značaj u današnje vreme?

Upoznajte nebo iznad nas

4

Uspešna parodija naučne i epske fantastike

Kako izgleda scenografija za snimanje filmova za decu

Nema top liste anime serija bez ovog naslova u prvih 10.

Japanci imaju čak tri pisma. Saznajte više!

Izbor iz poezije naših poznatih pesnika


ZABAVA I HOBI 38 OSVETLI MI PUT

39 ZA SVAKI UZRAST

42 MALI KUVAR

44 IGRAONICA

Dve dečje lampe za ljubitelje igre Minecraft

Recept za ukusne i lepe kolače koje roditelji mogu da vam spreme

Video igre prave se za različite uzraste. Naučite kako da ih razlikujete.

41 IGRE ZA OSNOVCE

Opis video igre za računare, Thomas Was Alone

Zabavni zadaci koje možete da rešite sami ili u društvu

ŠKOLSKI ŽIVOT 48 ALUMNI: INTERVJU

Nekadašnja učenica naše škole danas je vrhunska ilustratorka

50 ŠKOLA SA OSMEHOM Kako smo proslavili Dan škole početkom drugog polugodišta

54 KUDA DALJE?

Šta učenici završnog razreda znaju o srednjim školama i šta planiraju da upišu...

5


Foto: Kaz

PRVI KORACI #23 List za učenike, nastavnike, roditelje i prijatelje “Mrazovića”

Izdavač OŠ “Avram Mrazović” Podgorička 2, 25000 Sombor http://www.avram.edu.rs Direktor škole Maja Sekulić Urednik izdanja Nikola Bulj Redakcija časopisa Ognjen Brcanski Branislava Jelić Teodora Trifunović Aleksa Šakota Anja Šuput Monika Vuk Sandra Zorić Spoljni saradnici Maja Babić Kayleigh van Dongen Pavle Đorđević Iris Miljković Nebojša Nikodijević Aleksandar Popović Mladen Stepanović © 2014 OŠ “Avram Mrazović” Sombor - Sva prava zadržana! Magazin je besplatan i kao takav može se dalje distribuirati bez izmena.


UVODNA REČ

Poštovani učenici, roditelji i nastavnici, Na vašim ekranima je 23. broj školskog lista “Prvi koraci”. Za razliku od prethodnih godina, ovo izdanje nećemo da štampamo, već možete besplatno da ga preuzmete sa prezentacije škole na Internetu. Međutim, izostanak štampane verzije samo je naizgled nedostatak. Priređivanje digitalnog izdanja daje redakciji više slobode i otvara nove mogućnosti, koje bi u klasičnom školskom listu bile nemoguće. Na primer, svaka stavka u sadržaju povezana je sa člankom koji predstavlja. Dovoljno je da kliknete na nju i već ste tamo, ne morate da listate. To je ipak sitnica u odnosu na slobodu prilikom grafičke pripreme, jer više ne moramo da razmišljamo o količini strana ili broju boja koje koristimo. Možemo da upotrebimo neograničen broj fotografija i napravimo magazin koji izgledom i kvalitetom članaka zaslužuje da ga preuzmete i pročitate od korice do korice. Nadam se da ćete to i učiniti. Zahvaljujemo se spoljnim saradnicima, novinarima i blogerima, koji su nesebično doprineli da ovaj broj bude zaista poseban, i da se u njemu nađe za svakoga ponešto. Urednik

7


Foto: Andreas Lehner

Hram Svetog Save na Vračaru Hram Svetog Save je najveći srpski pravoslavni hram, najveći pravoslavni hram na Balkanu i po površini i zapremini najveća pravoslavna crkva na svetu. On se nalazi u istočnom delu Svetosavskog trga, na opštini Vračar, u Beogradu. Podignut je na mestu za koje se smatra da je Kodža Sinan-paša 1594. godine spalio mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve.


KULTURA I NAUKA

J.R.R. Tolkien “Opisujući bajke za koje misle da bi ih i stariji mogli čitati radi sopstvene zabave, izdavači dopuštaju sebi šale kao što su: “ova knjiga je za decu od šest do šezdeset godina”. Ali dosad nikad nisam video reklamu novog modela motora koja počinje sa: “ova igračka će zabaviti infantilne osobe od sedamnaest do sedamdeset godina”, iako bi to po meni bilo mnogo prikladnije”. - Tolkien Autor: Iris Miljković

O

vo je opservacija zapisana 1938-39. godine, u vreme kada je Gospodar Prstenova počeo da se oslikava...i kada je uplašio koliko mene, toliko i Hobite”, napisao je dalje Tolkin. Gospodar Prstenova je zamišljen kao nastavak Hobita, bar su to očekivali čitaoci, a posebno njegov izdavač. Da li se Tolkin uplašio sopstvenog razmišljanja o marketinškim potezima izdavača, ili je nešto drugo strašno bilo? Hobit je napisan kao knjiga za decu, jer je Tolkinovoj deci i bio namenjen. Izdat je 1937. godine, a nanastavak se čekalo do 1954. Sam pisac je rekao da Gospodar Prstenova ”razotkriva sliku istraživanja u dosad neistraženoj zemlji”. Možda je to “neistraženo” plašilo pisca punih 17 godina, jer on je putovao kroz novu zemlju, nov svet, a pisao je o njemu kao da već postoji, kao da mu je neko diktirao njegovu istoriju. Verovatno zato što je zaista postojao - svet na čijem

je stvaranju Tolkin radio gotovo čitav život, u kome su se preplitale sudbine Vilenjaka, Patuljaka, Ljudi i Čarobnjaka. Taj svet, u kome su Više Sile bile fizički prisutne je oživeo, nažalost, tek nakon smrti svoga tvorca, u knjizi Silmarilion. Tolkin ga je nazvao Arda, i u njemu je istorija trajala hiljadama godina pre nego što su Hobiti stigli na red. Ta činjenica je bila strašna za njih, jer su stavljali tačku na čitavo razdoblje jedne istorije u kome nisu imali nikakvu ulogu, a sada je sudbina sveta počivala na njima. Stvaranje istorije Hemfri Karpenter je napisao biografiju J.R.R. Tolkina i u njoj je naveo deo razgovora iz 1915. godine između pisca, koji je tada imao 23 godine, i njegovog druga iz detinjstva G.B.Smita. Razgovor se odnosio na pesmu koju je Tolkin tada pisao, koja govori o Earendelu, liku preuzetom iz anglosaksonskih poema. Smit je rekao da mu se sviđa, ali da nije razumeo ko je Earendil zapravo. Tolkin je odgovorio: “Ne znam. Potrudiću se da otkrijem”. Ne da izmisli – DA OTKRIJE. Kako je H. Karpenter obrazložio, on sebe nije video kao nekog ko će izmisliti priču, već kao nekog ko će otkriti legendu. ”Uvek sam imao osećaj da beležim nešto što je već tamo negde, a ne da stvaram”. Dve godine kasnije počeo je da piše Silmarilion. Verovao je da piše istinu, u nekom pogledu. Tako je Gospodar Prstenova postao više nastavak te knjige, nego Hobita. Stvaralački put između njih je trajao mnogo duže nego onaj između Hobita i Gospodara, čak četrdeset godina! Tokom tih decenija, Tolkin je

10


KULTURA I NAUKA

čitao i učio gotski jezik, oduševljavao se anglosaksonskom književnošću i vikinškim sagama; ‘otkrio’ je srednjevekovni velški jezik, a zatim finski, koji je uticao na njega i podstakao ga da stvori svoj sopstveni, “šašavi vilenjački jezik”. Na Univerzitetu Lids, gde je počeo da predaje staroengleski jezik i književnost, osnovao je ‘Vikinški klub’ za postdiplomce koji su se tamo sastajali da bi pili velike količine piva, čitali sage i pisali pesme. Zatim je Tolkin izabran za profesora na Oksfordu, gde se preselio 1945. godine. Gospodar Prstenova je završen 1949, a Silmarilion je izdat posthumno, 1977, četiri godine nakon njegove smrti. “O vilin-pričama” Izučavajući godinama ‘severnjački duh’ Vikinga i Germana, kao i romantičnu liričnost keltske mitologije, u Tolkinov svet ušle su legende iz nekog drugog vremena, drugačijeg sveta. Vilenjake kao rasu preuzeo je iz skandinavskih mitova, gde se nazivaju elfi ili alfi, ali im je udahnuo duh i odlike prvobitnih stanovnika Britanskih ostrva, naroda boginje Danu (Tuatha de Dannan). Oni su imali vrline besmrtnika, bili su umetnici i mudraci sa tradicijom vezanom za poetski odnos prema svemu. Na osnovu toga je Tolkin stvorio svoje vilenjake, podario im istoriju, kulturno nasleđe i jezike na koje su uticali finski i velški, i posebnu civilizaciju. Iako u Hobitu nalikuju vilinskom narodu irskih legendi, već je u Gospodaru Prstenova vidljivo koliko je bilo Tolkinovo interesovanje za njih i koliko je na njihovoj personifikaciji radio. Reč je o superiornoj rasi u odnosu na sve ostale u njegovom svetu, što je objasnio u jednom svom eseju, O vilin-pričama (On fairy-stories), rađenom 1938. godine za Univerzitet Svetog Andreje. “Treba nam reč za vilenjačku veštinu i umeće, ali većina reči koje bi mogli upotrebiti su vezane za druge stvari. Magija nam prva pada na pamet, ali bi nju trebalo ograničiti na operacije čarobnjaka. Umetnost je, opet, ljudski proces, mada jednu vrstu umetnosti, iako sa manje napora i mnogo veštije vilenjaci takođe koriste; ali tu posebnu vilenjačku veštinu ja ću, zbog nedostatka manje diskutabilne reči, nazvati Opsenom”. Ona, po njemu, predstavlja umetnost u njenoj čistoti, želji i nameni, ali i magiju, mada ne onu koja teži da začara i pokori, već da podeli sa nekim lepotu stvaranja i zadovoljstva. Tolkin je jasno razdvojio moći ljudi i vilenjaka, jer su i naši svetovi razdvojeni: “…Ako su vilenjaci stvarni, i postoje nezavisno od naših priča o njima, onda je i ovo istina: vilenjaci nisu primarno zainteresovani za nas, niti mi za njih.

