TEBI U LICE by Aleksandra Rasic

oVO ZUTO JE OBREZ

Književna radionica Rašić

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1(082.2) 7.038.53:82(497.11)”20” TEBI u lice : slem scena Srbije : zbornik poezije / [urednik Milan Mijatović]. - Beograd : Književna radionica Rašić, 2019 (Beograd : 3D+). 227 str. : slike autora ; 21 cm Sadrži i QR-kodove sa pesmama iz zbornika na kojima je živo izvođenje slemera i slemerki. - Tiraž 300. Beleske o autorima uz tekst. - Str. 5-13: Nastanak i razvoj slem scene u svetu i slem u Srbiji / Milan Mijatović. - Napomene i bibliografske rerence uz tekst. - Bibliografija: str. str. 14. ISBN 978-86-6351-054-8 а) Уметност -- Постмодерна -- Слем сцена COBISS.SR-ID 276930572

Urednik Milan Mijatović

TEBI U LICE slem scena Srbije zbornik poezije

Beograd, 2019.

UVOD Nastanak i razvoj slem scene u svetu i slem u Srbiji Slem je revolucionaran po načinu na koji se izvodi poezija. Slem je poetski performans! Performativno izvođenje poezije je ono suštinski važno što razlikuje slem nastup od dosadnih akademskih čitanja poezije.1 Ne postoji pesma koju iskusan slemer ne može izvesti u formi slem performansa. Ne postoje pesme koje se posebno pišu za slem nastup i one koje pišu pesnici koji nisu slemeri. Slem nije revolucija u načinu na koji se piše poezija, već u načinu na koji se izvodi poezija. Svaka pesma može da se izvede kao slem! Performans, publika i zajednica su sveto trojstvo slema. Zajednica (sabornost) nastaje u susretu između slemera na sceni i publike (Smith, 2003). Zanimljivi ljudi stvaraju magiju u nekom mračnom noćnom klubu u 1 ,,Prvobitni cilj mi je bio da privučem publiku za poeziju kao umetnost usmenog izražavanja. Ranih osamdesetih, čak i najobjavljivaniji čikaški pesnici (a verovatno i pesnici širom SAD-a), imali su malo ili nimalo publike kada bi javno čitali poeziju. Ono malo ljudi što je dolazilo na ta čitanja bi obično bili visoko stručna publika. Šira publika je gledala na čitanja poezije sa prezirom. Znao sam da je prezir publike prema tim čitanjima posledica načina na koji su bila izvođena: jednim beživotnim monotonim glasom bez ikakve brige za strukturu, ritam i tempo samog izvođenja – oni bi išli logikom da su reči jedino bitne, pa bi pesnici jednostavno deklamovali mumlajući svojim prijateljima sve vreme se pitajući zašto niko drugi ne dolazi da ih čuje. Slem je to promenio iz korena’’ (Smith, 2003, str. 117).

kome odzvanja dobra muzika u predahu između nastupa nekog zanimljivog pesnika ili pesnikinje. Jedan čovek sa vizijom je rekao da pesnici treba da rade zajedno. Da ne budu sebični i da ne pumpaju svoj ego, nego da rade timski na kreiranju jednog pesničkog glasa koji u sebi nosi mnoštvo različitih stilova. Kao uigrani tim muzičara na sceni. Pravilno je uočio da svaki džez muzičar u grupi svira drugačiji instrument. Ono što je želeo i na čemu je radio svih ovih godina je da svaki pesnik u timu bude drugačiji instrument. Da naše telo i glas budu instrument na sceni i da sarađuju sa drugim instrumentima (telima i glasovima) u stvaranju poetike koja prevazilazi pesnika pojedinca. Tako je nastao Team Slam, a to je koren pesničke slem scene u Čikagu. Čovek sa vizijom bio je Marc Kelly Smith. Korene slem scene treba tražiti u timskom slemu i u potrebi da pesnici sarađuju na sceni. Pesnici su tu zbog publike, ali su usmereni i jedni na druge u traženju jedinstvenog poetskog glasa. Počeci slem scene vezuju se za The Uptown Poetry Slam događaje u Green Mill-u, koje su organizovali Ron Gillette, Joe Roarty i Marc Smith, u novembru 1984. godine. The Uptown Poetry Slam događaji proizašli su iz Monday Night Poetry Reading (čitanja poezije ponedeljkom uveče) i Open mic (otvoreni mikrofon) večeri u Get Me High Lounge-u u Čikagu (Smith, 2003). Marc Kelly Smith je 1985. godine osnovao Chicago Poetry Ensemble, koji su činili Mike Barret, Rob Van Tyle, Jean Howard, Anna Brown, Karen Nystrom, Dave Co6

