Arhitekta 07/2019

IZDANJE BROJ 7 / April 2019.

7

CENA 1550 RSD

Max Compact Exterior ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

zajedno stvaramo Ovlašćeni distributeri EGGER, FUNDERMAX i CLEAF programa

Max Compact Exterior-HPL predstavlja visoko kvalitetan proizvod koji, zahvaljujući svojim karekteristikama pruža široke mogućnosti u projektovanju exterijera poslovnih i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše izuzetnom otpornošću na uticaj atmosferilija, ekstremno niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je po zdravlje i životnu sredinu.

Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table, mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka, jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura, a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost individualnog printa, odnosno štampe po želji.

Compact HPL . . . jer karakter treba da traje.

VRATA VRHUNSKI MATERIJALI

SAVREMENA OBRADA

Vrata izrađena sa EGGER CPL laminatima koji svojim karak teristikama pružaju maksimalnu otpornost na habanja i oštećenja.

Kvalitetan i odgovoran kadar, visokoproduktivnim mašinama, obrađuje materijal vodeći računa o svim detaljima i vašim željama.

Rumenački put 105a

Novi Sad, Srbija

www.lamex.rs

VELIKI IZBOR DEKORA Prirodna elegancija i inovacija u izradi površina s usklađenim godovima i strukturom.

Dočarava vizuelnu i taktilnu estetiku drveta.

@LAMEXNoviSad

#lamex_doo

copyright by

Rumenački put 105a

Novi Sad, Srbija

www.lamex.rs

@LAMEXNoviSad

#lamex_doo

Max Compact Exterior ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

Max Compact Exterior-HPL predstavlja visoko kvalitetan proizvod koji, zahvaljujući svojim karekteristikama pruža široke mogućnosti u projektovanju exterijera poslovnih i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše izuzetnom otpornošću na uticaj atmosferilija, ekstremno niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je po zdravlje i životnu sredinu.

Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table, mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka, jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura, a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost individualnog printa, odnosno štampe po želji.

Compact HPL . . . jer karakter treba da traje.

copyright by

Rumenački put 105a

Novi Sad, Srbija

www.lamex.rs

@LAMEXNoviSad

#7/3 Arhitekta

#lamex_doo

Arhitekta #7/4

#7/5 Arhitekta

REČ UREDNIKA

Broj 7 / April 2019.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: „Vuk Dimitrijević pr, reklamna agencija Anubis, Beograd”

007

Š

ta nam donosi sedmo izdanje našeg magazina? Za temu broja sedam, po mnogima magičnog i/ili srećnog broja, kandidujemo priču o rekonstrukciji. Kod nas, večito aktuelan pojam: od rekonstrukcije istorije, preko rekonstrukcije zločina, do rekonstrukcije lica…

ADRESA: Blok Sutjeska 251a, 11000 Beograd Tel: +381 11 365 05 09 Mob: +381 60 555 24 21 info@idealnidom.com www.idealnidom.com

•

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Vuk Dimitrijević REDAKCIJA: Nataša Dimitrijević Tanja Popović Aleksandar Marković, arh Mina Uverić m.i.a.

Predrag Marković, dia

U arhitektonskom smislu, rekonstrukcija (i srodne oblasti revitalizacije, restauracije…) predstavlja izuzetno osetljivu temu stručnog delovanja arhitekata, urbanista, istoričara umetnosti. I kao takva, pod posebnom je lupom javnosti. Projekti rekonstrukcije uvek iza sebe kriju po neku zanimljivu priču, na koju vredi skrenuti pažnju.

STRUČNI SARADNICI: Dejan Tasev Radomir Vučković Andra Stevanović Nikola Nestorović Aleksandar Popadić MARKETING: Stana Arsenić Maja Nikolić Dušan Dobrosavljević Vračar Goran

„Nikad ne proveravajte zanimljivu činjenicu…“ Howard Hughes (industrijalac, filmadžija, avijatičar)

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU: Ivan Halupka

Za razliku od citiranog ekscentrika i milijardera, predlažemo da proverite, pregledom prikazanih projekata domaćih i inostranih autora, opštu sliku formiranu o njima, u stručnoj javnosti: Od znamenite zgrade Geozavoda, lepotice iz Karađorđeve ulice, do rekonstrukcije dela industrijske zone Milana, sa potpisima timova svetskih arhitekata (Reem Koolhaas i drugi).

Takođe, u ovom izdanju se podsećamo intervjua koji je za prvi broj našeg magazina dao prof. arhitekta Mihajlo Mitrović (1922-2018.g.).

Nastavljamo i sa praksom predstavljanja fotografa kojima je arhitektura u posebnom fokusu profesionalnog interesovanja, u formi mini-portreta gde autorima ostavljamo slobodu da sa našim čitaocima podele svoje omiljene fotografije.

O arhitekturi koja ostavlja plemeniti pečat u našim životima, kroz neke druge teme, u sledećem broju.

NASLOVNA STRANA: Geozavod, Beograd PREVODI: ABC prevodi d.o.o. Admirala Geprata 2/3, Beograd +381 11 6649 028 www.abcprevodi.co.rs

•

ŠTAMPA: Maximagraf | Vladana Desnice 13, Petrovaradin 021/6433512 | maximagraf@gmail.com

Magazin izlazi tri puta godišnje.

Izdavač i uredništvo ne snosi odgovornost za nenamerne i štamparske greške.

Za sadržaje dobijene od strane oglašivača i autora saradnika, (oglasi, fotografije i tekstovi) njihovu legalnost, tačnost i istinitost odgovara isključivo oglašivač i autor.

Sva prava zadržana. Svako kopiranje je zabranjeno i smatraće se povredom autorskih prava, a za posledicu može imati pokretanje sudskog spora.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Vuk Dimitrijević

Arhitekta #7/6

72 ARHITEKTA / glavni i odgovorni urednik Vuk Dimitrijević. - 2017, br. 1- . - Beograd : Reklamna agencija Anubis, 2017- (Jagodina : Zlatna knjiga) . - 28 cm ISSN 2560-3957 = Arhitekta (Beograd) COBISS.SR-ID 232500236

SADRŽAJ

TEMA - Golubac ������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 8 Šarm stare Dame iz Karađorđeve �������������������������������������������������������������������������������� 16 Zatvor - Moderni Tartar ���������������������������������������������������������������������������������������������� 26 Slovenska Plaža, Budva ���������������������������������������������������������������������������������������������� 32 Portreti ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 44 In Memoriam: Mihajlo Mitrović (1922-2018) ������������������������������������������������������������ 52 Život objekta Ver�2�0 ��������������������������������������������������������������������������������������������������56 Artikulisana interpolacija �������������������������������������������������������������������������������������������66 Pomešaj sivu i zlatnu ��������������������������������������������������������������������������������������������������76

#7/7 Arhitekta

TEMA BROJA

Golubac

Od vojnog utvrđenja iz XIV veka, do turističke atrakcije u XXI veku Arhitekta #7/8

L

epa vest je da je 29. marta otvorena potpuno obnovljena tvrđava Golubac, jedno od najpoznatijih srednjevekovnih utvrđenja na ovim prostorima. Obnovu celokupnog zdanja finansirala je Evropska unija sa 8 miliona eura uz učešće Srbije u iznosu od 400.000 evra. Obnova je trajala nekoliko godina. Razlozi za to su pre svega kompleksnost samih restauratorsko-građevinskih radova, zatim sama konfiguracija terena, pošto je reč o izuzetno nepristupačnom terenu. Obnovljeni Golubački Grad predstavlja jedan odlepših kompleksa tog tipa u ovom delu Evrope, koje će se u budućnosti pozicionirati kao jedan od značajnijih turističkih lokaliteta na Dunavu. U okviru kompleksa postoji i marina za prihvat brodova koji su česta pojava na Dunavu.

Ostaci srednjovekovnog grada Golupca nalaze se na desnoj obali Dunava, na najnepristupačnijem mestu koje predstavlja ulaz u Đerdapsku klisuru. Sam proctor tvrđave pripada Nacionalnom parku Đerdap i u okviru je prirodnog rezervata pod nazivom Golubački grad. Vrednost ovog rezervata ogleda se u postojanju veoma retkih biljnih zajednica i vrsta.

Neposredno pre početka Đerdapskog tesnaca, Dunav je najširi u celom svom toku, a u pravcu rumunskog sela Koronine i tvrđave.

Prvi put u istorijskim izvorima Golubac se pominje 1335. godine kao tvrđava sa ugarskom posadom. Iako je grad osnovan pre, ne zna se kada i ko ga je podigao. Na osnovu pojavljivanja imena grada na srednjovekovnim kartama,

#7/9 Arhitekta

Tema broja uočavaju se različiti nazivi u zavisnosti od korišćenog jezika, iz kojih saznajemo da je osnovna reč golub izrečena na više jezika. Iako u blizini grada postoje ostaci starčevačke, vinčanske i žutobrdske kulture, kao i rimski Vicus Cupae sa tragovima puta Via Militaris, koji je obezbeđivao komunikaciju između utvrđenja na Limesu, ova srednjovekovna tvrđava, kako dosadašnja istraživanja pokazuju, nije nastala na temeljima nekog antičkog ili ranovizantijskog utvrđenja, niti je bila vezana za rudarsku proizvodnju.

Arhitekta #7/10

#7/11 Arhitekta

Tema broja Po svemu sudeći, planski je građena zbog vojno-strategijskog značaja ovog mesta. Pre svega, prirodni položaj lokacije je takav da obezbeđuje sigurnost utvrđenju sa tri strane: visoke litice Ridana štite ga sa južne i istočne strane, a sa severne Dunav. Jedino je zapadna strana pristupačna i bila je obezbeđena vodenim rovom. Takođe, sa ovog mesta mogli su se kontrolisati vodeni i kopneni put, koji su povezivali istok i zapad. Tako, od svog prvog pomena pa nadalje, Golubac je imao važnu ulogu pogranične tvrđave. Ovakav položaj učinio je da, tokom XIV i XV veka, Golubac postane pogranični grad, poprište sukoba između Srbije, Mađarske i Turske.

Iako se ne zna od strane koga je podignut, svi su imali potrebu za njegovom izgradnjom: Ugari da bi obezbedili posede preko Dunava i da bi se zaštitili od prodora Turaka, Srbi da bi zaštitili srpske oblasti i od napada Mađarske i od Turske, a Turskoj je ovo bio put ka Evropi i daljim osvajanjima. Ko je posedovao grad, posedovao je moć nad granicom države.

Arhitekta #7/12

#7/13 Arhitekta

Tema broja

Arhitekta #7/14

Grad je tek 70-ih godina 20. veka ušao u sferu interesovanja naših istraživača, što je bilo podstaknuto izgradnjom hidroelektrane ,,Đerdap I” jer su u okviru ovog projekta izdvojena sredstva za istraživanje. Utvrđeno je da grad ima osnovu prilagođenu konfiguraciji terena i da ga čine 9 kula sa bedemima koji ih povezuju i palata. Početak upotrebe vatrenog oružja u 15. veku odrazilo se na tvrđavu jer je došlo do prilagođavanja kula i izgradnje nove, topovske kule.

Sam tok obnove je trajao 5 godina jer je i u građevinskom smislu u pitanju zahtevan projekat. Restauratori su očuvali izvorni oblik prostora i zadržali duh ambijentalne celine. Plan je da se renovirani kompleks koristi u turističke svrhe, kao i da se koristi za različite događaje. izvor za tekst: Aleksandar Popadić, m. arh “ IPlan D.O.” - Golubačka tvrđava

#7/15 Arhitekta

DOMAĆA ARHITEKTURA

Šarm stare Dame iz Karađorđeve Rekonstrukcija Beogradske Zadruge OBJEKAT: BEOGRADSKA ZADRUGA, Karađorđeva 48, Beograd INVESTITOR: BEOGRAD NA VODI DOO, Karađorđeva 48, Beograd GODINA IZGRADNJE: 1905 – 1907. god.

Autori: arh. Andra Stevanović i arh. Nikola Nestorović Površina: neto 6.000m2 Spratnost: Po+P+2+Pk Rekonstrukcija enterijera: Deo enterijera zgrade je obnovljen 2014. i 2015. godine.

Koordinator projekta rekonstrukcije: Studio Romb doo, Zemun, arh. Ana Đuričić Izvođač radova na rekonstrukciji enterijera zgrade: As Commerce stan d.o.o., Beograd Fotografije: Slavomir Matejić

B

eogradska Zadruga predstavlja Kulturno dobro od velikog značaja (Odluka, „Sl. glasnik SRS“ br.14/79).

U obrazloženju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda navodi se: “ Zgrada je oblikovana u akademskom maniru XX veka, bogato ukrašena plastičnom dekoracijom na fasadama i u reprezentativnom delu enterijera. Projektovana je kao munumentalna ugaona palata, sa tri trakta u osnovi.

