Bukarski-Lugje na koi ne im se otvara padobranot

TEMPLUM

Urednik na edicijata: Nikola Gelevski Grafi~ko ureduvawe i dizajn: To~kaTM Templum, adresa: Kliment Ohridski 15, 1000 Skopje www.templum.com.mk templum@mt.net.mk

Дигиталната верзија на оваа книга е објавена според условите на лиценцата на Криејтив комонс Наведи извор -Некомерцијално 2.5 Македонија Можете: • да споделите – да умножувате, дистрибуирате, јавно да го прикажувате или јавно дигитално да го прикажувате делото • Преработка – да го адаптирате делото Под следните услови: Наведи извор. Морате да го наведете изворот на ист начин како што тоа го направил авторот или давателот на лиценцата (но не на начин кој би сугерирал дека тие ве поддржуваат вас или вашето дело). Некомерцијално. Не смеете да го користите ова дело за комерцијални цели. Во случај на понатамошно користење или дистрибуција морате на другите јасно да им ги дадете до знаење условите под кои е лиценцирана ова дело. Најдобар начин за да го направите тоа е да поставите врска до оваа веб-страница. http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.5/mk/ • Секој од горенаведените услови може да биде поништен ако добиете дозвола од носителот на авторските права.

• Ништо во оваа лиценца не ги нарушува или ограничува моралните права на авторот. Горенаведеното на ниту еден начин не влијае врз законските ограничувања на авторските права.

Blagodarnost do Komercijalna banka AD, koja go pomogna dodeluvaweto na nagradata “Novite!”

CIP - Katalogizacija vo publikacija; Nacionalna i univerzitetska biblioteka „Kliment Ohridski”, Skopje 821.163.3-32 BUKARSKI, ALEKS Lu|e na koi ne im se otvora padobranot / Aleks Bukarski Skopje : Templum, 2006. - 197 str.; 18 sm. - (Biblioteka Katapult; kn. 2) ISBN 9989-902-97-6 COBISS.MK - ID 67864074

k n i g a

2

Lu|e na koi ne im se otvora padobranot ALEKS BUKARSKI

raskazi

T E M P L U M Skopje, 2006

SODR@INA: NA PRIMER: PREDGOVOR BITOLSKA FAZA Zaqubeniot superheroj Lu|e na koi ne im se otvora padobranot Cve}e Tri svetli likovi Farina Ku~ebrka~ Vo ~est na Bureko Koj si ti da kritikuva{ mlad ~oveku ZPO Bt krimi fik{n

:15: :26: :37: :49: :68: :80: :94: :100: :109: :120:

SKOPSKA FAZA Alternativna `enska Kade e to~kata, da go ebam!

Zastavnikot odi vo penzija Adolescentski faker Palestinska no} Tanc so brzosmrtkite Vikend na gladot

:133: :144: :153: :159: :165: :175: :184:

Drago dete vo razvoj, pisatelu so ne­dos­ti`na ambicija, skoka~u na stap so pre­vi­soko postavena pre~ka, devoj~ence so }ibrit~iwa za~udeno zagledana vo zippo, Ti, kako zatapen otvara~ na Eva kon­zer­va re`e{ po na{iot intelekt, kako az­besten fakel sveti{ po patot po koj ni­koj ne trga, vodi{ vo kompilaciski ra­ko­tvorbi, ti Glorijane na umot; goltni; Mir­no; Stalo`eno; Pogledni okolu sebe; Sam, ogor~en, nerealiziran.(U pi~ku ma­terinu nekade, god. 2053) eden od mnogute Nostradamusi

Likovite i nastanite se plod na imaginacijata na avtorot i nemaat nikakva vrska so li~nosti od re­­­alnosta. Sekoe sovpa|awe e slu~ajno i nenamerno itn. itn.

NA PRIMER: PREDGOVOR

EVANGELIE SPORED ALEKS BUKARSKI: UMRENI LU\E

stravot gi opi{uva, obezli~uva, obezvrednuva. se pla{at da ka`at {to navistina mislat ako nekoga{ si go zadadat toj duhoven luksuz i toga{ deluvaat zbuneto, upla{eno, nesigurno, se krijat zad zavieni formi na izrazuvawe, bladaj}i go izbegnuvaat ednostavnoto, ~istoto, iskrenoto. ne veruvaat vo niedni ideali! istrenirani se sme{no da im pa|a toj zbor. znaat samo da kvi~at i samo da kukaat, vo op{toto kukawe si baraat prijatel kuka~, da kukaat zaedno taka do beskraj. rano se otka`uvaat, posle eden posilen {amar, makar i figurativen, se raspla~uvaat, se `alat, baraat ne~ija pregratka i banaliziraat kolku `ivotot ili realnosta e surova. ni{to vpe~atlivo nema vo niv, nema `ar, se prepu{taat na evtin hedonizam, dozvoluvaat vremeto da gi pogazi, u{te ne taka oformeni, razvieni, izdignati se ve}e uni{teni kako li~nosti. eden lo{ komentar koj ne e po nivna merka, eden zvuk ili {epot ne po niven sluh gi turka vo dlaboka depresija. slabi se, kukavi~ni, podlo se krijat zad tu|i imiwa, psevdonimi, `ivoti, nikoga{ so svoeto, vistinskoto, li~noto JAS. za niv sakaat nekoj drug da krvari i nekoj drug da se bori, spremni duri se da im go dadat svojot glas i gaz iako se svesni deka potoa }e bidat gadno izebani. sakaat i o~ekuvaat da bidaat izla`ani, samo da se potvrdi nivnata odamna vkoreneta pomirenost so rasporedot na ne{tata.

: :

:10:

sakaat da dojde po “nivno”, ili barem po ona {to gi naterale da go zemat kako “nivno” - onie drugite. duhot im e mrzliv, spremni se za poinakvo razmisluvawe samo deklarativno, naizust gi znaat site demokratski principi, a vo su{tina se zakoraveni diktator~iwa i im e dovolna {aka vlast za da bi po~nale so zabrani, kladi i gilotini. stavot im strada od nepopravliva infantilnost od tipot “ili si so mene ili protiv mene”. kritika i mislewe ne im e potrebna osven ako ne e vo nasoka na nivnata samopotvrda. ne kreiraat apsolutno ni{to, nemaat doblest da napravat niedno delo, kreacija vo bilo kakva forma, so stav da go poddr`at ili so verba da zastanat zad nego. ja posakuvaat slavata, no ne i posledicata na istata. retko se slu~uva da kritikuvaat, a koga toa go pravat, mavaat vo prazno, op{to, na kup~e, bez da ja pogodat su{tinata. bezopasniot kriticizam im pridava ~uvstvo na amnestija, oti taka uvereni se deka se oslobodile od odgovornosta, od dolgot kon prirodata. ne podnesuvaat anga`iranost od bilo i da e kakov vid, ni{to za {to svetot beri gajle. iako nemaat ~uvstvo na pripadnost po sekoja cena sakaat da se zagnezdat bilo kade samo za da dobie te`ina niviot kolebliv op{t stav. so tvojot stav go uslovuvaat prijatelstvoto, ili barem prijatelstvoto vo navodnici. le{inaraweto im e edna od najsilnite strani, edvaj ~ekaat nekoj da padne da go raskolvaat, vo toa se najsilni i dobivaat na mo}. nikoga{ ne se svesni za ubavoto, nikoga{ go nemaat ~uvstvoto, sensot i vkusot za ubavinata, kako i za se pozna~ajno toa nekoj od strana, nekoj od dale~ina i viso~ina da im go prika`e kako takvo. pa duri i toga{ nema navistina da progledaat ili po~uvstvuvaat i toga{ nema da znaat da u`ivaat vo nego, i toa za `al }e go razberat kako servilna soglasnost pred avtoritetot za postigawe na eftina dopadlivost. te zatrupuvaat so lajneni moralizmi, so mediokritetizam od najodvraten vid sekoga{ koga }e proba{ da najde{ na~in da go

najde{ vistinskiot (i samo po sebe) trnliv pat vo `ivotot. prvi, prvi se tie okolu tebe, umrenite lu|e koi vo ime na tvoe dobro, }e ti uka`at deka najdobro od se, e da ne prezema{ nieden rizik, samo za da go za~uva{ toa malku ni{to koe go poseduva{. koga }e istapi{ hrabro so vistinata, nema da go sledat tvojot ~ekor, li~no }e ti se voshitat, no vo nadvor zaedno so tolpata nevernici }e go frlaat kamenot po tebe, samo za da nikoj od niv ne se posomneva vo nivnata pokornost - pokornost koja samo toga{ imaat {ansa da ja poka`at i doka`at. i koga }e po~ne{ da gori{ poradi malkuta iskra nade` koja im si ja vdahnal na najslabite, radosno }e te gasnat so kofi polni sitnodu{nost ~ija edinstvena cel e da te nateraat da sfati{ deka nikoga{ pove}e ne smee{ i ne treba da se osmeli{. majstori se da go izbegnat konfliktot od sekoj vid, pogotovo onoj najnu`niot koj rezultira so strast neophodna za prodol`enie na razvitokot. ne im veruvaj koga ti se `alat deka im e lo{o zo{to im e dobro, zo{to i vo lo{oto na{le dovolno dobro srawe koe gi tera mazohisti~ki da se samoso`aluvaat i da se te{at so izlitenosta od tipot “ima pobeter od momentalnata sostojba.” ne im veruvaj koga ti se `alat deka znaat i pominale mnogu, i koga ti go odzemaat pravoto ti da doznae{ kako e. vo `elbata da doznae{ kako e, ili {to ima zad planinata, vo prirodnoto qubopitstvo le`i sekoga{ mudrosta. i pokraj sè, ne bidi surov kon umrenite lu|e, ne begaj od niv, bidej}i od niv i ne mo`e ~ovek da se skrie i pobegne. ne site umreni lu|e se umreni zasekoga{, ne site umreni lu|e se svesni deka umiraat, ako ti se poslu`i prilika bidi dovolno blisku do niv i so svojata sila, energija i pred se qubov poka`i im `ivost koja mo`ebi neo~ekuvano }e gi fascinira. fascinantnosta e ko zarazna bolest ~ija vtor stadium e idejata. zatoa ne gi odbegnuvaj umrenite lu|e, i ne mora{ da se trudi{ da gi preobrati{ t.e. da gi o`ivee{, pove}e od dovolno }e bide da ne umre{ taka ko niv, mnogu predvreme, pred da dojde pravoto umirawe. p.s. inspiriran slu{aj}i gi stihovite "Umreni lu|e na uvo mi se derat / Umreni lu|e mnogu gomna sera-a-a-t," na bitolskite pankeri “Parketi”