oper, John Sheehan i Marc. Tako počinje održavanje prvih grupnih slemova u Get Me High klubu i drugim klubovima u Čikagu. Ovi događaji ubrzo prerastaju male klubove. Javlja se potreba za većim prostorom. Kada je Dave Jemilo postao vlasnik The Green Mill-a, proleća 1986, Marc ga je ubedio da mu da dozvolu za održavanje poetskih slem kabarea nedeljom. The Chicago Poetry Ensemble je imao nekoliko nastupa i u Dejvovom drugom klubu (The Deja Vu). Prvi slem nastup održan je 20. jula 1986. godine. Nije bio takmičarskog karaktera. Na ovom nastupu do izražaja je došlo mnoštvo različitih stilova koje je Marc Smith osmislio, a Chicago Poetry Ensamble izveo. Pesnički gosti te večeri bili su Bob Rudnick i Mary Jo Marchnight. Počelo je sa open mic-om, upadima iz publike i muzičkim numerama. Prema rečima Marc Smith-a: ,,To je bila neka vrsta organizovanog haosa – jedna vožnja od tri sata naizgled anarhije, koja je zapravo bila isplanirana’’(Smith, 2003). Marc (2003) zapaža da su pesnici (slemeri) bili predmet poruge kada bi ,,izvodili“ svoju poeziju na sceni. Kritičari su tvrdili da to pojeftinjuje pesničku umetnost. Marc i njegovi prijatelji nisu tome pridavali nikakav značaj. Ubrzo su privukli veliku publiku i time još više iznervirali i zapanjili kritičare.2

2 ,,Kad pogledam na tih šesnaest godina slema i dalje hoću da verujem da on pruža mogućnost autsajderima i početnicima da krenu i da je otvoren za sve tipove ljudi. Da predstavlja neku vrstu foruma (mesta okupljanja) za performere gde mogu da se razvijaju i iskažu svoju kreativnost. On je pokazivao i dalje pokazuje da je spoj performansa i poezije odlična stvar koja vraća strast u umetnost poezije koja je postala previše elitistička intelektualna vežba i ništa više’’ (Smith, 2003).

Takmičarski momenat je, kako Marc ističe, od drugorazrednog značaja za slem scenu.3 Važni su umetnički nastupi u kojima publika može da uživa, kao i afirmacija različitih stilova. Slem podrazumeva veliki broj različitih načina izvođenja pesme. Marc je uveo takmičenje da bi čitava stvar postala zanimljivija. Desilo se čudo! Publika je počela da navija i da se aktivno uključuje u nastupe slemera i slemerki.4 Ograničenje od tri do četiri minuta za pojedinačni nastup doprinelo je da niko ne bude previše dominantan i ne zauzme scenu samo za sebe. Ostala ograničenja, kao što su zabrana muzike i rekvizita tokom nastupa, doprinela su da slemeri više rade na usavršavanju svojih izvođačkih sposobnosti i na osmišljavanju svojih nastupa, te da pažnja publike bude usmerena na pesnike, a ne na pomoćna sredstva koja odvlače pažnju od performera na sceni (Smith, 2003).