Naše sudbine su razdvojene i naši putevi se ponekad sreću”. Vilenjaci u Tolkinovom svetu predstavljaju njegovu veru u moral i čistotu, koje nisu često prisutne u tradiciji Ljudi, čak ni u teološkom smislu. Istorija je zabeležila da je rimski imperator Kaligula objavio rat bogu Neptunu i poslao ogromnu vojsku u more da seče talase, zamišljajući da će ga na taj način poraziti. I Tolkin je opisao sličan događaj u Silmarilionu: ljudsko kraljevstvo Numenor se u svojoj oholosti okrenulo protiv bogova i za kaznu je zauvek nestalo u moru. U istoj knjizi Vilenjaci, iako sposobni da pogreše, ne podležu ljudskom grehu i postižu više od njih – oni su besmrtni, a njihove moći su van ljudskog poimanja. Ipak, Tolkin je bio pobožan katolik koji je verovao da je nekada postojao Raj na Zemlji, kao i da ljudima treba pružiti drugu šansu. Zato se nit viteške tradicije i džentlmenstva provlači kroz radnju Gospodara Prstenova i ogleda se u likovima Aragorna, Faramira i Jovajne. Posrnuli Čovek ustaje, i kao što je Tolkin napisao u pesmi svom prijatelju C.S. Luisu, piscu serijala o Narniji: “…Iako sada dugo otuđen, Čovek nije potpuno izgubljen niti potpuno promenjen. Obeščašćen može biti, ali nije svrgnut sa prestola, već i dalje nosi deliće Gospodstva koje nekad posedovaše”. Hobiti, ili šta je pisac hteo da kaže? Iako nisu učestvovali u stvaranju mitologije i velikim delima opisanim u Silmarilionu, Hobiti su nastali kao sopstveni mit i ‘iz jedne rupe u zemlji’ ušli na velika vrata u sam rasplet sudbine Tolkinovog sveta. Njihovu ulogu nije mogla da zameni ni magija Čarobnjaka, ni sva moć i veličina vilin-sveta, a ni kraljevi Ljudi. Oni predstavljaju Tolkinov zaveštaj i simboliku koja nam priča neku novu priču. Interesantno je da Hobiti kao rasa nemaju paralele u mitologijama, posebno ne u keltskoj i skandinavskoj koje su Tolkinu bile inspiracija za stvaranje Arde. Hobiti oslikavaju čist, zdrav, seoski život, koji predstavlja Tolkinovu očaranost njime, budući da je živeo u okrugu Oksford. Takođe je na njega uticao boravak u Kornvolu, jugozapadnom delu Engleske, koji je jedan od najdrevnijih i najživopisnijih delova Velike Britanije. Iz takvih osećanja stvoreni su Hobiti, narod koga zanimaju svakodnevne, prostodušne stvari. Nezamenljivi su u Gospodaru Prstenova upravo zato što je knjiga smatrana alegorijom jednog dela 20. veka, koji je vezan za pojavu nacizma; Hobiti su protivteža pred-

11


KULTURA I NAUKA

stave moći i ideja dobrog života. Oni u sebi poseduju čovečnost, ljudskost koja se izgubila tokom prethodnih decenija. Sam Tolkin je u pismu poslatom sinu Kristoferu na front napisao: “…počeli smo sa previše Orka na našoj strani”. Dok je pisao, Tolkin je sve vreme u svesti imao sliku nečeg idealnog, pojam morala ili znanja koji se vrte po ljudskoj tradiciji, ali nikako da se pojave na površini – i zato su Hobiti nezamenljivi. Vilenjaci su Prvorođeni, sa svim vrlinama koje mogu da krase jedno biće ali su, verovatno zato, zauvek ostali van ljudskog poimanja; njihovo znanje je ostalo nedostižno i to vidimo u Silmarilionu. Ljudi su, sa druge strane, bili blagosloveni, ali su poklekli pred iskušenjima, i njihova uloga iskupljenja je očigledno okrenuta budućnosti. Na njima je da dostignu ideal Tolkinove zamisli, i zbog toga se okrenuo nečemu drugom. Hobiti su u početku bili uplašeni zadatkom, ali su se ubrzo snašli. Nisu vezani za vreme, niti za svet, naš ili Tolkinov. Poruka koju nose je univerzalna – oni na svoj prostodušan način pokazuju nešto što bi trebalo biti, apeluju na Ljude da veruju i žele bolji, mirniji svet, nebitno da li se obraćaju nekom sa pet ili 95 godina. Oni su rešenje Tolkinovog sveta, i možda je poruka koju nose rešenje za naš... Nedovršene priče Nakon popularnosti Hobita i Gospodara Prstenova, kao i posthumno objavljenog Silmariliona, želja 12

čitaoca da saznaju više o Srednjoj Zemlji bila je ogromna. Najmlađi Tolkinov sin, Kristofer, na sebe je preuzeo opsežan poduhvat – da organizuje i objavi sve informacije i zapise o mitologiji Srednje Zemlje koju je njegov otac ostavio iza sebe. Tako su svetlo dana 1980. godine ugledale Nedovršene priče, a u periodu između 1983. i 1996. čak 12 tomova Istorije Srednje Zemlje, koje su zaokružile kolekciju. U aprilu 2007. objavljena je knjiga Deca Hurinova, koju je Tolkin napisao između 1951. i 1957. godine, i koja u idejnom pogledu predstavlja možda jedno od najranijih Tolkinovih radova, s obzirom da su prve skice za knjigu napravljene još 1918. Ona govori o periodu koji je čitaocima Silmariliona poznat: dobu kada su Bogovi još hodali Srednjom Zemljom, hiljadama godina pre Hobita. Iako delu nedostaje intenzitet prethodnih, ljubitelji Tolkinovog opusa će svakako želeti da upotpune svoju kolekciju o Srednjoj Zemlji. Možda je, uostalom, to poslednji naslednik Gospodara Prstenova, dela koje je obeležilo ceo jedan vek i zakoračilo snažno i u sledeći.


KULTURA I NAUKA

Disksvet Pračetove knjige ćete ili voleti ili prezirati. Naime, da biste shvatili šta je tu smešno, moraćete prvo da pročitate ne samo desetine dela iz žanra epske fantastike, koju autor direktno parodira, već i klasičnu literaturu, koju mnogi nekako izbegnu u školi. Autor: Aleksandar Popović

D

avno beše vreme kada je autor ovog teksta verovao Teriju Pračetu i njegovim romanima. Upuštao se u slatki zagrljaj koji su mu nudili dok je prstima koji su podrhtavali od prigušenog smeha prebirao stranice i gutao reči, prekrivajući šakom delove teksta koje još nije pročitao da mu pogled slučajno ne skrene naniže i tako mu otkrije šta se događa u nastavku. Davno, jer već posle prvih nekoliko knjiga nema mesta sumnji – Pračet je veliki prevarant. Uvlači vas u svet svojih knjiga polako, ali sigurno, obara sa nogu i ne dopušta vam da se mladi i naivni dignete iz prašine a da ne zatražite još koju kofu nepretencioznog humora garniranog neverovatno šarolikim i zanimljivim likovima. Nakon toga sledi polivanje po glavi i halapljivo traženje repete. Zahvaljujući sumanuto velikom broju knjiga koje je do sada prodao, Pračeta možemo svrstati u kategoriju onih pisaca koje ili obožavate ili prezirete. Tokom svoje višedecenijske karijere čak je i sam priznao da je

bilo onih romana koje je napisao na silu i to se zaista vidi kada ih čovek uporedi sa njegovim inspirativnijim radovima. Nekima je njegov humor naporan, dok drugi smatraju da su mu dela razvodnjena i „na istu foru“. No, čak i pored toga niko mu ne može osporiti uspeh koji je postigao ne samo u rodnoj Britaniji, već i u velikom broju država širom sveta (među kojima ni Srbija nije izuzetak), a svakako je najpoznatiji po serijalu romana o čuvenom Disksvetu. Prva knjiga koja je pokrenula nezadrživu lavinu nosi simboličan naziv „Boja magije“. Radnja polako uvodi čitaoca u zanimljivi Disksvet u kojem su magične stvari retke kao secikese u mračnoj uličici. Svet koji vas nonšalantno uzima pod mišku i vodi do najbliže kafane u kojoj ćete se nagledati svega i svačega, a najmanje onoga što ste očekivali. Urokljive gatare, razularene tuče, kartanje u život i otrovni napici su uobičajena stvar, ali ne i kovčezi puni blaga koji trčkaraju na stotinama malih nogu u pratnji turiste iz