Arhitekta #7/16

priredio Aleksandar Marković

#7/17 Arhitekta

Šarm stare Dame iz Karađorđeve Građena je tada najmodernijim građevinskim postupkom, upotrebom armiranog betona, prvi put u Beogradu i obradom fasade u veštačkom kamenu. Arhitektonska kompozicija ove zgrade, upravno-poslovne-trgovačke namene (dućani u prizemlju nestali su u adaptaciji posle Drugog svetskog rata), jedna je od najuspelijih u arhitekturi Beograda toga vremena, kako po logičkom rasporedu prostorija tako i po bogatstvu plastičnih motiva. Dekoraciju na fasadama radio je poznati građevinski likorezac Franjo Valdman. Enterijer zgrade je jedan od najlepših enterijera u beogradskoj arhitekturi.

Arhitekta #7/18

multifunkcionalni prostor

28 KPK-3

29

v ač ka

27

Ulic

a

He rc e go

1 10

26

22

11

23 25

NETO POVRŠINA PODRUMA

1242.55 m2

NETO POVRŠINA PRIZEMLJA

1249.17 m2

NETO POVRŠINA 1.SPRATA

1351.15 m2

NETO POVRŠINA 2.SPRATA

1129.00 m2

NETO POVRŠINA 3.SPRATA

1106.20 m2

UKUPNA NETO POVRŠINA

6078.07 m2

svetlarnik 03/ 88.

1 1x 8

12

11x1 1.88 /3 0

09

2

06

/3 0 .8 8

1 x1 13

24 21

05

/3 4

5 x1 18

07 /3 4

5 x1 15

II-07

II-08

II-10

svetlarnik

/3 4

5 x1 18

02

8x15.6/30

03

/3 0

8 x1 11

19 08

6x18/30

20

18

II-04

01

1 04

13

14

15

16

17

PROJEKAT IZVEDENOG STANJA KPK-1

Odgovorni projektant

KPK- 2

Bojan Luki ć, dipl. ing.arh.

Projektant As Commerce Stan doo , Beograd, Obalskih radnika 17

INVESTITOR Beograd na vodi doo , Beograd,

Projekat

IZVEDENO STANJE

ОBJEKAT

Beogradska Zadruga

Faza

1 i 2A

MESTO GRADNJE

Karadjordjeva 48, Beograd

Razmera

1:100

CRTEŽ

OSNOVA PRIZEMLJA

Datum

Februar 2015

Karadjordjeva 48

2 Ulica Travnička

Saradnik na projektu

#7/19 Arhitekta

Šarm stare Dame iz Karađorđeve

kuhinja kuhinja

18 19

17

20

1

50

51 16 48 52

47 53 05

54

41 49

svetlarnik

15

8

11x1 5.6/ 30

5 1x

02

x1 51

03/ 6.

x1 13

m iju atr

29

46 1 FAZA 2A FAZA

2

/30 5.6

H=300

42

45

14

41 12 03 08

/3 4

44

5 x1 18

01 43 x1 51

/3 4

5 x1 15

28

svetlarnik

8x15.6/30

/3 4

5 x1 18

0 .6 /3

5 x1 13

02

07

13

11x15.6/30

06

04 02

1

11 09

10

PROJEKAT IZVEDENOG STANJA Odgovorni projektant

Bojan Luki ć, dipl. ing.arh.

Projektant As Commerce Stan doo , Beograd, Obalskih radnika 17

2

Arhitekta #7/20

Saradnik na projektu

INVESTITOR Beograd na vodi doo , Beograd,

Projekat

IZVEDENO STANJE

ОBJEKAT

Beogradska Zadruga

Faza

1 i 2A

MESTO GRADNJE

Karadjordjeva 48, Beograd

Razmera

1:100

CRTEŽ

OSNOVA SPRATA

Datum

Februar 2015

Karadjordjeva 48

Čine ga reprezentativni ulazni hol, monumentalno mermerno stepenište, slobodno stojeće skulpture nabavljene u Nemačkoj, bogata dekorativna plastika u štuku na zidovima i tavanici rad likoresca Valdmana, kancelarije i oslikana svečana sala na spratu rad Andrea Domenika i Bore Kovačevića.

Zgrada spada u red antologijskih primeraka srpske arhitekture i jedno je od najvrednijih dela arhitekata Stevanovića i Nestorovića.

Pored toga, reprezentuje začetak formiranja modernog Beograda uz savsko priobalje.”

#7/21 Arhitekta

Šarm stare Dame iz Karađorđeve

“ Prilagođavajući se obliku parcele, osnova ove monumentalne palate na uglu ulica Travničke, Karađorđeve i Hercegovačke je projektovana shodno uslovima mikrolokacije kao trokraka. Na središnji trakt, sa reprezentativnim javnim sadržajem, koji se razvija po dubini parcele,naslanjaju se bočni ulični traktovi sa kancelarijima. Deo objekta iznad prizemlja centralnog bloka kao i trećisprat iznad bočnih krila je nadograđen krajem pedesetih godina XX veka.

Deo enterijera zgrade je obnovljen 2014. i 2015. godine. Prva faza je podrazumevala obnovu reprezentativnog prostora zgrade, ulaz, glavni hol i stepenište, veliku salu, restoran na prvom spratu i kancelarije u prizemlju krila ka Travničkoj ulici, kao i obnovu fasada, uličnog trotoara i dvorišta zgrade. U drugoj fazi je renoviran kancelarijski prostor u prizemlju i na prvom spratu ka Travničkoj ulici, a u trećoj kancelarije na drugom spratu.

Arhitekta #7/22

PRESEK 1-1

PRESEK 2-2

1 FAZA 2A FAZA

PROJEKAT IZVEDENOG STANJA Odgovorni projektant

Bojan Luki ć, dipl. ing.arh.

Projektant As Commerce Stan doo , Beograd, Obalskih radnika 17

Saradnik na projektu

INVESTITOR Beograd na vodi doo , Beograd,

Projekat

IZVEDENO STANJE

ОBJEKAT

Beogradska Zadruga

Faza

1 i 2A

MESTO GRADNJE

Karadjordjeva 48, Beograd

Razmera

1:100

CRTEŽ

PRESECI 1-1 I 2-2

Datum

Februar 2015

Karadjordjeva 48

#7/23 Arhitekta

Šarm stare Dame iz Karađorđeve

Arhitekta #7/24

Namena objekta je administrativno poslovna, dok se reprezentativni deo u ulaznoj partiji prizemlja i prvog sprata koristi kao javni prostor.

U glavnom centralnom krilu je smeštena velika bivša „šalter sala“ banke sa svetlarnikom iznad, a dva bočna krila sadrže prostorije/kancelarije uz ulične fasade sa hodnikom ka dvorištu sa pratećim prostorijama (toaletima i sl.) takođe prema dvorištu zgrade.

Na prvom spratu iznad ulaza zgrade nalazi se velika „svečana sala“/ bar sa visinom tavanice od dve etaže i izlazom na terasu. Vertikalne komunikacije su razmeštene u vidu više stepenišnih vertikala: jedno veliko centralno koje vodi samo do prve etaže i tri stepenišne vertikale za ostale spratove po krilima objekta.”

Iz tehničkog opisa, koordinator projekta Studio Romb doo, Zemun

Autor arh.

Ana Đuričić

#6/25 Arhitekta

ZATVOR

Moderni Tartar Objekat: Kazneno-popravni zavod Program: Zatvorska ustanova zatvorenog tipa Investitor: Razvojna banka Saveta Evrope i Republika Srbija Lokacija: Bavaništanski put, Pančevo Autor: Coming 1 iz Beograda Smeštajni kapacitet: 500 osuđenika i pritvorenika, 250 zaposlenih Godina realizacije: 2018.

Površina parcele: 10ha Ukupna površina kompleksa: 24.000m² Izvođač radova: JV Gradina iz Beograda i Credo iz Vranja.

Arhitekta #7/26

I

deja o tome kako zatvor treba da izgleda se javlja još u grčkoj mitologiji. Stari Grci su Tartar zamišljali kao najmračniji deo Hada, čuvenog podzemnog sveta.

Opisan je kao ogroman procep smešten ispod Hada onoliko daleko koliko je nebo udaljeno od zemlje.

Verovalo se da je tu Uran, primordijalni bog neba, utamničio divove i Kiklope. Taj duboki, nemilosrdni bezdan bio je zastrašujuća tamnica i za Titane, ali i za sve one koji su se drznuli da se usprotive volji vrhovnog boga Zevsa. Vremenom su Grci rešili da u taj famozni zatvor „smeste“ čak i smrtnike.

Ovaj mitološki Alkatraz štite gvozdena, neprobojna vrata i do njega ne može da dopre ni vetar ni sunčeva svetlost. Pored zatvora se nalazila kula stražara sa koje je Tizifona, strašna i večito budna čuvarka, boginja osvete, motrila na zatvorenike.

Bio je okružen ogromnim bronzanim bedemima i tri sloja noći. Iznad njega je lebdelo korenje zemlje i mora. Stalno se oko njega svijala mračna i sumorna magla.

Ova paklena tamnica, kojom je vladao istoimeni bog Tartar, izmaštana je kao vlažno mesto, puno plesni, u kome su teški zločinci provodili večnost. Zatvorenici osuđeni za manje zločine su izlazili posle godinu dana, ako se sa tim saglase oni kojima je pričinjeno zlo.

#7/27 Arhitekta

Moderni Tartar

Rimski pisac Vergilije u svom čuvenom epu „Eneida“ opisuje Tartar kao ogroman prostor ograđen vatrenom rekom Flegeton. Pored toga, grešnicima beg ne dopuštaju ni trostruki zidovi i čudovište Hidra. Ona stražari kod vrištećih vrata koja su zaštićena stubovima od neprobojnog adamantina. I ovde je uloga pouzdanog čuvara sa tornja poverena Tizifoni, boginji koja nikada ne spava.

Sve ovo zvuči kao bujna mašta, zar ne?

Međutim, kada pročitate ove opise i izbacite iz njih sve fantastične elemente, shvatite da se arhitektonska predstava o zatvoru, ograđenom prostoru za zatvorenike sa visokim zidovima i kulama stražarama, za sve ove vekove nije promenila.

Još kada mitološke elemente mera zaštite - boginju koja nikad ne spava, vatrenu reku i vrišteća vrata, prebacite u moderno vreme, shvatićete da su to kamere, struja i alarmi.

U nekim stvarima se nismo previše odmakli od Antike. Ljudi su i dalje ljudi, a zatvori su i dalje zatvori. Jedino se tehnologija menja, pa se uslovi i mere obezbeđenja u zatvorima vremenom menjaju.

U 21. veku zatvori treba da budu humana mesta u kojima će ljudi moći da u pristojanim uslovima izdrže svoju zatvorsku kaznu. Jedan takav zatvor je podignut i u Srbiji.

Arhitekta #7/28

IDEJA U Pančevu je početkom oktobra 2018. otvoren novoizgrađen Kazneno-popravni zavod. Izgradnja zatvorskog kompleksa je trajala dve godine. Razloga za podizanje ovakvog modernog objekta ima više.

Novi zatvorski kompleks je podignut da bi se stari Okružni zatvor, sazidan još u drugoj polovini 18. veka, izmestio iz centra grada i smestio u savremeni prostor većeg kapaciteta koji bi savršeno odgovarao potrebama i standardima koji su neophodni za ustanovu ovog tipa. Dok se novi zatvor popunjava, stari je završio sa zatvorskim danima i verovatno će svoj život nastaviti kao muzej.

Pored toga, od velikog značaja je bila želja da se smanji preopterećenje smeštajnih kapaciteta zatvora u Srbiji i poboljšaju uslovi za odsluženje kazne koji su do sada bili na prilično niskom nivou.

Da bi se zadovoljile sve ove potrebe, bilo je neophodno da se izgradi moderan objekat koji je u skladu sa standardima evropskih zatvorskih pravila i koji može da se uporedi i sa najsavremenijim zatvorima Evrope.

Pančevački zatvorski kompleks se prostire na 10ha zemljišta i sačinjava ga deset objekata sa ukupnom površinom od 24.000m².

#7/29 Arhitekta

Moderni Tartar STRUKTURA I FUNKCIJA KOMPLEKSA

MERE OBEZBEĐENJA

Kompleksom dominira zona u kojoj se nalazi objekat heksagonalne forme koji predstavlja osnovni smeštajni blok sa ćelijama. Objekat se raspolaže na 3 etaže (prizemlje + 2 sprata), a 3 bloka, u vidu zraka, dele osnovni atrijum heksagona na 3 manja trapezodina dvorišta. U centralnom delu, gde se zraci sastaju, smeštena je kula sa koje se lako nadzire čitava unutrašnjost objekta.

Denivelisanjem krovih ravni kula i osnovnog oblika postiže se blaga razigranost storigih formi, savršena preglednost i lak nadzor spoljašnjosti i unutrašnjosti objekta. Sa centralnom zgradom povezan je kuhinjski blok, kao i aneks sa sportsko-rekrativnim sadržajem.

Središnji deo parcele zauzimaju tri objekta, a to su druga zgrada za smeštaj zatvorenika manjeg gabarita, tehničke prostorije i upravni deo zatvora. U trećem delu kompleksa se nalazi prijavnica i zgrada za posetioce.

