Page 1

Broj 68 Novembar 2011 Godina XI www.pks.rs

From page 41 KORAK in English

MILIONI DOLARA OD LEKOVITOG BILJA IVANA MILIĆ ambasadorka ženskog preduzetništva: Krov za 200 glava

Prof. dr Milan Martić dekan Fakulteta organizacionih nauka: Obrazovanje oblikuje budućnost


Република Србија МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ТРГОВИНЕ, ШУМАРСТВА И ВОДOПРИВРЕДЕ

ЈАВНИ ПОЗИВ НА КОНКУРС ЗА УЧЕШЋЕ У АКЦИЈИ

НАЈБОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ 2011 2010

Позивамо вас да узмете учешће у Акцији коју организују Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водoпривреде, Привредна комора Србије и дневни економски лист „Привредни преглед”. Учешћем у Акцији „Најбоље из Србије’’ доприносите јачању сопственог бренда и његове позиције на тржишту. Награде и признања и ове године додељују се за најбоље робне и корпоративне брендове:

Робни бренд

• Роба свакодневне потрошње: • Храна • Пиће • Хемија и козметика • Трајна потрошна добра • Најбољи локални бренд • Производна добра • Бренд услуге • Најбоља трговинска робна марка • Најуспешније увођење новог бренда

Инострани бренд

• Најбољи инострани корпоративни бренд – пословање у Србији • Најбољи инострани робни бренд са статусом домаћег производа

Корпоративни бренд

• Роба свакодневне потрошње: • Храна • Пиће • Хемија и козметика • Трајна потрошна добра • Одећа и обућа • Производна добра • Услужна предузећа: • Финансије и осигурање • Трговина • Производне услуге • Остале услуге (телекомуникације, ИТ услуге туризам, угоститељство и друго) • Услужна предузећа – мала и средња

Остале категорије

• Најбоље јавно, државно или доминантно државно предузеће у Србији (преко 50% власништва државе) • Најбољи лични бренд у функцији промоциjе Србије

Оцењивање пријављених брендова вршиће се према критеријумима утврђеним у Методологији избора „Најбоље из Србије 2011’’. Право учешћа у Акцији имају сви привредни субјекти са подручја Републике Србије, у категоријама које зависе од врсте делатности и порекла компаније и бренда. Организатори задржавају право да не доделе прву награду у категоријама у којима нема довољно пријављених учесника и/ или ниједан од пријављених брендова нема довољан број поена. Учешће у Акцији се не наплаћује! Упитник за пријављивање и детаљније информације о методологији, критеријумима избора, жирију и наградама, доступни су на сајту www.najboljeizsrbije.rs, путем инфо-телефона: 011 33 00 924, путем e-mail-a: najboljeizsrbije@pks.rs, или лично у Привредној комори Србије, ул. Ресавска 13-15, 11000 Београд, сваког радног дана од 08,30 до 16,30 часова.

Рок за пријављивање је 09. децембар 2011. године.


3

Broj 68 Izdaje: Privredna komora Srbije

I M P R E S U M

SADRŽAJ

Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije: Ivan Jakšić Rukovodilac Službe za informisanje: Milan Nedić Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Stefanović Urednik: Branislav Gulan Novinar: Nada Mitrović Prevod na engleski: Katarina Gavrić Dizajn časopisa: Zoran Boldorac Grafičko - tehničko uređenje Nemanja Ilić Štampa Politika AD

Adresa redakcije: Resavska 13-15, 11001 Beograd E-mail: informisanje@pks.rs Telefon: +381 11 3300 905 Fax: +381 11 3244 645 Marketing: +381 11 3300 916 marketing@pks.rs Besplatno izdanje

KORAK: časopis Privredne komore Srbije / glavni i odgovorni urednik Mirjana Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak: magazine of the Serbian Chamber of commerce ISSN 1451-480X = Korak COBISS.SR-ID 109301516

www.pks.rs

4 6 8 12 27 33 38

16. Sednica UO PKS:

Aktuelna privredna kretanja za 2011. Biznis forum CEI:

Koordinirani regionalni pristup

Biznis forum Srbija - Azerbejdžan:

Prijateljstvo - osnov za korisno partnerstvo

Državno - privredna delegacija u SAD:

Uz pomoć dijaspore do mreže partnera Usluge PKS:

Elektronsko poslovanje smanjuje troškove

Kraljevo:

Lider u proizvodnji kotlova

Vršac, Zrenjanin i Kovin:

Tri parka za hiljade radnih mesta u Banatu


4

broj 68

u fokusu

16. Sednica Upravnog odbora PKS

Aktuelna privredna kretanja za 2011. Drugi talas krize zahvatio je realni sektor, ukazuju trendovi industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2011, upoređeni sa istim trendovima u 2008. godini, istaknuto na Sednici Upravnog odbora PKS

K

ljučne karakteristike poslovanja u Srbiji u 2011. godini su spor oporavak privredne aktivnosti i visoka stopa registrovane nezaposlenosti, izjavio je predsednik PKS Miloš Bugarin na 16. Sednici Upravnog odbora PKS, održanoj 26. oktobra ove godine. „Potvrda te ocene je i korigovana stopa rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2011. godini sa tri odsto na dva odsto, a koja je dogovorena sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Od početka 2011. godine rast BDP zabeležen je samo u prvom kvartalu, i u odnosu na poslednji kavrtal 2010. beleži rast za 1,5 odsto, prema desezoniranim podacima. U drugom kvartalu 2011. godine zabeležena je stagnacija BDP, a procene Narodne banke Srbije za treći kvartal su da će doći do blagog rasta BDP, usled rasta u sektoru poljoprivrede i saobraćaja. Po-

zitivan uticaj na rast BDP ima rast neto izvoza, a negativan uticaj ima smanjenje finalne i investicione potrošnje”, rekao je Bugarin. On je dodao da je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj zaposlenih u avgustu 2011. godine smanjen za 1,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Smanjena stopa rasta kumulativne proizvodnje U Srbiji je i dalje najveći problem nelikvidnost. Bugarin je naveo podatke Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je krajem septembra u Srbiji bilo blokirano 62.234 privredna subjeta, sa ukupnim iznosom blokade od oko 181 milijardi dinara i sa 94.800 zaposlenih. Prema rečima predsednika PKS, uslove za odlazak u automatski stečaj u 2010. godini i prvih osam meseci 2011. godine steklo je 22.247 www.pks.rs

privrednih društava. S obzirom da su pooštreni uslovi za pokretanje automatskog stečaja, povećan je i rizik da se broj privrednih subjekata koji će se ugasiti po Zakonu o stečaju poveća, a time i broj nezaposlenih. Bugarin je podsetio i da je tri meseca zaredom (jun, juli, avgust) ostvaren pad industrijske proizvodnje, što je prouzrokovalo smanjenje stope rasta kumulativne proizvodnje, koja je sa 4,8 odsto u prvih šest meseci, opala na tri odsto. „Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u avgustu 2011, u odnosu na isti mesec 2010, imala je proizvodnja prehrambenih proizvoda, zbog pada domaće tražnje, kao i proizvodnja osnovnih metala, usled pada inostrane tražnje. Ako uporedimo trendove industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2011. godine sa tim trendovima u 2008. godini, jasno je da je drugi talas krize zahvatio realni sektor”, kazao je Bugarin. „Spoljnotrgovinska razmena u prvih osam meseci 2011. godine iznosila je oko 20,8 milijardi dolara, što je povećanje za skoro 26 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Uvoz je u posmatranom periodu iznosio 13 milijardi dolara i beleži rast za 23,3 odsto u odnosu na isti period 2010, a izvoz 7,8 milijardi dolara i beleži rast za 30,4 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je oko 60,4 odsto, što je bolje u odnosu na isti period prošle godine, kada je bila 57,1 odsto. Karakteristično je da uvoz beleži znatno brži rast u odnosu na isti


u fokusu

period prošle godine, čemu je doprinelo jačanje nacionalne valute u 2011. godini, što kao negativnu posledicu ima pad cenovne konkurentnosti u izvozu, ubrzanje rasta uvoza, rast spoljnotrgovinskog deficita roba”, rekao je Bugarin i dodao da sve to može da utiče na pad privredne aktivnosti, posebno industrijske proizvodnje.

Rizik političke nestabilnosti Predsednik PKS je kao ključne eksterne rizike u narednom periodu naveo novu globalnu dužničku krizu, koja se manifestuje kroz smanjenje inotražnje, smanjenje priliva kapitala i pogoršanje uslova zaduživanja, zbog čega postoji i realan rizik povlačenja kapitala iz zemlje, usled krize u matičnim zemljama. „Ključni interni rizici su mogući rast inflacije i nagli pad vrednosti dinara prema evru u poslednjem kvartalu 2011, scenario koji smo imali priliku da vidimo i 2008. i 2009. godine, a koji je poguban po poslovni rezultat privrednih subjekata”, rekao je Bugarin i zaključio da poseban rizik predstavlja rizik političke nestabilnosti. Upravni odbor Privredne komore Srbije usvojio je predlog prioritetnih mera, među kojima su donošenje strategije i akcionog plana reforme javnog sektora, stvaranje uslova za smanjenje troškova javnih nabavki ukidanjem nepotrebnih procedura na strani ponuđača i naručioca, i završetak reformi poreskog sistema. Kao važnu meru za prevazilaženje problema u privredi, Upravni odbor PKS predložio je propisivanje obaveze za sve korisnike budžetskih sredstava, lokalnu samoupravu i javna preduzeća, da dugovanja prema privredi izmiruju u roku koji nije duži od 60 dana – do kraja 2011, i 45 dana – od početka 2012, a zatraženo je i stvaranje sistemskih i institucionalnih uslova za investiciona ulaganja. Mere koje se odnose

5

broj 68

Odluke Upravnog odbora PKS Posle usvajanja predloga mera u vezi sa aktuelnom privrednom situacijom, Upravni odbor PKS doneo je i niz odluka iz svoje nadležnosti, a između ostalih i odluku da se sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti osnuje Fondacija „Najnaprednije srpsko selo”. Upravni odbor PKS doneo je odluku o imenovanju Liste arbitara od 23 člana, Komisije za rešavanje sporova povodom registracije RS domena pri Privrednoj komori Srbije. Na listi se nalaze afirmisana imena i priznati stručnjaci koji imaju odgovarajuća znanja i sposobnosti u oblasti interneta, sistema internet domena, propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine i iskustvo u rešavanju domenskih sporova. Za predsednika Komisije izabran je dr Dušan Popović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, a za potpredsednika mr Marko Jovanović, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu. U cilju maksimalne racionalizacije korišćenja službenih automobila, usvojen je i novi Pravilnik o korišćenju službenih vozila Privredne komore Srbije. Upravni odbor PKS za naredni mandat od četiri godine ponovo je izabrao Gorana Rodića, diplomiranog inženjera šumarstva, za sekretara Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu. Željko Brozović, diplomirani ekonomista, izabran je za novog sekretara Udruženja poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije i vodoprivrede. Dosadašnjem sekretaru Milanu Prostranu, koji će biti izabran na nove poslove u Privrednoj komori Srbije, predsednik PKS Miloš Bugarin i članovi Upravnog odbora zahvalili su na dosadašnjem radu i istakli značaj njegovog višegodišnjeg i iskusnog angažovanja na ovoj funkciji u PKS i komorskom sistemu u celini. Mirjana Seović, diplomirani pravnik, po odluci Upravnog odbora PKS i dalje će u naredne četiri godine obavljati funkciju sekretara Odbora za privredni sistem. Na inicijativu Srpske akademije nauka i umetnosti, jednoglasno je odlučeno da ova ugledna institucija i Privredna komora Srbije osnuju Fondaciju „Najnaprednije srpsko selo”, koja će svake godine birati jedno selo koje zaslužuje epitet – najnaprednije. U obrazloženju ove odluke navedeno je da seoska područja čine 85 odsto teritorije i u njima živi polovina stanovnika Srbije. Imajući u vidu da su seoska područja zapuštena, zapostavljena i ostarela, a poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja hrane stagniraju, ukazala se potreba za osnivanjem ove Fondacije, čime bi se postigao cilj angažovanije promocije i razvoja sela, kao i stvaranja snažnog i dinamičnog sektora poljoprivrede, uz nove mogućnosti većeg zapošljavanja u ruralnim područjima. Članovi Upravnog odbora upoznali su se i sa informacijom i mišljenjem povodom dopisa „Velmortrans plus” iz Ćuprije i zaključili da je Grupacija za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice, Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije PKS postupila u ovom predmetu u svemu prema važećim propisima. Na sednici je doneto i Uputstvo o načinu izdavanja potvrde da se određena roba ne proizvodi u zemlji, što je jedno od javnih ovlašćenja Privredne komore Srbije. Po završetku sednice, članovi Upravnog odbora PKS otvorili su skromnim koktelom Komorski klub, koji se nalazi na petom spratu zgrade u Resavskoj ulici.

www.pks.rs


6

broj 68 na Narodnu banku Srbije posebno su usmerene na mogućnost smanjenja obavezne rezerve banaka, kroz umanjenje osnovice obavezne rezerve za iznos kredita koje banke odobre za finansiranje proizvodnje za izvoz.

Aktivno učešće PKS u izmenama Zakona o javnim nabavkama Informišući članove Upravnog odbora PKS o kvartalnom sastanku predstavnika Foruma malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, održanom 28. septembra ove godine, predsednik PKS je naveo da je dogovoreno, između ostalog, da Vlada imenuje prvog predstavnika Vlade RS za MSPP. Predsednik PKS upoznao je članove Upravnog odbora sa aktivnostima na izradi izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, koje obuhvataju izmenu preko 49 postojećih članova Zakona. Planirano je da tekst u decembru uđe u skupštinsku proceduru, ali da bi potrebe privrede na vreme bile ugrađene, UO PKS zaključio je da potpredsednica PKS Vidosava Džagić bude predstavnik PKS u radnoj grupi Ministarstva finansija za izradu Nacrta izmena Zakona o javnim nabavkama. Takođe, odlučeno je da se formira konsultativni tim PKS za konsultacije u vezi sa izradom Nacrta izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, koji će činiti predstavnici sledećih preduzeća: „Amiga” Kraljevo, „Intermehanika” Smederevo, JP „Elektromreža Srbije”, „Fresenius medikal ker Srbija”, „Neobus” Novi Sad i „Mašinoprojekt” Beograd. Konsultativni tim izvestiće Upravni odbor PKS o stepenu prihvaćenih predloga PKS u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama M.N.

događaji

Biznis forum Centralnoevropske inicijative

Koordinirani regionalni pristup Poslovni forum Centralnoevropske inicijative (CEI) okupio je u PKS predstavnike poslovne zajednice, kao nastavak Samita CEI, održanog u Beogradu na nivou premijera i ministara

U

okviru predsedavanja Srbije organizacijom Centralnoevropska inicijativa (CEI) tokom 2011. godine, Privredna komora Srbije inicirala je osnivanje Poslovnog foruma CEI, polazeći od činjenice da postoji potreba za jačanjem ekonomske dimenzije Centralnoevropske inicijative kao i da nisu dovoljno iskorišćene njene mogućnosti u domenu pružanja podrške poslovnoj zajednici regiona. Prvi Poslovni forum CEI održan je 4. novembra u PKS, kao nastavak i konkretizacija tema Samita CEI koji je, na nivou premijera i ministara, održan istog dana u Beogradu, a otvorio ga je srpski premijer Mirko Cvetković. Otvarajući Forum CEI, predsednik PKS Miloš Bugarin govorio je o članstvu Srbije u međunarodnim organizacijama, mreži sporazuma o slobodnoj trgovini i mestu PKS u njihovoj realizaciji, Srbiji kao poslovnoj destinaciji, ekonomskim i poslovnim aspektima CEI, a upoznao je učesnike Foruma i sa Srpskim parlamentom preduzeća.

Mesto Srbije u regionu Poslovni Forum CEI čine zainteresovani privrednici i predstavnici kompanija koje sarađuju sa vladama i nacionalnim komorama zemalja članica CEI. Osnovana 1989, ova inicijativa danas okuplja 18 zemalja, od kojih je devet članica www.pks.rs

EU, a ostalih devet se priprema ili aplicira za članstvo. Cilj Foruma je da obezbedi sugestije i preporuke političkim strukturama zemalja članica i političkom delu CEI, u vezi sa aktuelnim problemima poslovanja i poslovne klime. Posebnu pažnju poklanja malom i srednjem biznisu, u cilju unapređenja preduzetništva, predlaganju i pripremi dokumentacije za projekte koji se finansiraju iz različitih programa EK. Predsednik PKS istakao je ulogu sporazuma o slobodnoj trgovini, koji pokrivaju tržište od oko milijarde stanovnika i na kome se ostvaruju dve trećine celokupne ekonomske aktivnosti naše zemlje. Rast spoljnotrgovinske razmene rezultat je konjunkturnih mera preduzetih radi sanacije posledica krize, ali i pospešivanja internacionalizacije preduzeća. „PKS u tome ima ulogu da organizuje berzi brojne kontakte, odlazeće i dolazeće poslovne delegacije, poslovne forume, ali i istraživanja novih tržišta”, rekao je Bugarin. „U razmeni Srbije sa CEI zemljama u periodu januar– septembar 2011. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, najveći rast ukupne vrednosti razmene registrovan je sa Rumunijom (70%), Belorusijom (54,3%), Češkom Republikom (37,1%), Hrvatskom (35,7%), Italijom, Albanijom i Austrijom preko 25%”, rekao je predsednik PKS. Govoreći o direktnim stranim investicijama, Bugarin je podsetio da je najveći priliv Srbija imala 2006. godine, i to


7

događaji

broj 68

Poslovni forum CEI treba da konkretizuje stavove ministarskog Samita

oko 4,2 milijarde dolara, a ove godine je za prvih osam meseci u zemlju ušlo oko 1,68 milijardi dolara, ali on se nada da će do kraja godine biti ukupno tri milijarde dolara. Kada je reč o planovima za budućnost srpske privrede, Bugarin je naglasio da Srbija namerava da bude energetski lider u regionu, jer je u planu izgradnja magistralnog gasovoda Južni tok preko naše zemlje, godišnjeg kapaciteta od 10 milijardi kubnih metara gasa, zatim Panevropskog naftovoda koji će transportovati kaspijsku naftu od Konstance (Rumunija), preko Srbije do luke u Trstu. „Predviđena je i izgradnja termoelektrane Kolubara B u Kostolcu, trećeg bloka termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, nekoliko hidrocentrala na Drini, a u planu je i izgradnja hidrocentrale Đerdap 3 na Dunavu”, naveo je Bugarin. Ambasador Zoran Popović, CEI koordinator za Republiku Srbiju u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da je osnovni zadatak CEI da one zemlje koje nisu članice EU što pre steknu uslove za punopravno članstvo, a da je Poslovni forum prilika da poslovni ljudi daju ekonomsku dimenziju unapređenju političke saradnje. Zorica Marić, viši savetnik u Sektoru za regionalnu saradnju i jačanje preduzetništva Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, rekla je da je baš u vreme najveće krize u CEI zemljama, Srbija predložila temu konkurentnosti

privrede, što je zapravo pravi odgovor na krizu. Jedna od mera je i da se inicira rast kroz koordinirani regionalni pristup.

Značajna pomoć Italije Dragan Tepić, predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Generalnog direktora za proširenje EK, predstavio je finansijske instrumente koje EBRD nudi privrednicima, a Santa Mole, direktorka kancelarije Kooperacije Italije u Srbiji, govorila je o ulozi Italije, koja je najveći finansijer CEI i navela da je italijanska vlada u proteklih 10 godina odobrila kreditne linije od ukupno 39 miliona evra za podršku srpskoj privredi. Do sada, 33 miliona evra već je investirano u projekte, a od preostalih šest miliona, već je odobreno 2,3 miliona evra. Mole je podsetila da je italijanska vlada od oktobra odobrila novu kreditnu liniju u iznosu od 30 miliona evra za mala i srednja preduzeća (MSP) i javna komunalna preduzeća (JKP), a pojedinačni zajmovi distribuiraju se preko poslovnih banaka u Srbiji sa rokom otplate do osam godina, grejs periodom do dve godine i efektivnom kamatom od 4,85 odsto za godinu dana. „Svrha kredita je da ojača konkurentnost MSP sektora u Srbiji na putu u EU, a krediti su vezani za nabavku sirovine i opreme iz Italije, i to minimalno 70 odsto, a ostawww.pks.rs

tak može biti upotrebljen za obrtna sredstva, reprometarijal ili različite usluge domaćih ponuđača”, objasnila je Mole. „Krediti za javna komunalna preduzeća odobravaju se za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje javne rasvete i upravljanje otpadom”, dodala je Mole. Đorđo Roso Cikonja, zamenik sekretara CEI, rekao je da je tokom postojanja CEI usmerila 20 miliona evra u tehničku pomoć, ali da je to bilo praćeno sa 3,5 milijardi evra stvarnih investicija, što se može smatrati velikim uspehom. On je istakao da će se u narednom periodu posebna pažnja poklanjati energetskoj efikasnosti i njenom uticaju na privredne aktivnosti, kao i ulaganjima u sledeću generaciju biogoriva, gde Srbija, s polovinom teritorije pod obradivim zemljištem, može da vidi svoju šansu razvoja. „U oblasti malih i srednjih preduzeća do sada je okončano 11 projekata, a šest je trenutno u realizaciji na nivou CEI”, zaključio je Cikonja. U radu Foruma, čiji je moderator bio potpredsednik PKS Mihailo Vesović, učestvovale su delegacije iz Ukrajine, Crne Gore, BiH, Poljske, Albanije, Rumunije, Belorusije, Bugarske, Italije, Slovačke, kao i predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija M.S.


8

broj 68

privreda i politika

Poslovni forum Srbija – Azerbejdžan

Prijateljstvo – osnov za korisno partnerstvo Biznis forum Srbija – Azerbejdžan bio je jedan od najposećenijih skupova u PKS. Prisustvovalo je više od 40 azerbejdžanskih i oko 200 srpskih privrednika. Miloš Bugarin, predsednik PKS, očekuje da će iduće godine međusobna robna razmena biti deset puta veća da smatra prijateljskom zemljom i liderom u regionu Jugoistočne Evrope. Napominjući da je Azerbejdžan pre 20 godina proglasio nezavisnost, odvajanjem od bivšeg Sovjetskog Saveza, on je naglasio da je prethodne dve decenije mnogo urađeno na razvoju infrastrukture i tržišne ekonomije sa ukupnim investicijama od oko 100 milijardi dolara.