KULTURA I NAUKA

Samo što je sin zapravo – ćerka. Tada nastaju muke mlađane Eskarine koja po rođenju dobija magični štap čarobnjaka na samrti namerenog da svoju moć preda u ruke novorođenčeta označenog sudbinom. Samo što žene ne mogu biti čarobnjaci. Ili ipak mogu? Jedan od verovatno omiljenih likova među ljubiteljima Pračetovih romana je svakako i najbizarniji. Njegovo ime je Smrt, nosi ogromnu metalnu kosu, jaše belog konja i obožava da priča VELIKIM SLOVIMA. I, naravno, preseca vezu koju živi imaju sa ovozemaljskim svetom kada za to dođe vreme. Dok se u prethodnim pričama javlja samo u sporednoj ulozi, Smrt dobija zapaženiji nastup u četvrtom Disksvet romanu pod nazivom „Mort“. Posao svakodnevnog skraćivanja ljudi za glavu je izuzetno naporan, te se čak i Kosač ponekad umori i potraži pomoć u obavljanju svog ne baš konvencionalnog zadatka. Šegrta pronalazi bez velike muke, ali se nakon nekog vremena ispostavlja da pomagač Smrti ima nove ideje vezane za organizaciju posla, te tako stanadardno slanje na nebo pokušava da promeni u zadržavanje u životu onih koji mu se dopadaju. Posebno ako su kraljevskog roda i pri tom nose suknju. dalekih zemalja, što je svakako pomislio i Rinsvind, čarobnjak sumnjivog morala i glavni junak prve u nizu Pračetovih avantura. Uporedo sa njegovim putešestvijima (tokom kojih je uspeo da spali ceo jedan grad, a sve kako bi se dočepao već pomenutog zlata iz stonogog kovčega) teče i jedna druga priča, a to je upravo ubrzani kurs magije i načela na kojima se ovaj fantazijski svet zasniva. Njih će spominjati i u svojim kasnijim romanima, ali cela priča počinje „Bojom magije“. Nakon čak tri godine od prve u nizu, svetlost štamparije je ugledala i druga knjiga u ovoj epopeji – „Svetlost čudesnog“. Nadovezujući se na radnju svog prethodnika, ovaj roman nam pokazuje nešto drugačijeg Rinsvinda. Trapavost je i dalje tu, moral na standardno niskom nivou, još uvek zna samo jednu jedinu magiju, ali naš junak dobija jednu novu crtu. Ne baš hrabrost, ali nešto najpribližnije toj osobini što bi se moglo pripisati najvećoj kukavici u istoriji čarobnjaštva. Čak u jednom trenutku prestaje da misli na svoj donji deo leđa i odlučuje da se žrtvuje za dobrobit čovečanstva. Jeste da je pre toga iscrpeo sve moguće opcije, ali se makar na kraju iskupio. Naredna priča o Disksvetu baca novi pogled na čarobnjake i magiju, ali iz nešto drugačije perspektive. Čak bi se moglo reći da Pračet pravi suptilnu paralelu sa muško-ženskim odnosima u svakodnevnom životu (ali to su samo legende na koje se ne treba previše obazirati). Elem, priča nas zatiče u malom selu gde se rađa osmi sin osmog sina, koji je po pravilu magičnog broja (osam, je li) predodređen da bude čarobnjak. 14

Nakon kratkog izleta u bliži opis života Smrti (ovo je verovatno jedan debeli pleonazam, ali idealno odgovara situaciji), Pračet nas vraća na stare junake među kojima su Rinsvind, stonogi kovčeg i bulumenta drugih čarobnjaka koji na vratu imaju veliki problem – osmog sina koji je osmi sin osmog sina. Nešto kao čarobnjak na kub – čist izvor magije koji ne mora da danonoćno uči čini iz debelih prašnjavih knjiga već mu je dovoljno da mahne štapom i zapali zgradu... ili zarobi Bogove Disksveta u magični prostor koji nakon toga smanji na nivo ogrlice... ili šta god vam padne na pamet. Niskomoralnog trapavca srećemo ponovo u devetom romanu, kada naš vrli čarobnjak biva zarobljen


KULTURA I NAUKA

od strane mlađanog trinaestogodišnjeg demonologa po imenu Erik (po kojem se i sam roman zove). Priča nas vodi kroz različite delove Pračetovog fantazijskog sveta, i to ne samo kroz prostor, već i kroz vreme. Zarobljen od strane glavnog junaka i magijski primoran da mu ispuni tri želje, Rinsvind će nam pokazati kako bi to izgledalo biti vladar celog sveta, upoznati najlepše žene i živeti večno. Takođe je zanimljivo pomenuti da je ovaj roman parodija na Geteovog Fausta, a prepoznaćete i reference na još nekoliko drugih književnih dela koje čine ovu knjigu veoma zanimljivim primerkom iz Pračetove kuhinje. Priča o Smrti i njegovim pustolovinama se nastavlja u romanu Kosač, jedanaestom po redu. Ovog puta Smrt odlazi u penziju, i to prinudnu. Povlači se da radi na farmi jer je onima „odozgo“ zasmetalo što je počeo da brine o ljudima i o onome što im se dešava, a ličnost je nešto što ne odgovara profilu vanvremenskog ubice, ili su makar tako pretpostavili. U ljudskom svetu nastaje sveopšti metež jer se popunjavanje novog radnog mesta oteže, te dolazi do ustajanja ljudi iz mrtvih i slobodnog šetkanja neupokojenih

duša. Sve se ovo polako rešava dolaskom nove Smrti koja se na samom kraju sukobljava sa novopečenim farmerom. Ovo je i roman u kojem se prvi put pojavljuje Smrt Pacova, koja je takođe jedan od omiljenih likova mnogih Pračetovaca. Priču bismo mogli da nastavimo do sutra, ali se Teri postarao da nam znatno oteža posao napisavši trideset i kusur romana zasnovanih na ovom magičnom svetu. Ovo je bilo samo blago virkanje kroz poluodškrinuta vrata koje je imalo za cilj da vas zaintrigira i po mogućstvu natera da se bacite u potragu za ovim vrlo pitkim i zanimljivim štivom, ako to do sada već niste uradili. Ako jeste, onda ne sumnjamo da ste se uz smešak podsetili vremena koje ste proveli uz Rinsvinda i kompaniju i da već sa blagom setom bacate poglede na policu načičkanu naslovima sa šarenim koricama koji vas pozivaju da ih još jednom prelistate. Ne stidite se, jer kako kaže ona dobro poznata izreka: prva ljubav zaborava nema.

15


Foto: Mandy


Medijana kod Niša, ruševine Konstantinove palate Medijana, danas arheološki park u istočnom delu Niša, na pola puta za Nišku Banju, u vreme vladavine cara Konstantina Velikog, bila je naselje ili kompleks letnjih rezidencija, tipa urbanih vila, i veliko poljoprivredno gazdinstvo otvorenog tipa, pokraj puta, koji je od Naisa vodio ka istoku, prema Serdici i dalje prema Konstantinopolisu. Naselje je nastalo na samom kraju 3. ili početkom 4. veka.


KULTURA I NAUKA

Japansko pismo

Foto: Yotut

Često se u narodu pominje da smo jedina država sa dva pisma. Međutim, u Japanu se koriste čak tri! To ne treba da nas uplaši, jer se jezik iznenađujuće lako uči. Autor: Nebojša Nikodijević

J

apan, na japanskom jeziku „Nihon“ odnosno „Nippon“, jeste čudesna zemlja izlazećeg Sunca, koja se nalazi na dalekom istoku. Čine je četiri glavna ostrva (Honšu, Šikoku, Hokaido i Kjušu) i mnoštvo manjih, među kojima je i turistički raj Okinava. Preko devet hiljada kilometara od Srbije udaljen vazdušnom linijom, Japan se nalazi na rubu najdubljih grebena na planeti Zemlji. Posledica toga su česti zemljotresi, usled pomeranja masivnih tektonskih ploča koje se nalaze na dnu mora. U Srbiji, a verovatno i u ostatku sveta, prvo što nam pada na um kada se pomene japan jesu filmovi i priče o samurajima i nindžama. Nije samo legendarni režiser Akira Kurosava zaslužan za širenje japanske kulture, tu su i raznorazne borilačke veštine, koje su se prošlog veka munjevito proširile na zapad. Ipak, ukoliko upitamo mlađe generacije čemu tolika pomama za Japanom, sigurno će nam pomenuti manga stripove. Koliko sati provode čitajući ih može jedino da se uporedi sa vremenom koje koriste da bi gledali svoje omiljene japanske animirane serijale, poznatije kao anime. Verovali ili ne, japanski zvaničnici tvrde da su upravo