Centralni zatvorski objekat sadrži 312 soba, a to uključuje samice, sobe za ljude sa invaliditetom, ćelije sa kupatilima i bolnički blok.

Ukupni smeštajni kapacitet zatvora je 500 osuđenika i pritvorenika, a kompleks bi trebalo da ima oko 270 zaposlenih.

Radi postizanja kvalitetnijeg, sadržajnijeg i zdravijeg života zatvorenika u okviru kompleksa su izgrađene i teretana, unutrašnja sportska sala, sportski tereni u dvorištu, biblioteka i medicinski blok sa najsavremenijim ultrazvukom i stomatološkom ordinacijom.

U okivru kompleksa postoji i blok sa radionicama za upošljavanje zatvorenika. Tu će moći da se osposobe za obavljanje različitih poslova, što će im pomoći da lakše nastave život posle izdržavanja zatvorske kazne.

Za osoblje je podignut centar za obuku koji će im pomoći da svoj posao obavljaju na najbolji način.

Kao što modernom zatvoru i priliči, pančevački ima najviši stepen obezbeđenja i specijalan tehnički sistem zaštite. Opasan je duplim visokim žičanim ogradama koje guše svaku nadu da je beg odavde moguć.

Na ogradu je smešten i sistem termovizijskih kamera najnovije generacije koji prati svaki korak zatvorenika. Ukupno ceo kompleks ima više stotina kamera za video nadzor.

Zatvorski kompleks ima centralni sistem za nadzor i upravljanje. Na taj način je omogućeno kompletno nadgledanje i softversko upravljanje svim instalacijama, hidrauličnim i kolskim kapijama i osvetljenjem, što doprinosi uštedi resursa potrebnih za funkcionisanja ovakve ustanove.

Sigurnosni sistem ima i opciju da ako neko lice u toku grejne sezone otvori prozor, senzor to automatski detektuje i odmah blokira grejanje, a obezbeđenje reaguje na odgovarajući način.

Na ulazu postoje i mnogi sigurnosni dodaci i senzori neophodni za bezbednost i red u zatvoru, a to su neprobojna stakla, najmodernija kontradiverziona vrata, tunel za skeniranje stvari, kao i prostorije za ručni pretres.

Arhitekta #7/30

ENTERIJER Enterijer zatvora je rešen u skladu sa funkcijom objekta, suzdržan i asketski. Korišćeni su izdržljivi materijali otporni na habanje i vlagu.

Primenjena je monohromatska paleta, belo-sivih i crnih tonova.

Nameštaj je jednostavnih formi, izrađen u kombinaciji čelika i drveta.

Za opremanje ove ustanove nameštajem pobrinuli su osuđenici iz KPZ Niš, Sremska Mitrovica, “Zabele” i VPD Kruševca koji su napravili krevete, dušeke, ormane, stolove i stolice, kao i kapelu i ikonostas.

Oni su prethodno prošli stručnu obuku za rad u metalskim i drvnim pogonima u pomenutim zatvorima.

FASADA Projektom zatvorskog kompleksa je predviđeno korišćenje klinker opeke i kompozotnih aluminjumskih panela.

Klinker opeka se zbog svojih tehničkih karakteristika (čvrstoća na pritisak: > 50 N/mm2, upijanje vode: ca. 5,0%, toplotna provodljivost: 0,68 W/(mK)) i estetsktih osobina činila kao najlogičniji izbor za oblaganje fasade građevine ove namene. Ona je dugotrajna, izdržljiva, ima dobru termoizolaciju i laka je za održavanje. Model opeke korišćen za izgradnju fasade je Canberra, u različitim nijansama crvene boje, dimenzija 240x71x115 mm.

Ovakav odabir fasadnih materijala svojim strogim dizajnom i oštirim linijama izražava ozbiljnost namene objekata. S druge strane, u odnosu na hladne tonove aluminijumskih panela, topla boja opeke pruža izvestan osećaj topline koji će zatvorenicima, posle dužeg vremenskog perioda provedenog unutar ovih zidina, svakako faliti.

Zbog tajnovitosti projekta, nismo u mogućnosti da prikažemo više arhitektonskih rešenja i detalja. Ipak je u pitanju kazneno-popravna ustanova i izvesne informacije treba da ostanu neobjavljene.

Ne želimo da nekome padne na pamet da pokuša da ponovi ideju iz serije „Bekstvo iz zatvora„ i istetovira na sebi projekat koji smo objavili da bi lakše pobegao sa robije. Šalu na stranu, ali činjenica je da je ipak bolje da zatvor uvek gledamo samo spolja.

Hristina Antić, profesor srpskog jezika i književnosti

#7/31 Arhitekta

REKONSTRUKCIJA

Rekonstukcija Turističkog Naselja Slovenska Plaža – Budva PROJEKAT: Projekat rekonstrukcije Turistickog Kompleksa Slovenska Plaza - Budva PROGRAM: Projekat rekonstrukcije Kompletnog smestajnog kapaciteta, mini grada Slovenska plaza, sa 6 restorana, 2 Piazze sa bazenima, recepcijom, Hotel Aleksandar, koji je deo Slovenske plaze – Total Design

Arhitekta #7/32

AUTOR: Arch. Dejan Tasev - projekat i nadzor SARADNICI : Arh. L.S.D. – Design Studio S.A.B. Enterijeri LOKACIJA: Hotelska Grupa – Budvanska Rivijera AD - Trg Sunca 1, Budva, Crna Gora KVADRATURA: Kompletna povrsina kompleksa 53.000 m2 GODINA PROJEKTOVANJA I REALIZACIJE – 2012. godine

S

lovenska Plaža u Budvi je turistički kompleks, jedan od najatraktivnijih urbanističkih i arhitektonskih projekata na Mediteranu .

Rađen je posle katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Crnu Goru 1979. godine. Raspisan je konkurs za Urbanizam i arhitekturu na kojem je pobedio tim slovenačkih arhitekata sa arhitektom Janezom Kobeom na čelu i izgrađeno je predivno turističko naselje – Mini-grad ili kako kaže arhitekta i urbanista Petar Perović, koji je dao urbanističko rešenje, „Grad u gradu“. Od tada su prošla mnoga leta i došlo je vreme da se dati kompleks rekonstruiše zbog dotrajalosti materijala i osavremenjavanja samih enterijera i svih arhitektonskih detalja.

Ceo posao je poveren timu Design Studio S.A.B. Enterijeri iz Beograda, na čijem je čelu autor arhitekta Dejan Tasev, koji je u vremenu od pet meseci, od januara 2012. do maja 2012 . godine, za račun vlasnika kompleksa HG Budvanska Rivijera ad, projektovao i bio prisutan kao glavni nadzor u realizaciji velikog zahvata rekonstrukcije pansionskih restorana, dve piazze sa bazenima, novih igrališta za dečji odmor i zabavu, javnih toaleta i ostalih smeštajnih kapaciteta samog kompleksa.

Veoma lep posao je bio redizajn pristupnog dela recepcije, pošto je kompleks podeljen u dva nivoa, deo smeštajnih kapaciteta 3+ nivoa i deo kvalietnije obrađenih kapaciteta 4+ ( Resort Slovenska Plaža).

#7/33 Arhitekta

Rekonstukcija Turističkog Naselja Slovenska Plaža – Budva

Atmosfera na gradilištu pri realizaciji kompleksa je bila fantastična, između predstavnika investitora, izvođaca i samog autorskog tima arhitekata. Detalji su rešavani na bravurozan način, učešćem svih činilaca. Obrađeno je preko 53.000 m2 enterijera i eksterijera sa veoma velikim unapređenjem same atmosfere i izgleda kompleksa, tako da je projekat ušao među svetske realizacije brenda Gardenia Versace koji je bio jedan od isporučilaca opreme, to jest keramike na datom projektu.

Posebna pažnja pridata od strane autora pri realizaciji prijemnog prostora – recepcije – sa dva velika hola, u kojoj su upotrebljeni umetnički mozaici, realizovani od strane lokalnih umetnika iz Budve, kao nasleđe mediteranske civilizacije.

Takođe, upotrebljen je materijal tikovog drveta za obloge zidova u reprezentativnijim prostorima koje veoma dobro ispraća lokalni kamen kao odrednicu enterijera prostora.

Arhitekta #7/34

Servis za prijem i distribuciju prtljaga u odlasku

Izdavanje RECEPCIJA "lunch paketa" "BOOKING.COM"

Staklena pregrada Folija sa printom na staklu

RECEPCIJA 4*

PULT ZA PRESVLAÈENJE BEBA

GRT

GRT

TOALET ZA INVALIDE

Garderoba i ostava reepcije

RECEPCIJA 3*

ZENSKI TOALET INTERNET KAFE

RECEPCIJA 4* Kancelarija šefa recepcije / sluzba reklamacija

MUSKI TOALET

Postojeãe garniture za nameðtaj

PULT SA VISOKIM SEDENJEM

Displej Budvanske Rivijere sa prezentacijom Info tabla 3*

PULT ZA "WELLCOME DRINK" I IZDAVANJE "LUNCH" PAKETA

Drvene obloge stubova sa linijskom LED rasvetom Osam centralnih stubova se oblaže radi naglašavanja ulazne zone

GLAVNI ULAZ Magacin kafe bara

Info tabla 4*

Pult dobrodošlice

Pult za predaju prtljaga

Ostava

Priruèni magacin

autor

Arh Tasev Deja investitor

HG BUDVANS objekat

TURISTICKI OB

Dolazni i odlazni prtljag, kao i prtljag 3* i 4* su smesteni zajedno, stim sto se odvajanje odvija po rafovima, uz vidljivo obelezavanje Arhiva

adresa

Trg Slobode, B projekat

Servis za prijem i distribuciju prtljaga Prošireno za prostor tehnièke prostorije (moguãnost direktne veze sa sluþbom transporta)

PROJEKAT EN

faza

IDEJNI PROJE naziv crteža

DISPOZICIJA

datum

Težilo se da osavremenjavanje bude veoma diskretno i nenametljivo kako bi bazična arhitektura ostala dominantna, a nova misao i dizajn diskretni kao nenametljivo novo ruho. Ideja je bila da turisti, koji su sa svih meridijana, iz Evrope pa i iz drugih delova sveta, moraju da prepoznaju u tom redizajnu civilizacijsku paralelu i snažan uticaj Mediterana .

Ozvučenje svakog prostora i različite atmosfere pod uticajem izbora rasvete dali su mogućnost menadžerima da kreiraju posebne efekte za jutro, pre podne, dan, veče i noć, i korisnicima da uživaju u istim prostorima pod različitim atmosferama i uticajima svetla. Fantasti na saradnja između autora i izvođača visoke i niske struje www.monting.me

Januar 2012

#7/35 Arhitekta

Rekonstukcija Turističkog Naselja Slovenska Plaža – Budva

Dalje se radilo na veoma zahtevnom poslu šest restorana, od pansionskih restorana, do restorana a’ la carte. Svaki restoran je imao svoju arhitektonsku atmosferu, funkcionalnu matricu i sopsveni koncept materijalizacije koji su bili u skladu sa potrebama investitora i samog prostora. U samoj realizaciji postojala je veoma velika podrška italijanskih dobavljaca, jer je velika većina robe nabavljana u Italiji.

Na glavnom pansionskom restoranu, autor arh. Dejan Tasev sarađivao je sa milanskom modernom umetnicom Raffaellom Banderom koja je realizovala centralni luster od silikona u boji, a takođe vizuelni identitet ili bolje podrška enterijeru sa umetničkim fotografijama ostvarena je u saradnji sa Studijom „Saša Čeković“ iz Podgorice.

Toliko ima arhitektonskih detalja sa kojima se tražilo optimalno rešenje za tako veliku strukturu i po budžetu i po izgledu i formi i po atmosferi. Javni prostor, koji je u određenim segmentima obrađen kao privatni, to jest po luksuzu rešenja i izboru materijala. U svemu je bila ideja da se pribegne jednoj

Arhitekta #7/36

toploj atmosferi, da bi se među korisnicima dobio utisak kućevnosti i opuštene kućevne atmosfere . Želja autora je bila da zajednički prostori dobiju jednu savremenu obradu i atmosferu, i takodje da se što više upotrebe neki umetnički detalji kako bi u mediteranskoj atmosferi bio istaknut taj umetnički aspekt.

U sledećem restoranu je napravljen totalno drugačiji pristup, gde je glavni motiv urbani grafit , takođe realizovan od strane mladih uličnih slikara i umetnika.

Takodje veoma veliki zahvat se radio na dve Piazze sa bazenima tzv. Rondo 1 i Rondo 2 . Same slike govore dosta, rađeno je zahtevnije popločavanje samo kružnog bazena, dok nameštaj oko bazena i sami suncobrani čekaju neku drugu fazu. U sklopu datog atrijuma predviđen je podijum za letnji bioskop koji radi u noćnim satima. Ono što je interesantno jeste da postoji mogućnost disko večeri na prostorima oko ba-

#7/37 Arhitekta

Rekonstukcija Turističkog Naselja Slovenska Plaža – Budva

zena, jer je izuzetno dobro isprojektovan i dimenzionisan prostor u prvobitnom projektu i rešenju slovenačkog tima Kobe.

