САДРЖАЈ
УВОДНА РЕЧ
Попов, Александар.........................................................................................................................3
ТЕМА БРОЈА
Ињац, Јана: Еколошка секција....................................................................................................4
Цицовић, Марија: Мали сајам науке.........................................................................................5
Петровић, Леон: Дан школе, радионица роботике...............................................................6
Живанкић, Илијана: Дан школе – хемијска секција............................................................7
Симић, Сара и Терзић, Сташа: Концерт за Дан школе..........................................................8
АКТУЕЛНОСТИ
2 Вуков Основац 11 (март 2024)
Гњидић,
акција Ученичког парламента...........................................9 Маркуш,
Важност рециклаже....................................................................................9 Зирамов, Софија: Лета пре нета...............................................................................................10 Попов, Александар: Дани лудаје.............................................................................................11 ЖИВОТ ШКОЛЕ Грбанушић, Дуња: Светски дан толеранције.........................................................................12 Чуданов, Нина: Дан толеранције..............................................................................................13 Симић, Уна: Интервју са Владиславом Петровић...............................................................14 Абрамовић, Ива: После 40 година рада................................................................................15 Фазекаш, Хана: Преко Француске до толеранције...............................................................16 ЛИТЕРАРНИ КУТАК Ердељан, Маша: Лепоте фолклора..........................................................................................17 Блажић, Марко: Кол`ко вреди бака?........................................................................................17 Поповић, Нађа: Бројеви и Божићна бајка.............................................................................17 ИНОВАЦИЈЕ Ресановић, Милица: Интервју са библиотекаром...............................................................18 Бугарски, Теодора: Интервју са возачем................................................................................19 Живковић, Марлена: Интервју са лаборантом......................................................................19 Рељин, Филип: Нова-стара сала за физичко васпитање...................................................20 Ронто, Васил: Изградња хотела за инсекте...........................................................................21 ПУТОВАЊА Бајин, Јована и Петровић, Христина: Пут у Зрењанин....................................................22 Петровић, Јована: Репортажа из Турске...............................................................................22 Старчевић, Дуња: Сајам књига..................................................................................................23 Попов, Александар: Студијско путовање.............................................................................24 Савић, Дуња: Мина у Петници..................................................................................................25 ТАКМИЧЕЊА Деспотовић, Зоја: Совембар......................................................................................................26 СПОРТСКИ ЖИВОТ Станић, Милош: Наши ученици на фудбалској утакмици...............................................27
Петар: Хуманитарна
Михајло:
изложба је и отворена. Изложене су слике
Наша школа је у срцу града и често организовано посећујемо установе културе, али и сами је негујемо. Имамо своју галерију какву нема
3. новембра постављена је нова изложба под називом „Светлост дана“. Јапан тада слави Дан јапанске културе и у част тога ова
ниједна школа. Дана
рађене
техникама,
ученици наше школе, као и разни реквизити који одговарају овој теми. Можете видети слике жена, самураја, митских бића и стрип јунака. Изложен је оригинални женски кимоно. Наставница српског језика је приликом свечаног отварања представила књигу Харукија Муракамија, а млађи ђаци су отпевали песму „Шушти, шушти бамбусов лист“. Чак су посетиоци могли да пробају слатки суши који је необична посластица. Ова изложба је велики успех за нашу школу и догађај је био веома посећен. Ништа од овог не би било могуће без нашег наставника ликовног и секретара који је допринео овој изложби својим личним радовима. Помоћ директора, осталих запослених и ученика није изостала. „Вук Караџић“ је школа отвореног срца која воли уметност. Овом културном манифестацијом смо започели прославу Дана школе. Александар Попов, VII-1 Уводна реч УВОДНА РЕЧ
различитим
које су сликали талентовани
Еколошка секција
Поводом Дана школе одржане су бројне радионице. Учествовала сам у припреми и реализацији радионице еколошке секције. Секцију су водиле наставница биологије Татјана Чубрило и наставница географије Наташа Шуљан. Радионицама су поред наставника, присуствовали и чланови еколошке секције. Оно што је посебно значајно је да је она била отвореног типа, па је на тај начин пружена шанса свој деци да чују занимљивости о совама, као и да се опробају у квизу, да анализирају гвалице како би одредили шта је сова појела, као и да направе брошеве у облику сова. Радионица је овим активностима имала понешто за сваки узраст наших ученика. Школска сала је била пуна заинтересоване деце која су једва чекала да се опробају у новим вештинама сликања и украшавања. Деци је пружена могућност да развију креативност и да кроз игру и забаву науче нешто ново о природи као и најмодернијим електронским уређајима-роботима. Након наставе ученици ниже смене Основне школе „Вук Караџић“су радо дошли да учествују у занимљивим радионицама и самим тим подрже старије ђаке и наставнике. Свиђа ми се то што се наставници, директор школе и други запослени увек сете да организују неку активност у школи - био то маскенбал, игранка, таленат шоу, школски биоскоп или радионице као овај пут. Волела бих да се још више оваквих дешавања организује у школи. Надам се да ће убудуће тако и бити. Јана Ињац, VI-2
ТЕМА БРОЈА