Zamenik ministra Mustafajev i ministar Jeremić potpisali su Protokol u PKS

Lider u regionu Južni Kavkaz

N

a izuzetno posećenom Poslovnom forumu Srbija – Azerbejdžan, privrednici i predstavnici javnog i nevladinog sektora, kao i brojni novinari i televizijske ekipe, pokazali su veliko interesovanje za posetu državno-privredne delegacije Azerbejdžana i buduću ekonomsku saradnju dveju država. U velikoj sali PKS bilo je teško naći i mesto za stajanje. Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ukazao je na potrebu da se uspostavi bliska međusobna poslovna saradnja menadžera u državnom i privatnom sektoru, kako bi se došlo do konkretnih dogovora, budućih ugovora i zajedničkih poslova. On je podsetio na prošlogodišnju posetu srpske državno-privredne delegacije Azerbejd-

žanu, koju je predvodio predsednik Boris Tadić, čiji je cilj bio da se ukupna, a posebno ekonomska saradnja podigne na viši nivo. Ministar Ćirić najavio je da će se uskoro održati sastanak sa svim srpskim privrednicima zainteresovanim da posluju sa azerbejdžanskim partnerima, kako bi se razmotrilo šta Vlada Srbije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i PKS mogu da učine, kako bi im pomogli u poslovanju i upoznavanju sa privrednim ambijentom i kompanijama iz Azerbejdžana. Ministar ekonomskog razvoja Azerbejdžana Šahin Mustafajev, istakao je da njegova država pridaje veliki značaj razvoju odnosa sa balkanskim zemljama, u prvom redu sa Srbijom, koju njegova Vlawww.pks.rs

Mustafajev je rekao da osnovu ekonomije te zemlje čine naftna i gasna industrija. Azerbejdžan sada ima 70 odsto, a za šest meseci realizovaće 80 procenata ukupne ekonomije regiona Južni Kavkaz i sa 150 zemalja sveta održava ekonomske odnose. U 2008. godini ova zemlja imala je ekonomski rast od 25 odsto, ali je čak i u teškom vremenu krize, prethodne dve godine, njen privredni rast bio 7 procenata. „Sada se ekonomska situacija zemlje menja i privrednici Azerbejdžana sve više ulažu u ekonomije prijateljskih zemalja, a pošto je Srbija prijateljska zemlja, azerbejdžanska Vlada pozdravlja sve investicije njenih kompanija u srpsku privredu”, podvukao je ministar ekonomskog razvoja. Azerbejdžan pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji i uspešno posluje sa svim svojim susedima, naglasio je Mustafajev, precizirajući da su izgrađe-


privreda i politika

na tri naftovoda i tri gasovoda koji vode preko Gruzije, Turske i Rusije. Ovako koncipiran privredni razvoj i bogata nalazišta nafte i gasa, učinili su da Azerbejdžan postane veoma važan faktor energetske bezbednosti u Evropi i svetu. „Na obali Crnog mora u toku je izgradnja velike luke i brodogradilišta u kome će se graditi najsavremeniji brodovi i tankeri nosivosti do 60.000 bruto registarskih tona”, napomenuo je azerbejdžanski ministar.

Formiranje poslovnog saveta Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin rekao je da izuzetan razvoj političkih odnosa Azerbejdžana i Srbije treba da prati i odgovarajući nivo privredne saradnje i izrazio nadu da će bilateralna razmena dve zemlje sledeće godine biti deset puta veća. On je naveo da je prošle godine uzajamna trgovinska razmena iznosila svega 6,5 miliona dolara, a u prvih devet meseci ove godine nivo trgovinske razmene bio je oko 2,5 miliona dolara, što je nedovoljno, imajući u vidu potencijale dve zemlje. „Prostor za unapređenje saradnje i rast trgovinske razmene postoji, a sadašnji rezultati ni približno ne zadovoljavaju ni potrebe, ni mogućnosti dve strane”, rekao je Miloš Bugarin i ocenio da uzajamnu ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana karakteriše mali obim robne razmene, sa isključivo kupoprodajnim odnosima, ali bez viših oblika saradnje. Predsednik PKS podsetio je da su postignuti dogovori o kooperaciji u oblasti trgovine, poljoprivrede, energetike, industrije, elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija, saobraćaja i infrastrukture, obrazovanja i drugih oblasti. PKS je inicirala formiranje Poslovnog saveta – operativnog tela koje će u okviru rada komorskih sistema, a u saradnji sa agencijama za promociju izvoza dve zemlje, iznositi predloge za unapređenje ekonomskih odnosa. Prema njegovoj

9 oceni, razmena poslovnih, specijalizovanih delegacija, organizacija poslovnih foruma, kompanijski nastupi i izlaganje proizvoda na sajmovima, siguran su model povećanja robne razmene na obostranu korist. Miloš Bugarin je najavio kontinuiranu ekonomsku saradnju i u tom kontekstu novi poslovni forum koji će se polovinom sledeće godine organizovati u Azerbejdžanu. Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, rekla je da obe zemlje teže stabilnom i održivom rastu i razvoju. Partnerima iz Azerbejdžana ona je predstavila novi model razvoja Srbije, koji je zasnovan na izvozu i investicijama i naglasila da je našoj robi slobodan pristup tržištima drugih zemalja sa oko 800 miliona potrošača, zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa EU, CEFTA, EFTA, Rusijom, Turskom i Kazahstanom. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, u detaljnoj prezentaciji uka-

broj 68 zao je na prednosti ulaganja u srpsku privredu, a pre svega u oblasti poljoprivrede, energetike, obnovljivih izvora energije, metalnoj i metaloprerađivačkoj industriji, turizmu i slobodnim carinskim zonama. Adil Mamadov, direktor Državnog fonda za podsticaj izvoza i investicija Azerbejdžana, zahvalio se PKS na odličnoj i srdačnoj organizaciji ovog poslovnog događaja i izložio argumente koji pokazuju zašto je njegova zemlja privlačna investitorima i kakvi su uslovi za poslovanje stranog kapitala u toj državi. On je naglasio da je ekonomski cilj Azerbejdžana ne samo razvoj glavnog grada Bakua već ravnomerni regionalni razvoj cele države. Posle plenarnog dela sastanka usledili su međusobni razgovori srpskih i azerbejdžanskih poslovnih ljudi, od kojih su se neki odmah završili konkretnim predlozima koji vode sklapanju novih ugovora Milan Nedić

Mapa saradnje Srbije i Azerbejdžana Zasedanje Međudržavne komisije, u okviru posete Srbiji državno-privredne delegacija Azerbejdžana, okončano je potpisivanjem Protokola, 4. novembra ove godine u Privrednoj komori Srbije. Potpisnici Protokola, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar ekonomskog razvoja Azerbejdžana Šahin Mustafajev, naglasili su da se obe zemlje zalažu za suverenitet i teritorijalni integritet, i imaju usaglašene stavove o rešavanju problema Nagorno Karabaha i Kosova, kao i da su dobri politički odnosi baza za intenzivniju ekonomsku saradnju dve zemlje. „U narednim mesecima i godinama, Azerbejdžan će biti jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije”, rekao je Vuk Jeremić i naglasio da su polja širenja saradnje farmaceutska oblast, poljoprivreda i energetika. „Teška ekonomska kriza u našem neposrednom susedstvu, a tu pre svega mislim na Evropsku uniju, uticaće na kapacitet EU da investira u ovaj prostor. Kriza neće trajati još kratko vreme i u takvim okolnostima Srbija mora da sarađuje sa svima u svetu”, rekao je ministar Jeremić. Azerbejdžanski ministar Šahin Mustafajev zahvalio se Srbiji na podršci kod prijema u Savet bezbednosti, čiji je član Azerbejdžan postao pre nekoliko meseci. Potpisani Protokol  Šahin Mustafajev okarakterisao je kao „mapu budućih pravaca saradnje”. Brz rast privrede svoje zemlje Mustafajev je pripisao konceptu privrede otvorenih vrata, i rekao da je Svetska banka proglasila Azerbejdžan „reformatorom broj jedan“ u oblasti ekonomije.

www.pks.rs


broj 68

10

saradnja sa svetom

Konferencija „Go International”

Regionalna sinergija između Srbije i Grčke Za prvih osam meseci ove godine razmena Srbije i Grčke povećana za 13 odsto, što znači da kompatibilne privrede mogu da unaprede saradnju i u vreme krize, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin na konferenciji „Go international”

G

rčka je jedan od najvećih investitora u srpsku ekonomiju, sa više od 2,2 milijardi evra ulaganja, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić, na konferenciji „Bilateralna trgovina i regionalne sinergije između Grčke i Srbije”, koja je u beogradskom hotelu Hajat održana 25. oktobra ove godine, u okviru programa „Go international”, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Grčke, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Grčko-srpskim poslovnim savetom. Dvodnevni skup privrednika u Beogradu realizovale su „Euro-

bank EFG Grupa” i tri vodeće grčke poslovne asocijacije. Program „Go international” pokrenut je u Grčkoj kao inovativan odgovor na krizu, da bi se uspostavila mreža kontakata za promociju bilateralne trgovine u širem regionu jugoistočne Evrope. Prethodni skup iz ovog programa održan je u aprilu ove godine na Kipru. Na konferenciji u Beogradu učestvovalo je oko 100 grčih kompanija i oko 150 kompanija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Mađarske i Rusije. Tokom dvodnevnog rada održano je oko 1500 bilateralnih sastanaka privrednika.

„Značaj programa „Go International Serbia” svakako potvrđuje prisutnost srpskih privrednih giganata, kao što su „Ist Point Metals”, „Eko Serbia”, „Tigar”, ITM, „Delta DMD”, „Jugohemija”, P.T.P, DIS, „Energoprojekt”, Koncern „Farmakom MB”, „Galenika”, „PS Tek”, „Interkomerc”, „Verano Motors”, „PPT Inženjering”, „Komtrejd” i drugih”, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin i istakao da su gotovo sve kompanije iz Srbije na forumu članice Privredne komore Srbije.

Sistemska banka podržava razvoj Objašnjavajući motive „Eurobank EFG” banke da organizuje susrete privrednika, predsednik njenog izvršnog odbora Filipos Karamanolis istakao je da je EFG sistemska banka, koja podržava rast i razvoj trgovinskih veza u zemlji dovođenjem potencijalnih poslovnih partnera u Srbiju. „Uprkos krizi, za sada nijedna grčka kompanija nije se povukla iz Srbije, a grčke banke u Srbiji zauzimaju oko 15 odsto tržišta, tako da je Grčka važan igrač za srpsku ekonomiju”, rekao je srpski ministar Nebojša Ćirić u uvodnom delu konferencije. Podsetio je da 100 grčkih kompanija i 150, koje u partnerstvu sa srpskim preduzećima ovde posluju, zapošljavaju u Srbiji 25.000 ljudi. „Zbog toga

www.pks.rs


saradnja sa svetom

mi detaljno pratimo finansijsku situaciju u Grčkoj”, rekao je Ćirić i predočio da do sada nije promenjen nivo plasmana i kreditiranja srpske privrede i građana i da ima uveravanja da se to neće menjati, osim što se može desiti da one firme koje su planirale proširenje posla, to odlože za neko bolje vreme. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da je za proteklih osam meseci obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Grčke povećan za 13 odsto, pri čemu je izvoz iz Srbije uvećan za 16 odsto, a uvoz za 10 odsto. „Deficit će ove godine biti znatno manji nego 2008, što znači da bez obzira na krizu kompatibilne privrede nalaze mogućnosti da unaprede saradnju i u teškim vremenima”, ocenio je Bugarin. Mogućnosti za dalje proširenje obima i kvaliteta trgovinske razmene leže u oblasti agrarne industrije, posebno organskih i dijetalnih proizvoda, turizma i inovacija, naročito kod transfera tehnologija i obnovljivih izvora energije. Primetno je i da raste interesovanje za tripartitnu saradnju na trećim tržištima. Najveće interesovanje potencijalnih grčkih investitora trenutno je registrovano u sektorima infrastrukture, energetike, zaštite životne sredine i transporta. „Potreba za učešćem u investicionim projektima, kako u Srbiji tako i Grčkoj, naša je zajednička potreba”, rekao je Bugarin i istakao da investicioni kapacitet sada potvrđuju i srpske firme. Kompanija „MK grupa” zainteresovana je za kupovinu „Helenik šugar industri”, čiji je većinski vlasnik grčka „ATE banka”, koja poseduje 82,33 odsto akcija, a ta kupovina bila bi deo mera konsolidacije bankarskog sistema i privrede Grčke. Izvršni direktor „Eurobank EFG” u Beogradu Filipos Karamanolis istakao je da je Grčkoj Srbija važna zbog njene pozitivne privredne

11

broj 68

Evropa na raskrsnici Profesor Gikas Hardouvelis u zaključku izlaganja rekao je: Danas evrozona popravlja svoju arhitekturu, izbegavajući fiskalnu uniju, ali jačajući regulativu i nadzor nad finansijskim sektorom i harmonizaciju fiskalne politike konkurentnosti. Ipak, tržišta se nisu smirila i zahtevaju rešenje krize. Rešavanje krize zahteva drastične akcije koje mogu da povećaju moralni hazard i da budu kontradiktorne dugoročnoj optimalnoj arhitekturi evromonetarne unije. Drastične akcije za zaustavljanje krize počinju pravljenjem razlike između nesolventnih i nelikvidnih privrednih subjekata s jedne strane, i nesolventnih i nelikvidnih banaka s druge. Irska i Portugal do sada su, izgleda, uspevali da upravljaju krizom, dok je Italija svesna neophodnih mera stezanja kaiša, ali nije u stanju da ih realizuje. Grčka je u težoj situaciji, s najvećim dugom. Posle inicijalno snažne reforme, što je trajalo pet meseci, sprovođenje reformi je stalo. Poglavlje „svojina” iz reformskog programa – neophodni uslov za uspeh – nikad nije ni probano. Ipak, imam nade za Grčku, jer znam da je opstanak Grčke bitan za opstanak evrozone. To nameće disciplinu, ne samo grčkim već i drugim evropskim političarima. perspektive, približavanja Evropskoj uniji, kao i zbog slobodnog pristupa ruskom tržištu. On je ukazao da „Eurobank EFG” zauzima jednu od prvih pet pozicija na bankarskom tržištu Srbije, a na 12. je mestu po veličini u ulozi stranog investitora.

Srbija dobro opremljena za krizu Zamenik ministra inostranih poslova Grčke Demetri Dolis istakao je na ekonomskom Forumu da je Srbija već dugo stabilan partner Grčke i da ta zemlja snažno podržava evropsku integraciju Srbije. On je preneo poruku premijera Grčke Jorgosa Papandreua da po završetku strukturnih i ekonomskih reformi, Srbija ima pravo da zauzme svoje mesto u EU porodici. Šef internacionalnog sektora „EFG Grupe” Đorđo Pradeli istakao je da je u turbulentnim finansijskim vremenima Srbija dobro opremljena za odgovor na izazove, bazirana na tri prednosti – čvrst fiskalni sistem, jak i stabilan bankarski sistem i dobar istorijat delotvornih www.pks.rs

politika odgovora na krizu, koje su se pokazale uspešne 2009 godine. Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije stalno raste od 2009. godine. Ove godine njegov rast je 2,5 odsto, a prema prognozama u buduće tri do četiri godine očekuje se između tri i pet odsto rasta BDP, što je više od evropskog proseka, predočio je on. Pradeli je istakao da će spajanjem sa „Alfa bankom”, „Eurobank EFG” biti među 25 najjačih banaka evrozone i druga najveća banka u Srbiji. S velikom pažnjom učesnici skupa pratili su predavanje „Evropa na raskršću”, profesora Gikasa Hardouvelisa, koji je šef istraživačkih delatnosti „Eurobank EFG grupe”. Hardouvelis je govorio o ekonomskim debalansima u evrozoni, s posebnim osvrtom na Grčku, koja je krizu inicirala, ali i na druge zemlje u krizi, kao što su Irska, Italija, Portugal i Španija. Profesor smatra da je i za te zemlje i za celu evrozonu bio bolji fleksibilniji francuski plan konsolidacije, umesto usvojenog nemačkog M.S.


12

broj 68

saradnja sa svetom

Državno-privredna delegacija u Americi

Uz pomoć dijaspore do mreže partnera Povoljna iskustva američkih kompanija koje posluju u Srbiji najbolja su preporuka potencijalnim novim investitorima, konstatovano je prilikom posete naše državno-privredne delegacije Klivlendu i Čikagu

U

okviru državno-privredne delegacije, koja je u Americi boravila od 26. oktobra do 1. novembra, članovi privredne delegacije imali su niz sastanaka s predstavnicima lokalnih vlasti u Klivlendu i Čikagu, predstavnicima poslovnih institucija, biznis zajednice i dijaspore. Posetu su organizovali Ministarstvo vera i dijaspore, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova i Kongres srpskog ujedinjenja. Privredni deo delegacije činili su predsednik Skupštine PKS dr Marko Ćulibrk i generalni sekretar PKS Goran Jevtić, predstavnici Privredne komore Beograda, RPK Zaječar, RPK Kragujevac, RPK Leskovac, kao i privrednih društava „Mona”, GP „Napred”, AD ​„Železnice Srbije”, „Agrobanka”, „Minel Holding”, „Tehnomarket d.o.o.”, „Europakabal”, „Kopernikus”, „Pilot Toys” i „Motel Predejane”. Tokom boravka u Klivlendu, zamenik predsednika Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je predvodio srpsku delegaciju, i guverner Ohaja Džon Kasić, dogovorili su se da se formira Međudržavna komisija za definisanje zajedničke strategije i potencijalne saradnje u oblasti privrede, s posebnim osvrtom na oblast energetike, poljoprivrede i turizma. Predstavnici privredne delegacije imali su mogućnost da predstave svoje kompanije i projekte, koji mogu biti interesantni

potencijalnim američkim investitorima, kao i mogućnosti koje pospešuju izvoz iz Srbije. Tom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između Asocijacije šefova policije Ohaja i policije Republike Srbije, nakon čega je gradonačelnik grada Klivlenda Frenk Džonson upriličio prijem za članove državno-privredne delegacije Srbije.

Poseta Privrednoj komori Klivlenda Američki partneri predstavili su mogućnosti povezivanja sa kompanijama iz SAD i mogućnosti koje pružaju mreže poslovnih kontakata. Na sastanku je uočen nedostatak američkih finansijskih institucija u Srbiji, pre svega komercijalne banke, koja bi omogućila ekspanziju i dotok američkih investicija. Predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac Dušan Puača, ponudio je saradnju u automobilskom sektoru, imajući u vidu razvoj ove industrije u centralnoj Srbiji i potencijal koji leži u daljim kooperacijama. Poseban ogranak Privredne komore Klivlenda čini NEO tim koji se bavi privlačenjem poslovnih partnera u Ameriku. Džejkob Diricki, direktor NEO tima, sa svojim saradnicima predstavio je trenutne finansijsko-ekonomske prilike na tržištu SAD, koje karakteriše pretežno visoka stopa nezaposlenosti i nepoverenje u finansijske institucije. Ekonomija SAD preduzela je www.pks.rs

protekcionističke mere kako bi zaštitila domaću privredu i pospešila izvoz. Članovi privredne delegacije Srbije u okviru posete imali su organizovane i pojedinačne bilateralne susrete sa zainteresovanim kompanijama. Posebno su direktor GP „Napred” Dobroslav Bojović i direktor „Tehnomarket d.o.o.” Dragoljub Kršanin, imali sastanke s predstavnicima građevinske industrije u Ohaju, dok je pomoćnik generalnog direktora AD „Železnice Srbije” Ješa Erčić, imao sastanak sa izvršnim direktorom Vladine agencije za razvoj železnica Ohaja Metjuom Ditrihom, a kompaniji „Pilot Toys” bila je upriličena poseta skladištima kompanija koje se bave proizvodnjom i trgovinom igračaka. Predstavnik „Agrobanke” Biljana Vujičić imala je mogućost da se na svim organizovanim sastancima sretne s predstavnicima dijaspore koji žive u ovim gradovima i predstavi projekat Divizije za saradnju sa dijasporom, koji je „Agrobanka” razvila i želi da ponudi potencijalnim klijentima van zemlje. Budući da je Ohajo studentski centar SAD, članovi delegacije imali su priliku da posete Državni Univerzitet Ohaja i Case Western Reserve University, gde se razgovaralo o saradnji u oblasti nauke, posebno prenosa tehničko-tehnoloških znanja. U delu institucionalne saradnje i povezivanja komorskog sistema, predstavnici privrednih komora iz Srbije sreli su se s predsednikom


13

saradnja sa svetom

Privredne komore Čikaga (Chicagoland Chamber of Commerce) Gerlandom Roperom. Dogovoreno je uspostavljanje institucionalnih odnosa kao i da u narednom periodu Privredna komora Beograda potpiše Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji s Privrednom komorom Čikaga. Sporazumom je predviđena saradnja u oblasti razmene informacija, organizovanja poslovnih poseta i privrednih misija, povezivanje privrede radi povećanja obima spoljnotrgovinske saradnje, kooperacija i zajedničkih projekata. Uočeno je da je potrebno intenzivirati ekonomsku i privrednu saradnju, jer postoji interes američkih kompanija, a tržište Srbije, prema merilima poreske politike i mreži sporazuma o slobodnoj trgovini, prepoznato je kao povoljno za potencijalne investitore.

