14 županija Za dušu, za spomenek Piše: Nevenka Gregurić
Se je volja Božja
B
aš si ove dane gruntam kak sem dok sem bila mala hodila na veronavuk h cirkvu. Hodila sem naj več radi toga kaj sem se kaj česa nafčila i čula novuga. Vučila me doma babica, a na verunavuku župnik kak se morati ponašati. Deset zapovedi božje moralje se znati kaj vodu piti, alji bormeč i po tomu živeti. Če bi se nekaj napravilje van toga kaj su zapovedi govorile, mam se moralje iti na spoved. Gda si se išlel spoviedati i pričieščati moral si biti na tiešče kaj je unda tielje Kristove došle h čiste tielce i dušu. Nu, prie par ljit ta se je šega zmenila. Moreš iti na pričest i unda če si se do guta najel. Još mi den denes nie jasne, gda je nešče z neba nekomu prišepnul na vuhe da se te regule moreju z meniti. Pune toga mi i unda nie bilje jasne. Gruntala sem o onomu kaj se poviedalje da je Isus rekel da trieba se deljiti siromakem. Onie teri su največ imelji gizdave su hodilji h cirkvu i slabe dalji siromakem. Kak malje, nekak mi je bilje žal za kaj moj otec teri je delal od jutra do zutra nemre kupiti becikljin, a župnik se vozi z motorem. Bilje je tuj još hnoge pitanja na tere mi baš niesu siedalji odgovori, alji i unda kak i denes verujem h Boga. I nie mi radi toga krive kaj se moj životni put nie pomieknul od toga mojuga veruvanja. Baš ta vera mi je pomogla unda gda mi je bilje najteže. Unda gda su moja deca ostala bez oca, a ja bez muža. Ni jeden čas se niesam pitala: „Bog za kaj si tak nepraveden? Za kaj si zel moje dece oca i tak dobruga čoveka? Niesem se pitala radi toga kaj sem za ran, baš h cirkeve i na veronavuku nafčila ove: „Bog je svemoguči. On se vidi i zna. Nikomu nemre na pleča deti tak žmehki teret teruga nebi mogel nositi. Bez Božje volje nemre opasti čoveku ni las z glave.“ I baš gda mi je te h životu furt na pometi pitam se denes pa kaj su te crkveni ljudi pozabilji. Gruntam o tomu radi toga kaj se ove dane diela veljika habuka oko začeča dece. Ne bi se štiela miešati h medicinu jer se hu te ne razmem, alji one kaj znam je kak su turobni starci teri nemreju imeti dece. I te ne mora sigde biti tak. Pri onie tere ja znam, sigurne je tak. Znam da hnogi veljiku da ima dosta dece tere starci nečeju pak ih se more posvojiti. I te je točne. Nu gda kreneju h posvajanje odustajeju hnogi jer triebaju „tonu“ papiere kaj bi do posvojenja došlje. Posvojejnje je ljipe, ljudske i reklji bi humane delje. Alji ipak se nemre meriti z onem gda život raste pod tvojem srcem. Ljudi bi dalji se od sebe da njim moderna medicina pomore da buju pravi, reklji bi biološki starci. Niesem za one da se čovek mieša h Božji posel, alji se držim one, teru ponavljam: „Ni las z glave, bez Božje volje!“ Če je tak, unda ni jeden doktor, ni jeden naučenjak nie napravil nič, kaj mu nie dane da te napravi. Saki doj do nečega dojde nie te ne pravil sam po sebe, nek je imel pomoč Božje volje. I unda mi nikak nie jasne radi čega se nekteri buniju protif toga. Se te je Božja volja. Možda Bog ima z nami druge plane nek mi sami. Morti je nas odlučil dogmerati pak unda da da mu se miešame h posle. Moderna vračstva radujeju ljudi i trieba njim popustiti, jer je te Božja volja. Nie oko toga triebati delati halabuku z sie kraje. Halabuka je veljika i na krivem putu. Veljika se bi po mene triebala zdiči halabuka oko one teri su skrušene lukalji prema nebu i moljilji se Bogu, a histe vrieme z rukami kralji. Obrabalji su ne same ljudi nek i državu i stojiju h prvem redu po cirkva kaj bi zmoljilji oprost od grieha. Nu o nje se ne diela halabika. Oni su na hiljede i hiljede ljudi restužilji, zelji njim dostojanstve i volju za življenjem i crkveni ljudi na njih i na njihove posle ne kažeju z prstem i ne dižeju halabuke. A protif onie teri očeju ljude razveseljiti, teri očeju h krilu zažukati svoje detece zdiglji bi bune. Nie mi jasne kaj si saki zeme za praf miešati se h tuđi posel, a da svojuga ne diela kak spada. Ne triebaju se miešati h posel največ crkvenjaki jer oni „neznaju“, kaj znači biti starec i imeti svoje detece. Te naj pustiju onem teri se hu te posla razmeju, teri očeju biti starci, bez obzira na put po kojem buju do toga došlji, jer se je te Božja volja.
