(druge vode nije bilo, nije bilo vodovoda. Kišnica koja u sebi nema nikakvih minerala, mekana je voda, za razliku od vode iz vodovoda ne pravi – nasilje nad moštom ili vinom - ne ubija stotine sastojaka vina) i daljnjim vrenjem izvlačili bi se ostaci sladora. Pravi polovnik pili su samo bolji gazde, a oni drugi su, jer drugog rješenja nije bilo, pili – bevandu od polovnika, što je već bila „treća ruka“ tj. „trećak“.
Danas su najpopularnije dvi vrste bevande: po-a-po i fratarska (okomiti prst vina i vodoravni prst vode). Ma, prija se tako imenovalo svako piće. Moj dida je govorija: „Mali, donesi mi zeru piva.“ A ja bi mu, s vinon i vodon, napravija po-a-po. Ma, on je koristija rič iz svoje mladosti, kada je pivo bilo bevanda, koja se dobivala od drugog oli trećeg ispiranja dropa vodon. U takvu se bevandu nije dodavala voda. Moj konšija je takvo pivo zva polovnik. Znali su se težaci jedan drugon rugati da mu je pivo deseta bevanda, oće reći - gola voda. Tek u moje vrime bevandon se zvalo mišanje dobroga vina s običnon vodon. Nisu u pravu oni koji danas pijenje razvodnjena vina drže barbarskim običajem, manjkom kulture pijenja vina ili ovu pojavu pripisuju našem siromaštvu (navodno se time štedjelo vino, da bi ga više ostalo za prodaju), to su radili i bogati, pa i rafinirani hedonisti za koje se ne bi moglo reći da nisu imali kulturu pijenja vina. To svjedoče i stihovi iz poslanice kojom Marko Marulić (Marcus Marulus Spalatensis ili Marcus Marulis Dalmata; Split,18.kolovoz,1450. – Split, 5 siječanj, 1524.) odgovara na poslanicu prijatelja Božičevića (Frano Božićević Natalis, 1469–1542): ...pak predragi moji, za objed će dovoljno svega, Naš pružiti vrt, blitvu, slanutak i kelj, Bit će i riba koje u obližnjoj uvali se love; Salpa, sipa, pas, menula, brancin i sarg. Ne će uzmanjkati čaša, ni u njima crnoga vina, Bit će i s vodom vrč jaku da razrijedi kap, Na kraju, kao desert, poslužit ću domaće voće, Smokvu, il komu je drag kruške i jabuke griz...
291