Foto: Luke Ma 18

anime i mange pravi ambasadori Japana, koji šire japansku kulturu brže nego išta drugo na svetu. Sa druge strane, nešto što još možemo pripisati Japanu i njegovom uticaju u svetu jesu svakidašnje novine na polju tehnologije, koje ova nacija redovno stvara, ponajviše u robotici. Ono što je takođe vrlo bitno jeste da su Japanci uporni u tome da očuvaju svoju prekrasnu okolinu, drevne zamkove i parkove prepune tradicionalnih japanskih trešnji. Sve to skriveno je u okviru ogromnih metropola, i pored ubrzanog tehnološkog napretka. Ima još mnogo razloga zbog kojih nas fascinira sama pomisao na Japan. Samo da nije toliko daleko, bili bismo itekako u mogućnosti da ga posetimo i osetimo te čari uživo. Ukoliko nemate vremena da otputujete u Japan, da trenirate borilačke veštine ili da se bavite čajnom ceremonijom, postoji još jedan način kako možete da se poistovetite sa duhom Japana. Naučite japanski jezik! Japanski je zapravo jedan od lakših jezika, iako se to tako ne čini na prvi pogled. Prva stvar koju treba da znate u vezi jezika jeste da je on jedinstven, te da se istoričari i dan danas bore oko odgonetanja njegovog nastanka. Pismo, ondosno kanđiji, preuzeti su od Kineza u 5. veku. To je bilo neophodno jer su se Japanci u drevnim vremenima sporazumevali samo usmeno. Nadalje su sami razvijali preuzeto pismo, posebno u periodu „Heian“, kada je literarni i kulturni procvat doživeo svoj vrhunac. Tada su nastala i dva dodatna pisma: hiragana, kojom su pretežno pisale žene i katakana, koja se koristi za strane izraze i onomatopeju. Da, dobro ste pročitali, japanski jezik ima čak tri pisma! Sva tri pisma, odnosno kompletan sistem pisanja zove se„Kana“. Slova se uče vremenom. Njihovo pisanje svodi se na iscrtavanje određenih poteza, pa čovek


KULTURA I NAUKA

Foto: Syvwlch shvati da i nisu toliko teška kada im se uđe u štos. Štaviše, pisanje tih karaktera pospešuje vaš (izgubljeni) slikarski talenat. Postoje i razni dodatni načini koji pomažu da lakše zapamtite kanđije, pošto ćete hiraganu i katakanu sasvim sigurno sažvakati bez problema, a jedan od njih je korišćenje specijalnih kartica. Možete i sami da ih napravite. Recimo na jednoj strani nacrtate ili odštampate neku stvar, pojam ili oblik, a na drugoj strani čitanje i prevod. Igrajući se, učite vokabular, slova i u isto vreme se zabavljate. Način učenja preko asocijacija je i jedan od najkvalitetnijih, a provereno radi. Pisani su i posebni programi, koji ideju vuku iz tih kartica, te ih možete pronaći na Internetu i koristiti na računaru ili prebaciti u svoj mobilni telefon. Gramatika je daleko lakša stvar. Struktura rečenice zasniva se na unapred poznatom redosledu: subjekat, objekat i predikat. Imenice nemaju ni rod ni broj. Deklinacija ne postoji, samim tim ni padeži, a reči u rečenici se menjaju pomoću posebnih rečci. Pravila za konjugaciju glagola i prideva su relativno laka, te na neki način predstavljaju okosnicu kompletne gramatike japanskog jezika. Postoje samo dva osnovna glagolska oblika, prošlost i sadašnjost. U japanskom jeziku buduće i sadašnje vreme jesu jedno te isto, što je još jedna olakšavajuća okolnost. Da nije baš sve tako jednostavno, tu je činjenica da japanci koriste različite brojeve za raznorazne stvari, te da postoje određeni nivoi učtivosti u toku govora. Za ovo prvo, nema vam pomoći jer se mora naučiti napamet, ali šema je jednostavna. Što se tiče nivoa učtivosti, može se reći da je to jedna od najzanimljivijih i najkorisnijih stvari u nekom jeziku, na koju ćete ikada naići. Zavisno od hijerarhije i razlike u godinama,

različit je način obraćanja. Recimo kada pričate sa šefom nećete mu se obraćati isto kao kada pričate sa drugom. Ono što se uobičajeno uči na kursevima ili u školi, jeste učtiva forma govora, ujedno i način na koji većina japanaca u početku priča. Kada se upoznate bolje sa jezikom i njegovim govornicima, znaćete koji način obraćanja treba sledeći da savladate. Odavde je potrebna samo vežba i strpljenje. Bilo da redovno pratite anime, gledate japanske drame ili čitate manga stripove, dok god ste barem malo u kontaktu sa japanskim jezikom, uvidećete da je vrlo lako naučiti ga. Vežbanje pisma uz zabavna pomagala olakšaće vam da ga brzo savladate. Ukoliko niste pri novcu da se upišete na obližnji kurs u nekoj školi jezika, možete i sami da krenete da učite. Danas je barem takvo vreme da svi imamo mogućnost da pristupimo Internetu, a entuzijasta voljnih da pomognu prilikom učenja ima širom sveta i možete ih pronaći na za to namenjenim forumima. Mnogi od njih će vam pomoći u učenju, a kasnije možete i sami da probate da prevodite stripove. Ako jednoga dana uspete da otputujete u Japan, ili bilo koju zemlju u Evropi recimo, znajte da će vas poštovati zato što znate da pričate naočigled jedan od najtežih jezika u današnjem svetu. Kao što kaže jedna japanska poslovica: „Onoga ko marljivo radi, ni nebo ne može učiniti prosjakom“.

19


Karađorđevo, vetrenjača

Foto: Jim Greenhill


Foto: Lorna Pips

Važan je bonton Imaju li pravila lepog ponašanja značaj u današnje vreme, kada se mnoge tradicionalne vrednosti gube? Na ovu temu razmišljaju učenici osmog razreda. Odabrala: Branislava Jelić

N

isam baš najsigurniji šta znači ta reč. Znam da nije srpskog porekla. Prošetam po sobi, na polici sa knjigama stoji jedna poveća knjiga – ,,Vujaklija“. Vujaklijin rečnik sadrži objašnjenja za mnoge reči. Otvaram knjigu, tražim reč pod slovom „B“ i nađem sledeće objašnjenje: „dobar ton, fino ponašanje i lep način izražavanja dobro vaspitanih i obrazovanih ljudi, otmeno držanje“.

Danas je život težak, brz i prilično loš, ljudi se ponašaju sve više suprotno bontonu. Puno se više psuje, izgovaraju se reči koje vređaju druge ljude. Kada bi se ljudi ponašali po „bontonu“ bilo bi mnogo bolje. Jedni prema drugima bismo se odnosili sa poštovanjem, jedni druge bismo pažljivo slušali. Kada bismo negde išli, znali bismo kako u kojoj prilici treba da se obučemo i kako bi u kojoj situaciji trebalo da se ponašamo. Na primer: Ako nas drug pozove

na slavu svečano se obučemo, ponesemo nešto za poklon. Domaćinima čestitamo slavu i pristojno se ponašamo, da bismo pokazali poštovanje prema domaćinima. Ljudi koji su u radnom odnosu na posao treba da idu uredni, čisti, a prema kolegama, pogotovo starijima treba da se ophode sa poštovanjem. Deca u školi u današnje vreme se ponašaju veoma problematično. 21


KULTURA I NAUKA

Ovde ne izuzimam ni samog sebe, jer i sam sam na času često brbljiv i ne slušam nastavnike. Nastavnici su zbog našeg ponašanja često ljuti. Đaci se ne ponašaju korektno prema nastavnicima, ne razmišljajući da su oni tu da nas nešto nauče. Mi treba da slušamo nastavnike i da ih poštujemo. Veoma često se jedni prema drugima ne odnosimo sa poštovanjem kada se družimo ili kada igramo fudbal. Upotrebljavamo gomilu psovki i ružnih reči. Moja mama često govori: ,,Vi ste, deco, svi nevaspitani i zato se loše ponašate i jedni prema drugima i prema roditeljima i prema nastavnicima.“ Možda ne bi bilo loše da jedan izborni predmet bude bonton, možda bismo se sa više poštovanja odnosili prema ljudima, prema prirodi i kulturi. Nikola Sudar, VIII 1

Z

ašto je važan BONTON? Verovatno ste, kao i ja, više puta postavili sebi ovo pitanje. Da bismo saznali odgovor, moramo se prvo upoznati sa pojmom BONTON. BONTON je kodeks ponašanja kojeg bi trebalo da se prdržava svaki pripadnik društva. On nas uči kako se treba izražavati, ponašati i komunicirati u bilo kojoj situaciji. Danas je BONTON slabo „rasprostranjen“, ali u nekim društvima ne prihvataju osobu koja ne poznaje BONTON. Zamislite kako bi izgledao svet bez BONTONA. Jednom rečju ću vam opisati – HAOS. Svi ljudi na svetu bi bili nepristojni vulgarne reči bi zavladale... Iz priloženog vidite da je BONTON veoma važna stvar. Za kraj bih postavio pitanje: DA LI JE TEŠKO BITI FIN? Vladimir Cvetković, VIII 1