broj 457 / 17. srpnja 2012. Uz Dan Općine Marija Bistrica s načelnikom Stjepanom Muhekom
‘’Došlo vrijeme da i Zagorje dobije ono što je odavno trebalo dobiti’’ Elvis Lacković MARIJA BISTRICA
N
a Svetkovinu Majke Božje Bistričke, Dan Općine proslavila je Općina Marija Bistrica. Pravi povod za razgovor s bistričkom načelnikom Stjepanom Muhekom. zl: Voda je u Mariji Bistrici vječita tema, s kojom počinju gotovo svi razgovori sa bistričkim načelnikom. Kakva je trenutna situacija na području Općine? muhek: Situacija je dosta loša, moram otvoreno reći. Pogotovo na lokalnim vodovodima, koji u zadnjim godinama imaju sve slabiji kapacitet, a ovaj dugi i sušni period koji se više od godinu dana čak proteže, donio je da su neka od tih izvorišta i presušila, odnosno da su se kapaciteti toliko smanjili da ljudi jednostavno ne mogu računati na dovoljne količine vode. Ono što se poduzima u svakom slučaju je svakodnevna opskrba vatrogasnim vozilom. Autocisternom se svakodnevno vozi voda na različite destinacije. zl: Uglavnom ste govorili o lokalnim vodovodima. Kakva je situacija sa bistričkim vodovodom? muhek: Bistrički vodovod nije trenutno u nikakvoj krizi. Voda je dostatna za potrebe koje jesu. No i dalje se radi na nekim dijelovima vodoopskrbe. Napravljen je novi magistralni cjevovod, no određeni broj priključaka kroz skoro cijelo naselje Podgorje treba napraviti kako bi se on mogao pustiti u funkciju. Također, česti su, te je prisutan gubitak vode. Mi smo ove godine sanirali
I u ova teška vremena kad još uvijek nisu vidljivi značajniji pomaci u izlasku iz krize u koju smo kao društvo duboko uronili u našoj općini nastojimo djelovati u svim sferama i segmentima života i rada naših stanovnika, naravno u mjeri u kojoj nam to dopuštaju raspoloživa financijska sredstva – rekao je Muhek.