ТЕМА БРОЈА Мали сајам науке Дана 7. новембра су се у нашој школи одржале радионице поводом Дана школе. Штандови су били постављени у фискултурној сали и били су отворени за све ученике и родитеље који су желели да их виде. Сваки штанд је представљао предмет или секцију и имао своју тему. На штанду инспирисаном хемијом налазили су се разноразни огледи. Уз помоћ наставнице хемије успели смо млађим ученицима да приближимо хемију као предмет и дочарамо лепоту хемијских огледа. Слично је било и на штанду физике, где су ученици показивали многобројне експерименте. Сви су се потрудили да на што занимљивији начин прикажу и пренесу оно што неке од ученика тек чека у старијим разредима. На оба ова штанда приказано је знање на завидном нивоу. Ништа мање интересантан није био ни штанд биолошких проучавања. Неколико ученика проучавало је „гвалице”- компактне куглице које се састоје од несваривих делова плена сове које она избацује. Сви су са дивљењем посматрали овај део експеримента где су, верујем, успут научили много нових чињеница о совама и њиховом систему за варење. Када је у питању уметнички део, он је приказан на два штанда. Први штанд нам је дочарао уметност оригамија - традиционалну јапанску вештину где се креирају разни облици од папира. Ту су ученици показали и вештину својих прстију. На другом штанду ученици су сликали јапанске мотиве и исказивали своје умеће на врло креативан начин. Највише ученика привукао је штанд роботике, један од најбољих начина за упознавање деце са светом модерних технологија. Кроз игру са роботима, ученици развијају вештине комуникације и уче се сарадњи на заједничким пројектима. Најважније од свега је да су деца заиста уживала у овоме и зато роботика представља одличан избор за развој и успех. Овај необично леп догађај био је занимљив за све нас, мислим да је ово био најбољи начин да се обележи Дан школе и надам се да ћемо у будућности имати више оваквих дешавања. Марија Цицовић, VII-2
Дан школе, радионица
Централна приредба поводом Дана школе је одржана 8.11.2023. године по 73. пут. Претходних дана су организоване многе радионице за ученике и родитеље тим поводом. Дана 7.11.2023. у сали за физичко наше школе, одржане су радионице из: физике, хемије, екологије, јапанског сликања, оригамија и роботике. Члан сам више секција, али тог дана сам учествовао у оној из роботике. Наставник технике и технологије Горан Гојков је водио ову секцију. Он нам је рекао да прво инсталирамо „Мејк блок” програм на наше телефоне, како бисмо могли да управљамо роботима. Задатак на тој радионици је био да уз
ТЕМА БРОЈА
помоћ њих играмо фудбал. Претпостављам да се наставник определио да нам прикаже рад робота кроз фудбал, јер је то игра коју сви познају и воле. Сам робот је у облику корњаче са четири точка, који има две „руке” уз помоћ којих може гурати лопту. Терен за фудбал је био сто налик оном за стони тенис, на чијим крајевима се налазио по један гол. Од присутних на радионици, поделили смо се у два тима од по три ученика. Сваки тим је имао задатак да управља својим роботом и да уз помоћ њега да гол супарничком тиму. Свака игра је трајала по четири минута, а победила је она екипа која је за то време дала више голова. Није било лако управљати роботом, због његових великих точкова и клизаве површине стола. Било је врло интересантно и занимљиво. Не зна се да ли су више уживали они који су учествовали у игри, или публика која је стајала около и навијала. Мени је било занимљиво учествовати на овој радионици, јер сам први пут управљао и играо фудбал роботима. Тог дана су се сви забавили на радионицама, неки играјући, а неки разгледајући изложено. Леон Петровић, VI-2
роботике
ТЕМА БРОЈА Ове године за Дан школе организоване су многе активности разних секција, а једна од њих је и хемијска. На малом сајму знања учествовали су седми и осми разреди са наставницом хемије. Свако је добио да ради неколико експеримената које смо за Дан школе презентовали нижим разредима. Моја другарица Милица и ја смо радиле експеримент с магнетом. Овај експеримент се изводи на следећи начин: метал који је у праху ставимо на папир и испод папира повлачимо магнет и тако се метал помера за њим. Већина је радила експерименте у пару, тако је било лакше да се експерименти успешно изведу. На другом хемијском штанду палили су магнезијум који лако оштећује очи ако се гледа у њега. Многима је било занимљиво паљење новца који се прво потопи у течност и стави у ватру на пар секунди, а новчанице не изгоре. Није све ишло по плану, један експеримент под називом „Дух из боце“ који је радила ученица 8. разреда је резултирао малом експлозијом, али то није изазвало превише пажње зато што се такве ствари у свету науке дешавају. Ране, лажне посекотине, одвајање јода и уља и воде су само неки од огледа. Густило и дестилована вода, ко би рекао да то може да привуче огромну пажњу… Када се густило и дестилована вода сједине, добије се занимљива смеса која мења своје стање из чврстог у течно. За фантастичан крај остављен је експеримент слоновска паста која такође експлодира и постаје наранџаста пена. Наставница хемије Милица Абрамовић се потрудила да то буде најбоље могуће одрађено уз звучне ефекте и добро осмишљен програм. Драго ми је што је све добро прошло и што се свидело ђацима и наставницима и нама ученицима, мислим да су сви били задовољни. Следеће године ћу опет учествовати и биће исто добро као и ове године, и боље! Илијана Живанкић, VII-2
хемијска секција
Дан школе -
ТЕМА БРОЈА Централни догађај прославе Дана школе, 8. новембра, био је као и ранијих година обележен свечаним програмом у фискултурној сали. Ове године смо уместо представе, игроказа, презентација и тематске приредбе приредили прави концерт који је обухватио различите музичке жанрове. Имамо школски хор и хорић који броје неколико десетина ученика и неколико одличних солиста. Они учествују на свакој свечаности. Међутим, ове године је први пут наступио и наш оркестар који смо назвали „Жеца и деца“ по наставнику Жељку. Наставник је са ученицима припремио пар песама које су извели те вечери. То су: химна „Слава Вуку“; „Јечам жела“, „Говори Господе“, „Je veux”, „Сећања и световања“ и „Рингишпил“. Песму „Сећања и световања“ хор и оркестар су извели заједно са њеним аутором Миланом Прунићем који је био гост вечери. Додељене су награде ђаку и спортисти генерације и награде Фонда Велики Тешин. Млађи ученици су са својим учитељицама такође припремили пар музичких нумера које су одушевиле публику. У великом броју присуствовали су родитељи, ученици, наставници, баке и деке. Сара Симић и Сташа Терзић, VII-1
