BIBLIOTEKA SAVREMENI SRPSKI PISCI
Glavni i odgovorni urednik MILIČKO MIJOVIĆ Urednik MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV Tehnički urednik DEJAN MLADENOVIĆ
Ana Stjelja
ATAVI
NARODNA KNJIGA ALFA 2004
2
Kugla se okreće, tražim ljubav i molitvu u svetilištu. Samo na pozornici maske su pale.
3
4
KUGLA Kap po kap do jezera slasti, grumen po grumen do zemlje od zlata, dostići slavu pitanje je časti, zavladati svetom pitanje je sata. Kristalna kugla svet pokreće, sve ratove vodi i gradove ruši, Zemlju u dalekom svemiru okreće, pupčanom vrpcom tek rođene guši. Sva zelena polja u pepeo sivi, svu vedrinu neba nasiljem boji, tišina blažena više ovde ne živi, oterana pucnjem ranjene broji. Kapije Istoka otvoriće se sada i pustiti zveri da komadaju tela, pastiri će paliti i sopstvena stada, najkrvavija tad će počiniti dela. Spasenju ni traga, vremena su luda, pregršt je gladnih, iznemoglih usta, Bog nek' se javi, Hrist ili Buda, dok se spušta magla, hladna i gusta.
5
LJUBAV Mudrošću se ljubav stiče, hrabrošću se ona vodi, sretna zemlja nebu kliče putem koji carstvu hodi. Na stazama rajskog ploda, ispija se pehar časti, hvaljena je sveta voda, što pustinje može spasti. Tragom belih odora, mirisom što duše spaja, gde je kutak odmora, tu se neki krčag vaja. U njemu ćeš naći mir, jer ga ljubav stvara, to je rosnih kapi zbir, ime gospodara. Neka tvoje usne pune, izgovore slova tri, nek' se grudi kao strune, zanjišu kao sni. Iz tebe će kao iz reke, sve strasti isploviti, i tvoje će se staze meke u ljubav pretvoriti. Putniče, ne oklevaj, pusti da te vole, u pesmama ih opevaj, daj im glavne role! I pamti mudre reči, što govore preci stari, od ljubavi nema lepših ni divnijih stvari!
6
MOLITVA Sklapam sada ruke svoje verne, želim da izbegnem sve muke pakla, razmrsiću misli sigurne i smerne, dok ih svetlost Tvoja ne bude dotakla. Lepršaju godine Tvojom voljom vođene, tiha uspavanka pokatkad se čuje, pod tvojim su krilom i zvezde rođene, krst što se od toplog gvožđa kuje. A kad ponestanu mi reči, duša će moja govoriti snagom, robovanje zlu moraće da spreči Nečastivog, što je zatrovao tragom. Oprost ti samo tražim, molim, odlučna da ti čisto srce predam, nauči me da nepravde prebolim, s mudrošću ovaj svet da gledam. Molitvom ću ovom zaveštati bol, oslobođena stega, uskraćenih prava, ni kada bi Zemlja promenila pol, ne bi Tvoja, Bože, ugasnula slava.
7
8
SVETILIŠTE Prvi je krug, kuša ti strah, lutaš obezglavljen, korak je lak, odelo ti prekriva nepoznat prah, il' je to neki božiji znak. Drugi je krug teži, da znaš, sve tvoje strasti na videlo sad, u kosi ti neka nevidljiva vaš, možda je samo sustigla glad. Treći je krug tajna za sve, četvrti, peti, šesti što pre, ako se bojiš sudbine zle, na svako pitanje odgovaraj ''ne''! Sedmi je krug staza za greh osmom se skoro ne nazire kraj do devetog dopire zavodni smeh dalje nema ničeg, dalje je raj. Između neba i zemlje je dar, mesto što svakom oproštaj dâ, kamen ga čuva mudar i star jer to je ono što najbolje zna.
9
10
POZORNICA Kameni stubovi, vrata od kedra, teški zidovi koje hrani tama, sudbina skrivana, naizgled vedra, u biti najcrnja pikova dama. Zavodnim nedrima izaziva greh, osakaćenim telom proglašava stid, otužnim licima izmamljuje smeh, nevernim očima dokazuje vid. Snopovi svetlosti kad ožive san, i kad se koraci pretvore u beg, neke tuđe ruke ismevaju dlan, na očima povez, pod nogama teg. Tišina se igra sa puno gneva, a kao da govori hiljadu usta, izmaštana sreća o kojoj se sneva, koja večno ostaje želja pusta. Reči se kotrljaju ko' zamršene niti, glasovi se bore koji će pre stići, zbog slave se mora i nesrećan biti, al' mora se tronu najvišem prići. Zavesa svetli od najmekšeg pliša, spuštena na mesto kud odlazi tama, kad se galama mase polako stiša, pozornica je budna, ponajviše sama.
