U mojoj su se sobi zidovi posvađali. Neki hladan, brisani prostor, ničija zemlja između njih. Mekan je moj zeleni krevet. Laku noć, kažem cveću u saksiji. Izvini, kažem Zeng Fu šoljici iz 2004. godine posle Hrista, sutra ću te oprati. (Iz zbirke Imam i nemam.)
O RUKAMA Dobro bi bilo imati komplet prstiju za svaki posao; da se ne sećamo svega što obavljamo njima; da ne upoznajemo različite osobe u nama. Jer ne služe prsti samo da se drži stopa čaše crnog vina, da se pomiluje koža okrenutih leđa. I mnogo toga nađe se pod noktima. Uzimam par ruku za pisanje. To svakako nisu iste one kojima sam malopre čistila nos. (Iz zbirke Imam i nemam.)
NEKI DANI Neki dani traju u naporu: otvoriti oči, namestiti krevet, biti prijatan s ljudima; kotrljati se kao Zemlja; izdržati do večeri. Neke dane moraš tražiti fenjerom; traju da bi prošli; da povežu juče i sutra. Neki se beleže u dnevnik stihovima i mrljama od kafe, pa lepo mirišu kada se čitaju. Svi ti dani tvoji su kao nemirna deca koju si rodio.
7 / Treći Trg / Broj 17
IZMEĐU ZIDOVA