Концерт за Дан школе
Вуков Основац 11 (март 2024) 9 АКТУЕЛНОСТИ Под слоганом „Велико срце деце Србије“, ученици Основне школе „Вук Караџић“ су са страшћу и ентузијазмом обележили Дечју недељу. Предлогом Ученичког парламента, организована је веома успешна хуманитарна акција у којој је сакупљан новчани прилог са циљем обогаћивања живота малих пацијената Дечјег одељења кикиндске болнице. Са радошћу и људском топлином ученици су прикупили средства за куповину не само играчака, већ и књига и одеће, у жељи да помогну пацијентима. Представницима болнице, запосленима на Дечјем одељењу, са посебном емоцијом је предата ова топла помоћ, уз најискреније жеље за брз опоравак њихових малих пацијената. Ова акција је показала да се величина срца мери способношћу да делите радост и пружите подршку онима којима је највише потребна. Велико хвала свима који су деловали и показали да је људскост у нашој заједници жива и здрава. Петар Гњидић, VIII-2 Хуманитарна акција Ученичког парламента Важност рециклаже Рециклажа је постала све важнија тема у савременом свету. Односи се на процес претварања отпада у поновно употребљиве материјале, чиме се смањује количина отпада који завршава на депонијама и штити се животна средина. Претходних година препознали смо значај рециклаже и предузели кораке ка унапређењу система рециклаже у земљи. Један од кључних фактора за успешну рециклажу је свест грађана о њеном значају. Свест о рециклажи се полако, али сигурно повећава. Организоване су кампање и едукативни програми како би се подигла свест о важности одвајања отпада и рециклирања. Грађани су све више информисани о врстама отпада које треба одвајати, као што су папир, пластика, стакло и метал. Постепено се мења став према отпаду и све више људи схвата да је њихов допринос рециклажи кључан за очување животне средине. Упркос свему наведом, то још увек није довољно, јер често ван насељених места видимо гомиле дивљих депонија. Само у већим и развијенијим градовима постоје канте за рециклажу, док их у мањим градовима и селима уопште нема. Морамо се угледати на развијеније земље, као на пример Швајцарску, где се сваки дан нека друга врста смећа баца; на пример: понедељком пластика, уторком папир итд. Или Аустрију где имају спалионице где се спаљује пластика и добија чиста енергија. Закључујем да, иако се све чешће у медијима говори о неопходности заштите животне средине, осим нас појединаца, потребно је да и држава помогне у решавању битних проблема везних за рециклажу и заштиту животне средине. Потребна су сигурно велика улагања, али би се она вишеструко исплатила. Михајло Маркуш, VIII-1
10 Вуков Основац 11 (март 2024) АКТУЕЛНОСТИ Пре него што је интернет постао саставни део свакодневног живота, деца су се играла напољу, градећи куће од блата и траве и играјући се мотача до заласка сунца. Вожња бицикала и играње по улицама били су главни извор њихове занимације. Ученици су користили књиге и библиотеке за истраживање уместо интернета. Измишљене приче и цртежи су настајали кредом по бетону. Одмор после школе значио је јурцање по дворишту и играње лоптом. Комуникација међу децом се од вијала лицем у лице, без друштвених мрежа и видео позива. Куцање на врата и позив на игру је био једини начин да се сазна да ли је неко код куће. Размена играчака и тајни су начини на које су градили пријатељства. Телевизори су били једини извор забаве док су цртани филмови улепшавали суботња јутра. Спортске игре на улици, као што су фудбал или вожња рошула, биле су незаменљив део детињства. Слободно време проводило се у истраживању природе, игрању и пустоловинама. Док је интернет променио начин на који деца расту и уче, сећања на време пре нета доноси осмех на лице оних који су одрасли у доба када су играчке биле физичке, а везе су се градиле уживо. Изложба под називом „Лета пре нета“ зато је и привукла пажњу свих ученика. Посетили смо музеј и упознали се са играма које су обележиле детињство наших родитеља. Занимљиво је било видети справе које су некад служиле за забаву: старе телевизоре, радио-апарате, флипер, џубокс. Куцали смо и поруке на старој куцаћој машини чији тастери нису осетљиви као тастатура. Делује невероватно, али и без нета смо се лепо провели. Софија Зирамов, VIII-2 Лета
нета
пре
Вуков Основац 11 (март 2024) 11 АКТУЕЛНОСТИ Дан
„Дани лудаје“ је највећа кикиндска манифестација. Ови 38. Дани лудаје су почели Играма са лудајом. Првог дана фестивала могле су се видети разне изложбе нпр: Графика и теракота, Парадигма дома, Лета пре нета... Вечерњим концертом легендарног виолинисте Стефана Миленковића, који је својим умећем одушевио публику, завршио се први празнични дан. Дан 2. Почео је чувеним Малим сајмом предузетника на ком су се могле видети дивне рукотворине, као и разне друге уметнине. То поподне је био карневал маскираних предшколаца који иду тргом у костимима са мотивима јесени и лудаја и позивају људе да им се придруже у шетњи. Увече је наступила YU група која је била изванредна и непоновљива. Дан 3. Ударни дан је била субота. Тог дана се догодио тренутак који неки људи чекају по годину дана, Банатски фруштук, најбоља храна из целе Војводине, коју човек може пробати. Тада је измерена и проглашена најтежа лудаја. Добијен је нови-стари победник и пехар је опет отишао у Мађарску. Победничка је била тешка „само“ 865,5 кг. Ове године уведена је и категорија најслађе лудаје. За ватрено вече су се побринули једна и једина Милица Павловић, некима познатија као „Краљица Југа“. У себи је донела у Кикинду нешто што само она има и направила је углавном млађој публици једно нарочито искуство, као и Саша Матић који је окупио публику свих узраста, а неке је то вече вратио пар година уназад. Дан 4. Последњи дан Дана лудаја, али не мање битан. Почело је такмичењем у гађању глинених голубова. Одиграо се и чувени Лудаја куп - такмичење у одбојци. Реализована је и 28. Ревија парадних запрега која је одушевила све који су је видели. Овај дан се завршио концертом групе Банда Дрвена. Ово су били најбољи Дани лудаје до сада. Само у Кикинди може да се организује овакав провод. Александар Попов, VII-1
лудаје
1.