Realizacija kompletne bazenske tehnike i celokupne strukture novoprojektovanog bazena je urađena sa Saniteco Grupom iz Podgorice – Montenegro Pools , dok je materijal za oblaganje bazena isporučila Florim Grupa iz Modene.

Rondo dva Piazza i bazen se naslanja na veoma veliku zelenu površinu parkova sa predivnim več formiranim palmama, površina sa oleandrima u cvetu i zelenim travnjacima. Rondo 2 je namenjen prevashodno deci i okružen restoranime i kafeima.

Ovde je realizovana nova plaža sa predivnim suncobranima i postavljen imobilijar za uživanje dece u bazenu i dopunjeno sa spravama u zelenilu za zabavu dece italijanskog renomiranog proizvođača Golden Games – Rimini .

U ceo kompleks Slovenske Plaže uključen je i Hotel Aleksandar na kome su urađeni javni toaleti potpisani autorovom rukom i dizajnom proizvođača Sant Agostino, dok je Design Studio S.A.B. Enterijeri

Arhitekta #7/38

uradio projekat tipske jedinice Hotela Aleksandar, ali realizacija nije išla po datom projektu.

Svi turistički smestaji su predviđeni u tzv. Kaletama , tj. Turističkim jedinicama, koje čine mikroambijente veoma pitoresknim, sa kapacitetima dvokrevetnih, trokrevetnih i četvorokrevetnih soba. Takođe, postoje apartmani sa unutrašnjim dvorištima i terasama. Sva kupatila su rekonstruisana i realizovana na veoma elegantan način. Najbolja kupatila 20% kompleksa su realizovana sa materijalom prvog svetskog brenda za keramiku Sant Agostina .

Najveći dobavljač za keramiku bila je poznata Gruppa Gardenia Versace, koji su na najbolji mogući način prezentovali visok nivo dizajna i poslovičnu ljubaznost menadžera ovog Kolosa keramike u svetu.

Toliko je obiman posao završen za izuzetno kratak vremenski rok i uložen veliki kapital u ovu investiciju, ali došlo se do rezultata visokog nivoa koji su pohvalili i vodeci ljudi Crne Gore iz struke i van struke.

Ono što čini najveći kapital ovog kompleksa jesu zelene površine i prirodan ambijent u blizini morske obale koja je fantastičan primer u svetu, genijalnog mediteranskog urbanizma, umerenosti izgrađene površine i pitoresknog urbanog pejzaža da mogu da joj zavide svetske destinacije, tipa Sardinija, Ibiza i ostali.

Savršena saradnja svih elemenata u realizaciji doprinela je da ovaj veliki posao bude završen u maju 2012. godine. Zadovoljstvu autora arhitekte Dejana Taseva i njegovog tima nije bilo kraja . Priznanja i kritike pozitivne i negativne deo su našeg života, ali ovakvi poslovi ne rade svaki dan i ne svake godine.

#7/39 Arhitekta

www.velux.rs

Vrtni centar KALIA U Nikšiću od nedavno možete uživati i kupovati u novom velikom vrtnom centru KALIA koji predstavlja deseti u nizu objekat ovog lanca. Ono što ovaj centar odvaja jeste i poseban prostor koji predstavlja pravu oazu za sadnice – mesto okupano svetlošću VELUX prozora za ravne krovove.

Zamisao investitora je bila da kao lider u prodaji asortimana za povrtarstvo i vrtlarstvo bude pozicioniran i u Nikšiću. Nikšić kao najveća opština u bivšoj Jugoslaviji poseduje ozbiljan potencijal za takvu vrstu privrede a želja je bila da se osigura najbolja ponuda širokog asortimana kako za entuzijaste tako i za profesionalce u branši.

Stara hala Javorak gde su ranije primarno obavljani drvo prerađivački radovi a koja je bila zamišljena kao magacinski prostor, bila je u jako lošem stanju i hala kakvu sada imamo prilike da vidimo nije se ni mogla nazirati. Sama hala je for-

mirana iz 4 razdvojena dela, sa postojećom metalnom konstrukcijom.

Zadatak da se pozabavi rekonstrukcijom objekta dobio je jedan od najrespektabilnijih arhitektonskih studija u Crnoj Gori ING-INVEST. Sama rekonstrukcija je nosila veliki broj izazova – od starog, dotrajalog krovnog pokrivača, razmaka metalnih rožnjača u krovu, termo i hidroizolacije pa sve do adekvatnog prirodnog osvetljenja, zaštite od prejakog sunca i svežeg vazduha koji su preduslovi za neometan rast biljaka.

Zamisao investitora je bila da jedna od četiri celine bude oformljena kao showroom za pokazivanje velikog asortimana biljaka koje vrtni centar KALIA nudi svojim kupcima pa je, uz potrebu za dnevnom svetlošću i svežim vazduhom, trebalo obezbediti i atraktivnost samo prostora.

Kompanija VELUX je bila uključena u projekat od same faze planiranja, od razrade idejnog rešenja

Mesto gde žive biljke

pa do same ugradnje prozora za ravne krovove.

Bilo je potrebno naći pravo, tehnički izvodljivo rešenje na datoj krovnoj konstrukciji, obezbediti dovoljno svežeg vazuha, dovoljnu osvetljenost prostora u lux-ima a opet i zaštiti biljke od prejakog sunca u letnjim mesecima. Ekstremni vremenski uslovi koji karakterišu Nikšić dodatno su morali biti uzeti u obzir.

U saradnji sa arhitektama i investitorom, odlučeno je da na sve ove izazove najbolje mogu odgovoriti VELUX krovni prozori za ravne prozore sa kupolama CVP koji obezbeđuju i ventilaciju i mogućnost automatizacije mrežice za zaštitu od sunca čime je u potpunosti obezbeđeno da se putem daljinskog upravljača biljke zaštite ili da se u prostor pusti dovoljna količina svežeg vazduha. Ovi prozori su opremljeni i kišnim senzorima koji pokreću automatsko zatvaranje ukoliko kiša počne da pada u momentima kada u prostoru nema zaposlenih.

Konačan rezultat partnerskog rada na rešavanju svih izazova koje ovako složen projekat nosi sa sobom je predivan i jedinstven prostor u Crnoj Gori a i šire u regionu kojim se svi partneri u projektu mogu ponositi.

Najvažnije su ipak reakcije kupaca i zaposlenih u vrtnom centru a one su izuzetno pozitivne.

Zaposleni i posetioci borave u zdravom okruženju, ispunjenom svetlošću i svežim vazduhom a automatizacija ventilacije i zaštite od kiše i sunca čini rad u ovom vrtnom centru izuzetno komfornim. Samim tim i investitor je zadovoljan predloženim VELUX rešenjima i krajnjim izgledom prostora.

Kompanija VELUX je na usluzi svim investitorima i krajnjim kupcima koji žele da unesu svetlost i svež vazduh u svoje prostore. Za sve informacije se možete obratiti našem predstavniku na telefon 011 2057 500

DIREKTNA SUNČEVA SVETLOST INTEGRISANA U PROSTOR 5 koraka za odabir pravog prozora za ravan krov 1. Kupole

Zakrivljeno staklo ISD 1093

Ravno staklo ISD 2093

Providna kupola ISD 0000

+

Mlečna kupola ISD 0100

Niskoenergetsko sigurnosno staklo --73 3+3 14.5

2. Model prozora Prozor na ručno ili električno upravljanje (CVP)

Fiksni prozor (CFP) - ne otvara se

3. Dimenzije

4. Dodatna oprema

• 8 dostupnih dimenzija za modele prozora sa staklom • 9 dostupnih dimenzija za modele prozora s kupolom • 3 dostupne dimenzije za prozore za izlaz na krov (CXP) i 2 dostupne dimenzije za sisteme za odimljavanje (CSP)

• Produžetak okvira (ZCE) • Parna brana (BBX)

5. Zaštita od svetlosti i toplote

Spoljna mrežica MSG

Efikasna zaštita od toplote

Plisirana roletna FMG

Termo roletna (FSK/FMK)

Za ublažavanje dolazeće svetlosti Poboljšava toplotnu izolaciju i zamračuje

Prozori sa specijalnim funkcijama Sistem za odimljavanje (CSP) Više na stranama 16 i 17.

4

VELUX PROIZVODI ZA RAVNE KROVOVE

Prozor za izlaz na krov (CXP) Više na strani 18.

4

www.velux.rs

PORTRETI Portreti

Priredio: Aleksandar Marković

Filozofija, fotografija i arhitektura Rođen i odrastao u Beogradu gde se i školovao. Bez obzira što je diplomirao na Filozofskom fakultetu, odeljenje za Istoriju umetnosti, još pre početka studija je znao da će ga život odvesti u malo drugačijem pravcu. Kao tinejdžer je počeo da se bavi lajf fotografijom, što mu je pomoglo da se lako uklopi u svet novinske fotografije. Više od deset godina napornog rada za različite klijente mu je donelo mesto urednika fotografije u Nezavisnom dnevnom listu ‘’Vesti’’. Poslednjih nekoliko godina je predstavnik agencije EPA za jugoistočnu Evropu.

Arhitekta #7/44

Andrej Čukić

fotograf

#7/45 Arhitekta

Portreti

Arhitekta #7/46

Fotografije: Andrej Čukić

#7/47 Arhitekta

INTERVJU

IN MEMORIAM

Mihajlo Mitrović (1922-2018) Član Akademije arhitekture Srbije i ruske Akademije arhitekture i strojiteljstva Jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata, Mihajlo Mitrović, jednako se bavio urbanističkom, kao i arhitektonskom praksom.

Dobitnik je nebrojenih nagrada i priznanja za realizovana arhitektonska dela i doprinos struci.

Treći aspekt njegovog dugovečnog angažmana u arhitekturi, jednako važan, predstavlja kontinualno pisanje – što kroz knjige, tekstove u stručnoj periodici, ali i kolumne u dnevnoj i nedeljnoj štampi. Njegovo prepoznatljivo objavljivanje tekstova o arhitekturi u ‚‚Politici” trajalo je preko četiri decenije…

Negde pred kraj intervjua, koji je dao našoj redakciji, za prvi broj magazina ‚‚ Arhitekta”, izrazio je nadu da će prikazi autora i njihovih arhitektonskih dela koje objavljujemo, vremenom dokazati svoju relevantnost.

Evo nas u trećoj godini izlaženja a put na povratku relevantnosti arhitekture uopšte, u našoj sredini danas, i dalje je tek pred nama.

Redakcija našeg magazina, u sklopu svojih mogućnosti, nastaviće njime, oslanjajući se na dragocene poruke prethodnih generacija, i vredno arhitektonsko nasleđe koje nas okružuje.

1. Na početku 20. veka desile su se velike promene – Korbizje – kuća Domino 1915; Citroen 1920; Projekat za Pariz 1925; Misoov nemački paviljon 1929; Bauhaus 1925; Gropius – projekat za Čikago tribjune 1922 i mnogi drugi. Kako vidite trenutnu situaciju u arhitekturi u svetu i kod nas?

2. U današnje vreme tehnološki razvoj u građevinarstvu dozvoljava da se objekti izuzetno brzo fizički sagrade. To je i prednost ali i opasnost. Možda se više nego ikad postavlja pitanje definicije „genius loci“-ja, i kako ga ostvariti. Kakvo je vaše viđenje ovog problema?

– Na prelomu prošlog i ovog veka, prelomila se i savremena arhitektura Misoove zastakljene kutije, arhitektura Gropiusovog Bauhausa, najbolji su primeri prošlog veka, a već su anahroni. Post moderna je sasvim zaboravljena i služi samo za talentovane koji uprežu ideje u rigidne kompjuterske sklopove. Na prelomu vekova nestala je manija oponašanja japanske arhitekture i njenog prim asa Kenzo Tangea paletski i niz asova iz drugih zemalja. Kraj prošlog veka označava i egzibicionizam kojim će biti obeležen kraj prve posleratne arhitekture.

U proteklom vremenu došlo je i do velikog tehnološkog napretka u svetu što se neminovno odrazilo na arhitekturu odlazećeg veka.

– Tehnološki napredak predstavlja i napredak arhitekture u tehničko tehnološkom smislu, u pristupu novim materijalima koji pospešuju brzinu građenja i viši stepen ekonomičnosti. Što se tiče fenomena „genius loci“ – on je neprolazan aksiom kod svakog građenja i prvi potez u projektovanju bilo kakvog objekta.

Arhitekta #7/52

3. Kako tumačite današnje sveprisutno uništavanje arhitekture u našim gradovima, posebno u Beogradu – pre svega ugradnjom PVC stolarije, zastakljivanjem terasa, ugradnjom demit fasade – kako ko želi. Zar se ovim ne degradira arhitektonska misao

stvaraoca? Da li ćemo u budućnosti, ako se ovako nastavi, imati uopšte šta da pokažemo svetu od naše arhitekture? Ko je odgovoran i šta nam je činiti?