:11:

BITOLSKA FAZA

ZAQUBENIOT SUPERHEROJ

o~i­wa­ta mi bea zat­vo­re­ni, maka ma­~ev da gi ot­vo­ram o~nite ka­pa­ci. si vetiv deka ko }e porasnam go­lem }e bidam {to bilo samo ne­ma da sta­nu­vam rano. po­lu­za­mi­`an poj­dov da mo~­kam v kupatilo. ve­}e imav po~­na­to so mo~­ka­we koga mi tek­na deka treba da ja krenam das­ka­ta. naglo pre­ki­nav i osetiv ka­ko me pritiska mo~­ta vo ku­re­to. ova e navika ko­ja sekoj den ja pov­to­ru­vam ko­ga }e odam na u~i­li{­te. se pra­{u­vam ne­ko­ga{ {to ako sta­ nam a ne mi se primo~a? za­ra­di navika naj­ve­ro­jat­no }e mo­ram da se iz­mo~­kam. si­na­ta keceqa be­{e obesena na stolicata v dnev­na. ja poslu{av ma­ma i od plakar gi izvadiv ka­fe­a­vi­te pan­ta­lo­ni. “sega zas­tu­du­va, i niv mo­ra{ da gi no­si{ za da ne nas­ti­ne{.” top­lo mi e vo niv i se potam pos­to­ja­no, no mama znae najdobro {to e za mene. okej, ne sum tol­ku male~ok, imam 10 g. i ja slu­{am majka mi, samo za da ne mi vreska po­toa. yid­ni­ot ~a­sov­nik poka`a de­ka e sedum i pet i mi tekna deka toa e momentot ko­ga treba da iz­le­zam. iz­le­gov, nadvor be­{e esensko sve­`o utro, troa mag­li­vi­to, go zdog­le­ dav ~i~­ko Pece, ina~e ra­bot­nik od pe­~at­ni­ca­ta “[ik­lo” kako so greblo gi so­bi­ra padnatite lis­ja naokolu.

:15:

:16:

{ko­­lo­to be{e blis­ku, “na pet mi­nu­ti”. u{te pred da vlezam vo nego, mi tek­na deka mo`e ne se is~e{lav naj­dob­ ro, deka mo­`e ne si gi mi­ev zabite tri mi­nu­ti kako {to velat na rek­la­ma­ta i de­ka mo`e imam za­bo­ra­ve­no gu­rel­ka, oti vo­da­ta mi se ~ine{e de­ka e pres­tu­de­na. {to ako taa me zdog­le­da vakov? {to ako se po­ja­vi tukutaka od neg­de i vidi de­ka li~am na ka­ri­ka­tu­ra, a? do pred nekoe vre­me i~ ne mi be­{e gajle kako iz­gle­dam. se vra­}av doma naj­~es­to so ski­na­ti patiki, poln so razni dam­ki na bluzata ili pan­ta­lo­ni­te. maj­ka me kri­ti­ku­va­ {e buk­val­no pred sekoj gos­tin koj }e doj­de­{e kaj nas na gosti. za sre}a, taa ne se pojavi i jas br­zo-brzo se {mug­nav v u~il­ni­ca, kade se po~uvstvuvav da­le­ku po­si­gur­no. prvi­ ot ~as imav­me ma­te­ma­ti­ka. ne bi vi ras­ka­`u­val za nas­tav­ ni~­ka­ta, za{­to ovoj ras­kaz ne e za {ko­lo­to. ovoj raskaz e za ed­na koja ja sa­kam. navistina se sramam da & go ka`am ime­to. se nadevam de­ka ponatamu vo tekstot }e so­be­ram hrab­rost. ete, taka... do kaj bev so mis­la­ta? ahh... ahh... ahh! ja zapoznav na 5 oktomvri (go pa­me­tam da­tu­mot za{to za me­ne stana praz­nik!), de­not koga n$ od­ne­soa na onaa {kol­ska ek­skur­zi­ja na koja se­ko­ja godina se pri­mo­ra­ni da n$ nosat... i mi sta­nu­va po­mal­ce zdodevna... odi­me, pe­{a­~i­me, nekoi odat so koli, drugi so taksi, treti so vespi i {to ne. stignuvame vo s. Trnovo-Ma­ga­re­vo. tamu ja­de­me sendvi~i i gi gledame nas­tav­ni­ci­te kaj {to pijat al­ko­hol i pu­{at pod eden vi­sok i star dab. ako nosi ne­koj topka, ig­ra­me fudbal, ako ne nikomu ni{­to. ko­ga za prvpat ja vidov nea? poj­dov do ~e{­mi~­ka­ta da na­pol­nam voda i, nor­mal­no, bev pos­le­den vo re­dot. za

moment se zavrtiv i ja zdog­le­dav nea. ~ud­no ~uvstvo me oblea, ne­ob­jas­ni­vo do­to­ga{ za mene, edins­tve­no spo­red­li­ vo mo­`e­bi pomale~ok ta­to }e mi ku­pe­{e nekoe avi­on­~e... a sega avi­on­~i­wa­ta ne me raduvaat ka­ko porano!

M. (podocna od dru­gar­ka mi Ves­na nau~iv de­ka taka se vi­ka!) be{e zgod­na, plavkasta so vit­ka­ni kosi, mi se nasmevna, gi poka`a be­li­te zap~iwa, i jas ja pu{tiv zbu­ne­to da na­pol­ni pred me­ne. taa se iznenadi, za{­to pret­hod­no site deca se tur­kaa. itro mi se nasmevna i re­~e “}e po­~e­kam” i jas zedov da polnam mis­lej­}i dali se iz­glu­pi­rav naj­mno­gu na svet. ko­ga potoa zdog­le­dav vo {i­{en­ce­to toa po~­na da se pre­ pol­nu­va ne­kol­ku sekundi. me­ne mi stana u{­te neprijatno. sa­kav vedna{ da is­~ez­nam od ta­mu, da me snema, po­~uvs­ tvu­vav ne­vi­den sram, sram koj ne e ni{­to vo spo­red­ba so onoj ko­ga pred tatko mi “me pee klas­na­ta”. to­ga{ duri mi idi da se smeam, no me fa}a `al ko­ga go gledam ta­to kako se pre­po­tu­va slu­{aj­}i gi ob­vi­nu­va­wa­ta na klas­na­ta. ne­ka­ko (imav ~uv­stvo ko da pol­zam) uspeav da se ottrgnam, doj­de druga gru­pa deca, se za­vr­tev malce po­kas­no i ne vi­dov dali taa ved­na{ posle me­ne stigna do ~e{­mi~­ ka­ta. sum ~ital ne­koi lektiri vo koi se opi­{u­va­at qubovni ~uv­stva i moram da vi ka`am kolku se toa raboti koi nemaat vr­ska. vedna{ pos­le toa, ne mi doj­de ~uvstvo da se­dam miren na klu­pa­ta da go xva­kam sen­dvi­~ot so sa­la­ mi~­ka i margarin i da ~uvstvuvam ne­kak­vi pe­pe­rut­ki vo sto­ma­kot. koga se vra­tiv na {i­rin­ka­ta, decata od moeto od­de­le­nie so decata od drugite od­de­le­nie igraa fud­bal, a vo me­ne se pojavi sil­na `elba da za­ig­ram ko ni­ko­ga{ dotoga{. ne­vi­den polet me ponese {to me natera bez­gla­vo da vtr~am vo terenot i iz­be­zu­me­no da ja br­kam topkata.

:17:

:18:

ed­no kurle koe se­ko­ga{ ne{to izig­ru­va gla­ven, vedna{ ja pre­ki­na igrata i po~na da ob­jas­nu­va deka ako vle­zam da igram jas od ednata eki­pa, treba ne­koj drug da vle­ze i vo drugata. za moment se za­~e{­kav za gla­va­ta i gi vidov os­ta­na­ti­ te dru­gar­~i­wa koi se­dea i bea pub­li­ka. od niv nikoj ne znae{e da ig­ra fudbal. de­te­to so na­o­~ar­~i­wa­ta be{e Oli­ver, sla­bi~­ko dete, mu prij­dov i mu re­kov - ajde Oli, vle­gu­vaj. Oli­ver krena race da se odbrani i po~­na da yifka “ne, ne”, se ot­ka­`av odma oti do­biv ~uvstvo de­ka }e se ras­pla­~e. probav so drugo dete, Bo­jan. Bojan e vi­so­ ko, raz­vi­e­no dete, tre­ni­ra mislam ko­{ar­ka, no zo{­to da ne poigra fud­bal? i Bo­jan me odbi, mal­ce na sila ka­ko demek is­pod ~est mu e da ig­ra fudbal, ko­ga toj tre­ni­ra ko{arka za ju­ni­or­ski­ot tim na “Pe­lis­ter”. gi molev i os­ta­na­ti­te deca, no si­te }utea i od­bi­vaa. najposle sfa­tiv deka ako ne­koj mo`am da ube­dam toa e To­ni Veqonte (pre­kar od tat­ko mu) koj iako e debeli~ok se­pak saka da igra fud­bal. toj, ko da ~eka{e celo vre­me i mi ka­`a “da”. ja kre­nav rakata, ig­ra­ta se prekina i vlegovme za­ed­no so Ve­qon­te koj pak go kla­doa da bra­ni. vle­gov vo igra i toa ne mo`am da ka`am deka be­{e nekoj do­bar fudbal. si­te tr~aa po top­ka­ta, se udiraa po noze, se di­ga­{e i u{te tol­ku se golta{e pra­{i­na. jas tr­~av ko lud po top­ka­ta. vo me­ne samo edna mis­la tlee{e, a toa be{e - da po­mi­ne de­voj­~e­to ottuka i da vi­di kolku ume­am da igram fud­bal. dodu{a ne sum igral fud­bal mnogu, no ako dojde da yir­ne, kako {to ~es­to idat da yir­nat de­voj­~i­ wa­ta koga ig­ra­me (ama toa go pra­vat demek ne­za­in­te­re­si­ ra­no znam jas), ima najsilno da ja {utnam top­ka­ta i ima v gol da go piknam gol­ma­not na sed­mi­te. ig­rav­me mo­`e­bi 15 minuti, ko­ga jas po~nav nag­lo da ja gu­bam silata (me za­bo­le po­lo­vi­na­ta), vodevme so 9:6, mene i~ ne mi zna~e{e toa.

