настави пут до „Темпла". То ти је, Мурате, добар знак, одличан. И њега су звали ф и л м с к и м хохштаплером, јер на путу до доброг ф и л м а није штедио ни себе нити своју околину. Шиба је подробно описао мој сусрет са сниматељем и опсервације о немогућем. Већ сутрадан Мурат је рекао Сенки: - Узми паре из касе узајамне помоћи, ја ћ у вратити од тринаесте плате, м о р а м о м у купити тај апарат и те лампе! Два дана касније, у мојој соби су, на сталцима, стајале двије округле фотографске лампе. Када је то видио, сљедеће вечери, Јусуф Камерић, директор Комуналног предузећа, рекао је Мурату: - Мутице, свака част, твој син зна шта хоће. То уопште није било тачно, али је јако добро звучало. Ја нисам још имао појма шта желим, гдје ћу, али м и је ова расвјета и овај апарат, све то заједно, давало неку важност и тежину. То се могло мјерити са оним „Титаником" којег сам направио у првом разреду. У школи су, не знам како, сазнали да ћ у радити први аматерски ф и л м у Кино-клубу „Сарајево". Док смо на одмору у школском wc-y пушили, један ђак м и је рекао: - Оде ти Куста у ф и л м с к е раднике!? Мајке ти, ако видиш Неду Арнерић, реци јој да имаш друга који се нуди да буде ђаба каскадер са њом у кревету, ха, ха! Осјетио сам да м и завиде и није м и то сметало. Због тога што сам знао да се мој живот покренуо са критичне тачке која се звала Нико!
108
I миш
ТРЧИ ПОЧАСНИ
КРУГ