3 ,,Ideja da ubacim takmičenje došla je kasnije, bio je to jednostavan način da popunim poslednjih pola sata vremena. Nastupi naše pesničke družine bili su relativno kratki i nije bilo moguće da svake nedelje dolazimo sa novim pesmama i skečevima. Tako sam jedne večeri pokušao sa takmičenjem i bilo je pun pogodak, svi, čak i oni notorni pijanci, su pomno pratili. Mogao si da čuješ kad neko trepne kolika je bila pažnja. Sve smo ponovili naredne nedelje i od tada pa sve do sada. Takmičenje prirodno nosi u sebi momenat dramskog uzbuđenja i odličan je način da se završi veče. Do dana današnjeg najveći broj nas u Čikagu ne gleda na ova takmičenja sa preteranom ozbiljnošću već kao na nešto što doprinosi većoj zabavi i uzbudljivijoj večeri, dok oni koji ih preozbiljno shvate najčešće bivaju predmet šale’’ (Smith, 2003). 4 ,,Slem je omogućio običnim ljudima da se strastveno uključe i povežu sa umetnošću i performansom, sa rečima i idejama, sa ljudima koji izgovaraju reči i onima koji dolaze da bi ih čuli. On ljudima nudi i pruža cilj i pravac i izaziva ih da se preispituju, da rizikuju, da upoznaju druge ljude i ideje pored kojih bi obično samo prošli’’ (Smith, 2003, str. 120).

Slem scena u Srbiji U zemlje koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije slem je doneo nemački pesnik Vivald Koslovski (Wehwalt Koslovsky). Prva tri slem takmičenja u Beogradu su održana 2002. i 2003. godine u Domu omladine, te 2004. godine u Studentskom kulturnom centru. Pre Beograda, Vivald je u Zagrebu okupio zainteresovane pesnike i time osnovao slem scenu u Hrvatskoj. Pored Beograda i Zagreba, Vivald je organizovao i slem takmičenja u Sarajevu (Dragosavac, 2002). U decembru 2002. godine organizovano je prvo slem takmičenje u Beogradu, u Domu omladine. Voditelj je bio Vivald Koslovski. Nastupali su gosti iz inostranstva, šestoro Zagrepčana i dva Švajcarca, kao i petoro slemera iz Srbije. Najbolje su prolazile teme iz običnog života i slobodniji nastupi na sceni. Najveće odobravanje publike dobili su Zagrepčani Mario Kovač i Janko Mesić, a pored njih i Smederevac Ivan Tobić (Tobić Tobić idol mladih) (Dragosavac, 2002). Sledeće takmičanje održano je u Domu omladine Beograda 2003. godine, a 2004. godine je održano slem takmičenje u Studentskom kulturnom centru Beograda, koje se završilo masovnom tučom (Kosmogina, 2017). Potom dolazi do neprirodnog prekida i diskontinuiteta u razvoju slem scene u Srbiji sve do 2008. godine. Iako bi se mogli izdvojiti individualni slem nastupi, sistemski se nije radilo na razvoju slem scene u ovom vremenskom vakuumu. U okviru Trećeg novosadskog književnog festivala, 2008. godine organizovano je prvi put dvodnevno takmičenje u

slem poeziji za teritoriju Srbije (Anon., 2008). Od 2008. godine do 2016. godine Društvo književnika Vojvodine je u okviru Međunarodnog novosadskog književnog festivala organizovalo takmičenje za najboljeg slem pesnika Srbije u kafeu Bistro, u Novom Sadu. Ova takmičenja su profilisala nove mlade slemere i slemerke u Srbiji od kojih bih izdvojio Slobodana Ocokoljića iz Čačka, Simonidu Banjeglav iz Beograda, te Marjana Todorovića Maksu i Gorana Živkovića Gorkog iz Niša. Značenje takmičenja održanog 2016. godine je i u tome što je tada, po prvi put, pesnikinja postala slem šampion Srbije. Bila je to slemerka sa Poezina, Simonida Banjeglav. Veoma važna odrednica u jačanju slem scene u Srbiji je pesnički mesečni događaj Pesničenje popularno nazvan trening aktivne poezije. Pesničenje je organizovano od strane umetničkog kolektiva Škart, a kao događaj je istinski zaživelo i postalo popularno u kulturnom centru REX, u periodu između 2008. i 2013. godine. Recitovanje, horsko pevanje, kantautorska muzika, poezija u rimama ili slobodnom stihu, sve su to forme koje su bile zastupljene na mesečnim događajima Pesničenja (Komarčević, 2014). U okviru održavanja Pesničenja, u REX-u je 2010. godine organizovana slem radionica od strane dramske spisateljice Milene Bogavac, koja je pesnicima i pesnikinjama omogućavala da kroz različite metode usavrše svoje izvođačke i stvaralačke sposobnosti. Tom prilikom je nastao dokumentarni film Slem u režiji Danila Bećkovića, u kojem se kroz priču o radionici i njenim polaznicima ispituje slem poetski izraz kao vrsta socijalno-angažovanog poetskog performansa, ali i fenomen popularnosti slema (Anon., 2013).