Дани
ЖИВОТ ШКОЛЕ Поводом Светског дана толеранције који се обележава 16. новембра, чланови Ученичког парламента су реализовали радионице. Једна од радионица се звала „Културни сајам“ где су ученици презентовали државе које смо им доделили. Мој разред и ја смо презентовали Шпанију. Овај сајам је имао циљ да ученици упознају културе других држава. Чланови Ученичког парламента су радили пројекте на хамеру са првацима и причали им о појму толеранције. Чули смо како они виде толеранцију и шта је за њих толеранција. Пошто је већина њих први пут чула за толеранцију, мој другар Лука Ђенић и ја смо им кроз неколико примера објаснили. Рекли смо им да ја имам фиксну протезу, а Лука не, и да он мене не исмева због тога. Ја сам нижа од њега и он ме не исмева због тога. Лука има браон очи, а ја зелене и ја не мислим да је Лукина боја очију мање лепа од моје. Они су нам дали нека своја мишљења и искуства. Били смо изненађени колико су им одговори били зрели. Сетили смо се када смо ми били њихових година да се нисмо тако лепо изражавали. „Бацили смо се“ на рад пројекта са њима. Осмислили смо да свако од њих изабере омиљену боју темпере којом ћемо им обојити руку и отиснути је на велики црни хамер. Када смо завршили, залепили смо једно велико срце у средини са њиховим именима. На крају сам им показала готов хамер и питала их да ли би овај хамер био занимљив да су све руке исте боје. Сви су рекли да не би. Онда сам им рекла да зато треба да прихватимо супротности и мане јер без њих свет не би био занимљив. Успешно смо реализовали све што смо смислили и јако смо задовољни због тога. Наравно, желимо и да се захвалимо нашој педагогици која је била ту да нам помогне и да саслуша наше предлоге. Дуња Грбанушић, VIII-1
толеранције
Светски дан
ЖИВОТ ШКОЛЕ Тога дана фискултурна сала била је препуна. Учитељице су седеле на клупама поред ученика трећег и четвртог разреда, а ми смо стајали са друге стране сале. Први на реду за представљање свог рада били су ученици VIII-1. Они су презентовали Шпанију. Пројекат ми се много свидео и лепо су га представили. Највише ми се допало то што су припремили спортске игре и слаткише за ученике. Али је велика штета што нису имали времена да одиграју игре. Њихов пројекат ми је један од омиљених. Следећи на реду требало је да буду ученици VIII-2, међутим, сви су били прехлађени, па се нико није појавио. Верујем да је њихов пројекат о Румунији такође био одличан и права је штета што се са њим нисмо упознали. Онда је на ред дошао пројекат VI-1. Они су презентовали Кину. Пројекат је био фантастичан и мислим да су урадили одличан посао. Посебно ми се допало то што су нацртали област коју заузима Кина. Следећу државу презентовали су ученици VII-2. Тема је била Енглеска. Садржај пројекта је био одличан и он ми је такође један од омиљених. Након њих презентовао је VI-1. Мислила сам да нема толико ствари да се пише о Мађарској, али су успели да пронађу доста занимљивости о њој. Након њих је дошао ред на нас, VI-2. Држава коју су нама дали је Француска. Успели смо да пронађемо неке занимљивости и знаменитости у Француској, па смо се поделили ко ће који пасус да чита. Мислим да је пројекат био добар, а такође се надам да се свидело свима који су слушали нашу презентацију. Након нас ученици V-1 су нас упознали са Италијом. Нису баш много писали, али добро, сваки пројекат је посебан на свој начин. Затим је била презентација V-2, уједно и последња. Тема која је њима дата је Немачка. Њихов пројекат ми је био најомиљенији. Много ми се свиђају детаљи које су представили. Највише ми се свидело то што су направили карактеристичну храну од пластелина. Нина Чуданов, VI-2
толеранције
Дан
Интервју са Владиславом Петровић
14 Вуков Основац 11 (март 2024) ЖИВОТ ШКОЛЕ
Какав утисак је на тебе оставила основна школа? Основна школа је оставила веома позитиван утисак на мене. Ту сам провела дивне године свог живота и упознала врло добре људе. Током трајања осмогодишњег школовања сам се доста променила и психички и физички, те ћу је увек памтити по лепим успоменама и променама које сам имала током одрастања. 2. Да ли си још увек у контакту са другарима из разреда? Са другарима из разреда сам остала у добром односу. Са некима се чујем свакодневно и дружимо се често иако нисмо у истом одељењу или школи, а са некима се ређе чујем. Кикинда је мало место те их срећем често и увек волим да станем и поразговарам са њима. 3. Који ти је био најдражи предмет у основној школи? Најдражи предмет у основној школи ми је био српски језик и књижевност. Заволела сам га још код учитељице, а у вишим разредима сам се опробала у такмичењу из граматике и остварила одличне резултате. Заволела сам га такође због моје наставнице Бранке Стојковић која ми је приближила овај предмет и помогла ми да остварим сјајне резултате. 4. Шта је за тебе био највећи изазов током основне школе? Највећи изазов током основне школе ми је био баланс школе, спорта и дружења. Желела сам да се дружим, тренирам и да имам добре резултате у школи и на такмичењима у исто време. Баш зато је организација врло битна, сматрам да свако дете треба да се дружи и да буде физички активно а да при томе не изостави учење. 5. Да ли си имала времена за дружење? Да, као што сам рекла, била ми је потребна добра организација да бих избалансирала учење и дружење. Из основне школе носим дивне успомене са другарима и то су ми једне од најдражих досад. 6. Чиме би се ти волела бавити када одрастеш? Тренутна жеља ми је да једног дана постанем геолог и завршим Рударско-геолошки факултет, али с обзиром да нисам скроз сигурна и да ме занимају и друге науке, уписала сам Гимназију да бих имала довољно времена да размислим и донесем праву одлуку. 7. Шта би поручила следећем ђаку генерације ? Следећем ученику генерације бих поручила да се не нервира око малих ствари, да ужива још ових пар месеци до пријемног испита и желим му/јој сву срећу у даљем школовању! Уна Симић, V-1
1.
После
- Осећај је истовремено леп и помало необичан, јер имам
на сат.
Колико сте дуго радили у овој школи? - У школи „Вук Караџић“
Вуков Основац 11 (март 2024) 15 ЖИВОТ ШКОЛЕ
радног дана,
наше школе Нада Јаковљевић почела је новембар
новој улози. Енергија са којом је приступала деци и послу остаће запамћена, а сигурно јој неће недостајати ни убудуће. - Шта се највише променило од када сте отишли
Након емотивног последњег
учитељица
у
у пензију?