naš veliki rezervoar u Cerinama od 400 kubika. Jedan dio vode se gubio u samom rezervoaru, bilo je velikih pukotina. Isto tako u fazi projektiranja je dodatna vodosprema od 600 kubika, tako da ćemo raspolagati sa 1000 m3 vode, što će biti dostatno za proširenje mreže i prema Globočecu, Poljanici i onim naseljima koja u ovom trenutku nemaju Bistrički vodovod. zl: Vidljivi su i radovi na prometnoj infrastrukturi? muhek: Počeo je konačno taj slavni ‘’Beterment’’ kojega smo čekali godinama. Znači rekonstrukcija ceste D29. On je bio u punom naletu u početku, no sad nešto to jenjava. Vidimo i sami svakodnevno. Po onoj dinamici kakva je tad bila zamišljena, naše klizište na Lazu je trebalo biti pred završetkom. Bilo je predviđeno da će se do kraja 7. mjeseca taj dio sanirati i da će nakon toga od 8. mjeseca biti ponovno u funkciji cesta u onom dijelu otežanog prometovanja
propuštanjem naizmjenično, no vidimo da ti radovi još nisu niti počeli. Mi smo ovih dana dobili suglasnost ŽUC-a koji su dali i ostalim izvođačima da se može krenuti s tim, no radovi koliko ja znam još nisu krenuli. Oni su ipak puno, puno slabijeg intenziteta nego što smo to očekivali, ali ipak se kreću. Ak se nešto kreće, onda će se valjda i dokotrljati do kraja. Tu je i onaj drugi problem, problem ne samo Marije Bistrice, nego i istočnog dijela, ta slavna brza cesta. To mora krenuti ove godine. Ako krene, imat ćemo šansu da se i mi malo stariji vozimo po toj cesti, jer ako ne krene ove godine, onda se bojim da će opet doći do onoga da će novac otići negdje drugdje. Mislim da je došlo vrijeme da i Zagorje dobije ono što je trebalo odavno dobiti, jer mi smo kao županija i kao ovaj dio vrata ulaska u Europu i s jedne i s druge strane. zl: Proslavili ste Dan Općine Marija Bistrica. Kako bi ocijenili period od prošlog Dana
Povelja mons. Lovri Cinodriju
Na svečanoj sjednici povodom Dana općine je dodijeljeno i 5 priznanja i 1 povelja Općine Marija Bistrica. Priznanja su dobili prof. dr. sc. Željko Vidaček, za predan rad u Udruzi vinogradara ''Marija Bistrica'', Josip Mikša, uz 40 godina aktivnog bavljenja nogometom, Mira
Dnevne informacije Zagorskog lista čitajte na portalu
Bajs, odgajateljica DV ''Pušlek'', koja 18 godina brine o najmlađoj djeci, te za njen trud u radu Planinarskog društva „Grohot“, Udruzi „Zlatno srce“ i za nesebičan angažman u svim manifestacijama koje organiziraju Općina Marija Bistrica i Turistička zajednica Općine Marija
Općine? muhek: Iza nas je još jedna teška godina koja nam je donijela daljnje smanjenje prihoda pa smo tako u prihodovnoj strani proračuna ostvarili 12.207.752,68 kn što je bilo 94,99 % od planiranog, dok je rashodovna strana iznosila 11.716.518,62 kn ili 91,17 % od planiranog. Kao što je vidljivo godinu smo završili s viškom od 491.234,06 kn. U cijelom promatranom razdoblju općina je poslovala bez poteškoća i redovito su se podmirivale sve obveze prema korisnicima proračuna, poslovnim partnerima i izvođačima radova. Unatoč općoj krizi u državi i društvu, u našoj općini radilo se u proteklih godinu dana na nekoliko važnih projekata. U proteklom periodu donijeli smo i prihvatili točkastu izmjenu našeg Prostornog plana, UPU-a i DPU-a čime smo određene stvari i potrebe prilagodili zahtjevima naših građana, naravno u dijelovima gdje je to bilo moguće prihvatiti.
Bistrica. Priznanja su dobili i NK ''Mladost'' uz 80. godišnjicu i OŠ ''Marija Bistrica'' uz 160. godišnjicu. Povelju Općine Marija Bistrica dobio je mons. Lovro Cindori, kanonik prvostolnog Kaptola zagrebačkog, dugogodišnji bistrički župnik i veliki prijatelj Marije Bistrice.
www.zagorje.com