Poslovni forum sa dijasporom Posebno značajan deo poslovnog i institucionalnog povezivanja činio je Poslovni forum sa dijasporom, na kome su učestvovali svi članovi državno-privredne delegacije. Pored obraćanja zamenika predsednika Vlade Republike Srbije i ministra

unutrašnjih poslova Ivice Dačića, i ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, generalni sekretar Privredne komore Srbije Goran Jevtić održao je prezentaciju privrednog potencijala Srbije i mesta komorskog sistema u povezivanju i pomoći privredi. Takođe, predsednik Srpskoameričke komore (SACC) u Čikagu Miloš Dedović, predstavio je analizu konkurentnosti domaće privrede u procesu globalizacije i privlačenja stranih direktnih investicija. Naglašeno je da je konkurentnost među ekonomijama u razvoju velika i da je potrebno da se uspostavi povoljniji privredni ambijent u kome vlada saglasje između organa Vlade i delova privrede. Predstavnici SACC izneli su predloge saradnje sa američkim kompanijama, kao i niz prethodnih radnji koje je potrebno obaviti, radi boljeg pozicioniranja Srbije i stvaranja imidža stabilnog privrednog partnera. Direktor kompanije „Minel Holding” Milorad Marković, predstavio je potencijale za saradnju u oblasti energetike, kao strateškog sektora privrede Srbije. Značajan aspekt ovog foruma predstavlja unapređen korak ka institucionalnoj saradnji koji je ostvaren između

Državno - privredna delegacija Srbije u poseti SAD

www.pks.rs

broj 68 Srpsko-američke privredne komore, Privredne komore Beograda i regionalnih privrednih komora Kragujevca, Leskovca i Zaječara, kada je potpisan Sporazum o saradnji. Privredni deo delegacije posetio je i Trgovinsko odeljenje (U.S. Department of Commerce), gde su predstavljeni konkretni projekti za saradnju. Tom prilikom konstatovano je da je Srbija uspostavila makroekonomsku stabilnost, da je uskladila zakone sa evropskim zakonodavstvom i stvorila povoljan privredni ambijent za poslovanje velikih, ali i malih i srednjih preduzeća. Predsednik Skupštine Privredne komore Srbije dr Marko Ćulibrk izneo je niz pogodnosti za poslovanje na srpskom tržištu, kao i mogućnosti za saradnju u oblasti nauke i prenošenja iskustava. Istaknuta su pozitivna iskustva poslovanja američkih kompanija koje posluju u Srbiji, jer upravo ta pozitivna iskustva predstavljaju najbolju preporuku potencijalnim partnerima. Dogovorena je intenzivnija saradnja i međusobno informisanje sa Ambasadom SAD u Beogradu, posebno njenim ekonomskim odeljenjem M.S.


broj 68

14

stručni skupovi

„Sajam voda 2011.”

Zaštita vode u interesu svih Predsednik PKS Miloš Bugarin otvorio je 8. novembra u Belekspo centru Međunarodni naučno-stručni skup i trodnevni Sajam o vodi, koja je osnovni strateški resurs 21. veka. Ovogodišnji Sajam okupio je dva puta više izlagača od prošlogodišnjeg

O

snovna karakteristika „Sajma voda” je okupljanje stručnjaka za vodovodne i kanalizacione sisteme, predstavnika gradskih zavoda za javno zdravlje, eksperata za zaštitu životne sredine i svih koji se direktno i indirektno bave problematikom u vezi s vodom. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, otvarajući „Sajam voda” rekao je da je to mesto susreta profesionalaca koji posluju u domenu proizvodnje i distribucije, projektovanja, logistike, tretmana otpadnih voda, odnosno svim onim što spada u oblast korišćenja, zaštite voda i zaštita od voda. On je naglasio da se ova manifestacija održava već treći put, da je pokrenuta na inicijativu PKS i da dobija tradicionalni značaj, a namenjena je vodi koja je ograničeni resurs, izuzetno važan za sve stanovnike planete. Miloš Bugarin je podvukao važnost gazdovanja i upravljanja vodama, kao i njihovu dalju eksploataciju i podsetio da su PKS, regionalne komore i udruženja, u toku ove godine organizovali široku javnu raspravu i tačno definisali šta su zahtevi privrede kada je u pitanju očuvanje ovog resursa, a u vezi je sa uvođenjem javno-privatnog partnerstva u gazdovanje vodama. Predsednik PKS očekuje da će ti stavovi biti i usvojeni u daljoj proceduri donošenja zakona, kako bi od toga imali koristi i država i oni koji se bave ovim poslom, jer je to u interesu svih građana Sr-

Udruženje za tehnologiju vode U poslednjih desetak godina Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo svoju delatnost i program rada uspešno realizuje u okviru Grupacije vodovodnih i kanalizacionih sistema, pri Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije. Udruženje je u okviru svoje delatnosti priredilo oko 240 stručnih publikacija, priručnika i zbornika referata iz oblasti sanitarnog inženjerstva. Organizovano je više od 340 stručnih skupova, savetovanja, seminara, stručnih putovanja ili specijalističkih kurseva, a publikovano je 250 brojeva stručnog časopisa „Voda i sanitarna tehnika”. U proteklom periodu organizovano je više od 50 pratećih tehničkih izložbi proizvođača opreme, a u saradnji sa Institutom za standardizaciju pripremljeno je i 150 standarda i pravila iz oblasti vodovoda i kanalizacije. bije. Miloš Bugarin smatra da je želja organizatora „Sajma voda”, Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, kompanije

www.pks.rs

„Belekspo” i Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije, da svim izlagačima i posetiocima pruže informacije o aktuelnim dešavanjima u


15

stručni skupovi

ovoj oblasti, aktivnostima i merama koje se preduzimaju od strane resornih ministarstava i ostalih relevantnih institucija.

Sektoru voda treba sedam milijardi evra Predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Predrag Bogdanović, istakao je da to Udruženje, koje se bavi naučnim i stru čnim problemima u oblasti vodovodnih i kanalizacionih sistema, postoji već 50 godina, a 40 godina izdaje časopis „Voda i sanitarna tehnika”. On je podsetio na opšteprihvaćeni stav da je voda najznačajniji strateški resurs 21. veka i zato gazdovanje vodnim resursima, upravljanje sistemima za korišćenje i zaštitu voda, dobijaju sve veći značaj i u svetu i kod nas. Bogdanović je rekao da očuvanje zdravlja i poboljšanje čovekove okoline nameću potrebu da se neprestano radi na novim rešenjima u oblasti vodoprivrede. „Očuvanje i poboljšanje kvaliteta gradskih pijaćih voda, vodosnabdevanje i smanjenje gubitaka vode, rekonstrukcija postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema, prečišćavanje industrijskih otpadnih voda i zaštita životne sredine, prioritetna je obave-

za koja se mora ispuniti prema građanima naše zemlje, a to je i jedan od odgovora Srbije na putu evropskih integracija”, zaključio je Predrag Bogdanović. Srbija je na vrhu liste zemalja po potrošnji vode – oko četiri kubna metra mesečno po glavi stanovnika. Međutim, više od 87 odsto naše teritorije nema bilo kakav tretman otpadnih voda, koje se čak i bez mehaničke prerade ulivaju u bogate vodotokove. Po evropskim standardima i kriterijumima, svako mesto sa više od 15 000 stanovnika, mora da ima organizovanu preradu otpadnih voda, a mi imamo 850 takvih naselja. Za dostizanje poželjnog stanja u sektoru voda, potrebno je u naredne dve decenije investirati oko sedam milijardi evra.

Javno upravljati strateškim resursima Branimir Ljumović, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS, naglasio je da je naš interes da sva nova tehnološka dostignuća u ovoj oblasti, koja su izložena na Sajmu, budu ugrađena u očekivani intenzivni infrastrukturni razvoj u narednom periodu, pogotovo u sferi prečišćavanja i kanalisanja otpadnih voda. Država je obavezna da svim građanima Srbije obezbedi zdravu i

broj 68 pitku vodu, što je prioritetan zadatak svih koji se bave ovom problematikom. Zato bi u setu zakona koji regulišu ovu oblast, a koji su u proceduri usvajanja, trebalo izmeniti određene pravne regulative, u skladu sa zahtevima građana i privrede. Tu delatnost treba da obavljaju isključivo javna komunalna preduzeća u državnom vlasništvu. Ljumović podvlači da ne bismo smeli da resurse vode dajemo u koncesiju ili u zakup, jer su se takva rešenja pokazala lošim i u razvijenim evropskim zemljama, što pokazuju stavovi i analize svetskih i domaćih stručnjaka. Tokom „Sajma voda” održana su brojna predavanja, panel diskusije, okrugli stolovi i Međunarodni naučno-stručni skup o vodi, na kome su vodeći naučni radnici i menadžeri iz Srbije i regiona, stručnoj i široj javnosti predstavili najnovija znanja i iskustva iz ove oblasti. Na poziv PKS, koja je postala član Međunarodne federacije vodovoda i kanalizacije Evrope – EUREAU, predstavnik ove asocijacije Bruno Tiserand govorio je o finansiranju sektora voda i otpadnih voda u Evropi, kako bi se obezbedila razmena domaćih informacija i iskustava, sa onima iz zemalja EU M.N.

Visina eko-taksi ostaje ista do 2013. Uredba koja utvrđuje naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada –biće izmenjena, kao i parametri po kojima se utvrđuje visina ekoloških taksi, istakao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. U izjavi novinarima, posle sastanka članova Radne grupe Privredne komore Srbije za eko-takse, u Privrednoj komori Srbije, ministar je istakao da je zbog teške situacije u privredi dogovoreno da se Uredba promeni u delu koji utvrđuje da se ekološke takse menjaju i usaglašavaju svakog januara, u skladu sa rastom cena na malo. Visina taksi biće nepromenjena do 2013. godine, a potom će, u saradnji s privredom, biti uspostavljen mehanizam u skladu s kojim će se rast utvrđivati po nekim drugim parametrima, najavio je ministar. „Uverenja sam da privreda i građani moraju da znaju kako se troši novac prikupljen od ekoloških taksi”, rekao je ministar Dulić i dodao da će se izveštaji i informacije o tome nalaziti na sajtu Ministarstva. Pošto se mnogobrojne primedbe privrednika odnose i na način na koji inspekcija sprovodi zakon, postojaće i mogućnost da privrednici na sajtu Ministarstva direktno pišu o situacijama u kojima inspektori nisu postupali u skladu sa zakonom. „U protekle dve godine prikupljeno je oko 2,7 milijardi dinara od ekoloških taksi, a do sada je na prikupljanje, transport i recikliranje potrošeno oko 4,5 milijardi. Dakle, više novca usmereno je na izgradnju sistema prikupljanja i reciklaže nego što je prihodovano. Rezultat je veliki pomak u rastu reciklažne industrije, koja je jedna od retkih grana u ekspanziji”, rekao je ministar.

www.pks.rs


broj 68

16

uspešni

Lekovito i aromatično bilje

Milioni dolara od lekovitog bilja Naša zemlja ima vekovnu tradiciju u prikupljanju lekovitog i aromatičnog bilja, šumskih plodova i gljiva. U Srbiji je registrovano više od 700 vrsta samoniklog bilja. Kako se očekuje, ove godine će biti izvezeno ovog bilja za oko 22 miliona dolara. Trenutno od ovog posla živi oko 15.000 ljudi

Ministar Petrović na sednici Grupacije za lekovito bilje PKS

S

rbija ima vekovnu tradiciju u prikupljanju lekovitog i aromatičnog bilja, šumskih plodova i gljiva. Od preko 700 vrsta samoniklog bilja registrovanog u Srbiji, oko 420 je registrovano kao lekovito i aromatično bilje, a ukupno se oko 250 vrsta nalazi u mapi za promet. Površine pod plantažnim zasadima u Srbiji procenjuju se na oko 3.000 hektara, a najviše ih je u Vojvodini. Ove godine, kako se očekuje, iz Srbije će biti izvezeno lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja za oko 22 miliona dolara, što je za tri miliona dolara više nego lane. ,,Godina 2012. predstavljaće veliki bum za tu vrstu proizvodnje, a u budžetu za narednu godinu biće određena sredstva za tu namenu. Očekuje se da će se zbog poboljšanja poslovnog ambijenta ove godine povećati broj porodica koje se bave sakupljanjem lekovitog bilja i da će

ih biti oko 5.000, što će biti za 1.000 više nego lane. To znači da će od ovog posla živeti 15.000 ljudi. Dobro radimo, i mi i oni, korak po korak, pa će već za nekoliko godina biti 8.000 porodica koje se bave ovim poslom, a čak 25.000 njih od toga će živeti. Da bi se ova proizvodnja podstakla, proteklih meseci izvršena je ozbiljna promena propisa, što je dovelo do bolje atmosfere u toj oblasti, kako za one koji sakupljaju lekovito bilje tako i one koji se bave plantažnim uzgojem i preradom. Država će uvek biti u službi onih koji se bave ovim poslom i od toga žive, kako bi im stvorila što bolje uslove za rad”, kaže ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Podrška siromašnima Lekovito bilje uglavnom se sakuplja na području južne, jugoistočne, www.pks.rs

istočne i jugozapadne Srbije, gde je životni standard ispod republičkog proseka, zbog čega je i interes da se tim aktivnostima, koje su važne za ravnomeran regionalni razvoj, pruži puna podrška. Obično se sakupljanjem bilja bave siromašni žitelji u nerazvijenim delovima Srbije, pa je cilj da se im se poboljša životni standard. ,,Srbija je pre dve decenije bila značajan proizvođač i izvoznik lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, pa nema razloga da ona ponovo ne zauzme važno mesto u Evropi, kada je reč o tom sektoru. Sakupljanje bilja predstavlja važan posao za mali podsektor privrede, s malim obimom proizvodnje, ali ima izvanredan potencijal, posebno u pogledu viših faza prerade. Dakle, ovo je podsektor koji je neto izvoznik, a samo je delimično iskorišćen, jer se ovim poslom za sada bave samo oni ljudi koji su prepoznali određeni profit ili oni koji su entuzijazmom vezani za taj posao. Ono što traže ovi proizvođači i prerađivači, koji su organizovani preko Grupacije za lekovito bilje u Privrednoj komori Srbije, potpuno je opravdano”, navodi predsednik PKS Miloš Bugarin. ,,U Srbiji je prošle godine sakupljeno u prirodi oko 16.000 tona lekovitog i aromatičnog bilja, a u ovoj godini očekuje se da će ukupno biti sakupljeno i prerađeno oko


uspešni

18.500 tona, što je povećanje za 16 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejane površine pod lekovitim i aromatičnim biljem, u vremenu od 2001. do 2006. godine, imale su tendenciju pada sa 1.832 na 1.211 hektara. Sad je došlo do blagog povećanja, pa se ono gaji na 1.419 hektara”, navodi savetnica u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Slavica Stevanetić.

Začinska paprika u izvozu Najveći pojedinačni izvozni artikal u ovoj oblasti je začinska paprika, suva, drobljena ili mlevena, u iznosu od osam miliona dolara. U ukupnom izvozu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u 2010. godini najveće učešće ima izvoz u zemlje EU, koji iznosi 62 odsto ukupnog izvoza (11,7 miliona dolara), zatim u zemlje CEFTA 35 odsto (6,7 miliona dolara) i u ostale zemlje tri odsto (621.000 dolara). Kada je u pitanju uvoz lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, u ukupnom uvozu najveće učešće u prošloj godini ima grupa začinsko i aromatično bilje sa 61 odsto i 3,2 miliona dolara, zatim lekovito bilje sa 219 odsto ili 1,5 miliona dolara, i na kraju čajevi sa 10 odsto u vrednosti 515.300 dolara. „Da bi se povećali poslovi u sakupljanju i preradi lekovitog bilja,

17

broj 68

Procene i očekivanja Površine pod plantažnim zasadima lekovitog i aromatičnog bilja, prema najnovijim procenama, su oko 3.000 hektara i najviše ih je u Vojvodini. Prema poslednjim podacima, u vreme sezone ubiranja u ovom poslu se angažuje i do 50.000 ljudi, uglavnom koji rade sezonski. Oni tada pojedinačno zarade u toku sezone između 2.000 i 3.000 evra. Tako se ukupna vrednost ove proizvodnje na domaćem tržištu procenjuje na oko 150 miliona dolara. Očekuje se da se izvoz za nekoliko godina udvostruči. ,,Procene rasta realizacije proizvoda na bazi lekovitog i aromatičnog bilja i šumskih plodova, na svetskom tržištu projektuju se po godišnjoj stopi od osam do 10 odsto, dok se rast plasmana na domaćem tržištu projektuje po stopi od tri do pet odsto godišnje. To je rezultat povećanih navika potrošača u konzumiranju zdrave hrane”, kaže savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković. potrebna su veća ulaganja”, dodaje predsednik Grupacije lekovitog bilja u PKS Nebojša Stanojević. Po njegovim rečima, samo firma ,,Adonis” u Sokobanji podiže još šest sušara, a na tom području postoji zainteresovanost i sličnih firmi za otvaranjem većih broja otkupnih mesta i drugim investicijama u razvoj. To će, po mišljenju Stanojevića, omogućiti zapošljavanje novih kadrova i povećanje broja berača u ovom regionu za još 300 osoba. Prema proceni Udruženja za lekovito bilje ,,Srboflora”, u našoj zemlji postoji oko 40 firmi koje se bave otkupom samoniklog i plantažnog lekovitog bilja. Članica ovog udruženja ,,Bilje Borča” u Borči se prostire na preko 2.000 kvadratnih metara

www.pks.rs

prostora. U toj fabrici za preradu lekovitog bilja, gde se preradi oko 1.500 tona godišnje, proizvodi se oko 50 gotovih proizvoda na biljnoj bazi, kaže vlasnik fabrike Radisav Raša Bušić. Oko 30 stalno zaposlenih godišnje proizvede preko četiri miliona jedinica gotovih proizvoda, 100.000 litara raznih ekstrakata. Svi ti proizvodi imaju svoje mesto na regionalnom tržištu Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Mađarske, ali i na svetskom tržištu poput Sjedinjenih Američkih država, Kanade i Australije. Po rečima Bušića, dobro je što država stvara uslove da se sakupljanje, proizvodnja i prerada lekovitog bilja stalno povećavaju B. Gulan


broj 68

18

gost koraka

Ambasadorka ženskog preduzetništva: Ivana Milić

Krov za 200 glava Na tržistu je toliko malo posla, da ćemo sledeći dobiti samo ako nam prethodni donese preporuku, kaže arhitekta Ivana Milić zaposlenima u svojoj firmi Arhipro

A

rhipro je po veličini srednje preduzeće, osnovano 2002. godine, i pruža usluge u reonu jugoistočne Evrope i šire. „Arhipro” se razvio u jednu od vodećih konsultantski, projektantskih i izvođačkih kompanija u regionu, s preduzećima osnovanim u Crnoj gori i Makedoniji. Preduzeće broji preko 200 zaposlenih i pruža klijentima uslugu projektovanja u građevinarstvu, usluge inženjeringa i izvođenja završnih zanatskih i instalaterskih radova, dizajna i proizvodnje nameštaja. Vlasnica preduzeća „Arhipro” je arhitekta Ivana Anja Milić. Zbog preduzetničkog duha, upornosti i kreativnosti s kojom vodi svoje preduzeće, ova mlada dama izabrana je da bude jedna od deset ambasadorki ženskog preduzetništva koje predstavljaju Srbiju u Briselu, i možda još važnije – promovišu preduzetnički duh među ženama širom Srbije. Kada i kako ste odlučili da se otisnete u samostalno preduzetništvo? Posle deset godina profesionalnog iskustva arhitekte na radnim mestima kao što su: privatni arhitektonski biroi, državne projektne organizacije, 4 godine rada na fakultetu kao asistent u nastavi, 3 go-

dine rukovođenja društvenim preduzećem za projektovanje, odlučila sam da pokrenem sopstveni biznis. U to vreme sam mnoge projekte radila i prodavala kao free lence arhitekta, te me je lični razvoj u profesiji i širenje klijentele dovelo do momenta da postanem preduzetnik i osnujem svoje preduzeće. U početku, 2000. godine, osnovala sam manji arhitektonski biro, i veoma brzo dobila potvrdu da je moja odluka bila ispravna, jer je posao krenuo dobro da se razvija. Sa suprugom Aleksandrom Milićem, 2002. godine osnovala sam „Arhipro” kao firmu koja nudi design and build uslugu, spojivši naše dve struke: arhitekturu i elektrotehniku. Da li se i kako ekonomska kriza odražava na vaše poslovanje i vašu poslovnu politiku? Prvi stepen pripravnosti u momentima ekonomske krize je da investitori revidiraju svoje investicione planove, gde se prvenstveno smanjuje ulaganje u izgradnju. Od kraja 2008. u građevinarstvu su stopirane mnoge investicije, a poslovi koji su naizgled pokrenuti ove godine, dobijaju se samo politikom najniže cene. Investitori su retkost, i prirodno, očekuju da se oko njih svi takmiče u dobijanju posla metodom konstantnog spuštanja cena. Klijenti danas očekuju da će zbog postojanja toliko firmi koje su bez posla, dobiti jeftinije usluge, i da mogu u ovom periodu dodatno www.pks.rs

profitirati na ugovorenim cenama, ako se odluče za investicije u izgradnji. To se na naše poslovanje odražava tako da radimo s manjim maržama nego ikad do sada, da čak, iako nam je promet dobar, profit je u padu. Radimo s primarnom idejom da opstanemo, i jako je teško u takvom poslovanju imati jasne biznis-planove za buduće periode, ili planirati razvoj. Iako, mnogi kažu, opstajemo junački, ’preživeti krizu’ postaje zamarajući moto, i svakodnevno nas zabrinjava. Mi se protiv krize borimo pružanjem maksimalnog kvaliteta rada i usluga. Svaki kolegijum počinjem rečenicom: „Posla je toliko malo na tržištu, da ćemo sledeći dobiti samo ako nam prethodni donese preporuku. Ovo je period kada se ništa ne sme otaljavati, već se sve mora raditi kao da je posao od kojeg nam zavisi opstanak.” „Arhipro” ima veliki broj zaposlenih. Kako birate saradnike? Preporuka, prvi razgovor koji, ako znate kako ga vodite, uvek otkrije suštinu nečijeg karaktera, ženska intuicija, probni rad... Oni koji su danas kičma našeg upravljanja, „Arhipro” smatraju svojom kućom, što ona i jeste. „Arhipro” odavno više nije samo moje sklonište – to je krov za 200 glava. Postoji dvadesetak zaposlenih koji su temelji i stubovi firme, ali uvek ima mesta za novog čoveka koji želi biti nova potpora naše kuće.


