Sandra brown kratak rez

Počeo je da shvata. „Zašto to misliš?”

Osvrnula se oko sebe, tražeći očigledne dokaze nečijeg ulaska, ali je shvatila da niko ne može da primeti sitne znake, osim nje same. „Klupica. Pomerio ju je.

Kao i neke druge stvari. Taj kombinezon na vratima kupatila.” Obgrlila se rukama, protrljala nadlaktice, prezirući i samu pomisao na to kako šapama pretura po njenom donjem vešu. „Ja nisam otvorila tu flašu vina. Pa onda knjiga u dnevnoj sobi. Nikad je ne bih ostavila tako. Krpe u kuhinji.” „A tvoja spremačica...”

Odmahnula je glavom. „Bio je to Krajton. Ima jedan film. Ne mogu da se setim njegovog naziva. Džulija Roberts je lažirala sopstvenu smrt kako bi pobegla od nasilnog muža. Ali on je krenuo da je traži i, kada ju je pronašao, on je... on je... poravnao kuhinjske krpe. Imao je jednu manu, opsesivno je voleo da kontroliše. Kada je ugledala te krpe, znala je...”

Prestala je da govori, shvativši koliko smeteno zvuči. Duboko je uzdahnula i umirila glas koji joj je treperio. „Zamolila sam te da odeš? Zašto si još uvek tu? Šta ti uopšte tražiš ovde, kad smo već kod toga?”

Ignorisao je ovo pitanje. „Sigurna si da je neko provalio u kuću?” „Potpuno sigurna.”

Kratko ju je posmatrao, a onda mirno rekao: „Trebalo bi da pozoveš policiju.”

Odmahnula je glavom. „Ako ti nisi spremna da ih zoveš, ja ću ih pozvati.”

Dok je kretao da uzme telefon, ona ga uhvati za rukav. „Nemoj da zoveš policiju.” „Ali, ako sumnjaš da ti je neko provalio u kuću...” „Ne sumnjam. Znam.” „Možeš li da kažeš da li je nešto uzeto?” „Nije provalio da bi krao. Provalio je da bi mi dokazao da to ume.” „Krajton?”

Videvši sumnju u njegovom pogledu, hitro mu je okrenula leđa i otišla u kupatilo.

Derek ju je pratio, ali je zastao na vratima. „Savetujem ti da ništa ne dodiruješ dok policija ne bude sve to istražila.” „Zar me nisi čuo, gospodine Mičele? Nemam nameru da prijavljujem ovo.