11
MASKE Ovo je kraj, maske su pale, nemoj se čuditi, došlo je vreme, skazaljke istine načas su stale, neko će poneti najteže breme. Jer laž traži žrtvu, roba, lancima okovanu, bezimenu lutku, ili si čuvar tuđega groba, ili gospodar u najdražem kutku. Ako si častan, ne stidi se toga, nemoj bežati niti se kriti, ako si, pak, hulio na Boga, doveka ti ćeš progonjen biti. Ipak se pazi oštrice mača, ne zanosi se mnogo pobede slašću, između maski smeha i plača, možeš se povesti demonskom strašću. Jer uvek ostaje zabluda stara, koje je od njih pravo lice, da li vatra bez ijednog žara, ili zločin bez svoga ubice. Ovo je kraj, maske su pale, stići će kazna svakog od nas, bilo smešne il' tužne, velike, male, ne skrivaju nikog, ne donose spas.
12
13
Ĺ˝ivot je ponor. Deli ga korak od vrha do dna. Nekoga potstaknu, a neko taj korak naÄ?ini sam.
14
15
BLUD Raščupane kose i umrljanog lica, hodale je ulicama strave, u telu je žar vatre, u srcu ubica, znala je da poraz njen negde slave. Oči ispijene od najgušćega dima, tražile su konak bar za ovo veče, morala je nekad grube dodire da prima, sad je svako mesto na grudima peče. Molila se Bogu da niko ne čuje, izustila je molitve tek prve reči, tad je preki vozač počeo da psuje, nije ni znao da će molitvu da spreči. U sebi je proklinjala noć, sebe više nije mogla da podnese, prizivala je neku silu koja ima moć, moć prašine guste sa tla da je odnese. I želja joj bi ispunjena samo do pola, jer joj je duša iščezla sa ovoga sveta, u zoru, nađena je gola, hladna, kraj nekog oronulog drveta.
16
17
PLOD Leži u pozi fetusnoga stvora, ne udiše vazduh, ne dotiče tlo, život prethodni, pakla vredna mora, što bolesti stvara i donosi zlo. Probuditi se možda neće spava, kao nevino biće željno novog sveta, njegovo srce, zaključana brava, njegovoj duši ovo telo smeta. Rašireni prsti ukočenog tela, glavu su obgrlili ne bi li se spasla, još samo gori koža visokoga čela, i duboke bore sa kojima je srasla. U onoj sobi pomračina ćuti, duh se izdiže kao radoznala zmija, isti položaj, isto stanje sluti, što se sopstvenim otrovom ubija. Ko je čovek,i zašto se rodi, u čiju se utrobu kada umre vraća, čija ga ruka tom izvoru vodi i koliko cenu za svoj život plaća?
18
ON I glina i kamen i vatra i voda, crvena, crna i boja od zlata, u njima se krije neka sloboda, s mukom stvarana k’o carska palata. Prstima veštim oblikuje priče, lica i tela, ljubav i greh, s njegovih dlanova lepota niče, kroz ponos i stid, plač i smeh. Kuda će stići njegova mašta, šta li će ruke stvoriti sada, njegov je kutak k’o rajska bašta negde u predgrađu velikog grada. Ekstaza čula, što s platnom se spoje, pokreti laki, al' nemirna duša, sada su sami, samo njih dvoje, prazninom ga svojom napada,kuša. Izazov je ući i prepustiti um, izvaditi život iz utrobe sna, dok je nebo tamno i mesec je pun, obrisi senke ga vode do dna. Ali on je večan, jer on stvara život i smrt od komada gline, ako ostane bez božijeg dara, ruke će vezati, plašt će da skine. I zidine starog spaljenog grada delo su ruku nekoga tvorca, on je pastir a dela su stada, pokorni čuvari usnulog dvorca. Kad magija prođe i nastupi dan, u zaborav pašće ta besana noć, a platno raspeto k’o njegov dlan, čuva u sebi svu njegovu moć.
