Page 1

stručna revija Maj 2017. broj: 83 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Zaštita soje za miran san Demonstracije

Biljka dobrog duha

I poljoprivrednike (poljoprivrednici) „ubijaju“, zar ne!

Dobričica - Glechoma hederacea L. (fam. Lamiaceae)


SADRŽAJ 08

10

ORIGINAL Srbija

Zaštita soje za miran san

Vrbički beli luk

18

22

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

12

14

AgroStatistika

Smeđa mramorasta stenica

26

28

Huminske i fulvokiseline

Ekološke crtice

Plemenjača luka

I poljoprivrednike (poljoprivrednici) „ubijaju“, zar ne!

31

38

41

51

Drugi pišu

Kletox, Floyd i Targa super

Villager

Pčelarenje

56

62

Istorija Kine

66

Stranica za tehnologe

Međunarodni dan šuma

54 AgroSavet

70

74

Biljka dobrog duha

Stočarski kutak

Proleće 2017.


2 AGROSVET 83 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Danijela Nela Vojkić Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Radmila Vučković Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Igor Šćekić Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka


REČ UREDNIKA rošli smo trećinu, za neke gajene P biljke i polovinu sezone, a prvi utisci,

što bi rekli komentatori „najvažnije sporedne stvari na svetu“, a ja sam neko ko voli fudbal, su kao da smo igrali od početka najmanje sa jednim igračem manje na terenu. Ko se seća, te razvučena berba kukuruza, te viševremenska setva strnina, te ledeni januarski dani, vrelina marta, sneg, mraz, kiša, i grad u zadnjih 10 dana aprila i prvih dana maja. O cenama, blokadama, malim ratovima oko zemljišta i svemu ostalom, ne želim ni sebe, a ni Tebe, čitaoče da podsećam. Ono što mi zaokuplja pažnju ovih dana kako se poljoprivredna proizvodnja zahuktava, a problemi postaju sve kompleksniji je da smo narod sveznajući. Kao i u fudbal i u poljoprivredu, a posebno u fitomedicinu iliti po starinski, zaštitu bilja, se svako razume. Istovremeno, pesticidi ili sredstva za zaštitu bilja su „pobednici-pukovnici“ ili „pokojnici“. To prosto izbija iz eha telefonske slušalice (za starije) odnosno zvučnika mobilnog telefona (za mlađe) u kojima se javljaju proizvođači koji samo da provere ono što su našli na netu, ili ono što su sami probali i pokazalo se kao najuspešnije, jednostavno mirǝkl (eng. miracle - čudo ).

Ovo čudo dobrim delom potkrepljuju (neka oproste oni potkovaniji) i poslenici „sedme sile“ koji u želji za nazovi senzacijom, propagiraju svakojake belosvetske nepodobštine. Ako se ovome doda i jedan broj kolega sa blago je rečeno neprofesionalnim stavom (možda ima mesta i da reaguje Sud časti), onda i ne čudi da pri podvlačenju crte, na završetku sezone ti i takvi sveznalci ustanove da su „tropa“. Dobra poljoprivrena praksa poznaje određena pravila, nešto što je prošlo brojna ispitivanja, oglede i na njima istrajava. Ne daj Bože da ovim stavom gušimo želju za novim spoznajama i otkrićima, ali ova zemlja (kako god shvaćeno) se malo umorila od brojnih eksperimenata. Što bi Koja rekao „Šta je ono što je dobro, šta je ono što nam treba...“. Moramo svi zajedno da se izborimo za školovanog i prosvećenog poljoprivrednog proizvođača, farmera... Jer, jedan mali omaž, nekom koji nije među nama, a koji je praksu i trgovinu u spajao u prepoznatljivu, svima jasnu rečenicu „poljoprivreda nije crven traktor i šarena kravica“. Neka mi oprosti na ovom dodatku „...a još manje zaštita bilja ili fitomedicina“.


4

Sa Agro meridijana Priredili: Jelena Sajić, dipl. inž. polj., Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Najveća banka semena bilja na svetu bez uzoraka iz Srbije U savremenoj “Nojevoj barci” na Arktiku se već devet godina prikupljaju uzorci semena biljaka iz celog sveta U trezoru sudnjeg dana, savremenoj “Nojevoj barci” na Arktiku, u kojoj se već devet godina prikupljaju uzorci semena biljaka iz celog sveta, još nema ničeg iz Srbije. U norvešku kapsulu, koja će zaštititi bioraznolikost Zemlje u slučaju globalne kataklizme, nedavno su stigle i semenke iz Bosne i Hercegovine. A kako kod nas stvari stoje, naših vrsta tamo neće biti barem još deceniju.

“Arktički trezor Svalbard”, ogromna je globalna banka gena, u kojoj je skladišteno nekoliko miliona semenki biljaka iz celog sveta” kaže Violeta Anđelković, šef banke gena iz Instituta za kukuruz u Beogradu. “Već neko vreme, i mi razmatramo ideju da pošaljemo neke materijale iz naše banke gena u Zemun polju, gde imamo oko 6.000 uzoraka kukuruza iz celog sveta, od čega 2.200 iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Smatramo da bi to trebalo da bude urađeno na nivou države, a vrlo rado ćemo se odazvati, kada to pitanje bude pokrenuto. Po rečima Maje Ječmenice, šefa Fitosanitarne laboratorije sa Bankom biljnih gena Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, slanje naših uzoraka u trezor “Svalbard” svakako je vrhunski završni cilj ove ustanove. Ali, ima još mnogo posla pre toga. “Mi iz Srbije treba da pošaljemo naše najdragocenije uzorke, ono što je za našu proizvodnju najkorisnije, a broj uzoraka nije ograničen” objašnjava Ječmenica. “Da bismo to

uradili, potrebno je da najpre obezbedimo “duplikat” trenutne baze koju imamo, pa da potom napravimo i treću “kopiju” koja bi otišla u Norvešku. Ovo što čuvamo u Banci u Batajnici nacionalno je blago, baza gena gajenih biljnih kultura biljaka za hranu i poljoprivredu. Koliko je to ozbiljan posao, pokazuje podatak da nam je za svaku od 250 biljnih vrsta neophodan stručnjak, zadužen samo za nju”. Ispod leda u “Arktički trezor Svalbard”, čuvaju biljne vrste iz 100 zemalja U globalnom trezoru, čija je izgradnja koštala oko pet miliona funti, čuvaju se vrste iz više od 100 zemalja. Dizajniran je da može da preživi globalnu kataklizmu, nuklearni rat, udar asteroida i ekstremne vremenske neprilike. Nalazi se ispod leda i duboko u planini, pa semenke smeštene unutra mogu preživeti i bez klimatizacije.

Ratari povećavaju proizvodnju šećerne repe u zemljama Evropske unije Poljoprivrednici u Evropskoj uniji ove godine će intenzivirati proizvodnju šećerne repe, nakon decenije strogih proizvodnih i izvoznih kvota. Oni će konačno moći neograničeno da zasade tu kulturu. Evropski proizvođači će se na svetskom tržištu takmičiti sa rastućim izvoznicima šećerne repe poput Rusije i Ukrajine, kao i prerađivačima koji uvoze trsku za proizvodnju belog šećera, poput UAE. Ali, nove okolnosti znače i da će se ratari suočiti sa rizikom sa kojim se nisu susreli godinama - biće izloženi cenama koje mogu i padati


5 bili dve zgrade osnovne škole u Šilopaju, a Eparhija žička im je ustupila hektar zemlje. Prema rečima Mosurovića, škola od 1.200 kvadrata je još od osamdesetih godina prošlog veka prazna, a u selu već godinama nema nijednog deteta. Školarci iz Beograda, koji bi u Šumadiji boravili najmanje dve nedelje, oživeće selo, koje sada ima tridesetak domaćinstava i stotinak stanovnika.

ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu”, rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene.

Slovenija rešava pitanje problema odnosa poljoprivrednika i trgovaca i rasti. “Nepredvidljivost cena je nešto sa čime se takođe suočavamo i kod drugih kultura. Na nama je da pronađemo način da izdržimo”, kaže ratar Alekandre Pele.

Na rekreativnu nastavu u “svoje” etno-selo Osnovna škola “Svetozar Miletić” iz Beograda biće verovatno prva osmoletka u Srbiji čiji će đaci na rekreativnu nastavu ići u “svoje” etno-selo. Ideju direktora OŠ “Svetozar Miletić” Miroljuba Mosurovića, da oživi neko napušteno selo i domaćinstvo, prihvatila je Opština Gornji Milanovac. Na poklon su do-

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. “Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje

“Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi”, rekla je Strniša. Dodala je da se “mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju”. Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. “Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije”, rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko, tako što su uvedene takse za konverziju. “Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu


6 pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu”, rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. “Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra”, rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti, Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Nikad nije kasno za nova iskustva - borba protiv mraza na francuski način Kasni prolećni mrazevi koji su pogodili francuske vinograde ugrožavaju rod grožđa u Šampanji i Burgundiji, upozoravaju francuski vinogradari. “Zaista je teško jer je mraz udario u periodu kad se zrna

grožđa tek formiraju”, rekao je Žerom Despei iz nacionalne federacije sindikata farmera, dodajući da bi plodovi mogli da uvenu na lozi. Mnogi vinogradari pokušavaju da spreče veću štetu tako što koriste grejalice ili tradicionalniju metodu - postavljaju između čokota vinove loze metalne buriće u kojima pale vatru. Pojedini vinogradari koriste vodene prskalice, koje omogućavaju da se na vinovoj lozi formira fina obloga od leda koja sprečava izmrzavanje jer funkcioniše kao mini iglo.

Akcija “Usvojite kokošku” zaživela u Holandiji

U Holandiji već nekoliko godina postoji program ”usvoji kokošku“ koji se odnosi uglavnom na organsku poljoprivrednu proizvodnju. Kroz ovaj program se potrošači motivišu da za određenu sumu novca ”usvoje kokošku“ pri čemu ona ostaje na farmi, a oni plaćaju njenu hranu i smeštaj. Organizator ove kampanje je holandska organizacija BIONEXT koja okuplja više od 16.000 sponzora i donatora, a podržava održivu poljoprivrednu proizvodnju. Preko njihovog projekta potrošači imaju priliku i da finansijski podrže organsku proizvodnju jaja. Deo njihove uplate ide kao pomoć organskim poljoprivrednim proizvođačima, a deo novca se koristi za promociju ovog programa i slične projekte.


7


8

Vrbički beli luk Maleno, a dragoceno Vrbica je malo, naseljeno mesto u okviru opštine Čoka, na krajnjem severoistoku Vojvodine, blizu tromeđe tri države, na trasi stare pruge Segedin-Temišvar. Ušuškana u donji deo trougla tri reke - Tise, Moriša i Zlatice, Vrbica je tipično ravničarsko banatsko mesto. Po poslednjem popisu iz 2011. godine, u Vrbici živi 238 stanovnika. Najveći deo bavi se upravo uzgojem svog najpoznatijeg proizvoda, označenog i zvanično pod imenom „vrbički beli luk“. U ovom se banatskom raju već generacijama gaji po svemu poseban beli luk, nastao iz mešavine kulturnog nasleđa, specifičnosti geografskog područja i činjenici da se nalazi između tri reke.

Ivana Tanurdžić, novinar

Čuvari ovog nacionalnog blaga okupljeni su u Udruženju poljoprivrednih proizvođača „Vrbički prolećni beli luk“ koji su i inicirali postupak zaštite imena porekla kao načina da sačuvaju ovu jedinstvenost svog mesta i za generacije koje dolaze. Ustvari, sorta belog luka, poznata i kao „vrbički prolećni beli luk“ nije specifična samo po geografskom poreklu. Reč je i o jedinstvenoj sorti koja je prilikom naseljavanja sela davno doneta iz okoline Makoa u Mađarskoj. Pored porekla, ono što je odlikuje i izdvaja je da raspored čenova nije kao kod drugih sorti koncentričan, nego spiralan. Posebnost je i u isključivo ručnoj proizvodnji jer ne može mašinski da se sadi, pa bez dobre radne snage nema ni povećanja površina.


9 Za „vrbički beli luk“ se prvi put čulo, odnosno zna od 1785. godine. Od tad, do danas, sadi se ručno, a ta se veština prenosi sa kolena na koleno. Teška crnica je najveći deo atara ovog sela i koliko je teška za obradu, toliko je pogodna upravo za ovu sortu luka. U dugoj istoriji uzgoja ovog luka, zabeležena je i po neka anegdota, pa tako ima ona koja kaže da je neki putnik namernik naišao baš u vreme sadnje i sa čudom gledao u celo selo koje pognuto u zemlju gleda i rekao da izgleda kao da je celo selo izgubilo pa traži nešto maleno, a dragoceno. Ovaj luk ima ljut, oštar ukus i jak, intenzivan miris. Zbog toga što je

jara, prolećna vrsta, sadi se ručno i baš zato ostaje svež do januara naredne godine. Ova začinska i lekovita biljka, puna istorije i magije, pravo je čudo prirode. Malen, a pun zdravlja, nekim čudom opet uvijen drugačije od svih joj „rođaka“, vrbički luk je sigurno jedina stvar zbog koje ćete ovo maleno banatsko mesto naći na svim pretragama od Google-a do Wikipedie. Sa druge strane, ako vam se nađe u tanjiru, sigurno je da će vas ova magična esencija teške banatske crnice, ogrubelih paorskih ruku i ćudljivosti banatskih reka začarati i zalečiti, čak i ako mislite da vam leka (nema) ne treba.

Istu muku kao što je imaju svi proizvođači proizvoda sa oznakom geografskog porekla, muče i Vrbičani, nedostatak sistemske podrške u smislu prodaje i plasmana, nepostojanje mehanizama zaštite od plagijata, nekonkurentne cene. Sve to je rezultiralo time da je do sada svega dvadesetak članova udruženja godišnje proizvodilo oko deset vagona „vrbičkog belog luka“. Očekuje se da će ovom udruženju pristupiti još Vrbičana, kada se uvere u dobre efekte sertifikacije kao što su dobijanje etiketa, kao i proizvođačkih markica od Ministarstva poljoprivrede, čime će proizvod ne samo biti zaštićen, nego i prepoznatljiv na tržištu, a kupcima garantovan kvalitet, jer će znati gde je beli luk proizveden, na koji način i kako je vršena kontrola proizvodnje tokom celog vegetacionog perioda.

Priča o luku sa tromeđe reka je još jedna od naših pokušaja da svoje dragocenosti sačuvamo za neke nastupajuće generacije, ali i na pravilan način plasiramo svoje vrednosti na tržišta koja upravo traže te posebnosti. A Srbija je puna takvih koje mogu da svima „izađu na crtu“.


Zaštita soje za miran san Jedan od najboljih načina za pravilnu preporuku oko zaštite useva je permanentno praćenje ponašanja pojedinih proizvoda kroz mrežu ogleda, makro, mikro, demonstracionih. Različita zemljišta, drugačija korovska flora, izmenjene vremenske prilike, navike proizvođača i još mnogo toga, se iz ovih ogleda uočava, i to može biti pokazatelj struci oko preporuka. Stručna služba kompanije Agromarket duži niz godina učestvuje u ogledima koje izvode poljoprivredne stručne službe na teritoriji cele Srbije. Jedna od izuzetno kvalitetnih saradnji je saradnja sa stručnim

timom PSS Zrenjanin. Predmet ovog teksta su upravo rezultati ogleda koji su postavili i pratili saradnici ove poljoprivredne stručne savetodavne službe na oglednim poljima na lokalitetu Lukićevo u 2016. godini.

Ivan Valent, dipl. inž. polj.

S obzirom na širenje površina pod sojom, kao i to da se naša zemlja izdvaja kao neko ko proizvodi NONGMO soju, svakako da je zaštita useva soje od korovskih biljaka vrlo značajna. U 2016. godini, obavljena su ispitivanja četiri varijante (tab. 1.) i ostvareni rezultati su dobar pokazatelj šta izabrati u tekućoj sezoni.

TABELA 1. Ispitivani herbicidi, doza primene i vreme primene (PSS Zrenjanin, lok. Lukićevo, 2016.) Redni broj

1 2 3 4

Doza primene

Vreme

(kg-l/ha)

primene

Dynox + Symphony + Imox

0,05 +0,004 + 0,1%

19. 05.

Dynox + Ikarus + Symphony + Imox

0,05 + 0,6 + 0,004+0,1%

27.05.

Bentamark + Ikarus + Imox

1,0 + 0,6 + 0,1%

19. 05.

Primenjeni herbicidi

Bentamark + Symphony + Ikarus + Imox 1,0 + 0,004 + 0,6 + 0,1%

27. 05.

Dynox + Ikarus + Imox

0,05 + 0,6 + 0,1%

19. 05.

Dynox + Symphony + Imox

0,05 + 0,008 + 0,1%

27. 05.

Dynox + Bentamark +Symphony + Imox

0,05 + 1,0 + 0,004 + 0,1% 19. 05.

Dynox + Bentamark + Symphony + Imox 0,05 + 1,0 + 0,004 + 0,1% 27. 05.


11

Dosadašnja ispitivanja (i ogledi i praksa) su pokazali da odabir preparata zavisi od spektra korova. Takođe, Još jedna vrlo bitna stvar kod zaštite soje od širokolisnih korova je split aplikacija odnosno prskanje soje u dva puta. U dole navdenoj tabeli možete da vidite rezultate ogleda. Iz priloženog se jasno vidi da su sve četiri varijante dale odlične rezulatate. Jedino kod prve varijate je došlo do “probijanja” pepeljuge (Chenopodium album), ali s obzirom da je u kontroli bilo čak deset ovih korova, rezultat je odličan. U svim navedenim varijantama imali smo najdominantnije korove u soji kao što su pepeljuga (Chenopodium album), štir (Amaranthus retroflexus), tatula (Datura stramonium), čičak (Xanthium strumarium), kereće grožđe (Solanum nigrum), poponac (Convolvulus arvensis) i svaka od navedenih kombinacija je i više nego zadovoljila očekivano. Ukoliko se još uvek dvoumite oko izbora preparata možda će vam rezultati ovih ogleda pomoći u vašoj odluci. Iz priloženog vidite da

1.* 2. 3. 4. 5. 6. КЕ % КЕ % КЕ % КЕ % КЕ % КЕ %

1.

90

100

100

100

100

100

1

Kontrola

10

8

7

8

6

4

43

2.

100

100

100

100

100

100

0

9

9

8

6

6

5

43

3.

100

100

100

100

100

100

0

Kontrola

10

8

8

5

6

5

42

4.

100

100

100

100

100

-

0

9

8

8

8

6

-

39

Kontrola

Kontrola

Ukupan КЕ %

Redni broj

Prosečan КЕ%

TABELA 2. – Rezultati ispitivanja efikasnosti herbicidnih kombinacija u usevu soje (PSS Zrenjanin, lok. Lukićevo, 2016.) Ukupan broj korova

U prvoj tabeli su navedene kombinacije preparata sa dozama primene kao i vremenom primene, dok su u drugoj tabeli prikazani rezultati. Kao što možete da vidite u sve četiri varijante je rađena split aplikacija, jer znamo da je soja nežna biljka i da ne “trpi” jake doze herbicida. Takođe, soja sporo raste te je korovi vrlo često prestignu. Veoma je bitno odabrati pravo vreme tretmana, a to je kada su korovi visine 2-3 cm, jer u suprotnom slučaju imaćemo velikih problema kod suzbijanja korova.

98,33

97,67

100

100

100

100

100

100

*Korovske vrste: 1. Chenopodium album, 2. Amaranthus retroflexus, 3. Datura stramonium 4. Xanthium strumarium, 5. Solanum nigrum, 6. Convoluvulus arvensis su sve navedene kombinacije dale skoro sto postotni učinak. Ako vam najveći problem pravi korov palamida (Cirsium arvense) u tom slučaju najbolji preparat je Dynox (Oksasulfuron 750 g/l) u dozi od 100 g/ha. Ukoliko na parceli imate pepeljugu (Chenopodium album) pravi preparat je Symphony ili Harmony 75 WG (Tifensulfuron-metil 750 g/kg) u dozi od 8 g/ha. Her-

bicid Bentamark (Bentazon 480 g/l) u dozi od 2,0 l/ha je odlično rešenje za suzbijanje štira (Amaranthus retroflexus). Preparat Ikarus (Imazamoks 40 g/l) je postao osnova kod zaštite soje i dodaje se kod suzbijanja ambrozije, gorušice, kerećeg grožđa, čička… U svakom slučaju rešenja ima. Sa gore navedenim kombinacijama san je miran.


