6 Zbir destrukcija Slika je bila zbir dodatih delova. Kod mene, slika je zbir destrukcija. Pablo Pikaso
1. Bulevar Sen Žermena se protezao pod bledom svetlošću. Goli platani, zgrade od obrađenog kamena, kafići nakićeni kao muzeji, butici koji odišu luksuzom. Madlin je pretekla mali elektrićni auto, upalila migavac i skrenula u Ulicu Sen Gijoma. Posle dvadesetak metara parkirala je skuter poprećno između ulubljenog smarta i drećavog terenca. Adresa koju joj je dao Bernar Benedik vodila je do jedne od lepših zgrada u ulici s velikim fasadnim ornamentima, nedavno renoviranim. Pozvoni na interfonu pokraj velikih ulaznih vrata od lakiranpe drveta. „Da?", prošaputa neki glas. „Gospođo Lorenc?" Nema odgovora. Madlin odlući da se poigra: „Dobar dan, gospođo, ja sam iz policije. Istražujem nestanak poslednjih slika koje je vaš bivši muž naslikao. Možete li da mi posvetite nekoliko minuta da..." „Jebi se, govno od novinara!" Madlin poskoći iznenađena žestinom uvrede. Ne vredi insistirati. Ako je gospođa Lorenc u takvom raspoloženju, neće ništa postići. Pope se na vespu s drugom idejom u glavi. Prošla je Univerzitetskom, Brodskom, Raspajevim bulevarom pa sve do Monparnasa. Tek je u Odeskoj ulici Madlin pronašla internet kafe, zbijen između palačinkarnice i seks-šopa. Ušavši, zaklela se da neče otiči odatle dok ne ostvari ono šta je naumila.
2. Gaspar je stigao ranije nego što je trebalo. Gran kafe, koji se nalazio pored tezge s ribom, bio je pomalo starinska lokalna pivnica, ali nudio je dobru atmosferu: zidovi obloženi drvetom, B aumanove stolice od krivog drveta, stočiči, veliko ogledalo, pod koji podseča na šahovsku tablu. Sliku je upotpunjavao italijanski klematis, koji je davao mediteranski pečat viseči s plafona kao u baštenskoj kučici. U pola jedan sala je bila skoro prazna, ali polako se punila. Gaspar zatraži sto za dvoje i, i dalje stoječi, na sto stavi telefon, koji je bio jedva stao u njegov džep, te okači sako o stolicu. Zatim se okrenu šanku, poruči čašu kensija i upita može li da telefonira. Konobar ga pogleda zaćuđeno, pa i sumnjičavo, i pokaza ka telefonu na stolu: „Je l' pokvaren?" Gaspar se i ne okrenu.