po malku raz­o­~a­ran im rekov na soigra~ite de­ka jas }e se­dam vo odbrana. }e spre~uvam kon­tra-napadi de­mek. i tokmu ko­ga se vrativ do golmanot, za­be­le­`av deka na rit~eto se po­ja­vi de­voj­ka­ta so svoite dru­gar­ki. ble­sok! ni pet ni {est se zatr~av so seta sila kon top­ka­ta. ar­no ama bi­dej­}i tr~av pre­br­zo koga stignav do drugata po­lo­vi­na malce se po­diz­mo­riv, top­ka­ta po~na da odi od eden ig­ra~ na drug i ko­ga najposle stig­na do mene, ja potturnav mal­ce pred me­ne i ja za{utkav so cela sila. ko­ga go krenav pog­le­dov vidov de­ka se krena vi­so­ko nad go­lot, a koga pog­led­nav okolu se­be, vidov deka sum na sredina od terenot! si­te se razvikaa po mene zaradi glu­pa­vi­ot poteg a jas, a jas... ne zna­ev kaj da se skri­jam. se svr­tiv i vidov de­ka devojkata ja ne­ma? u{te tol­ku sega ne znaev da­li mi go vide ce­lo pro­ma­{u­va­we? ili ako ne{­to drugo ba­rem }e se iz­nas­me­e­{e na seta mo­ja nesre}a. znam... mnogu za­be­gav so pri­kaz­na­ta i nav­le­gov vo mnogu de­ta­li, no toa be­{e prvata sred­ba. natamu ja gledav po go­le­mi­te odmori, ka­ko grizi kif­la, no s$ u{te ne me poz­ dra­vu­va­{e. kako i da me pozdravuva? i dali voop{to se se}ava deka jas sum toj de~­ko­to od ~e{­mi~­ka­ta na ko­go mu se pre­tu­ra­{e {i­{en­ce­to so voda cela edna ve~nost! s$ pove}e ja za­sa­ku­vav. da, toa e vistinskiot zbor, ja za­sa­ ku­vav i mi be{e mi­la koga }e ja zdog­le­dav. is­tov­re­me­no pok­raj toa {to se ose­}av ubavo mi be­{e i nep­ri­jat­no, vo mene se javuva{e ne­ko­ja ne­si­gur­nost, zaradi iz­gle­dot ili mo­e­to odnesuvawe. ako zboruvav pred drugarite ka­~en na stol­b~i­wa­ta od {kol­ski­ot dvor, naedna{ pre­ki­nu­vav a si­te dru­gar­~i­wa pra{uvaa “{to e, {to ti sta­na?”, i jas glu­pa­vo se va­dev me zabole de ova, de ona ili prosto “ja za­bo­ra­viv mis­la­ta”, “za­bo­ra­viv {to da ka­`am” a {to da se ka`e vo ta­kov moment? a na­vis­ti­na kako s$ pove}e

:19:

:20:

de­no­vi­te odminuvaa me­ne me bo­le­{e, ba{ tuka vo gra­di­te. sto­pa­ti vo sebe se pre­is­pi­tu­vav da­li mo`ev po­dob­ro da se od­ne­su­vam pred ~e{­mi~­ka­ta ili koga dojde da gi vidi mo­i­te fudbalerski spo­sob­nos­ti? sa­kav da ja vra­tam situacijata na­zad ko na film­ska lenta, no se ~ine{e ne­ma vra}awe na­zad i koga pot­rez­ve­no raz­mis­liv pobitno be­{e vo sled­na­ta situacija ko­ga }e bidam vo nej­zi­na blizina da se odnesuvam naj­dob­ro {to umeam. pos­to­ja­no vo gla­va­ta, dodeka vr­vea ~asovite, ne­za­vis­no dali bea predmetite koi gi sakav ko is­to­ri­ja, ge­og­ra­fi­ja ili mra­zev kako ma­te­ma­ti­ka, hemija, jas si kons­tru­i­rav vo glavata raz­ni situacii, bi rekol mnogu film­ski. toa za­mis­lu­va­we pra­ve­{e da ~uvs­tvu­vam ka­ko da sonuvam so otvoreni o~i. i toa naj­pri­jat­ni ne{ta. znam deka }e zvu­~i pomalce lu­do, no ja za­mis­lu­vav M. vo naj­raz­li~­ni si­tu­a­ cii. na pri­mer, zima e, go ima onoj mraz pred {koloto, M. se lizga, pa­|a, ne se pov­re­du­va mnogu (ka­ko bi mo`el da ja zamislam pov­re­de­na? ne, ne nikako!) i jas pritr~uvam od nekoja stra­na. & pomagam da sta­ne, a taa so na­sol­ze­ni o~i­ wa, so tie naj­u­ba­vi o~iwa, naj­pr­vin se dr`i za mene za da se is­pra­vi a potoa {i­ro­ko me gu{­nu­va! raz­mis­lu­vav za naj­raz­li~­ni tak­vi situacii, i bez razlika da­li “se slu­~u­vaa” vo zima, pro­let ili le­to, pred {kolo, pro­dav­ni­ca, vo par­kot ili na kor­zo, jas ja imav taa he­roj­ska uloga na spa­su­va~ so go­le­mo srce! ia­ko prethodno ne mi se do­pa­|aa ni Su­per­me­ni, ni Betmeni ne{­to posebno, si­te tie na­pum­pa­ni so muskuli he­roi, so nekoi rep­li­ki “jas sum najak, mo­ram da go spa­sam svetot i sli~­no”, ne me vo­o­du­{e­vu­vaa (ili mnogu po­mal­ ku otkolku kaj drugite vrs­ni­ci) mnogu. se raz­bi­ra, vo ni­e­den slu~aj ne mo­rav da gi no­sam nivnite sme{­no bo­ja­ di­sa­ni kostumi ha­ha. doma, se­pak po~nav i pred ogledalo da sedam. na maj­ka mi & padna ~ud­no, sega kaj me­ne s$ be{e vo naj­do­bar red, od fri­zu­ra do li~­na­ta higiena, no mama

ko ma­ma, pak ne{to }e vika{e, }e naj­de­{e nekoe kon­~e na ko­{u­la­ta, ili nekoja dam­ka od jogurt, pa toa }e & be{e do­vol­na pri­~i­na da go pre­vr­ti svetot na­o­pa­ku. no, sega koga sil­no bev vqu­ben vo M., za voz­ras­ni­te ko ro­di­te­li­te i nas­tav­ni­ci­te ne mi be{e gaj­le. celo vreme mis­lev na M., na nejzinite o~i, usni, nos, uvo ma s$ na nea mi izgleda{e uba­vo i ne­ve­ro­jat­no skladno, so­vr­{e­ no. pop­lad­ne koga le­`ev vo detskata so­ba i se gledav vo tavanot raz­mis­lu­vaj­}i za se­kak­vi si­tu­a­cii na ju­na­~e­we, }e dojde{e Oli so di­git­ro­ni­te i hartiite so zada~i od zbir­ka­ta po ma­te­ma­ti­ka.

Oli mi iz­gle­da­{e te{ko glup. najglup od ko­ga i da e. po­ra­no mislev de­ka zaradi ma­te­ma­ti­ka­ta i vo toa {to ja saka e dobar, i deka mal­ce drugite nep­ra­ved­no se nas­ tr­ve­ni spre­ma nego. no, se­ga, koga mislev na M., a toj na broj­ki­te, u`as­ni­te mno­`es­tva­ na prosti i slo`eni ma­te­ ma­ti~­ki ope­ra­cii, mi iz­gle­da­{e epten glup. de­no­vi­te od­mi­nu­vaa s$ pove}e, a jas ve}e po~­nav da se pra­{u­vam da ne sum i jas sepak glup? ja mislam M., no s$ pove}e vo nekakvi pri­kaz­ni, a koga }e ja zdogledam neg­de sosema slu­~aj­no begam ko poparen od nea. begam od nej­zi­ni­ot pog­led, a posle ko­ga najposle }e po­beg­nam na “bez­bed­no”, se pra­{u­vam dali mi se pri~ini nej­zi­na­ta nas­mev­ka? ili od `el­ba­ta da ja vi­dam da mi se nas­mee, podocna mo­ja­ta fan­ta­zi­ja sozdade takva sli­ka? po~­nav da se mra­zam sebesi {to ete ne odam, kako da se iz­ra­zam, hmm ma{­ki li?, da se zapoznaam so nea. no, toa mi de­lu­va taka glu­po. “zdravo M., jas sum Aleks?” i ako re~e “pa, {to deka?” ili ne{­to sli~no. mis­lam, koga bi bi­lo s$ po­ed­nos­tav­no, koga bi mo`ele da odi­me i da se za­poz­na­e­me so si­te koi ni se ~i­nat prijatni, bez da ~ekame, {to znam, da za­vr­ne sneg, da se soz­da­de mraz, da pad­ne i jas da & pri­tr­~am? sme{­ki!