12

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Centralna Srbija prevazišla Vojvodinu u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji Poljoprivreda Vojvodine u 2016. godini ostvarila je manju vrednost proizvodnje od poljoprivrede u centralnoj Srbiji, piše portal Agrosmart. Bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u centralnoj Srbiji iznosila je 2,9 milijarde američkih dolara, sa učešćem 54,3 odsto u ukupnoj vrednosti koju realizuje Srbija, što je iznad ostvarene bruto vrednosti u Vojvodini, koja je iznosila 2,4 milijarde dolara, odnosno 45,7 odsto. To se navodi u analizi “Dometi tranzicije u poljoprivredi Srbije”, agrarnog analitičara Vojislava Stankovića objavljenoj na portalu Agrosmart. Dodaje se da je ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini u Srbiji bila 5,3 milijarde dolara, što je 11,8 odsto iznad realizovane u 2015. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4,4 milijarde dolara, veća je 8,5 odsto u odnosu na 2015. godinu. U analizi je ukazano na izuzetno nisku vrednost stočarske proizvodnje u Vojvodini, znatno nižu nego u centralnoj Srbiji. U Centralnoj Srbiji učešće stočarske proizvodnje u ukupno ostvarenoj vrednosti Srbije iznosi 44 odsto, sa 0,33 uslovnih grla po hektaru oraničnih površina, dok istovremeno u Vojvodini iznosi samo 21,6 odsto ostvarene ukupne vrednosti stočarske proizvodnje u Srbiji potiče iz stočarske proizvodnje, sa brojem uslovnih grla po hektaru oraničnih površina od 0,24. Navedeni indikatori ukazuju na izrazitu ekstenzivnost poljoprivrede Srbije, piše u analizi. Dodaje se da je u strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji za 2016, učešće biljne proizvodnje 3,5 milijardi dolara ili 66,2 odsto, sa udelom u centralnoj Srbiji od 1,6 milijardi dolara, odnosno 45,9 odsto, dok je u Vojvodini biljna proizvodnja iznosila 1,9 milijardi dolara, sa udelom od 54,1 odsto.

Kolika je proizvodnja pšenice na svetskom nivou? Nivo svetskih zaliha pšenice pokriva četvoromesečnu globalnu potrošnju ove žitarice. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, rezerve žita u svetu trenutno iznose oko 252,26 miliona tona. Kako navode stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD, nivo svetskih zaliha pšenice je i dalje na izuzetno visokom nivou, a uobičajeno, skladištene rezerve su dovoljne da pokriju svetsku potrošnju u periodu od 2,5 do 3 meseca. Proizvodnja pšenice u 2017. godini na svetskom nivou iznosiće oko 751,36 miliona tona, procene su američkog Ministarstva poljoprivrede. Prema iznetim podacima, ukupnom povećanju svetske proizvodnje u ovoj godini najviše je doprinela Australija, a zatim Rusija i SAD. U odnosu na prethodnu ekonomsku 2015/2016. godinu, povećanje proizvodnje očekuje se u Rusiji, SAD, Kanadi, Indiji, Argentini, Kazahstanu i Australiji, a smanjenje proizvodnje žita očekuje se u Evropskoj uniji, Maroku, Turskoj i Kini. Procenjena svetska potrošnja ove žitarice iznosiće oko 740,84 miliona tona u 2017. godini, kažu podaci američkog Ministarstva poljoprivrede.

Popis vinograda u EU trajao pet godina Eurostat, kancelarija za statistiku Evropske unije, prikupljala je tokom pet godina podatke o strukturi vinograda i posmatrala EU tržište vina i proizvoda od grožđa zarad procene potencijala evropskih vinograda. Španija, Italija i Francuska zajedno imaju tri četvrtine ukupne površine vinograda u EU. Sa skoro milion hektara vinograda (941.000 ha, ili 30% ukupne površine vinograda u EU) Španija je u 2015. godini bila država članica sa najvećom površinom pod vinskim sortama grožđa, dok je prate Francuska (803.000 ha), Italija (610.000 ha), a ostale države koje imaju znatno manje površine vinograda su Portugal (199.000 ha), Rumunija (184.000 ha) i Nemačka (obe oko 103.000 ha).


13


Smeđa mramorasta stenicanova pretnja našem voćarstvu Radmila Vučković, dipl. inž. polj.


15

U voćarstvu je zaštita dosta složena i mnogo je problema koje treba rešiti, a koji se redovno javljaju svake godine. Svedoci smo da se zadnjih godina javljaju i neke nove štetočine koje mogu da oštete plodove voća tako da ono gubi tržišnu vrednost i ne može da ide u izvoz. Uzrok pojavi novih štetočina je i nekontrolisana razmena sadnog materijala, plodova, ambalaže...Takođe, promena vremenskih prilika doprinela je i prenamnoženju pojedinih štetnih insekata, a brojnost nekih, do pre nekoliko godina dominantnih, se smanjila. Tako se već par godina kalifornijski cvetni trips javlja na breskvi i povrću, od prošle godine se pojavila u Srbiji i azijska voćna mušica (Drozophila suzukii), koja ugrožava plodove maline, kupine, jagode, borovnice, trešnje, višnje, kao i ostalog obojenog voća. Ovom prilikom ćemo vas upoznati sa još jednom, koja preti da postane invazivna štetočina kod nas. To je smeđa mramorasta stenica - Halyomorpha halys. Invazivne štetne vrste su one koje dospevanjem u novu sredinu počinju nekontrolisano da se razmnožavaju, zauzimaju raspoloživa ekološka staništa i mogu da nastanu posledice: potiskivanje autohtonih vrsti, veće ekonomske štete ili narušavanje biološke ravnoteže. Smeđa mramorasta stenica po-

tiče iz Azije (Kina, Japan, Koreja,Tajvan). Preneta je u SAD 1998. godine, a od 2004., je zabeležena u Evropi. U Srbiji je registrovana 2015. godine, i smatra se kao top invazivna vrsta.

jaja na naličje lista u gomilice, iz kojih se pile larve i imaju 5 razvojnih stupnjeva pre nego pređu u odraslog. Druga generacija polaže jaja u julu, larve se pile u avgustu i na kraju vegetacije traže mesta u kući ili zaštićenim objektima da bi prezimile.

Prevremeno opadanje plodova

S obzirom da ima veliki krug domaćina – preko 300 vrsta, veliki radijus kretanja, nedovoljno proučen životni ciklus, uz to vrlo specifičan jer 80% života provede van voćnjaka, i nema efikasnih bioloških mera borbe. Kod nas se javlja na voću, povrću, ratarskim kulturama, ukrasnom žbunju, šumskom drveću. Od voća napada jabuku, breskvu, smokvu, vinovu lozu, kupinu, šljivu, krušku, trešnju, borovnicu... Ima dve generacije godišnje, prezime odrasle jedinke, koje su polno nezrele. Mogu da se prate pomoću svetlosnih klopki koje ih privlače noću. Stenice u aprilu izlaze iz prezimljujućih objekata, dopunski se hrane i prisutne su od proleća do kraja leta, krajem aprila polažu

Životni ciklus

Štete na plodu jabuke

Štete na povrću

Smeđa mramorasta stenica se hrani tokom vegetacije, imago od maja do oktobra može da napravi značajne ekonomske štete svom voću. U SAD i Evropi najviše napada jabuku i breskvu, zbog čega imaju vanredna dva tretiranja samo za stenice. Najviše oštećenja nanosi pred berbu. Svojom ishranom izaziva nekrotične pege na listovima i plodovima. Plodovi su neugledni sa gukama i ulegnućima i podložni su truljenju. Suzbijanje je otežano zbog dugog perioda prisustva na biljkama, kao i preletanja na druge biljke domaćine, a zasniva se na praćenju njihove brojnosti, primeni insekticida i agrotehničkim merama. Program postavljanja


TABELA 1: Uporedne MDK vrednosti aktivne materije hlorpirifos-etil i hlorpirifos-metil hlorpirifos etil MDK (mg/kg) vrednosti Voćna vrsta Jabuka

hlorpirifos metil (Reldan 22EC) MDK (mg/kg) vrednosti

Stare

Nove

0,5

0,01

0,5

Kruška

0,5

0,01

0,5

Breskva

0,2

0,01

0,5

Malina

0,5

0,01

0,05

Kupina

0,5

0,01

0,05

Višnja

0,3

0,3

0,05

Jagoda

0,2

0,2

0,5

mamaka (svetlosne klopke) može omogućiti otkrivanje malih populacija stenice pre nego što dođe do njihovog prenamnoženja i pričinjenih ekonomskih šteta. Za sada najefikasnije mere suzbijanja su ipak hemijske, primenjuju se insekticidi iz grupe: piretroida (Cythrin 250 EC, Vantex 60 SC, Grom...), neonikotinoida (Afinex 20SP, Lobo, Amos, Actara 25) organofosfati (Reldan 22EC). Po efikasnosti i dužini delovanja, kao i tolerantnosti na temperature se izdvaja Reldan 22EC, preparat na bazi hlorpirifos metila. Ova aktivna materija predstavlja evoluciju proizvoda na bazi hlorpirifosa, jer je njegov izomer, a donosi značajne prednosti u odnosu na proizvode bazirane na hlorpirifos-etilu. Koje su prednosti? Pre svega jači početni efekat, bezbednost za korisne insekte, brža razgradnja, kraća karenca, mnogo povoljniji ekotoksikološki profil sa dozvoljenim MDK vrednostima. Kada smo kod MDK vrednosti, još jednom da podsetimo na zakon-

sku regulativu od prošle godine, koju je izdala Evropska unija, a koja se odnosi na maksimalno dozvoljene količine ostataka pesticida aktivne materije hlorpirifos-etil u plodovima voća. Na osnovu regulative i izmenjenih MDK vrednosti možemo zaključiti da se sredstva na bazi hlorpirifos-etila se mogu primeniti samo do cvetanja. Ovo ne važi za preparat Reldan 22EC i njegovu aktivnu materiju hlorpirifos-metil, koja se apsolutno uklapa u najnovije zahteve EU, važno izvozno tržište za srpsku proizvodnju. Takođe, za suzbijanje sive mramoraste stenice kompletno rešenje je preparat Reldan 22 EC (primenjuju ga i zemlje EU za rešenje istog problema), jer ispunjava najvažnije zahteve modernog tržišta. A to je sigurna kontrola najvažnijih štetnih insekata uz proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.

Izlegla jaja


17


18

Huminske i fulvokiseline – antistres program U prethodnom broju revije „AgroSvet“ pisali smo o aminokiselinama i njihovom značaju. Pored njih za pravilan rast i razviće biljaka neophodne su i huminske i fulvinske kiseline, koje nisu ništa manje značajne za biljni svet. Huminske i fulvinske kiseline se nalaze u humusu, njegov su sastavni deo i veoma povoljno i stimulativno deluju na biljke. Ali prvo da napravimo kratak osvrt na samu definiciju humusa. Humus je plodno zemlište koje se nalazi na površini zemljine kore, male debljine, obično nekoliko decimetara. Sastoji se od mešavine organskih i mineralnih materija sa prisustvom bakterija. U procesu raspadanja izumrlih biljnih i životinjskih ostataka stvara se veoma bitna organska materija, humus (lat. humus - zemlja crnica) koja je najznačajnija za plodnost tla. Sadržaj humusa u tlu opada dubinom, te se i njegova plodnost smanjuje idući u dubinu zemljišta. Za nastanak humusa potrebno je od nekoliko stotina godina do jednog milenijuma, jer je proces humifikacije u prirodi veoma spor. Humusa na celoj planeti u proseku ima oko 5% i različitih je osobina.

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Organska materija koju dodajemo zemlji u obliku organskog đubriva reaguje sa jedinjenjima koji se u tlu već nalaze. Pri toj reakciji nastaju humusne materije - veliki molekuli organske materije sa specifičnim osobinama. Smesa koja se sastoji od 80-90% humusne materije i 10-15% manjih nusproizvoda nastalih razgradnjom organskih materija naziva se humus. Humus veže delove gline i praha u veće strukturne agregate pri čemu se poboljšava vodno-vazdušni kapacitet glinastog zemljišta. Humus može vezati 5-10 puta više vode nego minerali gline i na taj način povećati kapacitet upijanja zemljišta. Ta je osobina humusa važna kod svih vrsta zemljišta, a posebno peskovitog. Istovremeno, humusne materije imaju veliku sposobnost vezivanja hranljivih materija u obliku koji je pristupačan biljkama. Mnogi nusproizvodi razgradnje kao što su auksini, vitamini, niskomolekularne kiseline nastale raspadom organskih materija (npr. jantarna kiselina), aminokiseline mikrobnog porekla, takođe, fiziološki utiču na rast biljaka. Te su materije stimulatori rasta i razvoja, a pored toga su i izvor kiseonika za biljke. Brojni su eksperimenti dokazali da fulvinske i neke huminske kiseline pozitivno uti-


19 ču na rast biljaka i razvoj mikroorganizama, a igraju i veoma važnu ulogu pri preuzimanju gvožđa i drugih mikroelemenata iz tla. Biljni biostimulatori su brojne materije prirodnog porekla koji se koriste u poljoprivredi za poboljšanje rasta biljaka. Deluju tako da podstiču prirodne procese u biljci koji pospešuju unos hranljivih materija, efikasnost hranljiva, toleranciju na abiotski stres i poboljšavaju kvalitet useva. Biostimulatori nemaju direktan uticaj na biljne štetočine i patogene, tako da se ne ubrajaju u pesticide. Biljke tretirane biostimulatorima nisu manje napadnute štetnim od netretiranih biljaka, već je uticaj štetočina i patogena na tretirane biljke manji zbog boljeg usvajanja hranljiva, translokacije hranljiva i njihove upotrebe, te bržeg oporavka od povreda izazvanih eventualnim abiotskim stresovima1.

Sadrži oko 56% ugljenika i tamno –smeđe do crne je boje.

Biostimulatori koji se koriste poljoprivredi se dele na: inokulante mikroorganizama, humusne kiseline, fulvinske kiseline, proteinske hidrolizate i aminokiseline, ekstrakte morskih trava. Humusne materije su materije koje nastaju fizičkom, hemijskom i biološkom humifikacijom biomolekula. Približno 80% ukupnog sadržaja ugljenika (C) i 60% ugljenika (C) rastvorenog u vodi je sastavni deo humusne materije. Humusne materije imaju važnu ulogu u održavanju plodnosti tla, te samim time utiču na proizvodnju i uzgoj biljaka. Prema2, humusne materije se dele u tri grupe: huminska kiselina, fulvinska kiselina i humin. Huminske i fulvinske kiseline predstavljaju humusne materije koje su rastvorljive, dok je humin nerastvorna humusna materija, tj. humin je so huminskih kiselina. Hemijska struktura humusnih materije je vrlo kompleksna i zavisi od njihovog porekla. Glavni elementi koji sačinjavaju huminsku i fulvinsku kiselinu, bez obzira na poreklo, su ugljenik (C) 52-60 %, vodonik (H) 3-4 %, kiseonik (O) 32-38%, azot (N) 4-5 % i sumpor (S) 0,4-0,6 % Huminska kiselina poboljšava plodnost zemljišta, stimuliše porast biljaka i otpornost na bolesti.

Fulvinska kiselina sadrži manje ugljenika (oko 34%) od huminske, i smeđe do crvenkaste je boje. Sadrži više funkcionalnih grupa kiselina, posebno -COOH. Ukupna kiselost fulvinske kiseline (900-1400 mmol/100 g) je mnogo veća od ukupne kiselosti huminske kiseline2 (400-870 mmol/100 g). U odnosu na huminsku kiselinu, fulvinska kiselina omogućava lakši prenos hraniva kroz membrane korena biljke, duže ostaje u zasoljenim zemljištima, i podnosi širi raspon pH zemljišta. Zato se i smatra da fulvinske kiseline utiču na koren, a huminske kiseline na stablo i nadzemne delove biljaka. Zbog svoje molekularne strukture, humusna materija pruža brojne pogodnosti kod uzgoja biljaka. Smatra se da humusne materije igraju ključnu ulogu u odnosu tla i biljke na način da omogućavaju prenos hranljivih materija, izmenu ugljenika i kiseonika između biljke i zemljišta, pospešuju zadržavanje vode,


20 FitoFert Fulvimax 80 je preparat u obliku vodorastvornog praha sa visokim sadržajem fulvinskih kiselina. Primenjuje se pre svega u ranim fazama korenovog sistema i svojim delovanjem utiče na pojačanu mobilizaciju i usvajanje fosfora. Primenjuje se fertigaciono 3-5 kg/ ha ili folijarno 0,1-0,2%.

sprečavajući evaporaciju vode iz zemljišta, i utiču na razvoj mikroorganizama u zemljištu. Sprovedena su istraživanja u kojima je dokazan pozitivan efekat huminske kiseline na prinos i kvalitet useva u zaštićenim prostorima i na otvorenom. Prema3, prinos krastavaca je povećan uz folijarno korišćenje huminske kiseline, dok je kod bosiljka povećan prinos ulja po hektaru uz korišćenje humusne kiseline fertirigacijom. Prema4, aplikacijom humusne kiseline kod organski uzgojene paprike povećan je ukupni prinos, rani prinos,

prosečna težina plodova, količina rastvorljivih šećera, redukcioni šećeri i sadržaj hlorofila b. Upotrebom fulvinske kiseline u uzgoju krastavaca povećan je broj cvetova po biljci5 kao i prinos kukuruza u uslovima suše. U paleti naših biostimulativnih đubriva nalaze se, pored već postojećih FitoFert Humiflex, FitoFert Humistart, FitoFert Humisuper te FitoFert Humisuper Plus, od 2017. godine, nalazi i grupa novih proizvoda - preparata pod zajedničkim imeniteljem HUMI – FULVI PROIZVODI.

FitoFert Humiflex 24 (16 + 8) je nova, koncentrovanija formulacija postojećeg FitoFert Humiflex (12+3).Koristi se posle faze ukorenjavanja fertigaciono 10-20 l/ ha ili folijarno 0,1-0,2 %. FitoFert Humimax 80 je formulisan u obliku vodorastvornog praha sa visokom koncentracijom huminskih kiselina. Koristi se nakon faze ukorenjavanja, tokom vegetacije fertigaciono 3-10 kg/ha ili folijarno 0,05-0,1 %. Mali prilog značaju aminokiselina, huminskih i fulvo kiselina govori reakcija biljaka nakon stresa izazvanog niskim temperaturama krajem druge decade aprila meseca. Biljke, pre svega voće tretirano nekom od gore navedenih formulacija pokazale su veću otpornost i sačuvale su potencijal prinosa. Takođe, bolja reakcija je bila na biljkama koje su uzgajane na plodnijim, odnosno na zemljištima koja su bogatija humusom.

*u pisanju je korišćena literatura: Calvo (2014)1; Pena-Mendez i sar. (2005)2; Befrozfar i sar. (2013)3; Karakurt i sur. (2009)4; Rauthan i Schnitzer, (1981)5;


21


22

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Najviše pesticida u jagodama i spanaću Američka neprofitna organizacija Radna grupa za okolinu objavila je spisak namirnica sa najviše pesticida u sebi ove godine na tržištu SAD. Neke od njih su zaštićene korom ili ljuskom što štiti prodor pesticida u plod, ali puno voća i povrća nema takav zaštitni sloj. Najviše pesticida u 2017. zabeleženo je u jagodama. Spanać je sa osmog skočio na visoko drugo mesto po koncentraciji pesticida, a vrlo visoko su i nektarine, kruške, višnje i jabuke, otkrilo je novo istraživanje. “Voće poput jagoda uvek će imati jako puno pesticida jer nema koru i raste direktno do zemlje”, objasnila je viša analitičarka EWG-a Sonia Lunder. Upotreba pesticida na voću i povrću ima dvostruku ulogu. S jedne strane

štiti useve, a s druge šteti ljudskom zdravlju. U malim količinama pesticidi nisu opasni, ali ako se stalno gomilaju u organizmu kroz hranu mogu imat velike posledice. “Ne znamo sigurno dugoročne posledice svakodnevnog konzumiranja hrane s pesticidima”, kaže Čensheng Lu, profesor biologije na Harvardu i dodaje: “Oni koji podržavaju pesticide tvrde da su nivoi koje se koristite sigurni, ali sve je više dokaza koji pokazuju suprotno. Kupovina organskih proizvoda je delimično rešenje, jer farmeri koriste prirodne pesticide iz prirodnih izvora”, zaključuje se u istraživanju EWG.

snabdevati zelenišom, kompanijama koje snabdevaju supermarkete i restorane nije nimalo smešno – povrće koje su ranije nabavljali iz evropskih zemalja trenutno moraju da uvoze iz Egipta ili čak iz SAD, pa se suočavaju sa značajnim rastom troškova prevoza koje ne mogu da prevale na krajnje kupce zbog ranije sklopljenih ugovora. ”Kriza povrća“, ipak, minorno kada se deluje uporedi sa štetom koju su proteklih godina izazvale ozbiljne vremenske

Istaživanje pokazuje da je sledećih 12 namirnica s najvišim nivoom pesticida u 2017. godini: jagoda, spanać, nektarine, jabuke, breskve, kruške, višnje, grožđe, celer, paradajz, paprika, krompir

Procvat meteorologije ”po meri” Poplave na jugoistoku Španije i neuobičajeno hladno vreme u Italiji proizveli su potres na evropskom tržištu svežeg povrća tolikih razmera da su britanski trgovački lanci morali da kupcima uvedu kvote, pa je tako jedna mušterija mogla da pazari najviše tri glavice ajsberg salate u Tesku, dok je Asda zabranila kupovinu tikvica i patlidžana na veliko dok kriza u snabdevanju ne prođe. I dok građani na društvenim mrežama razmenjuju pošalice o ”tačkicama“ na koje će se, poput posleratnih generacija,

neprilike. Prema procenama osiguravajuće kuće Allianz, velike poplave koje su juna 2013. zahvatile Nemačku i zemlje centralne i istočne Evrope, odnele su 18 milijardi dolara iz tih ekonomija. Naredne godine Srbiju, Hrvatsku i BiH pogodile su istorijske poplave, a šteta na teritoriji naše zemlje procenjena je na 1,7 milijardi evra. ”Klima je ono što očekujemo, a vremenske prilike su ono što nam se desi“, kaže izreka kojom se vode osiguravajuće kuće kada svojim klijentima nude polise za slučaj da suša, poplava ili vetar poremete njihove poslovne planove. Allianz upozorava da vremenske prilike postaju sve nepredvidljivije, dok kompanije sporo reaguju i ne-


