Sandra brown kratak rez

videla.”

Na Senfordu se jasno videlo razočaranje. „Sigurni ste?” „Sasvim. Ne poznajem ga.”

Senford se zavali i ispruži ruke na naslon dvoseda. Pogledao je Kejt. „Ja bih čašu vode ako imate.”

Kejt, koja je preko Džulinog ramena gledala fotografiju, spremno je đipila. „Naravno. Džuli?” „Ne, hvala.”

Mlada žena izađe, ostavivši Džuli samu sa dvoje detektiva, koji su je posmatrali s koncentracijom sličnom onoj s kojom je Derek Mičel proučavao sliku golog debelog čoveka. „Šta je posredi?” upitala je. „Sve nam prepričajte”, reč Senford. „Pljačku?” „Čitav događaj. Od trenutka kad ste vi i Pol izašli iz apartmana.”

Pogledala je Kimbalovu, čiji je izraz lica bio neumoljiv. Završila je svoj espreso i sada je sedela laktovima se oslonivši na kolena. Senford je i dalje bio zavaljen na naslon. Oboje su izgledali veoma usredsređeno.

Džuli strpljivo prepriča sve čega se sećala. Kad je stigla do trenutka kad je prvi put ugledala pljačkaša, zastala je. „Ako biste mi rekli šta vas posebno zanima, onda bih mogla...” „Ne želimo da bilo šta preskočite”, odgovori Kimbalova. „Nastavite, molim vas.”

Džuli je sačekala da Kejt uđe i posluži Senfordu vodu, a onda nastavi gde je stala i ispriča im sve, završivši sa dolaskom bolničara. „Sve dok nisu stigli, niko nije uspeo da me odvoji od Pola. Držala sam ga sve dok me na silu nisu odvojili od njega.”

Niko ništa nije rekao nekoliko minuta. Senford je otpio malo vode, a onda spustio čašu pored prazne šoljice koju je koristila Kimbalova. Kimbalova je prva prekinula neprijatnu tišinu. „Poslali smo i ostalima ove nove slike. Svi su odgovorili negativno kao i vi.” „Pljačkaš je na glavi imao masku, naočare i rukavice. Bilo bi nemoguće povezati ga sa čovekom na ovim fotografijama.” „Tako je”, reče Kimbalova. „Nismo ni očekivali da ćemo imati toliko sreće.