19
20
OGLEDALO Na dvoru nekom začet je davno, rastao u kolevci što dukate prima, ime je tada nasledio slavno, gordošću svog lika da prkosi svima. Pod plaštom noći osvajao je svet, kruna mu se brzo širila na jug, pad moćnog tiranina označava let, krila teška, zakrpljena, isplaćuju dug. Sluge među sobom ljutu borbu vode, kako gospodara zaludeti smehom, kad mu čari samoće ove gode, kako odaje ne bi odisale grehom. Ogledalo ne sme ugledati oči, što se sudbe boje, od istine kriju, kad mu san kroz bolne grudi kroči, krvave se bitke kraj uzglavlja biju. Demoni ga jure, pale vatre gladi, telo jadno skrnave bez stida, zarobiti žele blistav um mladi, ostaviti oči bez jedinoga vida. Na dvoru nekom izdahnuo je davno, mir i spokoj dosegnuo je tad, ime je zauvek zaveštao slavno, ispustio dušu na oslobođeni grad.
21
22
PROSJAK Ustaje u zoru, tiho vatru pali, zaboravljen,od roda izbrisan, nekad su ga zlatnom jabukom zvali, nekad lepo odeven, očešljan,mirisan. Prošlost mu se kroz uspomene vraća, a nekad i one nestanu bez traga, svaka mu je noć od naredne kraća, niko i ne stiže do njegovoga praga. Oslobođen od bola i krivice teške, samo što je rođen i ništa više, njegov su usud ispunile greške, siroče je sveta, na licu mu piše. Ali on ipak ima svoje blago, što ostaje večno i nikad se ne troši, ma koliko ga neki nazivali vragom, i uslovi za život postajali loši. Amajliju jednu čuva,verno nosi, uvek ga ona snagom svojom prati, i kada krene na ulicu da prosi, i kad se kući,izmučen,sam vrati. Kada noć postane crna,gusta. kada mu samo oči osvetljavaju put, duša njegova nikad nije pusta, on ne može nikad biti ljut. Tad zasvetli jedan grumen zlata, i sveto lice što ga mirno gleda, iako zarobljen u sobi bez vrata, može lepšem carstvu da se preda. A noć poražena,odlazi daleka, ali,prvo jedan šamar prima, jer zora je na strani ovog čoveka, koji samo nju jedino još ima.
23
Magija proĹĄlosti
24
KULA S večeri sve živo utihne, osim jedne kule svete, u trenu se dah prošlosti udahne, na ćilimu nit zaplete. Oči lete svud da stignu, ne bi li u njoj bile, kad se teška vrata dignu, put je mekan, sav od svile. Žene žurno vodu nose, pesnik mladi frulu svira, neki starci novce prose, svako od njih sudbu bira. A more spaja što je nužno, jer ćuprija strogo zapoveda, da i nebo je mati dužno, svaki kamen drevni ispoveda. Tud je vojska prošla silna i ostavljala svoja čeda, i zemlja je na nju kivna, što joj nikad zaspat' ne da. Kroz polje se nemir širi, ne da mu plodnom stati, al' se istim mahom smiri, jer to jezde crni ati. Bol u grudima, pokret mačem, kapije se kule spuste, da li ja to stvarno plačem, il' je to od magle guste?
25
PUK Zveckaju novci u džepu od čoje, kroz baruštine novog sveta ove noge idu, s kaputom teškim, nepoznate boje, leđa su okrenuta tek okrečenom zidu. Mnoga tela tu priljubljeno stoje, mirisi su samo mešavina bola, nervozni se dlanovi počinju da znoje, dok u daljini gusta preliva se smola. Glasne pretnje prolomiše se masom, već otpoče pucati i koža pod strukom, jedna senka se probi golemim stasom i započe šetati pred čitavim pukom. Namrštenog lica, s pogledom strave, obrazi su goreli od pakosne gladi, u njegovoj su šaci zarobljene glave, pobedom se svojom neprestano sladi. Izgovorene reči označile su kraj, život im se ceo s nesrećom stopi, kao da se na nebo uzdigao zmaj, kao da ga neko od papira sklopi. Zveckali su novci u džepu od čoje, ostade samo barut, kao prah pepela, u teškom kaputu zakrvavljene boje, senke, što je, za tren, ovde proletela.