Foto: Noel Zialee

Foto: Scott S

U

životu je vrlo važno fino ponašanje. Bog je stvorio ljude da bi živeli u miru i lepo se ponašali. U današnjem svetu živi se brzo i ljudima je najvažnije da zarade novac, a kada zarade dovoljno novca ni tad im nije dosta i žele više. Živi se životom u kome su se izgubile prave vrednosti, među kojima je i fino ponašanje. Mnogi ljudi bi samo odmahnuli rukom i rekli da oni nemaju vremena za to, ali uopšte nije teško biti fin. Zbog lošeg stanja u državi, ljudi su svakim danom sve nervozniji i agresivniji. Kada prolazimo ulicom često smo u prilici da vidimo tuču, psovke i nepoštovanje starijih. Nove generacije se sve gore ponašaju, jer je ružno ponašanje svuda oko njih. Loše ponašanje možemo videti u video igricama, filovima, rialiti šouima, u politici, pa čak i od naših roditelja. Ipak mislim da je u svemu ovome presudno kućno vaspitanje, jer smo tako učeni od malih nogu. U mojoj porodici uvek su me učili da poštujem starije, izbegavam tuču, da ne budem pohlepan... Pre par dana vozio sam se autobusom i ušla je jedna baka, pošto nije bilo mesta odmah sam ustao i ustupio joj mesto. To je jedan postupak koji pokazuje da se nije teško fino ponašati. O ovome bih mogao da pišem ceo dan, ali ako ljudi nisu spremni na promene u svom životu ni ovo

22


KULTURA I NAUKA

im neće pomoći. Za kraj želim da kažem da se uistinu nije teško lepo ponašati i da malo truda može da donese mnogo toga dobrog. Jer ipak smo mi u XXI veku i fino ponašanje je ono bez čega ne možemo imati uspešnu karijeru, brak, vezu.... Zdravko Ivković, VIII 3

B

io jednom davno jedan kralj i živeo je sa svojom ženom i tri ćerke u slozi. Međutim, jednog dana njegova žena se smrtno razbole. Kralj je, u očajanju, zvao sve najbolje doktore ne samo iz svog, već i iz ostalih kraljevstava, ali niko nije uspeo da je izleči. On tako po svojoj državi razglasi da će onaj ko izleči kraljicu biti vredno nagrađen. Mnogi su to pokušavali, sa raznim čajevima i drevnim lekovima, ni to nije uspelo. I onda, taman kada je kralj bio toliko očajan da je hteo da se ubije, dođe jedan mali čovečuljak i reče mu: „Iza

Foto: Coniffer

Foto: Grubbyguy

one šume nalazi se dvor velikog džina. On jedini ima lek za bolest Vaše žene. U njegov dvor se može stupiti jedino pomoću magičnih reči koja će otvoriti ogromna gvozdena vrata. Međutim, ukoliko se reči pogreše, osoba će ući u zatočeništvo i služiti divu do kraja života.“ I uz te reči, čovečuljak nestade. Najstarija kćerka se ponudi da ode. „Ja znam čarobne reči“, hvalila se ona. „Čula sam kuma-vilu kad ih je izgovarala.“ Kralj nije imao izbora, već je pusti i pošalje dve sluškinje da je čuvaju od džina. Kada je stigla ispred vrata, ona reče „abrakadabra“ i vrata se otvoriše, ali uzeše sluškinje i najstariju princezu. Posle toga ponudi se i srednja da ode. Čuvši šta se desilo, ona zatraži celu vojsku da je čuva od džina. Ali ni to ne pomogne – džin uze devojku, a na vojsku samo dune i ona odlete nazad u dvor. Najmlađa sestra se ponudi sledeća, ne tražeći nikakvu gardu, uz izgovor da joj nije potrebna. Kralj ne htede da je pusti, jer bi onda izgubio sve što mu je preostalo. Nije hteo i nju da izgubi,

međutim, ona se iskrade i dođe do gvozdenih vrata. „Vrata, molim vas, otvorite se“, reče ona glasom punim poštovanja i vrata se otvoriše, a ispred njih se pojavi džin toliko velik da je mogao da strpa slona u usta kao što mi jedemo čokoladne kuglice. Taj veliki džin je upita šta želi, a ona mu odgovori: „Ne želim ništa drugo do leka za moju majku i svoje zatočenike da pustiš, veliki džine.“ Džinovo srce omekne, te se on rasplače i dade devojci sve što je zatražila. Tako kralj opet sa svojom porodicom nastavi da živi u miru i slozi. A sad se pitate zašto sam vam ispričala ovo. Pa zar ne vidite da je jedna obična lepa reč postigla mnogo više nego bilo kakva sila, više nego bilo kakava čarolija? Uopšte nije teško biti fin – a puno doprinosi i našoj kulturi i kulturi onih koji se ugledaju na nas. Ksenija Kurel, VIII 3

23


Foto: Rudolf Getel


Grupa “Placebo” na festivalu Exit Egzit (EXIT) je muzički festival koji se održava jednom godišnje na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, počevši od 2000. godine, i obično traje četiri dana. Važi za jedan od najvećih muzičkih festivala u jugoistočnoj Evropi. Udruženje sedamdeset najvećih evropskih festivala dodelilo je Egzitu 2007. nagradu za najbolji festival godine.


KULTURA I NAUKA

Na setu filma Nema osnovca koji nije pogledao filmove zasnovane na knjigama o mladom čarobnjaku, Hariju Poteru. Pogledajte kako izgleda scenografija učionice u kojoj Alan Rikmen, u ulozi profesora Snejpa, obučava decu da prave čarobne napitke. Fotografije: Karen Roe

S

krivena duboko u tamnicama zamka Hogvorts nalazi se učionica gde se izučava pravljenje čarobnih napitaka, prostorija ispunjena prašnjavim policama prepunim čudnih tegli napunjenih ko zna kakvim strašnim tajnama. Za potrebe prvog filma, producenti su izabrali postojeću građevinu u Viltšajeru, u Engleskoj. Ipak, kako su potrebe rasle, shvatili su da je neophodno izgraditi namensku scenografiju kako bi se dočarala sva posebnost jedne škole za čarobnjake. U narednim filmovima korišćena je scenografija u studiju Livesden kod Londona. U ovaj set ugrađeno je više od pet stotina bočica, od kojih mnoge nose ručno izrađene etikete sa nazivima napitaka. Studio se nalazi samo trideset kilometara od srca Londona. U Livesdenu su snimljeni svi filmovi o Hariju Poteru, usled čega je prava poslastica za sve ljubitelje knjiga i filmova iz ovog serijala, te naravno i sve druge turiste. Otvoren je za posete u trajanju od tri časa, s tim da su posetioci slobodni da lutaju i sami istraže izložbeni prostor. Tu je i prodavnica suvenira i poklona, gde je moguće povoljno nabaviti jedinstvene predmete, kakve ste mogli da vidite u filmovima. Na setu koji ovom prilikom prikazujemo, nalazi se i kotlić koji sam meša svoj sadržaj, baš kao u filmu! Reč je naravno o triku druge vrste magije, o kojoj ćete više znati ako jednog dana budete studirali elektrotehniku. 27


KULTURA I NAUKA

28


KULTURA I NAUKA

29


KULTURA I NAUKA

Poezija “Vjeruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge. I nikada nemoj prestati da se nadaš!“ - Meša Selimović

Gospođica Mašta Često nisam uspevao da je dozovem. Tu maštu za koju sam govorio da treba, za sve dečake i devojčice, zagnjurene u jastuke noći, kao lokomotiva da juri. Mašta je čarolija. Možda ju je najtačnije definisala ona moja dugorepa, brbljiva, sveznajuća i prozračna ptica: najvažnije na svetu to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine. Mašta je moja prva ljubav. Miroslav Antić

Foto: Liz West


KULTURA I NAUKA

Dobar drug

Foto: Javier Velazquez

Koji ima dobra druga, ne boji se očajanja podeljena tuga upola je manja; podeljena sreća dva puta je veća. Jovan Jovanović Zmaj

Konj i san Neko sanja da ima konja a neko ima konja. Neko sanja da jaši konja a neko jaši konja. Neko sanja da je pao s konja a neko je pao s konja. Neko se probudio kad je pao a neko je ustao i ponovo uzjahao. Duško Radović

Strah Plašim se kad pomislim da će doći poslednja nedelja našeg drugovanja. Znam, biće proleće i sunca žar, i s bolom ostavićemo na dar jedno drugom slatka dugovanja. Znam, cvetaće rumeno dani poslednje nedelje našeg drugovanja. Mirno ćemo se pozdraviti; a nikada nećemo ozdraviti od čudesnog tugovanja: Što tih dana da ugledamo ‘ticu srebrnih krila i šumu u suncu celu; što tada baš da nam oči sretnu onu krunicu cventu radosnu i belu, belu. Desanka Maksimović Foto: Carlos R 31


Foto: Paul VanDerWerf

Novak Đoković Novak Đoković je srpski teniser. Trenutno zauzima drugo mesto na ATP listi u pojedinačnoj konkurenciji. Na prvoj poziciji je bio u dva navrata, od 4. jula 2011. do 8. jula 2012. i od 5. novembra 2012. do 6. oktobra 2013, ukupno 101 nedelju. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji. Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri osvojio je šest titula na grend slem turnirima: Otvoreno prvenstvo Australije 2008, 2011, 2012 i 2013, Vimbldon 2011. i Otvoreno prvenstvo SAD 2011. godine.