gost koraka

Koji su bili najveći izazovi samostalnog preduzetništva, koji su problemi koje najteže rešavate? Svakako je najveći izazov – kako kontinualno doći do posla. To je ujedno i najteži problem. Strategija je – dobra komunikacija, kvalitet usluga, umreženost na tržištu, dobar marketing i ulaganje u stalne klijente. Drugi problem, koji smatram i najtežim, jeste kako da u firmi koja broji preko 200 ljudi, svi rade na istom nivou kvaliteta. Gotovo je nemoguće da svi imaju odnos prema kvalitetu usluga kao i osnivači. Smatram uspehom ako je trećina firme preslikala naš manir i logiku rada, ali i oni će imati pune ruke posla da vode i upravljaju ostalima. Da li postoje specifični problemi na koje kao žena nailazite u svetu privatnog biznisa? Lagala bih vas kada bih vam rekla da postoje. I suprug i ja imamo iste probleme: probleme privatnog preduzetnika koji je prihvatio rizik, koji ima visok stepen lične odgovornosti zbog koje nekad noću ne može da spava, probleme kontrole kvaliteta, probleme naplate... Privatni biznis nosi probleme, a zadatak preduzetnika je da svakoga dana te probleme savlada. Oni se ne zovu ni muški, ni ženski, već preduzetnički. Ako bi neko i imao negativan stav što ispred sebe vidi ženu sa kojom treba da posluje, iskusno rušim tu barijeru demonstracijom znanja u svom poslu. Naučila sam da poštovanje zaslužujem radom i kvalitetom proizvoda koji pružim. A što se tiče problema pomirenja poslovnih obaveza sa kućnim i porodičnim, to je problem koji ima svaka zaposlena žena, koja je ekspert i profesionalac na svom zadatku. Moje prijateljice koje rade u bankama, ili su lekari na klinikama, takođe stižu kući kasno, jako premorene... Biti vlasnica svog biznisa olakšava problem kako biti

19

broj 68

Evropa se oslanja na ideju Posle deset godina rada na usavršavanju mog modela preduzetničkog poslovanja, vere da radim ispravno i da dajem najbolje od sebe, potpuno nenadano, neke divne žene su to objektivno primetile i predložile me za nagradu. Sama preporuka, koja je stigla kao iznenajenje, bila mi je već dovoljno priznanje da sam svih ovih godina radila dobro. Dodela titule ambasadorke ženskog preduzetništva, koja je usledila,e donela je ogromnu odgovornost za buduće poslovanje, i obavezala me da nastavim sa razvojem, uspesima i doprinesem širenju ideje, i podsticaju pokretanja samostalnog biznisa meju ženskom populacijom u Srbiji. Na samitu malih i srednjih preduzeca (SME) u Briselu,osaznala sam koliko se Evropa oslanja na ideju da spas od propasti velike ekonomije mogu doneti preduzetnici. Iznenajena sam i akcentom koji je daje značaju ženska energija i ambicija na podsticanjuu pokretanma sopstvenih biznisa, kaže Ivana Milić. ujedno i dobra majka i domaćica, jer kad god zatreba, sama sebi dajem „slobodno”. Na koji svoj rad ste najviše ponosni? Ima ih više koje smatram biserima moje i „Arhipro” prakse. Na prvom mestu to je „Societe Generale Bank”, za koje smo već jedanaestu godinu design and build tim. Arhitekta sam koji je postavio interior brand standard za korporaciju SG u Srbiji. Poslednje dve godine aktivno sam uključena u rad na razvoju Green Building arhitekture u Srbiji, i kao projektant i kao član Saveta Zelene gradnje Srbija. Projekti koje sam promovisala

u pravcu zelene gradnje su projekat upravne zgrade „Intesa Banke”, gde sam koautor prvonagrađenog rešenja, i projekat IT parka Inđija, tehnološkog parka koji će biti jedna od najvećih green field investicija. Kako mirite kreativnost i zahteve tržišta? Utičem na tržište. Našaliću se i reći ću vam da za arhitekte važi da su jedna od najsujetnijih struka (posle lekara). Nekada malo sujete može doprineti da se nepismenim zahtevima tržišta kaže – ne

U domenu aktuelnih enterijera „Arhipro” je posebno ponosan na klub Privredne komore Srbije, gde smo svoju zamisao sproveli u delo, u otmenom i elegantnom maniru koji dolikuje toj instituciji

www.pks.rs

Mirjana Stefanović


broj 68

20

nagrade

Oskar kvaliteta 2011.

Finansijski podsticaji najboljima U Privrednoj komori Srbije na Svetski dan kvaliteta, 17. put zaredom, uručene su nagrade za poslovnu izvrsnost Srbije – „Oskar kvaliteta 2011.”

P

od pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva odbrane, Fondacije za kulturu kvaliteta i izvrsnost i časopisa „Kvalitet”, a u saradnji s Privrednom komorom Srbije, već dve decenije organizuje se manifestacija posvećena Svetskom danu kvaliteta i Evropskoj nedelji kvaliteta. Nagrada „Oskar kvaliteta”, koja se uručuje 17. put zaredom, snažan je motivacioni faktor i podsticaj za razvoj ukupne klime za unapređenje kvaliteta u našoj zemlji. „Tehnički remontni zavod Kragujevac” dobitnik je ovogodišnje nagrade Srbije za poslovnu izvrsnost „Oskar kvaliteta 2011.” u kategoriji velikih preduzeća, a „Podrum vina Aleksandrović” pobedio je u kategoriji malih i srednjih preduzeća. U Privrednoj komori Srbije 10. novembra nagrade je uručio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić, koji je bio i počasni predsednik žirija. Dobitnici „Oskara kvaliteta 2011.” za pojedine kategorije su „Apoteka” Zrenjanin, preduzeće „Kopovi” Ub, „Nenateks” iz Šapca, „S&T” iz Beograda i „Ukras” iz Velikih Popovića. Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić, predložila je na ovoj svečanosti da jedan od kriterijuma za dobijanje finansijskih podsticaja koji se daju preduzećima, bude i nagrada „Oskar kvaliteta”, jer ona pokazuje prave lidere na tržištu Srbije. Ovu inicijativu ministar Nebojša Ćirić odmah je prihvatio i najavio da će već od iduće godine „Oskar kvaliteta” biti jedan od parametara za dobijanje tih sredstava. Čestitajući predstavnicima nagrađenih kompanija, Vidosava Džagić je rekla da je veliko zadovoljstvo do-

živeti potvrdu činjenice da sve što je vredno ima svoju održivost, jer će Nacionalna nagrada za poslovnu izvrsnost sledeće godine obeležiti 18. rođendan i postati punoletna. Ona je posebno podvukla značaj što se Fond za kulturu kvaliteta i poslovnu izvrsnost potrudio da kriterijume za nagradu usaglašava sa modelom Evropske nagrade za poslovnu izvrsnost. Potpredsednica PKS je naglasila da se ova nagrada ne kupuje, već se zaslužuje, a kompanije se ocenjuju i dobijaju u ruke veoma dobar alat koji im služi da procene svoje ključne performanse, kako bi definisali dalji put ekonomskog razvoja. Oskar kvaliteta ima funkciju i da menadžeri upoređuju stečena znanja i iskustva, zaključila je Vidosava Džagić. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić, na svečanosti uručivanja „Oskara kvaliteta”, rekao je da kompanije koje su dobile ovu nagradu mnogo truda, vremena i novca ulažu u unapređenje svog poslovanja, dalje investiraju, čuvaju postojeće i otvaraju nova radna mesta i pokazuju kako se treba boriti sa izawww.pks.rs

zovima i opasnostima ekonomske krize. „Nagrada je potvrda kvaliteta unapređenja poslovnog ambijenta, poslovne klime, i pokazuje da i u teškim uslovima imamo prave privrednike i firme koje su u stanju da poboljšavaju konkurenost i da imamo šta da pokažemo i na domaćem, i na stranom tržištu”, istakao je ministar Ćirić. Osim velikih kompanija, među nagrađenima su i mala i srednja preduzeća, podsetio je Ćirić i naglasio da u tom sektoru radi dve trećine od 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji, odnosno da 99 odsto svih kompanija registrovanih u našoj zemlji spadaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća. To, prema njegovim rečima, govori o značaju ovih firmi za funksionisanje privrede u uslovima ekonomske krize koja ne jenjava. Nacionalna nagrada za poslovnu izvrsnost „Oskar kvaliteta”, dodeljuje se profitnim organizacijama i neprofitnom sektoru za vrhunske rezultate postignute u razvoju, organizacionoj, poslovnoj izvrsnosti i konkurentnosti R.K.


akcije

21

broj 68

Srbija i ruralni razvoj

Kako spasiti srpsko selo Seoska naselja već decenijama kod nas imaju tretman ,,rezervne varijante života”. U Srbiji ima oko 4.600 sela, a na putu izumiranja je svako četvrto

S

ela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski, demografski... propadaju izvorišta naše narodne kulture i mesta života. Toliko propadaju da će od 4.600 njih, čak četvrtina relativno brzo, za dve decenije, nestati! Istovremeno, u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi čak 40.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini. Dakle, svake godine u Srbiji nestane po jedna varoš. ,,O kakvim razmerama ovog procesa je reč, svedoči i podatak da u 702 naselja u Srbiji (ponajviše u centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini) živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu, to su naselja bez mladih. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva. Od toga, 60 odsto njih se ne bavi poljoprivredom kao osnovnom delatnošću”, kaže dr Đura Stevanović.

Fondacija ,,Najnaprednije srpsko selo” Upravni odbor PKS doneo je odluku o Osnivanju fondacije ,,Najnaprednije srpsko selo”. Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti osnovalo je Odbor za selo. Imenovalo je 21 člana Odbora, a među njima iz komorskog sistema Srbije su Nikola Stojšić, Branislav Gulan i Vojislav Stanković. i u 19. veku. Prema tome, seoska okolina se u ovom 21. veku vraća svom nastanku. Jedna od manifestacija tog nestajanja naselja jesu napuštene kuće kojih je, opet prema rezultatima popisa iz 2002. godine, u selima bilo blizu 50.000! Ako se ovome doda i 145.000 tada popisanih kuća koje su označene kao ,,privremeno nenastanjene”, to znači da u selima Srbije danas ima oko 200.000 stambenih objekata – u kojima se ne živi! Ako pretpostavimo da je svaka kuća pogodna za život četvoročlanog domaćinstva, zaključak je

Nestajanje naselja Nestanak stanovništva prvo u 700 sela, a potom i preostalih 500 koja se nalaze u fazi izumiranja, dovešće do promene biodiverziteta na velikom prostoru, pre svega, na istoku i jugoistoku Srbije. U nekada kultivisanim i uređenim atarima već je jednim delom ovladala divljina (lane je ostalo neobrađeno 600.000 hektara njiva), a stara, napuštena sela vratiće se u period od pre 200 i više godina, kada su to bila naselja u nastajanju. Nažalost, mnoga od ovih sela su sa manje stanovništva nego što su ih imali www.pks.rs

da praznim kućama u selima nedostaje, ni manje ni više, nego blizu 800.000 žitelja. Može se samo pretpostaviti koliko je vredno to napušteno bogatstvo, jer pored kuća za stanovanje tu su i zapuštene staje, njive, voćnjaci, šume, livade... A Svetska organizacija za ishranu je pre pet godina prognozirala da će Srbija uskoro od izvoznika postati neto uvoznik hrane, jer ne koristi svoje prirodno bogatstvo od 5,1 miliona hektara njiva. ,,Odmah se postavlja i pitanje šta pokazuju podaci o domaćinstvima? Od ukupnog broja onih sa jednim ili


22

broj 68 dva člana, u selima je 44 odsto (16 odsto sa jednim, a 28 odsto sa dva). Dakle, gotovo svako drugo domaćinstvo u seoskim naseljima čine manje dvočlane zajednice ili samice – samci. Pretpostavlja se da ova domaćinstva uglavnom čine stare osobe preko 70 godina života”, dodaje direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović.

Posledice bežanja sa sela Pomenuti pokazatelji su izraz ukupnog odnosa društva prema selu koje se ovde kod mnogih smatra ,,rezervnom varijantom” načina života za one koji nemaju drugog izbora. Jer, činjenica da služba hitne pomoći u mnogim opštinama u Srbiji dolazi do nekih naselja samo ako oni koji traže plate troškove prevoza, najbolje pokazuje koliko društvo (ne)brine o ovom stanovništvu. Ili to što komunalne službe ne dolaze u mala sela, što nemaju lekare, učitelje, a ni pomoć pogrebnih službi – samo pokazuje zašto su sela kod nas prepuštena nestajanju. Jer, bivša Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u grad prešlo je osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta za takav proces bilo je potrebno i oko 150 godina! Nestanak srpskog sela pokazuje i naš školski sistem. Srbija ima oko 50 srednjih škola u kojima se stiču znanja iz poljoprivrede, ali ni u jednoj od njih nema nastavnog predmeta koji se bavi poljoprivrednim domaćinstvom i organizacijom rada i života na selu. Kad bismo analizirali školske udžbenike, videli bismo da je malo toga u njima posvećeno životu na selu. Ali, i naše škole i udžbenici su manifestacija preovlađujućeg mentaliteta – bežanja sa sela. I to u uslovima kada skoro polovina stanovništva i 40 odsto mladih Srbije živi na selu. Društvo to sebi kao da ne želi da prizna B. Gulan

jubileji

40 godina Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu

Obrazovanje oblikuje budućnost U PKS obeležen je jubilej – 40 godina od upisa prve generacije studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON). Tim povodom, predsedniku PKS uručena je plaketa FON-a, a Nacionalna asocijacija privrednika dodelila je jubilarnu plaketu sa diplomom najmlađem fakultetu Univerziteta u Beogradu

P

ovodom proslave dana Fakulteta organizacionih nauka (FON) i jubileja – 40 godina od upisa prve generacije studenata organizacionih nauka, FON I PKS organizovali su 7. novembra ove godine okrugli sto sa temom „Obrazovanje oblikuje budućnost”, na kome su učestvovali predstavnici fakulteta, ugledni predstavnici korporativnog sektora, javne uprave i neprofitnih organizacija. „Privredna komora Srbije pravo je mesto za obeležavanje jubileja Fakulteta organizacionih nauka, zato što je ideja o njegovom osnivanju potekla od kompanija, a prvi skup organizacionog odbora održan je baš u Privrednoj komori Srbije”, podsetila je prof. dr Vinka Filipović, koja je bila prvi student koji je diplomirao na FON-u. Ona je istakla da najmlađi fakultet Beogradskog univerziteta primenjuje multidisciplinarni pristup da bi se pripremili kadrovi koji odgovaraju potrebama privrede i tržišta.

Privredi potrebna fleksibilna znanja U ime domaćina, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin čestitao je jubilej obrazovnoj www.pks.rs

ustanovi koja je usmerena na potrebe privrede. „Ključno pitanje privrede je kako kreirati kadrove za narednih deset godina i definisati s kojim finim veštinama mladi stručnjaci treba da izlaze s fakulteta. FON se pozicionirao tako da za privredu obrazuje stručnjake visokog nivoa prilagodljivosti u posebnim okolnostima, koji su neophodni privrednom ambijentu u uslovima brzog protoka informacija i migriranja, kada se novi proizvodi stvaraju preko noći”, rekao je Bugarin. Profesor Milić Radović govorio je o transformacijama obrazovnog programa tokom četiri decenije, a dekan FON-a Milan Martić rekao je da danas FON ima 18 programa, a da se razvoj fakulteta očituje i u tome što se sada svake godine prijavi preko 1000 studenata, od kojih je 10 odsto vukovaca, a više od 50 odsto odličnih. Prosečna ocena upisanih je 4,64. „Uskoro će na Fakultetu organizacionih nauka diplomirati desetohiljaditi student”, rekao je dekan Martić. Prorektorka za finansije Univerziteta u Beogradu Nevenka Žarkić Joksimović istakla je da je koncept doživotnog obrazovanja i učenja nešto što će morati da prihvate


jubileji

sadašnji studenti i ostali diplomci u Srbiji, jer postojeća znanja brzo zastarevaju i treba ih stalno inovirati. „Znanje je postalo bitan faktor konkurentnosti, a intelektualni kapital najznačajniji je resurs kompanije”, napomenula je Žarkić Joksimović i dodala da  znanje danas jeste roba.  Kako FON danas ima 380 ugovora s kompanijama za obavljanje studentske prakse, u ime korporativnog sektora na skupu su govorili predstavnici „Banke Inteza”, kompanije „Koka-kola helenik”, „Majkrosoft” i Vip, a o profilu kadrova za javni sektor, posebno u oblasti zdravstva, govorila je Marija Jevtić, pomoćnik ministra zdravlja. Na kraju skupa, PKS I FON potpisali su sporazum o daljoj saradnji.

Osmi Skup privrednika i naučnika SPIN ’11 Po rečima Siniše Vlajića, prodekana za naučnoistraživački rad FONa, na Fakultetu nastoje da prate trendove i da teoretska znanja pomire s praktičnom primenom tih znanja. Jedna od bitnih aktivnosti je i Skup privrednika i naučnika SPIN, koji je ove godine održan 5. novembra u PKS.Tema ovogodišnjeg SPIN-a bila je „Operacioni menadžment u funkciji održivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020”, a organizovali su ga Centar za operacioni menadžment Fakulteta organizacionih nauka i Privredna komora Srbije. Potpredsednica PKS Vidosava Džagić na skupu je istakla da u narednoj dekadi Srbiju čekaju izazovi promene privredne strukture i povećanja industrijalizacije i izvozno orijentisane privrede. „Novi model razvoja, sadržan u Strategiji industrijskog razvoja do 2020. bazira se na reformi obrazovanja, tehnološkom razvoju, istraživanju i razvoju informacionih tehnologija. Operacioni menadžment u Srbiji funkcioniše samo na mikro nivou, kod us-

23

broj 68

Povodom 40 godina FON-a održan je u PKS okrugli sto „Obrazovanje oblikuje budućnost“

pešnih velikih kompanija sa aspekta reinženjeringa procesa, ali bi trebalo da bude primenjivan i na nivou cele zemlje, u implementaciji donetih strategija”, istakla je Džagić. Dvodnevni skup otvorio je profesor Konstantin Kostić, predsednik Organizacionog odbora SPIN ’11, a među učesnicima su bili Anatolij Pomorcev iz sektora za političkoekonomsku analitiku NIS-a, koji je govorio o novim kadrovskim potrebama energetskih kompanija, ističući da je nesmetani pristup energenti-

ma uslov stabilnosti države. O ulozi operacionog menadžmenta u industriji Velike Britanije govorio je Kulvant Pauer, profesor sa Univerziteta u Notingemu. Drugog dana Skupa privrednika i naučnika, prezentovani su recenzirani naučni i stručni radovi, a eminentni naučni radnici i stručnjaci iz preduzeća imali su priliku da predstave rezultate svojih istraživanja i rada na polju rešavanja konkretnih problema iz prakse operacionih menadžera

Predsednik PKS Miloš Bugarin i dekan FON-a Milan Martić

www.pks.rs

M.S.


24

broj 68

sajmovi

Međunarodna izložba nameštaja u Minsku

Nameštaj bez carine do beloruskih salona Poseta srpskih proizvođača nameštaja međunarodnom sajmu u Belorusiji i Poslovni forum srpskih i beloruskih privrednika, predstavljaju korak ka boljem iskorišćavanju dodatne liberalizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini

S

rpska industrija nameštaja dobila je podsticaj da u narednom periodu aktivnije i organizovanije nastupi na tržištu Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, nakon uvođenja dodatne liberalizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, novog Protokola i liste roba izuzetih iz Sporazuma, koji su potpisani 22. jula 2011. Ovim dokumentima, pored ostalog, drveni nameštaj, tarifna grupa 9406, oslobađa se plaćanja carine. Tržište Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, koje ima oko 170 miliona potrošača, vrlo je perspektivno za plasman srpskih proizvoda, pa i proizvoda industrije nameštaja. Do sada, korišćenje prednosti i preferencijalnog tretmana, koje srpskim privrednicima pruža Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Belorusije, donelo je rast trgovinske razmene u prvoj polovini godine od 126 odsto i izvoza od 106 odsto. Međutim, srpske kompanije nedovoljno su upoznate sa karakteristikama ovog tržišta, konkurencijom,

proizvodnom i cenovnom politikom i praksom poslovanja. U oktobru ove godine PKS je organizovala posetu najvećoj specijalizovanoj sajamskoj manifestaciji u Minsku –„Nameštaj Belekspo”. Između ostalih, delegaciju su činili predstavnici „Ginko” Požega, „Jela” Jagodina, „Blažeks” Kragujevac, „Simpo” Vranje i predstavnici PKS.