:21:

:22:

so ovie site za­nos­ni raz­mis­lu­va­wa, denes, jas ve­}e go is­tur­kav i ~etvrtiot ~as. nej}ev da vi ka­`u­vam za ~a­so­vi­ te, koi mi se dosadni i za­mor­ni ko ni­ko­ga{ dosega. po­ra­ no mislev de­ka se, no sega ova e vistinski pe­kol. dobro, ko­ga }e letam so mislite, se ~i­ni vremeto mi­nu­va mnogu po­br­zo. no, ka­ko vremeto mi­nu­va pobrzo, a ka­ko mi se za­si­ lu­va i mene ~uvs­tvo­to ne{­to moram da sto­ram. ne{to, {to? ne{to {to bilo! mis­li, ajde si vi­kam. nemam ne­ko­ ja verna dru­gar­ka koja bi ja pra­ti­la vo mi­si­ja, pr. da me za­poz­nae so nea. a i toa ne mi iz­gle­da mnogu hrab­ro. dodu{a si­te pravat ta­ka, no nej}am ko si­te. ova ~uv­stvo koe jas go no­sam za nea, na­vis­ti­na e po­seb­no, razli~no od s$ drugo. ne bi sakal sega da go upropastam toa... ka­ko i vo naj­~est broj slu­~ai, el. yvon~e zay­vo­ni, ~et­vr­ ti­ot ~as za­vr­{i. dete od dru­gi­te oddelenija ja otvori vra­ta­ta i vresna deka ne­ma­me petti ~as, deka }e ima­me prazen, {to vo prevod zna­~i deka sme slo­bod­ni i mo­`e­me da si odi­me doma. ju­hu­uu! - naj­spon­ta­no iz­vi­kaa site. ma­hi­nal­no ze­dov, gi napikav tet­rat­ki­te vo ra­ne­cot. eden ~as porano ili po­doc­na za mene i ne menuva{e ni{­ to. celiot u~i­li­{en hol be­{e prepoln za{­to prazen ~as dobija site od­de­le­ni­ja, a pri­~i­na­ta ne ja zna­ev i ne bev do­vol­no qu­bo­pi­ten za da ja doz­na­am. golema gu`­va se sozdade pred izleznata vra­ta. se za­le­piv do lam­pe­ri­ja­ta, sosem nas­tra­na i re{iv da po~ekam, mal­ku gu`vata da se namali... ko­ga, koga ja zdog­le­dav nea. ved­na{ se fr­liv vo gu`vata ka­ko vo naj­dla­bok okean, i po~­nav da tur­kam naokolu. tur­kaj­}i se tru­dev da se dob­li­`am do nea, a {to }e pravam pos­le nemav po­im, va`no samo da se dobli`am, e, ko }e se dob­li­`am }e raz­mis­lu­vam {to po­na­ta­mu! se tur­kav, ne­ko­ga{ bev i jas tur­nat, a ako ne­koj se na­lu­te­{e za moeto tur­ka­we se prav­dav so dob­ro poznatoto “od nazad

tur­ka­at”. ne znam ka­ko vo taa gu`va ja izgubiv. ne mo­`ev da pog­led­nam nazad, ili sega da se tur­kam nazad ko­ga site se obi­du­va­at da odat napred, da iz­le­zat napred. ne znaev dali taa zaostanuva, ili ve}e iz­leg­la nadvor i spra{­ti­la na­kaj doma. pres­ta­nav da turkam i sega po iner­ci­ja dozvoliv da me nosi tol­pa­ta. stignav do vra­ ta­ta, me pri­tis­na eden kor­pu­len­ten tip od po­gor­ni­te od­de­le­ni­ja pri {to mo­rav da se dr­`am cvrsto za vra­ta­ta. naj­pos­le uspeav da iz­le­tam bukvalno niz vrata, ko ka­pa­~e od ga­zi­ran sok... pog­led­nav nadvor, u~e­ni­ci na­se­ka­de, od nea ni­ka­kov aber. se­pak ne mo`am da opi{am kako mi se ogrea sr­ce­to koga ja vi­dov kako ~e­ko­ri sama nakaj ed­na od uli~­ki­te koi vodat nad­vor od {kol­ski­ot dvor. totalno sa­ma. i be{e mno­gu daleku od me­ne... mo`e 10-ti­na metri... ili izgubiv ~uv­stvo za dol­`i­na, izgubiv se­kak­vi ~uvstva za presmetki... nap­ra­viv ne­kol­ku golemi ~e­ko­ri i bev ve­}e zad grb. se prip­re­mav da & se pribli`am i da se zapoznam! da, tuku taka! “zdra­vo, jas sum Aleks. jas sum Su­per­he­roj! jas sum zaquben vo te­be.” odev­me vo pa­ra­le­la mo`e de­se­ti­na ~ekori a jas s$ pove}e se si­lev sebesi da & pris­ta­pam. na­ed­na{ taa se svr­te, po {to jas se sepnav, ku­so mi upati pog­led, dovolno da me zamrzne za navek, ja kre­na svojata raka i im upati poz­drav na dru­gar­ki­te. uh, za mo­ment, mi se vra­ti zdivot nazad. nes­ves­no sega ve­}e bev na ista li­ni­ja so nea, a bev­me od­da­ le­~e­ni ne pove}e od me­tar... {to se vi­ka vo tie mo­men­ti? sega ili ni­ko­ga{! o, da, da, se veli taka, vo sebe, a {to & se vika nea? ne doz­vo­liv da mis­lam mnogu, oti krajot na uli~­ka­ta se prib­li­`u­va­{e. ed­vaj uspeav da sklo­pam samo ed­na re~enica vo koja naj­raz­bir­li­vo be{e po­~et­no­to: “zdra­vo.”

:23:

:24:

mi odvrati, po­mal­ce za~udeno, a mojata nas­mev­ka u{te tol­ku se ra­{i­ri, pa nabrzo sfa­tiv kolku mo­ron­ski toa de­lu­va, ko malo de­te koga }e vi­di sladoled ili ta­ka ne{to.

“M....” - me iz­da­de sovesta, “M. se vika{, ta­ka?” “da, od kaj mi go zna­e{ imeto?” boo, utnav. kako ut­nav, ej, vo se­be si pomisliv. se­ga }e sfati de­ka sum se ras­pra­{u­val za nea. “pa... pa dru­gar­ka od moeto od­de­le­nie mi ka­`a...” ete, namesto da iz­mis­lev ne{to “~uv nekni koga te po­zdravi eden drugar, ili koga ku­pu­va­{e kifla pro­da­va­ ~ot te os­lo­vi so po­ve­li M.” no, kaj mi be{e pa­me­tot! “ko­ja dru­gar­ka?” ko­ja drugarka? ete, utka po­go­le­ma. ete {to nap­ra­viv. sega, ko­ga }e & ka`e na drugarka mi Ves­na... Vesna }e me ubie. “ne e va`no” - od­go­vo­riv, i se nap­ra­viv man­gup. probuvav da se pravam man­gup. “ah, okej. a ti se vi­ka{ Aleks ta­ka?” “da” - celiot }ef­lo­san i od­go­vo­riv ot­se~­no, bez dvo­u­me­ we DA! Aleks ami kako. toj sum! taa go znae mo­e­to ime. “od kaj go zna­e{?” - pra{av. mi ka`a deka go znae u{te od mo­men­tot koga {ut­nav so top­ka­ta gore vo Ma­ga­re­vo. i da, ta­ka be{e, site vi­kaa po mene “mo­re Aco” i sl. i ne mo`am da vi go opi{am di­ja­lo­got na­ta­mu. be{e kus, raz­me­niv­me u{­te nekolku re­~e­ni­ci, na koi jas i ne se se­}a­vam. tolku. pre­ki­nav da `i­ve­am vo realniot svet. natamu se be­{e baj­ko­vid­no. znam deka zas­ta­nav­me na tro­to­ar i M. re~e:

“se­ga tuka }e go ~e­kam tatko mi so kolata da me ze­me.” se zadumav, da & re­~am? da ti pop­ra­vam dru{­tvo, dodeka doj­de? ne, ne bev pres­re­}en i so tol­ku, bev pres­re­}en so toa {to ~ekorev so nea 100-tina met­ri i se za­poz­nav. kojznae {to }e po­mis­li, mo`e }e & de­lu­vam ko ma­ni­jak, ajde prv­pat me zapozna se­ga sakam da se­dam so nea? a? {to }e po­mis­li? ajde, pak re­{iv da ne moz­gam tolku. is­pu­kav od mene ko ra­fal: “a saka{ da ti pra­vam dru{­tvo?”

M. se nasmevna tol­ku ubavo {to mene mi se slu{­na “da” bez raz­li­ka {to za se­kun­da po­na­ta­mu suvoparno od­go­vo­ri “ne, ta­to }e dojde od­ma, fala ama ne­ma potreba.” i celata moja priv­re­me­na sre­}a naedna{ pro­pad­na. kula od karti efekt {to bi rekol nas­tav­ni­kot od is­to­ri­ja, koga }e raska`uva za pro­pas­ta na rim­ska­ta im­pe­ri­ja. mo`e ne­ko­mu ako mu ras­ka­`am (a ve­tu­vam nema, oti koj }e razbere?) }e se smee, koga }e mu ka`am de­ka vo toj mo­ment se osetiv stra{­no nes­re­}en. ma nes­re­}en e male~ok zbor, se osetiv prok­let... me­ha­ni~­ki i pu{­tiv raka, i taa ref­lek­siv­no ja prifati, se zelepija dlan­ki­te, po­mi­na malce nep­ri­rod­na pauza i jas & ka`av “~ao, }e se vidime”. ne pamtam dali mi odvrati, oti ve­}e odev, pre­ku ulica, a koga ja preminav i & se izgubiv od vi­di­kot, po~nav da tr~am is­tov­re­me­no izguben ko zajak na ni­{an i brz ko onie antilopi koi begaat od la­vo­vi na “Op­sta­nok”... stig­nav do pred mo­ja­ta zgrada, us­po­riv... go vi­dov ~i~ko Zo­ran kako go po­li­va trevnikot pred na{ata zgra­da. mu ka­`av “dobar den” i silno ja tur­nav glomaznata me­tal­na vrata pred vlezot.

:25:

LU­\E NA KOI NE IM SE OT­VO­RA PA­DOB­RA­NOT

Vo Sajberot e~ea karnevali. po~­nu­vaj­}i od vra­bo­te­ni­ot Pe­ce D [it koj be­{e siten, sla­bi­~ok i is­ci­can. poradi mno­gub­roj­ni­te te­pa~­ki za­bite nap­red gi za­me­ni so ve{ta~ki koi bea `olti i kri­­vi. pre­ka­rot go do­bil, koga se poz­dra­vu­val so ne­koj goli~ ka­ba­da­ja koj go pra­{al “Pece koj”?

Pec­ka­ta nap­ric­kan vo xem­sbon­dov­ski stil mu vratil: Pe­ce be...Pece D [it. toa mu ostana pre­kar.

“Pe­ce bato, vo us­ta­ta li~i{ ko da si lapnal kre{­nik!”