23 retko loše procenjuju rizik štete od klimatskih promena. Potreba za boljom procenom rizika dovela je do procvata privatnih meteoroloških kompanija, koje preuzimaju sirove podatke odgovarajućih državnih institucija i obrađuju ih prema potrebama klijenata iz sveta biznisa. Meteorologija ”po meri“ nije nov izum: još 1962. objavljen je članak iz oblasti primenjene meteorologije, koji je predlagao način na koji prognoze vremena mogu da pomognu da američki proizvođači suvog grožđa postignu bolje rezultate. Danas se procenjuje da ”vremenska industrija“ vredi najmanje šest milijardi dolara, a čine je kompanije koje nude prognoze potrebne klijentima, posebno kada je reč o verovatnoći da će doći do kiše, vetra, mraza, oluje ili uragana. Interesantno je da se one uglavnom oslanjaju na državne hidrometeorološke zavode, te da je reč o svojevrsnim privatno-javnim partnerstvima.

ganizacije “Nature climate change” navodi se kako kombinacija intenzivnog sunčevog zračenja i plitke vode u Persijskom zalivu čini region “specifičnim žarištem u kojem će klimatske promene, u odsustvu značajnijeg navodnjavanja i pošumljavanja, imati ozbiljan uticaj na nastanjivost regiona u budućnosti”.

gurnost hrane EP takođe je protiv autorizacije spomenutih kultivacija i GMO proizvoda. Kvalifkovanu većinu čini najmanje 16 država koje predstavljaju najmanje 65% populacije EU. (agrobiz.hr)

Zalihe pijaće vode opale za dve trećine na Bliskom istoku

Protiv GMO glasalo 16 država članica Evropske unije Na glasanju Stalnog odbora za biljke, životinje, hranu i životinjsku hranu, krajem marta u Briselu, predlog Evropske komisije o autorizaciji dve nove GMO sorte kukuruza (Bt11 Singenta i 1507 Dupont Pioneer) i reautorizaciji postojećeg GMO semena Mon 810 (Monsanto) za uzgoj na području Evropske unije, te odobrenju uvoza niza GMO sorti kukuruza za upotrebu u hrani i stočnoj hrani, nije uspeo da prikupi kvalifkovanu većinu država članica, zbog čega će konačnu odluku imati EK. Odbor za životnu sredinu i si-

Najnovija istraživanja Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) produbila su strahove naučnika - Bliski istok i Severna Afrika postaju nenastanjivi u narednih nekoliko decenija. Uzrok ove klimatske katastrofe leži pre svega u činjenici da su zalihe pijaće vode tokom poslednjih 40 godina opale za dve trećine. U studiji objavljenoj od strane or-

Borba protiv svetlosnog zagađenja Više od 80% svetske populacije živi pod nebom zasićenim veštačkim osvetljenjem, a u SAD i na zapadu Evrope čak 99% stanovništva, procenili su nedavno naučnici. Istraživanja su pokazala da veštačko osvetljenje remeti reproduktivne cikluse pojedinih životinjskih vrsta, migracije ptica koje određuju pravac kretanja u odnosu na zvezde, a dovodi i do dezorijentacije noćnih insekata. Rad hormona ljudi takođe može da bude poremećen ukoliko ima previše svetlosti tokom noći. Čak i najveći najtvrdokorniji kritičari ne kažu da gradovi treba da budu u potpunosti u mraku, niti da osvetljenje nije suštinski element života u urbanim sredinama, ali da društvo treba da se suoči sa rastućim brojem problema.


24

Bumbari zaustavili izgradnju puta kod Čikaga Izgradnja auto-puta u predgrađu Čikaga privremeno je obustavljena, jer bi to moglo negativno uticati na prvu vrstu bumbara koja je uvršćena među ugrožene. Okružni sudija Šeron Džonson Kolman juče je naredila obustavljanje izgradnje deonice puta od deset kilo-

metara najmanje do 25. aprila dok se ne proveri kako ćeto uticati na stanište novog, zaštićenog statusa “bumbara s riđim šarama” (Bombus afnis). Bumbar Bombus afnis, endemski u Severnoj Americi, prošlog meseca je dodat na listu ugroženih vrsta. Juče je u saopštenju okružnog suda objavljeno da su bumbara “regrutovali” protivnici izgradnje puta, kao i da će odlaganje radova poskupeti državni projekat.

Sve više ekstremnih nepogoda za koje je odgovoran čovek Većina stanovništva sveta je već imala iskustva se ekstremnom vrućinom, sa dugotrajnom sušom ili sa pljuskovi-

ma, ojačanim posledicama globalnog zagrevanja za koje je odgovorna aktivnost ljudi, utvrđeno je jednim novijim istraživanjem. Naučnici su analizirali podatke sa meteoroloških stanica širom sveta i izračunali da je u 85% slučajeva rekordno najtopliji dan u godini nosio “otiske klimatskih promena”. Gasovi od sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa utiču da su ti podaci učestaliji ili veći. “Svet nije baš u tački u kojoj svaki rekord temperature ‘ima otisak ljudskog prsta’, ali se tome približava”, rekao je glavni autor studije, klimatolog Univerziteta Stenford Noa Difenbauh.


25


Plamenjača luka, bolest koja izaziva destrukciju luka Igor Šćekić, dipl. inž. polj.

Plamenjača predstavlja jednu od najznačajnijih bolesti luka. Ubrzo nakon pojave prvih simptoma naglo se širi u pričinjava velik štete. Preventivne mere kao što su plodored i pravilan odabir parcele ne smeju se zanemariti. Upotreba fungicida je neizostavna posebno ako se žele ostvariti visoki dometi u proizvodnji što osim visokog prinosa podrazumeva i visok kvalitet proizvoda. Visoka efikasnost se ostvaruje kombinovanjem fungicida sa različitim mehanizmima delovanja, a preporuke u kom momentu izvršiti žaštitu u značajnoj meri olakšavaju programi za prognozu plamenjače.


27

Crni luk nakon vađenja

Plamenjača luka (Peronospora destructor) je rasprostranjena u svim rejonima gajenja luka, i predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja ove biljne vrste. Prvi put je opisana u Engleskoj 1841. godine. Pojavljuje se svake godine sa manjim ili većim intenzitetom, što je u većoj meri vezano za klimatske uslove. Štete su uvek značajne. U povoljnim godinama za razvoj plamenjače štete mogu biti i do 80%. Peronospora parazitira veliki broj vrsta iz roda Allium spp., a podjednako su osetljivi lukovi koji se proizvode iz semena i iz arpadžika. Plamenjača se obično javlja krajem aprila i početkom maja, te se u usevu luka jasno mogu uočiti žarišta, a takve biljke luka imaju svetliju boju lista i zaostaju u porastu. To su najčešće niži delovi parcele gde se usled navodnjavanja ili kiša voda duže zadržava. Zapaženo je da su ozimi lukovi u odnosu na prolećne lukove osetljiviji. Prvi simptomi kod lokalnih infekcija su bledozelene ili žućkaste ovalne ili izdužene pege različitih veličina. Pege se nalaze pretežno na vršnom delu lista ili duž cvetonosnog stabla. Kada parazit počne da sporuliše obrazuje se sivoljubičasta prevlaka od konidiofora i konidija. Lišće postane uvijeno na mestu gde se bolest pojavila, gubi turgor i zatim se suši. Kao rezultat bolesti u polju se mogu tačno uoči-

ti zone sa osušenim listovima luka u gornjem delu. Na osušenim listovima luka često se kasnije pojavljuje Alternaria porri koja je tamnije boje. Plamenjača se u usevu brzo širi i zahvata celu površinu. Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim listovima javljaju se tamne pege. U slučaju sistemične zaraze dolazi do trulezi cele lukovice. Patogen prezimljava u vidu micelije u zaraženim lukovicama ili arpadžiku, zaraženim biljnim ostatcima, samoniklim lukovima. Postoji mogućnost da prezimi u obliku oospora koje mogu sistemično da zaraze ponike luka. Takvi zaraženi ponici predstavljaju mogućnost masovne produkcije konidija koja se dalje širi u usevu luka. Konidije nastaju tokom noći. Potrebna je visoka relativna vlažnost vazduha i temperatira u rasponu 4-25 0 C. Optimalne temperatura su 7-16 0C. Za ostvarivanje infekcije nije potrebna kiša. Dovoljno je konstantano prisutna rosa tokom noći i jutra. Ciklus razvića prouzrokovača plamenjače luka (Peronospora destructor) traje od 11-15 dana. U povoljnim uslovima može se ostvariti nekoliko sekundarnih uzastopnih infekcija. Jedna od obaveznih preventivnih mera je gajenje luka u plodoredu. Terba izbegavati setvu ili sadnju luka pored parcela gde je u prethodnoj godini gajen luk. Treba težiti da se luk

proizvodi na parcelama koje su ravne, ocedite, dobro provetrene i osunčane. Pregusti usevi i usevu isforsirani sa azotnim đubrivima podložni su napadu bolesti. U proizvodnji luka zaštita od plamenjače je nezamisliva bez fungicida. Zaštita luka počinje već u fazi razvoja 2-3 prava lista. Zbog male lisne mase i još uvek sporijeg porasta preporučuje se Balear 720 SC (2,0 l/ ha) ili Penncozeb WG (2-2,5 kg/ha). Kasnije,sa povećanjem lisne mase i ubrzanim porastom (faza 5-10 listova) preporučuje se naizmenična upotreba sistemičnih i lokalsistemičnih fungicida Curzate M (2,5 kg/ha), Ridomil Gold MZ 68WG (2,5 kg/ha), Equation Pro (0,4 kg/ha), Queen (0,75-1 l/ha). Za sve prouzrokovače plamenjače, pa i plamenjaču luka, neizostavna je primena preparata na bazi bakra, pre svega Funguran OH, Cuprablau Z Ultra ili Talocuper. Zbog izražene voštane prevlake koja je karakteristična za listove luka sa fungicidima obavezna je upotreba okvašivača Vin-Film (0,3 l/ha). Hemijske mere zaštite kad god je to moguće izvoditi po preporukama programa za prognozu plamenjače kao što su Downcast, Enviroclaster ili Milioncast. Jednom rečju, jedna od najrasprostranjenijih gajenih povrtarskih biljaka u Srbiji (oko 30000 hektara), jedna od najštetnijih bolesti, i jedna od najefikasnijih zaštita koja prati i ekotoksikološke zahteve.

Simptomi plamenjače na listu


28

I poljoprivrednike (poljoprivrednici) „ubijaju“, zar ne!

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Po jednoj od definicija, demonstracija je javni skup više ljudi koji se kreću u grupi. Nastala od grčke reči demos – narod, i u sebi nosi nezadovoljstvo koje traži promenu tačke viđenja razloga zbog kojeg je nastalo. Demonstracije predstavljaju javno okupljanje da bi se iskazalo neko mišljenje, a najčešće protest učesnika. Po pravilu su nenasilan oblik delovanja mada često prerastu u nerede, naročito kada ih vlast ili policija pokušaju prekinuti. S druge strane, ukoliko demonstranti imaju razvijenu maštu, tokom demonstracija mogu nastati veoma komične situacije za posmatrača sa strane, mada su poruke često više nego ozbiljne prirode. Najpoznatije komične fotografije nastale na protestima poljoprivrednika: Možda najstarije snimljene poljoprivredne demonstracije u Sioux

city (Sijuks siti), 1932. godine, kada sprečavajući fizički dolazak robe do radnji, farmeri pokušavaju da podignu cenu proizvodima. Nakon protesta u Sijukx sitiju, i to ne baš mirnih su se raširili po američkim gradovima kao u Milvokiju, Mineapolisu, pri čemu su čak spaljena dva železnička mosta. Vozovi su presretani i sva stoka iz njih je vraćana u mesto odakle je krenula.

U gradu Agenu u Francuskoj 2015. godine, su protestvovali farmeri nezadovoljni politikom vlade (između ostalog zbog sankcija Rusiji jer je značajno smanjen izvoz svinjskog mesa) pustili su svinje u supermarkete, nazvavši demonstracije „Marš svinja“!


29

Eric Cabanis/AFP/Getty Images

Anne-Christine Poujoulat/AFP/Getty Images

Boris Horvat/AFP/Getty Images


Ispred Evropskog parlamenta u Briselu, 2012. godine, održane su demonstracije zbog niske cene mleka, a akcija je nazvana „kupanje policije mlekom“!

Takođe, u Briselu 2015. godine, održani su protesti zbog novog pada cena mleka (oko 25%) i mesa! Učestvovalo je oko 5000 farmera sa 1450 traktora u takođe akciji pod konspirativnim imenom „mirni protesti“!

Francuzi su najraspoloženiji za demonstriranje, pa se tako 2014., u više gradova Francuske protestvovalo protiv sankcija Rusiji, i kao posledici toga, pada cena proizvoda. Akcija je bila, malo je reći spektakularna, jer je više od 100 tona stajnjaka, trulog voća i povrća bačeno na ulice i zgrade vlade.

U Parizu je 2013. godine usled porasta cena hrane za ovce i pada cena ovaca došlo do krajnje „mirnih“ demonstracija! Potomci Asteriksa i Obeliksa, Napoleona, De Gola i naravno, kafedžije Renea su se pokazali dostojnim svojih predaka. A uz to i vrlo inventivni u oblicima izražavanja protesta.


31

Drugi pišu Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Tri odsto poljoprivrednih preduzeća u Evropi kontroliše oko 50 odsto svih obradivih površina

Izvor: Deutsche Welle, 6. april 2017.

Koncentracija poljoprivrednog zemljišta u rukama investitora koji zemlju vide samo kao mogući izvor profita, veliki je problem u današnjoj Evropi. To je krajem marta konstatovao i Odbor za agrar Evropskog parlamenta, piše Deutsche Welle. „S obzirom na međunarodnu finansijsku krizu od 2008, obradiva zemlja uočena je kao povoljna mogućnost ulaganja“, ukazuje Vladimir Uručev, bugarski predstavnik u Odboru za agrar Evropskog parlamenta. Tako je ubrzana koncentracija poljoprivrednog zemljišta u zemljama srednje i istočne Evrope. Tome u prilog išle su i niske cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama u kojima je nekada vladao komunizam, ali i sistem subvencioniranja poljoprivrede u Evropskoj uniji (GAP), kaže Uručev. „Jedinstveni način plaćanja podsticaja po površini, ide u prilog većim posednicima koji su orijentisani na masovnost i industrijsku

poljoprivredu.“ Te direktne subvencije iznose između 150 i 190 evra po hektaru. Zbog tog sistema, mali poljoprivrednici su u lošijem položaju. Osim toga, veliki investitori i finansijski špekulanti prihode najčešće iznose iz regiona i u njemu uglavnom ne plaćaju porez. Pored toga, oni ne vode računa o zaštiti okoline i životinja, i praktično potiskuju seljake sa zemlje. „Postoje pravi finansijski mešetari koji imaju čitavu mrežu firmi. Samo par preduzeća u Bugarskoj poseduje gotovo dva miliona hektara zemlje. To je gotovo polovina obradive zemlje u Bugarskoj“, kaže jedan posrednik u prodaji nekretnina koji je želeo da ostane anoniman. „Zahvaljujući evropskom sistemu subvencioniranja, te firme samo zbog toga što poseduju zemljište, ostvaruju milionske prihode“, naglašava Vladimir Uručev.


32 Reformom zajedničke agrarne politike Evropske unije 2013. donesena je odluka o ograničavanju najviših iznosa podsticaja. Time se želelo da se dođe do pravednije raspodele subvencija i da se ojača održiva poljoprivreda.

Ali Evropska unija je protiv njih pokrenula krivične postupke – zbog ograničavanja slobode tržišta.

Ali, u praksi se nije mnogo toga promenilo. Statistički podaci iz Bugarske pokazuju da je 25 najvećih firmi i 2015. dobilo najviše subvencija – a to su upravo one firme koje su najviše profitirale od direktnih podsticaja i pre reforme. Na taj način, veliki investitori oslobođeni su i tereta kredita, jer, zahvaljujući podsticajima iz Evropske unije, dobijaju dovoljno novca da ne moraju da uzimaju kredite.

Ne smatraju svi to ispravnom politikom. Evropska unija mora kod poljoprivrednog zemljišta da bude nešto velikodušnija, kada se radi o pravilima unutrašnjeg tržišta i konkurencije. Naime, kada je reč o tom zemljištu, ne možemo da primenjujemo ista merila kao i kod druge robe“, naglašava Marija Hojbuh, članica Odbora za poljoprivredu i razvoj sela Evropskog parlamenta.

Potpuno drugačije je stanje malih poljoprivrednih proizvođača. „Nas sve više istiskuju sa tržišta i uništavaju, jer ne možemo da držimo korak sa velikima. Osim toga, gotovo da više nema obradive zemlje na prodaju“, žali se Stefan Petrov, mladi poljoprivrednik iz okoline Razgrada na severoistoku Bugarske.

Ta političarka Zelenih smatra da je EU dužna da izradi pouzdane smernice za tržište zemlje u nacionalnim državama.

Cena obradivog zemljišta tamo je poslednjih godina veoma porasla, pre svega zbog špekulativne kupovine zemlje, zbog koje se većina zemlje nalazi u rukama malobrojnih vlasnika. I u drugim područjima Evrope situacija je slična. „Oko tri odsto poljoprivrednih preduzeća u Evropi kontroliše oko 50 odsto svih obradivih površina. To je tendencija koju bi trebalo zaustaviti“, kaže Vladimir Uručev. Kao najgori primer koncentracije poljoprivredne zemlje on navodi Rumuniju, gde oko 65.000 hektara pripada samo jednom preduzeću. Rumunski predsednik Klaus Johanis smatra da se previše obradive zemlje nalazi u rukama stranaca. Krajem prošle godine on je naveo da je to oko 30 procenata i zauzeo se za strožije zakonske odredbe, iako za strance već postoje neka ograničenja. Suprotne tendencije u istočnoj Evropi. Zemlje kao što su Bugarska, Slovačka, Mađarska, Letonije ili Litvanija pokušale su da se protekcionističkom po-

litikom odbrane od prodaje zemlje velikim stranim investitorima.

Zahtev za većom transparentnošću. Krajem marta, nadležni Odbor Evropskog parlamenta sastavio je konkretne preporuke za pitanje trgovanja obradivom zemljom. Pozvao je zemlje-članice Evropske unije da omoguće malim i srednje velikim poljoprivrednim preduzećima, kao i mladim poljoprivrednicima, da dođu do obradive površine po prihvatljivim cenama. Hojbuhova smatra da je uvođenje gornje granice za cenu obradive zemlje u državama kao što je recimo Litvanija, legitimno sredstvo protiv koncentracije obradive zemlje u rukama malog broja ljudi. Ona se pre svega zalaže za veću transparentnost prilikom promene vlasnika zemlje. Kao primer loše transparentnosti, Marija Hojbuh navodi sudbinu nekadašnjeg preduzeća KTG Agrar. Ta nemačka firma kupila je velike poljoprivredne površine i u zapadnoj, i u istočnoj Evropi. Nakon proglašenja insolventnosti prošle godine, koncern je prešao u ruke novog investitora – a da pogođene opštine nisu na to mogle da utiču. Marija Hojbuh uverena je da to ne bi smelo da se događa. „Onaj ko profit izvlači iz regiona u kome ga ostvaruje i odluke donosi bez obzira na susede na terenu, taj nanosi štetu poljoprivredi u čitavoj Evropi“, zaključuje poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu.


33

Drugi pišu

Hrvatske njive jeftinije od srpskih Izvor: Agrosmart, 7. april 2017.

Cene zemljišta u Vojvodini su šarolike. Uveliko se sremske njive pazare za 10.000 do 15.000 evra po hektaru. Toliko je i u dobrom delu Bačke. U okolini Subotice cena kvalitetnog obradivog zemljišta se kreće do 10.000 evra po hektaru. U Banatu zemlja je jeftinija. U Mužlji,a na primer, hektar se nudi za pet do šest hiljada evra. Uglavnom je reč o parcelama do deset hektara, mada smo na sajtu jedne agencije pronašli da se 800 hektara u Senti prodaje za 13,5 miliona evra, odnosno 16.875 evra hektar. Kako smo čuli u razgovoru sa sremskim ratarima koji žive nadomak granice sa Hrvatskom, mnogi od onih koji poseduju hrvatsko državljanstvo spremaju papire za kupovinu zemlje u toj susednoj zemlji. Naravno, zbog toga što je jeftinija. Put im je otvorio biznismen Petar Matijević koji je, prema informacijama Agrosmarta, nedavno kupio i treću zadrugu u Hrvatskoj, a s njom i njive. Pretprošle godine Matijević je postao vlasnik 1.500 hektara zemljišta kod Sremskih Laza, da bi potom nastavio sa kupovinom hrvatskih njiva. U svakom slučaju, najveći je zemljoposednik u Hrvatskoj, a kako je sam rekao, oranice je kupovao zato što su jeftinije nego u Srbiji, a u pograničnom delu kvalitet zemljišta je isti.