Najveća izložba nameštaja u Belorusiji Međunarodnu specijalizovanu veleprodajnu izložbu „Nameštaj – 2012” organizuju Nacionalni izložbeni centar „BELEKSPO”, uz podršku administracije Predsednika Republike Belorusije i Ministarstva trgovine Republike Belorusije, holdinga „Bellesbumprom” i„ Belkoopsojuz”, u saradnji sa Asocijacijom drvoprerađivača i proizvođača nameštaja Belorusije. To je najveća specijalizovana izložba u Republici Belorusiji. Učesnici su kompanije, proizvođači i veletrgovci nameštaja iz Belorusije, država članica Za-

www.pks.rs

jednice nezavisnih država, strane kompanije i preduzetnici. Predstavnici naših kompanija dobili su jasniju sliku o mogućnostima plasmana srpskih proizvoda na ovo tržište. U direktnim razgovorima dobijene su informacije o izvoznim cenama proizvoda i načinima distribucije kroz prodajne salone. Utisak predstavnika srpskih kompanija industrije nameštaja je da sajam u Minsku, kvalitativno i kvantitativno, tek treba da dostigne sličnu manifestaciju u Beogradu, da je industrija nameštaja Belorusije razvijena, da postoje kvalitetni proizvođači masivnog i tapaciranog nameštaja, da postoji realna cenovna konkurentnost u programu stolica i kancelarijskog nameštaja, i da postoji značajna cenovna prednost u odnosu na proizvođače dečjeg nameštaja iz Belorusije. Posle posete sajmu, učesnici srpske delegacije posetili su Ambasadu Srbije u Minsku. U razgovoru sa našim ambasadorom dr Stojanom Jevtićem i prvim savetnikom Ambasade Vlastimirom Đuriča-


sajmovi

ninom, dobili su jasniju sliku o privredi Belorusije. Ambasador je ponudio buduću punu podršku u realizaciji posla, proveri boniteta partnera, informacijama i organizovanom nastupu. Problem deviznog plaćanja aktuelan je poslednjih nekoliko meseci u Belorusiji. Visokom devalvacijom beloruske rublje, u visini od 75 odsto, stvoreni su tehnički problemi realizacije deviznih ugovora od aprila ove godine, i još uvek se ne očekuje stabilizacija tržišta, što trenutno otežava trend rasta trgovinske razmene, ali se stabilizacija očekuje najkasnije početkom 2012, realizacijom Jedinstvenog ekonomskog prostora Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Poslovni forum u Minsku Drugog dana posete, 13. oktobra 2011, održan je Poslovni forum srpskih i beloruskih privrednika u Beloruskoj trgovinsko-industrijskoj komori, koji je otvorio zamenik predsednika Beloruske TIK Vladimir Ulahovič. On je podsetio prisutne da su rastu ukupne trgovinske razmene između dve zemlje doprinele investicije Belorusije u Srbiji, kao što su sklapanje traktora MTZ u Novom Sadu ili proizvodnja niskopodnih autobusa na gas u Kragujevcu. „Belorusija najviše u Srbiju izvozi mašine, dampere, autobuse, traktore, hemijske proizvode, proizvode od metala”, podsetio je Ulahovič.Takođe, potpisano je dvadeset značajnih sporazuma, koji garantuju stabilnost privrednih i ukupnih odnosa. Tržište Carinske unije Ulahovič vidi kao perspektivno za razvoj beloruske privrede, ali i kao mogućnost za srpska ulaganja, u cilju slobodnog nastupa na jedinstvenom tržištu. Ambasador Srbije dr Stojan Jevtić podsetio je prisutne da je 2005, kad je PKS započela ozbiljne korake u cilju unapređenja privredne sarad-

25

broj 68

Potpredsednik TIK Belorusije Vladimir Ulahovič, sekretar Udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta PKS Vladimir Burda i ambasador Srbije u Minsku dr Stojan Jevtić

nje dve zemlje, trgovinska razmena bila oko 35 miliona USD, a da se do kraja 2011. očekuje 200 miliona USD, što je značajno povećanje i jasan pokazatelj obostranih interesa. On je ponovio da uz očekivan rast u naredne tri godine, možemo dostići ukupnu robnu razmenu u visini od 500 miliona USD. Srbija je pripremila i 200 zajedničkih projekata koji su u različitom stepenu realizacije. Sekretar Udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira PKS Vladimir Burda ocenio je bilateralnu privrednu saradnju i predstavio potencijale srpske drvne i industrije nameštaja. Burda je naglasio da su u privrednoj delegaciji kvalitetne privatne firme koje izvoze svoje proizvode u EU i u druge zemlje sveta, a ovde žele da u saradnji sa beloruskim partnerima iskoriste sve pogodnosti koje donosi potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini, na obostranu korist. Zamenik načelnika Departmana realizacije drvnih proizvoda Ministarstva šumarstva Belorusije Sergej N. Hamutovski pozdravio je organizaciju specijalizovane delegacije Srbije i ukratko predstavio najznačajnije podatke o kapacitetima i pravcima razvoja ove grane industrije u Belorusiji. Šumski fond Belorusije čini 9,4 miliowww.pks.rs

na hektara šuma, ili 16,6 milijardi kubnih metara drvne građe, a pod šumom je 38,5 odsto teritorije. Četinari čine 60 odsto beloruskih šuma, a od listopadnih dominira breza. Skoro 23 odsto beloruskih šuma čine veštački pošumljene površine. Posle plenarnog dela, održani su bilateralni razgovori privrednika. Nakon Foruma realizovana je poseta jednom od najvećih proizvođača nameštaja u Minsku i Belorusiji AD „Mebel, Strojmaterijali”, koji ima i lanac od sedam velikih trgovinskih centara u svim reonima Minska. Generalni direktor AD „Mebel, Strojmaterijali” Vladimir M. Jankovskij izrazio je spemnost za unapređenje saradnje i realizaciju i distribuciju srpskog nameštaja iz različitih oblasti. On je predložio i prenos tehnologija i znanja, kao i formiranje zajedničkog centra u Slobodnoj zoni, gde već funkcioniše proizvodnja kompanije. Jankovski je predstavio planove budućih ulaganja i investicija, u cilju unapređenja poslovanja i povećanja prodajnog i salonskog prostora. Beloruska trgovinsko-industrijska komora i njeni saradnici tokom poslovne posete pružali su punu podršku gostima iz Srbije Dejan Delić


26

broj 68

saradnja

Poslovni forum Srbija – Ukrajina

Rast trgovinske razmene Srbija i Ukrajina mogu da unaprede saradnju, čak i u vremenu ekonomske krize, rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS, na Biznisforumu u Kijevu

U

okviru posete naše privredne delegacije Ukrajini, 11. novembra održan je Biznis-forum u organizaciji Trgovinsko-industrijske komore Ukrajine i Privredne komore Srbije. Učesnici ovog sastanka obostrano su zaključili da su Ukrajina i Srbija dve zemlje čiji su narodi spojeni istorijskim i kulturnim vezama, koje bi u budućnosti trebalo potvrditi i na privrednom planu. Iako se proteklih godina beleži konstantan rast trgovinske razmene, obim ekonomske saradnje ipak je na niskom nivou, ako se uzmu u obzir ogromni pojedinačni i uzajamni potencijali, resursi i zajednički interesi. Miloš Bugarin, predsednik PKS, detaljno je upoznao ukrajinske partnere s prednostima Srbije kao poslovne i investicione destinacije, infrastrukturnim projektima u oblasti saobraćaja i energetike, zatim sa učešćem Srbije u Dunavskoj strategiji, kao i s potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini, koji našoj robi omogućavaju bescarinski pristup na tržište sa oko milijardu potrošača. Predsednik Bugarin naveo je da za devet meseci ove godine ukupna robna razmena Srbije i Ukrajine iznosi 461,3 miliona dolara, sa rastom uvoza od 46 procenata, dok izvoz iz Srbije stagnira sa 163,5 miliona dolara. Privredna komora Srbije zalaže se za jačanje saradnje i zajednička ulaganja u oblastima proizvodnje i realizacije semenske robe, intenzivnih ratarskih kultura, www.pks.rs

izgradnje silosa i prehrambenih kapaciteta, poljomehanizacije i robe široke potrošnje, građevinskih materijala i opreme, sadnica voća i vinove loze, izgradnju puteva i saradnju u oblasti transporta i tranzita. Srpske investicije u Ukrajini iznose oko 40 miliona dolara, a najveći ulagači su „Sintelon – Tarket” iz Bačke Palanke i novosadski holding „MK Grupa”. Oblasti u kojima će se u narednom periodu razvijati bilateralna saradnja u vezi su sa agroindustrijskim kompleksom, građevinarstvom i drvno-prerađivačkom industrijom, izgradnjom infrastrukturnih i poslovno-stambenih objekata, a očekuje se razvoj projekata i u mašinogradnji, elektronici i turizmu. Miloš Bugarin podvukao je da Privredna komora Srbije podržava aktivnosti na zaključivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine i pozvao sve ukrajinske privrednike da sarađuju sa srpskim kompanijama i slobodnije investiraju u Srbiju. Ovim procesom trebalo bi da se stvore kvalitetniji uslovi za unapređenje ekonomske saradnje dveju zemalja. Na Biznis-forumu učestvovali su menadžeri dvadesetak velikih srpskih kompanija i naučnih instituta, a posle plenarnog dela sastanka usledili su međusobni razgovori srpskih i ukrajinskih poslovnih ljudi, od kojih su se neki odmah završili konkretnim predlozima koji vode sklapanju novih ugovora M.N.


usluge pks

27

broj 68

PKS na usluzi privrednicima

Elektronsko poslovanje smanjuje troškove Trošak zbog vremena potrošenog za obavljanje administrativnih procedura u Srbiji, procenjuje se na oko 600 miliona evra godišnje

P

reduzetnik u Srbiji, pokazala su istraživanja, u proseku godišnje potroši 30 dana na čekanje u redovima da bi platio takse, podneo prijave, odjave i prosledio dodatnu papirologiju. Gubljenje vremena na šalteru Poreske uprave, Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Agencije za privredne registre, lokalne samouprave, carine, Ministarstva unutrašnjih poslova, ili nekom drugom, godišnje privredu Srbije košta oko 600 miliona evra. Prema rečima direktora Centra za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije (PKS) Đure

Vojnovića, računica je prosta. U Srbiji posluje oko 110.000 firmi i 220.000 preduzetnika, a izgubljenih 30 dana čekanja u redovima godišnje, ako računamo da je prosečna bruto plata oko 300 evra, košta 135 miliona evra, samo po osnovu zarada. Kad dodamo troškove prevoza, zagađenje životne sredine, papir i ostali potrošni materijal potreban u takvoj administraciji, kao i mito da bi se posao brže završio, stižemo do gubitka od oko 600 miliona evra godišnje. Privredna komora Srbije od 1. januara ove godine pruža mogućnost elektronske prijave poreza na dodatu vrednost (PDV), što znatno olakša-

va posao preduzetnicima. Sistem za elektronsko podnošenje PDV prijave dostupan je svim članicama Privredne komore Srbije koje poseduju kvalifikovan elektronski sertifikat Komore. Ovaj sertifikat (PKS CA), koji se izdaje na tri godine, može se koristiti za većinu transakcija elektronskog poslovanja i elektronske trgovine, zasnovanih na upotrebi sertifikata. Dostupan je besplatno svim članicama PKS koje uredno izmiruju doprinos, dok za ostale važi propisana cena, u skladu sa Cenovnikom usluga PKS. Korisnik bilo gde sa svog računara može da pristupi aplikaciji, popuni

Za dobijanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata PKS potrebno je priložiti: Korporativnu karticu PKS Zahtev za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata na korporativnoj kartici Kopiju lične karte odgovornog lica, kao i kopije ličnih karata za sva lica za koja se zahteva sertifikat Kopiju rešenja iz APR-a Diners platnu karticu Zahtev za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata na Diners platnoj kartici Kopiju lične karte odgovornog lica, kao i kopije ličnih karata za sva lica za koja se zahteva sertifikat Kopiju rešenja iz APR-a Kopiju kartona deponovanih potpisa Kopiju OP obrasca Korisnik potrebnu dokumentaciju dostavlja lično, kurirom ili poštom. Kvalifikovani elektronski sertifikat izdaje se na tri godine: Kvalifikovani elektronski sertifikat sa čitačem iznosi 20 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate) + PDV; Kvalifikovani elektronski sertifikat bez čitača iznosi 11,5 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate) + PDV. Detaljnije informacije na sajtu  www.pks.rs/ca, klikom na link Procedura izdavanja sertifikata.

www.pks.rs


28

broj 68 formular, identičan papirnom formularu PDV prijave, potpiše ga, plati uslugu PKS u iznosu od 50 dinara i isporuči elektronski Poreskoj upravi. Prispeli formular automatski se verifikuje, a korisnik dobija informaciju o statusu njegove prijave. „Iako je za popunjavanje formulara potrebno svega oko pet minuta, a verifikacija se radi automatski, gotovo trenutno, do sada je ovu uslugu iskoristilo svega oko 200 korisnika”, ukazuje Vojnović. „Problem predstavlja što firme, odnosno knjigovodstvene agencije koje podnose prijavu, imaju i drugi obrazac koji moraju da nose na šalter, pa nemaju interes da elektronski popunjavaju jedan formular, ako zbog drugog moraju da čekaju. U toku su dogovori sa Poreskom upravom, tako da očekujemo da se i taj problem uskoro reši”, dodao je Vojnović. „Aplikacija preko koje se može podnositi PDV prijava, dostupna je na internetu preko web servisa https:// ppr.pks.rs/. Sertifikaciono telo PKS, formirano u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu, ovlašćeno je od Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo da izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate. Kvalifikovani elektronski sertifikati PKS CA, koji predstavljaju digitalno sredstvo dokazivanja identiteta sa istom „pravnom težinom” kao na primer, potpis ili pečat firme, lična karta, pasoš, vozačka dozvola, izdaju se na Diners Club kartici, jer Diners Club International finansira izradu kartica. Time je omogućeno da sva pravna lica dobiju besplatno karticu sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, koja je u isto vreme i platna kartica”, kaže Nebojša Obradović, CA sistem operater u Centru za informatiku i elektronsko poslovanje PKS. Uskoro bi trebalo da zaživi i sličan sistem za elektronsko prijavljivanje radnika, na obrascima M1, M2 i M4, koji se podnose Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i PIO fondu, jedanput godišnje Nada Mitrović

usluge PKS

Novo javno ovlašćenje PKS

Sporazumno finansijsko restrukturiranje Na zahtev dužnika, jednog ili više poverilaca, PKS pruža pomoć pri uspostavljanju saradnje između dužnika i poverilaca, radi pregovora o ponovnom uređivanju dužničko-poverilačkih odnosa i pruža im podršku u toku pregovora u cilju njihovog uspešnog okončanja

P

rema podacima Narodne banke Srbije, veliki broj privrednih društava u Srbiji prolazi kroz finansijske teškoće. Kod skoro četvrtine korporativnih dugova postoje problemi s naplatom. Potraživanja banaka prema privredi, po osnovu odobrenih kredita, iznosila su krajem juna ove godine 1.055,2 milijardi dinara, što je povećanje za 27,1 milijardu dinara, ili za 2,6 odsto, u odnosu na kraj decembra 2010. godine. Ukupni problematični krediti privrede sa docnjom dužom od 90 dana, isključujući kredite javnih preduzeća, na kraju juna iznosili su 209 milijardi dinara, što je učešće u ukupno odobrenim kreditima privredi od 23,7 odsto. Prema podacima na kraju avgusta, ovo učešće iznosilo je 21,9 procenata. Kao jedan od mogućih načina za prevazilaženje ovog problema nametnulo se sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava – sporazumno restrukturiranje korporativnih dugova, odnosno redefinisanje dužničko - poverilačkih odnosa između privrednog društva u finansijskim teškoćama i njegovih poverilaca, prvenstveno banaka. Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja je blagovremeno www.pks.rs

prepoznavanje i rešavanje finansijskih teškoća i stvaranje uslova za nastavak poslovanja dužnika. Ovom postupku se pristupa ako relevantni poverioci procene da je opstanak i oporavak privrednog društva u finansijskim teškoćama ekonomski opravdan i izvodljiv, odnosno da će društvo moći da nastavi da održivo posluje na duži rok i da će poverioci moći da ostvare namirenje svojih potraživanja.

Stvaranje uslova za poslovanje dužnika Saglasno postignutom dogovoru nadležnih ministarstava, Narodne banke Srbije, Privredne komore Srbije i poslovnog sektora, kao najcelishodnije rešenje u pogledu obavljanja uloge institucionalnog posrednika, Zakonom je definisano novo javno ovlašćenje Privredne komore Srbije. Nacionalna asocijacija srpske privrede, kao institucija sa najvećim iskustvom u različitim postupcima arbitraža, mirenja i posredovanja u privrednom sistemu, ovlašćena je i u mogućnosti da dovede u vezu korporativni i bankarskofinansijski sektor, odnosno dužnike i poverioce, što pruža osnovane


usluge PKS

29

broj 68

Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja i institucionalnog posredovanja je da privredno društvo nastavi održivo da posluje. Ovim novim javnim ovlašćenjem Privredna komora Srbije na najefikasniji način pomaže svim svojim članicama da opstanu u tržišnoj utakmici

garancije za uspešno sprovođenje finansijskog restrukturiranja. Upravni odbor Privredne komore Srbije u junu je doneo Pravilnik o uslovima i načinu institucionalnog posredovanja u sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava, na koji je ministar nadležan za poslove ekonomije dao saglasnost. Pored toga, doneta je Odluka o naknadama i obučena je prva grupa posrednika, čime je Privredna komora Srbije obezbedila sve preduslove za obavljanje institucionalnog posredovanja u sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava. Nermina Ljubović, koja je u Privrednoj komori Srbije zadužena za ove poslove, objašnjava da institucionalno posredovanje započinje na zahtev dužnika, ili jednog i više poverilaca, a za njegovo sprovođenje potrebna je saglasnost obe strane – poverilaca i dužnika. Zahtev se podnosi Centru za posredovanje Privredne komore Srbije, koji proverava ispunjenost uslova za institucionalno posredovanje i podobnost dužničko-poverilačkog odnosa za finansijsko restrukturiranje. Ispunjenost uslova pre svega se odnosi na učešće najmanje dve domaće

ili strane banke u svojstvu poverilaca prema dužniku, a što se tiče podobnosti dužničko-poverilačkog odnosa, za finansijsko restrukturiranje podobni su komercijalni, a ne i dugovi po osnovu javnih prihoda. Posrednika u pojedinom procesu određuju Centar, ili sporazumno, strane u postupku. Posrednik sprovodi postupak u pregovorima za uvođenje mirovanja dugova i za postizanje sporazuma između strana, bez ovlašćenja da im nametne rešenje.

Poslovni predah U postupku institucionalnog posredovanja zaključuje se Ugovor o mirovanju dugovanja, koji je od velikog značaja za dužnika, jer mu omogućava „poslovni predah” i privremenu konsolidaciju. Ovaj ugovor dostavlja se sudu, odnosno drugom organu pred kojim se vodi postupak, a koji je dužan, najkasnije u roku od dva radna dana, da donese odluku o odlaganju izvršenja. Uspešan postupak okončava se Ugovorom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji može predvideti otplatu u ratama, izmenu rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova kredita, zajma ili www.pks.rs

drugog potraživanja ili instrumenta obezbeđenja, unovčenje imovine ili prenos takve imovine radi namirenja potraživanja, otpust duga, izvršenje, izmenu ili odricanje od založnog prava, davanje dodatnih sredstava obezbeđenja od strane dužnika ili trećih lica, uključujući davanje jemstava i garancija. Moguće je i pretvaranje potraživanja u kapital, zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu, izdavanje hartija od vrednosti, kao i druge mere od značaja za realizaciju finansijskog restrukturiranja. Dužnik je obavezan da Ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju odmah po zaključenju dostavi Agenciji za privredne registre, radi pravne i ekonomske sigurnosti i izvesnosti. Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja i institucionalnog posredovanja je da privredno društvo, nad kojim je uspešno sprovedeno finansijsko restrukturiranje, nastavi održivo da posluje. Na taj način, i ovim novim javnim ovlašćenjem, Privredna komora Srbije nastoji da na najefikasniji način pomogne svim svojim članicama da opstanu u tržišnoj utakmici Milan Nedić


30

broj 68

susedi

Hrvatska poljoprivreda spremna za EU

Spoj tradicionalnog i modernog Poljoprivreda u Hrvatskoj u stvaranju bruto društvenog proizvoda učestvuje sa 5,5 odsto, što je karakteristika razvijenih zemalja. Srbija će za hrvatsku kompaniju ,,Belje” u narednom periodu biti interesantno tržište za izvoz svinjetine

P

oljoprivreda Hrvatske raspolaže sa 3,15 miliona hektara poljoprivrednih površina, a u privatnom vlasništvu je oko 80 odsto obradivih površina. Na ovim posedima kroz rad u ratarstvu obezbeđuje se dovoljno žitarica i veći deo potreba za industrijskim biljem za prehranu 4,4 miliona domaćeg stanovništva. Poljoprivreda u Hrvatskoj u stvaranju bruto društvenog proizvoda učestvuje sa 5,5 odsto, što je karakteristika razvijenih zemalja. Ovo je, između ostalog, istaknuto na nedavno održanom tradicionalnom Međunarodnom sajmu ruralnih područja i usluga u ,,Eko Etno Hrvatska – Evropa” u Zagrebu, koji je okupio 1.000 izlagača iz više desetina zemalja i privukao blizu 100.000 posetilaca.

Urbano i ruralno Manifestaciju koja je predstavljala spoj tradicionalnog i modernog u životu stanovništva zemalja učesnika, posetio je i predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović, pod čijim pokroviteljstvom je i održana priredba. Josipović je istakao da je dobro što se na Sajmu izražavala inicijativa i kreativnost ljudi koji su svojom marljivošću napravili proizvode vrhunskog kvaliteta. ,,Važno je što je tu reč o ekološkom pristupu u proizvodnji hrane, što je i budućnost hrvatske privrede”, kazao je on. Josipović je naglasio da je zbog ulaska Hrvatske u EU veoma važna afirmacija i negovanje nacionalne kulture i tradicije kao nacionalnog identiteta. Sajam je, prema oceni organiza-

Srbija na Sajmu u Zagrebu Republiku Srbiju na Sajmu „Eko Etno Hrvatska – Evropa” predstavljala je Turistička organizacija opštine Zrenjanin. Referent za turizam u ovoj organizaciji Milica Dalja ističe da su se posetioci ponajviše interesovali za seoski turizam u Vojvodini, kao i za Carsku baru. Oni su prikazali sve ono što se nudi u Vojvodini, ali i u seoskom turizmu brdskih regiona u Srbiji, kao i kakve usluge se mogu dobiti u 40 banja u Srbiji. Stranci su se interesovali i za iskorišćenost 400 geotermalnih izvora u Srbiji. tora, protekao u dobroj poslovnoj atmosferi, a za ponuđene projekte i proizvodnju hrane, kao i ruralni turizam u Hrvatskoj, posebno interesovanje vladalo je kod predstavnika najrazvijenijih zemalja Evrope. Idejni tvorac ,,Eko Etno Hrvatska – Evropa” dr Dijana Katica naglasila je da je posebnu pažnju posetilaca iz inostranstva privukao projekat ,,Autohtona hrvatska kuhinja” kao i Festival najboljih hrvatskih regionalnih rakija i vina. Ove godine,

www.pks.rs

kako je istakla Katica, pokrenuta su i dva nova projekta, s ciljem da se urbana i ruralna kultura približe jedna drugoj. Tokom konferencije predstavljeni su i primeri dobre proizvođačke prakse iz Evrope, vezani za ruralni razvoj i brendiranje proizvoda i usluga ruralnih područja, kao neizostavnog dela tog procesa. Načelnica u Odeljenju za ruralnu infrastrukturu i usluge Republike Hrvatske Andera Laklija kaže da se ovde na jednom mestu mogao


susedi

31

broj 68

videti celokupan ruralni razvoj Hrvatske, ko je dokle stigao i kako dalje. Sekretar Županijske komore Virovitice Milan Vanđura navodi da je svaka regija koja se predstavila na Sajmu predstavljala zasebnu celinu, i ono što je prikazano u proizvodnji hrane, činilo je posebnu autohtonu specifičnost.