– Više puta sam pisao o ovoj anomaliji, ali ona je beskrajno imuna na bilo kakvu reakciju. Izgradnja na lošem terenu, izbegavanje arhitektonskih formi, upotreba nedozvoljenih materijala, skidanje ili dodavanje izvođačkom projektu bilo kakvih novih detalja, ne može se smatrati unapređenjem arhitekture, već njenom degradacijom. Rušenje zgrada koje imaju kulturološku vrednost radi zidanja ma kakve nove, zaziđivanje terasa i balkona, zamena drvene stolarije sa PVC improvizacijama je lažno ulepšavanje, nasilno prefarbavanje postojećih zgrada, egzibicija sa dodavanjem poslednjeg sprata je korpucionaški postupak, sve to sam uvek nazivao pravim imenom – divljaštvo. Za sva ova prekrštavanja nalazim da je kriva, u prvom redu opštinska vlast, koja je obavezna da divljaštvu stane na put. Arhitekti su tu nemoćni.

4. Zar ne bi bilo mudro formirati neku vrstu arhitektonske komisije pri akademiji arhitekture, koja bi na osnovu estetskih kvaliteta predloženog rešenja davala ili ne saglasnost za glavni projekat, kod projekata koji se grade bez konkursa, slično saglasnosti za energetsku efikasnost?

– Rekao sam da su arhitekti nemoćni. Mišljenja sam da bi formiranje komisije za odobravanje projekta bilo pogubno u našim uslovima projektovanja. Jasno i prejasno sam doživeo, kroz pola veka, šta znače komisije. Ima jedna floskula koja kaže: „Ako hoćeš nekoga da uništiš, dovoljno je da formiraš komisiju.“ Neke komisije kod nas još deluju i služe samo korupcijskoj svrsi. Naravno, ovo kod nas je još uvek u praksi. Komisije služe da se preko njih otima posao kolegama. Bilo bi dobro kada bi država mogla da formira stalnu arhitektonsku komisiju uglednih arhitekata koja bi pomogla organima vlasti da arbitira u bilo kojim arhitektonskim problemima. Potrebno je doneti rigorozne mere za razne prekršaje i samovolju nesavesnih aktera u gradnji. Treba disciplinovati nesavesne graditelje, jer bez pametnog investitora, dobrog izvođača i arhitekte – bez tog trojstva nema i ne može biti uspeha u građenju. Otpadne li samo jedan iz te trojke, kuća koju grade ostaje invalidna, pa će je jednog dana rekonstruisati ili srušiti. Izuzetna je uloga investitora. On ulaže novac i očekuje dobru arhitekturu. Nekada su investitori bili državna preduzeća koja nisu vodila računa ni o ekonomičnosti, a još manje o estetici, već o tome kako da u građenju izvuku neku ličnu korist. Sada se situacija izmenila. Investitor je sve češće privatnik, što se pozitivno odražava na nova arhitektonska dela.

Arhitektonski konkursi su korisni kad se radi o javnim zgradama. Ali za privatno građenje konkurs može, ali ne mora biti koristan, a kroz konkurs se često manipuliše prilikom formiranja žirija, kada se jedan ili dva člana žirija unapred dogovore o dobitniku. Ovo je najlakši vid korupcije koji se po pravilu nikada ne otkriva.

5. Kako bi se Beograd i Srbija trebali razvijati u budućnosti, u arhitektonskom smislu ? Koja zemlja i grad bi trebalo da nam budu uzor?

– Što se uzora tiče, ne treba dalje putovati od Slovenije.

6. Danas je posebno kod nas izražen problem arhitekta – klijent. Koji su vaši saveti klijentima i arhitektima u njihovim međusobnim odnosima?

– Samo čestitost.

7. Profesore, koji bi bili vaši saveti studentima i arhitektima?

Posebno u današnjem, kompjuterskom dobu, kada se sve manje koristi olovka? Da li treba učiti od prošlosti i kako, s obzirom na realnost da se u svetu prate samo savremene tendencije, i da se sve posmatra „u dekadama“ gde se sve starije, pa ma koliko bilo vredno, stavlja u „rafove istorije“? Koliko je važna arhitektonska skica u doba kompjuterskog fotorealizma?

– Kompjutersko projektovanje je veliki napredak u izvođenju projektantske dokumentacije. Ali kada se radi o idejnoj strani, ima tu ograničene koristi. Idejna skica se ne može raditi kompjuterski, on je samo pomoćnik u tehničkom razvijanju projekta. Ideja je duhovna kategorija, nespojiva sa mašinom, kao što je i nespojivo nekad Zloković govorio – nema uspešnog projekta bez modularne komunikacije. Ta isključivost nije prošla. Idejna skica je alfa svakog projekta.

8. Vaša arhitektura je uveliko postala nerazdvojni deo fizičkog i duhovnog prostora i identiteta naše kulture, što smatram višim nivoom od običnog priznavanja arhitekture objekta. Šta je za vas arhitektura, gledano iz vaše sadašnje pozicije vrhunskog, ostvarenog arhitekte?

– Arhitektura iz moje sadašnje pozicije je dvostruko orjentisana.

Prvo je populistička arhitektura, sa svim svojim ograncima, uključujući i anonimnu arhitekturu, narodnu arhitekturu, ruralnu arhitekturu, i hortikulturu. Druga je visoko sofisticirana, reprezentativna, visokobudžetna, provokativno nova, uvek funkcionalna i najlepša odora određenog genius loci. Arhitektura je uvek pojam lepog. Ako to nije, nije ni arhitektura. Nema knjige iz koje se može naučiti arhitektura. To je opšte poznato. Da bi bio arhitekta, moraš imati minimum talenta za razumevanje njenih mogućnosti. Za mene je arhitektura rudarski posao, moraš duboko da prodreš u njenu srž. Moram da priznam da kad prolazite pored rugobne kuće, to boli, ali samo one koji su posvećeni arhitekturi. Koristim ovu priliku da iskažem veliko nezadovoljstvo zbog onih koji su se otisnuli u arhitekturu formalno, zbog egzistencije. Da bi se postao dobar arhitekta, škola je samo start. Potrebno je biti znatiželjan za sve što te okružuje, pratiti arhitektonsku literaturu

#6/53 Arhitekta

Intervju

i arhitektonske manifestacije. Trebalo bi imati interesovanja za umetničke manifestacije, izložbe, seminare i sl. Tužno je što na izložbama i predavanjima vezanim za arhitekturu, često nema nijednog studenta. Trebalo bi o tome javno pisati i destimulisati one, nazovi arhitekte, ne bi li ih tako odgovorio ili uveo u arhitekturu. Bio sam na jednom predavanju o Bogdanu Bogdanoviću. Ni jednog arhitekte, ni jednog studenta! Eto gde vam je stigla danas arhitektura u Srbiji. Srećom, u svakom trenutku ima bar desetak odličnih stvaraoca koji održavaju srpsku arhitekturu. Vremenom, oni će se pojaviti i u vašem časopisu.

Ako to bude, biće to pomak i priznanje vašem časopisu. Čestitam na pokretanju „Arhitekte“ i želim vam mnogo uspeha u radu.

Razgovor vodio: mr arh, Milan Petković d.i.a.

Arhitekta #6/54

Foto: Andrej Čukić

#6/55 Arhitekta

SVETSKA ARHITEKTURA

Život objekta Ver. 2.0 Š

panija je jedna od zemalja čija je arhitektonska praksa bila najjače pogođena posledicama svetske ekonomske krize. Malo je mesta na svetu na kojima je za tako kratko vreme izgrađen toliki broj objekata, mada ono o čemu se daleko ređe priča su posledice te iste krize i njihov odraz na arhitektonsku produkciju. Nedostatak promišljanja o neophodnosti i svrsishodnosti novih objekata je postepeno doveo do masovnog napuštanja onih čiji završetak gradnje ili održavanje nije dokazano kao ekonomski isplativo. Učestala pojava napuštenih, degradiranih i ruiniranih objekata širom Španije je stvorila kolekciju nedovršenih zgrada kod kojih je vreme eliminisano kao faktor u nastanku arhitekture. Izložba pod nazivom “Nedovršeno“ u španskom paviljonu tokom Venecijanskog bijenala 2016. godine je težila usmerenju pažnje na procese pre nego na krajnje rezultate otkrivanja metoda projektovanja koje nastaju pod uticajem optimističnih pogleda na sredinu. Pomenuta izložba je objedinila primere arhitekture nastale tokom poslednjih nekoliko godina kao posledice odricanja i štednje, projektovane tako da se razvijaju i prilagode predviđenim budućim potrebama, sa verom u darove lepote koja nastaje prolaskom vreme-

Arhitekta #7/56

na. Ti projekti su prihvatili pouke iz bliske prošlosti i zauzeli stanovište da je arhitektura nešto nedovršeno, u stalnom razvoju i uvek u službi ljudi. Aktuelan trenutak neizvesnosti i nesigurnosti koji vlada strukom čini pomenuto gledište izuzetno važnim.

Galicija, lokalnim arhitektama je Galicija večita inspiracija. Njen prastari granit, more, kiše koje su sastavni deo pejzaža, priroda sa kojom se ljudi najlakše stapaju, zemlja kojoj je teško ne diviti se. To je prostor u kom rade arhitekte Hesus Irisari i Gvadalupe Pinjera. To je prostor iz koga crpe inspiraciju za projektovanje mogućih, magičnih svetova. Od početka njihovog zajedničkog rada, dvoje arhitekata su preko manjih porudžbina iznova dokazivali svoj nepretenciozni ali kreativni i inovativni pristup koji je uvek bio u tesnoj vezi sa stvarnošću.

Kroz te prve porudžbine, arhitekte su definisale svoj put i normative kojih se drže i danas: neprekidna želja za osvajanjem novih znanja koja se bez zadrške obogaćuju. Njihov opus se može najkraće opisati kao arhitektura neprekidnog eksperimentisanja gde je jedino ograničenje njeno ostvarenje, bez preterivanja ili utiska izveštačenosti.

Projektant: Irisarri Piñera Arquitectos Lokacija : Tebra, Španija Odgovorni projektanti : Jesús Irisarri Castro, Guadalupe Piñera Manso Konstrukcija: Ibinco S.L. Mašinske instalacije : Exinor S.L. Projektantski nadzor : Manuel Taboada Acevedo, Ana Cal Conde Površina: 290.0 sqm Godina projektovanja: 2011 Fotografije: Hector Santos Díez Ilustracije: Irisarri Piñera Arquitectos

Rad ovog autorskog dvojca je na pola puta između zanatskog umeća i industrijskog shvatanja arhitekture. To se najlakše ogleda u gotovo filigrantskom pristupu obradi industrijskih materijala, njihovom izdvajanju iz stvarnosti i ugradnji u magični svet arhitektonske vizije.

Tako na primer, arhitekte su često, na vrlo nepredvidive načine koristili polikarbonate, pri čemu je vrhunac eksperimentisanja dosegnut na projektu zgrade Udruženja Arhitekata Galicije u Vigu. Taj objekat je primer konverzije industrijske tehnologije odgovarajućom metodom tako da krajnji rezultat transcendira njegovu formu i čini ga čitljivim i razumljivim sa aspekta energije, strukture i transparentnosti. Istovremeno su jednako važne poruke upućene društvu koliko i veza koju objekat ostvaruje sa svojim okruženjem. Fizička veza javnog prostora i objekta je svedena na kontakt sa tlom. To je mesto na kom se dešava magija koju Irisari i Pinjera svojim prefinjenim jezikom prevode u prostorne odnose. Kada se govori o radu arhitekata iz Galicije, ne može se zanemariti odnos koji neguju prema mestu. U njihovom opusu, taj odnos nije romantiziran te njihova dela ne predstavljaju arhitekturu posvećenu određenom mestu već građenu sredinu koja vrši određeni uticaj na društvo i okolinu u kojoj se nalazi. Za njih, arhitektonska elaboracija o mestu potiče iz eksperimentisanja i pejzaža.

#7/57 Arhitekta

Život objekta Ver. 2.0

Na primeru Beluso lučke zgrade se očitava ekspresivnost i forma povezana sa kontekstom i topografijom podneblja kao još jedan način uspostavljanja odnosa između arhitektonskog dela i pojma „mesta“.

U ovom slučaju odnos predstavlja integraciju, spajanje kopna i mora kroz uvođenje novog činioca, objekta arhitekture, koji svojim različitim visinama, kosim krovovima, međuprostorima, miri i povezuje suprotstavljene prostorne kvalitete. Irisari i Pinjera kroz svoje radove tragaju za slobodom, što kroz sučeljavanja materijala, što kroz eksperimentisanje sa pejzažem i uspostavljanje novih društvenih odnosa. Pri tom, njihovi projekti teže stvaranju najvećeg broja mogućnosti za minimalno investiranje. Tako je ovaj dvojac pronašao vlastiti, prepoznatljiv autorski izraz kroz koji na jedan efektan način može saopštiti važne poruke igrajući se arhitekture.