26
27
PRSTEN Hodnike mračne ja dugo već znam, tunelom prošlosti tumaram bez sna tajnu kad otkrijem dušu kad dam, od priče će ostati prstena dva. Prvi će stvoriti niti od zla, obojiti strašću što ne zna za kraj, samo umorna ruka kovačeva zna, da ruga se njegov zavodljivi sjaj. Drugi će stvoriti niti od zlata, kad kane suza iz svevišnjeg oka, tad će ga doneti pred rajska vrata, spustiti u kolevku večnoga toka. A kad se sretnu sudbe,grumena dva, i žena pod velom što istinu zna, zaludeće bogove i kraljevstva sva, zarobiti mitove i tajnu iz sna. Dva bela platna na koleno stavi, namaknu osmeh na lice plača, s maramom crnom na svojoj glavi poče dozivati usnulog vrača. Magijom drevnom, bez dodira ruke, istopi zlatne i niti od zla, u sebe zalije sve božije muke, nestade u trenu s onoga tla.
28
29
KRUG Igraju klovnovi, počinje parada nebo blešti, crveni od stida luduju ulice zatrovanog grada poslednja kap je, lanac se kida. Pod maskom viteza,nepoznat glas, poziv na pokolj, k’o poziv na čaj pod hladnim oklopom traži se spas putem što ne skreće i nema kraj . Žudnja se skuplja na izbečena lica skamenjena tela k’o skulpture stoje prve je redove zatrovala klica a na karti piše pakao za dvoje. A u zasedi čekaju dva tamna oka pogleda hladnog, sa željom za smrti pokretom hitrim, puminog skoka dahom bez milosti, da se krug zavrti. U krilu majke se kolevka ljulja prazna do beskraja, raspada na pola stopala bela u dubini onog mulja haljina se cepa, lome čaše sa stola. Potmule urlike stušti grom iz neba u pravi je čas, zaustavlja se krug u rukama preostali komadići hleba njegovom se cenom isplaćuje dug. Paradu klovnova je zamenila zora u odeždi čistoj, na anđela liči noć je bila samo zaboravljena mora o krugu ukletih, u sudbinskoj priči .
30
31
ZEMLJA
Miris truleži poput mržnje se širi, ulicama samo još bludnice hode, zemlja se teška s porazom miri, sada joj ponajmanje okovi gode. Ćutljiva, ruga se sebi, tone, ni bes je više obuzeti ne sme, svi je se anđeli potajno klone pesnici koji su joj posvećivali pesme. Ona je za sve kutija mračna, prepuna grabljivih ruku, dva su joj oka oslepela, plačna, ona se opire i naslabijem zvuku. Pokrstili su je imenom lažnim, jer laž je postala najslađa hrana, ni Bog joj se više ne čini važnim, stamena tu je postavljena brana. Ljubav je pogrdna reč što smeta, odbegle duše ismevaju je glasno, da li se to nazire kraj sveta, ili ga vešti oponašaju strasno? Boginje, gde ste u ovome trenu da posudite malo mudrosti nama, da, kad se sile iz crnih rupa pokrenu, zemlja ova ne ostane sama!
32
33
TVORAC
U početku beše samo tama, zgusnuta masa, hladna i siva, ni kapi vode,ni vatre plama, nijednog bića, ni mrtva ni živa. Tvorac se iznenada iz pepela diže, raširi krila od andjela data, korak po korak, sve bliže i bliže, dok ne stiže i otvori nebeska vrata. Pred njim se otkri veliko platno, s dlanova ispusti noć i dan, dan će roditi sunce zlatno, a noć će biti vreme za san. Šume će nastati od njegove vlasi, od suze što kanu nastaće vode, uzneće zvezdu nebo da krasi, a zvezde će sjajne mesec da rode. I jedno biće on će da stvori, lepotom svojom što uzdahe mami, što može da hoda,da voli,da zbori, da pokrene svet u večitoj tami.
34
SADRŽAJ
KUGLA SE OKREĆE, TRAŽIM LJUBAV I MOLITVU U SVETILIŠTU. SAMO NA POZORNICI MASKE SU PALE Kugla.....................................................................7 Ljubav...................................................................8 Molitva................................................................10 Svetilište...............................................................11 Pozornica.............................................................13 Maske.................................................................16
ŽIVOT JE PONOR. DELI GA KORAK OD VRHA DO DNA. NEKOGA POTSTAKNU, A NEKO TAJ KORAK NAČINI SAM. Blud.......................................................................18 Plod.......................................................................20 On..........................................................................21 Ogledalo................................................................23 Prosjak..................................................................25
35