Srbija, privlačno tržište Srbija će za hrvatsku kompaniju ,,Belje” u narednom periodu biti interesantno tržište za izvoz svinjetine. Kompanija u planu ima izgradnju klanice na području Baranje kapaciteta 600.000 svinja, i siguran sam da će Srbiji biti zanimljiva što se tiče izvoza svinjetine, jer je ona nema dovoljno, pa godišnje uvozi oko 7.000 tona, a konzumira po 17 kilograma ovog mesa godišnje po stanovniku. Ovo, između ostalog, ističe generalni direktor Kompanije ,,Belje” u Dardi Goran Pajnić. Kompanija koju vodim posluje u okviru ,,Agrokora” koji zapošljava 42.000 radnika, a među tim firmama je i nekoliko kolektiva u Srbiji. On još ističe da se u oblasti mlečne industrije planira povećanje plasmana ,,ABC” sira preko zrenjaninskog ,,Dijamanta” koji posluje u okviru hrvatskog koncerna ,,Agrokor”. Po Pajniću, bilo je već pokušaja da se svinje izvoze u Srbiju u vreme kada je u njoj bilo problema sa nestašicama, ali nažalost, veterinarske službe obe zemlje nisu donele pravni okvir da se to odradi. Pajnić navodi da ,,Agrokor” u čijem sastavu radi i ,,Belje”, investira u Srbiju u sve vidove proizvodnje, podsetivši da je pre godinu i po dana otvorena savremena farma tova junadi u Futogu kod Novog Sada, kapaciteta 1.400 komada. Po njegovim rečima, izvoz gotovih proizvoda čini svega nekoliko procenata i jedino ozbiljno izvozi se ,,Abc” sir, a u poslednje vreme pokušava se i sa izvozom vina. ,,Izvoz suhomesnatih proizvoda ima potencijal, ali oni su dosta skupi, pa je tržište u tom

domenu ograničeno”, navodi Pajnić. Govoreći o članstvu u EU, Pajnić navodi da će ono Hrvatskoj doneti samo prednosti. ,,Hrvatska u delu poljoprivredne proizvodnje već radi po zakonima i pravilima EU, što se tiče visine podsticaja, veterinarskih standarda i drugih ograničenja i tu neće biti značajnijih promena. S druge strane, dobićemo ogromno tržište i biće uklonjene barijere koje za sad postoje, posebno što se tiče izvoza mesa”, navodi Pajnić Kada je reč o kompaniji ,,Belje”, koja ima zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze, da bi se stiglo do tog nivoa razvoja uloženo je više od 250 miliona evra. Uloženo je u sve vidove proizvodnje, dodaje direktorica marketigna i turizma u ,,Belju” Ljiljana Vajda Mlinaček, i to u ratarsku i stočarsku proizvodnju,

a pojedinčno najviše je uloženo u svinjogojstvo. Deo poljoprivrednih i prerađivačkih resursa kompanije uključen je i u turističku ponudu. Tako posetioci koji odluče da dođu na odmor u Baranju, mogu obići put vina i sa vidikovca u Banovom brdu uživati u pogledu na beljske vinograde kojih ima blizu 600 hektara i hiljade hektara obradive zemlje. Posetioci mogu da obiđu i najveću robotizovanu farmu muznih krava u Evropi, eko-centar u Kopačkom ritu u okviru koga mogu da vide nekoliko slavonsko-sremskih podolaca, autohtonu vrstu goveda koja je pred izumiranjem, a potom u obližnjem restoranu ,,Kormoran” da uživaju u domaćim specijalitetima, baranjskom kulenu i beljskim vinima B. Gulan

Robna razmena U ukupno ostvarenoj robnoj razmeni Republike Srbije sa svetom, Hrvatska se u 2010. godini nalazila na 10. mestu, sa ukupnim obimom prometa od 707,3 miliona dolara. Izvoz u Hrvatsku iznosio je 311,2 miliona dolara i beleži povećanje od 11,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kaže savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS Denis Jukić. Uvoz iz Hrvatske iznosio je 394,3 miliona dolara. Deficit u Srbiji u razmeni sa Hrvatskom iznosio je 83,1 miliona dolara. U prvih osam meseci 2011. godine razmena je iznosila 594 miliona dolara, što je za 39,5 odsto više u odnosu na isto vreme prošle godine. Izvoz u Hrvatsku iznosi 296,4 miliona dolara i beleži rast od 65,5 odsto, a uvoz iznosi 297,6 dolara i beleži rast od 20,7 odsto. Deficit u robnoj razmeni za osam meseci iznosio je 1,2 miliona dolara.

www.pks.rs


broj 68

32

sajmovi

Anuga 2011 u Kelnu

Veliko interesovanje za srpske proizvođače hrane Na Sajmu Anuga u Kelnu srpski izlagači ugovorili poslove u vrednosti od 1.869.000 dolara, a u fazi pregovora su aranžmani vredni 3.250.000 dolara

O

d 8. do 12. oktobra 2011. godine na Sajmu Anuga 2011 u Kelnu, šest kompanija: „Agranela” Valjevo, „Food Land” Beograd, „Healthy Food” Arilje, „Master Frigo” Beograd, „Pionir” Subotica i „Frigonais” Niš, predstavilo se na štandu PKS, dok je sedam preduzeća iz oblasti proizvodnje smrznutog voća i povrća: „Agropartner” Lučani, „Aretol” Novi Sad, „Atle” Beograd, „Eliksir” Šabac, ITN Beograd, „Sirogojno” Sirogojno i „Jugotrejd” Divljaka, imalo samostalan nastup. Anuga je najveći bijenalni sajam u EU koji okuplja sve oblasti prehrambene industrije. Naročito je značajno što na ovaj Sajam dolaze profesionalni posetioci iz svih delova sveta. Na Anugi 2011 izlagalo je 6.596 kompanija iz 100 zemalja, na prostoru od 284.000 m2, a posetilo ga je preko 155.000 profesionalnih posetilaca iz 180 zemalja. Nastup srpskih privrednika subvencionisali su Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa 49 odsto. Podršku nastupu PKS i srpskim preduzećima dala je i organizacija USAID. Za preduzeća koja su se prijavila na E mrežu organizovani su B2B sastanci na štandu nemačkog ministarstva poljoprivrede. Sastanke su imala preaduzeća „Agranela” i ITN. Štand su posetili predstavnici Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP).

Nacionalni štand Srbije nalazio se na dobroj lokaciji, između nacionalnih štandova Hrvatske i Rumunije. Štand Srbije bio je izuzetno posećen, tako da su srpska preduzeća ostvarila kvalitetne kontakte koji će u budućnosti rezultirati potpisivanjem ugovora. Na Sajmu su ugovoreni poslovi u vrednosti od 1.869.000,00 dolara, dok je u fazi pregovora 3.250.000,00 dolara. Održani su sastanci s predstavnicima najvažnijih sajmova prehrambene industrije u Evropi (Alimentarija – Barselona, Sial – Pariz i www.pks.rs

Cibus – Parma).Ukazano je na potrebu saradnje PKS i VIP prilikom nastupa srpske privrede na međunarodnim sajmovima i izložbama u svetu. Predloženo je da se prva saradnja uspostavi u organizaciji sajma Alimentarija u Barseloni. S obzirom na značaj Sajma Anuga i ostvarene rezultate na ovogodišnjem nastupu, predloženo je da se za 2013. zakupi veći prostor u hali u kojoj se predstavljaju proizvođači fine hrane, kao i poseban štand u hali u kojoj se izlaže smrznuta hrana M.D.


regioni

33

broj 68

„Radijator inženjering” Kraljevo

Lider u proizvodnji kotlova Jedan od naših najvećih izvoznika, kraljevački „Radijator inženjering”, došao je do poslovnih partnera u inostranstvu zahvaljujući dobrom sajtu i predstavljanju na sajmovima

V

lasnik i osnivač preduzeća „Radijator inženjering” Radojko Janić započeo je privatni biznis 1991. godine, osnivanjem male zanatske radnje koja se bavila montažom i održavanjem centralnog grejanja. U poslovnom smislu, preduzeće ,,Radijator inženjering” d.o.o predstavlja naslednika te zanatske radnje, jer se u osnovi bavi istim poslovima. Danas „Radijator” zapošljava oko 300 radnika, a broj zaposlenih povećaće se za oko 50, čim nova hala od 5.000 kvadrata u industrijskoj zoni Kraljeva bude završena. Nova hala, u koju će se novi pogon useliti do Nove godine, znači povećanje kapaciteta i rad u dve, umesto u tri smene, što je sada slučaj. Očekuje se i povećanje proizvodnje za preko 40 odsto, a već je ugovorena proizvodnja 12.000 kotlova.

Primena novih tehnologija Prvi toplovodni kotao na čvrsto gorivo izradili smo 1985. godine, podseća Janić i dodaje da preduzeće, ovakvo kako danas izgleda, postoji od 2002. godine. Unapređivanjem poslovanja, preduzeće nastoji da bude prvo u primeni novih tehnologija, kvalitetu proizvoda i osvajanju evropskog tržišta. Najbolji pokazatelj kvaliteta proizvoda i usluga jeste činjenica da se svake godine proizvodnja povećava za 30 do 40 odsto, što prati i porast broja zaposlenih. Na pitanje kako su našli poslovne partnere na inotržištu za koje danas sa uspehom proizvode, u „Radijatoru” kažu da je za sve zaslužan

Kraljevački region povećao izvoza za 51 odsto Preduzeća na području RPK Kraljevo u prvih osam meseci ove godine povećala su izvoz za 51 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Među proizvodima najzaslužnijim za ovoliki rast izvoza u regionu jesu posuđe, kotlovi za centralno grejanje, maline, kupine i tekstilni proizvodi. sajt preduzeća, kao i nastupi na sajmovima. To preduzeće je uvoznik i ovlašćeni distributer proizvoda „ACV International Group”, vodećeg belgijskog proizvođača grejnih sistema vrhunskog kvaliteta, a ugovor o poslovnoj saradnji imaju i sa uglednom austrijskom kompanijom „GILLES Energie - und Umwelttechnik GmbH & Co KG”, liderom u proizvodnji kotlova na biomasu. Ulaganje u mašine, stalno proširivanje proizvodnje i uvođenje inovacija, kao strateško opredeljenje firme, pokazalo se kao pravi izbor. Serijska proizvodnja započeta je 1996. godine i od tada se neprekid-

www.pks.rs

no uvećava. Priznanje „Izvoznik godine” stiglo je 2008. godine od Agencije za promociju stranog ulaganja i izvoza, kada je „Radijator” povećao izvoz za 50 odsto. Nagrada Privredne komore Srbije za 20 najuspešnijih preduzeća, „Radijator inženjeringu” dodeljena je 2010. godine. Postojanost kvaliteta proizvoda, kao i poslovanja firme, potvrđena je dobijanjem sertifikata sistema kvaliteta ISO 9001:2008. „Radijator inženjering” je i primer uspešne porodične firme, jer u njoj rade članovi Janićeve porodice. „Radijator” se opredelio za proizvodnju kotlova i svake godine imamo po neki novi proizvod, tako


34

broj 68 da smo unapredili kotlove na pelet, seckano drvo i gorivo. „Sve što proizvedemo, prodamo. Oko 80 odsto proizvodnje namenjeno je izvozu, a oko 20 odsto domaćem tržištu. Potrebe domaćeg tržišta možemo da podmirimo našom jednomesečnom proizvodnjom. Svake godine povećamo proizvodnju najmanje za 25 procenata, a toliki je i rast bruto dohotka, za oko 25 odsto”, kaže Janić i dodaje da ove godine vlada izuzetno interesovanje za proizvode „Radijatora” na grčkom tržištu, na koje je povećan izvoz, naročito u protekla tri meseca, što je nelogično, s obzirom na ekonomsku krizu u toj zemlji.

regioni

Poseta privrednika Slovenije Boru

Zajedno do profita Počeli smo razgovore sa „Cinkarnom” Celje o izgradnji zajedničkog postrojenja za proizvodnju titanijum-dioksida, koje bi moglo da zaposli 500 do 600 ljudi, rekao je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor lih i srednjih preduzeća, turizmu, a posebno u podizanju spa-centara.

Više od 70 tipova kotlova

Razgovori sa „Cinkarnom”

„Španija, Holandija, Belgija, Italija, Rusija, sve bivše jugoslovenske republike, Austrija, Poljska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Nemačka, Rumunija i Albanija, jesu zemlje u koje se izvozi najveći deo proizvodnog programa”, kaže direktor proizvodnje u „Radijator inženjeringu” Radovan Sinđelić. „Više od 70 tipova kotlova „Radijatora” nalazi se u domaćinstvima, fabričkim postrojenjima, zgradama. Proizvodimo kotlove na čvrsto gorivo, pelet i na gas, a svake godine napravimo i neki novi proizvod, prilagođavajući se evropskom tržištu”, kaže Sinđelić. U oblasti sečenja limova izdvajaju se sečenje laserom, CNC plazma postupak i CNC probijanje. Postupak zavarivanja izvodi se robotski, kao i upotrebom automata. U proizvodnom programu, osim kotlova, nalaze se i čelične konstrukcije, kroz uslugu projektovanja, izrade i završne montaže na terenu. Osim proizvodne delatnosti, „Radijatorinženjering” d.o.o. Kraljevo, izvodi radove termotehničkih instalacija (grejanje, ventilaciju-klimatizaciju, instalacije tehničkih gasova), izrađuje i montira čelične konstrukcije.

Rezimirajući razgovore privrednika dveju strana, generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski na konferenciji za novinare kazao je da se u relativno kratkom vremenu, a u znatno širem sastavu, već drugi put razgovara o tome kako zajedno stvarati profit. „S naše strane, predstavljeni su potencijali koje poseduje Borski okrug i Timočki region, počev od bakra, srebra, zlata, preko šuma, do onoga što može da ponudi turizam. Od strane gostiju, 16 firmi predstavilo je svoje programe, mogućnosti i zainteresovanost da dođe ovde, razvije proizvodnju, napravi zajedničku firmu i oživi grad, a opet, što je normalno, iz sopstvenog interesa. Pre ravno godinu dana začeli smo priču (i ta priča se „kuva”) sa „Cinkarnom” Celje o izgradnji zajedničkog postrojenja za proizvodnju titanijum-dioksida. To je najjača tema i najjači pozdrav, da tako kažem, delegacije Slovenije građanima Bora. Firma koja bi, ako se sve bude okončalo, mogla da zaposli 500 do 600 radnika. Mnogo je još ponuda dato i o njima će tek biti reči“. Franc But je najpre istakao da su samo devet meseci od njegovog prvog dolaska u Bor vidne velike promene u izgledu grada. Veoma

N. Mitrović

A

mbasador Slovenije u Srbiji Franc But i predstavnici 16 slovenačkih kompanija posetili su sredinom oktobra Bor i razgovarali sa rukovodstvom opštine i ovdašnjim privrednicima. Reč je o nastojanju da se dosadašnja saradnja, najzastupljenija u metalskom kompleksu, proširi i na druge oblasti. Bila je to prilika da predsednik opštine Bor Nebojša Videnović pohvali odnose RTB-a sa Privrednom komorom Slovenije i izrazi nadu da će ovi susreti konkretizovati mnoge praktične projekte. Kao prvi novi korak, potpisan je poslovno-tehnički ugovor između „Energetike” iz Ljubljane i borskog Javno-komunalnog preduzeća „Toplana”, a Videnović je zatražio i slovenačku podršku u razvoju mawww.pks.rs


regioni

mu se dopadaju kružni tokovi, a izneo je i osećaj da je Boru više optimizma nego u drugim gradovima.

Komore pospešuju odnose Zadovoljan što je stvarna inicijativa za ovaj susret došla od udruženja Slovenaca „Drago Čeh”, kao odgovornog dela borske sredine u kojoj žive, i što je ovu ideju podržala i celokupna grupa oko RTB-a, But je kazao: „Cilj trodnevne posete jeste da se dođe do neke konkretnije ekonomske saradnje, ako ne danas, odnosno sutra, onda za neko vreme koje nije u dalekoj budućnosti. Verujem da postoje mogućnosti, da postoji puno onoga što nije iskorišćeno i u ime slovenačkih predstavnika mogu da kažem da nismo ovde samo da vidimo lepote Bora, nego i da vidimo gde i kako bismo mogli više sarađivati. A od preduzetnika zavisi da li će biti nekog posla, novih investicija, šta će biti i kako će biti. Imamo izuzetno jak interes da do toga dođe i podržaćemo svaku ekonomsku inicijativu. Nadam se operativnim rezultatima ovih poseta i zato smo ovde”.

35 Izražavajući veliko zadovoljstvo razgovorima u kojima je fokus bio na Boru i bakarnom kompleksu, kao realnom i poznatom nosiocu industrijskog i privrednog razvoja celog regiona, Bratislav Đorđević, predsednik Timočke privredne komore, koja je sa Slovenačkom bila njihov organizator, kazao je: „RTB je prvi u nizu koncentričnih krugova razvoja privredne saradnje našeg regiona sa Republikom Slovenijom. Ono što mogu da najavim jeste da će se ovde odvijati razvoj i u drugim oblastima, kao što su energetika, poljoprivreda i turizam. Na komorama je da dalje pospešuju te odnose, jer naš region je nosilac spoljnotrgovinskog suficita. U prvoj polovini godine imamo preko sedam miliona dolara suficita u razmeni sa Slovenijom, dok cela država ima deficit 25 miliona dolara. Interesantan je podatak da privrednici šest opština regiona izvoze u ovu zemlju, a iz svih osam uvoze iz Slovenije”. Na početku sastanka Đorđević je naveo i nekoliko najsvežijih primera slovenačkih investicija: u Zaječaru („Gorenje”), u Donjem

www.pks.rs

broj 68 Milanovcu (FEP) u opštini Knjaževac („Peko”). Posebno je pozdravio kolege iz Gospodarske zbornice s kojima je nedavno, na Međunarodnom obrtničkom sajmu u Celju, pokrenuto nekoliko tema iz oblasti eksploatacije termalnih izvora i energetske efikasnosti. „Verujem da ovaj naš kraj koji ima tri posto stanovništva Srbije, a više od osam posto teritorije, sa ogromnim i diverzifikovanim potencijalima, može da bude vrlo privlačan za slovenačke investitore”, kazao je. Martin Debelak iz Privredne komore Slovenije izjavio je da je prvi susret slovenačkih i srpskih privrednika upriličen u borskom regionu upravo zato što „svako zna za Bor i za bakar”. Zbog toga smo počeli sa metalskim delom, a verujem da će ovde biti i nekih drugih susreta, u nekim drugim granama privrede i poljoprivrede. „Ovaj prvi korak je dobar, napravili smo ono što smo hteli i nadam se da će ovo biti početak dugogodišnjih, mnogo viših oblika saradnje“, zaključio je Debelak Lj. Aleksić


36

broj 68

regioni

Poljoprivredni forum ,,Hrana za Evropu”

Oslonac razvoja na agraru Promena stanja u poljoprivredi nije samo ekonomski i socijalni zadatak ove, već i svih vlada koje će u Srbiji imati odgovornost za donošenje odluka u narednih 10 ili 20 godina. Šansu za bolji život ima, pre svega, 778.000 porodica koje se bave poljoprivredom

S

rbija je agrarna zemlja u kojoj, direktno i indirektno, dva miliona ljudi živi od poljoprivrede. To je, uz prirodne resurse, sigurno veliki kapital od oko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, koji može znatno povećati ukupan društveni bruto proizvod. Da bi se to ostvarilo i da zarade svi koji žive od poljoprivrede, neophodno je da se iskoriste svi potencijali i unaprede poljoprivredne veštine. U tom kontekstu, akcija zapošljavanja 1.800 nezaposlenih agronoma ima smisla, i u skorije vreme treba da pruži odgovarajuće rezultate u proizvodnji hrane. Osnovni cilj je jasan: proizvoditi više, a samim tim i zaraditi više. Ovo je, između ostalog, istakao ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Dušan Petrović, na otvaranju Poljoprivrednog foruma ,,Hrana za Evropu” u Subotici. ,,Šansu za bolji život ima, pre svega, 778.000 porodica koje se bave poljo-

privredom. Srbija ima sve što joj je potrebno da bismo mogli bolje da živimo. Danas se u selu lošije živi nego u gradu, ali se čini sve da se izjednače uslovi života. Međutim, ni dobra ekonomija nije moguća bez političke stabilnosti. Zato nam je cilj da imamo stabilan sistem i stabilnu državu, što će biti i garant stabilnosti u regionu. Ovo je šansa koju ne smemo propustiti. Nezaposleni agronomi koji su čekali posao i dobili ga, pružaće besplatne usluge za 400.000 porodica koje rade na zemlji. Zato i verujem da je Srbija zemlja koja će u bliskoj budućnosti imati kompanije iz ove oblasti koje će godišnje imati promet od preko milijardu evra. I država će takve da podrži. Ali, na tim kompanijama, na onima koji su najjači, u stvari, leži velika društvena odgovornost. Oni su ti koji moraju da omoguće stotinama hiljada porodica da žive bolje nego što žive sada. Ja mislim

www.pks.rs

da je to suština, a sve ostalo su detalji. Promena stanja u poljoprivredi nije samo ekonomski i socijalni zadatak ove, već i svih vlada koje će u Srbiji imati odgovornost za donošenje odluka u narednih 10 ili 20 godina”, kaže Petrović.