- go ze­ma­{e “na­u­do­lu” Makarenko, Rom komu me{­la­kot mu se pro­vi­ra­{e pod ma­i­ca­ta so krat­ki rakavi. be­{e vo doc­ ni­te dvaesetti - lik od in­ven­tar­no zna~ewe. obi~­no ode{e od kompjuter na kom­pju­ter, i ko­ga negde }e za­g­le­da­{e porno ~ud­no `mi­jur­ka­{e so o~i­wa­ta vikaj}i “KLEP­TO­MAN!”. do­si­e­to na Ma­ka­ren­ko go­vo­re­{e deka bil osu­den vo KPD “Id­ri­zo­vo” na 6 go­di­ni robija. pri­~i­na: na­ne­se­ni 8 ubodi so kujn­ski no` vrz ba­ba­ta na 12 go­di{­na­ta ne­ves­ta-begalka. od­le­`a 4 god. i ne{­to fazla.

se­ga Makarenko be­{e ume{en tr­go­vec. iro­ni­ja­ta na sud­bi­na­ta sa­ka­{e na pazar~e da {itka kujn­ ski no`iwa. {an­ku­ri­wa­ta vo “Cyber World” ili Saj­be­rot po na{­ki, ne pravea ni{­to osobeno. me­|u­se­be si po­ka­`u­vaa sliki od is­kom­plek­si­ra­ni {tuk­ ~i­wa. tie isto kako i niv bea na­pa­le­ni, seksualno ne­za­do­vo­le­ ni, i ne bea vo si­tu­a­ci­ja da najdat par­tner vo 3D. tiv­ko {u{tea na­o­ko­lu - vi­di­ja brat ovaa, vi­di­ja brat onaa. ma­sov­no se sle­gu­vaa porno klip­~i­wa so Sil­via Saint, Jen­ na Jameson i Aria Giovanni. za­lud­no gazdata na Sajberot ima­{e is­pe­~a­te­no lenti~ka so sledniot nat­pis: “zab­ra­ne­to sle­gu­va­we na iks, iks, iks, fil­mo­vi” den­ski na smena ra­bo­te­{e eden star rodnina na gaz­da­ta. ~i­~e so bela ko­sa i nao~ari so de­be­la ramka. eks-ra­ko­vo­ di­tel vo fabrika za sto~na hrana. ~i­~e­to na site im se obra}a{e so “Vie”. kul­tu­ra da go ebam. nam­}or­ski ras­po­lo­`en kis­ne­{e pred kvar­cna pe~ka. re­{a­va­{e ko ulav krs­toz­bo­ri. podocna go pro­va­liv­me de­ka ~etuva. {if­ra SeksiTi. se ka`uva{e ko 17 m Bt, i prak­ti­ku­va­{e saj­ber-seks koga Saj­be­rot }e se is­praz­ne­{e. be­{e fkraj ufil­man da si ibi pe­le­na­ta. go dup~evme od drug Sajber so `en­ska {ifra - Ena18. ir­ca{­ka kla­si­ka. eba~­ki­ot vo­ka­bu­lar mu se sos­to­e­{e od miks na stare~ki erot­ski izrazi od na Tito vre­me­to ko “da ti go gricnam

:27:

ko­kov­~e­to” so no­vi kvazi-ro­man­ti­~ar­ski ko “da ti doletam dra­ga do kre­ve­tot?” i “pog­led­ni me v o~i”. i Makarenko ~e­tu­va­{e isto. {if­ra “Dejan”. ed­no, dve nau~i da pi{i asl,pls “ka­`i src gol­ta{ ili plu­ka{ a”? mu be{e vtora i pos­led­na na­pi­{a­na re~enica na “Dejan”. ***

:28:

so denovi, so vrs­ni­ci­te do­de­ka listavme vir­tu­el­ni en­cik­lo­pe­dii ko Wi­ki­pe­dia, preg­le­du­vav­me sa­te­lit­ski ma­pi na gra­do­vi i mesta na Google Earth, i ilegalno sle­gu­vav­me epi­zo­di od piratski t.n. warez ser­ve­ri od omi­le­na­ta crtana se­ri­ja South Park, Ma­ka­ren­ko dr­`e­{e pre­da­va­wa za pi~iwata. “klec­kam bato jas kleckam. ne si igram ig­ra~­ki. {o se ve­li, klec­ni vamu, klec­ni tamu ne os­ta­na vreme za tin­ ka­­we. v~era na edna {o i go fte­rav. abe ja is­ki­nav od du­­pe­we.” “alal da ti e” - ku­so mu od­vra­}a­{e gazdata na Saj­be­rot koj u`i­va­{e kako se kr{at ki~mi vo brutalnite klip­~i­ wa so Ul­ti­ma­te Fight. “a ne, vii go tr­ka­lo­to onde. mo­re ti u~en si, ama xabe ti e toa. ne znaj{ ti so pi~iwata ka­ko. }e im zaz­bo­ra{ nekoi zbo­roj, zboroj, i~ ne­ma da te sva­rat. }e te gleat ko zelen. {o ka­ka be ovaj?” “vo pravo si. ma­lio po ulica ne znaj da odi” - se na­do­vr­ zu­va­{e gazdata, ~ie ok­ce­to mi na­mig­nu­va­{e vo smi­sol “se za­e­ba­vam.”

Ma­ka­ren­ko ko­ga }e nap­ra­ve­{e nekolku sit­ni dalave­ri ze­ma­{e devojki do­ma. demek ne­ves­ti, }e se `e­ni “~oeko”. }e gi pot­ro­{e­{e parite i gi vra­}a­{e na klo­ci doma. “gaz­da dali znaj{ {o e naj­a­ko­to? da si so pi­~e, da si na top­­lo, da si vo kre­vet... da ima mu­zi­~e, nor­mal­no... i da ima ki­kik­ri­ki.” “po­ar­no bademi ze­mi Ma­ka­ren­ko” - mu do­fr­li eden hronik koj sede{e na 6ka­ta.

Ma­ka­ren­ko se po­pa­ri: “KOI BA­DE­MI MORE? ZA TI­JE PARI IMA DA KU­PAM EDNA CE­NA KO­KO[­KA...EEEEBATE QO­­ KOTO.” Gaz­da­ta ko po obi­~aj, se sme{­ka­{e: “za takvi ko vas Alan Ford mo­`i slobodno kan­ti lajna da ja­di.” *** pi­~i­wa na­mi­nu­vaa se poretko i poretko. a {to kur da do­a­|a­at? {an­ku­ri­wa­ta gledaa klip­~i­wa so Zoo seks ili is­klu­~i­vo debeli fu­fi­ci kakvi {to pre­fe­ri­ra­{e Pece D [it. (koi go pot­se­}aa na ne­go­va­ta `ena do­ma) be­{e totalka nep­ri­jat­no za de­voj­ka­ta vo tie pet mi­nut­ ki da preg­le­du­va el. po{ta, do­de­ka glau~ite od­za­di in­dis­ kret­no i se yve­rat vo de­kol­te­to. na primer kako da ne se pla{ea od 42 go­di{­ni­ot {ofer Bor­ko na “Tran­skop”. {if­ra Alone42. za nego kru`ea mno­gub­roj­ni aneg­do­ti. ed­na od niv ras­ka­`u­va­{e deka vo­zel so svojot bus 120 km/~ ko­ga soobra}aec go fatil na ra­dar. no Borko ne zas-

:29:

:30:

tanal na pa­li­ca, tuku pro­dol­`il da {i­ba. znael de­ka mu sleduva kaz­na. za da ne mu ja pi{at, se­pak se do­se­til na edna “ori­gi­nal­na” ide­ja. zas­ta­nal ne­kol­ku km potoa i go parkiral av­to­bu­sot. iz­­le­gol nadvor gi tur­nal pan­ta­lo­ni­te pred nekoj `bun demek ka­ka. koga pris­tig­na­la pat­ro­la­ta Borko po~­nal da im se prav­da vo sti­lot “morav lu­|e, izvinete me steg­na.” vo­o­bi­~a­e­no pre­ku internet br­ka­{e mlado me­so. so fucking web­cam. ~es­to me ma­si­ra­{e da mu pre­ve­du­vam na an­gli­ski. “mo­lim­te pi{i i AJ LAJK JUR PU­SI!” I like your pussy ye­ah! “too bato too! le­le be da ce­pav kolku tebe an­gli­ski ima{e pi~­ni­te `ili da im gi pre­vr­tam na pi­~i­wa­va od po ame­ri­ki­ve!” na po~etokot na no­vi­ot zaeban teh­no milenium sta­na moda niz in­ter­net da se po­ja­vu­vat do­ma{­ni porno fil­mo­ vi - “ho­me pornvideo” na estradni yvez­di od ce­li­ot svet. eba­na at­rak­ci­ja. vo Sajberot po bez­broj pati go vr­tea 11 mi­nut­no­to porno-fil­m~e na hr­vat­ska­ta pop-pe­ja~­ka Se­ve­ri­na koja se ro­ka­{e so nekojsi taj­kun vo jahta.

Ma­ka­ren­ko izig­ru­va­{e pi~­le­me pred dru­gar­~i­wa­ta. “vii ja be ova vo pi~kana. se­ta {uma e!” - se ~u­de­{e eden od mla­di­te Romi, alu­di­raj­}i na Se­ve­ri­na koja ne si gi ima{e sre­de­no sram­ni­te vlakna.

Ma­ka­ren­ko zas­ta­nat so poza na be­lob­rad aka­de­mik, lad­ no­krv­no pret­pos­ta­vu­va­{e deka: “mo­re |upci fil­mo po se iz­gle­da 90ta e sni­men!”

naj­kr­va­vo be{e ko­ga Makareno od pi~ku si ma­te­rin, se pojavi na­pol­net tin­tak so mnogu ke{. be­{e praznik. Vo­di­ci.