KULTURA I NAUKA

Astronomija

Foto: Steve Jurvetsson

Astronomija je nauka koja se bavi proučavanjem nebeskih tela i njihovih karakteristika. Naziv je dobila od starogrčkih reči, koje u prevodu znače “zakon zvezda”. Astronomiju treba razlikovati od pseudonauke astrologije, koja se bavi predviđanjem ljudske sudbine pomoću rasporeda planeta i zvezda na nebu. Postoje ljudi koji se profesionalno bave astronomijom, kao i amaterska astronomija koja je omiljeni hobi mnogih ljudi širom sveta - njom ćemo se uglavnom i baviti u nastavku teksta. Autor: Mladen Stepanović Od najranije prošlosti, našeg pretka je fasciniralo nebo i procesi koji se na njemu dešavaju. Čuveni Stounhendž je, pretpostavlja se, pored svetilišta bio i neka vrsta drevne osmatračnice zvezda. U starom Vavilonu već je bilo poznato 5 planeta kojima su dodeljene božanske uloge, dok su stari Egipćani, praćenjem zvezde Sirijus, određivali kada će se tačno desiti poplava reke Nil. Ovi skromni koraci drevnih naroda bili su počeci astronomije kao nauke, a svoj puni zamah ona dobija tek u novijoj istoriji. Galileo Galilej i Isak Njutn, skromnim instrumentima po današnjim standardima, postavili su temelje na kojima se zasniva moderna astronomska nauka. Šta nam je potrebno za amatersko bavljenje astronomijom? Verovatno u glavi imate predstavu o velikim teleskopima i ostalim spravama za posmatranje

Foto: Jesse S

neba, kakve se tipično viđaju po opservatorijama. Verovali ili ne, pored dobre volje, entuzijazma i vedrog neba, osnovni optički instrument, poznatiji i kao ljudsko oko, služi nas veoma dobro u ovim poslovima. Golim okom se bez problema mogu videti Mesec, Mars, Saturn, Jupiter, većina sjajnijih zvezda i raspoznati sva veća sazvežđa, a dosta otkrića iz astronomije u prošlosti je napravljeno baš na ovaj način. Ako vam se to ne čini dovoljnim, najjeftinije rešenje za početak jeste dvogled. Njime možete videti i kratere na Mesecu, Jupiterove mesece, pa čak i obrise zvezdane magline u sazvežđu Orion. Većina dvogleda ima sasvim dovoljno uveličanje za ove osnovne zadatke, a zbog malih dimenzija su zgodni za prenošenje i posmatranje zemaljskih objekata, nasuprot pravim, glomaznim teleskopima.

Foto: NASA 33


KULTURA I NAUKA

Da biste mogli da posmatrate nebo, treba da savladate korišćenje zvezdane sfere, koja je uslovno rečeno, nešto poput karte neba. Najjednostavnije ćete se orjentisati ako sebe zamislite u centru velike lopte po čijim se svodovima nalaze nebeska tela. Ostaje da odredite strane sveta, koje ujedno i prirodno prate strane nebeske sfere, i posmatranje može da počne. Usled kretanja Zemlje i ostalih nebeskih tela, njihov položaj na nebu menja se u zavisnosti od doba večeri ili perioda godine. Radi lakšeg snalaženja na nebu skupine zvezda su organizovane u sazvežđa. Imaginarne linije grupacijama daju zanimljive i maštovite oblike – npr. Orion (lovac), Pegaz, Zmaj itd. Za početne korake i prepoznavanje sazvežđa, dobro će vam doći i neki osnovni zvezdani atlas, a naša preporuka ide za besplatni program po imenu Stellarium, koji simulira nebesku sferu i prati kretanje nebeskih objekata u realnom vremenu. Svoje prve nebeske impresije uvek je lepo podeliti i sa

ostalim astronomima amaterima. Obično u svakom gradu postoji astronomsko udruženje i poseta istom je odličan početni korak u dobijanju osnovnih informacija, saveta i slično. Astronomi povremeno organizuju i grupna posmatranja, a u našoj zemlji najpoznatije je godišnje okupljanje u kampu Letenka, na Fruškoj Gori. Tu možete da pogledate nebo kroz neki od mnogobrojnih profesionalnih istrumenta, koji obično slobodno stoje na raspolaganju svim posetiocima i radoznalcima. Pored toga, škole prave i organizovane posete astronomskoj opservatoriji na Zvezdari u Beogradu, gde se kroz teleskop može uživati u dubinama nebeskog svoda, ili na unutrašnjoj strani kupole opservatorije pratiti vizuelizacija nebeskog svoda putem projektora. Prvi koraci se mogu učiniti skromnim, ali na takav način su svoj razvoj započele sve velike stvari – ni astronomija nije izuzetak od ovog nepisanog pravila.

Foto: John Fowler 34


KULTURA I NAUKA

Cowboy Bebop Delo koje je svaki poštovalac anime ostvarenja pogledao barem dva puta, koje svakom početniku “upućeni prijatelj” preporučuje kao vatreno krštenje. Autor: Pavle Đorđević

C

owboy Bebop... Delo koje je žanr samo po sebi, baš kao što nam je reklamni pamflet davne 1998. poručio. Delo koje je svaki poštovalac anime ostvarenja pogledao barem dva puta, koje svakom početniku “upućeni prijatelj” preporučuje kao vatreno krštenje. Ako ste ga pogledali i kažete da vam se nije svideo, ispašćete glupi u društvu. Mišljenje o njemu jednostavno ne potpada pod opasku koja tvrdi da se “o ukusima ne raspravlja”, jer ako vam se ovaj anime ne dopadne, vreme je da preispitate svoj ukus. Šta je to tako posebno što nam daje pravo da uskratimo ljudima pravo na stav? Možda bi bolje pitanje bilo šta nije? Jer ako bismo morali da izdvojimo jedan anime koji morate pogledati pre nego što napustite ovaj svet - jedan, koji bi olako mogao da potpadne pod domen opšte kulture - bio bi to Cowboy Bebop. Kao savršena uvertira u ovo delo mogla bi da posluži mala digresija, kojom bismo vas upoznali sa režiserom serije. Šinićiro Vatanabe (Watanabe Shin’ichirō)

je sve samo ne tipičan umetnik iz branše. Ako izuzmemo njegov režiserski debi u jednom od bezbroj ovaploćenja Macross sage, te “sporedne” poslove na desetak drugih ostvarenja, Vatanabe je za života režirao dve “svoje” serije. Obe su jedinstvene do te mere da je žanrovsko kategorisanje ili poređenje sa drugim delima naprosto nemoguće. Pošto ovaj mali broj može navesti ljude na pogrešne zaključke, odmah ćemo rešiti sve nedoumice. Vatanabe, kao režiser, nije tezgaroš. Takođe, izuzetno pedantno i sa velikom posvećenošću detaljima obavlja svoj posao (o čemu će biti reči kasnije). Sa ove dve činjenice kao početnim premisama lako dolazimo do zaključka da sve što dodirne postaje zlato. Godina je 2071. Planeta Zemlja je dvadeset godina ranije nesrećnom igrom slučaja postala nepogodna za život, te su se njeni stanovnici raštrkali po planetama i satelitima poznatog univerzuma. Etničke i rasne razlike su ubrzo zaboravljene, a odmenio ih je osećaj pripadnosti matičnoj planeti. Zemlja i život na njoj su ubrzo pali u zaborav. Celo okruženje zapravo


KULTURA I NAUKA

gledalac kroz njihove reakcije bolje upoznao. Svaka epizoda je priča u malom, relativno nepovezana sa ostalima, a osnovnu nit radnje čini borba pojedinca sa svojom prošlošću. Sve ovo smešteno je u okruženje koje je savršena mešavina stereotipa iz vesterna, noir filma, space opere i honkonških akcionih filmova. Za crtež je bio zadužen studio Sunrise, koji je svoj posao obavio odlično. Likovi su srazmerni, lepo animirani, sa akcentom na facijalnu ekspresiju. Kostimu je takođe posvećena velika pažnja. Pozadine, kako eksterijeri, tako i enterijeri, su uz mnogo truda načinjene tako da u isto vreme fasciniraju i odaju utisak “normalnosti”, želeći da se gledalac oseća kao kod kuće.

podseća na društveno-političko stanje po završetku Drugog svetskog rata, preneseno u ne tako blisku budućnost. Brz razvoj na svim industrijsko-ekonomskim poljima uslovio je socijalno raslojavanje, te su se brzo povukle jasne granice između siromašnih i bogatih. Samim tim je i kriminal počeo da cveta, pa se polako stvara i organizovano podzemlje. Kriminalni sindikati i njihova delatnost su potpali pod jurisdikciju međuplanetarne policije, koja je, da bi sebi olakšala muke, počela da podstiče lov na ucene. Po nekim procenama, u godini koja nas upoznaje sa radnjom univerzumom luta oko trista hiljada lovaca na ucene. Početak priče nas upoznaje sa dvojicom takvih lovaca koji rade zajedno. Spike Spiegel, bivši pripadnik kriminalnog sindikata Red Dragon, i Jet Black, bivši detektiv, zajedno tumaraju svemirom na brodu Bebop u konstantnoj besparici. Dijametralno suprotan izbor pređašnjih karijera nije jedino što razlikuje ovu dvojicu. Dok je Spike naizgled flegmatičan i hladan kao špricer, Jet je temperamentan i sklon brizi. Zapravo, jedino što ih povezuje su želja da pobegnu od prošlosti i prazni stomaci. Kroz prvih par epizoda, serija nas upoznaje sa njihovom svakodnevicom, ali polako uvodi i nove članove posade u priču i narušava ravnotežu koja je do tada na brodu postojala. Već u drugoj epizodi pojavljuje se prvi došljak. U pitanju je genetski modifikovani pas, veoma inteligentan i sa razvijenom svešću. Malo potom pridružuje im se i Faye Valentine, opsednuta novcem i kockanjem. Poslednji saputnik koji će se pridružiti ovoj nesvakidašnjoj družini je Ed, trinaestogodišnja devojčica, inače vrhunski haker. Veći deo serije odlazi na psihološko profilisanje likova, upoznavanje sa njihovim prošlostima, ili pak stavljanje u različite situacije, samo da bi ih 36