Mali broj proizvoda Predsednik Upravnog odbora Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović ističe iskustvo drugih zemalja koje su u poslednjoj deceniji pristupile EU, uz naglasak da je pooljoprivredi najteže na tom putu da ostvari visoke standarde. Ali, po njegovim rečima, poljoprivreda će imati najveće koristi od evrointegracija. Jer, fondovi za poljoprivredu i ruralni razvoj su najizdašniji. ,,Srbija je mala zemlja, i u toj srazmeri je i njen udeo u broju proizvoda na evropskom tržištu, što je posledica niske konkurentnosti


regioni

u proizvodnji. Najbolja potvrda takvog stanja je da Srbija po hektaru poljoprivrednih površina izvozi samo za 280 evra, a u EU manji izvoz ima samo Rumunija. Zato je veoma važno, u godinama koje dolaze, da Srbija poradi na unapređenju prerađivačke industrije, da smanji troškove proizvodnje, poveća produktivnost i tako na najbolji način unapredi konkurentnost. To je neophodno sprovesti, jer će 2014. godine u EU trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima biti potpuno liberalizovana i na tržištu će ostati samo oni koji budu konkurentni sa cenom i kvalitetom”, navodi šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor. Predsednik Društva agroekonomista Srbije dr Miladin Ševarlić naglašava da će Srbija posle dobijanja kandidature za članstvo u EU morati da podigne konkurentnost i da prevaziđe tehnološku zaostalost u srpskom agraru. Po njegovim rečima, stočarstvo sad donosi samo 30 odsto bruto društvenog proizvoda u agraru, a to bi moralo da bude dvostruko više. Predsednik kompanije ,,MK Grupe” Miodrag Kostić navodi da je poljoprivredna proizvodnja jedina privredna grana u Srbiji koja može postati konkurentna na tržištu EU. Uz adekvatnu agrarnu politiku i pristup evropskim fondovima, Srbija za kratko vreme može biti na prvom mestu u poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi. Naše prednosti ogledaju se, pre svega, u ratarstvu u Vojvodini, ali i u proizvodnji voća i povrća u centralnoj i južnoj Srbiji, gde postoje svi prirodni preduslovi. Savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Vojislav Stanković ističe da građani Srbije, u odnosu na stanovništvo zemalja članica EU, jedu manje osnovnih prehrambenih artikala, manje kvalitetnih, samim tim i skupljih proizvoda, a ne prednjačimo ni u konzumiranju onih sa nižom cenom. Potrošnja svežeg paradajaza jedini je proizvod koga u proseku više

37

broj 68

Skroman Agrarni budžet Skroman Agrarni budžet, sve manje subvencija, skupi krediti i nizak nivo ulaganja, glavni su finansijski problemi srpske poljoprivrede. Tom sektoru treba blizu milijardu evra investicija godišnje, kako bi bili unapređeni kvalitet i efikasnost proizvodnje. ,,U protekle tri godine Agrarni budžet je u proseku bio 2,41 odsto nacionalnog budžeta, što je veoma skromno. Agrarni budžet u ovoj godini iznosi 22,33 milijarde dinara ili 2,45 odsto nacionalnog budžeta, dok su dodatni prihodi Ministarstva poljoprivrede 10,5 milijardi dinara, što čini ukupno 3,63 odsto nacionalnog budžeta. U ovom trenutku, ni 10 odsto nacionalnog budžeta ovoj delatnosti ne bi bilo dovoljno. Da Srbija u ovom trenutku ima punopravno članstvo u EU, godišnje bi dobijala 1,6 milijardi evra za poljoprivredu. Zato očekujemo da će poljoprivreda od EU imati najviše koristi”, navodi pomoćnik Ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. konzumiramo nego građani zemalja EU – mi prosečno 13,1 kilograma, a Evropljani 100 grama manje.

Potrebna intenzivna proizvodnja ,,U Srbiji prosečna potrošnja hleba i peciva po stanovniku iznosi 104 kilograma, a u EU 110 kilograma. U odnosu na razvijeni deo Evrope, čiji stanovnici konzumiraju u proseku 101 litar mleka, mi pijemo i manje mleka i mlečnih proizvoda, 68 litara. Najdrastičniji primer je potrošnja putera. Dok je kod nas prosečna godišnja potrošnja po stanovniku 0,1 kilogram, u EU je to četiri kilograma. U 1990. godini na ovim prostorima proizvodili smo 650.000 tona mesa i trošili po stanovniku 65 kilograma. Lane je proizvedeno 472.000 tona mesa i potrošnja po stanovniku sad iznosi samo 43 kilograma. Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini bila je 5,55 milijardi dolara, dok je neto ostvarena vrednost bila nešto veća od 4,7 milijardi dolara. U strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje, učešće biljne proizvodnje iznosilo je 68,4 odsto, dok je vrednost stočarske proizvodnje iznosila 31,6 odsto. Broj uslovnih grla stoke smanjen je na 0,3 po hektaru oraničnih površina, što ukazuje na ekstenzivnost domaće poljoprivrede, a trebalo bi da bude najmanje jedno www.pks.rs

uslovno grlo po hektaru. Fizički obim poljoprivredne proizvodnje 2010. godine iznosio je 23 miliona tona, od toga je obim biljne proizvodnje 20,7, a stočarske 2,3 miliona tona”, navodi Stanković. Suvlasnik beogradske kompanije ,,Fundlend” Vaso Lekić traži da izvoznici dobijaju subvencije od 10 odsto vrednosti izvezene robe (četvrtinu izvoza u Srbiji donosi agrar), kao što je to bilo u proteklom periodu, podsećajući da su u 2011. godini ove subvencije značajno umanjene.Ukoliko bi, primera radi, država kompaniji ,,Fundlend” odobravala 10 odsto subvencija i ona izvozila 1,5 miliona evra, to bi zahtevalo izdatak iz državne kase u vrednosti od 150.000 evra, ali bi državi bilo vraćeno 270.000 evra, odnosno jedan dinar izdvojen iz državne kase danas, državi sutra donosi tri dinara. Takođe, na ovaj način omogućilo bi se novo zapošljavanje sa 90 na 120 radnika. Osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije je optimalno korišćenje i očuvanje raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanje obima proizvodnje, izmena proizvodne strukture u korist intenzivnih proizvodnji namenjenih domaćoj potrošnji, izvozu, proizvodnja visokofinalnih i visokokvalitetnih proizvoda B. Gulan


38

broj 68

regioni

Vršac, Zrenjanin i Kovin u EU programu

Tri parka za hiljade radnih mesta u Banatu Tehnološki park u Vršcu i industrijski parkovi u Zrenjaninu i Kovinu u naredne tri godine trebalo bi da privuku oko stotinak investitora iz cele Evrope, a očekuje se otvaranje par hiljada novih radnih mesta u Banatu

O

va optimistična očekivanja posledica su realizacije projekta „Adding Value Through LinkagesTechnology Park Vrsac and Industrial Zones Zrenjanin and Kovin”, koji je finansiran od strane EU u okviru programa Regionalnog društvenoekonomskog razvoja II (RSEDP II). U ove tri zone za investitore je namenjeno 120 hektara koji su mahom potpuno infrastrukturno opremljeni, a prodajom zemljište postaje trajno vlasništvo ulagača. Kao osnovne adute za ulaganje na ovom prostoru, nadležni ljudi iz Vršca, Zrenjanina i Kovina navode blizinu tržišta EU i dobru vezu sa Beogradom, a lokalna samouprava je veoma ažurna u odobravanju svih neophodnih dozvola za investitore. Pored svega ovoga, PDV jedan je od najnižih u Evropi i kreće se od osam do 18 odsto, takozvani „corporative tax” od 10 odsto jedan je od najnižih u regionu. Tehnološki park u Vršcu možda je i najatraktivnija lokacija za investicije, ne samo u Banatu već i u čitavoj Srbiji. Ta opština nalazi se na 18. mestu u Srbiji, od ukupno 167 opština, i na 5. mestu u Vojvodini po visini neto prosečne zarade. Vršac je grad razvijene industrije, naročito farmaceutske, pa ne čudi što se iz te oblasti očekuje i najveći broj ulagača. „Površina Tehnološkog parka u Vršcu je 6 hektara, a ceo prostor podeljen je na 4 parcele. Zemljište je u potpunosti infrastrukturno opremljeno. Parcele je do sada kupilo ukupno četiri investitora i to „Fresenius Medical Care” iz Nemačke, „Lamp San prospero” iz Italije,

Promocija širom Evrope U sklopu promocije Tehnološkog parka i industrijskih zona, partneri su učestvovali i prezentirali potencijale na međunarodnim sajmovima u Nemačkoj, Italiji i Španiji: ExpoReal u Minhenu, Anuga u Kelnu, AgriLevante u Bariju, SIMA Realexpo i  BioCultura u Madridu.  Partnerske aktivnosti ogledaju se i kroz organizaciju serije regionalnih sajmova u Vršcu, Zrenjaninu i Kovinu, a u saradnji sa Regionalnom Privrednom komorom i Udruženjem preduzetnika. i domaće kompanije „Roster” i „Esco Delight”. Kontakte smo uspostavili sa više od 50 investitora iz Srbije, Nemačke, Italije, Rumunije, Austrije, Hrvatske, BiH, Rusije, Slovačke, Slovenije, Holandije i Francuske, objašnjava za „Korak” Zoran Tomić, direktor Tehnološkog parka Vršac d.o.o. www.pks.rs

On kaže da se cela procedura dobijanja neophodnih dozvola obavlja bez bilo kakavog zastoja, a investitori dobijaju svu moguću pomoć pri realizaciji njihovih investicija. „Očekuje se zapošljavanje 1.000 radnika na prostoru Tehnološkog parka Vršac kroz realizaciju planiranih


regioni

investicija od oko 30 miliona evra, u periodu od tri godine. Kupovina zemljišta u Vršcu verovatno je najisplativija u regionu, uzimajući u obzir odnos cene i kvaliteta. Svi investitori su dobrodošli, ali target grupa je farmaceutska industrija. Kupac dobija zemljište u trajno vlasništvo, olakšice od strane opštine Vršac kroz beneficiranu cenu zemljišta, kao i odličnu lokaciju”, objašnjava Tomić. Inače, Tehnološki park je jedinstven primer zajedničke inicijative privatnog i javnog sektora u Srbiji. Parcela Tehnološkog parka nalazi se pored železničke pruge i međunarodne saobraćajnice koja spaja Beograd i Temišvar, dela budućeg koridora 11 (Bar–Beograd–Temišvar–Bukurešt). Parcele su površine od 0,2 do 1,3 hektara i sve su kompletno opremljene električnom energijom, gasom, kanalizacijom, vodovodnom i telekomunikacionom mrežom. Cena potpuno infrastrukturno opremljenog zemljišta u Tehnološkom parku Vršac je 6 evra po metru kvadratnom. Kako Tomić tvrdi, sve firme koje su kupile parcelu na ovom prostoru veoma su zadovoljne, a neke od njih, poput kompanije „Roster” odlučili su se za Tehnološki park, iako imaju svoje zemljište. „Planiramo da zaposlimo oko 60 radnika. Mi imamo i dva hektara zemlje u našem vlasništu nedaleko odavde, ali smo zaključili da nam je jeftinije da kupimo zemljište u okviru parka, jer tu već imamo izgrađenu celokupnu infrastrukturu – voda , struja, kanalizacija, telekomunikacije. Kupili smo 9.000 metara kvadratnih po ceni od 818 dinara po metru kvadratnom. Planiramo da se probijemo na evropsko tržište i postanemo ozbiljni izvoznici”, objašnjava Saša Antić, direktor preduzeća „Roster”. Industrijska zona Ečka u Zrenjaninu nalazi se na izlazu iz grada, pored magistralnog puta Zrenjanin–Beograd i gradske obilaznice. Zona predstavlja uređeno gradsko građevinsko zemljište ukupne površine oko 72 hektara.

39

broj 68

Partnerstvo EU, pokrajine i lokalne samouprave Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Adriano Martins i predsednik opštine Vršac Čedomir Živković, 8. novembra u Vršcu, polaganjem kamena temeljca za kompaniju „Lamp East” i zvanično su objavili početak života „Adding Value Through Linkages-Technology Park Vrsac and Industrial Zones Zrenjanin and Kovin”. Donacija Evropske unije iznosi 2.679.509 evra i to za izgradnju sistema za snabdevanje vodom, kanalizacionu mrežu, atmosferski drenažni sistem, putnu mrežu u okviru tehnološkog parka, pristupni put kao i prostorno uređenje objekata. Opština Vršac sa oko 1.350.490 evra doprinela je u snabdevanju: električnom energijom, telekomunikacijskim mrežama i gasovodnoj mreži, a dodatna finansijska sredstva alocirana su i za otkup zemljišta, tako da ukupna vrednost projekta iznosi nešto više od četiri miliona evra. „Ovo je jedan od onih dana kada jasno možemo pokazati da EU konkretnim projektima pomaže Srbiji i donosi pozitivne promene srpskoj ekonomiji i građanima Srbije. EU je donirala 2,7 miliona evra za izgradnju osnovne infrastrukture ovog parka. Konkretno, to znači da su naši stručnjaci i inženjeri u protekle dve i po godine naporno radili kako bi izgradili bezbedne sisteme vodosnabdevanja, sakupljanja otpadnih voda i kišnice”, rekao je Martins. Martins je naglasio da EU podržava projekte poput izgradnje Tehnološkog parka, jer je važno da se podstiču projekti koji doprinose razvoju malih i srednjih preduzeća i doprinose otvaranju novih radnih mesta. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić istakao je da je partnerstvo pokrajinske vlade, lokalne samouprave i EU odličan model za otvaranje novih radnih mesta, što je i prioritet Vlade. „Zbog toga finansiramo i gradimo 15 tehnoloških parkova, jer je preduslov za investicije izgradnja infrastrukture, i ukazao bih da je ovaj projekat važan za građane Vršca, ali i druge nerazvijene opštine u južnom Banatu, koje se graniče sa ovom opštinom”, istakao je Pajtić.

www.pks.rs


40

broj 68 „I naše zemljište je kompletno infrastrukturno opremljeno: vodovod, elektromreža, kolovozi, kišna kanalizacija, fekalna kanalizacija, primarni trotoari i primarna javna rasveta. Parcele su pogodne za industrijsku gradnju zbog: pravilnog oblika i položaja parcela, mogućnosti snabdevanja svim potrebnim infrastrukturnim sadržajima i lociranosti u industrijskoj zoni grada. Na svim građevinskim parcelama predviđena je izgradnja proizvodnih objekata stepena zauzetosti 50 odsto od površine parcele, u skladu s Planom detaljne regulacije dela radne zone „Jugoistok”. Cena zemljišta, u delu zone čija je namena izgradnja proizvodnih i skladišnih objekata, je 8,75 evra po metru kvadratnom , dok je cena zemljišta u komercijalnom delu zone 14 evra, kažu za „Korak” nadležni iz Industrijskog parka u Zrenjaninu. Kako kažu, prednosti za investiranja u ovoj zoni su blizina regionalnog puta Zrenjanin–Beograd i reke Begej, na kojoj se planira izgradnja luke. U blizini se nalazi najveći aerodrom C klase na Balkanu. I u ovoj zoni već posluju velike kompanije poput „ITS Balkan” (Italija), „EFM Fabrikation” (Nemačka), „Luxol farmacija” (Srbija), „Eurowind body parts” (Mađarska). Industrijska zona u Kovinu sastavljena je iz tri dela, od kojih je svaki prilagođen posebnim potrebama investitora i određenim industrijama. U prvom delu radi fabrika „Utva” iz metalske industrije i zauzima skoro pola industrijske zone. Druga zona obezbeđena je za prehrambenu industriju, a treća za privrednoproizvodne komplekse i u njoj je slobodno čak 45 hektara. Kada je reč o infrastrukturi, ona bi trebalo da bude gotova u toku 2012, jer su gotovi svi projekti. Kao osnovna prednost ove zone navodi se blizina Dunava, što bi trebalo da bude osnovi adut za privlačenje zainteresovanih ulagača Ivan Jovanović

regioni

11. Konferencija kvaliteta u regionu

Sistem upravljanja – bezbednost življenja R

egionalna privredna komora Zrenjanin i njen Odbor za kvalitet već jedanaestu godinu organizuju Konferenciju kvaliteta na nivou regiona. Ove godine Konferencija je održana 27. oktobra 2011. godine, uz prisustvo preko 80 učesnika iz oko 40 organizacija, sa dva uvodna predavanja i prezentovanih 16 radova. Osnovni motiv prethodnih, pa i ove Konferencije, je sticanje novih znanja, prezentacija dostignuća članova Komore iz različitih oblasti standardizacije i širenje pokreta za kvalitet. U organizaciji Regionalne privredne komore Zrenjanin, održano je do sada oko 100 seminara ili kurseva koji su obuhvatali teme iz oblasti uvođenja sistema kvaliteta ( QS/ QMS), sistema upravljanja zaštitom životne sredine, CE – znaka, EAN ( GS1) standarda i drugih tema iz oblasti standardizacije, koje su bile od interesa za privredne subjekte, sa preko 4300 učesnika. Nakon 30 realizovanih obuka, ideja članova Odbora za kvalitet je bila da se organizuje Konferencija kvaliteta. Prva konferencija kvaliteta pod nazivom: Praktična primena zahteva standarda ISO 9000 i ISO 14000 „Iz prakse u praksu” održana je 30. oktobra 2001. godine. Od tada, konferencije kvaliteta održavaju se u poslednjoj nedelji oktobra meseca. Na konferencijama su učestvovali eminentni stručnjaci, predstavnici ministarstava nadležnih za oblast kvaliteta, institucija koje se bave standardizacijom, akreditacijom, sertifikacijom, kao i udruženja i fakulteti iz zemlje i inostranstva. S obzirom na opredeljenje Republike Srbije da bude član EU, akcenat je stavljen na tehničko zakonodavstvo, www.pks.rs

uslove za izvoz proizvoda na tržište EU, kao i usaglašavanje domaće zakonske regulative sa propisima EU. Posebno interesovanje je vladalo za oblast ekologije i proizvodnju zdrave i bezbedne hrane. Dok je s početka Komora animirala učesnike za pojedine teme, sada inicijativu pokreću preduzeća i preduzetnici i predlažu teme koje su od njihovog interesa. Na prethodnih jedanaest konferencija bilo je oko 1000 učesnika. U časopisu „Kvalitet”, koji izdaje „Poslovna Politika AD” Beograd, objavljivan je rezime svih dosadašnjih konferencija. Jedan rad je objavljen u brošuri koja je štampana u okviru projekta „Evroregijsko partnerstvo za konkurentnost” čiji je nosilac bila Trgovinsko-industrijska komora iz Temišvara, a Regionalne privredne komore Zrenjanin i Kikinda partneri RPK Zrenjanin


No 68 November 2011 Year XI www.pks.rs

MILLIONS OF DOLLARS IN REMEDIAL HERBS IVANA MILIĆ Ambassador of Women Entrepreneurship: Roof for 200 people

Prof PhD Milan Martić Dean of the Faculty of Organizational Sciences: Education defines the future


42

No 68

in focus

16th Sitting of the CCIS Managing Board

Current economic trends in 2011 The second wave of the economic crisis hit the real sector, which indicate the trends recorded in the industrial production in the first eight months 2011, if compared with the same trends in 2008 Non-liquidity is still the biggest problem in Serbia. The data obtained from the National Bank of Serbia indicate that by the end of September total of 62 234 economic subjects have their accounts blocked, and with total value of RSD 181 billion and 94 800 employed. The president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin said that in the first eight months 2010 total of 22 247 economic communities had condition to go bankruptcy automatically. The strict rules of the immediate bankruptcy proceedings increase the risk to the great number of economic subjects to be closed in accordance to the Law on bankruptcy and thus the number of unemployed.

T

he key features of the business in Serbia in 2011 are slow recovery of the economy and extremely high unemployment rate, stated the president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin at the 16 th Sitting of the CCIS Managing Board which took place on the 26 th October this year. this fact proves the corrected growth rate of the gross domestic product (GDP) in 2011which goes from three to two percent, which is the agreement made with the International Monetary Fund (IMF). However, since the beginning of 2011 the GDP growth has been recorded in the Q1only and in comparison

to the Q4 in 2010 it records a growth of 1.5 percent. In the Q2 2011 the GDP stood at the same level and the National Bank of Serbia estimates a slight growth of the GDP in the Q3 owing to the growth in the agribusiness and transport sectors. The positive impact on the GDP growth has the net export growth, while the reduction of final and investment consumption have negative effects on it, said Bugarin. He added that according to the data obtained from the National Employment Office the number of the employed in August 2011 was decreased by 1.2 percent if compared with the same month of the previous year. www.pks.rs

Decreased growth rate of cumulative production In the three months in a row (June, July and August) a drop in the industrial production was recorded and it caused the reduction of a growth rate of the cumulative production, which from 4.8 percent in the first six months fell down to three percent. In August 2011 the biggest effect on the decrease of the cumulative production had the food production due to the reduction of the domestic demand. If the trends in the industrial production in the first eight months 2011 will be compared with these trends in 2008 it is clear that the second wave of the economic crisis hit the real sector, said Bugarin. Total foreign trade in goods in the


in focus

Republic of Serbia in the first eight months 2011 amounted to 20,8 billion USD, which was an increase of 26 percent compared to the same period previous year. The import in the observed period amounted to 13 billion USD and recorded a growth of 23.3 percent in relation to the same period 2010, and the export was 7,8 billion USD and recorded a growth of 30.4 percent. The coverage of import by export amounted to around 60.4 percent, which was far better compared to the same period previous year, when it amounted to 57.1 percent. It is specific that the import records a faster growth compared to the same period previous year, which was contributed by the strengthening of the national currency in 2011, which resulted in a drop in the price competition in the exportation, the accelerated growth of import, the growth of foreign trade deficit in goods, said Bugarin and added that all of these issues could have effects on the drop of the economy, and the industrial production in particular.

