Aleksandra Poter - Moj gospodin savrseni

pažljiva da naši razgovori budu površni, što je jedan od razloga što sam odlučila da joj ne ispričam ono što mi je Erni rekao. Deo mene želi da izravna račune, ali se drugi deo boji upetljavanja. Ubiti glasnika i sve to. Plus, naterao me je da mu obećam da ću čuvati tajnu. Ipak, stvarno je šteta. Mislim da bi Erni i Mejvi bili super par. „Oh, imam samo brata, Pedija, a on provodi Božić i Novu godinu u kćerkinoj vili u Španiji...” Veselo se osmehuje dok priča, ali njene oči odaju tugu. Oduvek sam pretpostavljala da je Mejvi usedelica, ali sada mi pada na pamet da je možda udovica. To bi objasnilo tužan pogled koji uvek ima, kao da nekoga žali, pomislim gledajući prst na ruci gde bi trebalo da stoji prsten.

Sigurna sam da nisam primetila prsten ranije, ali možda... „Nikada se nisam udavala”, kaže videvši šta gledam. „Oh, ja... nisam mislila” Videvši da mi je neprijatno, Mejvi me brzo teši. „U redu je, dušo, ljudi se često pitaju.” „Je l’ nikada nisi želela?” radoznala sam.

Ona trenutak okleva, kao da razmišlja o nečemu, a zatim hladno kaže: „Jednostavno se nikada nije desilo, to je sve.” Gurajući ruke u džepove svog prilično neinteresantnog vunenog kaputa, ona pokazuje grupu dece koja prave sneška na trgu. „Bože, pogledaj ih. Zar to nije divno?”

I tako se naš razgovor završava i nekoliko trenutaka zastajemo da ih pogledamo, umotane u šalove sa prugama i vunene rukavice, a njihova lica sijaju od nevinog uzbuñenja dok prave oči od dugmića i nos od šargarepe. I bez sumnje bi promenile temu i ja bih na sve zaboravila da nisam pogledala Mejvi i videla u njenim očima pogled koji protivreči osmehu na njenom licu.

To je onaj zabrinuti pogled ponovo. I upravu tu i tada znam zasigurno da ima mnogo više od onoga što mi Mejvi kaže. Samo ne znam staje u pitanju.

Ali, ovog puta sam odlučna da saznam. „Šta je, Mejvi?”počinjem nesigurno.

Ona ne odgovara i nastavlja odlučno da zuri napred, ali vidim kako joj se mišići na vilicama grče.

Zažalila sam. O, sranje. Zašto sam to uradila? Nije trebalo ništa da kažem. Šta me se to tiče?