U Novom Sadu 2010. godine nastaje zanimljiv događaj Poezija u kući, u kulturnom centru CK13, po ugledu na Pesničenje u REX-u. Poeziju u kući su u različitim periodima uređivali Jelena Anđelovski, Ema Stefanovska, Maja Solar, Ozren Lazić i Žolt Polgar. Događaj se gasi 2012. godine (Anon., 2012). Inspirisan srodnim poetskim događajima Pesničenjem, Poezin Party klabingom i Poezijom u kući, novosadski pesnik Nikola Oravec, u saradnji sa Bojanom Samsonom, 2012. godine kreira događaj Poetarijum koji se veoma uspešno realizuje jednom mesečno po raznim klubovima i mestima u Novom Sadu.

Pesnički pokret i organizacija Poezin Sredinom 2009. godine, pesnici okupljeni oko pokreta Poezin započinju svoje mesečne događaje u kultnom klubu Akademija, u Beogradu. Do 2018. godine, promenili su 26 noćnih klubova i održali preko 100 mesečnih događaja poezije, koji u skladu sa duhom noćnog života Beograda nose naziv Poezin Party. Pokret Poezin 2011. godine postaje udruženje građana. Okosnicu organizacije Poezin čine pesnici Siniša Stojanović i Milan Mijatović, kao i grafička dizajnerka Dragana Nikolić. Pišu se projekti i organizuju takmičarski slem festivali. Pobednici slem festivala svake godine se šalju na inostrana slem takmičenja, i to najčešće na Slem šampionat Evrope, koji se svake godine održava u drugoj evropskoj državi. Pored toga, ostvarena je uspešna i kreativna saradnja sa ugroženim društvenim grupama, u prvom redu sa gluvima.

Tim okupljen oko Poezina veoma drži do polne ravnoteže i podstiče žene da se bave slemom i da nastupaju pred publikom. Organizovali su više grupnih i pojedinačnih ženskih slem performansa po klubovima u Beogradu. Tim Poezina je, kao poseban web projekat, pokrenuo sajt Slam Studio (www. slamstudio.org). Na ovom sajtu se nalaze svi uspešno realizovani projekti, gostovanja, slem radionice, pdf arhiva i video arhiva. Zainteresovani posetioci i ljubitelji slema tu mogu pogledati preko 200 snimljenih video nastupa slemera i slemerki, a takođe skinuti stručnu literaturu (pdf arhivu) o slemu.

Slem radionice Poezina Prilikom proučavanja standardnih slem radionica, tim Poezina zapazio je da one podsećaju na radionice pisanja, budući da se na njima pisanje poezije postavlja kao polazna osnova. Tim Poezina odlučuje da ide obrnutim putem. Polazna tačka postaju vežbe nastale na pozorišnoj radionici. Takvim se vežbama oslobađa energija slem performera, a tekst pesme je samo sredstvo koje se koristi tokom izvođenja vežbi i pri tom se ne analizira. Ovakav tip slem radionica nastaje saradnjom organizacije Poezin i antropološkog pozorišta Plavo pozorište. Radionice se zasnivaju na prilagođenim vežbama koje koriste pozorišni performeri. Vežbe su zasnovane na tehnikama koje je razvio poljski pozorišni reditelj Ježi Grotovski u okviru Siromašnog pozorišta, a koje imaju za cilj kako usavršavanje izvođačkih sposobnosti performera, tako i oslobađanje i usmeravanje energije izvođača. Radionice su vodili reditelj i glumci Plavog pozorišta. Vežbe koje koriste pozorišni