”Cene poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj su od 5.000 do 7.000 evra, a najviše 10.000 evra po hektaru. Sve zavisi od kvaliteta, lokacije i održavanja njiva. Najvišu cenu postižu poljprivredna zemljišta koja u komadu imaju preko 100 hektara. Ali takvih je jako malo”, kaže direktorka agencije za promet nekretninama “Vukovarka” iz Vukovara Ružica Dufek. ”Pre ulaska u EU cene su bile i do 20.000 evra po hektaru, ali samo zato što su za svaki kupljeni hektar kupci dobijali podsticaj do 50 odsto od kupovne cene. Tako da se zemljište prodavalo članu porodice za 20.000 evra po hektaru, a od države se dobijalo 10.000 evra nazad i zemlja je ostajala u porodici. Ako je neko zaista kupovao, koštalo ga je isto kao i sada”, kaže Dufek. Evropska agencija za statistiku Eurostat od 2009. godine ne vodi evidenciju o kretanju cena poljoprivrednog zemljišta. Ne znaju se, prema tome, precizni podaci o cenama u pojedinim zemljama EU. Tendencija je, kažu naši stručnjaci, da se cene približavaju nekom zajedničkom proseku, što je posledica liberalizacije tržišta. Za Srbiju svakako nije preporučljivo da se cena zemlje formira isključivo na tržišnom principu, već da se projektuju potencijalni budući prinosi I taj pokazatelj bude deo očekivanog povećanja cene, poručuju oni.


34

Drugi pišu

I dalje uvoze hranu iz Kine iako znaju da sadrži nedozvoljene toksine Izvor: Večernje novosti, 13. april 2017.

Nemačka uprkos zabeleženim trovanjima uvozi ogromne količine hrane iz Kine, za koju zna da sadrži nedozvoljene toksine Nemci, kroz relatvno veliku upotrebu hemikalija u poljoprivredi i antibotika u stočarstvu itd. u doduše relativno malim razmerama, truju i sami sebe. Ali, na nemačkom tržištu je sve više uvoznih proizvoda, pa čak i iz daleke Kine. Postavlja se pitanje, u kojoj meri su potrošači ugroženi kupovinom namirnica stranog porekla. Nemci, a sa njima i brojni Srbi koji decenijama žive na ovim prostorima, odavno su se navikli na mnoge vrste egzotičnog voća i povrća koje na nemačko tržište dolazi sa sve četiri strane sveta. Tako u zimu mogu a se kupe „obične“ trešnje iz Čilea, doduše po

„astronomskoj“ ceni od oko 20-25 € po kilogramu, jagode i boranija iz Maroka, salata i mladi krompir iz Egipta i tako u krug, celu godinu, odnekud uvek stiže sveže voće i povrće i „kada mu vreme nije“. Srbi, to znamo iz mnogih razgovora, gotovo slepo veruju u ispravnost životnih namirnica, voća i povrća, ribe i mesa kojih ima na nemačkom tržištu. Da li je to verovanje u kvalitet opravdano? Uzmimo kao primer sve veći uvoz iz Kine. Do pre dvadesetak godina, Kina je jedva zadovoljavala sopstvene potrebe za voćem i povrćem, žitom i mesom. Danas, uvođenjem savremenih poljoprivrednih metoda, primenom sve veće količine veštačkog đubriva i veoma obilnim, često prekomernim

zaprašivanjem biljki i plodova protiv bolesti i štetočina, nastao je suficit raznih proizvoda pa je Kina postala čak i veliki izvoznik. Njihova industrija nije samo veoma jeftinim proizvodima, od odeće preko TV aparata i mobilnih telefona, igračaka, uređaja za pokućstvo, alata i alatki, nameštaja i dr. preplavila svetska tržišta. Kina to polako čini i na evropskim tržištima poljoprivredno-voćarskih proizvoda. Poznato je da su mnogi kineski tekstilni proizvodi i dečije igračke opasni po zdravlje jer su obrađivani npr. polihloriranim bifenolima, formaldehidom i sličnim hemikalijama protiv buđanja ili bojene kancerogenim diazo bojama a igračke su od plastičnih masa koje često sadrže prekomerne količine teških, kancerogenih metala. Pošto ti veoma jeftini proizvodi


35 uglavnom nose oznaku „Made in China“ potrošačima je lako da kod kupovine odluče šta će da kupe i hoće li kupovinom reskirati svoje ili još gore, zdravlje svoje dece. Problemi kako se odlučiti kod kupovine se javljaju tek kod nabavke voća i povrća, proizvoda od mesa, a u novije vreme i kod zemički, koje dolaze duboko zamrznute iz daleke Kine, da bi se „taze“ ispekle u nekom od velikih nemačkih marketa. Kod kupovine namirnica su potrošači bespomoćni jer retko stoji oznaka odakle oni potiču, čime su obrađivani, i koliko je njihova konzumacija opasna za ljudsko zdravlje! Na opasnost od prehrambenih proizvoda iz Kine nemačka javnost je upozorena prvim masovnim trovanjem dece još u oktobru 2012.g. Deca iz jednog vrtića su obolela jer su jela kompot od jagoda načinjen od zamrznutog voća isporučenog iz Kine. Ukupno se, u Nemačkoj, zarazilo oko 11.000 ljudi Noro virusom, koji je u jagodama preživeo temperature od minus 18 stepeni. Prošle godine je Nemačka iz Kine uvezla preko 130.000 tona ribe, 7700 tona mesa, 10300 tona povrća, 862 tone mlečnih proizvoda, 3600 tona jabuka, pa čak i preko 300 miliona (!) zamrznutih zemički. Oko 80 miliona litara soka od jabuka napravljeno je od koncentrata koji takođe dolazi iz Kine. Za ovu godinu se očekuje povećanje kineskog izvoza. Naravno da su nemačkim nadležnim organima poznate činjenice da je oko 70 odsto poljoprivrednih površina u Kini, kroz prebrzu indu-

strijalizaciju i nedostatak zaštite okoline, već zagađeno teškim metalima, zatim pesticidima, fungicidima i drugim otrovima protiv biljnih i voćnih bolesti, protiv buđanja itd. To nije čudo jer se zna da Kina godišnje u poljoprivredi i voćerstvu troši oko 1,4 miliona tona (!) raznih, često veoma opasnih hemikalija. Na kineskom tržištu ih je oko 27.000 vrsta. To znači da Kina troši nekoliko puta više hemikalija od cele Evrope, od kojih je najveći broj hemikalija koje se primenjuju u Kini, u EU odavno zabranjen. U Nemačkoj, koja i sama ima jaku poljoprivredu i voćarstrvo, se godišnje potroši samo oko 30.000 tona iz mase hemijskih proizvoda od oko 1000 dozvoljenih vrsta. Ipak, nemački kontrolni organi prema uvoznicima ne reaguju uvek kako treba zbog velikih troškova za pojedinačne analize. One po uzetoj probi koštaju i do 270 €. “Samo se kod mesa i ribe i drugih proizvoda životinjskog porekla, vrše kontrole priložene dokumentacije, a probe se uzimaju u određenom procentu prema količini pošiljke” rekla je, ne tako davno Betina Gerulat, šefica Hamburške veterinarske i uvozne kontrolne službe. To je, po mišljenju stručnjaka i organizacija za zaštitu potrošača, samo kap vode u moru! Organizacije za zaštitu potrošača su u više uzetih proba dokazali da gotovo nema proizvoda iz Kine koji nisu prekomerno zagađeni jer tamo važe drugi, totalno proizvoljni „propisi “. Voće i povrće, tvrde upućeni, predstavljaju stalnu opasnost za ljudsko zdravlje.

Slično je i sa mesom. U pilećem mesu su nađeni kancerogeni antibiotici, a u ribi teški metali. U kikirikiju su otrovi protiv gljivica koji napadaju bubrege, jetru i imuni sistem ljudi, u limunovima hemikalija trianofos i mnogi zabranjeni pesticidi, u 94 odsto ispitanih uzoraka krušaka nađene su opasne koncentracije otrova heksahlorcikloheksana i drugih, zabranjenih pesticida, u jabukama ima prekomerno mnogo otrova endosulfana i dihlokarbamata, u jagodama su često prisutni virusi hapatitisa A i Noro virusi. U pomenutim zemičkama je glifosfat, tu su i veće od u EU dozvoljenih količina otrova protiv gljivica, fungicida. U pirinču su odavno „odomaćeni“ kadmijum i olovo, u gljivama je nikotin, u lubenicama sa često nalazi forhlorfenuron. Pošto gotovo sve količine belog luka prodatog na nemačkom tržištu dolaze iz Kine, treba znati da su u njemu otrovi forat i paration i drugi pesticidi, u čaju su bakar i otrov DDT kao i pesticidi i drugi teški metali, u zavisnosti iz kog dela Kine dolazi čaj itd. Lista kontaminiranih proizvoda je gotovo bez kraja! Dodajmo, da ni nemački proizvođači nisu baš „mala deca“ po pitanju zaštite potrošača od neželjenih utcaja na ljudske organe raznih hemikalija, ali su kontrole nemačkih proizvoda i češće i žešće, primena hemikalija u poljoprivredi strogo regulisana propisima, koji se uglavnom poštuju. Postavlja se pitanje, zašto nemačka država ne zabrani uvoz takvih proizvoda kada već ne provodi ozbiljnije kontrole kvaliteta i bez-


36 bdnost uvezenog voća i povrća, mesa i drugih proizvoda po ljudsko zdravlje? Država čak neće da donese ni odavno zahtevan propis, ako ne i zakon, jer zakon mora da se usaglasi sa glomaznom EU birokratijom u Briselu, da svaki poljoprivredno-voćarski proizvod mora u prodaji da nosi naznaku odakle i iz kog dela sveta i države potiče. Upućeni u problematiku smatraju, da iza takvog ponašanja politike

stoje moćne interesne grupe –od velikih izvoznika nemačkih proizvoda u Kinu do velikih nemačkih uvoznika svega i svačega iz Kine. Ako bi Nemci ograničili uvoz kineskog voća i povrća, možda bi im Kinezi ograničili izvoz mašina, automobila, hemikalija itd. u Kinu. Kao primer, zašto uvoznici kupuju zatrovanmo voće i povrće, kritičari navode da cena jednog kilograma organski proizvedenih jagoda

u Nemačkoj košta 14 €, kilogram smrznutih iz Kine, franko Hamburg 1,10 €, a proizvođači marmalada i veliki trgovinski lanci zamrznuti kilogram plaćaju samo oko 60 evrocenti! Onda je jasno, da je trovanje kupaca koji žele, ili zbog niskog životnog standarda moraju da kupuju pomenute namirnice, samo pitanje velikog profita. A kada je profit u pitanju, onda se lako zaborave i moral i etika.

Drugi pišu

Poljska jabuka preživela ruski embargo

Izvor: Politika, 18. april 2017.

Poljska je najveći proizvođač jabuka u Evropi i baš ovaj sektor, od početka ruskog embarga, zadobio je najjači udarac od koga se proizvođači još oporavljaju. Ali Poljaci od prvog dana krize nisu sedeli skrštenih ruku. Kada je Rusija 2014. blokirala granice za hranu iz EU pokrenuli su jaku marketinšku kampanju za spas domaćih voćara. Poziv ”kupujte i jedite domaće jabuke” proširio se zemljom brzinom svetlosti. Među korisnicima društvenih mreža haštag ”jedi jabu-

ke“ za samo nekoliko dana postao je hit na Fejsbuku i Tviteru. U znak podrške hiljade građana pa i političari na najvišim funkcijama postavljali su fotografje sa jabukom u ruci. Delili su ih besplatno u vozovima I na trgovima. Solidarnost se isplatila – te godine potrošnja ovog voća porasla je sa 16 na 18 kilograma po stanovniku. Tako je počela strpljiva borba Poljske za očuvanje nacionalnog brenda koja još traje. Danas nema restorana u kome vam prvo neće ponuditi je-

dan od bezbroj varijanti dezerta od jabuke – naravno po promotivnoj ceni. ”Od početka kampanje prodaja jabuka je preko noći krenula. Čak i deca kupuju da je pojedu na putu do škole. To je veliki uspeh”, kaže prodavac voća na jednoj od najprometnijih pijaca u Varšavi. Ipak, neskriveno zabrinut dodaje da je problem cena koja je sve niža. Kilogram skupljih jabuka košta tek nešto malo više od pola evra. Zvanična statistika pokazuje da je Poljska 2016. Proizvela re-


37 kordnih 3,5 miliona tona jabuka. Taj rezultat je, objašnjavaju stručnjaci, posledica novih zasada ali i povećanja efkasnosti na starim voćnjacima. Ne čudi ako se zna da su poljski poljoprivrednici bili najveći dobitnici ulaska ove zemlje u EU. Od 2004. na račune proizvođača jabuka prebačeno je čak dve milijarde evra iz evropskih fondova za agrar. U poređenju

sa Poljskom proizvodnja jabuka u Srbiji je skromna ali ovo voće je peti izvozni proizvod srpskog agrara. Godišnja proizvodnja je oko 390.000 tona. Značajne količine se i uvoze. Ako postoji voćna vrsta u Srbiji, koja je imala najveći napredak u tehnologiji proizvodnje, onda je to – jabuka, kaže profesor Zoran Keserović. Smatra da su šanse u ovom sektoru veli-

ke jer smo postali prepoznatljivi na evropskom tržištu. Cena naše jabuke jedna je od trenutno najviših u Evropi. ”Za razliku od Poljaka naša struktura sortimenta je bolja, slična kao u EU ali i prilagođena ruskom tržištu. Njihova greška je što su išli na jednu dominantnu sortu – ajdared, nisu se pripremali za druga tržišta” kaže Keserović.


38

Kletox, Floyd i Targa super – trio koji donosi dobitak

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Priča sa divljim sirkom (Sorghum halepense), a posebno rizomskim je jako dugačka i komplikovana. Da bismo se bolje upoznali sa njim neophodno ga je sagledati iz više aspekata. Na prvom mestu to podrazumeva upoznavanje sa njegovim morfološkim osobinama, kao i na koji način se održava u prirodi. Tek nakon toga možemo početi sa razmišljanjem o načinima kontrole. To se pre svega odnosi na primenu plodoreda

kao i primenu agrotehničkih mera. Poslednja mera za kojom treba posegnuti je primena odgovarajućeg herbicida. U praksi je ovo obično prva mera, a sve ostalo nije toliko važno. Sve to što nije važno je ustvari najvažnije jer prirodu niko na duže staze nije prevario. Pravilan redosled mera kontrole je veoma bitan koji na kraju daje rezultat. Kao i za sve u životu potrebno je vreme koje će pokazati da li smo došli do želejnog cilja.

Jedan od faktora zbog čega je rizomski sirak tako važan i otporan je njegovo razmnožavanje. On ima mogućnost da se razmnožava polnim putem (iz semena) i bespolnim (iz rizoma) zbog čega je borba protiv njega tako iscrpljujuća. S obzirom na to da su korovi živi organizmi i stalno „traže“ način kako da se prilagode i na taj način održe svoju vrstu. Postoji nekoliko osobina koje krase semena korova koje im omogućavaju da ne


39 niknu u isto vreme i samim tim nastave razviće u nekim narednim godinama. Neravnomernost sazrevanja semena je jedan od načina prilagođavanja korova za opstanak. Cvetovi na biljci ili u cvastima imaju različit položaj pa samim tim cvetaju u različito vreme. Pojedini korovi niču u različito vreme što omogućava različito vreme cvetanja i plodonošenja. Pri žetvi useva ili zaoravanju strnjike u zemljište dospevaju semena različite starosti, što utiče na životnu sposobnost svakog semena. Periodičnost klijanja semena je karakteristika kojom se korovi odupiru uticaju čoveka. Seme koje je ove godine palo na zemlju često nije u mogućnosti da klija i da novu biljku. Klijanje i nicanje je razvučeno na duži ili kraći period. Ova biološka osobina da ne klijaju istovremeno je važno za održavanje korovskih biljaka jer bi u protivnom za kratko vreme mogli uništiti celokupnu populaciju korova.

Ako posmatramo semenski sirak koji će u budućnosti postati rizomski onda je borba sa njim daleko lakša nego sa rizomskim. Ako češće koristimo mere kao što su plodored i oranje onda će naša borba biti znatno lakša jer ćemo se češće susretati sa semenskim sirkom. Kod naših proizvođača postoji navika da se pre opredeljuju za tretmane posle nicanja korova i gajenog useva iz razloga što vide efekat primene herbicida. U budućnosti tretmani pre nicanja (pre em) trebaju biti oslonac u zaštiti jer se na taj način veoma dobro oslobađamo semena travnih korava. Proizvodi koji su obeležili predhodni period, a koriste se kao zemljišni herbicidi su Mont i Terbis. Međutim, kada je u pitanju rizomski sirak onda na scenu stupaju neki drugi akteri. Rizomi sirka su podze-

mni organi koji su mu omogućili da opstane svih ovih godina. Često se susrećemo sa situacijom da se iznenadimo kada posle oranja vidimo ogromnu masu rizoma van zemlje i shvatimo ogroman potencijal. Rizomi su podzemni delovi sirka koji se sastoje iz velikog broja segmenata. Iz svakog segmenta iz pupoljaka postoji mogućnost dobijanja nove biljke. Dinamika pojave zelenih biljnih delova iznad zemlje u velikoj meri zavisi od temperature vazduha. U prošlosti se dešavalo da već krajem aprila imamo pojavu rizomskog sirka. To se obično dešava u toplijim prolećima kada se površinski sloj zemlje zagrejao pri čemu su se aktivirali pupoljci iz rizoma neposredno ispod površine zemlje. Interesantno je da su rizomi različito pozicioniranu u zemljištu. Mogu biti postavljeni vodoravno što bi sa aspekta zaštite bilo najinteresantnije iz razloga što

bi se istovremeno aktivirali skoro svi pupoljci iz rizoma. Delovi rizoma koji se nalaze u dubljim slojevima zemlje kasnije se zagrevaju pa i kreću kasnije što dodatno otežava kontrolu. Delovi rizoma koji se nalaze dublje u zemlji

mogu biti apsolutno u stanju mirovanja. Deo rizoma koji miruje izgleda suvo i braonkaste je boje. U tom delu je onemogućen dotok vode tako da je on u stanju mirovanja. To je borba za opstanak.

Pri ranoj pojavi sirka proizvođači su prinuđeni da urade i dva tretmana. U tom slučaju moraju voditi računa o dozi sredstva. Postoje selektivniji i manje selektivni herbicidi u suncokretu, soji i šećernoj repi. Važno je znati


40 da kod većine herbicida kada se primenjuju na visokim temperaturama postoji mogućnost nastanka ožegotina. Zbog toga treba birati proverene i bezbedne preparate. Proizvođači su često u zabludi da promenon naziva preparata menjaju aktivnu materiju. Postoje nekoliko hemijskih grupa preparata koji se mogu primenjivati i treba ih svake godine rotirati jer za sada ne postoji problem sa efikasnošću. Sve ovo ne znači da jednoličnom primenom nećemo postići sličan efekat kao kod kukuruza. Iz tog razloga pričamo o herbicidima Kletox, Floyd i Targi super. Kletox je proizvod koji ima svoj identitet. Koristi se već duži niz godina u kojima pokazuje odličnu efikasnost. Ne treba zaboraviti da je aktivna

materija kletodim, jedna od najselektivnih. Nikada se nije desio problem sa fitotoksijom nakon primene kletoxa. Preporučena doza je 2,0 l po hektaru.

Karakteriše ga veoma brzo delovanje i izuzetna pokretljivost. Vrlo brzo nakon primene odlazi u rizome i u potpunosti uništava korove u korenu. Preporučena doza je 2,0 l/ha.

Jedan od najsigurnijih i najbezbednijih preparata. Floyd (fluazifop-P-butil) je herbicid koji se pojavio pre 2 godine i odmah zaouzeo svoje mesto. Odličan za travne korove u suncokretu, soji i šećernoj repi u dozi od 1,2 l/ha.

Iz svega goreg navedenog proizilazi da je sirak super korov jer je opstao sve ove godine. Plodored je mera koja ima najveći uticaj na smanjenje populacije sirka. Upravo ta mera se u praksi i ne koristi dovoljno što je jedan od razloga intenzivne pojave rizomskog sirka. Da bi smo dobili bitku protiv sirka neophodno je primenjivati plodored, ugarenje, primene totala nakon žetve pšenice i suncokreta, a herbicidi na kraju. I to ne obični, već oni koji prave razliku i donose dobitak, Kletox, Floyd iTargi super.

I na kraju malo reči o dobro poznatom proizvodu Targa super (kvizalofop-P-etil). Ovo je proizvod koji kompanija Agromarket preporučuje za suzbijanje rizomskog sirka u soji. Međutim, pored sirka u odnosu na sve ostale herbicide pokazuje nadmoć u suzbijanju pirevine, zubače i muhara.


41


KAKO ODABRATI KOSAČICU?

Kosačice za travnjake do 800 m2 Akumulatorske

Električne

Motorne

Villy 4000 E

Villy 1200 P Villy 1400 P Villy 1600 P Villy 1800 P

V 542 T

Kosačice za travnjake do 1100 m2 Bez sakupljača

Sa sakupljačem

VS 51 P

V 546 T VRS 546 T VRS 460 P

Kosačice za travnjake do 1500 m2 Sa sakupljačem VRS 551 T VRS 510 P VRS 51 TE VRS 530 H VRS 56 P

Kosačice za površine do 6000 m2 Bez sakupljača

Sa sakupljačem

VT 980

VT 1000 HD VT 840

Da bi ste odabrali kosačicu koja je po Vašoj meri i u skladu sa vašim potrebama potrebno je ispitati sledeća tri kriterijuma. 1. VELIČINA TRAVNJAKA

2. ELEKTRIČNA ILI BENZINSKA

Prvi važan kriterijum u odabiru kosačice je upravo veličina travnjaka koji želite da kosite. Villager modeli električnih, akumulatorskih i lakih motornih kosačica su vrlo pogodni za košenje malih i srednje malih travnjaka površine do 800 m2. Za travnjake srednje i srednje velike površine do 1500 m2 preporučujemo neke od modela šireg radnog zahvata (od 46cm do 56cm) sa i bez dodatnih funkcija kao što su sakupljač ili sopstveni pogon. Za velike travnate površine do 6000 m2 preporučujemo neku od tri traktorske kosačice sa velikim brojem priključnih alata.

