Kec iz rukava sandra brown

„U kojima poziva na bolje sudsko obezbeđenje i navodi koliko je puta lično molio gradske čelnike da odobre sredstva? Da, videla sam.“ „A drugi deo?“, pitala je pomoćnica mekšim glasom.

Holi je ustala sa stolice i prišla prozoru. „O tome da je jučerašnja tragedija možda posledica neke duboke i mračne tajne iz moje prošlosti?“ „Nije rekao ništa tako direktno, ali stiče se takav utisak.“ „Suviše je pametan da kaže bilo šta što bi moglo da bude protumačeno kao kleveta. Ali ideja je ubačena u um javnosti.“ „I u vaš, kako mi se čini.“ Holi je nastavila da zuri u prazno, okrenuta prozoru. „Sve dok ne saznam činjenice, nastaviću da se pitam da li sam ja odgovorna za ovo. Ako saznam da jesam, to će me zauvek proganjati.“ „Iako kažete da ste dobro, niste. Molim vas, idite kući. Pokrijte se preko glave i...“ Gospođu Brigs je prekinula zvonjava telefona na Holinom stolu. Javila se posle drugog zvona. „Kancelarija sudije Spenser. Da, tu je.“ Pruživši slušalicu Holi, rekla je: „Narednik Lester.“ Holi se vratila do stola i uzela slušalicu. Gospođa Brigs je izašla i za sobom zatvorila vrata.

Holi je rekla: „Zdravo, naredniče Lestere.“ „Predstavio sam se kao on da bi primila poziv.“ Stomak joj se stegao. Sklopila je oči. Ali u glavi joj je ostao prizor kako je gleda dok stojeći pored kauča žurno zakopčava šlic. Izašao je toliko brzo da nije imao vremena da upaše košulju ili zakopča kaiš. Nijedno od njih nije progovorilo ni reč. „Prekinuću“, rekla je. „Čekaj. Nemoj.“ „Nemoj više da pokušavaš ništa slično.“ „Saslušaj me.“ „Nema šta da se kaže.“ „Nisi baš u pravu, sudijo. Ima mnogo šta da se kaže.“ „Doviđenja!“ „Moramo da pričamo.“ „Ne, ne moramo. Definitivno ne moramo. Nemoj me više zvati.“ Prekinula je pre nego što je stigao još nešto da kaže. Hladnom i vlažnom šakom spustila je slušalicu. A onda je, prekrstivši ruke na stolu, spustila glavni na njih i pokušala da povrati kontrolu nad disanjem, što je bilo podjednako teško kao i da zaustavi sećanja na nju i Kroforda Hanta kako svlače odeću, nespretno se guraju dok ležu na uski kauč, njeno frustrirano stenjanje, njegovo nestrpljivo psovanje pre nego što je konačno ušao duboko u nju, kada je i ton zajedničkog stenjanja i psovanja sasvim promenio intonaciju.

Nakon jednog odlučnog udarca na vrata kancelarije, gospođa Brigs ih je otvorila. Holi je ustala i uspravila se. S praga, pomoćnica ju je pogledala s mešavinom zbunjenosti i brige. Ali izraz Holinog lica bio je nema naredba da se u ovo ne meša, da je čak i ne pita o čemu se radi.

Gospođa Brigs se nakašljala. „Žao mi je što vas uznemiravam, sudijo Spenser, ali rekli ste mi