performeri, preoblikovane su za potrebe slem performera. Tokom radionica, nastalo je dvadesetak veoma efikasnih vežbi koje jačaju potencijale i oslobađaju kreativnost slem performera. Slemeri sa Poezina su učestvovali i na slem radionicama koje je vodio otac slem pokreta Marc Kelly Smith. Takve radionice su održane 2018. godine u Celju, u Ljubljani i u Budimpešti, u Mađarskoj.

*** U ovom zborniku zastupljeni su pesnici i pesnikinje koji unazad godinama nastupaju na Poezin sceni kao slem performeri. Neki od njih već deset godina doprinose slem pokretu svojim zanimljivim nastupima. Večina pesama koje su zastupljene u ovom zborniku su zabeležene i kamerom u živom izvođenju na Poezin Party događajima i nalaze se na našem Youtube kanalu: http://www.slamstudio.org/video-audio-arhiva/

Milan Mijatović

Literatura Smith. So What M. (2003). About Slam Poetry, The Spoken World Revolution (slam, hip hop & the poetry of a new generation). Sa engleskog jezika preveo Đorđe Đorđević. Naperville, Illinois: Sourcebooks. Internet izvori Anon. (2008, 15. avgust). Treći novosadski književni festival. Preuzeto sa: https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_categor y=272&yyyy=2008&mm=08&dd=15&nav_id=313642 Anon. (2013,4. mart). Premijera filma Slem. Preuzeto sa: http://dobanevinosti.blogspot.com/2013/03/premijera-filma-slem.html CK13 Omladinski centar (2012). POEZIJA U KUĆI, 18. poslednji put u CK13 + Promocija časopisa Sympozion [Internet] Dostupno na: http://ck13.org/?tribe_events=poezija-u-kuci-18-poslednji-put-u-ck13 [pristupljeno 5. januar 2019]. Dragosavac. P. ( 2002, 14.decembar). Impresije posle prve večeri slem poezije u Beogradu. Preuzeto sa: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/12/14/srpski/R02121301.shtml Komarčević, D. ( 2014, 1. januar/siječanj). Maratonska završnica Pesničenja. Preuzeto sa: https://www.slobodnaevropa.org/a/ maratonska-zavrsnica-pesnicenja/25217681.html Kosmogina, B. (2017, 4. septembra). Kako se rađao slem u Srbiji. Otrgnuto zaboravu ili prve slem inicijative u Beogradu. Preuzeto sa: http://www.slamstudio.org/2017/09/04/kako-se-radjaoslem-u-srbiji/

GORAN ŽIVKOVIĆ

ŠOK TERAPIJA (pesnički dvoboj)

Dogodi se nekad na ulici slučajno zaustaviš srodnu dušu pitaš je da ti pozajmi upaljač ili pripali cigaretu i umesto „nema na čemu“ prolaznik te zauzvrat zamoli da pređete u park preko puta i da ga iz sve snage udariš pesnicom u stomak! Bićeš prvo zbunjen, možda i uplašen ali kad shvatiš da je mrtav ozbiljan učini mu uslugu gasi cigaretu pogledaj ga u oči potegni desnicu iz ramena (pazi mu na jetru) i PAUUUU!!!

Ne diraj ga sačekaj nekoliko minuta pusti da iskašlje sve iz želuca taj minimalac, kiriju, komunalije tu žensku koja se ne javlja pusti da istrese kroz nos objedinjenu naplatu svakodnevnice da se pribere, pridigne i zagrli te jer taj osmeh koji si mu napravio direktom u prazan stomak dok stoji čist i otrežnjen s nula dinara u dugovima (bar na sat vremena) tako smo se prijatelju smejali nekad u psećim džemperima krali cigarete ratnim veteranima grlili ih kao osedelu decu koja štrajkuju glađu i spavaju po parkovima cepali čitulje (jer čitulje lažu) pepelom iz piva, vatrom iz stakla grejali hladan dah mrtvih pesnika fešn lutke, tigraste kolekcije i nakazne izloge – pretvarali u javni WC 18