Ma­ka­ren­ko ~ap­nal 50-tina evra ro­va­rej­}i so krst na gra­ dite niz gradot. nam, ne ni be{e ja­sen muabetot. “dob­ro Ma­ka­ren­ko ne dup­~i{? si igra{ drn­dup­ka so nas?” “ne be, vnu­~i­wa. se za­ra­bo­tiv sam. ba{ka {o i krsto go naj­dov za 180 di­na­ri... i u{te ne mi e ot­pla­ten!” - se kur­ ~e­{e Ma­ka­ren­ko vo ka­ba­daj­ski manir. *** Pe­ce D [it se su­{e­{e od al­ko­ho­li­te od den na den. xoka{e ko sun|er. “de~­ki do koga vi e rabotnoto vre­me?” - }e pra­{a­{e nekoj mu{­te­ri­ja po pol­no}. “do Bi­i­i­i­in­go­oo!” - od­go­va­ra­{e Pece, {to vo prevod zna­~e­{e }e zat­vo­rat koga }e im tek­ne. (koga toj }e re~e “Bin­go!”) ko­le­gi­te pi­jan­du­ri mu idea na gos­ti, si nosea “po edno” i lo­kaa na mer­mer­no­to {ank~e pos­ta­ve­no na sre­di­na pome|u iz­lo­got i og­rom­na­ta masa so kom­pju­te­ri­te. “nie si piv­ka­me, taka za }ef. onie starine vo pro­dav­ ni~­ka­ta ste gi videle be? moooore hro­ni­ci ej. xi­ge­rot im visi eba­go” - fi­lo­zo­fi­ra­{e eden ma­ten tip Bo`o koj ne doznav koj kur faktor e, ama Pece go opi­{u­va­{e ka­ko “~oeko {o za no­va godina bos rip­na od vtori i nema{e i~ gaj­le.” “gaz­da­ta kova {va­ler­ka, oti pa i jas da ne­mam? da ne sum jas podolu?” - ima­{e navika Pe­ce da se prav­da za blud­

:31:

:32:

ni­~e­we­to koe go prave{e so ne­go­va­ta {va­ler­ka. taa be{e de­be­qu­ca ko tra­fi­ka. ja ko­va­{e silno do­lu vo vizbi~eto ka­de ima{e bil­jard masa. pok­raj nea, ima­{e dve obi~ni ma­si, pe­pel­ni­ci, zvu~nik, plas­ti~­ni sto­li­ci i sekako yi­do­vi. ~ojata ja ki­nea, topkite gi kradea, ma­si­te i stolicite gi kr{ea, zvu~­ni­kot go dupea, sem­ki i |ubre ima­ {e toni i to­ni, yidot be­{e is{aran so pot­pi­si, pe­pel­ni­ ci­te gi ara­mi­su­vaa... do­vol­no be{e {to pros­to­ri­ja­ta ne be{e nab­qu­du­va­na od vra­bo­te­ni­ot. bil­jard ma­si~­ka­ta isto taka mu slu`e{e ko eba~­ki krevet na Pece. a klecka{e na se {to }e na­i­de­{e, da go ebam.

Ma­ra, @aneto, Bla­ga Kri­va­ta... ne­koi od niv na lu­|e ne li~ea. i pravea re­den­ka so Ma­ka­ren­ko na edna koja ima­{e krivi pla­vi o~i. nea ja vikaa Snaj­pe­rot. *** pos­to­e­ja i dru­gi likovi koi re­dov­no se so­bi­raa vo Saj­ be­rot. bea sporedni. pre­te`­no idea od naselbite Ba­ir, Ge­ni­ma­le... glav­ni­na­ta bea tri­e­set­go­di{­ni­ci so oskuden ra­bo­ten sta`, so stoma~iwa, so proma{eni ti­ke­ti za sport­ska prog­no­za, so skr­{e­na sudbina. bea taksisti, kel­ne­ri. pred da ja is­pi­jat na eks ~a­{a­ta so Rizling re­zig­ni­ra­no ve­lea - “{o mo`i dru­go da se ra­bo­ti vo ovoj pos­ran grad?”

pov­re­me­no nav­ra­}a­{e pijan ili drogiran koj ti znae - Zlat­ko Mo­ri­son, nekoga{ va­`e­{e za ro­ken­rol car vo oko­li­ja­ta, fron­tmen na pank-rok ben­dot “Kaktus”. pos­led­ni­te dve-tri godini svi­re­{e turbo-folk po ka­fa­ni i narodno po svad­bi, ro­den­de­ni i kr{­tev­ki. ne­go­vo­to “so­lo”, mnogupati odek­nu­va­{e vo Saj­be­rot: “so sebe se­ko­ga{ si nosam og­le­dal­ce. sre­de nekoja pes­ ni~­ka od Sa{a Ma­ti}, go vadam i vo nego se gle­dam. se pra­{u­vam - Zlate ti li si ovoj be brat...? ne be, ne sum jas. vrska ne­mam koj e ~o­e­kov. ova mora da e nekoj drug!” ima­{e i eden sre­do­ve­~en nas­tav­nik po is­to­ri­ja. bara{e `e­ni~­ka preku in­ter­net. “mi zdo­sa­di”, vi­ka­{e, “u~enicite na sekoja ma­tu­ra da mi ja peat Er­gen odev”. pok­raj nego, vri­e­{e polno pe­de­ri. isto se na­o­|a­{e i po ne­ko­ja zalutana lez­bej­ka. bea pri­li~­no pa­ra­no­i~­ni na naj­ ma­lo vrtkawe oko­lu niv. “aman be lu|e ima li tuka ne­kak­va pri­vat­nost?” ma­la banda sos­ta­ve­na od ne­kol­ku 13-14 go­di{­ni klinci ba­ra­ta­{e so kra­de­ni kre­dit­ni karti~ki. se zbo­ru­va­{e deka zna­e­le i vo In­ter­pol. ne znam, da­li toa be{e vis­ ti­na, no znam deka za toa zna­e­{e Fi­lip­~e mlad xandar koj navra}a{e vo Sajberot. toj na klincite im vi­ka­{e da ne­ma­at gajle. “he­he aj da ve vi­dam kupete mi dres od Li­ver­pul, ako ste tol­ku jaki ha­ker­~i­wa.”

Fi­lip­~e sle­gu­va­{e ma­lo­let­ni~­ko porno koe go snima{e vo papka so na­ziv “Filip - ne bris­hi” se­pak po ne­kol­ku meseci se po­ja­vi, vo ci­vil­ka, so ko`en “ud­ba{­ki” man­til fkraj oz­bi­len: “ej, toa {to be­{e so kre­dit­ni­te pizdarii be­{e. poj}e takvi ra­bo­ti ne…” “zo{­to?”

:33:

:34:

“pa, nekni pos­ta­nav in­spek­tor za internet kri­mi­nal.” na­ve­~er mo`ea da se najdat i nar­ko­ma­ni so us­ti polni pe­na. pa|aa vo ko­ma i le`ea na tas­ta­tu­ra. }e se ja­ve­{e Pece ili gazdata. “ba­to doj pali gi patikite da iz­ne­si­me edna bu­da­la.” }e pojdev. “kre­vaj, krevaj, aa­a­a­aj­de...pokroce...pazi da ne go ~uk­ni­ me..ne mi e za ne­go, kolku {o mi e za plo~­ki­te. - zbora{e gaz­da­ta davaj}i ins­truk­cii ko­ga na race gi iz­vle­ku­vav­me od Saj­be­rot. gi ostavavme da le`at na tro­to­a­ri­te ot­kar­{i “Cyber World” pred tu­ris­ti~­ka­ta agen­ci­ja “Dre­am Tours”. ta­mu kutrite nar­ko­ma­ni spi­e­ja, i se ~ini so­nu­vaa, pa­tu­ vaa... “ej, ~oek, glej na­mi­ni no}eska da go pokrie{ brat­ko­to. oti kiz­naj mo`i ne­mir­no spie i mo­`i da se ots­krie” niz smea }e re~e{e gaz­da­ta. *** vo Sajberot ima­{e te­le­fon­ski uslugi za razgovori vo stran­stvo.

Bi­to­la, bi­tol­sko e poznat (neo)pe~albarski kraj. sekoj ima po nekoj stri­ko, vujko, ba­ba ili dedo vo stranstvo. vo pazarnite de­no­vi se so­bi­raa selani od okol­ni­te sela. gi ima{e {ip­ta­ri, |upci, tor­be­{i, kauri, naj­raz­li~­ ni... eba­na {arenolika mul­ti­kul­tu­ra.

vo pazarnite de­no­vi se soz­da­vaa redici za ja­vu­va­we. vsu{­nost od toa gaz­da­ta najve}e za­ra­bo­tu­va­{e. bez razlika koj na koja na­ci­o­nal­nost & pri­pa­|a­{e, mo­ti­ vot na site im be­{e da is­cen­ka­at po nekoj cent od rod­ni­ ni­te vo stran­stvo. od site koi mo­lea najubedliv be­{e eden xu­xest Tur~in so br~­ko­sa­no li­ce, temen ten i be­la bradi~ka, ob­le­~en vo li­la­vi (vi­o­le­to­vi) `enski tre­ner­~i­wa. go vi­kaa Tasim, poz­nat u{te kako Vam­pi­ro. ne­go­vi­te seansi za­po~­nu­vaa so tiv­ko civkawe koe potoa pre­mi­nu­va­{e vo his­te­ri~­no vri{­te­we vo im­pro­vi­zi­ ra­na­ta (od le­so­nit­ni par~iwa sklo­pe­na) te­le­fon­ska kabina. ku­ka­{e da mu pra­tat 100/200 ev­ra. le­ko­vi za ne­go­va­ta bolesna kut­ra majka, za­os­ta­na­ti smet­ ki za struja, na brat mu }e mu ja se­~e­le nogata? so­ves­ni­te rod­ni­ni, posle mno­gu molenici }e mu ispratea pa­ri. Vampiro od­ma se pus­te­{e vo kafuleto so akvarium, pu­{e­{e “Marboro Light”, ~este{e s$ {to }e vlezi vnat­re. ode­{e na ko­mar, “zad zgra­di”, xitka{e za­ro­vi. pa­ri­te gi ar­~e­{e za kuso vre­me. potoa od­no­vo pak vo ka­bi­na­ta, pak mo­le­{e i kole{e... gaz­da­ta mi ras­ka­`u­va­{e deka e fkraj is­~u­kan. “vra­ti, pro­zor­ci, lavaboa, bol­jer, pa i par­ke­tot gi ima is­{it­ka­no vo sta­not za toj pus­ti komar. maj­ka mu od strav, se pla{i de­ka ako go mu go prepi{i sta­not, deka i ne­go }e go frli rem.” ***

:35:

:36:

Saj­be­rot go zat­vo­ri­ja kako re­zul­tat na od­re­de­ni sanitarni ne­dos­ta­to­ci ut­vr­de­ni od grad­ska­ta in­spek­ci­ja. oficijalno. ne­o­fi­ci­jal­no pri­~i­na za zat­vo­ra­we be{e smrt­ta na Ta­sim Vampiro. toj samiot do­{ol po kojznae koj pat da is­prak­ti­ku­va ed­na od svoite do­na­tor­ski se­an­si. bazdel ki­lo­me­tar­ski na al­ko­hol­ni ki­se­li­ni. so ke{ sto­el - slabo. dol­go se na­­be­du­val so Pece, koj od gazdata po telefon do­bil uslovuvawe “ako plati”.

