Krug podrške - neformalna mreža za podršku mladima

Na kakvu podršku mladi mogu da računaju u procesu osamostaljivanja, pitala sam Natašu Raičević, izvršnu direktorku udruženja GRiG.

GRiG je bio jedno od prvih udruženja (od 2005.) koje je počelo da nudi post-institucionalnu podršku sa projektom „Mreža podrške“, a kasnije se pojavilo mnoštvo drugih organizacija koje su stručne po pitanjima zapošljavanja, obrazovanja, socio-edukativnih ili terapeutskih usluga. U jednom trenutku stručnjaci tri organizacije civilnog društva: GRiG, Cepora i Moj Krug, odlučile su udružiti snage. „Do saradnje je došlo spontano“, priča Nataša: “Imajući dugogodišnje iskustvo sa ovom ciljnom grupom, prvo samo analizirali kakve usluge nedostaju i šta mi možemo da ponudimo. Cepora i GRiG su stavili svoje akreditovane programe rada na raspolaganje. GRiG decenijama sprovodi program obuke za socio-terapijske klubove, dok Cepora već duži niz godina obučava i usavršava rad mladih mentora.

U ovom našem malom krugu, kako smo ga nazvali Krug podrške, razmenili smo znanja i stavili ih u funkciju mladima – Cepora vodi socio-terapijski klub za mlade, GRiG individualnu podršku dok Moj krug okuplja mlade mentore koji imaju iskustvo života u zaštiti.“

U ovoj neformalnoj mreži snaga su različiti stilovi i pristupi rada - Cepora radi više kroz, njima svojstven, umetnički stil, sa akcentom na grupnom radu i kreativnom izražavanju, mladi mentori iz udruženja Moj Krug su tu za mlade da kroz svoje neprocenjivo iskustvo ponude vršnjačku podršku i korisno druženje, a GRiG je više angažovan kroz procesni deo, savetodavno-terapijski rad i reparirajuće iskustvo.

“Za nas je uzajamna saradnja sasvim logičan korak.“, naglašava Nataša i nastavlja: „Suviše je mladih kojima je potrebna podrška i sve organizacije koje nude različite vrste usluga su potrebne a zajednički cilj nam je da naša mreža bude što gušća, da kroz nju niko ne propada, da se što više mladih u njoj zadrži kada izlaze is sistema i kreću put samostalnosti.

U situaciji gde udruženja ovog tipa ne mogu očekivati preveliku podršku od strane sistema, nekada je teško opstati sam pa je i zato je saradnja važna”.

Snaga ove neformalne mreže je da mladi, kada dođu kod bilo koje od ova tri udruženja, imaju mogućnost da koriste različite oblike usluga. U tome Nataša posebno ističe važnost vršnjačke podrške koju provodi udruženje mladih „Moj krug“, a koja deluje kao most između mladih i svih usluga koje mogu da im se ponude.

”Mladi koji izlaze iz sistema pokušavaju da ne razmišljaju unapred o tome šta ta tranzicija znači a kada taj momenat dođe, neki i to doživljavaju kao još jedno odbacivanje. Iako su dok su bili u sistemu zaštite osećali mnogo nesigurnosti i borili se sa traumama, bili ljuti na sistem i stručna lica misleći da im oni određuju tok života, kada tu jedinu sigurnost koju imaju, moraju da napuste, to jako teško pada. Od njih se traži da počnu da funkcionišu samostalno a oni se za to ne osećaju spremni. Čini mi se da se od onih koji su najmanje dobili, najviše očekuje.

Ovo je samo mali, mali isječak iz cjelokupnog teksta Dijane Janković koji je dostupan u našem časopisu stranice 37.-40.