Drugi kriterijum je izbor tipa motora kojim je pogonjena kosačica. Ukoliko imate travnjak manje površine bez puno prepreka za električni kabl onda je neka od Villager električnih kosačica pravi izbor. Ako ne volite buku i kablove, a imate manji travnjak onda je akumulatorska kosačica Villy 4000 E kao stvorena za vas. Za veće i zahtevnije travnjake svakako preporučujemo neku od motornih kosačica sa benzinskim motorima. Veliki izbor pogonskih agregata, širina košenja i prateće opreme će zadovoljiti čak i najzahtevnije korisnike.

Dakle, veličina je bitna.

Poenta je u raznolikosti.

3. SAKUPLJANJE, BOČNO IZBACIVANJE ILI MALČING Većina Villager kosačica je opremljena sakupljačem za travu, a neke i setom za malčing i opcijom bočnog izbacivanja otkosa. Dakle, vrlo je bitno da li želite da vaša kosačica prikuplja otkos, ili posebnim malčing setom od otkosa pravi najfinije čestice koje posle padaju nazad na travnjak. Na ovaj način dobićete zdrav i otporan travnjak. Ukoliko sakupljanje otkosa nije neophodno, a teren na kojem se nalazi travnjak koji održavate nije baš najidealniji, onda je neka od snažnih i robustnih Villager kosačica sa opcijom bočnog

izbacivanja kao stvorena za vas. Izbor je na Vama.


Akumulatorske makaze za travu i živu ogradu VCS 7.2 Baterija: Li-ion, 7.2V/1.5Ah Vreme rada: do 40min. Vreme punjenja: 3 do 5 sati Dužina sečiva za živu ogradu: 128mm Širina sečiva makaza za travu: 100mm Masa: 0.55kg

7499 00din.

Motorni trimer za živu ogradu VHPT 25

Električni trimer za živu ogradu VHT 710 P

Motor: 24.5cm³/0.85kW Tip sečiva: Duplo, kontra-rotirajuće Dužina sečiva: 610mm Prečnik sečenja: 20mm Masa: 5.5kg Rotirajući rukohvat Anti Vibration™

Napon: 230V~50Hz Snaga: 710W Tip sečiva: Duplo, kontra-rotirajuće Dužina sečiva: 600mm Prečnik sečenja: 24mm Masa: 3kg Rotirajući rukohvat

18999 00din.

9299 00din.

Električni garden set 5 IN 1

Prolece

Napon: 230V~50Hz Snaga testere: 750W Dužina vodilice: 300mm Snaga trimera za živu ogradu: 550W Dužina trimera za živu ogradu: 440mm Snaga trimera za travu: 380W Set se sastoji od: 1. rukohvat 2. teleskopska cev 3. glava sa testerom 4. glava sa trimerom za živu ogradu 5. glava sa trimerom za travu

Kmbinovanjem se može dobiti: 1. testera 2. teleskopska testera 3. trimer za živu ogradu 4. teleskopski trimer za živu ogradu 5. trimer za travu

22999 00din. Motorna pumpa za navodnjavanje HPWP 30 P

Motorna pumpa za navodnjavanje WP 30 P

Motorna pumpa za navodnjavanje WP 37 SE

Motorna pumpa za navodnjavanje WP 8 P

Motor: Villager® VGR250H 212cm³/3.8kW Dubina povlačenja: 7m Visina vodenog stuba: 50m Protok: 30m³/h Maks. pritisak: 6.5bari Prečnik ulaza/izlaza: 2"/2"

Motor: Villager® VGR250H 212cm³/3.8kW Dubina povlačenja: 8m Visina vodenog stuba: 28m Protok: 36m³/h Maks. pritisak: 2.2bara Prečnik ulaza/izlaza: 2"/2"

Motor: Villager® ZHT68F 163cm³/3.8kW Dubina povlačenja: 8m Visina vodenog stuba: 30m Protok: 30m³/h Maks. pritisak: 2.8bari Prečnik ulaza/izlaza: 2"/2"

Motor: Villager® R100 97.7cm³/1.15kW Dubina povlačenja: 6m Visina vodenog stuba: 20m Protok: 8m³/h Maks. pritisak: 2bara Prečnik ulaza/izlaza: 1"/1"

37999 00din. Akumulatorska prskalica VBS 16 Baterija: Ni-Cd, 12V/7Ah Vreme rada: do 210min. Vreme punjenja: 8sati Zapremina: 16l Domet: do 3m Masa: 7.2kg

11599 00din.

24999 00din.

19999 00din.

18499 00din.

Motorna prskalica PS 20

Motorna prskalica atomizer DM 14 P

Motorna prskalica atomizer DM 14 PE

Motor: 22.6cm³ Snaga: 0.75kW Zapremina: 20l Domet: 9 do 12m Masa: 9.8kg Set od 3 nastavka

Motor: 42.7cm³ Snaga: 1.25kW Zapremina: 14l Tip pumpe: potisna Domet: 6 do 9m Masa: 9.2kg

Motor: 51.7cm³ Snaga: 1.5kW Zapremina: 14l Tip pumpe: potisna Domet: 6 do9m Masa: 11kg

21499 00din.

20999 00din.

23999 00din.


Električni kultivator VTB 1400 E Napon: 230V~50Hz Snaga: 1400 W Radna širina: 400mm Broj rotora: 4 Masa: 9kg

Motorni kultivator VTB 370 Motor: Villager® 1P65F 139cm³/1.9kW Širina: 370mm Broj rotora: 4 Masa: 33kg Pužni prenos

19999 00din. 32999 00din. Motorni kultivator VTB 851

Motor: Villager® R100 100cm³/1.8kW Širina: 600mm Broj rotora: 4 Masa: 27kg Podesiv rukohvat 4 rotora 2 diska

Prolece

40499 00din.

Motorni kultivator VTB 900 Eco

Motor: Villager® VGR 250 H 212cm³/3.6kW Širina: 850mm Broj rotora: 6 Masa: 61kg Podesiv rukohvat 6 rotora 2 diska

Motorni kultivator VTB 600

Motor: B&S 750 160cm³/3.3kW Širina: 800mm Broj rotora: 6 Masa: 62kg Podesiv rukohvat 6 rotora 2 diska

Motorni kultivator VTB 660 P

Motorni kultivator VTB 888 V

Motor: Villager® R180 179cm³/3.5kW Širina: 600mm Broj rotora: 4 Masa: 53kg Podesiv rukohvat 4 rotora 2 diska

Motor: Villager® R210 212cm³/4.2kW Širina: 850mm Broj rotora: 6 Masa: 62kg Varijabilna transmisija Podesiv rukohvat 6 rotora 2 diska

59999 00din.

75999 00din.

Motorna testera VGS 260 S

Motorna testera VGS 380 S / VGS 410 S

Motorna testera VGS 460 S

Motorna testera VGS 500 S

Motor: 25.4cm³ Snaga: 0.9kW Dužina vodilice: 300mm Masa: 3.2kg Oregon® Double Guard™ Anti Vibration™

Zapremina motora: 37.2/40.1cm³ Snaga: 1.2/1.5kW Dužina vodilice: 350/400mm Masa: 4.7kg Oregon® Double Guard™ Anti Vibration™ Super Start™

Motor: 45cm³ Snaga: 1.7kW Dužina vodilice: 450mm Masa: 5kg Oregon® Pro Am™ Anti Vibration™

Motor: 49.3cm³ Snaga: 2.2kW Dužina vodilice: 450mm Masa: 5.1kg Oregon® Pro Am™ Anti Vibration™

15999 00 / 16999 00din. 19599 00din.

21499 00din.

15599 00din.

58799 00din.

79999 00din.

Motorna testera VGS 560 S

Motorna testera VGS 620 S

Motorna testera VGS 4125 PE

Motorna testera VGS 5032 PE

Motor: 56cm³ Snaga: 2.35kW Dužina vodilice: 450mm Masa: 5.2kg Oregon® Pro Am™ Anti Vibration™

Motor: 52cm³ Snaga: 3kW Dužina vodilice: 450mm Masa: 5.2kg Oregon® Pro Am™ Anti Vibration™ Dekompresor

Motor: 41.4cm³ Snaga: 1.85kW Dužina vodilice: 400mm Masa: 5kg Oregon® Micro-lite™ Anti Vibration™

Motor: 50.9cm³ Snaga: 2.2kW Dužina vodilice: 450mm Masa: 5.1kg Oregon® Speed Cut™ Super Start™ Anti Vibration™

23899 00din.

33999 00din.

24999 00din.

33999 00din.


Villager® dileri su edukovani i stručni trgovci koji će najbolje razumeti Vaše zahteve i potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas. Na taj način smo, između ostalog, obezbedili i dodatnu kontrolu plasmana proizvoda, dobru izloženost robe i garanciju dobijanja stručne i profesionalne usluge. Adrani/ Dramil promet doo/ Adrani 174A/ 036 841 642 Aleksandrovac/ Zeljenski biser doo/ Zelena Pijaca bb/ 037 355 2 408 Aleksinac/ Agro mehatronika/ Tihomira Đorđevića bb/ 018 882 963 Aleksinac/ Menta TR PA/ Vuka Karadžića 1/ 064 157 5 731 Apatin/ Eko-prom/ Lovačka 37/ 025 782 290 Aranđelovac/ Tri-O doo/ Zanatlijska 2/ 034 701 460 Aranđelovac/ Tri-O doo/ Kralja Petra I 3/ 034 725 612 Arilje/ Stanić doo/ Vojvode Stepe BB/ 031 389 2 234 Arilje/ Stefan doo/ 22. Avgusta bb/ 031 894 222 Babušnica/ Sunce S PA/ Živojina Nikolića 29/ 069 684 379 Bač/ Kolibri doo/ Bratstva Jedinstva 8/ 021 770 429 Bačka Palanka/ Belotehna doo/ Žarka Zrenjanina 35/ 021 750 770 Bačka Topola/ Smartcom doo/ 1 Maja 2/ 024 711 373 Bački Petrovac/ Angus doo/ Prvomajska 19/ 021 780 287 Bačko Petrovo selo/ Tisa plus/ Patrijarha Vićentija Prodanova 13/ 021 803 456 Bajina Bašta/ Vukoman Biljić PR Biljić/ Svetosavska 1/ 031 866 046 Banatski Karlovac/ Trgo-ban doo/ Nemanjina 74/ 013 615 161 Bečej/ Pro-technic doo/ Tančić Mihalja 61/ 021 691 7 548 Bečej/ Tisa plus/ Glavna 65/ 021 691 0 577 Beograd - Banovci/ Agro Žil doo/ Svetosavska 132/ 022 341 596 Beograd/ Altes tr/ Bulevar Kralja Aleksandra 594/ 060 301 1 025 Beograd - Avala/ Dalex international doo/ Bulevar Patrijarha Germana 98a/ 011 770 0 288 Beograd/ Ergo Line doo/ Sarajevska 34/ 011 265 9 662 Beograd/ Inteh V doo/ Tuzlanska 3 4/ 011 232 2 004 Beograd - Meljak/ MMP Stanojčić str/ Ibarski put 35/ 011 834 0 393 Beograd/ PD “OXO” doo/ Vojvode Stepe 361/ 011 398 9 319 Beograd/ Stridon group doo/ Ugrinovačka 212/ 011 406 4 475 Beograd - Surčin/ Tehnovod str/ Marka Raba 1/ 011 844 1 163 Beograd - Jajinci/ ABG TR/ Bulevar JNA 32/ 011 394 0 095 Beograd - Kranjača/ SBG doo/ Zrenjaninski put 98a/ 011 271 2 112 Beška/ Anči tehno-šop str/ Karađorđeva 4/ 022 570 027 Blace/ Grbić PA/ Karađorđeva 112/ 027 373 313 Bogatić/ Agrar-Petrović doo/ Mike Mitrović 15/ 015 778 7 204 Bogatić/ Brazda Živanović doo/ Mije Jovanovića 46/ 015 778 6 295 Boljevac/ Amigo sztr/ Kučajska 2/ 065 833 5 130 Bor/ Metalka doo/ Penzionerska 3/ 063 460 374 Brestovac/ Agrohemija - Leskovac/ Kneza Lazara bb/ 062 782 820 Bujanovac/ Bici Commerce od/ Gnjilanski put bb/ 017 654 652 Čačak/ Agrotehna PA Milan Đevic PR/ Milenka Nikšića 48/ 032 358 744 Čačak/ Attrium home centar doo/ Ibarski put bb/ 032 380 825 Čačak/ EPC “Maestral plus” doo/ Nikole Tesle bb/ 032 572 825 Čajetina/ Elektro-metal tr/ Kralja Aleksandra Karađorđevića bb/ 031 831 235 Čantavir/ Farm commerc doo/ 11 Oktobra 19/ 024 782 033 Ćuprija/ Metalelektro doo/ Kneza Miloša A2/ 035 473 772 Davidovac/ Voćar Saga doo/ Davidovac bb/ 063 438 918 Debrc/ Agrar-Petrović doo/ Obrenovački Put bb/ 015 751 7 017 Despotovac/ Lukic OPM/ Despotovac/ 035 634 455 Doljevac/ Metro TR/ Doljevac bb/ 060 601 8 512 Dublje/ Tomsin doo/ Kralja Petra Prvog 7/ 063 111 6 845 Dudovica/ Trgovina-Tadic doo/ Čibutkovica bb/ 011 818 6 542 Dumača/ Tomsin doo/ Beogradeka bb/ 063 111 5 676 Erdevik/ Amt Agrohemik/ Cara Dušana 15/ 022 755 002 Futog/ Haus alati str/ Cara Lazara 14/ 021 895 264 Glušci/ Metalko S&M/ Mice Perisic 1/ 015 448 127 Gornji Milanovac/ Agroprima PA/ Ugao Tihomira Matijevica i Zeleznicke/ 032 713 725 Gornji Milanovac/ Gvozđara Krug sztr/ Karađorđeva 30/ 032 713 271 Gornji Milanovac/ Klas-MG STR - Gornji Milanovac/ Heroja Draževića bb/ 032 713 776 Grabovica/ Sveta STR/ Grabovica/ 019 85 667 Grdelica/ Universam sztr/ Milentija Popovića bb/ 063 331 0 890 Grocka/ Fero commerce doo/ Grobljanska 17b/ 011 850 1 472 Hrtkovci/ Farma brend TR/ Karađorđeva 8/ 022 455 702 Inđija/ VBA doo/ Kralja Petra Prvog 96/ 022 551 602 Ivanjica/ Eurometal sztur/ Kirila Savica 1/ 032 664 888 Ivanjica/ Izba str/ Milinka Kusica 78-1/ 032 660 260 Jagodina/ Moto max/ Kneginje Milice bb (Tempo-express)/ 035 241 677 Jakovo/ Ras PA/ Maršala Tita 51/ 011 840 6 092 Jakovo/ Škundrić TZR/ Vožda Karađorđa 73/ 011 841 6 075 Jevremovac/ Agrar-Petrović doo/ Brace Petrovica 144/ 015 385 032 Kikinda/ Mb-bos str/ Đure Jakšića 22/ 023 436 080 Kladovo/ Agroplant doo/ Obiliceva 5/ 019 801 325 Kladovo/ Manja plast str/ Prvog maja 5/ 019 803 690 Klenje/ Metalko S stzr/ Drinska 24/ 015 457 253 Knić/ Obradović str/ Glavna bb/ 034 510 970 Knjaževac/ Metal-Bagatela doo/ Kneza Miloša 169/ 019 733 405 Knjaževac/ Metal-Bagatela doo/ Karađorđeva 26/ 063 805 4 187 / Villager® Store Konarevo/ Bogojević utr/ Konarevo 925/ 036 821 322 Kovačica/ Motorexpres-kolibri sztr/ Mihajla Pupina 7/ 013 661 966 Kovin/ S.T.R. Metal Nedeljkovic/ 4.Oktobra 36/ 013 745 818 Kragujevac/ Car export-import doo/ Srete Mladenovica 2/ 034 301 410 Kragujevac/ Moto centar strk/ Kneza Mihaila 211/ 034 311 188 Kragujevac/ Oranica doo/ Milice Miljojkovic bb/ 034 300 125 Kragujevac/ Prodavnica Centar/ 27. Mart 3/ 034 201 745 Kragujevac/ Tri-O doo/ Vojislava Kalanovica 3/ 034 353 765 Kraljevo/ Moto Trade doo/ Beogradska 19/ 036 312 853 Kruševac/ Gvožđar TR - Kruševac/ Hajduk Veljkova 87/ 037 350 3 291 Kruševac/ ZZ Agroprojekt- 10 plus/ Veliki Siljegovac/ 037 851 125 Kučevo/ Euroboje TR/ Brace Ivkovica 20/ 012 850 755 Kula/ Brudži/ Marsala Tita 19A/ 025 725 722 Kula/ YU-Domino doo/ M.Tita 219/ 025 722 441 Kuršumlija/ Klas str/ 28. Avgust br.13/ 063 776 0 847 Lajkovac/ Jole pa/ Ubski put/ 064 268 0 360 Lapovo/ Donić doo/ Njegoševa 42/ 063 569 381 Lazarevac/ Sinbo doo -Vreoci/ Branka Radicevica 14/ 011 811 0 800 Lazarevac/ Tri-O doo/ Janka Stajcica 34/ 011 815 5 585 Lebane/ J&M komerc sztr/ Cara Dušana 86/ 016 843 0 557 Leskovac/ Mitić-hem str/ Južnomoravskih brigada 65/ 016 257 960 Leskovac/ Vera SZD/ Južnomoravskih brigada 138/ 016 601 610 / Villager® Store Leskovac/ Vera SZD/ Stanoja Glavaša 9/ 016 344 1 144 Lesnica/ Tomsin doo/ 26. Septembra 14/ 063 111 4 859 Lipolist/ Tomsin doo/ Kneza Miloša 13/ 063 111 7 693 Ljubovija/ Vukoman Biljic PR Biljic/ Drinska bb/ 015 560 248 Loznica/ Aroma-fruit doo/ Kneza Miloša 68/ 015 873 202 Loznica/ Dolmar trade doo/ Kneza Miloša 17/ 015 892 566 Lozovik/ Zeleni butik doo/ Trg Prvoboraca bb/ 026 831 547 M.Belotić/ Fazan sztr/ Kralja Aleksandra 21/ 015 416 342 Majdanpek/ Dare str/ Miroč/ 030 591 236 Mala Plana/ Bubamara PA/ Mala Plana bb/ 064 215 2 922