Ta­sim urlaj}i za­pa­lil nakaj iz­lez­na­ta vra­ta. {antal. stig­nu­vaj­}i do vra­ta­ta poleka gi gubel ~e­ko­ri­te. pred da ja ot­vo­ri, namesto ~e­kor napred, nez­god­no na­ga­zil ~ekor na le­vo ta po~nal da se trkala po ska­li­te koi vo­dea so viz­­bi~­ka­ta so biljard. ne­koj od pri­sut­ni­te dreknal - “ej, abe Vam­pi­ro gi frli ~e­li­te alo!”

Pe­ce ka­me­no­san, se zatr~al da vidi {to se slu­~i­lo. na Vampiro gla­va­ta mu bila sples­kana za yi­dot, kapele re­ki krv. pri­sut­ni­te vo Saj­be­rot go pra­{a­le Pece - “mo­re {o e ra­bo­ta­ta?”

Pe­ce D [it, go iz­va­dil kre{­ni­kot, i niz lu­da~­ka smea im od­go­vo­ril: “ni{­to lu|e, na Vam­pi­ro ovaj­pat izgleda NE MU SE OT­VO­RI PA­DOB­RA­NO!”

CVE­]E

“sin­ko, gi gle­da{ ovie beli ra­ka­vi­ci?” “dob­ro, star, {o ti e?” “gi gleda{!?” “ama se is­klu­~u­va{ ti?” “}e gi za~uvam ovie beli ra­ka­vi­ci za po­na­ta­mu i }e ti gi da­dam eden den da gi oble~e{.” “fa­la ti.” “toa, znaj, }e bi­de denot koga tvo­i­te drugari }e stanat ne{­to pove}e od te­be, a tokmu ovie be­li rakavici }e ti poslu`at da im gi dr`i{ ma­di­wa­ta na kri­vi­na!” vra­ta­ta se lup­na. toa be{e sta­ri­ot so ne­go­vi­te sis­te­mat­ ski ispadi. ~ma­ev pred mo­ni­tor obi­du­vaj­}i se da na­pi­ {am raskaz. imav celi 16 i pol godini. ras­ka­zi­te gi pi­{u­vav za{to bea edins­tve­na pri­li­ka da se dob­li­`am do za­nos­na­ta M. ko­ga }e na~­kra­pav ne{to, so tr­~a­we i dis­ke­ta vo racete odev kaj nea do­ma. taa }e gi is­pe­~a­te­{e ne­kol­ku­te listovi i po­toa na glas & gi ~itav od pr­va do posledna buk­va dodeka taa klackaj}i se na stolica i la­ki­raj­}i si gi no}­ti­wa­ta od­vre­me-navreme pov­to­ru­va­{e kol­ku `ivotot znae da bide ne­pod­nos­li­vo zdo­de­ven.

:38:

od­ne­na­de` vra­ta­ta od det­ska­ta soba pov­tor­no se otvori i ovoj­pat toa be­{e majka mi. “du­duk, smesta doj­di v dnevna!” “ne mo`am.” “zo{­to?” “ma­ka mi e.” “doj­di be, dojdi. ti kupiv kapa. plus, dojde da te vi­di tetka Ja­na.” “mi e gajle za tet­ka Jana.” “doj­di ko ti ve­lam! oti poj}e ne­ma ni{to da ti kupam!” ta­mu ne be{e sa­mo tetka Jana, bea i nekoi dru­gi ne­i­den­ ti­fi­ku­va­ni tetki. si­te bladaa - kol­kav sum po­ras­nal, kolku sum bil ubav i sl. mislam imav ce­li 16 i pol go­di­ ni... toj fakt kako da ne im zna~e{e prem­no­gu. “eve, sinko, vi­di ja kapata.” maj­ka mi ja sta­vi zimskata vol­ne­na kapa. gi pra{a - kako iz­gle­da, a? “ko Stiv Mek­vin” - dodade ed­na od tet­ki­ci­te, koja ve­ru­ vam prestanala da ~ita vesnici ot­ka­ko toj javno priz­na deka e pe­der. i ostanatite po~­naa da redat ne­koi imiwa, pre­te`­no od na­{a­ta estrada koi, ete, ne bea pe­de­ri za `al no isto taka ne i vredni za spom­nu­va­we. skon­tav deka kol­ku po­o­~ig­led­no se mur­tam tolku po­ve{­ ta~­ki bea vo is­ka­`u­va­we­to kom­pli­men­ti. ne­ma ne{to po­u­`as­no na sve­tov od vakvi si­tu­a­cii. elek­tro-{o­ko­vi­te, kor­ne­we­to nokti, na­bi­va­we na kolec i dru­gi iz­ma­~u­va~­ki metodi se nu­la vo spo­red­ba so sredbite so tetkicite vo post­kli­mak­te­ral­na faza. ne­ka­ko so la­ze­we, {to se veli, se vrativ vo det­ska­ta so­ba.

le­`ev na kre­ve­tot polovina ~as obiduvaj}i da zaboravam na si­te ovie ne{­ta i da se skon­cet­ri­ram na no­vi­ot raskaz.

Sta­ri­ot pov­tor­no ne za­bo­ra­vi da nav­ra­ti. “jas samo da pro­ve­ram, slu­~aj­no da ne u~i{.” od vnatre{niot xeb na gornata tre­ner­ka iz­va­di edno golemo ze­le­no jabolko. “go gleda{ ova ze­le­no ja­bol­ko?” “os­ta­vi me na mi­ra.” “eve ti pi­sa­te­le edno golemo ze­le­no ja­bol­ko.” “aham. fala ti.” “vi­di{, toa ti e isto ko tebe. go­le­mo, so~no, vkus­no no sepak prem­no­gu ze­le­no... i od nego se do­bi­va proliv.” “dob­ro, star, ne gle­da{ deka se obi­du­vam da mis­lam, da tvo­ram...” “tvo­ri{{{{... a i smrdi{ da ti ka`am pra­vo.” za­vr­{i svojs­tve­no vo negov sar­ko-stil. se­ga ve}e bev vid­no voz­ne­mi­ren i mo`e slo­bod­no da se ka­`e dovolno frus­tri­ran, da sed­nam i na­pi­{am nekolku re­da tekst. ko za maler zay­vo­ni te­le­fo­not.

- “... te molam, brat, `iti s$, `i­ti s$... nap­ra­viv beqa na {ko­lo, eban sum fkraj...” “{o beqa be Stef­~e ne za­e­ba­vaj kako toa ti taka pri­mer­ no dete si...” “se­di podobro ne pra{uvaj.” “le­`am i zatoa pra­{u­vam.” “e pa, igravme ra­ko­met na {ko­lo...” “od koga ig­ra­we­to rakomet se smeta za be­qa?” “~ek da ti do­ka­`am... i igravme vo dvorot na {ko­lo­to...

:39:

:40:

i, i za­vr­{iv­me i neg­de ~as, ~as i po­lo­vi­na pred da po~ne nas­ta­va­ta otidov vo u~il­ni­ca. tamu pos­toiv nekolku minuti koga me stegna golema nu`­da...” “aha i?” “i ni{to. se ka­~iv na katedra gi turnav ga­}i­te i se is­pos­rav.” “allll... i?” “i ni{to.” “i nikoj ne te vi­de Stef~e brat? “ni­koj be ~oek. ar­no ama ne mo­`ev a da ne se is­po­fa­lam. i me doznaa.” “i sega?” “ne{­to crno mi se pi{uva...” toa be{e (pret­pos­ta­vu­vam pos­le ovoj ma­es­tral­no-kre­a­ ti­ven ~in), Stef­~e (so f, ne v) po­ra­ne{­no dru­gar­~e od os­nov­no koe sepak va­`e­{e za preg­lu­po za da mo­`e{ da go od­bi­e{. toj pret­pos­ta­vu­vam znae{e de­ka ostanatite go `alat pa ne­ma­{e sram ili ka­kov bilo prob­lem da po­ba­ra nekakva us­lu­ga. vo slu~ajov tre­ba­{e da nap­ra­vam internet-stra­ni­ca za ka­na­rin­ci­te na ne­koj­si pro­fe­sor po bi­o­lo­gi­ja koj za vozvrat tre­ba­{e da mu pi­{e krajna ocen­ka dvojka ili eventualno troj­ka. (ako bi­la grom str., re­~e Stef~e) Stef­~e me ima­{e snabdeno ne­kol­ku dena pret­hod­no so pot­reb­ni­te sli­ki i tekstovi, no ne mislev de­ka za tolku br­zo vreme }e se ja­vi. iz­mi­na mo`ebi po­lo­vi­na ~as, i po~­nav da se za­ni­ma­ vam so no­va­ta stranica, ko­ga se pojavi maj­ka mi koja me zamoli da oti­dam do pro­dav­ni­ca i da ku­pam pove}e ka­fe, sok i ci­ga­ri. me isprati so:

“sram da ti e! cel sok go ima­{e ispieno!” po patot do pro­dav­ni­ca­ta imav golema sre­}a da ja sret­ nam niedna dru­ga tuku nea - M. se­ko­ga{ koga iz­le­gu­vav od do­ma, pri sekoja pri­li­ka, vni­ma­vav kako se dvi­`am, so koja br­zi­na ~ekoram, kak­va fa­ci­jal­na ekspresija & is­tak­nu­vam na oko­li­na­ta... po­taj­ no me pla­{e­{e zakonot na ve­ro­jat­nos­ta da ne napravi da se sret­ne­me vo mo­ment koga go ~ep­kam nosot ili vadam mar­ma­lad od u{ite.