Policy instability risk The president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin pointed out the key external risks in the forthcoming period, as follows: the new global debt crisis, which reflects itself through the reduction of international demand, then the decrease of the capital inflow and worsen conditions for the loans. There might be a risk that the main countries withdraw the capital from Serbia due to the crisis. On the other hand, the key internal risks are the possible inflation growth and sudden drop in the currency value in the last quarter 2011, which look like the scenario we had an opportunity to see in 2008 and 2009, and which is damaging for the business results of the economic subjects, said Bugarin and concluded that

43 the policy instability might appear as a special risk. The Managing Board of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia adopted a set of measures and among them are the adoption of the strategy for the reform of the public sector, the reduction of expenditures of public procurement and the reform of the tax system. As the important measure for overcoming the problems in the economy, the CCIS Managing Board suggested that all users of budget assets, the local self-governments and public enterprises should settle down their payments and debts to the businessmen within the term of 60 days by the end of 2011 and 45 days since the beginning of 2012. The measures concerning the National Bank of Serbia have been directed to the possible reduction of obligatory reserves of banks through the reduction of the basis of the obligatory reserves in the amount of the credit granted by banks for financing of the export- oriented production.

CCIS’s active participation in amendments to Law on public procurement Informing the members of the CCIS Managing Board on quarter meeting of the representatives of the SME Business Forum with the Serbian Prime Minister Mirko

No 68 Cvetković which took place on the 28th of September this year, the CCIS president Miloš Bugarin stated that Government should nominate its first representative for the SME Business Forum. However, the CCIS president Miloš Bugarin also familiarized the members of the Managing Board with the activities on the amendments to the Law on public procurement, which include the amendments of over 49 articles of the Law. The plan is the new text of the Law to enter the procedure and in order to implement the needs of the businessmen into them the CCIS Managing Board concluded that the CCIS vice-president Vidosava Džagić should be the CCIS representative in the Working Group of the Ministry of Finance on the elaboration of the Draft to the amendments to the Law o public procurement. Nevertheless, it is decided to establish the CCIS consultancy team which will be in charge of providing consultancy on the elaboration of the Draft to the amendments to the Law on public procurement, whose representatives will be: Amiga – Kraljevo, Intermehanika – Smederevo, Elektromreža Serbia – Belgrade. This consultancy team will inform the CCIS to what extent its proposals are implemented in the Draft to the amendments to the Law on public procurement M.N.

‘Most progressive village in Serbia’ Foundation At the initiative of the Serbian Academy of Sciences and Art, it was unanimously decided that this eminent institution and the Chamber of Commerce and Industry of Serbia will establish the foundation ‘Most progressive village in Serbia’. In the explanation of this decision it is stated that the rural areas make up 85 percent of the territory and a half of the Serbian population live there. Having in mind the fact that rural areas are devastated, neglected and old, that the agricultural and food production is at the same level it is obvious that this foundation need to established and with it the promotion and development of rural areas would be more dominant as well as the creation of strong and dynamic sector of agriculture.

www.pks.rs


No 68

44

OUR GUEST

Women Entrepreneurship Ambassador: Ivana Milić

Roof for 200 people There are few jobs to deal with on the market that the next one we will get only if we are recommended, says an architect Ivana Milić to the employed with her firm Arhipro, and in this way she defines the business policy of the company concerning the construction, the sector hardly hit by the global economic crisis

A

rhipro is the medium-sized enterprise established in 2002, which offers its services in Southeastern Europe and wider. The Arhipro has become one of the leading companies in the field of the consultancy and projecting in the region with its enterprises established in Montenegro and Macedonia. This enterprise employs over 200 people and provides the clients with the services of projecting in the construction industry, engineering and design and furniture production. The owner of the Arhipro is Ivana Milicć, an architect. Thanks to her entrepreneurial spirit and energy, persistence and creativity, this young lady has been nominated for one of ten ambassadors of the women entrepreneurship who represented Serbia in Brussels. When did you decide to start up your own business and how? After ten-year long experience of an architect which was gained in the private architectural firm, the state project organization, and at the faculty, I decided to start up my own business. At that time I worked on the projects all by myself and sold them as free license

architect, but soon the decision I made proved itself to be correct. In 2002 my husband Aleksandar Milić and I established the Arhipro as the company offering design and build services, and thus we linked in our two professions: architecture and engineering. Arhipro has a lot of employees. What are the criteria for choosing your associates? Recommendation, first interview, woman’s institution, trial-work.. Those who are the spine of our company today take the Arhipro as their house, which is true. Long time ago the Arhipro stopped being my shelter only, but it is the rood for 200 people too. There are twenty or so of them who are the foundation and pillars of the company, but there is always space for yet another person who wants to be a new support to our house. Has the economic crisis had some effects on your business and your business policy? At the time of the economic crisis the first step of the precaution means that the investors need to go through their investments. Since 2008 many investments have been www.pks.rs

stopped in the construction industry, whereas the activities put into action this year are those got by the policy of the lowest price. Investors today expect from you to fight for them in order to get the job by the method of constant reduction of prices. On the other hand, the clients think that they will have cheaper services because of great number of companies having nothing to do. This has impacts on our business in a such way that we run a business with the lower margins than ever, and although the turnover is good, the profit records a drop. We do business with an idea to survive on the market and it is pretty hard in this situation to make future business plans and further development. Although it has been rumored that we are holding up the situation bravely, the crisis survival motto becomes exhausting and makes us harder every day. We fight the crisis by providing good work and services. Every meeting with the management I send a message: “There are few jobs to deal with on the market that the next one we will get only if we are recommended. This is the period when anything must not be done without enthusiasm, on the contrary we must work with so much energy as if our lives depend on it”.


OUR GUEST

What were your biggest challenges in entrepreneurship and what are the problems you tackle with? How to work constantly is for sure the biggest challenge. At the same time it is the hardest problem. The strategy is the good communication, the good services, the market networking, the good marketing and constant investing in clients. The second problem I consider to be the hardest is to achieve the same quality of work in the company with over 200 people. It almost seems mission impossible that all have the same relation to the quality of services as the founders of the company. I believe that if one third of the company work in accordance to our business code it is a great achievement. Are there some specific problems you as a woman have been facing with in the world of private business? I would lie to you if I say that there are no any problems. Both my husband and I have the same problems: the problems of a private entrepreneur who took a risk and personal responsibility which sometimes does not allow him to sleep. The private business gives you certain problems and the task of an entrepreneur is to come them over. They could be named neither masculine nor feminine problems, but entrepreneurial. If someone is suspicious for having a woman for a partner, I disperse it by my knowledge in business. I learnt to gain respect through my work and good quality of a product. As far as the reconciliation of business and private activities in my life is concerned, it is something usual for an expert and professional woman in the world. My friends working at the banks or as physicians also come back home exhausted. Having your own business makes the problem easier how to be a good

45

No 68

Europe counts on idea What does mean being women entrepreneurship ambassador? What are your experiences? After ten-year improvement of my entrepreneurial business and belief that I am doing my best, some lovely women noticed that and proposed me for the award. The recommendation only was enough to prove me that I have been doing well all those years. The position of the women entrepreneurship ambassador brought me big responsibility for the future business and obliged me to continue with development and to keep spreading ideas and stimulating women throughout Serbia to start up their own business. At the Summit of SMEs in Brussels I learnt how Europe counts on the idea that entrepreneurs could save us from the crisis of the big economy. I am positively surprised with the importance given to women’s energy and ambition to start up their business. mother and housewife, because whenever I need I take a day off. In what way do you meet the creativity and market demands? I shape the market. Being an architect is one of the most biased professions, after physicians. Prejudice could sometimes persuade you to say no to the non-written requirements of the market. What are you proud of the most? There are a lot of pearls of Arhipro business I am proud of. In the first place it is Societe Generale Bank, for which we have been the main team in terms of design and build for eleven years now. I am an archi-

www.pks.rs

tect who set up the interior brand standard for the SG Corporation in Serbia. For the last two years I have been involved in the development of the Green Building architecture in Serbia, and as a project manager and member of the Council of Green Building of Serbia. The projects which were promoted as the green building are the projects of the administration building of the Intesa Bank and IT Park in Indjija, the technology park which will be one of the biggest greefield investments. The Arhipro is particularly fond of the business club at the Chamber of Commerce and Industry of Serbia where we realized our idea in an elegant way which fit such institution Mirjana Stefanović


No 68

46

successful

Remedial and aromatic herbs

Millions of dollars in remedial herbs Our country has a century-long tradition in collecting remedial and aromatic herbs, forest fruit and mushrooms. In Serbia there are more than 700 varied kinds of growing wild herbs. This year exportation of remedial herbs is expected to be worth around 22 million USD. At the time of being near 15 000 people live on this business

S

erbia has a century-long tradition in collecting remedial and aromatic herbs, forest fruit and mushrooms. More than 700 kinds of growing wild herbs throughout Serbia, near 420 are registered as remedial and aromatic herbs, whereas total of 250 kinds of them is in the trade exchange. The areas covered by plantations of herbs in Serbia are estimated at around 3 000 hectares and they are mostly in Vojvodina Province. This year

exportation of remedial herbs is expected to be worth around 22 million USD, which is by three million USD more than it was before. In 2012 there will be a huge boom in this kind of production, and the assets for this purpose will be allocated from the budget for the following year. With a view to improving the business climate the number of families collecting the remedial herbs will increase to 5 000 of them, which is by 1000 persons more.

www.pks.rs

It means that near 15 000 people will live on this business. We are doing well, step by step, and within a few years there will be 8 000 families who will deal with this activity, and even 25 000 of them will live on it. In order to stimulate this production the serious change of the regulation was done a few months ago, and it made better business atmosphere as for those collecting the herbs so for those growing and processing them. The state will always be at disposal for those deal-


successful

ing with and living on this business in order to create good working conditions, says Minister of Agribusiness and Trade Dušan Petrović.

Support to the poor The remedial herbs have been collected mostly in the South, Southeastern, Eastern and South-western parts of Serbia where the living standard is below an average. This is the reason why it is important to provide them complete support so as to achieve the equal regional development. The poor people living in the non-developed regions of Serbia mostly collect the herbs, and the aim is to make their living standard better. Twenty years ago Serbia was significant producer and exporter of remedial and aromatic herbs, and there are no reasons for not taking the important position in Europe when it comes to the issue at stake. The collecting of herbs appears to be an important activity for the subsector of the economy, with small volume of production, but it has exquisite potential, particularly in terms of the advanced phases of processing. Therefore, this is the subsector which is the net exporter, which is only partly used, because only the people who recognized the profit in this are dealing with this activity. Thus the requests of the producers, who are organized in the Group of remedial herbs at the Chamber of Commerce and Industry of Serbia, are justified, states the CCIS president Miloš Bugarin. In the previous year total of 16 000 t of remedial and aromatic herbs was collected, and in this year it is expected to be around 18 500 t, which is an increase of 16 percent. The data obtained from the Republican Statistics Office show that the areas covered by remedial and aromatic herbs in the period 2001 – 2006 had the tendency to fall down from 1 832 to 1 211 hectares. Now these

47

No 68

Estimates and expectations The areas covered by plantations of herbs in Serbia are estimated at around 3 000 hectares and they are mostly in Vojvodina Province. Remedial and aromatic herbs are particularly significant for the agribusiness because they secure the production of high-quality products and are highly ranked on the list of the export-oriented products of Serbia. The latest data show that at the time of the collecting of herbs total of 50 000 people has been recruited, who work seasonally. During the season they could earn from 2 000 to 3 000 euro each. Total value of this production on the domestic market is estimated at 150 million USD. The export is expected to be doubled within the next few years. A growth of the products made of remedial and aromatic herbs as well as forest fruit, on the global market, is projected to an annual rate of eight to 10 percent, while the growth of products on the domestic market is projected from three to five percent annually. It is the result of the increase consumption of healthy food and increasing purchasing power of consumers, says the advisor for agribusiness Vojislav Stanković. herbs have been grown on the areas of total 1 419 hectares, points out the advisor at the CCIS Association of Agriculture and Processing Industry Slavica Stevanetić.

Spice pepper in export The most dominant individual items exported in this sector is spice pepper, crumbled, ground or dry, in the amount of eight million dollars. In total exportation of remedial and aromatic herbs in 2010 the biggest share has the export to the EU countries which amounts to 62 percent of total export (11,7 million USD), then the CEFTA countries 35 percent (6,7 million USD) and other countries three percent (621 000 USD). On the other hand, when it comes to the import of remedial and aromatic herbs the biggest share in the previous year had the group of aromatic herbs (with 61 percent) of total import (3,2 million USD), then the remedial herbs with 219 percent or 1.5 million USD and finally the tea with 10 percent or 515 300 USD. The increase of the collection and processing of the remedial herbs requires bigger investments, adds president of the Group of remedial herbs Nebojša www.pks.rs

Stanojević. The company Adonis from Sokobanja is the only which erects six drying-rooms. In this region the similar firms are interested in investing in this sector. It will enable the recruitment of new people and increase the number of collectors by yet another 300 persons, says Stanojević. The association of remedial herbs Srboflora estimates that in Serbia there are around 40 firms buying wild and grown remedial herbs. The member of this Association Bilje Borča from Borča is situated on 2 000 square meters area. This firm produces over 50 final products and processes around 1 500 t annually, says the owner of the firm Radisav Raša Bušić. Total of 30 permanently employed people produces more than four million of final products annually and 100 000 of various extracts. All these products found their consumers in the regional market of Serbia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Hungary, and in the market of the USA, Canada and Australia. Bušić thinks that it is good that the country constantly encourages the collecting, production and processing of the remedial herbs Branislav Gulan


48

No 68

regions

Vršac, Zrenjanin and Kovin in EU program

Three parks for thousands jobs in Banat Technology park in Vršac and industrial zones in Zrenjanin and Kovin should attract near one hundred investors from the whole Europe in the next three years, and thousands of new jobs are expected to be opened in Banat

T

hese promising expectations are the result of the realized projects “Adding Value Through Linkages – Technology Park Vršac and Industrial Zones Zrenjanin and Kovin” financed by the EU within its program Regional Social Economic Development II (RSEDP II). Total of 120 hectares, mostly with complete infrastructure, are devoted to the investors in these three zones, and if soled, it becomes the permanent property of an investor. As the main reasons for investing in this area according to the authorities from Vršac, Zrenjanin and Kovin are the close EU market and good relation with Belgrade, while the local self-government is very willing and ready to provide all necessary documentations to the investors. In addition, the VAT is one of the lowest in Europe and goes from eight to 18 percent and the corporate tax which amounts to 10 percent is also one of the lowest in the region. However, the Technology Park in Vršac is perhaps the most attractive location for investing not only in Banat but throughout Serbia. This town is ranked the 18th in Serbia, out of total 167 towns and is the 5th in Vojvodina when it comes to the height of the net average income. Vršac is the town of developed industry, the pharmacy in particular, and it is not surprise that the greatest number of the investors is expected to be from this sector.

Promotion throughout Europe As a part of the promotion activities of the technology park and industrial zones the partners participated and presented the potentials at the international fairs in Germany, Italy and Spain: ExpoReal in Munich, Anuga in Köln, AgriLevante in Bari, SIMA Realexpo and BioCultura in Madrid. The partnership reflects itself through a series of regional fairs organized in Vršac, Zrenjanin and Kovin, and in collaboration with the Regional Chamber of Commerce and Association of entrepreneurs. The Technology Park in Vršac takes the area of 6 hectares and the whole space is divided in four plots. The site has complete infrastructure. The four plots have been bought by Fresenius Medical Care from Germany, Lamp San Prospero from www.pks.rs

Italy and the domestic companies Roster and Esco Delight. We have made the contacts with over 50 investors from Serbia, Germany, Italy, Rumania, Austria, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Russia, Slovakia, Slovenia, the Netherlan-


regions

ds and France, explains for Korak magazine Zoran Tomić, director of Technology Park Vršac Ltd. He says that the whole procedures for obtaining the necessary permits do not take long and have been carried out without any obstacles, whereas investors are provided with all possible help concerning the realization of new investments. Some 1 000 people are expected to get a new job in the Technology Park Vršac through the realization of the planned investments in the amount of around 300 million euro in the period of three years. To buy the land in Vršac is probably the most profitable in the region taking into account the price-quality relation. All investors are welcome, but the pharmaceutical industry is the target group. A buyer becomes the permanent owner, the facilities from Vršac municipality and good location, explains Tomic. Nevertheless, the Technology Park Vršac is the unique example of the joint initiative of the private and public sectors in Serbia. The plot of the Technology Park is located next to the railway and international road which connects Belgrade and Timisoara, a part of the future Corridor XI (Bar-Belgrade-Timisoara-Bucharest). The plots are the areas from 0.2 to 1.3 hectare and all are equipped with the electricity, gas, water and sewage system and telecommunication network. The price of the fully infrastructure equipped plot in the Technology Park Vršac amounts to 6 euro per square meter. Tomić states that all firms which bought plots in this area are very satisfied and some of them, such is Roster, has decided to run a business in Technology Park despite of having their own land. This company deals with the manufacturing of the human medicaments. We plan to employ yet 60 people. Not far from here we have two

49

No 68

Partnership of EU, provincial and local self-government The president of the Government of the AP Vojvodina Bojan Pajtić, the deputy of the EU delegation to Serbia Adriano Martins and president of the Vršac Municipality Čedomir Živković on the 8th of November in Vrsac put the cornerstone of the Lamp East company and doing this they officially marked the beginning of the “Adding Value Through Linkages – Technology Park Vršac and Industrial Zones Zrenjanin and Kovin” project. The EU donation amounts to 2 679 509 euro which is allocated for the construction of the water supply system, the sewage system, the drainage system, road map within the Technology park and the special arrangement of the facility. The Vršac Municipality with the sum of 1 350 490 euro contributed the supply of the electricity, telecommunication network, gas, while additional assets have been allocated for buying the land and thus total value of the project is more than four million euro. hectares in our ownership, but we realized that it is far cheaper to buy a plot within the Park because there is already the infrastructure, water and sewage system, electricity and telecommunication network. We have bought 9 000 hectares by RSD 818 per square meters. We do intend to enter the EU market and become a serious exporter, explains Saša Antić, director of Roster company. The Industrial Zone Ečka in Zrenjanin is located on the way out of the town, next to the main road Zrenjanin – Belgrade. The Zone is the well arranged urban construction site of total 72 hectares. Our land is fully equipped with the infrastructure, too: water and sewage system, electricity, roads, pedestrians and light. The plots are suitable for the industrial constructing because of their regular shape and position, all possible infrastructure and location in the industrial zone of the town. All construction sites have permits for building the production facilities, with 50 percent of the space, in accordance to the Plan on work of the “Southeast” zone. The price of the land, for the purpose of building the production and storage facilities, is 8.75 euro per square meters, while the price of the land in the commercial part of the zone amounts to 14 www.pks.rs

euro, say the authorities from the Industrial zone in Zrenjanin. The advantages of investing in this zone are the closeness of the regional road Zrenjanin – Belgrade and the river Begej where the harbour is to be built. Near-by there is the biggest airport of C class in the Balkans. The big companies such are ITS Balkan (Italy), EFM Fabrikation (Germany), Luxol Pharmacy (Serbia), Eurowin body parts (Hungary) are already running a business in this zone. The industrial zone in Kovin consists of three parts, out of which everyone is adjusted to special needs of investors and certain industries. In the first part of this zone the factory Utva, dealing with the metal industry, runs its business and takes almost a half of the zone. The second part of the zone is devoted to the food processing industry and the third for the economic production complex. As far as the infrastructure is concerned, it should be finished in 2012 because all projects are done. The closeness of the Danube river is favoured as the main advantage of this zone and it should attract all investors interested Ivan Jovanović


No 68

50

regions

Radijator inženjering Kraljevo

Boiler - production leader One of our biggest exporters, the Radijator inženjering from Kraljevo, found the international business partners thanks to its good website presentation and fair promotions. Three shifts, a constant growth in production and 12 000 boilers order may serve as a best example of successful business

T

he owner and founder of the Radijator inženjering Radojko Janić started up the private business in 1991 establishing the small crafts store whose main activity was the installation and maintenance of the central heating. In the business sense the Radijator inženjering d.o.o. is the successor of that small crafts store, because in its base it runs the same activity. However, today, the Radijator inženjering employs around 300 persons, and this number will increase by 50 people as soon as the new hall of 5 000 square meters situated in the industrial zone of Kraljevo is finished. This new hall where new division will start functioning by the New Year’s Eve, means the enlargement of the capacity and the two-shift work. In addition, the increase of the production of over 40 percent is expected, and the production of 12 000 boilers is already arranged.

New technology First boiler on solid fuel was created in 1985, reminds Janić and adds that the company as it look likes today exists since 2002. Improving its business, the company does its best to be the first in the application of the new technologies, the quality of products and conquering the EU market. The best indicators of the quality of goods and services is the fact that the annual production increases by 30-40 percent, following the increase of employment rate. On the question how they found the

business partners on the international market, they say that it happened thanks to good website presentation and fair promotions. This company is the importer and official distributor of the ACV International Group, leading Belgian manufacturer of the highest quality heating systems. They also cooperate with Austrian company Gilles Energie – und Umwelttechnik GmbH & Co KG, leading company in the boilers on biomass. Sure stability of quality, both product and operations firm, was confirmed by obtaining a certificate of quality system ISO 9001:2008.

Over 70 types of boilers Everything produced is sold out. Near 80 percent of the production is export-oriented and the rest 20 perwww.pks.rs

cent is for the domestic market. Onemonth production is enough to satisfy the needs of the domestic market. The production has been increased by 25 percent every year and this is the growth of gross income, says Janić and adds that this year the Greece is extremely interested for the Radijator products. The exportation to this market has been increased for three months now, which does not have any sense having in mind the economic crisis in that country. Spain, the Netherlands, Belgium, Italy, Russia, all ex-Yugoslavian Republics, Austria, Poland, Hungary, Bulgaria, Greece, Germany, Rumania and Albania are the countries where the greatest part of the production has been exported, says director of the production in Radijator Inženjering Radovan Sindjelić. Over 70 different types of boilers manufactured by Radijator could be found in the households, factory plants and buildings. The company manufactures the boilers on solid fuel and gas, and every year there is a new product adjusted to the requirements of the European market, says Sindjelić. In addition to the main production program of the Radijator Inženjering there are the steel constructions in terms of design, production and final assembly in the field. The Radijator inženjering performs work s of thermo installations (heating, ventilation-air conditioning, installation of technical gases), it makes the steel constructions, too N.M.


Časopis Korak broj 68 - novembar 2011  

Elektronsko izdanje časopisa Korak obrađuje najvažnije aktivnosti Privredne komore Srbije i bavi se temama bitnim za privredni ambijent u ze...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you