Mionica/ Milovanovic ztur/ Vojvode Misica 101/ 014 342 1 221 Mladenovac/ Woby house plus str/ Kralja Petra I 76/ 011 823 6 260 Mladenovac/ Tri-O doo/ Kralja Petra I 344 a/ 011 824 4 030 Negotin/ Agrodiskont Flora doo/ Momira Radosavljevića Pikija 30/ 019 544 542 Negotin/ Leon str/ Knez Mihajlova 82/ 019 544 304 Negotin/ Uljarica ZZ/ Pikijeva bb/ 019 547 989 Niš/ Ekstra testera - komerc/ Somborska 63/ 018 451 7 480 / Villager® Store Niš/ Klas PA/ Bulevar Nemanjića 98/ 063 806 0 027 / Villager® Store Niš/ Tehno libra/ Bul. 12. februara 40/ 063 718 4 067 Niš/ Tehnoniš doo/ Obilićev venac 43/ 018 426 8 185 Nova Varoš/ Biljana str/ Svetog Save 4/ 033 63 196 Novi Pazar/ Descom str/ Dubrovačka bb/ 020 5312466 Novi Sad/ Peraš doo/ Temerinska 147a/ 021 641 2 287 Novi Sad/ Peraš doo/ Rumenačka 148/ 021 654 6 537 / Villager® Store Novo Selo/ Duma doo/ Mezgraja 82 X/ 036 632 989 Obrenovac/ Mira Ristevski PR STR/ Cara Lazara 1 16/ 011 872 1 016 Obrenovac/ Sanmarko str/ Miloša Obrenovića 66/ 011 872 0 356 Obrenovac/ Vilotić group doo/ Kralja Petra Prvog 38/ 011 872 7 888 Odžaci/ Kolibri doo/ Vidovdanska 24 A/ 025 574 2 573 Ogar/ Ras PA/ Šumska 7/ 022 487 056 Padina/ Uniba doo/ Bratstva Jedinstva 38/ 013 668 966 Pančevo/ Altes tr/ Zelena pijaca,lamela 9,lokal 1/ 013 311 131 Pančevo/ Avala promet tr/ Miloša Trebinjca 25/ 013 332 017 Paraćin/ Dragiša Buljanac sztr/ Vojvode Mišića bb/ 035 569 667 Paraćin/ RM doo/ Popovac-Stubica/ 035 541 081 Paraćin/ Vojinovic sztr/ Plana bb/ 035 532 212 Petrovac na Mlavi/ Bane-vodovod str/ Petra Dobrnjca 48/ 061 223 4 545 Petrovac na Mlavi/ Donić doo/ Petra Dobrnjca 1/ 063 569 457 Petrovac na Mlavi/ Moto servis Peđa/ Petra Dobrnjca bb/ 012 334 793 Pirot/ Agro spektar/ Trg Republike 118/ 010 340 209 Pirot/ Ekstra moto testera sztr/ Cara Dušana 5/ 010 210 0 205 / Villager® Store Plandište/ Trgo-ban doo/ Vojvode putnika 43 3/ 013 862 236 Požarevac/ Elmot doo/ Kosovska 78/ 012 212 460 Požega/ Agronom fit doo/ Knjaza Miloša 58/ 031 812 200 Požega/ BMN Malinas/ Visibabska bb/ 031 721 531 Požega/ NS eksport doo Pilatovici/ Pilatovici/ 031 721 531 Požega/ Pan-promet sztr/ Vojvode Mišića bb/ 031 816 072 Preševo/ Agrokultura OD/ 15. Novembra 120/ 017 661 285 Priboj/ Kiko sztr/ Radnička bb/ 064 615 2 923 Priboj/ Agro-nik str/ Radnička bb/ 033 245 128 Prijepolje/ ES Komerc doo/ Velika Zupa bb/ 064 647 0 686 Prijepolje/ Rapid-Husović doo/ Ljubise Miodragovića bb/ 033 714 035 Prokuplje/ Auto Balkan sztr/ Vasilija Đurovića Žarkog bb/ 027 333 230 Prokuplje/ Jović stzr/ Arsenija Čarnojevića 3/ 060 710 8 580 Prokuplje/ Neša str i komision/ Ratka Pavlovića 217/ 027 322 689 Prokuplje/ Trgovina Lela str/ Milena Jovanović 94/ 027 328 500 Prokuplje/ V&CO-M.M sztr/ Ratka Pavlovića bb/ 027 333 573 Rakovica/ Mobilni centar sztr/ Slavka Miljkovica 77/ 011 804 1 390 Raška/ Seme str/ Nemanjina 12/ 036 736 557 Rekovac/ Agrolevač doo/ Tečić/ 035 881 3 555 Ribari/ Tomsin doo/ Drinska 5/ 063 111 2 714 Ruma/ Agrocoop TR/ Glavna 10/ 022 430 686 Ruma/ Ivana TR/ Glavna 218/ 065 334 3 481 Šabac/ Fis MB doo/ Masarikova 120/ 015 354 310 Šabac/ Nikola i sinovi sztr/ Autobuska Stanica/ 015 334 714 Senta/ Moto shop str/ Svetozara Miletića 13/ 024 817 888 Šid/ Agrošid doo/ 7 jula 4/ 022 710 163 Šid/ Gvožđar-inex doo/ Save Šumanovića 2/ 022 712 407 Šid/ Kubota doo/ Proleterska bb/ 022 719 148 Šimanovci/ Ras PA/ Prhovačka 38/ 022 480 350 Smederevo/ Dizajn Studio Maslačak SD/ 16.Oktobra 2 2/ 026 672 994 Smederevo/ Poljokomerc str/ 17.oktobar 25/ 064 267 6 033 Smederevo/ Šrafko-com TR/ Sterijina 17/ 026 4620 237 Smederevo/ Tri-O doo/ Karađorđeva 41/ 026 613 060 Smederevo/ Žitoprom str/ Kolarski pit 238 6/ 026 617 516 Smederevska Palanka/ Donić doo/ Vuka Karadžica 77/ 063 569 380 Smederevska Palanka/ Tri-O doo/ Karađorđeva 34/ 026 311 576 Soko Banja/ Miletic TR/ Dušanova 50/ 018 884 897 Sombor/ Džoker TR/ Josifa Pančića 16/ 025 461 150 Sombor/ Ekser doo/ Belog Goluba 10/ 025 422 563 Sombor/ Primera OD/ Konjovićeva 7/ 025 450 217 Sopot/ UCA Marko Jaranovic PA/ Miloša Vlajića 24 E/ 011 825 1 967 Sopot/ V.S.P. comerc doo/ Kneza Milosa 32/ 011 825 1 643 Sremska Mitrovica/ Flexima doo/ Save Kovačevića 53/ 022 635 709 Sremska Mitrovica/ Varmeđa Promet doo/ Žrtava Fašizma 4/ 022 625 087 Štitar/ Senhel doo/ Dušana Lončara bb/ 015 727 9 444 Subotica/ Heto-Hardi doo/ Petefi Šandora 11/ 024 551 450 Subotica/ Zim commerce doo/ Majšanski put 128/ 024 577 566 Subotica/ Venera bike doo/ Matije Gubca 1/ 024 525 784 Subotica/ Luxel plus doo/ Somborski put/ 024 580 544 Surčin/ Ras PA/ Vojvođanska 54,/ 062 551 691 Surdulica/ Klas Putur/ Srpskih vladara 83a/ 062 782 223 Surdulica/ Moto servis L-S sztr/ Miloša Obilića 35/ 063 872 7 781 Svilajnac/ Donić doo/ Dragoseva 4/ 063 569 794 Svilajnac/ Žinesa Grupa/ Kralja Petra I 8/ 035 311 676 Svrljig/ Oaza-promet doo/ 6. Lička 1/ 018 824 166 Topola/ Tri-O doo/ Vladike Nikolaja Velimirovića 2/ 034 814 048 Trbušani/ Agro Kometa doo/ Trbušani bb/ 032 391 001 Trstenik/ Sunce Marjanovic Nenad str/ Osaonica,37240 Trstenik/ 037 716 850 Ub/ Tading doo/ Prvog Maja 20/ 014 411 628 Ub/ Tehnomarket Nina doo/ Vuka Kradžića 28/ 014 414 390 Ušće/ Mladeno-metal str/ Usće bb/ 036 831 043 Užice/ Agropromet STR/ Omladinska 26/ 031 511 820 Užice/ Tehnometal B str/ Žicka bb/ 031 512 862 Varvarin/ Iva doo Varvarin/ Gornji Katun/ 037 788 744 Velika Plana/ Donić doo/ Miloša Velikog 93/ 063 515 373 Veliko Gradište/ Knez 2 doo/ Milorada Miloradovića bb/ 012 766 1 054 Vladičin Han/ Klas Putur/ Prekodolce bb/ 062 782 224 Vladimirci/ T.D.MM Trgovina Skupljen doo/ Beogradski put bb/ 015 762 199 Vladimirovac/ Novitovic Agro TR/ Petru Albu 2/ 013 643 129 Vlaška/ Md Forest tuzr/ Beogradski put 9/ 011 823 9 451 Vlasotince/ Ranđelovic T.R. i servis/ 29. Novembra bb/ 016 876 003 Vranje/ Pisar doo/ Nemanjina 27/ 017 740 4 133 Vranje/ Zlatna dvojka doo/ Partizanski put 44/ 063 880 5 003 Vrbas/ Cup-kom str/ Save Kovačevića 2A/ 021 706 604 Vrčin/ Ratajac str/ Stanoja Glavaša 2 A/ 011 805 3 393 Vrnjačka Banja/ Duma doo/ Velibora Markovića lokal V2/ 036 616 999 Vršac/ Trgo-ban doo/ Trg Svetog Teodora Vršačkog 32/ 013 836 093 Vršac/ Trgokomerc doo/ Miloša Obilića 41/ 031 283 0 250 Žabari/ Donić doo/ Kneza Miloša 64/ 063 569 822 Zaječar/ Banija OD/ Hajduk Veljkova 114/ 019 424 047 Zaječar/ Metal-Bagatela doo/ Hajduk Veljkova 38/ 065 805 4 187 / Villager® Store Zemun/ LDI tools doo/ Batajnički drum 1/ 011 371 5 383 Zlatibor/ Tehnometal r str/ Rujno 78/ 031 845 493 Zrenjanin/ Moto Dane doo/ Nikole Pašića 50/ 023 525 523 Zrenjanin/ Moto Dane doo/ Cara Dušana 12/ 023 515 203 Zrenjanin/ Pakra-prom doo/ Bulevar Milutina Milankovića bb, L2 lokal2 (nova pijaca)/ 023 511 802

* Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om. Copyright © Villager®. Zadržavamo pravo na promenu cena i pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe. Slike uređaja u katalogu mogu se razlikovati od pravog izgleda.

Villager® dileri


Pčelarenje

Geografska oznaka meda za veći izvoz Priredio: Agronews

Srbija ima kvalitetan med, a to su prepoznali i u Evropskoj uniji, gde je projekat “Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona”, osvojio nagradu na takmičenju Evropske komisije za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva. Put za povećanje izvoza meda treba tražiti kroz projekte, kao što je ovaj koji je nagradila Evropska komisija, ali i kroz zaštitu geografskog porekla


52 Srbija ima kvalitetan med, a to su prepoznali i u Evropskoj uniji, gde je projekat “Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona”, osvojio nagradu na takmičenju Evropske komisije za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva, u konkurenciji 343 projekta iz cele Evrope. Projekat je, međutim, kako objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ostao usamljen, i bilo bi dobro da posluži kao podsticaj ostalim pčelarima. Priznanje EK najviše govori o tome da je Srbija tek na početku priče kojom treba da svoje prirodno blago pokaže celom svetu – navodi Živadinović. – To je skup i dugotrajan proces, koji najpre podrazumeva svest naših poljoprivrednika da se mora igrati tržišna igra. Što pre shvatimo da samo udruženi možemo stići do krajnjeg cilja, a to je efikasan, brz i produktivan plasman meda, biće bolje svima nama. Savez pčelarskih organizacija Srbije, kako precizira Živadinović, okuplja 9.633 organizovana pčelara, uglavnom tržišno orijentisanih, koji gaje 520.587 pčelinjih zajednica. Sam broj košnica i pčelara u Srbiji je, kako navodi Živadinović, mnogo veći, jer je u našoj zemlji obeleženo više od 800.000 košnica, koje su u vlasništvu oko 15.000 pčelara. Proizvodnja se, kada imamo dobre klimatske prilike, normalno kreće od 6.000 do 9.000 tona, u zavisnosti od sezone. Bagremov med je najzastupljeniji u proizvodnji, sa čak 50 odsto količina, a mora se napomenuti i da je najtraženiji na tržištu – kaže Živadinović. – Med u maloprodaji se kod pčelara nudi po ceni od 800 dinara, a u nekim delovima Srbije košta i do 1.500 dinara. U trgovinama je do 1.200 dinara po kilogramu.

Pčelari, međutim, kako objašnjava Živadinović, mogu da zarade mnogo više, ukoliko med plasiraju na strana tržišta, jer je otkupna cena meda koji se izvozi mnogo viša. Najveći izvoz meda, kako navodi Živadinović, Srbija je dostigla 2013. godine, kada je izvezeno 3.371 tona ovog slatkog proizvoda, u vrednosti od 15 miliona dolara. U 2014. godini izvezene su 1.804 tone, preklane smo imali izvoz od 2.045 tona, a u prvih osam meseci prošle godine izvezeno je 1.166 tona. Put za povećanje izvoza, samim tim, treba tražiti kroz projekte, kao što je ovaj koji je nagradila Evropska komisija, ali i kroz zaštitu geografskog porekla. SPOS_tegla– Naše Društvo pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada je jedino koje je za fruškogorski lipov med okončalo sve procedure – kaže Živadinović. – Postoje i druge zaštite koje još nisu kompletirane na ovom nivou. Oznaka će, svakako, pomoći lipovom medu vrhunskog kvaliteta da lakše nađe put do tržišta, jer je zaista jedinstven u Evropi. Kako bismo se izborili sa nelojalnom konkurencijom i sve više falsifikovanog meda u prodavnicama, naš Savez je usvojio standard kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”, odnosno, pravila koja se moraju poštovati da bi se dobio med vrhunskog kvaliteta – kaže Živadinović. – Samo med proizveden po tom standardu može da se sipa u teglu specijalnog oblika koju smo napravili kako bismo bili prepoznatljivi. Na tržištu se već nalazi više od 160.000 teglica sa ugraviranim imenom i grbom Saveza.

Zahtevi za podsticaje u pčelarstvu od 15. aprila do 31. maja April je “mesec papirologije” za pčelare s obzirom na to da se sada podnose i zahtevi za podsticaje i prijavljuje stanje u pčelinjaku. Naime, termin za podnošenje zahteva za podsticaje po košnici je od 15. aprila do 31. maja. Potrebno je podneti samo taj dokument Upravi za agrarna plaćanja. Podsetimo, za ovu vrstu državne pomoći mogu konkurisati oni koji imaju najmanje 20 košnica, a podsticaji iznose 720 dinara po košnici. Pčelari su dužni da dva puta godišnje i to od 1. do 30. aprila i od 1. do 31. oktobra prijave redovno stanje ovlašćenom obeleživaču. To je, navodi se na sajtu indjija.net, obaveza, bez obzira na to dali na pčelinjaku i košnicama ima ili nema promena.

Evropa odlučila da sačuva pčele, zabraniće korišćenje pojedinih pesticida. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog “akutnog rizika po pčele”. Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.


53 Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne culture, ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani, godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje. EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima, a izuzetak će biti samo biljke koje se kompletno gaje u staklenicima. O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com. Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se “hitno” odobri korišćenje zabranjenih pesticida. “Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu”, smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za

akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i “podelila ga” sa Gardijanom. “PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica”. Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela, ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine. Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod “većine kultura” uočen “visok akutni rizik za pčele” od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer). Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije “nisu dovoljni” da se odbaci rizik. “Nauka se trka sa industrijom pesticida … Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida”, rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja

prizvođače pesticida, kaže: “Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke”. Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: “Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument ‘Smernice za pčele’ i odlično ilustruje posledice korišćenja tih smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume”. Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: “EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima”. On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju. Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida. “S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija”, kazao je Šardlou.


54

AgroSavet Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Koji su tipovi zemljišta pogodni za podizanje zasada višnje Mr Branko Tanasković* Višnja je voćka skromnih zahteva, odnosno zadovoljava se skromnijim uslovima gajenja. Pored toga, nju odlikuje rano stupanje u period rodnosti, redovna rodnost i relativno izražena otpornost na značajnije bolesti i štetočine. Ipak, njen privredni značaj je osetno umanjen time što u troškovima proizvodnje (posebno u berbi plodova) učestvuje mnogo živog ljudskog rada. Višnja je dugovečna voćna vrsta prilagođena uspevanju na veoma širokom prostoru i različitim uslovima. Može se reći da se gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Vrlo je adaptivna, uspeva i do 1000 m nadmorske visine, ali joj najviše odgovaraju tereni od 400 do 800 m. Voli plodna, rastresita, duboka zemljišta, ali se zadovoljava i sa daleko oskudnijim uslovima zemljišta, što najviše zavisi od podloge na kojoj je višnja kalemljena. Tako, na primer, višnja okalemljena na magrivi može da izdrži i preko 10 % kreča u zemljištu. Za svoje dugotrajnije uspevanje ne podnosi zabarena, teška i glinovita zemljišta, kao i previše krečna zemljišta. Na onim terenima gde u rano proleće leži voda po otapanju snega, često dolazi do gušenja korena, što uzrokuje sušenje i propadanje celog stabla. Najpogodniji tipovi zemljišta za višnju su gajnjače, aluvijalna zemljišta, černozem, blago opodzoljena zemljišta, lake smonice i slična. Blagi nagibi od 5-10 ° jugoistočne ili južne ekspozicije pogoduju za gajenje višnje. Nešto više vlage traži u proleće, posebno u fazi porasta i zrenja ploda. Blizina većih vodenih površina veoma je povoljna za gajenje. Za dobro i kvalitetno uspevanje višnja zahteva duboko, rastresito zemljište umerene vlažnosti.. Najbolje je da je odnos gline i peska oko 60:40, a pH vrednost oko 6. Važno je povećanje plodnosti zemljišta izvršiti prilikom pripreme zemljišta za sadnju i to unošenjem određenih količina organskih i mineralnih đubriva, na osnovu rezultata prethodno urađene agrohemijske analize plodnosti zemljišta. U ovom slučaju povećanjem sadržaja organskog đubriva u zemljištu poboljšava se njegova struktura, fizičke i hemijske osobine, pH vrednost i sadržaj azota. Redovnim đubrenjem mineralnim i povremeno stajskim đubrivom održaće se nivo plodnosti i nadomestiti siromašenje zemljišta hranljivim elementima. Konačan izbor parcela za podizanje višnjika trebalo bi da daju stručne ekipe na terenu, na osnovu analize zemljišta i orografskih uslova gajenja. Mora se imati u vidu da ni najbolja popravka karaktera parcele ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta za gajenje višnje. Cvetanje višnje je srednje rano pa je često ugrožavaju pozni prolećni mrazevi. Temperature od -2,2 i -3 °C nanose štete cvetu, a -1,1°C tek zametnutim plodovima. Međutim, različite sorte različito podnose ove niske temperature. Tereni koji su podložni pojavi mrazeva nepogodni su za gajenje višnje, kao ni tereni gde nije obezbeđena dobra aeracija i vazdušna drenaža. Višnja dobro podnosi zimske mrazeve (do -30°C) i zime sa dosta snežnih padavina. Godišnje je neophodno 600-800 mm vodenog taloga, od čega je veoma značajno da oko 500 mm bude u vreme vegetacije. Najveće zahteve za vodom ima u maju i prvoj polovini juna u fazi porasta i zrenja plodova. Ukoliko je moguće, parcele za zasade višnje trebalo bi birati na nadmorskoj visini do 800 m na južnoj ili jugoistočnoj ekspoziciji zbog oštrije planinske klime, i na nagibima ne većim od 8 %. Takođe, mora se paziti o udaljenosti zasada od glavnih saobraćajnica, pristupnim putevima, obezbeđenosti terena vodom, udaljenosti od hladnjače, kao i o raspoloživoj radnoj snazi za berbu. Veličinu zasada trebalo bi prilagoditi ekonomskoj snazi domaćinstva, sa prvenstvenim ciljem podizanja višnjika radi proizvodnje plodova uglavnom namenjenih za industrijsku preradu. *PSSS Čačak


55

AgroSavet

Povećane površine pod konopljom Industrijska konoplja je sve prisutnija na srpskim poljima, a poljoprivredni proizvođači i stručnjaci veruju da će se trend rasta nastaviti, s obzirom na velike mogućnosti za njenu primenu, kao i konkurentnost na tržištu i izvozni potencijal. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, na osnovu izdatih dozvola za gajenje konoplje ovom biljnom kulturom u Srbiji je u 2016. godini bilo zasejano oko 172 hektara, od čega 90% površina u Vojvodini. U prvim mesecima 2017. već je registrovan zasad na više od 100 hektara, a kako su za eKapiju rekli iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS, tokom poslednje četiri godine zabeleženo je povećanje površina pod konopljom, kao i broja registrovanih proizvođača, što ukazuje na to da poljoprivrednici nalaze interes za gajenje ove industrijske biljke. Najveći izazovi u daljem povećanju zasada, međutim, biće edukacija poljoprivrednika i zakonska regulative koju je potrebno izmeniti kako bi se povećala mogućnost prerade konoplje i izvoz ovih proizvoda, pa je prema navodima Privredne komore Srbije u pripremi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, kojim se reguliše uzgoj ove biljke. Inicijativu za izmenu ovog zakona, odnosno Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje, pokrenulo je i Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta “Konoplja”. Kako navodi Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja, važno je proširiti sortnu listu, jer je u EU dozvoljeno gajenje 46 vrsta konoplje, a u Srbiji samo tri. Inače, dozvole za uzgoj izdaju se na godinu dana. ”Trenutno su zakonski izjednačene obe vrste kanabisa, a naši zahtevi se odnose na liberalniji odnos prema biljci uljarici koja ima zakonski dozvoljeni procenat psihoaktivne supstance THC - do 0,3%. Na taj način bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima koji i danas imaju predrasude, jer ni zakon nije jasan. Nadamo se da će naše sugestije biti usvojene”, ističe Timotijević. U Udruženju “Konoplja”, osnovanom pre dve godine, veruju da će za 5 do 10 godina moći da kažu da je ispunjen zadatak - da više od 10.000 ha zemljišta bude pod konopljom, jer je rast zasada očigledan. Uzgoj industrijske konoplje predstavlja šansu za mala porodična i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer na malim površinama može da se ostvari prihod veći i do četiri puta u odnosu na konvencionalne useve. Ekspanzija gajenja konoplje za najraznovrsnije namene očigledna je i u svetu.