skitnicama plaćali taksi tupim predmetima lomili kič i italijanski mermer iz dupeta nebeskih spomenika vadili opran novac gradonačelnika tako smo prijatelju jeli zemlju sa vrha Tvrđave pišali na čelo Konstantinovog strašila pišali na nova radna mesta, za 20.000 mesečno a sada si taster Forma ideale (na bilbordu od toalet-papira) sijaš kao pravo odborničko pseto koji pokušava da gurne starke u cipele sadsadsad! Šok terapija (na sledećim izborima zaokružiću) pesnica u stomak slučajnog prijatelja

KAKO JE ISUS POSTAO AUTOSTOPER Za dve-tri decenije ili neku godinu ranije biće nebitno – da li je crveno svetlo na semaforu crveno slovo na kalendaru ili prestupna godina dve-tri decenije ili neki sat nakon toga biće nebitno – da li je Isus u crkvi ili u menjačnici Grad će ustati kao šuma koja probija plafone tržnog centra Grad će gmizati kao korenje koje razdvaja zebre i trotoare diže asfalt, penje se na semafore spušta se niz ivičnjake i grize izolaciju atomskih skloništa Grad će mirisati kao napušteni zoološki vrt (Grad će udahnuti spaljeno porodilište) ostaće samo mast na dnu glasačke kutije i kosti sa biračkih spiskova da pošalju razglednice za preostale predsednike i ozračene unuke dok kupuju svemirske deonice i radioaktivne sanduke jednog ponedeljka, utorka ujutru Grad će poslati preostalu novorođenčad da raste i ljulja se ispod naftnih platformi na Mesecu 20

ostaće samo žiro-računi na dnu mora i dileri sa crne berze da kupuju bazene, tobogane i armaturu za javne kuće na Merkuru preživeće samo barut i poternice najgladnije bespilotne letilice hiljade spomenika obezglavljenih idola milijarde lajkova i bubašvaba u zajedničkoj grobnici bar-kodova i sigurnosnih kamera preživeće samo divlje cveće koje raste na deponiji androida jednog četvrtka posle ručka na portirnici gradske opštine parking-mestu za invalide ispod oglasa za slobodna radna mesta na terasi skupštine, u hodnicima gradske kuće u kupatilu gradonačelnika spavaćemo mirno i udojeno - kao demografska bomba iza blindiranog stakla banke sperme u pisoarima noćnih klubova na pokretnim trakama fabrike kablova na pragu milicije, kancelarijama komunalnog preduzeća slivnicima javnog toaleta u redovima supermarketa 21

poslužavnicima ekspres-restorana u kolicima saniteta, na crvenom tepihu univerziteta recepciji toponice, renoviranim šalterima pošte i distribucije pekarskim policama, u bolničkim krevetima iza vatrogasnih garaža otvorenih kredita i trezora iza vrata automata za kafu spavaće najlepši insekti nezaposleni glodari zaljubljene škorpije krvoločne ovce pitomi vukovi i armije ptica grabljivica mirno i udojeno a ti draga ti ćeš biti poslednji obrok dugačke crne kose u ljubičastom somotu, šetaćeš svoju kilometarsku haljinu u talasima zemljom koja guta bilborde kroz zelenilo koje grize asfalt i prerasta semafore šetaćeš kroz šiblje i rastinje koje obara svetleće reklame farmacije i žvaće prazne table bensedina 22

u prevrnutom kombiju hitne pomoći sakrićeš ključeve velikih kapija Mašinske industrije urasle u koru drveća ključeve, koje će dobiti oni koji stoje na litici hotela Ambasador mirni, kao lavovi od kamena pokidani, kao veliko i ranjeno srce Isusove poternice...