Oduvek, osim trenutno aktuelnih pravaca i težnji u savremenom arhitektonskom stvaralaštvu, postoji određeni broj arhitekata, ali i što je još važnije - klijenata, koji odnos prema pojmu mesta postavljaju u središte pažnje projektantskih napora. Primer jednog takvog projekta je porodična kuća u mestu Tebra, u Španiji. Po svom obuhvatu, ovaj projekat je teško klasifikovati strogo prateći kruta tipološka načela.

Istovremeno se sa punim pravom kuća u Tebri može smatrati novom gradnjom sa elementima interpolacije, renoviranjem ili rekonstrukcijom sa proširenjem. Upravo ovaj višeznačni karakter projekta govori u prilog teze o eksperimentalnom i neortodoksnom pristupu autora.

Arhitekta #7/58

Ukoliko iščitavajući projekat ove porodične kuće želimo da dođemo do zaključka o stavu projektanata prema pojmu „mesta“ onda bi se taj utisak svodio na potragu za vezama između prostora i klijenata i njihovih uspomena, vizija, želja. U ovom slučaju to su ostaci nekadašnje tradicionalne seoske strukture, sto ispod olistale puzavice gde se porodica decenijama okupljala i obližnji bazen; sve su to fragmenti

realnosti i sećanja koji predstavljaju osnovu i zaplet koji treba da posluži stvaranju životnog prostora i njegovih budućih priča. Teren u nagibu sa malim terasama, raskošni kesten koji se razvio zahvaljujući zaklonu koji su mu puržili ostaci ruševine, sunčev prelaz preko doline na jugo-zapadu, letnja žega i jesenja čežnja za Suncem. To su trenuci, kadrovi koji ispunjavaju život.

#7/59 Arhitekta

Život objekta Ver. 2.0

Novi projekat se suštinski nadovezuje na nekadašnji, preuzimajući zatečene tragove kao reperne tačke pri projektovanju. Ruševine starog objekta, kesten i pergola sa puzavicom nad stolom za ručavanje su živi svedoci prošlih vremena i porodičnog života što projektanti sa posebnom pažnjom usvajaju, razvijajući novi prostorni narativ na iz tih tačaka. Upravo iz tog razloga, intervenciju možda treba posmatrati kao novu verziju prvobitnog objekta, nastalu u drugačijim okolnostima ali na istim vrednostima. Autentičan doživljaj objekta se ostvaruje kroz nastanak niza međuprostora koji povezuju ostatke nekadašnje strukture i novog objekta. Tri celine grupisane u liniju zajedno čine raznovrsni ansambl prostornih uslova i karaktera koje im pružaju njihove pozicije i orijentacije. Oni čine komplementarne zone pridodate pređašnjoj strukturi koja, iako ruinirana i prisutna samo u tragovima, predstavlja okosnicu razvoja novog rešenja. Ostaci nekadašnjeg objekta su sačuvani sa velikom pažnjom, pri čemu betonske ploče i zidovi evociraju uspomene na nekadašnji objekat, naglašavajući njegov zatvoreni karakter. Osim pojma „mesta“ kao centralnog motiva projekta, u ovom projektu je značajno razvijen i pojam „razlike“. Kontrast materijala, tekstura, formi i ambijenata čini prostore, sa jedne strane, dinamičnim i svežim, dok sa druge strane uspostavlja hijerarhiju prostornih odnosa.

Na taj način se mogu opažati različiti uslovi koji se generišu u svakom delu objekta (klima, osvetljenost, privatnost) kao spojevi koji povezuju pejzaže i trenutke. Suština ovog pristupa leži u ambijentalnoj raznovrsnosti. Ostaci prvobitnog objekta su tretirani kao ruševine, kao zidani zidovi koje su konsolidovali novi, betonski, pri čemu se jasno uočava strogo privatna priroda stare strukture.

Arhitekta #7/60

#7/61 Arhitekta

Život objekta Ver. 2.0

Zajednički prostor, u svom klasičnom značenju u okviru ovog projekta, ne postoji. Ono što se može smatrati zajedničkim, društvenim, deljenim prostorom, je neprekidni niz, fluidni tok prostora koji povezuje programski, ambijentalno i hronološki različite prostore u jedinstvenu celinu. On je svestran, iznenađujuć, promenljiv i bogat različitim ambijentalnim odlikama. Suštinski, takva organizacija je jedina logična i moguća u objektu u kom su prostorije dijametralno suprotnih namena maksimalno međusobno udaljene kao na primer, radna soba i spavaće sobe, spavaće sobe i kuhinja…Tako amorfni prostor dnevene zone, sa svojim denivelacijama postaje vezivno tkivo objekta. Iz njega se pristupa svim prostorijama i ujedno sve se u njega ulivaju s tim, da je njegova forma takva da je izloženost korisnika u zajedničkom prostoru dozirana i postepena pa je osećaj komfora i zaštićenosti sveprisutan.

Arhitekta #7/62

#7/63 Arhitekta

Život objekta Ver. 2.0

Arhitekta #7/64

Glavna spavaća soba je izdvojena, i koncepcijski i fizički, iznad ostatka kuće, kao blagi prostorni akcenat i dokaz da je nekada napušteni prostor prvobitne strukture ponovo naseljen i živ. Privatne odaje su u određenoj meri na svojim krajevima nezavisne dok ih neprekidni prostor koji se razvija izmedju njih obavija, prilagođavajući se topografiji. Čitljivi karakter prostora unutar nekadašnje strukture doprinosi stvaranju prijateljske, prijatne, intimne atmosfere koja je u kontrastu sa rekonstruisanom spoljašnošću objekta i otvorenim dvorištima, nastalim zahvaljujući zidovima nove strukture i procesom urušavanja stare.

Nekadašnji karakter prostora unutar ovih ruševina je bio introvertniji i do izražaja je doveo najintimnije trenutke iz života porodice, kao i one koji su se sa njima najviše razlikovali. U ovom objektu takav primer su dvorišta, nastala od zidova i posledica urušavanja objekta. Niz prelaznih prostora novog objekta je pridodat različitim načinima konzervacije i karakteru njihove pozicije, orijentacije, uvodeći komplementarne prostore u sam objekat. Krovna betonska ploča koja oponaša topografiju područja definiše kontinualni prostor kao sistem sudova ili membrana kojima su dodeljene različite uloge u zavisnosti od orijentacije prostora i stepena korisnosti ukućanima.

Materijalizacija objekta je kao i mnogo toga unutar njega – dvojna, kontrastna. Odjeci prošlih vremena su sveprisutni u kamenoj strukturi prvobitnog objekta, upućujući na tradicionalne tehnike gradnje i obrade materijala. Novoizgrađeni segmenti se lako prepoznaju zahvaljujući dominantnosti poliranog betona i stakla. Susret dva udaljena vremena, pomirenje dva različita graditeljska stanovišta. Interpolacija predstavlja ključni princip na kom počiva projektantski pristup autorskog dua koji iz ruševine bogate uspomenama gradi složenu mrežu prostora, ambijenata, materijala i vizura, kao okvira za budućnost.

Predrag Marković d.i.a.

#6/65 Arhitekta

SVETSKA ARHITEKTURA

Artikulisana interpolacija

/ Cristalleries Planell u Barseloni / Harquitectes

V

eć nekoliko decenija, u arhitektonskim krugovima Španija se smatra jednom od najplodnijih sredina u atlasu savremene arhitekture.

Među brojnim autorskim, osobenim, prepoznatljivim biroima, formiraju se grupacije, u zavisnosti od interesovanja i stavova koje zastupaju. Nisu retki biroi kojima je vernakularni način gradnje i razmišljanja o arhitekturi blizak a među njima se posebno izdvaja kvartet H arquitectes. Okosnicu biroa čine četvorica prijatelja, kolega sa fakulteta, danas ravnopravnih partnera. Njihov rad se uvek vezuje i sagledava u odnosu na vernakularnu arhitekturu Katalonije iz koje potiču, u kojoj žive i rade. Iako su na početku svog zajedničkog rada akcenat stavljali na formalnu pojavnost objekata, praktični rad ih je ubrzo usmerio ka ovladavanju i usavršavanju znanja vezanih za konstruktivne procese, svojstva lokalnih materijala i potragu za novim oblicima njihove primene u savremenoj arhitekturi.

S vremena na vreme, ovi prijatelji i saradnici odlaze na zajednička

Arhitekta #7/66

studijska putovanja; na početku su ona bila posvećena otkrivanju najvažnijih ostvarenja savremene arhitekture (objekti Herzog&deMeuron, Peter Zumthor, Eduardo Souto de Moura…) ali su, prateći profesionalno usmerenje počeli da proučavaju specifične oblike regonalnih arhitektura podneblja koja su posećivali. Sasvim logično, svoju arhitekturu opisuju kao tihu, svedenu, povučenu, nenametljivu ali se ne plaše izazova projektovanja većih, značajnijih referentnih objekata. Kako se može reći da je njihova arhitektura u velikoj meri kontekstualna, usko vezana za područje Katalonije, njena klima igra značajnu ulogu u procesu projektovanja. Pri tom, arhitekte se, prilikom rešavanja pitanja toplotnog komfora unutar objekta, prevashodno orijentišu na upotrebu lokalnih materijala i modifikovanje njihovih odnosa kako bi ostvarili željeni efekat. Često koriste „dupli zid“ tj. dvostruku fasadu koja se sastoji od spoljašnjeg i unutrašnjeg segmenta između kojih je vazduh upotrebljen kao termalni bafer.

Projektant: H Arquitectes Lokacija: Četvrt Les Corts, Barselona, Španija Kategorija: Kulturni centar Projektantski tim: David Lorente, Josep Ricart, Xavier Ros, Roger Tudó Saradnici : Blai Cabrero Bosch, Montse Fornés Guàrdia, Toni Jiménez Anglès, Berta Romeo, Carla Piñol, Xavier Mallorquí, Andrei Mihalache Konstrukcija: DSM architects Prostorno planiranje: ARS project Površina: 1694.0 m2 Godina projektovanja: Konkurs 2010.

Projektovanje 2012-2014.

Izvođenje 2014-2016.

Klijent: BIMSA (Barcelona d’Infraestructures Metropolitanes SA) Nagrade: Ex-Aequo Prize of ‘Architecture of Brick Hispalyt XIV’, Prize ‘Mapei to sustainable building’ 2017, ‘BB Construmat 2017’ Prize, selected in the ‘FAD 2017 Awards’, Posebna nagrada ‘Ciutat Barcelona 2016 Awards’, Detail Prize 2018 Fotografije: Adrià Goula

#7/67 Arhitekta

Artikulisana interpolacija

Takođe, autori u svom pristupu neretko reinterpretiraju klasične elemente gradnje, poput masivnog zida, kom menjaju ili oduzimaju slojeve kako bi na što jednostavniji ali i jeftiniji način postigli željene kvalitete prostora. Njihov stav je da svaki materijal koji se koristi u objektu, istovremeno mora zadovoljiti što je moguće više zahteva.

Tako se svojstva materijala koriste u najvećoj mogućoj meri, istovremeno učestvujući u pojavnom, konstruktivnom i fizičkom aspektu objekta. Za njih je od najveće mogućeg značaja mogućnost (obaveza) da u potpunosti kontrolišu proces izvođenja kao vid provere valjanosti detalja i dostizanja projektom definisanog kvaliteta prostora. Savladavanje specifičnih, složenih problema je moguće samo uz tesnu saradnju sa vrhunskim stručnjacima različitih profila pri čemu razmenjene informacije neretko vode ka inovativnim i efikasnim rešenjima. Takav slučaj je i sa renoviranim i nadograđenim objektom nekadašnje staklare u Barseloni, koji je nakon intervencije dobio i novu namenu.

Strogo tipološki gledano, projekat Cristalleries Planell predstavlja projekat renoviranja i konverzije nekadašnje fabrike stakla u poznatoj četvrti Barselone - Les Corts. U ovom objektu su danas smešteni kulturni centar za edukaciju odraslih, konzorcijum za standardizaciju jezika i hotel. Trougaoni oblik predmetne parcele kao i prethodna postavka objekta su u velikoj meri odredili razvoj projekta renoviranja. Dve stranice objekta, sa sačuvanim original-

Arhitekta #7/68

nim fasadama, sagrađene su 1913. godine i nalaze se pod zaštitom države. One nisu potpuno rekonstruisane kao što je čest slučaj sa savremenim projektima renoviranja već su sačuvane, u svom ruiniranom stanju. Objekat u celosti zauzima parcelu i predstavlja sastavni deo urbanog pejzaža četvrti. Kombinovani program se prostire kroz četiri nivoa dok atrijumi koji se nalaze u severo-zapadnom i jugo-istočnom delu objekta imaju višestruku ulogu. Oni ujedinjuju novu i izvornu strukturu, poboljšavaju prirodnu osvetljenost učionica i predstavljaju ključnu toplotnu i zvučnu barijeru.