Iskustva Poljske: Zakup umesto prodaje zemljišta ”Srbija mora da da prioritet iznajmljivanju a ne prodaji zemljišta. Svaka država EU ima pravo da se propisima brani pred prodajom sopstvenih oranica”, savet je Valdemara Humieckog, direktora poljske Agencije za zemljište na pitanje, kako je ova država uspela da zaštiti oranice od stranog kapitala. Poljska je jedina članica koja je izdejstvovala 12 godina odlaganja prodaje zemlje strancima. Varšava je bila tvrd i uporan pregovarač pa je uoči članstva pred Brisel izašla sa jakim argumentima koje EK nije mogla da ospori – postupak restitucije u to vreme (kao i kod nas) još nije bio završen a dohodak domaćeg stanovništva bio je značajno niži u poređenju sa državljanima EU. Nasuprot Bugarske i posebno Rumunije, koja je u bescenje rasprodala ogromne posede, u Poljskoj je danas u rukama stranaca svega 2.000 ha. Važnu ulogu imala je upravo poljska Agencija za zemljište kojoj je još 1999. prebačeno na upravljanje oko 4,5 miliona hektara nekadašnjih državnih preduzeća. Sada raspolaže sa oko milion hektara, ostalo je uglavnom dato u zakup. ”Od početka nismo išli na prodaju, već na izdavanje zemlje a prioritet su imala lokalna domaćinstva”, kaže Humiecki. Do poslednje izmene propisa, stranci su formalno mogli da kupe zemlju ali uz posebnu dozvolu ministarstva poljoprivrede. Prošle godine, po isteku tranzicionog perioda, propisi su izmenjeni ali su i dalje prilično striktni. Kupac može da bude samo onaj koji ispunjava posebne uslove: da je kvalifkovani poljoprivrednik, vodi porodičnu farmu sa površinom do 300 ha i najmanje pet godina živi u opštini u kojoj se nalazi gazdinstvo. Prioritet je dat ranijim za kupcima, a tek potom na red dolaze najbolje izlicitirane ponude. Poljska je išla i na ograničavanje poseda, tako da poljoprivrednici mogu da imaju najviše 300 ha na jednoj lokaciji. Srbija pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima mora da reši do 1. septembra ove godine, kada na snagu stupa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U suprotnom, bićemo prva zemlja koja je pre ulaska u EU potpuno liberal izovala tržište i izjednačila prava stranih i domaćih državljana pri kupovini zemljišta. Plan navodno postoji iako još nije konkretizovan. Na privilegije koje je Poljska imala, Srbija ne može da računa jer je prekasno za pregovore o dobijanju tranzicionog perioda. Lopta je u rukama ministarstva poljoprivrede koje najavljuje niz ograničavajućih mera kroz izmenu Zakona o zemljištu. Između ostalih pominje se i primena “poljskog modela”.


Istorija Kine Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Verovatno će jedan broj čitaoca sa čuđenjem gledati ovaj tekst jer odstupa od svega što smo tokom 13 godina objavljivali. Međutim, čuđenju nema mesta. Svojm pozicijom na svetskoj sceni, kako ekonomskoj, tako i političkoj, Kina kao najmnogoljudnija zemlja zaslužuje da se malo bolje upozna. Takođe, investicije poslednjih godina u gotovo sve privredne segmente kako u Srbiji tako u regionu, upućuju na sve značajnije prisustvo i ulogu u budućim ekonomskopolitičkim dešavanjima. U prilog ovome svakako je i najnovija akvizicija kineske kompanije China Chem koja je postala većinski vlasnik multinacionalne kompanije Syngenta. Sve ovo upućuje i na uspostavljanje i negovanje boljih odnosa koji se kvalitetnije ostvaruju ako bolje upoznamo potencijalnog partnera. A kako bolje nekog upoznati, nego upoznati se sa njegovom istorijom.

autor ilustracije: Dunja Đuragić


57 Stara Kina, zajedno sa Mesopotamijom, starim Egiptom i starom Indijom, jedna je od najranijih civilizacija, koja je nastala na obalama velikih reka. Civilizacija stare Kine nastala je i razvijala se u dolini reke Hoangho (Žuta reka), a kasnije i oko drugih velikih reka. Plodna zemlja pored reka omogućila je ljudima da se bave zemljoradnjom. Drevna istorija Kine obuhvata vremenski period koji započinje od pre milion i sedamsto hiljada godina. Početak drevne istorije Kine je čovek Yuanmou, a kraj – prvi opijumski rat, koji je počeo 1840. godine. Za to vreme, Kina prolazi kroz periode primitivnog, robovlasničkog i feudalnog društva. Moderna istorija Kine započinje 1840. godine, a završava se osnivanjem Narodne Republike Kine 1949. godine. Tokom ovog perioda, Kina ima polu-feudalni i polu-kolonijalni status. Moderna istorija Kine deli se na period stare (1840. – 1919.) i nove demokratske revolucije (1919. – 1949.). Osnivanjem Narodne Republike Kine, 1. oktobra 1949. godine, započinje period socijalističke revolucije i izgradnje zemlje. Carska dinastija Hsija smatra se prvom dinastijom kraljeva koji su vladali Kinom od 2000. do 1500. go-

tako ostala van domašaja stranih uticaja hiljadama godina. Izolovani planinskim vencima i prostranim pustinjama, stari Kinezi nisu ni znali za postojanje drugih civilizacija na svetu, sve do 126. godine pre naše ere. dine pre naše ere. Period plemenskih zajednica, odnosno primitivno društvo obuhvata matrijarhat i patrijarhat, gde se započinje gajenje žitarica i domaćih životinja. Tokom ovog perioda izgrađeni su irigacioni kanali za navodnjavanje polja, a vojnici su koristili kočije i oružje izrađeno od bronze. Kineski kraljevi smatrani su vezom između ljudi i bogova. Prvi gradovi u staroj Kini izgrađeni su kao religiozni centri za izvođenje ceremonija i rituala. Do vremena Šang dinastije (oko 1500. do 1050. godine pre naše ere) izgrađen je veći broj gradova u Kini. Stanovništvo je bilo podeljeno u staleže po socijalnom rangu i to od kraljevske porodice i plemstva, pa sve do robova. Iako se kineska civilizacija razvila oko 1000 godina nakon ostalih ranih civilizacija daleko na zapadu, ne postoje nikakvi zapisi o eventualnim kontaktima između njih. Izolovanost i specifična individualnost ove civilizacije oduvek su bile njene osnovne odlike. Stara Kina je

Kineska pisana istorija proteže se unazad na oko 3000 godina, pa je kineska civilizacija najstarija civilizacija na svetu koja i danas postoji. Period robovlasničkog društva u Kini traje od 22. veka p.n.e do 476. god. p.n.e. Xia dinastija osniva najstariju robovlasničku državu u Kini. U ovom periodu se razvijaju poljoprivreda i zanatstvo, topljenje i livenje bronze. Prvi istorijski izvori datiraju iz ovog perioda. U ovom periodu, položaj i pozicija kraljevske porodice oslabljuju, ali zato jačaju položaj i pozicije plemstva. Zahvaljujući upotrebi gvožđa i razvoju stočarstva, povećava se poljoprivredna proizvodnja i broj privatnih poseda zemlje, što dovodi do raspada robovlasničkog sistema državnog vlasništva. Kasnije robovlasnički sistem biva potpuno odbačen. Period ranog feudalizma u Kini traje od 475. p.n.e. do 220. n.e. Tokom perioda zaraćenih država, novonastali sloj zemljoposednika pokreće političke reforme u feudalnim državama. Vrlo burne političke promene dešavaju se u državi Qin, što dovodi do toga, da država Qin vremenom postane najsnažnija feudalna država. Tokom ovog perioda, ostvaruje se značajan napredak društva, ekonomije, nauke i tehnike, kao i razvoj kineske misli. Ovaj period je poznat po tzv. ”raspravama sto škola” koje


58 do reformi sistema birokratije i do stvaranja sistema carskih ispita, a poseban značaj za ekonomiju juga ima prokopavanje Velikog kanala od Pekinga do Hangzhou-a.

su značajne za kasniji razvoj kineske filozofije i nauke. Država Qin je prva kineska apsolutistička i centralizovana feudalna država koja je uspela da ujedini više različitih nacija. Prvi car Qin-a (Qínshǐhuáng) je izuzetno značajna ličnost u istoriji Kine. Nakon ujedinjenja Kine 221. godine p.n.e, da bi sprečio upade Huna sa severa, iskoristio je već postojeći zid na severu država Qin, Zhao i Yan kao osnovu i produžio ga prema istoku i zapadu. Tako je nastao poznati Kineski zid – za koji Kinezi kažu, da je to „zid dugačak 10000 li-ja“. Bez obzira na generalno veliki značaj za istoriju Kine, Qin dinastija, zbog svoje tiranije nije imala naročitu naklonost naroda, tako da je i uništena narodnim ustancima. Zapadni Han predstavlja vrlo moćnu feudalnu dinastiju, koja je sprovodila politiku obnavljanja društva, što je dovelo do značajnog ekonomskog oporavka i razvoja, da bi u vreme Cara Wu-a Kinesko carstvo postalo moćnije nego ikad, uspostavili su još veću centralizaciju vlasti, prihvatili su konfučijanske misli kao osnove društva, često su ratovali sa Hunima, ali su i otvorili

„put svile“, koji je služio za trgovinsku razmenu svile i drugih roba između Kine i Sredozemlja, kao i za uspostavljanje kulturne saradnje. Dinastija Han je uništena usled narodnih ustanaka, jer se protiv tiranije vladajućeg staleža podižu narodne bune i ustanci. Istorija beleži naročito poguban po ovu dinastiju narodni ustanak „Žutih turbana“. Pod uticajem ustanka „Žutih turbana“, režim Istočnog Han-a slabi i postoji samo formalno. U procesu suzbijanja ustanka pojavljuje se vojna grupacija koju stvaraju države Wei, Shu i Wu i tako nastaju tzv. „tri kraljevstva“. Krajem perioda tri kraljevstva, država Wei postaje vrlo moćna. Periodom procvata feudalizma u Kini smatra se vreme od osnivanja Sui dinastije 581. do pada Tang dinastije 907. godine. Zahvaljujući ekonomskom razvoju juga i integraciji stanovništva severa, dinastija Sui je uspela da ujedini celu teritoriju Kine. Stvorili su stabilan društveni poredak. Poljoprivreda, zanatstvo i trgovina napreduju, i feudalna ekonomija doživljava procvat. U ovom periodu dolazi

Dalja integracija stanovnistva i razvoj feudalne ekonomije, odnosno period 5 dinastija, Liao, Song, Xia, Jin i Yuan. Naime, u vreme dinastije Severnog Song-a, istovremeno postoje susedne dinastije raznih mongolskih naroda, kao dinastija Liao naroda Khitan, dinastija Jin naroda Džurdži kao i dinastija Xia naroda Tanguta. Ove dinastije su neprekidno međusobno ratovale, ali i ostvarivale ekonomsku i kulturnu razmenu. Vođa mongolskog naroda Temudžin poznatiji kao Džingis Kan je ujedinio sva mongolska plemena i osnovao mongolski režim. On je sa svojim naslednicima krenuo u veliki rat. Njegov unuk – Kublaj Kan osniva dinastiju Yuan i uspeva da objedini celu Kinu. U upravljanju Kinom, dinastija Yuan je primenila sistem pokrajina i ostvarila jurisdikciju nad teritorijom cele Kine. U ovom periodu ostvaruje se efikasna ekonomska razmena među mnogobrojnim nacijama koje žive u Kini, zanatstvo, trgovina i urbana eko-


59 nomija doživljavaju procvat, veze sa Azijom, Evropom i Afrikom se pojačavaju, značajnije se razvijaju kultura, nauka i tehnika. Period od 1368.god. kada je osnovana dinastija Ming, pa do 1839. godine, predstavlja vreme konsolidovanja različitih naroda koji su živeli na teritoriji Kine, kao i vreme postepenog propadanja feudalnog sistema. Godine 1368., na vlast dolazi dinastija Ming iz koje vladari pojačavaju apsolutističku i centralističku vlast. Da bi povećala odbrambenu moć vojske, vlada Ming izgrađuje Peking i proglašava ga za svoju prestonicu. Radi ojačanja severne granice države, vlada Ming nastavlja izgradnju Kineskog zida na severu. Kako bi se poboljšale veze sa inostranstvom, vlada Ming šalje admirala Zheng He-a u pomorske ekspedicije. Zahvaljujući razvoju robne privrede, na jugu Kine počinju da se pojavljuju prva obeležja nastanka kapitalizma. Krajem epohe Ming, vlada je bila despotski nastrojena i korumpirana, antagonizmi u društvu su sve izraženiji, da bi došlo do seljačkog ustanka čiji je vođa bio Li Zicheng koji i uspeva da zbaci sa vlasti dinastiju Ming. 1616.god. je Nurhači osnovao Kasni Jin, dinastiju naroda Džurdži. Njegov sin Hong Taiji je teritoriju koju su Džurdži nastanjivali preimenovao u Mandžuriju, proglasio se za cara 1636.god., a naziv dinastije promenio iz Jin u Qing. Početkom vladavine Qing-a, vladari dodatno ojačavaju hegemoniju i centralizovanu vlast, osnivaju kabinet, šest ministarstava i odeljenje za vojna pitanja. Radi kontrole misli, vlasti Qing-a nemilosrdno progone intelektualce koji se bune protiv njih. U periodu Ming-a

i Qing-a mnogonacionalna Kina postiže stabilnost. Zheng Chenggong je uspeo da oslobodi Taiwan od Holanđana, dinastija Qing osniva vladu na Tajvanu, uspeva da odbije Rusiju u napadima na reci Heilongjiang, pojačava svoju jurisdikciju nad Tibetom, što je sve doprinelo očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Qing.

svih društvenih slojeva su se herojski borili protiv Engleza, međutim, pošto je vlada Qing-a sprovodila politiku kompromisa, Kina je na kraju izgubila ovaj rat. 1842.god. Engleska je primorala vladu Qing-a da potpiše „kinesko-engleski nanđinški pakt“, čime je Kina počela da gubi svoju nezavisnost i teritorijalni integritet. Od tog trenutka, Kina po-

Pre opijumskih ratova, Kina je bila nezavisna feudalna država. S obzirom na to da je u Kini u to vreme vodeću ulogu imala naturalna ekonomija, u trgovini sa Engleskom, Kina je stalno bila u suficitu. Kako bi izbegla trgovinski deficit, Engleska je krijumčarila opijum u Kinu, što je katastrofalno ugrozilo zdravlje Kineza i stabilnost carstva. Stanovništvo je zahtevalo da se zabrani uvoz opijuma u Kinu, pa je vlada Qing-a ovlastila generala Lin Zexu-a da ode u Guangzhou i sredi situaciju. Zabrana uvoza opijuma je bila ozbiljan udarac za engleskog agresora. Iz tih razloga, Engleska 1840.god. započinje “opijumski rat”. Tokom rata, kineski rodoljubi

staje polu-kolonijalno i polu-feudalno društvo. Dobra strana rata je, što je određeni broj intelektualaca shvatio, da treba malo više pažnje posvetiti proučavanju zapada, kako bi se lakše od njega zaštitili. Od 1856. do 1860.god. traje “II opijumski rat”. Da bi povećali svoju dobit, Englezi i Francuzi ponovo napadaju Kinu, a pridružuju im se Amerika i Rusija. Ove četiri države su primorale vladu Qing-a da potpiše ”Tjenđinški pakt” “Pekinški pakt”, čime je Kina izgubila još svojih teritorija i svog suvereniteta, a moć agresora se širi na sve primorske provincije i na donji i srednji tok reke Jangcekjang. Kina još dublje tone u polu-kolonizovan položaj. nastavak u sledećem broju


61


62

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

rasprostranjeno po celom svetu. U njemu sazreva mlado vino, najčešće 12 meseci, prilikom čega drvo, između ostalog, daje vinu dodatni miris, boju i ukus.

Vinski pojmovi koje treba znati Preuzeto: Vino.rs, 27 septembar 2016

Nije dovoljno samo uživati u vinu. Da bi ste ga bolje razumeli i prepoznali šta je to sve što vam se sviđa u njemu, potrebno je upoznati se i s osnovnim pojmovima. Evo nekih, čisto da bi znali šta znače ako ih neko u društvu pomene. Ili, što da ne, ako vi poželite da ostavite utisak. Aeracija: Postupak kojim se u kontaktu s vazduhom omekšavaju vina bogata taninom. Aroma: (buke): Skup mirisnih sastojaka u vinu koje osetimo čulom mirisa. Termin „buke“ koristi se po istom osnovu ali za starija, odležala vina. Aromatizovano vino: Vina u koja se dodaju aromatične tvari. Kod nas je najpoznatiji bermet, a u svetu marsala i vermut.

Barik (Barrique): Bure od hrastovine zapremine 225 litara, originalno korišćeno u Bordou, danas

Belo vino: Vino proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze. Boja može da ide od sasvim blede do zlatnožute boje.

Berba: Naziv za branje grožđa koje se najčešće dešava u septembru i oktobru, ali postoje i kasne berbe koje mogu da se protegnu do sredine novembra, kao i ledene koja se odvija kada je temperatura najmanje -7 stepeni Celzijusa, tačnije, zrno mora biti zamrznuto. Crveno (crno) vino: Vino proizvedeno od grožđa crvenih (crnih) sorti. Boja se kreće od crvene do zagazito ljubičaste. Degustacija: Probanje pojedinih vina s namerom da se kasnije napravi njegova objektivna procena, pri čemu se uzimaju u obzir izgled, boja, miris, ukus i opšti utisak. Degustatori treba da imaju sposobnost razlikovanja sortnosti i prepoznavanja različitih

aroma i ekstrakata u vinu, te da umeju to i jasno da definišu prilikom opisivanja. Dekantiranje: Pažljivo pretakanje vina u posudu kako bi se uklonio talog i omogućilo vinu da pre konzumiranja bude duže u dodiru s kiseonikom i bolje razvije arome. Geografsko poreklo: Vina s oznakom geografskog porekla podrazumevaju vino proizvedeno isključivo od grožđa iz vinogradskih područja (rejona, podrejona i vinogorja), kontrolisanog porekla, kontrolisanog porekla i kvaliteta ili kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta. Harmonično vino: Dobro balansirano, odnosno skladno vino u kom su uravnotežene sve bitne komponente (alkohol, kiseline, aroma, slast...) tako da se nijedna posebno ne izdvaja. Iskričavo: Vino osvežavajućih kiselina. Karakter: Kada se kaže da neko vino ima karakter, misli se da nosi karakteristične odlike podneblja (teroara) u kojem je nastalo. Kjanti: Tradicionalno i omiljeno italijansko vino, pravi se u Toskani i uglavnom se sastoji od grožđa sorte sanđoveze. Nekada obično svakodnevno vino, lagane taninske strukture koja se dobro slagala uz testenine, kjanti se danas proizvodi i kao veliko cenjeno vino. Kvalitetno vino: Vino sa geografskim poreklom proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti i sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona.


63

Kupaža: Mešanje više vrsta ili tipova vina. Lagano vino: Vina s niskom koncentracijom tanina i nižim udelom alkohola. Odlikuje ih pitkost i niža energetska vrednost u odnosu na teška vina. Ledeno vino: Visokokvalitetno dezertno vino koje se proizvodi od bobica koje su prilikom berbe i muljanja prirodno smrznute. Ima visoku količinu šećera i kiselost, ali je zbog načina proizvodnje jer je tek svaka deseta ili petnaesta vrhunska berba ledena, jedno od najskupljih vina. Mlado vino: Vino koje nije prošlo kroz potpunu tehnološku obradu, već samo kroz delimičnu ili celu fermentaciju. Oksidacija: Hemijska reakcija do koje dolazi usled kontakta vina s kiseonikom, pri čemu vino menja boju i dobija drugačiji miris, boju i ukus. Organsko vino: Vino nastalo od grožđa uzgajanog bez veštačkih aditiva za održavanje kvaliteta roda. Penušavo vino: Vina s povećanim prisustvom ugljen-dioksida, usled čega se prilikom sipanja u čašu pene. Naziv šampanjac označava penušava vina nastala u francuskoj regiji Šampanj. Pojačano (fortifikovano) vino: Vina nastala dodavanjem alkohola (brendi) tokom fermentacije, čime se prekida taj proces, zadržava visok procenat preostalog šećera i povećava alkohol na oko 20 procenata. Najpoznatiji primer ovakvih vina su porto, vermut i šeri. Poluslatko vino: Vino koje sadrži od 12 do 50 grama grama neprevrelog šećera u litri.

Polusuvo vino: Vino koje sadrži od četiri do 12 grama neprevrelog šećera u litri. Prokupac: Srpska autohtona sorta poznata i kao kameničanka, rskavac, nikodimka... Vino je pitko, harmonično, svetlijecrveno, ne prejakog tela. Od prokupca se radi ružica i sve više vrhunsko suvo crveno vino. Roze: Svetlocrveno vino dobijeno od crvenog grožđa na način da se kožice ploda, koje sadrže boju, odvajaju pre ili neposredno nakon početka vrenja. Slatko vino: Vino s ostatkom šećera višim od 50 grama po litri. Ostale kategorije vina u odnosu na količinu šećera su suvo, polusuvo i poluslatko. Somelijer: Ekspert za vina. Sorta: Naziv za skup vinove loze koji pripadaju istoj vrsti. Procena je da danas u svetu postoji više od 20.000 sorti vinove loze! Stono vino: Najniža kvalitetna kategorija vina u Srbiji. Ovo su vina od jedne ili više sorti bez geografskog porekla. Suvo vino: Vino bez ostatka prirodnog šećera ili maksimalno do četiri grama po litri. Tamjanika: Lokalni klon internacionalne sorte beli muskat sitnog zrna, odnosno muscat blanc à petits grains. Naše ime dobila je zahvaljujući tamjanu, mada retko na njega zaista i miriše, a od nje se dobija pitko i harmonično vino veoma prijatnog ukusa, mirisa i značajne slasti. Tanini: Supstance koje imaju važnu ulogu u dozrevanju vina. Nalaze se u peteljkama, košticama i kožicama grožđa i muljanjem dospevaju u sok. Vino dobija dodatne tanine držanjem u

drvenim buradima. Tanini imaju konzervirajuće delovanje, pa su važan sastojak vina namenjenih za duže čuvanje i imaju povoljan uticaj na ljudski organizam. Telo: Utisak koji vina ostavljaju u ustima i na osnovu toga razvrstavaju se na lako, srednje i puno telo. Teroar: Izraz koji obuhvata vrstu tla i mikroklimatske karakteristrike vinograda iz kojeg se dobija grožđe za određeno vino. Vina u kojima se oseća karakteristični teroar posebno su na ceni. Vrenje: Prilikom vrenja vina šećer u moštu se uz pomoć kvasca pretvara u alkohol i ugljen-dioksid. Vrenje se može zaustaviti filtracijom i sumporenjem kako bi u vinu ostao deo neprevrelog šećera. Vrhunsko vino: Pod vrhunskim vinom podrazumevaju se vina s kontrolisanim i ograničenim geografskim poreklom. Šato (Chateau): Francuski naziv za veliko vinarsko imanje, koristi se u Bordou i drugim regijama. Šira: Pod širom se podrazumeva tečan proizvod dobijen posle muljanja grožđa, sa stvarnim sadržajem alkohola najviše do jedan odsto. Zaostali ukus: Završnica ili aftertejst je utisak koji vino ostavlja u ustima kada ga progutate, praktično, arome koje se vraćaju u nos nakon gutanja vina.


