Преци су нам оставили у наслеђе Увек, када се говори о наслеђу, ради се о неком материјалном, али то не мора увек бити нешто тако. Може бити нешто што би нам више требало у животу. То може бити нека изрека, мудрост, искуство... По човеку који је српској држави и људима у наслеђу оставио језик, културу, правопис, бројна дела, на хиљаде народних умотворина и песама. По њему су назване многе школе, написане су многе књиге. Он је Вук Стефановић Караџић. Рођен је 1787. године у Тршићу, а умро 1864. године у Бечу. Био је најзначајнија личност српске књижевности. Он је за све нас остао бесмртан. Вук је увек говорио „ Пиши као што говориш, читај као што је написано “. Иако се велики број Вукових савременика није слагао са његовим идејама и радом, он није одустајао. И тако је, захваљујући својој вољи, енергичности, жељи за знањем, жељи за радом и борбености, омогућио свима нама да будемо образовани. Јована Радомировић 6/1 *** Срби су један стар народ који живи на простору Балканског полуострва. Растко Немањић, који се замонашио и добио име Сава, је основао прве српске школе и у његово време деца су могла први пут да се образују, а и за време Немањића су саграђени први српски манастири. У Србији су се родили први научници и писци. Први међу њима био је Вук Стефановић Караџић. Он је упростио тадашње писмо- глагољицу и настала је азбука. Захваљујући њему српско писмо је постало једноставније. Сакупљао је народне умотворине, записивао их и сачувао од заборава. Иво Андрић био је српски писац и једини Србин који је добио Нобелову награду. Да није било Николе Тесле, ми би данас живели у мраку. Он је измислио струју и олакшао живот читавом човечанству. Држава Србија је данас једна мирна земља захваљујући нашим прецима. Душан Вулићевић 6/1 *** Свима су преци оставили или ће оставити неко материјално наслеђе као што су: имања, новац, неке предмете, али нико не узима за наслеђе оне особине које се крију у нама. Наши преци су, нажалост, живели тешко, али су били храбри и упорни. Ратовали су стално да би сачували своју Отаџбину за нас и за будућа покољења. Имали су много непријатеља: Турке, Немце, Аустро-Угаре… Због њих смо храбри и поштени и увек спремни на све непожељне ситуације.У свим тим ратовима је наша земља изгубила много људи који су желели и хтели да погину за своју државу. Битније су све оне унутрашње особине, а не она материјална наслеђа јер без храбрости и сналажљивости у свим ситуацијама ми би смо били одавно неки сасвим други народ. Лука Рацковић 6/1 Ћирилица и Отаџбина Моја отаџбина, поднебље у коме живим је Србија, језик срски, а писмо ћирилица. Кроз векове наша земља, језик и писмо су се мењали, пролазили кроз разне ступњеве развоја док нису постали онакви каквим их данас знамо. Док у октобру, јесењем добу, добу умирања, нестанка и хладне језе у целом мом телу, мокра од кише стојим у Шумарицама схватам шта су наши преци учинили за нас. Знам да нису имали избора, али много је младих душа отишло у смрт. Не смемо да заборавимо такве хероје. Не смемо да заборавимо ни оне људе који су у Орашцу и Такову подигли устанак против вишевековног непријатеља, ни оне храбре који су снежну Албанију прешли пешака, онда људе чија су тела остала да лутају на Косову, Кошарама. Сви су они хероји наше историје, они су нам обезбедили живот у слободној земљи. С друге стране, сећате се оних великих људи што су се за наш језик залагали, Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Ђура Даничић, Сава Мркаљ... Борили су се за њега као за ваздух, који дишемо, воду коју пијемо. Први пут сам се са ћирилицом сусрела у првом разреду. Учитељица нам је рекла: ,,Запамтите, живите у земљи која не може да се похвали да јој је историја досадна, али можете да се похвалите да пишете најлепшим писмом.'' И јесте, ћирилица се врло лако учи, а опет је величанствена. Уз помоћ ње смо написали прве речи, честитке и прочитали многе књиге. Данас је, пак, све другачије. Ново доба, нови људи. Наша Србија се окреће неким западним државама, њиховој култури и писму. Све више Срба се одлучује за живот у неким од развијених европских држава, а остали све више пишу латиницом. Када сте последњи пут видели назив неке продавнице на ћирилици? Ретко, скоро да их нема, зар не? Да ли се ми стидимо својих предака? Заборављамо на сопствене корене? Можда смо одлучили да нестанемо, па нам је све туђе боље. Штета, ако је тако. Моји другари и ја, као млади људи и наде, трудићемо се да негујемо језик и писмо, а живот проведемо у отаџбини, Србији. Теодора Ћосић 8/2 Првонаграђени рад на конкурсу поводом обележавања 166 година постојања школе у Азањи 12
СРЦЕ ШКОЛЕ