Физичке и хемијске промене супстанци

ке

ф ИзИ ч КО ПО љ Е МАтЕрИЈА

СуПСтАНцА

фИзИчКА И ХЕМИЈСКА С в О твА И Пр О С у ПС тАН цИ

Стално кретање материје омогућава велики број њених промена. Промене које се дешавају око нас условљене су међусобним деловањем супстанци и физичког поља.

Како на почетку учења хемије уочити ове промене?

Тако што ћемо посматрати и пратити промене својстава неких супстанци које нас окружују.

Вода се може узети за пример супстанце која постоји у сва три агрегатна стања: чврстом (лед), течном (течна вода) и гасовитом (водена пара) на уобичајеним температурама које постоје на Земљи. Када загревамо коцку леда, она се топи. Даљим загревањем течне воде она испарава. Хлађењем паре поново настаје течна вода, а даљим хлађењем лед.

Мењајући агрегатно стање, супстанца се, значи, не мења битно – водена пара на одређеној температури прелази у течност, а потом у лед.

Урадимо следеће огледе са супстанцом из свакодневног живота.

Физичка промена – мржњење воде

Вода у сва три агрегатна стања

ОГЛЕД 1

ОГЛЕД 2

Одмерите два узорка од по 1 g кристалног шећера. У авану спрашите 1 g кристал-шећера. У једну епрувету ставите шећер у праху, а у другу узорак кристал-шећера. У обе епрувете сипајте по 2 cm 3 дестиловане воде*. Истовремено протресите епрувете.

Оба узорка шећера се растварају у дестилованој води. Шећер у праху се раствара мало брже од кристал-шећера. Зашто?

У суву епрувету ставите око 2 g кристалног шећера. Епрувету ухватите металном штипаљком и пажљиво загревајте над пламеном шпиритусне лампе док супстанца у епрувети не постане црна. Када се епрувета охлади, сипајте 5 cm 3 дестиловане воде. Протресите епрувету.

вЕЖБА IV

Супстанца црне боје, настала при јаком загревању шећера у огледу 2, не раствара се у води. Из искуства знамо, а и проверили смо у огледу 1, да се шећер раствара у води. Шта можемо закључити? Загревањем шећера настала је супстанца чије се својство разликује од својстава шећера. Значи, настала је нова супстанца.

Све промене приказане у огледима запажамо у свакодневном животу.

Шта из ових огледа можемо закључити? * О дестилованој води прочитајте на страни 34.

Многе супстанце око нас се мењају. Сетите се орезивања и цветања дрвећа, савијања гвоздених шипки, рђања гвожђа, труљења лишћа, сецкања и кисељења купуса, сагоревања бензина у моторима, светљења фарова аутомобила. Током неких промена битна својства супстанци се не мењају, током других промена се мењају. Како називамо једне промене, а како друге?

Промене при којима се не мењају битна својства супстанци називамо физичке промене. Под физичким про м е н ама супстанце подразумевају се промене агрегатног стања (топљење, испаравање, очвршћавање), промене облика, уситњавање кристала, растварање, зрачење светлосне енергије из усијане жице, расипање светлости на мехуру сапунице итд. То значи да при физичким променама не настају нове супстанце. За време тих промена обично се ослобађа или троши мала количина енергије. Када се уклони узрок физичке промене, супстанце се могу вратити у првобитно стање.

Промене у којима од једне или више супстанци настају нове супстанце називају се хемијске промене или хемијске реакције (хемијски процеси). Најчешћи доказ да је дошло до хемијске реакције јесте стварање гаса или талога или пак промена боје супстанце током реакције. Полазне супстанце у реакцији називају се реактанти, а супстанце које настају реакциони производи.

При хемијским променама обично се ослобађа или троши знатна количина енергије.

Физичка промена – расипање светлости при проласку кроз призму

физичка промена

Хемијска промена гвожђа – корозија

хемијска промена (хемијска реакција)

Физичка промена – ужарена жица Хемијска промена – сагоревање шибица светли

реактанти

реакциони производи

урадите

сами

1. Промените агрегатна стања супстанце!

У лонче ставите неколико коцки леда. Поклопите лонче и загревајте га. Пустите да садржај у лончету кључа извесно време. Поклопац на лончету скакуће. Скините поклопац и унесите га у замрзивач. После двадесетак минута извадите поклопац из замрзивача. Опишите промене супстанци у овом огледу и попуните празна поља у датој шеми.

з агревање  т ечно 

2. Направите дугу!

Појава дуге једна је од најлепших физичких промена у природи. Настаје због расипања Сунчеве светлости на капи кише. Од предложених супстанци (сапуница, нафта, уље) изаберите једну и про в ерите да ли се на њој може уочити ова физичка промена. Опишите како сте урадили оглед. Проверите да ли површина CD-a може послужити да видите дугине боје.

про верите своје зна ње

1. Прецртајте нетачно у следећим реченицама. а) Физичке промене доводе до трајне/пролазне промене супстанци. б) Нове супстанце настају при физичким/хемијским променама. в) Плима и осека воде су физичке/хемијске промене.

2. Заокружите слово испред тачног одговора. Хемијска промена је: а) испаравање воде, б) цеђење сока воћа, в) труљење лишћа, г) горење свеће. д) сечење хлеба.

хемијс ке скри

ва лице

1. Уочите разноликост, пронађите суштину!

У дату шему поређајте речи: Сун це, дрво , уга љ, Шпиритус , нафта , бензин , струја , батерија , тако да у обележеној колони добијете појам који повезује све супстанце. (Помоћ: појам је заједнички и за физичке и за хемијске промене.)

задаци

за радо зна