више времена него иначе, нема журбе ни
сам од почетка своје каријере, тј. пуних 40 година. Од 1983. године. - Како бисте описали свој пут учитељице? Који су били врхунци и изазови током каријере? - Пут није био нимало лак, али је био узбудљив и изазован. Као почетник суочила сам са разним проблемима, великим бројем ученика у одељењу, неискуством, страхом да све буде у реду, али је свака година донела више сигурности и самопоуздања. - Како сте се прилагођавали различитим генерацијама ученика током година? Јесу се промениле потребе и интересовања ђака? - Учитељ мора бити флексибилан и прилагодљив новим генерацијама и трендовима, али увек мора задржати свој став по питању учења и васпитања. Са децом сам увек била отворена и спремна на шалу и забаву када осетим да им треба тога, али зато они знају да узврате својим вредним радом. - Како сте изградили подршку и сарадњу са родитељима ученика? - Са родитељима и децом сам увек имала искрен и отворен однос, није било забрањених тема и прећуткивања. То су родитељи препознали и увек смо лепо сарађивали у корист деце. - Да ли постоји неки тренутак или догађај током Ваше каријере који сматрате посебно значајним или инспиративним који бисте поделили са нама? - Има пуно лепих тренутака који су остали у мом сећању, не бих могла да наведем само један. - Да ли имате савет или поруку за будуће учитеље или оне који улазе у образовни систем? - Као и сваки други посао, морате га волети, имати пуно разумевања, воље и стрпљења. Захваљујемо својој учитељици на издвојеном времену и желимо јој здраву, дугу и срећну пензију. Ива Абрамовић, VIII-2
гледања
-
40 година рада
Ђорђе
смо се да саслушамо свачије мишљење и предлог. Било нам је веома занимљиво. Забављали смо се тражећи многе занимљивости о Француској која је једна од најлепших
Вуков Основац 11 (март 2024) 16 ЖИВОТ ШКОЛЕ Толеранција је веома важна за наше друштво. Бити толерантан значи прихватити различитости и поштовати свако људско биће. Поводом Дана толеранције моји другари и ја смо добили задатак да презентујемо државу Француску. Једногласно смо се договорили да радимо пројекат код Ђорђа. Састали смо се Јана Ињац, Марко, Михајло, Иван, Јована, Нина, Јана Латковић, Андреј,
држава у свету позната по Ајфеловом торњу, музеју Лувр у ком се налази слика Мона Лизе, Тријумфалној капији и многим другим знаменитостима. Много смо научили истражујући о овој
Свако је дао неки свој допринос раду који смо представили нашим млађим другарима. Потрудили смо се да им учинимо презентацију још занимљивијом тако што су дечаци обукли тегет-беле мајице на пруге, а ми девојчице смо носиле беретке. Млађи ученици су били одушевљени. Радећи на овом пројекту схватила сам да је тимски рад веома битан. Треба дати сваком прилику да искаже своје мишљење, а то и јесте најбољи пример толеранције. Хана Фазекаш, VI-2 Преко
толеранције
и ја. Док смо радили, трудили
теми.
Француске до
Кол'ко вреди бака?
Свако зна за баке,
Старе су, ал' јаке.
Помислимо на секунду…
Кол'ко оне вреде?
Вреде пола света
И Грахамов број година.
Мислим да свакој баки
Песма би ова годила!
Помислимо на секунду…
Шта све оне праве?
Праве две торте по дану
после тога праве саламу! Праве
тугу забораве.
моји, Божић је стигао!
Док се санкају и грудвају, Деца Божић дочекују.
Јелке се ките, Лампице се пале, Док са
Вуков Основац 11 (март 2024) 17 ЛИТЕРАРНИ КУТАК Академско друштво за неговање музике „Гусле”, за некога само још једно место за очување игре, музике и обичаја, а за мене нешто још више… То је посебно место. У АДЗНМ „Гусле” постоји много секција: осим фолклорне, ту је и тамбурашка, женска певачка група… Она има богату традицију у неговању фолклора и очувању народних ношњи из разних крајева. Па није ни чудно што су Гусле стални учесници на домаћим као и међународним фестивалима… Освајачи многих награда. И док многи одлазе тамо како би научили да играју фолклор и испунили своје слободно време, мене ово вуче много више од тога. Тамо сам стекла пуно правих пријатеља. Гусле су ме научиле да се радујемо међусобно свим нашим успесима, тешимо једни друге када је то потребно, да се разумемо само кад се погледамо. Уживамо док смо на пробама, озарени када изађемо на бину пред наступе и најсрећнији на журкама које следе после. То је једна читава бајка од дружења. А тек наши тренери; то нису само наши инструктори, већ људи који преносе своје знање уз игру, смех и радост. Они чак разумеју и све наше несташлуке, а увек нас паметно посаветују да све постижемо вољом, снагом и добром енергијом. АДЗНМ „Гусле” су за мене место које ми поправи дан и кад уђем некако тужна, увек изађем са осмехом на лицу. Маша Ердељан, VIII-1 Лепоте фолклора БОЖИЋНА БАЈКА Сва деца воле Кад звона зазвоне, Радост да објаве, А
Драги
Пахуље
неба беле
се нижу,
Са Северног пола да стигне, Поклоне донесе, и срећу разнесе!
Поповић,
Деда Мраз се жури И санкама јури
Нађа
V-2
И то сваког
Шта оне све знају? Знају много ствари, Ал' исто знају да… Што сигурно свако зна, Колико је два плус два! Марко Блажић, V-2 БРОЈЕВИ Бројевни низ се само ниже, Као на леду да се клиже… Ниже се ниже и забавно клиже. Из десетке у стотину, Из стотине у хиљаду, Па из хиљаде у милијарду… Тако све дуже и дуже, Као да се пење уз неко уже. Бројевни низ се само ниже, Као на леду да се клиже. Ниже се и ниже забавно, Ниже се непрестано. Нађа Поповић, V-2
И
бесконачно љубави,
дана! Помислимо на секунду…
Трагајући за занимањима која би
интересантна мојим вршњацима,
у библиотеку. Тамо сам пронашла Слободана Томића који је радо говорио о свом послу.
1. Колико дуго сте библиотекар? - Радим у Народној
2. Зашто сте се одлучили баш за овај посао? - Од кад знам за себе волео сам књиге. Искрено говорећи прва љубав били су стрипови које сам обожавао. После средње школе уписао сам Филолошки факултет и неколико година касније постао професор српског језика и књижевности. Док сам студирао, радио сам у највећој
18 Вуков Основац 11 (март 2024) ИНОВАЦИЈЕ
била
нисам могла да не завирим
„Јован Поповић“
библиотеци
12 година.