U novom projektu, materijali su korišćeni u svom izvornom obliku,

bez posebnih obrada i završnih slojeva. U unutrašnjosti, površine su najjednostavnije obojene u belo. Postojeće fasade su iskorišćene kao ključni činioci održivog energetskog koncepta objekta koji uključuje novoprojektovane volumene od crvene opeke koji su ispunili trougaonu parcelu. Kao što se u osnovi može uočiti, na svojoj južnoj strani, nova struktura je povučena 2 metra od fasade.

U samom objektu, različite zone formiraju javni prostor sa „džepovima“ kontrastnih boja opeke. Sam unutrašnji prostor tako deluje kao kolaž različitih vrsta opeke iz različitih epoha, stvarajući jedinstvenu estetiku prostora koji lepo stari.

#7/69 Arhitekta

Artikulisana interpolacija

Arhitekta #7/70

Osim pažljivog pristupa renoviranju nekadašnjeg industrijskog objekta, odmerene upotrebe materijala i razmere intervencije, jedna od najznačajnijih odlika ovog projekta je korišćenje prirodnih zakonitosti kao osnove za projektovanje sistema klimatizacije.

Presek kroz objekat na najbolji način ilustruje način kontrolisanja i korišćenja vazduha prirodnim putem tj. korišćenjem Venturijevog efekta. Upravo taj aspekt projekta renoviranja fabrike stakla privlači najveću pažnju arhitekata i istraživača jer predstavlja spoj lokalnog, praktičnog znanja i inovativnih tehnoloških rešenja, zasnovanih na prirodnim zakonitostima. Problem prostrujavanja objekta koji su solarni dimnjaci na ovom projektu morali da savladaju je bio vršni protok od 15.000 m3 vazduha po satu tokom letnjih meseci. Solarni dimnjaci suštinski funkcionišu kao prirodni odušci, koji izbacuju zagrejani vaduh iz prostorije, u ovom slučaju čitavih delova objekta. Kako se radilo o unapređenju sistema koji se zasniva na prirodnom fenomenu i geometriji objekta, česte konsultacije sa stručnjacima su pružale samo delimičan uvid u funkcionalnost i efikasnost rešenja. Na kraju, bez prave, sveobuhvatne simulacije, arhitekte su morale doneti konačnu odluku i garantovati za uspešnost rešenja.

#7/71 Arhitekta

Artikulisana interpolacija

Zagrejani vazduh se kreće kroz pokriveni, četvorospratni atrijum, struji kroz trase i unutrašnje zidove prema hodnicima i na kraju u projektovani procep izmedju ETFE spoljašnjeg pokrivača i crne PVC membrane. Tu se vazduh efektom staklene bašte dodatno zagreva i dobija na brzini strujanja nakon čega kroz vrhove solarnih dimnjaka napušta objekat. Četiri solarna dimnjaka su blago nagnuta u pravcu kretanja sunca kako bi se lakše ostvarili ciljani toplotni dobici i snaga strujanja. Zahvaljujući Venturijevom efektu horizontalno strujanje vazduha kroz instalacione kanale i vrhove dimnjaka osigurava i ojačava protok vazduha u objektu.

Na izvestan način solarni dimnjaci se mogu doživeti i kao projektantski osvrt na nekadašnju industrijsku prirodu ovog objekta. Još jedan detalj prisutan na renoviranom objektu a svojstven nekadašnjoj staklari su kvadratne staklene prizme. Te prozračne partije na fasadi naglašavaju i osvetljavaju zatvorene prostore u severo-zapadnom i jugo-istočnom delu objekta, odakle zagrejani vazduh počinje svoje kruženje po objektu. Kako bi se u potpunosti iskoristio potencijal prirodnog ventilacionog sistema u atrijumu na jugo-istočnom delu objekta, projektanti su bili prinuđeni da povećaju visinu objekta. Kako

Arhitekta #7/72

#7/73 Arhitekta

Artikulisana interpolacija

bi istrajali u svojoj nameri formiranja solarnih dimnjaka bez promene strukture i materijalizacije objekta, arhitekte su odlučile da dodatnu visinu objekta materijalizuju upotrebom lakih materijala, opeke i staklenih prizmi odgovarajuće debljine kao i lakog, prozirnog krovnog pokrivača, izrađenog od ETFE membrane. Tako su projektanti upotrebom različitih vrsta opeke savladali ozbiljne konstruktivne izazove a istovremeno zadovoljili sve zahteve konstrukcije i građevinske fizike.

Projekat koji je započet kao konkursni rad 2010. godine otvoren je za javnost 2016. godine. U međuvremenu, tokom razvoja početnih ideja i njihovog prevođenja u realno i upotrebljivo stanje, projektanti

Arhitekta #7/74

nijednom nisu odstupili od svojih načela: svedenosti, nenametljivosti, upotrebe visoko kvalitetnih i postojanih lokalnih materijala. Intervencija na originalnom objektu je velika ali način i mera sa kojom je ona izvedena čini ovo delo jednim izuzetno uspešnim primerom interpolacije. Sačuvani izvorni segmenti i njihov odnos prema novoj strukturi jasno govore o međusobnom poštovanju materijala i epoha, izraza i pristupa projektantskom zadatku. O uspehu ovog projekta možda najbolje govore brojne međunarodne nagrade, među kojima su Mapei nagrada za održivu arhitekturu, Ex-Aequo i nagrada časopisa Detail.

Predrag Marković d.i.a.

#6/75 Arhitekta

SVETSKA ARHITEKTURA

Piše: Mina Uverić, m. i. a.

Pomešaj sivu i zlatnu Fondazione Prada, eksterijer

Arhitekta #7/76

Objekat: Fondazione Prada Arhitektonski biro: Office for Metropolitan Architecture (OMA), Roterdam, Holandija Arhitektonski tim: Rem Koolhaas, Chris van Duijn (glavni projektranti), Federico Pompignoli (projekt lider) | Arhitektonski tim – izvođački projekat: Anna Dzierzon, Jonah Gamblin, Ross Harrison, Hans Hammink, Matthew Jull, Taiga Koponen, Vincent Konate, Andres Mendoza, Susanan Mondejar, Vincent McIlduff, Sasha Smolin, Michaela Tonus Lokalni arhitekta: Massimo Alvisi (Alvisi Kirimoto & Partners), Rim, Italija | Inženjering konstrukcije, mašinski i elektro inženjering: Favero & Milan, Milano, Italija, SCE Project, Milano, Italija, Prisma Engineering, Saonara, Italija | Inženjering akustike: Level Acoustics, Ajndhoven, Holandija | Inženjering rasvete: Les Eclaireurs, Erco, Zumtobel Scenografija: dUCKS Scéno | Fasada: Cymat Technologies Ltd. (aluminijumska fasada – alu pena), AZA Aghito Zambonini (aluminijumska i fasada ogledalo), Fantini Group (travertin), Teknolitos (zlatni list) | Klijent: Fondazione Prada, Milano, Italija | Lokacija: Largo Isarco, 2, 20139 Milano, Italija | Program: Kultura i umetnost | Površina objekta: 18 900 m2 Realizacija projekta: 2008 – 2018. g.

Fotografije: Bas Princen, Delfino Sisto Legnani and Marco Cappelletti, Ivan Baan

Fondazione Prada, eksterijer, ulaz

U

eri brutalne potrošnje umetnosti, pretvaranjem stare industrijske lokacije na jugu Milana u hram umetnosti, na 18 900 m2 stvoren je minijaturni polis u kome se u interakciji arhitekture i umetnosti pomeraju granice i ostvaruje nova kompleksnost.

Fondazione Prada je osnovana od strane modne kuće Prada 1993. godine, kao kulturna organizacija posvećena umetnosti, filmu, filozofiji, nauci. Projekat novog sedišta Fondazione u Milanu predstavlja kamen temeljac saradnje modne kuće Prada i Rem Koolhaas-ove arhitektonske firme OMA (Office for Metropolitan Architecture).

Giorgio de Chirico - The Enigma of an Autumn Afternoon

Fondazione Prada, eksterijer

#7/77 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

Arhitekta #7/78

Novo mesto je rezultat transformacije bivše destilerije iz 1910. godine.

Oblikovanjem zglobne arhitektonske konfiguracije, kombinovanjem sedam postojećih industrijskih objekata sa tri nove strukture – Umetnički paviljon (Podium), Bioskop (Cinema), Kula (Torre); ostvarena je besprekorna koegzistencija između starog i novog. Egalitarni smisao projekta Rem Koolhaas objašnjava: „Projekat nije ni očuvanje starog, ali ni nova arhitektura; dva uslova koji se obično sukobljavaju, ovde su u stanju stalne interakcije, čiji je rezultat zbir fragmenata koji nisu zamrznuti u jednu sliku i ni jedan ne dominira.“

#7/79 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu Fondazione Prada, aksonometrijski prikaz

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Glavni ulaz Kafe / bar Luce Laundž Ukleta kuća (Hounted House) Natkriveno dvorište Galerija Podium Galerija Beam Biblioteka Terasa

10.

11.

12.

13.

14.

15.

Severna galerija Ofis zona Auditorijum Multimedia Galerija Cisterna Južna galerija Velika hala (izložbeni i prostor za odlaganje) 16. Torre (kula) 17. Tehnička zona.

Fondazione Prada, dijagram

Fondazione Prada, masterplan

Arhitekta #7/80

Fondazione Prada, osnova prizemlja

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Glavni ulaz Kafe / bar Luce Laundž Ukleta kuća (Hounted House) Natkriveno dvorište Galerija Podium Galerija Beam Biblioteka Terasa

10.

11.

12.

13.

14.

15.

Severna galerija Ofis zona Auditorijum Multimedia Galerija Cisterna Južna galerija Velika hala (izložbeni i prostor za odlaganje) 16. Torre (kula) 17. Tehnička zona.

Fondazione Prada, presek A - A

#7/81 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

Fondazione Prada, Umetnički paviljon – Podium

Projekat je kolaž u kontrastu: novo – staro, horizontalno – vertikalno, široko – usko, svetlo – tamno, otvoreno – zatvoreno. Kontrast postoji i u spektru izabranih materijala: čelik, aluminijum, zlato, gips, drvo, kamen, plastika, beton, staklo. Nisu samo precizni detalji, strukture i teksture koje čine čuda, već je to vešta kombinacija svih ovih elemenata. To je iznenađujuća i snažna borba materijala i konstrukcije, čija je posledica kompleksna arhitektura koja, kao sinteza neprekidne slojevite heterogenosti, promoviše nestabilnost i otvoreno programiranje u kome će se umetnost i arhitektura dopunjavati.

Na ovaj način Rem Koolhaas dostiže vrhunac arhitektonskog jezika, novu suptilnost i osetljivost za detalje i kontekst, pri čemu istorija nije brisana, već konzervirana u glamuroznom ruhu. U starom kompleksu je pomešao kreativno očuvanje starog i hrabru novu arhitekturu.

Njegov intelektualni identitet oslonjen na duh nadrealizma, u potencijalnoj ulozi arhitekture kao fizičke manifestacije narativa, odupire se modernističkoj racionalizaciji tako što običnu zgradu ostavlja sačuvanu u prvobitnom izgledu, ali je uzdiže na najviši stepen estetičnosti time što je pokriva zlatom. To je scenografija koja podseća na sliku ranog nadrealiste Giorgio de Chirico-a (1888.-1978.) „Enigma jesenjeg popodneva“, na kojoj je zaustavljen trenutak u kome je sunce pozlatilo fasadu. Prozrevši ontologiju rezultata, materijal kao simbol izraza u kreativnom smislu stiče bazičnu umetničku vrednost, na osnovu čega oronula minijaturna kula u centru kompleksa, tzv. „Ukleta kuća“ (Hounted House), postaje glavni događaj projekta. Zlatna kuća obasjava kompleks i distribuira energetsku auru oko lokacije.

Arhitekta #7/82

Fondazione Prada, Cinema

Fondazione Prada, paleta materijala

U Koolhaas-ovoj scenografiji „pomešaj srebro i zlato“, dve nove zgade na severu i jugu lokacije, Umetnički paviljon (Podium) i Bioskop (Cinema), nisu samo nasumični skup; one se kombinuju, preklapaju i spajaju sa postojećim zgradama. Između njih se otvara trg čija se veličina udvostručava u ogledalu fasade jedne od zgrada.

Umetnički paviljon je ogroman kubus u stilu Mies van der Rohe-a, izgrađen od konvencionalnih materijala – stakla i mermera. Donji nivo je potpuno zastakljen i bez stubova. Suprotno od oskudne arhitekture donjeg nivoa, gornji nivo je pokriven aluminijumskom penom duboke mehuraste strukture, čija srebrna svetlucavost na rastojanju opada do sive.

Isti materijal, Alusion™ Stabilized Aluminum Foam (tip Open-Cell, Cells Open on Two Sides), u panelima dimenzija 2 440 x 1 220 mm, primenjen je i u enterijeru kao zidna i plafonska obloga galerija. Mehurasta tekstura je postignuta injektiranjem vazduha u otopljenu disperziju aluminijuma sa česticama keramike, koje stabilizuju vazdušne mehure. Paneli su izrađeni od 20% recikliranog materijala, sa mogućnošću 100% reciklaže.