Glasovna gluma je, očekivano, odlična. Jedan od glavnih aduta ovog ostvarenja je muzika. Iza četiri albuma koja krase ovaj anime stoji genijalna pijanistkinja i kompozitorka Joko Kano (Kanno Yōko). Na njenom šarolikom repertoaru su se ovaj put našle kompozicije koje sežu od impozantnih hard-bop orkestracija, preko novokomponovanog delta bluza, esid džeza, čistog roka, pa do poneke neizbežne bljuvotine koju će otpevati izlizani Stiv Kont (Steve Conte). Svemu ovome boju su dodali fantastični The Seatbelts, pretežno japanska ekipa, sa zapanjujućim spiskom gostujućih muzičara. Ako niste pogledali ovo remek delo, najtoplije vam preporučujemo da više ne čekate jer Cowboy Bebop ima ponešto za svakoga: odlično režirane i napete akcione scene, detaljno profilisane likove, ličnu dramu, obilje comic relief momenata, a sve to upakovano u prelep crtež i fantastičan muzički repertoar. Imajući to u vidu, činjenica da se ovo delo nalazi u skoro svakoj zvaničnoj i/ili merodavnoj listi “deset najboljih”, ima smisla.


Toranj na Avali Prvobitno pušten u rad 1965, srušen je u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 29. aprila 1999. Nakon obnove u trajanju od tri godine, Avalski toranj je otvoren u prisustvu državnog vrha Republike Srbije 21. aprila 2010. Danas je to zvanično treća najviša građevina koja je ikada srušena, odmah iza dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Foto: Jim Greenhill


ZABAVA I HOBI

Osvetli mi put Minecraft je veoma poznata igra, koju zna svaki učenik, njegov drug i njihove tate. Međutim, jeste li znali da su “kockice” izašle iz računara u svet oko nas? Autor: Ognjen Brcanski

P

redstavljamo vam dve dečje lampe napravljene tako da podsećaju na predmete iz igre Minecraft. Prva liči na baklju, koja u igri osvetljava prostor i tera čudovišta. Ima li čudovišta ispod vašeg kreveta? Osvetlite sobu i neće ih biti! Lampa koristi samo tri baterije, a lagana je i može da se nosi u ruci, ako noću morate do toaleta.

Druga lampa liči na kameni blok iz kojeg možete da iskopate crvenu rudu. Nemojte da je udarate pijukom, jer nije zapravo od kamena. Napravljena je od plastike i unutra nije lava nego diode koje svetle. Ko zna, možda su nečiji roditelji vešti da i sami naprave ovakve lampe. Ukoliko nisu, mogu da vam ih kupe preko Interneta... Ako ste bili dobri, naravno.


Za svaki uzrast Roditelji kasno shvataju neke stvari i za loše ponašanje svoje dece krive računarske igre, ali ne shvataju da su sami krivi, zato što ne paze na to koje vrste igara njihova deca koriste za zabavu. Autor: Aleksa Šakota

U

mnogim zemljama u svetu, već decenijama, igre se kategorišu po uzrastu, zavisno od sadržaja koji prikazuju publici. U pojedinim državama čak postoje i zakoni koji sprečavaju deci da kupuju igre koje su neprimerene za njihov uzrast. Kategorisanje igara po uzrasnim grupama vrše nezavisne grupe, kako u Evropi tako i u Americi. Najpoznatije su ESRB (odbor za rangiranje zabavnih programa)

Igre prigodne za sve uzraste. Mogu da sadrže blage oblike nasilnog ponašanja koji nisu škodljivi u ranom uzrastu, ali nikakvo eksplicitno nasilno ponašanje nije dozvoljeno.

i PEGI (panevropske informacije o igrama). ESRB je zvanični sistem za kategorizovanje igara u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Organizacija je nastala 1994. godine i jedan od zadataka joj je da deca ne budu izložena neprimerenim sadržajima, kakvi se često nalaze u igrama za stariju decu ili odrasle. PEGI je nastao 2003. godine, sa ciljem da se roditeljima u Evropi omogući ista usluga, da jednostavnije odrede da li je neka igra prigodna za uzrast njihovog de-

Prikladne za decu uzrasta sedam godina ili stariju. Mogu da sadrže blage, ilsutrovane oblike nasilja, sport, ili elemente kojih mlađa deca mogu da se uplaše. 39


ZABAVA I HOBI

Predviđene za decu uzrasta 12 godina ili stariju. Mogu da sadrže nasilje u izmišljenim okruženjima, pogrdne izraze, ljubavne teme ili pomen kockanja.

Pogodne samo za decu uzrasta 16 ili više godina. Mogu da sadrže scene otvorenog nasilja, necenzurisano psovanje, a mogu se javiti reference na kockanje, upotrebu droga...

Igre sa ovom oznakom nisu pogodne za maloletne osobe. Mogu da sadrže scene bezrazložnog nasilja, napade na bespomoćne žrtve, tešku upotrebu droga i slično.

40

teta. Američki ESRB koristi grupe abecednih slova za označavanje primerenosti igara, dok PEGI ima pet kategorija označenih brojevima, koji predstavljaju uzrast korisnika. Iako su naučnici dokazali da igranje video igara “podmlađuje” mozak i poboljšava njegov rad, te doprinosi poboljšanju obavljanja više stvari odjednom, nisu sve igre zdrave, niti prigodne za uzrast svakog pojedinca. Upravo zbog toga postoje ove organizacije koje roditeljima, ali i samoj deci, preporučuju prigodne sadržaje. Zaključak jeste da ovde nisu problem proizvođači, koji prave igre za sve uzraste, očekujući da će roditelji birati sadržaje koji odgovaraju njihovoj deci, niti deca koja ne znaju bolje, pa u ranom detinjstvu zaigraju nasilna ostvarenja koja im nisu namenjena, nego roditelji, koji svojoj deci kupuju igre koje im nisu prilagođene. Zato apelujemo na sve roditelje da se upoznaju sa tehnologijom koju njihova deca koriste, da provode više vremena sa njima i da paze šta im deca rade, a ne da krive sve ostale za svoje propuste!


ZABAVA I HOBI

Thomas Was Alone Šta se desi kad “blok” programskog koda oživi i počne da istražuje virtuelni svet oko sebe? Autor: Aleksa Šakota

T

omas beše sam je platformska igra. U njoj igrači vode Tomasa i njegove drugare, naizgled jednostavne pravougaone likove različitih osobina. Prvo što ćete naučiti o njima jeste da svaki može da skoči na određenu visinu, te da moraju međusobno da se ispomažu kako bi savladali prepreke. Sve što se dešava na ekranu prati glas naratora, koji nam iznosi razmišljanja likova, ali i njihove nade, čežnje i strahove. Na taj način, raznobojni pravougaonici, koji bi u svakoj drugoj situaciji bili potpuno nezanimljivi bilo kome osim profesorima matematike, postaju likovi od krvi i mesa. Postaju nam zanimljivi, ali i mi se menjamo sa njima. Postajemo zabrinuti za njihovu sudbinu, navijamo za njih, želimo da pronađu izlaz iz lavirinta u kojem su se zatekli. Okruženje je mudro smišljeno i lepo dočarano. Igru treba probati pa videti koliko toga je autor, Mike Bithell, uspeo da nam predstavi upotrebom jednostavnih geometrijskih oblika.

41


ZABAVA I HOBI

Keks-kuce sa maltexom Ulepšajte prazničnu trpezu ovim keksićima koji se brzo i lako prave, a lepo izgledaju. Autor: Maja Babić

Sastojci: 180 g putera 80 g maltexa 50 g prah šećera 250 g brašna 50 g brašna od leblebija ili kukuruznog brašna 50 g mleka u prahu čokoladne mrvice, za oči čokoladne pahuljice, tipa Nestle Chocapic, za uši Maltex je ekstrakt ječmenog slada. Ječmeni slad se dobija od proklijalih zrna ječma, a koristi se i u industriji piva. Maltex vizuelno najviše liči na gust, taman med. Po ukusu je između meda i karamela, uz jednu karakterističnu crtu koju ni med ni karamel nemaju. Prirodan je prozivod, dobar za zdravlje, kažu da

42

pomaže kod suvog kašlja. Ukoliko ne možete da ga nabavite, u receptu ga možete zameniti istom količinom gušćeg meda.