књижари у Београду. Вративши се у Кикинду радио сам као професор у основним школама. Посао у библиотеци је дошао случајно и заволео сам га. Иначе, библиотека ми је као друга кућа, у коју сам долазио од раног детињства. Необично је што сада радим у просторији у којој сам некада спремао испите док сам студирао. 3. Шта се деси када неко не врати књигу? - Пре свега, ми верујемо нашим члановима и са њима имамо пријатељски однос. Дешава се да неко заборави да врати књигу, а наш је посао, између осталог, да те кориснике подсетимо на постојање рока за враћање књига. У библиотеку долазе културни људи, добрих намера и жељни знања са којима се све врло лако договоримо. 4. Како треба да се понашамо када уђемо у библиотеку? - Библиотека је храм знања, а у храм се улази са поштовањем! Знање је тежња паметних људи, а паметни људи се међусобно поштују и цене. Дакле, у библиотеци будите добронамерни, ту седе библиотекари који ће се трудити да вам одговоре на свако ваше питање и да вам помогну у сваком смислу. Немојте бити гласни јер неки људи уче. 5. Да ли је бити библиотекар лако? - Не знам да вам одговорим на то питање. Мислим да преданим радом сваког дана постајемо бољи у послу који обављамо. За себе могу да кажем да са уживањем радим свој посао, а када нешто волите, онда ништа није тешко. 6. Која вам је омиљена књига? - Има их неколико, али издвојићу: Хомерову „Одисеју“, „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића, „Сеобе“ Милоша Црњанског, „Мајстора и Маргариту“ Михаила Булгакова... 7. Да ли читате књиге у току радног времена? - Наравно! Замислите да радите у фабрици чоколаде, а да не смете да пробате ту чоколаду коју производите. Међутим, не могу да читам пуно јер постоје разни послови које морам да обавим. Посао је увек на првом месту, а нађе се времена да завирим и у неку књигу како би је препоручио читаоцима. Милица Ресановић, VI-1 Интервју са библиотекаром
са
2)
1) Добар
2)
месечно на послу.
3) Шта је најтеже, а шта најлепше у овом послу? Најтеже ми је то што нисам са породицом, а
4)
Интервју са
Вуков Основац 11 (март 2024) 19 ИНОВАЦИЈЕ
је и да ли је стресан посао возача? Које изазове доноси и да ли је посао који омогућава упознавање разних земаља? О томе разговарамо са Николом Вујовићем који је запослен у „ББ трансу“.
Интервју
возачем Колико
дан. Колико година радите овај посао? Овај посао радим око 18 година.
проводите
Колико времена
на послу? Проводим око 23 дана
најлепше то што видим много лепих ствари по европским земљама.
Да ли сте одувек желели тиме да се бавите? Да, одувек сам желео тиме да се бавим. Као мали сам имао камионе и имао сам много играчака камиона. То ме је мотивисало да се бавим овим.
Да ли бисте препоручили млађима да се баве овим послом? Препоручио бих свима који воле авантуре да се баве овим послом. 6) Да ли се десило нешто чудно у току каријере? Чуда се дешавају у овом послу, путовања су увек занимљива. Теодора Бугарски, VI-1 Ученици основне школе често су у недоумици чиме желе да се баве, где виде себе у будућности. Вођени таквим размишљањем одлучили смо да интервјуишемо људе различитих занимања. Једна од оних која ће нам приближити свој посао јесте Драгана Дунаров, запослена у Хемијској школи као лаборант.
Добар дан. Колико година радите овај посао? Овим послом се бавим око четири године.
5)
1)
Колико времена проводите на послу? Дневно радим четири сата,
Шта је најтеже, а шта најлепше у овом послу? Најтеже је то што лабораторија има штетних супстанци које испаравају, а најлепше је то што радим различите анализе. 4) Да ли сте одувек желели тиме да се бавите? Да, одувек ми је то занимање било интересантно. 5) Да ли бисте препоручили млађима да се баве овим послом? Препоручила бих пошто је занимљиво, ново и увек се може истраживати. 6) Да ли се десило нешто чудно у току каријере? Доказивање тачности резултата кроз неке анализе или огледе је увек чудновато и интересантно. Марлена Живковић, VI-1
3)
лаборантом
Нова-стара сала
20 Вуков Основац 11 (март 2024) ИНОВАЦИЈЕ Крајем 2023. године у нашој школи је реконструисана сала за физичко. Због потребе да наши ученици имају што боље услове за бављење спортом као и да простор у ком се одржавају приредбе у школи и разне друге манифестације што боље изгледа, окречена је сала за физичко и замењени су прозори. Наша школа је необична због тога што се ова сала налази на првом спрату. Како зграда није грађена са планом да буде школа, само овде је било могуће издвојити простор за вежбање. Незгодно је што каткад спортске активности ометају рад у неким кабинетима. Није велика, али задовољава све потребе ученика школе. На часовима физичког се раде различите вежбе, играју се одбојка и кошарка, а такође се организују и приредбе за Дан школе, за пријем првака, организују се и заједничка гледања важних утакмица наших репрезентација у разним спортовима. Ово је још једна од многобројних реконструкција које су урађене и којих ће бити и у будућности како би ученици наше школе имали што боље услове за рад и боравак у школи. Зграда школе је под заштитом државе и зато је тешко изменити било шта, а да се изглед не наруши. Филип Рељин, VIII-1
за
васпитање
физичко
Изградња
ИНОВАЦИЈЕ Наша школа је учествовала на конкурсу за доделу признања „Школа пријатељица биљака и животиња“ који је расписала организација „Орка“. Ученици различитих разреда показали су да су пријатељи природе, биљног и животињског света и организовали су еколошку акцију током октобра. У оквиру акције, ученици ниже смене су израдили и поставили кућице и хранилице за птице у дворишту школе. Ученици петог разреда су се одлучили за нешто другачији пројекат-изградњу хотела за инсекте. Напунили су га природним материјалима попут шишарки, гранчица, маховине, лишћа, кора дрвета и сличног. Ученици су га поставили на сунчаном месту у дворишту школе. Сада је то дом многим врстама инсеката. Васил Ронто, V-2
за инсекте
хотела
Пут у Зрењанин
трећег и четвртог разреда. Аутобуси су били чисти и удобни.