Implementirani materijal poseduje potrebne performanse: otpornost na koroziju, malu specifičnu gustinu, veliku jačinu i akustičku izolaciju. Fleksibilan i participativan dizajn galerijskog prostornog repertoara predstavlja potencijal za izlaganje bilo koje vrste umetnosti.

Druga zgrada, Bioskop – multimedijalni auditorijum, prati osnovni oblik industrijske hale. Delimičnim ukopavanjem ispod nivoa tla i oblaganjem ogledalasto poliranim čelikom, ostvaren je vizuelno upijajući prostor. Otvaranjem bočnih strana prema dvorištu sa velikim dvostrukim vratima, njene funkcije se proširuju ka spolja. Iznutra, bioskopska sedišta se mogu pretvoriti u ravan pod, pružajući mogućnost da se prostor koristi za javne događaje ili kao dodatna galerija.

#7/83 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu La Torre, eksterijer

I pored toga što u ovom projektu izražava neočekivani respekt prema kontekstu, što mu inače nije praksa, arhitekta igrom sa ekstrudiranjem betonske Kule (Torre) na severnom obodu fondacije, u smislu visinske razmere, uspostavlja trezveni kontrapunkt sa ansamblom starih i novih zgrada, i završava transformaciju napuštenog industrijskog kompleksa.

Ritmovi bele siluete sa isečcima od stakla pojačavaju vizuelni kvalitet fasadne kompozicije lokacije u kojoj se Kula afirmiše kao svetionik umetnosti. Slojevita heterogenost ove dinamične strukture, kao posledica razlika u spratnim visinama, konfiguraciji osnova i orijentacijama, implicira repertoar različitih izložbenih uslova, koji zajedno definišu arhitektonsku viziju fondacije kao spoj suprotnosti i fragmenata. Spoljna fasada, formirana smenjivanjem betonskih i staklenih površina, omogućava dramu svetlosti na različitim spratovima sa severne, istočne i zapadne strane, do najvišeg galerijskog nivoa izloženog zenitalnoj svetlosti.

Arhitekta #7/84

Prada Torre, osnova prizemlja

1.

2.

3.

4.

5.

Ulazni foaje Tube Lift Garderoba Izložbeni prostor

Prada Torre, presek B – B T

6.

7.

8.

9.

10.

Kafe Torre Kafe terasa Kuhinja Tehnička zona Krovna terasa

Kula je uspostavljena od devet nivoa ogoljene betonske konstrukcije, visine 60.96 m i površine 2 000 m2, minimalističkih belih kocki, naslaganih u generičkoj čeličnoj strukturi na način da se plafonska visina povećava od 2.7 m u prizemlju, do 8 m na najvišem spratu, i da geometrije osnova pojedinih nivoa alterniraju između pravougaonog i trapezoidnog oblika, pri čemu su prednapregnute armirano betonske ploče konzolno prepuštene od stepenišnog i liftovskog jezgra na južnoj strani, dok se na severu pravougaoni blokovi projektuju preko trapezoidnih, zajedno stvarajući nadstrešnice iznad javnih prostora. Kako bi se izvršila raspodela opterećenja, puni betonski zidovi debljine 0.5 m

konstruktivno deluju kao noseće grede. Masivna dijagonalna struktura (Tube), kao lebdeći gotički kontrafor podupire južni zid, obuhvatajući kablove koji sprežu konstrukciju i stabilizuju ceo volumen. Osnova tube je situirana unutar pružanja skladišne strukture koja tangira Kulu.

Za projektovanje Kule upotrebljena iznenađujuća mešavina materijala vidljiva je još od ulazne zone, koja je naglašena transparentnim plastičnim stubovima pozicioniranim naspram puta, kao prepreka koja definiše i povezuje spolja i unutra. Ovakvim narativom je razbijena tektonska disciplina da bi se harmonija uspostavila u široj dimenziji mentalnih slika.

#6/85 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

Prada Torre, osnova 1. sprata

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Ulazni foaje Tube Lift Garderoba Izložbeni prostor Kafe Torre Kafe terasa Kuhinja Tehnička zona Krovna terasa

Prada Torre, osnova 9. sprata

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Ulazni foaje Tube Lift Garderoba Izložbeni prostor Kafe Torre Kafe terasa Kuhinja Tehnička zona Krovna terasa

Arhitekta #7/86

Detalj 1, vertikalni i horizontalni presek kroz fasadu i međuspratnu konstrukciju kule

1.

Zid od prednapregnutog 12. betona, 50 mm; 13.

2. Eloksirani aluminijum sa jezgrom od polistirenske pene; 14.

3. Fasadna šina od pocinkovanog čelika, 20 x 80 mm; 15.

4. Konzola za pričvršćivanje fasadne šine za vertikalni 16. fasadni zidni nosač; 5. Dvostruko zastakljivanje; 6. Konvektor; 7. Neprozirni crni film; 8. Fasadna AB konzola; 9. Pocinkovani aluminijum, savijen i eloksiran; 17.

10. Električni grejni kabl; 11. Međuspratna k-ja: 18.

Travertin ploče, 20 mm, Duple keramičke pločice, 20 mm, Izolacije od mineralne vune, 100 mm, Lebde i pod, AB ploča, 40 mm;

Aluminijumska rešetka; Uvučeni T-profil od pocinkovanog čelika; Pocinkovani aluminijum, savijen i eloksiran; Fasadni nosači, galvanizovani čelik, 30 x 130 mm; Fasadna konstrukcija: OSB panel, 12 mm, 2 x gips kartonske ploče, 2.5 mm, Na metalnoj potkonstrukciji, 100 mm, Izolaciona kamena vuna, 80 mm, Zid od prednapregnutog betona, 50 mm; Pocinkovani aluminijum, savijen i eloksiran; Eloksirani aluminijum sa jezgrom od polistirenske pene.

#7/87 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

U otvorenoj ostakljenoj cirkulacionoj zoni nalazi se lift koji vodi do panoramskog krova na visini od 160 m, sa kabinom obloženom ružičastim oniksom, montiranim na staklenim panelima sa pozadinskom rasvetom. Koloraturna dubina kamena je ostvarena prethodnim dvomesečnim potapanjem u boju.

Torre, stepenište

Cirkulacija, kao integracija promena mentalnih i fizičkih aspekata pojavnosti prostora, ostvaruje promenljivo energetsko polje i osećaj angažovanosti posmatrača. Stepenište kežualne elegancije detalja, projektovano kao emulzija stakla, aluminijuma i iverice, čija se neužurbanost ogleda u formama koje ga okružuju, je ujedinjujući element različitih prostornih utisaka, za koje je i sam autor komentarisao da je „postalo energetski nabijen arhitektonski element“. Stepenišni podesti, pokriveni samo rešetkom koja otkriva netretirane roze gips kartonske ploče, su još jedan primer neočekivane kombinacije materijala i struktura.

Arhitekta #7/88

Torre, lift kabina obložena ružičastim oniksom

Minimalistički galerijski prostori, privremene umetničke instalacije

Maštovit projektantski čin intrigantnog obrta tipologije bele kocke putem akta svojevrsne spregnute konstrukcije, nudi arhitektonski gotovo minimalističke ali neponovljive prostore za stalnu postavku, Atlas, fokusiranu na modnu umetnost u periodu od 1960. – 2016. godine, i privremene umetničke instalacije.

#7/89 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

Kafe Torre

Kafe Torre na šestom spratu, projektovan sui generis, sadrži eklektičnu kompoziciju originalnog nameštaja bivšeg Four Seasons Restaurant iz Mies-ove Seagrem zgrade u Njujorku, koji je dizajnirao Philip Johnson (1958), elemenata Carsten Höller instalacije The Double Club (2008-2009), tri skulpture Lucio Fontana-e (Cappa per caminetto, 1949 i Pilastro, 1947, od glazirane polihrome keramike, i Testa di medusa, 1948-54, od staklene paste mozaika i cementa), kao i izbor slika William N. Copley-a, Jeff Koons-a, Goshka Macuga-e i John Wesley-a. Inspirisan tradicijom italijanskih restorana, zidovi prikazuju ploče umetnika posebno napravljenih za restoran od strane John Baldessari-a, Thomas Demand-a, Nathalie Djurberg & Hans Berg-a, Elmgreen & Dragset-a, Joep

Arhitekta #7/90

Van Lieshout-a, Goshka Macuga-e, Mariko Mori-a, Tobias Rebherger-a, Andreas Slominski-og, Francesco Vezzoli-a i John Wesley-a.

Krovna terasa, formulisana kao fleksibilan bar, odlikuje se svetlo – tamnim optičkim podnim ornamentom od travertin pločica, i ogledalastom balustradom koja, stvarajući refleksiju, vizuelno ukida granicu između njenog realiteta i pogleda na grad. „Ona je samo pod i ograda“, prema rečima arhitekte, ali je „iznenađujuće koliko je malo potrebno da napravite arhitektonski prostor“.

Prostorni potencijal industrijske arhitekture velike cisterne je podela na tri vertikalne strukture koje su povezane spoljašnjim balkonom. Ovakva konfiguracija nudi različite vizure na izložene eksponate.

Kafe Luce

Genius loci je komentar na italijanski stav prema svojoj prošlosti u vidu kafea Luce, dizajniranog od strane filmskog reditelja Wes Anderson-a. Na plafonske i zidne obloge je primenjena ornamentika iz Galleria Vittorio Emanuele, ikonične milanske zgrade. Forma nameštaja i furnirani paneli su reminiscencija na milanske kafiće iz 1950-ih i 60-ih godina.

#7/91 Arhitekta

Pomešaj sivu i zlatnu

Restauracija starih fabričkih zgrada

Stare fabričke zgrade i skladišta su unapređene sa obnovljenim fasadama i fenestracijom, kao i dodatnom strukturnom podrškom koja se odnosi na zemljotresne zone, kamufliranom svetlo narandžastom bojom.

Transformacijom stare industrijske lokacije u muzej umetnosti, u spoju starog i novog, projekat proširuje repertoar tipologija u kojima se umetnost može izložiti i podeliti sa javnošću. Od prostora, materijala i svetlosti, sa preciznošću, jednostavnošću i posvećenošću detaljima, projekat jeste pobeda nad istostima. Misterijom kompozicije kao hipostaziranog eha sinteze različitih arhitektonskih tonova, ostvarena je mešavina prostranstva i omeđenosti, grandioznosti i izdvojenosti, da izazove zabunu šta je obnovljeno, šta je renovirano, ili šta je dodato.

Rem Koolhaas je rekao: „Analizirali smo mesto i želeli smo da ostvarimo besprekorno stapanje starog i novog.“ Ostvarili su i potpisom raznolikosti potopili Fondazione Prada u zlato.

Fondazione Prada noću

Arhitekta #7/92

Fondazione Prada potopljena u zlato

#7/93 Arhitekta

Max Compact Exterior ZA ZGRADE SA KARAKTEROM

zajedno stvaramo Ovlašćeni distributeri EGGER, FUNDERMAX i CLEAF programa

Max Compact Exterior-HPL predstavlja visoko kvalitetan proizvod koji, zahvaljujući svojim karekteristikama pruža široke mogućnosti u projektovanju exterijera poslovnih i stambenih objekata. Proizveden kombinacijom visokog pritiska i visoke temperature, Compact se karakteriše izuzetnom otpornošću na uticaj atmosferilija, ekstremno niskih (-80 C° ) i visokih temperatura (+180 C°). Površinski PU sloj pruža otpornost na uticaj sunčevog zračenja i jednostavno uklanjanje neželjenih grafita. Neškodljiv je po zdravlje i životnu sredinu.

Dostupnost u minimalnim količinama od jedne table, mogućnost poručivanja različitih dimenzija kao i laka, jednostavna i sigurna montaža, omogućavaju kreativnu izražajnost, kako na velikim tako i na malim objektima.

U proizvodnom asortimanu se nalazi veliki broj jednobojnih dekora, drvenih i kamenih tekstura, a za još kreativnija rešenja postoji i mogućnost individualnog printa, odnosno štampe po želji.

Compact HPL . . . jer karakter treba da traje.

VRATA VRHUNSKI MATERIJALI

SAVREMENA OBRADA

Vrata izrađena sa EGGER CPL laminatima koji svojim karak teristikama pružaju maksimalnu otpornost na habanja i oštećenja.

Kvalitetan i odgovoran kadar, visokoproduktivnim mašinama, obrađuje materijal vodeći računa o svim detaljima i vašim željama.

Rumenački put 105a

Novi Sad, Srbija

www.lamex.rs

VELIKI IZBOR DEKORA Prirodna elegancija i inovacija u izradi površina s usklađenim godovima i strukturom.

Dočarava vizuelnu i taktilnu estetiku drveta.

@LAMEXNoviSad

#lamex_doo

copyright by

Rumenački put 105a

Novi Sad, Srbija

www.lamex.rs

@LAMEXNoviSad

#lamex_doo

IZDANJE BROJ 7 / April 2019.

7

CENA 1550 RSD