64


65


Međunarodni dan šuma Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Verovatno će jedan broj čitaoca sa čuđenjem gledati ovaj tekst jer odstupa od svega što smo tokom 13 godina objavljivali. Međutim, čuđenju nema mesta. Svojm pozicijom na svetskoj sceni, kako ekonomskoj, tako i političkoj, Kina kao najmnogoljudnija zemlja zaslužuje da se malo bolje upozna. Takođe, investicije poslednjih godina u gotovo sve privredne segmente kako u Srbiji tako u regionu, upućuju na sve značajnije prisustvo i ulogu u budućim ekonomskopolitičkim dešavanjima. U prilog ovome svakako je i najnovija akvizicija kineske kompanije China Chem koja je postala većinski vlasnik multinacionalne kompanije Syngenta. Sve ovo upućuje i na uspostavljanje i negovanje boljih odnosa koji se kvalitetnije ostvaruju ako bolje upoznamo potencijalnog partnera. A kako bolje nekog upoznati, nego upoznati se sa njegovom istorijom.


67 Jedan dan, ali dan na koji mora da se misli svakodnevno tokom 365 dana. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart za Međunarodni dan šuma 2012. godine. Međutim Svetski dan šuma se obeležava još od davne 1971 godine u okvirima organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO. Ova globalna proslava šuma pruža platformu za podizanje svesti o značaju svih vrsta šuma i drveća, načinima njihovog održavanja i pozitivnim uticajima na životnu sredinu. Na Međunarodni dan šuma zemlje se podstiču da preduzmu lokalne, nacionalne i međunarodne napore da se organizuju aktivnosti koje obuhvataju šume i drveće, da se podstakne obnavljanje šuma i masovno pošumljavanje.

Obeležavanje Svetskog dana šuma je od izuzetnog značaja imajući u vidu sve pozitivne funkcije šuma. Šume su veoma bitan deo života na Zemlji. One uvek ispunjavaju zahteve ljudskih bića pružajući im zasenu, sklonište, osveženje u vidu čistog vazdu-

ha i vode. U savremenom svetu raste globalna populacija, povećavaju se zahtevi od šumskih proizvoda, tako da su danas šume na velikim rizicima od seče i degradacije. Šume su složene životne formacije živih bića uključujići drveće, žbunaste i zeljaste biljke, predstavljaju dom i utočište velikom broju životinja i ptica, a šumsko zemljište naseljava veliki broj mikroorganizama, beskičmenjaka, insekata i gljiva. Degradacijom i uništavanjem šuma nestaju brojne biljne i životinjske vrste, a sa njima i sve koristi koje čovek može da ima od šume. Od 1990. godine problem opadanja šumskog pokrivača je najveći u zemljama u razvoju koje neprekidno eksploatišu svoje prirodne resurse – kao što su Indonezija, Gvatemala... Kod ovih zemalja karakteristično je da ne mogu priuštiti cenu pošumljavanja, tako da posle seče šuma nema novih zasada. Bogatije zemlje poput Švajcarske, Kanade i Švedske su uspele da zadrže površine pokrivene šumom, a kod nekih je došlo i do proširenja šumskih oblasti. Tema ovogodišnjeg dana šuma je Š ̋ uma i energija ,̋ što ukazuje na to koliki značaj imaju šume u obnovlji-


68 vim izvorima energije. Drvo je glavni izvor obnovljive energije, drvo daje svetu više energije nego solarna, hidroenergija ili energija vetra, što čini otprilike 45% sadašnje globalne energije iz obnovljivih izvora energije. Energija drveta je sila ekonomskog razvoja, skoro 900 miliona ljudi uglavnom iz zemalja u razvoju su angažovani u drvo-energetskom sektoru. Kod nas u zemlji uglavnom u ruralnim sredinama stanovništvo je oslonjeno na masovnu eksploataciju ogrevnog drveta, a samim tim njihova egzistencija je direktno povezana sa drvetom kao energentom. Posmatrano sa druge strane, šume pozitivno utiču na klimatske promene tako što ih ublažavaju. Šumski kompleks u gradskoj sredini može da ohladi vazduh u proseku od 2 do 8 0C, što je od izuzetnog značaja u toku vrelih letnjih dana. Na ovaj način šuma u velikoj meri doprinosi uštedi energije neophodne za rashlađivanje. Neposredna i najveća korist od šuma je što su one „fabrika kiseonika“. Danas, šume pokrivaju nešto preko 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površine prekriveno šumama, što je daleko ispod evropske šumovitosti koja iznosi 46%. Prema podacima JP Srbijašume, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.000 ha. Od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 ha ili 53%, a u privatnom vlasništvu 1.058.387 ha ili 47%. Međunarodni dan šuma obeležen je u Srbiji nizom aktivnosti vezanih za pošumljavanje i edukaciju stanovništva o značaju šuma. JKP Zelenilo Beograd je u Bajfordovoj šumi na Banjici

zasadilo 500 stabala, a planirano je da na jesen isto toliko bude zasađeno i u Zvezdarskoj šumi. Beograd je jedan od retkih gradova u jugoistočnoj Evropi koji je doneo Strategiju pošumljavanja zahvaljujući kojoj je u poslednjih pet godina pošumljeno 650 hektara teritorije Beograda. Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je za infrastrukturna ulaganja u šume Vlada Srbije ove godine opredelila subvencije u iznosu 750 miliona dinara. Subvencije su namenjene za gradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i mostova koji su u velikoj meri uništeni tokom

poplava 2014-te godine, za sadnju, negu, proizvodnju šumskog sadnog materijala i zaštitu šuma, navodi se u saopštenju Ministarstva. Šume predstavljaju značajan prirodni resurs, zato se moraju čuvati i konstantnim pošumljavanjem uvećavati njihovu površinu. Velike investicije u tehnološke inovacije i za održivo gazdovanje šumama predstavljaju ključ za povećanje uloge šume kao glavnog izvora obnovljive energije. Na ovaj način ulažemo u našu budućnost, održivi razvoj i rast globalne zelene ekonomije.


69

Senzacionalno Štiti malinu od truleži ( Botrytis cinerea ) i sušenja lastara (Didymella applanata )

Bayer d.o.o. Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252 , www.cropscience.bayer.rs


Biljka dobrog duha Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica - Glechoma hederacea L. (fam. Lamiaceae). Oduvek se koristila kao lekovita biljka, divlje povrće i začin. Ime je dobila po grčkoj reči glachoma što znači menta, i latinskoj reči hedera što znači bršljan.


71 torima važila je kao ,,lekovita trava odvajkada”. Pod geslom „protiv svih groznica” , ušla je u medicinsku zbirku recepata.

Dobričica je neugledna, prizemna biljka koja cveta od proleća. Njeni sitni plavi cvetići i meki baršunasti listići mirišu slično nani. Svoje poetično ime duguje Slovenima koji su verovali da može da popravi i karakter čoveka, a ne samo zdravlje. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke. Stari Germani su verovali da u njoj živi dobar duh koji tera zle uroke. Kod proslave proleća, ljudi bi sebe i stoku ukrašavali venčićima napravljenim od ubrane dobričice. Verovalo se da ubrana na Duhove i stavljena u kuću pomaže protiv svake bolesti. Čuveni Galen ju je smatrao biljkom izbora u lečenju očnih bolesti, u zapadnoj Evropi se u srednjem veku koristila za očuvanje ispravnosti piva tokom dugih morskih putovanja, dok su Amerikanci njen sveže isceđeni sok koristili protiv glavobolje, neuralgije i vrtoglavice. Da bi se postigao efekat, dovoljno je da se stavi nekoliko kapi u svaku nozdrvu. U 17. veku se od dobričice proizvodilo pivo, pa otuda njen engleski naziv alehoof – ale je vrsta piva, a hoof znači bilje uopšteno. Stanovnici Alpa sok mešaju sa kozjim mlekom i piju kod bolesti pluća. Prema nemačkim au-

Raste u umerenom pojasu Evroazije na vlažnim mestima, po obodima šuma, na ivicama puteva i nasipa. Sakuplja se kao samonikla biljka, ne gaji se plantažno. Dobričica se lako prepoznaje po svojoj četvorouglastoj stabljici, visokoj od 20 – 40 cm i obrasloj maljama, čiji donji deo puzi po zemlji, a gornji je razgranat sa listovima. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova, duguljastog su izgleda, plavkaste do svetlo ljubičaste boje. Cela biljka je prijatnog mirisa i gorko oporog ukusa. Cveta od aprila do juna, a neretko cvetanje se obnavlja i u jesen. U hemijskom pogledu najvažniji sastojak biljke čini heterozid marubin, snažni stimulans bronhija. Takođe, sadrži etarska ulja, tanine, smole, vosak, kao i značajnu količinu vitamina C i kalijumovih soli. Deluje diuretično i protivupalno, pa se preporučuje protiv tegoba urinarnog trakta.  Takođe, uspešno se koristi i  protiv celulita  kako spolja (obloge, losioni, maske), tako i iznutra kao čaj za detoksikaciju. Zahvaljujući flavonoidima  ova biljka je imunostimulator i izvanredno sredstvo za jačanje organizma.  Čaj od dobričice posebno je koristan oni-

ma koji se oporavljaju od virusnih i bakterijskih infekcija organa za disanje i varenje, kao i onima koji pate od malokrvnosti (posebno u kombinaciji sa listom koprive, majčinom dušicom i lucerkom). Bezopasna  je pa se može davati i deci, naročito ako imaju problema sa apetitom, jer je čaj od dobričice prijatnog ukusa. Ona ima antibakterijska, antiinflatorna svojstva. Koristi se za smirivanje bolova kod gihta i reume. Pomaže kod ženskih bolesti, dezinfikuje kožu i pospešuje zarastanje rana. Kao začin, jelu daje osvežavajući i pikantan ukus. Aromatični listovi i cvetovi predstavljaju ukusnu i dobru hranu u obliku variva ili kao začin raznim salatama. Sakuplja se cela biljka u periodu cvetanja, ali se može sakupljati i samo lišće ili samo cvetovi. Sakupljena dobričica se suši u tankom sloju na senovitom i provetrenom mestu. Ukoliko se suši u sušari temperatura sušenja ne bi trebalo da bude veća od 35ºC.  Niska, neugledna, pa ipak zanosna biljka čiji plavi cvetovi često od livade naprave nebeski tepih koji miriše kao nana. Najvažnije je što je dobričica lekovita. Zaboravljena, koja leči sve, od bronhitisa do kostobolje. Ona je pravi, dobri cvetni borac.


72


73


Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.


75

Za deceniju čak 200.000 grla goveda manje U Srbiji je prošle godine bilo 893.000 goveda, što je za skoro 200.000 manje nego pre 10 godina. Trend urušavanja stočarstva u našoj zemlji uhvatio je maha, pa je samo svinja u 2016. bilo za 800.000 manje nego u 2007. Sada u Srbiji ima 3,02 miliona svinja. Najmanji pad zabeležen je kod ovaca. Svesna činjenice koliko je stočarstvo bitno za našu zemlju, država je akcenat na ovogodišnje podsticaje upravo stavila na ovu poljoprivrednu granu. - Stočarstvo treba ubuduće da predstavlja osnovu daljeg razvoja poljoprivrede - smatra Nenad Terzić, rukovodilac grupe za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede. - Uspeli smo da za sektor stočarstva izdvojimo više novca u odnosu na 2016. Tako je iznos za kvalitetne priplodne krmače uvećan sa 7.000 na 10.000 dinara po grlu. Ove godine omogućeno je i da se subvencionišu kvalitetna priplodna muška grla, tovni bikovi, ovnovi, jarčevi i nerasti. Uvedena su podsticajna sredstva za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 5.000 dinara po grlu, a pravilnik kojim će ovo biti regulisano uskoro će biti objavljen. Uslov će biti da se krava oteli u tekućoj godini, da se registruje i prijavi telenje, a u veterinarskoj stanici podnosi se zahtev. Nastavljaju se i mere podrške za krave dojilje od 20.000 dinara po grlu, dok se za tov junadi dobija 10.000 dinara po junetu. Za

jagnjad i jarad dobija se 2.000 dinara po grlu, a za svinje 1.000 dinara. - Da bi stočar dobio novac za jagnjad, jarad i svinje mora da ih proda klanici ili da životinje budu namenjene izvozu - ističe Terzić. To je jedini način da stoka ode u legalne tokove. Za ove podsticaje grla ne moraju da budu umatičena.To su tovna grla, za proizvodnju mesa, i to nema veze sa selekcijom i kvalitetom mesa. Novac dobijaju na osnovu prijemnice koju dobijaju u klanici ili prilikom izvoza, a to ne može da im izda neki švercer na stočnim pijacama. Da bi se dobile subvencije za umatičena grla, mora da postoji registrovano gazdinstvo, minimum tri krmače ili nerasta, kod koza minimum pet, a kod ovaca najmanje 10 grla. Premije za mleko su ostale iste, sedam dinara po litru, dok kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave dobijaju 25.000 dinara po grlu, dok za ovu kategoriju ovaca i koza sleduje 7.000 dinara. Iznos podsticaja za proizvodnju ribe je i dalje 10 din/kg, a subvencije po košnici pčela povećane su sa 600 na 720 dinara po košnici. Za sve mere podrške, oni koji se bave organskom proizvodnjom imaju dodatni podsticaj u iznosu od 40 % na definisane iznose subvencija.

Uzgoj mesa u laboratorijama uskoro postaje stvarnost Čak i ako vam se ova ideja čini zanimljivom, moraćete pričekati otprilike četiri godine dok ovakvo meso stigne na tržište, zbog visokih troškova proizvodnje. Uskoro bi meso koje je na vašem tanjiru moglo imati laboratorijsko poreklo, Naime, uzgojeno je prvo pileće i pa-

čje meso koje ne dolazi od samih životinja, već iz ćelija uzgojenih u laboratorijama. Laboratorijski uzgojena govedina već postoji od 2013, iako još nije dostupna potrošačima dok oni koji rade na njoj ne pronađu način da se visoki troškovi proizvodnje smanje, a ovo je prvi put da se i perad uzgaja laboratorijski. Uma Valeti, suosnivač i izvršni direktor Memphis Meats, firme koja stoji iza tih novih proizvoda, smatra da se meso peradi konzumira više no goveđe i veruje u svoj uspeh na tržištu. Kako kaže, ti proizvodi, koje oni nazivaju „čistim mesom,” bolji su od tradicionalno proizvedene piletine, govedine, i patke, jer imaju manje posledica za okolinu, kao i etička pitanja povezana s uzgojem i klanjem životinja.

Danska uvela novi sistem označavanja mesa Danska je zbog sve veće brige potrošača za uslove u kojima se uzgajaju životinje koje jedu, uvela novi sistem označavanja mesa. Vlada je uvela zakon kojim se na svinjetini, jednom od najvažnijih danskih izvoznih proizvoda, može označiti stepen “Bolje brige za životinje”.


76

Bedre Dyrevelfærd ili Better Anima, Welfare na engleskom, oznaka je koja s jednim, dva ili tri srca na ambalaži ukazuje da su životinje čije se meso prodaje tokom života i ubijanja imale bolju brigu od zakonski propisanog minimuma. Danska s jedne strane ima veliku industriju svinjetine pod stalnim pritiskom snižavanja troškova, a s druge neke od najsvesnijih i savesnijih kupaca na svetu. Ova odluka danske Vlade čini se logičnim rešenjem, ali nisu je svi dočekali pohvalama. Jedno srce na oznaci životinjske dobrobiti znači da su proizvođači tretirali životinje bolje nego što propisuju znakovi, a tri srca znače da je u tretman životinja uložen izuzetan trud. Nakon svinjetine, plan je proširiti oznake na sav uzgoj životinja za meso. Danski su kupci spremni platiti premiju na manju patnju životinja, i tu ujedno vide podsticaj farmerima i veću transparentnost u proizvodnji. Ipak, aktivisti poput Danskog društva za dobrobit životinja (Dyrenes Beskyttelse) koje ima vlastitu oznaku za meso “Preporučuje Dyrenes Beskuttelse”, tvrde da se ovim vladinim rešenjem kupci samo zbunjuju. Direktorica društva Britta Riis tvrdi da oznake nagrađuju proizvode koji samo rubno prelaze zakonski minimum, koji je u industriji svinjetine vrlo nizak. Štaviše, Riis kao i neki

drugi aktivisti tvrdi da bi se Vladinim rešenjem označavanja mogla potvrditi loša praksa na farmama. “Kupci će misliti da te životinje žive puno bolje nego što stvarno žive”, upozorava Riis, “Oznaka čini premalo, a ima mogućnost učiniti puno više”. Danski odbor potrošača, pak, kaže da tržištu ne treba nova oznaka jer već ima slične. Ministarstvo poljoprivede odbacuje kritike ali slaže se da treba paziti da ne dođe do zbrke s oznakama.

Otvara se eksperimentalna mlekara u Kataloniji

Očekuje se da će od projekta vrednog 2,4 miliona eura na istraživačkoj mlečnoj farmi u Kataloniji, koristi imati španska mlečna industrija. Monells Cattle Farm (EVAM) na IRTA-i smeštena je u Monellsu, Girona. IRTA je istraživački institut u vlasništvu Vlade Katalonije. EVAM namerava biti alat koji će služiti interesima industrije i katalonske regije, te će biti platforma za istraživanje, eksperimentisanje i transfer znanja. Farma kombinuje znanje o klimatologiji, agronomiji, proizvodnji biljaka, vodi i upravljanju izmetom, rukovanju životinjama, genetskim i reproduktivnim poboljšanjima te dobrobiti životinje i zdravlja kako bi se poboljšala konkurentnost i održivost celokupne mlečne industrije.

Cilj EVAM-a je da mlečna industrija ima koristi od upotrebe novih alata za genetska poboljšanja i zdravlje, nove modele hrane i upravljanja životinjama, te poboljšanja produktivne efikasnosti i smanjivanja uticaja na okolinu. Takođe, radiće se s industrijom na izradi novih tehnologija koje će pomoći u stvaranju i trgovanju mlečnim proizvodima. Projekat uključuje investiciju od 2,4 miliona eura u zgrade i opremu koju podjednako finansiraju Provincijsko veće Girone, regionalni ERDF, Ministarstvo trgovine i konkurentnosti i IRTA. Farma trenutno ima 60 krava, ali će se proširiti na do 120. EVAM je baziran na konceptu sveobuhvatnog istraživanja tražeći integraciju svih elemenata koji utiču na proizvodnju mleka, od proizvodnje stočne hrane do upravljanja izmetom sve do informisanja potrošača i javnosti. Cilj je proceniti, testirati i upotrebiti nove alate, strategije, tehnike i proizvode, poboljšati efikasnost i održivost farmi. Međusobno će delovati i s javnošću kako bi objasnili elemente proizvodnje mleka. Očekuje se da će to biti postrojenje gde će novi poljoprivrednici i privrednici u mlečnoj industriji biti obučavani u tehnološkom aspektu poljoprivredne proizvodnje, te u procesu proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda.


77


78


PRIJAVA ZA ČASOPIS

79

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.


Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Ivan Bogdan DC Sombor i Subotica 063/624-105

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković DC Kragujevac 063/105-81-94 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Igor Šćekić DC Sombor 069/510-61-21 Veselin Matić DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Zorica Jestrović, 063/59-01-139 Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

pixabay.com, valtellinanews.it, israel21c.org, beespotter.org,

63

blackearth.com, kelp4less.com, wordpress.com,

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1Agromarket, 2004-

. - Kragujevac :

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

rivistafrutticoltura.it, crometeo.hr, httpprescott.erau.edu, happyhorsehealthyplanet-com-_ beets, socialnidemokrati.si, i.warosu.org

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Marko Minić, 069/511-06-44 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Miroslav Vesić, +387 66/394-750 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samir Smajlović, +387 33/407-483 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +386 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +386 49/869-333 Eljmaz Orana, +386 49/733-815

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet


NAMA VERUJU www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET 83  

Reč urednika Sa Agromerdijana ORIGINAL Srbija, Vrbički beli luk Zaštita soje za miran san AgroStatistika Smeđa mramorasta stenica Huminske i...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you