onda je vodim sa sobom u kupatilo. „Hej, ma šta hoćeš? Ovo i nije baš mesto, a?" „Ne, čuj ..." Dajem joj dvadeset centi ili možda pedeset, možda jedan evro, moguće dva, i ne vidim. Stavljam joj u ruku. Mislim na onog tipa na parkingu. Kako ću se vratiti i reći mu da nemam više sitno. „Ovo je bunar želja, vidiš koliko ima novca na dnu?" Đin gleda u neku vrstu fontane u ovom kupatilu punom biljaka i šarenih zidova, crveno, ljubičasto, narandžasto i neka plava i žuta svetlost, a zidovi beli i ciglacrveni. „Daj ... Jesi li zamislila?" Ona se smeje, okreće se i baca novčić za svoju želju. U nadi da će se ostvariti, novčić pada na dno. Ja je sledim i bacam svoj preko ramena. Predivan let i novčić nestaje tonući posred vode u nekom čudnom cikcak kretanju da bi se smestio na dno, među hiljadu drugih snova i ponekom željom koja je, manje-više, ostvarena. Izlazimo u tišini, dok neki tip trkom ulazi, skoro nas oborivši i već otkopčava pantalone, ali onda se predomisli i skoro se baca na lavabo, povraćajući. Pogledamo se i počnemo da se smejemo, uz gađenje i odvratnost ... Bljak ... Zatvaramo vrata i odlazimo. Ostavljam petnaest evra na stolu i za tren smo napolju. Srećem Anhela, koji me pozdravlja. „Ćao, Step, koliko je vremena ..." „Da, da. Možda ću kasnije navratiti." On se, u stvari, zove Pjer Anđelo, još uvek se sećam, prodavao je strancima čudne slike na Trgu Navona, neverovatne mazarije za još neverovatnije sume. Neki Nemac, poneki Japanac, Amerikanac, njegovo čudno objašnjenje, na ne baš savršenom engleskom, i ode još jedan „paket" da bi jednog dana mogao da kupi svoj kafe. I kupio ga je, 'Anhel's'. „Pa? Je l' sve u redu?" „Budi mirna ... shvatio sam, nećeš da se zamaraš." Hvatam je i podižem na leđa. „Ne, daj, ma šta radiš!?" Smeje se i pokušava da me udari, ali se, naravno, samo pravi. „Ja ću te nositi ... Samo nemoj više postavljati pitanja." „Daj, spusti me na zemlju!" Prolazimo pored jedne grupice mladića i devojaka koji nas gledaju sa simpatijama – one sanjareći, a oni pomalo zbunjeni. Bar tako čitam na njihovim licima. I odlazimo. Cul de sac.32 „Evo, sad možeš da siđeš. Ovde je aperitiv od sireva i vina." Đin namešta jaknu koja se povukla i majicu koja je otkrila stomak, mekan i 32
Cul de sac – franc. slepa ulica, eorsokak (p.p.)
209