TESTAMENTI GRADA i kradljivci epitafa Neki ljudi jednostavno ne znaju datum svoje smrti ne znaju datum svoje smrti s njima delim bakšiš s njima delim ručak gledamo u plafon i dugo ne progovorimo ni reč čitulje u radnim knjižicama čitulje bez rodbine, bez datuma čitulje na pokislim kolor fotografijama čitulje sa zastavom na čelu svadbene kolone čitulje koje plaćaju doprinose čitulje u sandučetu, pod vratima u džepu sakoa, u pisaorima 24

čitulje s tetovažama, zagrljene na svirkama čitulje na žurkama, koje mi namiguju koje dižu čašu i čitulje koje mi nazdravljaju u 4 ujutru. Svi me mrtvi u Nišu znaju!

JOŠ JEDNO KNJIŽEVNO VEČE POSVEĆENO BUKOVSKOM? (izudaraj svog idola)

Da li redovno umivaš svoje oči pepelom čupaš svoju pisaću mašinu hraniš garanciju burbonom i pikavcima dva metra ispod Los Anđelesa pacovi dele autograme, prosipaju šampanjac buketi bez mirisa se guraju u mraku krtice grickaju ljubavna pisma koja su pogrešila adresu po tuđim fiokama i policama dok Henri povraća svoj novi tiraž od četiri nule za sve te nevine guzice što guraju mastilo u tuđu spermu (koje nikad nisu čitale s toalet papira) prvo da ga pozoveš očima, jedan na jedan da ćutiš, točiš i dobro ga zagreješ 26

i kad krenu varnice skočiš sa stolice na njega kreneš da udaraš i grizeš pošteno prebiješ tu neobrijanu bebu od 80 kilograma to nasmejano kopile iz grada anđela da ga dokrajčenog poliješ pivom pozoveš mu još jednu turu, da sliva se niz lice pre nego ti pruži ruku i pokloni svoje modrice pre nego ti dozvoli da štampaš autograme potpisuješ korice obučeš sve njegove krvave košulje i bele majice s isečenim stomakom benzinom u čaši cigaretom u ustima, kraj gole ženske koju voli koja ga ubija pobacaš iznutrice u štampariju kopiraš i prodaješ ta ljubavna pisma koja su pogrešila parfem i adresu iza police sa top-ten izdanjima Henri povraća novi tiraž za sve te guzice što hodaju po tuđim žiletima

šta bi bilo da mu nismo slali tolike brushaltere posvete, latice i laži već 20 godina prevrtanja u svom sanduku s praznim limenkama iza izloga knjižare Henri zaslužuje da zatvori svoju apoteku bestselera odmota zavoj umije oči pepelom nahrani mašinu burbonom i pikavcima i na miru doručkuje svoj epitaf DON’T TRY!

GORAN ŽIVKOVIĆ (1984, Niš) Po struci: diplomirani ekonomista i turistički tehničar, recepcioner, noćni čuvar i radio-voditelj. Dugo se bavio fotografijom, kao član foto kluba FON iz Niša. Objavljivao poeziju u raznim književnim časopisima i zbornicima socijalne tematike. Podržava koncept poetskog performansa bez papira, uz pratnju instrumenta, filmskog platna i projektora. Učestvovao je na brojnim pesničkim susretima, književnim kolonijama i slem festivalima širom Srbije i Evrope. U koautorstvu sa Miljanom Milanovićem, 2010. priredio zbornik poezije Tortu kroz prozor. Niški kulturni centar mu je 2012. objavio knjigu Spalipačitaj, koja iste godine osvaja Brankovu nagradu. Na Međunarodnom festivalu VOJISLAV DESPOTOV 2014. osvojio prvu nagradu u kategoriji – poezija do 30. godina. Iste godine osvaja treće mesto za poeziju na Međunarodnom konkursu ULAZNICA. Na Međunarodnom književnom festivalu u Novom Sadu, tri puta osvajao nagradu publike za najboljeg slem pesnika Srbije – 2011, 2013. i 2015 godine. Na Beogradskom festivalu poezije i knjige Trgni se! Poezija, 2017. u kategoriji za drugu neobjavljenu zbirku poezije, nagrađen je rukopisom Psihoslajdovi. Živi i radi u Nišu.

KATARINA KOVAČEVIĆ