22 Вуков Основац 11 (март 2024) ПУТОВАЊА
Крајем октобра за ученике од првог до четвртог разреда организован је одлазак у Зрењанин. Ишла су два аутобуса. Полазак је био у 9, а вратили су се у 15 часова. Било је много заинтересованих ученика. У једном аутобусу
шапе“, а трећи и четврти разред „Велике авантуре мачке Ру“. По њиховим речима филм о мачки Ру је био прилично тужан, а Патролне шапе мало срећнији, али такође емотиван. После филма остали су у тржном центру Биг, и посетили су Дис и Кенгур. Ту је било много продавница, а ишли су и нешто да поједу. Купили су кокице, сладолед, играли су се на игралишту где им је било лепо и занимљиво. Шетали су тргом и било је забавно. Сви су рекли да би опет ишли у Зрењанин јер је један од лепших градова Србије. За све је ово била велика авантура, поготово за прваке јер је ово њихова прва екскурзија. Све у свему, било је незаборавно! Јована Бајин и Христина Петровић, V-1 Овог лета сам била у Алањи, једном од најпознатијих летовалишта у Турској. Видела сам много занимљивости и пробала сам много тога. Прво сам се осећала узбуђено и срећно кад сам чула да идемо тамо. Путовали смо авионом и после аутобусом. Нисам могла да дочекам да се окупам у Средоземном мору. Сваки дан сам била у води по четири сата и пливала, па су родитељи морали да ме терају да изађем. Тамо сам купила врло добре наочаре за роњење. Пошто је вода била чиста и прозирна, лако сам прегледала и истраживала морско дно. Није то једино што сам радила: возила сам скутер на води, летела сам змајем, спустила се зип-лајном. Тамо је храна била врло укусна и избор хране је био велик. Пробала сам чувени сладолед из Турске. Познат је по томе што се продавац шали с тобом, прво ти не да сладолед. Укусне су биле и баклаве, најпознатији турски колач. Са породицом сам обишла Алању, која важи за једно од најпознатијих летовалишта у овој Земљи. Посетили смо њену знаменитост, Црвену кулу, а до ње смо се возили жичаром. Било ми је врло лепо у Алањи и препоручујем свима да је посете. Јована Петровић, VI-2
из Турске
су били ученици првог и другог, а у другом ученици
У аутобусу су певали, играли се, цртали… Стигли су у 10 часова. Први и други разред су гледали анимирани филм „Патролне
Репортажа
Студијско
Вуков Основац 11 (март 2024) 23 ПУТОВАЊА Сајам књига Сајам књига одржао се октобра, 2023, у Београду. Био је велики одзив како младих тако и мало старијих посетилаца. Пуно домаћих, а и страних издавача изложило је своје књиге. И ми смо са школом посетили Сајам књига. Били смо пријатно изненађени колико је све лепо било, креативно и шарено. Пуно сликовница, стрипова, разноразних књигабило је за сваког по нешто. Могли сте обезбедити леп поклон и себи и другима. На сајму нам је било лепо и занимљиво. После сајма посетили смо тржни центар „Ушће“. Био је ово један незабораван дан. Дуња Старчевић, V-1 Регионални центар „Душан Васиљев”, који се налази у нашем граду је организовао студијско путовање на Златибор, са излетом у Босну и Херцеговину, као награду за најталентованије полазнике. Првог дана смо на путу до Златибора обишли конак породице Карађорђевић, уз стручног водича. Након дивне посете конаку, упутили смо се до цркве Светог Ђорђа на Опленцу, која ме је посебно фасцинирала маузолејом у којем се налазе гробови Карађорђевића. Након тога смо се вратили у аутобус и уз мало дуже путовање, које ми није сметало јер је аутобус био пун талентоване деце која размењују различита интересовања, коначно смо стигли на Златибор, отишли смо на вечеру, а затим су нас сместили у собе. Следећег дана смо доручковали, потом се запутили у Босну и Херцеговину, видели смо Андрићград, те чувену ћуприју која се налази на реци Дрини. Овај град ме је фасцинирао својом архитектуром, као и погледом на реку. После лепе шетње кроз Андрићград и времена за себе, отишли смо назад на Златибор. Ту нас је сачекао рад са менторима, где смо разговарали о области за коју смо се определили. Последњи дан смо се провели као да нам је последњи дан живота, живели смо га као најбољу верзију себе и дружили се као да нам је то последњи пут. На путу за Кикинду смо свратили у Стопића пећину која је била огромна. У овој пећини су се могли видети сталактити и сталагмити као и базени које је створила природа, али је било такође и јако хладно. Ово путовање никад нећу заборавити, јер је ово било нешто најлепше што ми се могло десити. Александар Попов, VII-1
путовање
2023
Мина
у Петници
Ученица наше школе, Мина Радивојша, ове године посетила је Петницу. Мина је радо поделила своје искуство са мном, а ја сам сазнала нешто више о томе. Петница је научно-истраживачка школа у којој се проучавају различити начини рада и учења. Она је у њој боравила од 18. до 25. октобра. Имала је физику, биологију, хемију и географију од предмета које већ има у школи и остале као што су археологијa, астрономија, aстрологијa, геологијa, предавања о биомедицини, дизајну, астрофизици, науци и језику. Предавања су им трајала готово цео дан, од 10 ујутро до 11 увече уз кратке паузе за ручак и вечеру. Држали су их ментори који су били узраста од 18 до 25 година.