Postupak: Omekšali puter razmutiti sa maltexom i prah šećerom. Dodati obe vrste brašna i mleko u prahu, pa zamesiti testo. Testo će biti gusto, kao smesa za Plazma tortu i vrlo lepo za rad - nelepljivo i lako za oblikovanje. Praviti kuglice od po 10-11 g težine, tj. oko 60 komada od cele količine testa. Kuglice rasporediti na dva velika pleha, po 30 na svaki. Svakoj kuglici zalepiti po dve čokoladne pahuljice za uši i po dve čokoladne mrvice za oči. Peći na 170°C oko 12-15 minuta.


Foto: Maja Babić


ZABAVA I HOBI

Nonogrami Nonogrami su logičke zagonetke u slici u kojima određena polja u mreži moraju biti obojena ili ostavljena prazna, kako bi se otkrio skriveni crtež. Autor: Kayleigh van Dongen

Pokušajmo da rešimo ovaj nonogram. Ako gledamo vertikalne kolone, videćemo da u prvoj samo jedno polje treba da bude obojeno, u drugoj su to dva polja jedno do drugog i tako dalje. Međutim, ne znamo još uvek u kojem vodoravnom redu se ta polja nalaze. Da bismo uspešno rešili zadatak, potrebno je dobro razmisliti. Nonogrami ove veličine nisu teški i lako se rešavaju, ali postoje i veći, ili oni koji koriste više od jedne boje. U našem slučaju, rešenje je prikazano sa desne strane. To je strelica koja pokazuje ka vrhu tabele. Lako je ako počnemo od srednje kolone, gde svih pet polja bojimo u crno.

Probajte ove nonograme da rešite sami. Srećno!

44


Rebus Puzzles Can you solve these rebuses all by yourself? Print the page and test your knowledge of the English language!

secret secret secret

travel cccccc

381SAFETY25

45


Foto: Rudolf Getel


Zalazak sunca iznad Dunava Dunav je najduža reka u Evropskoj uniji i druga reka po dužini u Evropi nakon Volge. Nastaje u Švarcvaldu od svojih izvorišnih krakova Berge i Brigah, kod grada Donauešingena. Dunav je dugačak oko 2850 km, protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini.


ŠKOLSKI ŽIVOT

Alumni: Intervju Razgovaramo sa Donom Vajgand, uspešnom ilustratorkom koja je nekada pohađala našu školu. Od slikanja scenografije za dramsku sekciju, do 2D umetnice u razvojnom studiju Mad Head Games, bilo je potrebno mnogo truda. Autori: Teodora Trifunović i Anja Šuput

Za početak, zdravo! Možeš li nam reći nešto više o svom poslu? Pozdrav čitaocima i učenicima “Avrama”. Trenutno radim u studiju “Mad Head Games” u Novom Sadu, koji se bavi stvaranjem hidden object video igara. Moj posao je slikanje pozadina, likova, dizajn zagonetki... i ponekad, animiranje. Trenutno radimo na novoj igri, koja će uskoro biti zvanično najavljena. Kako izgleda tvoj radni dan? Ustanem oko 6:30, odradim jogu i spremam se za posao. Sam rad je zabavan, jer se bavim onim što volim. Posle posla “zaglavim” u nekoj video igri, ili ređe, posetim neku kulturnu manifestaciju sa prijateljima. Prednost života u većem gradu jeste u tome da se uvek dešava nešto zanimljivo. Kako je došlo do toga da počneš da radiš na izradi video igara? Da li i sama igraš igre i koje su ti omiljene? Od malena sam želela da se bavim video igrama, tako da sam posle studija aktivno počela da tražim posao u tom polju i izbor je pao na “Mad Head Games”. Naravno da igram igre. Najviše volim Deus Ex, The Witcher, Guild Wars 2, Psychonauts, Professor Layton, Still Life, Metal Gear Solid 2, 999, Saints Row, The Path, Syberia, Sam & Max... i mnoge druge. I Tiny Wings na telefonu. Šta misliš o tome što većina ljudi kod nas smatra da su igre nešto namenjeno samo deci, posebno dečacima? Šta bi poručila devojčicama koje se stide da igraju igre? 48

Mislim da nisu dobro obavešteni. Video igre nisu namenjene isključivo deci, što svedoči i sve veći fokus velikih kompanija na igre sa ozbiljnijom tematikom, kao i porast broja debata o tome da li su video igre umetnost 21. veka. A devojčicama bih poručila da se nikako ne stide, video igre su jedna divna stvar, bilo da ih igrate ili ih pravite. Na poslu za crtanje koristiš savremene tehnologije, radiš na računaru. Kada si papir i olovku zamenila grafičkom tablom? Za 16. rođendan sam dobila prvu grafičku tablu, maleni Wacom Graphire 3, i od tada uglavnom crtam na računaru. Ipak, smatram da ništa ne može da zameni papir i olovku, i redovno koristim tradicionalne tehnike crtanja.


ŠKOLSKI ŽIVOT

Šta najviše voliš da crtaš, za svoju dušu? Ptice! Ako neko od naših čitalaca poželi da krene tvojim stopama, šta treba da radi, koje škole da završi? Koji je tvoj put posle “Avrama”? Nakon “Avrama” sam upisala društveni smer u somborskoj gimnaziji, a nakon toga grafički dizajn na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu. VTŠ ima jednogodišnji program specijalizacije iz ilustracije, koji sam upisala po završetku osnovnih studija. Mislim da nije mnogo bitno koja škola se završi, bitno je da volite ono što radite i da se bavite time svaki dan. Ovaj razgovor mora da ti je probudio neke uspomene. Možeš li da nam kažeš neko lepo sećanje vezano za crtanje i “Avram”? Ono kad mi je Micuška dala keca, jer sam vikend provela oslikavajući školsko dvorište, a ne u spremanju za takmičenje iz biologije. Jedno od najlepših sećanja mi je dramska sekcija, posebno osmišljavanje kostimografije za školsku predstavu “Kraljevski festival” (školska 2002/03), jer me je tada nastavnica Suzana Sekulić naučila o čemu da vodim računa i kako dizajn likova utiče na celokupnu predstavu. I imala sam priliku da osmislim prelepu haljinu za kraljicu, koju je glumio - dečak. Hvala što si se odazvala našem pozivu i našla vremena da odgovoriš na nekoliko pitanja. Nadamo se da će našim čitaocima biti zanimljivo da saznaju nešto više o tvom poslu i želimo ti mnogo uspeha u daljem radu! Hvala vama na pozivu i srdačan pozdrav svim učenicima i nastavnicima u “Avramu”!

49


Foto: Nikola Bulj


Škola sa osmehom Ove godine, proslavili smo 61. rođendan Osnovne škole “Avram Mrazović”. Organizovali smo razne aktivnosti: izložbe, sportske igre, kvizove, zanimljive časove, akcije izrade edukativnih postera i tako dalje. Gost škole bio je i načelnik Školske uprave, Borislav Staničkov. Slavlje je krunisano izvođenjem predstave “Škola sa osmehom”, u režiji Tamare Lugonjić.

G

oste je u holu škole, na glavnom ulazu, pozdravljao odbor za doček, sastavljen od nastavnog i službenog osoblja. Odatle, duž hodnika, bile su izložene postavke koje su načinili članovi geografske sekcije, a koje su predstavljale različite vanevropske države, te prezentacija Sunčevog sistema koju su izradili učenici nižih razreda. Pre početka predstave, umesto govora, direktorica je pročitala pismo koje nam je poslao Ljubomir Jelačić, učitelj u penziji. Prisutnim učenicima, roditeljima i drugim zvanicama se to veoma dopalo, što su i pokazali gromoglasnim aplauzom. Tišinu koja je zatim nastupila, prekinuo je školski hor, čija pesma je najavila početak predstave. Scenario za “Školu sa osmehom”

napisao je Vladimir Đorđević, a za potrebe proslave Dana škole režiju je na sebe preuzela nastavnica engleskog jezika, Tamara Lugonjić, a u organizaciji su joj pomogli i direktorica Maja Sekulić i nastavnik Nikola Bulj. Posle predstave, u čijoj izvedbi su učestvovali Marija Kukuruzar, Anja Laličić, Ognjen Ercegović, Nikola Radošević, Aleksandar Grozdanić, Rajko Vulin, Dušan Berber, Lidija Đurašinović, Natalija Vidaković, Nikolina Bajić, Aleksandra Lončar i ton majstor Vanja Šuput, gosti su se preselili u zbornicu, gde je bila poslužena zakuska, uz koju su razmenjena mišljenja i poneki osmeh.

51


52


ŠKOLSKI ŽIVOT

Kuda dalje? Pedagoško-psihološka služba škole napravila je anketu među učenicima završnog razreda. Tema je bila zainteresovanost za određene srednje škole, obrazovne profile, razlozi zbog kojih su se odlučili za određene škole i tako dalje. Učestvovala su 83 učenika osmog razreda. Autori: Sandra Zorić i Monika Vuk

Zainteresovanost učenika za određene srednje škole

Obrazovni profili koje učenici žele da upišu

54


ŠKOLSKI ŽIVOT

Elementi zanimanja koji su uticali na odluku o izbora

Činioci od značaja u izboru srednje škole / zanimanja

Kome se učenici obraćaju za pomoć pri odabiru srednje škole

55


Foto: Nishanth Jois


Prvi koraci #23