24 Вуков Основац 11 (март 2024) ПУТОВАЊА
Они
прилагоде ученицима, да им помогну и да им улепшају боравак у истраживачкој станици. Тамо су примењивали различите методе рада, ишли су на терен у пећину, на језеро, на планину, у лабораторију, библиотеке и слично. Програм је био да се ученик Петнице сваког дана испроба у свакој области. Мина се определила за физику и о њој на крају писала рад, али је такође учествовала у свим осталим радионицама. Мина је презадовољна и срећна је јер је научила свашта ново и јер је упознала децу широм Србије која су боравила са њом. Било је и деце из Црне Горе. Она би свима препоручила да посете Петницу и испробају све могућности које она пружа. Минино искуство свакако је мотивишуће за све наше будуће осмаке, а нама који смо пропустили да доживимо нешто овакво, сада изазива кајање и потребу да се укључимо у рад Петнице у средњој школи. Дуња Савић, VIII-1
су се трудили да се
Вуков Основац 11 (март 2024) 25 ТАКМИЧЕЊА Мој тим и ја (Давид Мохачи, Михајло Миланов, Зоја Деспотовић) смо се окупили испред Културног центра 24.11.2023. Наша мисија је била да тог дана након такмичења са поносом одемо у школу са освојеним првим местом. Као што је већ познато - традиција је да се сваке године у нашем граду одржава такмичење у знању о совама. У свет тајни о совама увела нас је наставница Тања Чубрило. Невероватно је да су од целог света сове одабрале да проводе зиму баш овде, у Кикинди! Већ испред центра се видело велико узбуђење, весели, али нервозни жамор изабраних такмичара је то доказивао. Ушли смо, дали су нам времена да се раскомотимо и (без успеха) опустимо. Неколико минута од нашег доласка први круг такмичења је кренуо. То је био тест о совама. После тога смо ишли да послушамо кратак говор Милана Ружића, председника удружења за заштиту птица, па смо се поделили у групе да бисмо пребројали сове. Видели смо чак 200 сова ушара у центру града! Након тога вратили смо се у Културни центар. Очекивали смо резултате. Када смо ушли, била је мукла тишина, сви су ћутали и као да су се молили у себи да успеју. Нисмо чули ништа осим реченице која је најављивала 4 најбоља тима. Прошли смо! Четири најбоље екипе биле су из школа Свети Сава, Иво Лола Рибар, Јован Поповић, и наравно, ми. Онда смо прешли у халу Партизан, где су били постављени изложбени штандови сваке школе. Неки су организовали игре, неки су имали украсе, а неки су бојили лица. Сместили смо се у средину сале и почео је други круг такмичења који је био невероватно забаван, али и поприлично тежак и неизвестан. Одговарали смо на питања, тимови су се међусобно договарали, обично би бар неко од нас знао тачан одговор. На крају смо успели да освојимо највише поена и самим тим смо освојили прво место са чеком за нашу школу! Ипак се све наше спремање и учење исплатило! Драго ми је што сада знам више о тим необичним бићима која су изузетно занимљива и корисна. Зоја Деспотовић, VI-1
Совембар
26 Вуков Основац 11 (март 2024) Наши
на фудбалској утакмици Србија – Црна Гора У уторак 17.10.2023. године одиграла се фудбалска утакмици између репрезентација Србије и Црне Горе у Београду. Ученици седмог и осмог разреда наше школе имали су велику част да присуствују овој утакмици. Ишло је педесеторо ученика! Из Кикинде смо кренули у Београд око 17:00 часова, а атмосфера у аутобусу је била права спортска и навијачка. Стигли смо на стадион „Рајко Митић“ у Београду и сви смо били одушевљени његовом величином и изгледом. Неки од нас су већ раније били на овом стадиону, а већина ученика је први пут имала прилику да буде на овако великом стадиону. Играчи обе репрезентације су излазили и уз звуке својих химни стајали на терену. Публика је устала и било је веома свечано. Утакмица је била напета. Наша репрезентација дала је први гол, Црногорци убрзо изједначавају резултат! Ми смо у другом полувремену повели са 2:1 а навијачи су изазвали сукоб. То је кратко трајало, али нам је утицало на расположење. Утакмица је завршена резултатом 3:1 за нас и ми смо славили на трибинама! Кући смо се вратили пуни утисака и надамо се да ћемо ускоро поново са школом ићи на неку утакмицу. Милош Станић, VII-1 СПОРТСКИ ЖИВОТ
ученици
Структура листа
Уводна реч износи размишљање о теми броја или значајној актуелности. Тема броја садржи текстове посвећене одабраној теми.
Актуелности прате важна дешавања у
школи, граду и ширем подручју.
Живот школе нам представља функционисање дела уходаног школског система.
Путовања доносе извештаје, репортаже, путописе са излета, екскурзија, школа у природи.
Иновације упознају са искорацима у
школском животу који се чине да би га побољшали и оплеменили.
Литерарни кутак нам представља литерарне радове.
Такмичења бележе значајне резултате на такмичењима и смотрама.
садржи
Нови Сад 373.3/.4(497.113)
ВУКОВ основац : часопис ученика ОШ „Вук Караџић” Кикинда / главни уредник Бранка Стојковић. - Год. 1, бр. 1 (2017)- . - Кикинда : ОШ „Вук Караџић”, 2017- (Кикинда : БИС).Илустр. ; 30 cm
Доступно и на: http://osvukki.edu.rs/.Два пута годишње. - Је наставак: Основац (Кикинда) = ISSN 2683-4707
ISSN 2683-4715 = Вуков основац
COBISS.SR-ID 332056071
Редакција:
Јована Бајин, V-1
Христина Петровић, V-1
Уна Симић, V-1
Дуња Старчевић, V-1
Марко Блажић, V-2
Нађа Поповић, V-2
Васил Ронто, V-2
Теодора Бугарски, VI-1
Зоја Деспотовић, VI-1
Марлена Живковић, VI-1
Милица Ресановић, VI-1
Јана Ињац, VI-2
Јована Петровић, VI-2
Леон Петровић, VI-2
Хана Фазекаш, VI-2
Нина Чуданов, VI-2
VII-1
Станић, VII-1
Терзић, VII-1
Живанкић, VII-2 Марија Цицовић, VII-2 Дуња Грбанушић, VIII-1
Ердељан, VIII-1
Маркуш, VIII-1 Филип Рељин, VIII-1
Дуња Савић, VIII-1
Ива Абрамовић, VIII-2
Петар Гњидић, VIII-2 Софија Зирамов, VIII-2
Стручна редактура: Бранка Стојковић и
Tања Баба Стојановић
Лектура и коректура: Тања Баба Стојановић
Редактура превода: Весна Маринков, Драгана Вукашиновић, Драгица Симић
Техничко уређење:
мр Владимир Крстић
Контакт:
ОШ „Вук Караџић“ Кикинда 23300, Генерала Драпшина 3
Тел/факс: 0230/ 422-130
Тел: 0230/ 437-417
karadzicki@mts.rs Александар Попов, VII-1
Основац 11 (март 2024) 27
Вуков
Спортски живот доноси новости са спортских
такмичења.
ОШ „Вук Караџић“ Година
првог и другог полугодишта
године. Издавач ОШ „Вук Караџић“, Кикинда За издавача Иван Пантелић, директор школе Главни уредник Бранка Стојковић
уредник Иван Пантелић
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске,
Разно
занимљивости и најаве. Вуков Основац: часопис ученика
VIII, број 11 (март 2024) Излази на крају
текуће школске
branka.stojkovic78@gmail.com Одговорни
karadzicki@mts.rs
Горан Гојков Дизајн часописа и идејно решење логотипа:
Сара Симић,
Милош
Сташа
Илијана
Маша
Михајло