M. bleska{e so svo­ja­ta stava i do­de­ka mi se prib­li­`u­va­ {e na nekolku ~e­ko­ri od mene zja­pav so {to e mo`­no po­ot­ vo­re­ni o~i za mo­`am da ja ove­ko­ve­~am scenata vo mojata osi­ro­ma­{e­na tin­ka~­ka memorija. toa {to taa go prid­vi­`i za mo­ment zglobot i mi mafna do­pol­ni­tel­no gi pa­ra­li­zi­ra si­te moi di{ni or­ga­ni. “ej, pa kaj si ti?” - izvikav od nebre`nost. “tu­ka, `iveam sko­ro sproti te­be, neli?” - od­go­vo­ri so ~is­ta lad­no­krv­nost. “ka­ko si?” “su­pe­rrr!” “te nema na {ko­lo, se ot­ka­`a li?” - bez­na­de`­no se obi­du­ vav da bidam du­ho­vit. “ne, be pa ti mal­ce pa­u­zi­ram... a potoa {to e mo`no pos­ pon­ta­no do­da­de - slu{aj, mo­`e{ da doj­de{ do Pirej”? “mo­`am sekako. ja imam doma. }e ja ~ita{?” “ne ne... toa sa­mo kolku mama da me vidi deka dr­`am vo ra­ce­te nekakva kni­ga?” “ko­ga ve}e ja dr­`i{ ne ti pa|a ide­ja da ja ot­vo­ri{ i da ja pro­~i­ta{?” - ne us­pe­av da do­dr­`am da pra{am. “ha­a­ha­a­aa ne si sa­lam `imi s$ ha­a­a­ha...” - se ke­ze­{e ludo pa i jas se prid­ru­`iv vo sme­e­we­to, za{to be{e glu­post

:41:

:42:

{o i da­dov takov pred­log iz­gle­da. “vsu{­nost pi­{u­vam nov ras­kaz...” - toa tre­ba­{e da bide taj­na s$ dodeka ne go dovr{am... no! “da? za {o se ra­bo­ti?” - pra­{a kurtoazno, nor­mal­no. “za edno malo de­te koe se na­o­|a vo fabrika za ~okoladi. “ooo, interesno li e?” - pra{a kur­to­az­no, ne­nor­mal­no. “se raboti vsu{­nost za me­ne ko imav 7 i pol godini. se {o se raboti za me­ne e in­te­res­no.” toa pos­led­no­to go ka­`av so te{ka pov­re­de­na su­e­ta. “a kakov li e kra­jot?” “ti ka`av, go ne­mam do­vr­{e­no.” “i kapata be Bo­go­ja ti e mno­gu sme{na, koga si ja kupi?” “ka­pa­ta, sme{­na?” “ohh, rekov sme{­na? izvini ne sakav da te is­me­jam, sakav da ka`am sim­pa­ti~­no ti stoi...” ”sim­pa­ti~­no mi sto­e­la?” se is­kom­plek­si­rav. ja trgnav i ja sta­viv v xeb. se vrativ nazad vo stanot so pog­re{­na mar­ka kupeni ci­ga­ri, so sok od por­to­ka­li mes­to borovinki i za­bo­ra­viv da ku­pam kafe. “zo{­to ne ja no­si{ kapata?” - me pra{a majka mi “glu­pa e.” “ti si glup. iz­va­di ja i ved­na{ stavi ja na gla­va.” ja staviv i se vra­tiv nazad. ovoj­pat i pa­ten­tot mi be{e po­dot­pet­lan no ne mi be{e vo­op­{to gri`a. ona {to me ma­~e­{e be{e... M. ne me gleda ka­ko ni{to po­ve­}e osven kako eban lektiro-snab­du­va~? da & go najdam jas sega ro­ma­not Pirej???

Pet­re M. An­dre­ev­ski, S. Po­pov, S. Ja­nev­ski mi bea do­sad­ni do po­ser. ot­por, tvr­dog­la­vost, kur se tre­si i nepokor na ma­ke­don­ ski­ot narod. ne mi be{e po­a­ren ni Goran Ste­fa­nov­ski. ima edna-dve dob­ri drami, na­pi­{a­ni vo 70-ti­te... os­ta­ni­te se in­te­ lek­tu­al­ni dr­ve­wa na koi s$ sle­po se divi naj­od­vrat­na­ta sno­bov­{ti­na. po­dob­ro Bu­kov­ski, Fante i Se­lin­xer. ko­ga se vrativ trg­nav nakaj ve-ce po golema nu`­da no, po­pus­to, stariot ve­}e be{e vo ne­go. sto­ev pred vra­ta i sakav da po­mu­a­be­tam so sta­ri­ot vo vr­ska so si­tu­a­ci­ja­ta. “star, mo` da te pra­{am ne{­to?” “pra­{aj {to sa­ka{, samo ne mi ba­raj pari.” “ti so mama se ze­dov­te od qu­bov taka?” “dob­ro, sine, zo{­to ne si ka­ko site drugi de­ca, da zeme{ eden ~ador i da skok­ne{ od bal­ko­not?” “a ova mislam {o se ras­pra­va­te na sekoe?” “ne­ma nikakva vr­ska toa. jas ja sa­kam majka ti. mno­gu. i pokraj {to se ras­pra­va­me. ete i sega ja sakam.” “do­de­ka ka­ka{?” “}u­ti jas koga zbo­ru­vam. jas ja sa­kam majka ti, no sepak ne se gri­`i mnogu mno­gu za `e­ni­te.” “zo{­to?” sta­ri­ot ja po­dot­vo­ri vra­ti~­ka­ta, mi upati strog pogled, i re­~e: “i edna sinko da ima{ i milion, }e dojde{ do is­to­to soz­na­nie...” “a toa e?”

:43:

:44:

“de­ka site se vsu{­nost isti! ne vredi da se za­ma­ra{. ajde ze­mi kniga u~i ta­mu.” “aha, razbrav.” “i, ej, sto pati ti rekov da ne mo­~a{ preku das­ka­ta. glup si?” sed­nav na kom­pju­ter i po~nav na­br­zi­na da pi­{u­vam. fab­ri­ka za ~o­ko­la­di i za de­te­to koe zaedno so u~itelkata i od­de­le­ni­e­to e vo poseta na is­ta­ta. toa dete bev jas, a dejstvieto se zas­no­va­{e vrz av­to­bi­o­ graf­ski nastani. se se­}a­vam na tem­ni­te hali koi te teraa da se ose­}a{ ko da se na­o­|a{ vo dla­bo­~i­ni­te na ne­koe sivo mor­sko dno. ra­bot­ni­ci­te ot­se~­no se sme{­kaa gle­daj­}i vo `i­vur­kas­ ta­ta detska `ar i op{to-ras­pos­tra­ne­ti­te ne­vi­ni nas­mev­ ki. eden od niv so golema ka­fe­na damka na uni­for­ma­ta, na dos­ta teatralen na­~in duri i za de­ca na taa voz­rast go po­jas­nu­va­{e prin­ci­pot na rabota na okolnite ma­{i­ni. ne­kol­ku minuti so pomo{ na eden viqu{kar do­ve­zoa eden go­lem kartonski pa­ket koj iz­gle­da­{e ne{to ka­ko vetuvawe. vnat­re vo toj go­lem paket se ~i­ne­{e se krie do­to­ga{ ne­ot­kri­e­na slatka taj­na, fas­ci­nan­tno iz­ne­na­du­va­we na ne{­to {to e glo­maz­no, masivno, ne{­to {to do­to­ga{ ne mo­`ev­me da go vi­di­me vo nitu eden poznat pros­tor i {to se razlikuva{e od seta fab­ri~­ka­ta me­lan­ho­li­ja naokolu. ne pomina mno­gu koga od­ne­na­de` prvin se po­ka­`aa crni vre­}i, a potem ma­li ~okolatca za koi vedna{ po~­na tepa~ka. ra­bot­ni­kot se tru­de­{e ko­ba­ja­gi da vos­pos­ta­vi nekakov red za{­to s$ se od­vi­va­{e po bud­na nadzor na {efot koj pak postojano eko­nom­ski-pres­met­li­vo pov­to­ru­va­{e -

“os­ta­vi gi, i ona­ka site se pred­vi­de­ni za niv”. u~i­tel­ka­ta na­re­di sekoj eden po eden da oti­de i da si zeme po to~no tri ~o­ko­lat­ci­wa. si­te lakomo se gra­baa po ~o­ko­lat­ca­ta, a jas sto­ev man­gup­ ski potpren na eden od stol­bo­vi­te i glumev ne­za­in­te­re­ si­ra­nost. u~i­tel­ka­ta so svo­jot pogled ne­kol­ku­pa­ti pre­dup­re­du­ va~­ki mi prati i{a­ret da poj­dam da si go ze­mam ona {to mi sle­du­va­{e. ot­ka­ko site si ze­doa, u~i­tel­ka­ta se dob­li­`i do mene, po~­na da yve~ka so edno od ~o­ko­lat­ca­ta i mi­loz­vu~­no me zap­ra­{a: “za­rem ti ne sa­ka{ ~o­ko­lat­ce?” jas kako toa ce­lo vreme da go ~e­kav i od­go­vo­riv to~no so ovie zborovi: ME­NE U^I­TEL­KE EDNO ^O­KO­LAT­CE NE MO@E DA ME NAPRAVI SRE­]EN!!! {to be{e toa? Ni­~e - Ra|awe na tra­ge­di­ja­ta? ili mo`ebi Ma­ki­ja­ve­li Vla­de­te­lot? ne znam. ne mo­`am da utvrdam ni sega. te­le­fo­not i Stef­~e pov­tor­no me prekinaa. “slu­{aj ej... pro­fe­so­rot pra­{u­va dali mo­`e... ka­na­rin­ ci­te od sli­ki­te da letaat po cel mo­ni­tor...” “da letaat po cel monitor?” “da be.” “bo­`e­ee. ka`i mu ne sum jas Dej­vid Ko­per­fild... da ne mu tu­{i le­pen­ka­ta?” “~ek, do mene se­ga }e ti go da­dam... alo, alo...” “da.” “zdra­vo dete ka­ko si?”

:45:

:46:

“ar­no.” “ka­`i mi, da te pra­{am, dali pos­toi opcija mo­i­te pti~ki da letaat po mo­ni­to­rot.” “ne mo`e pro­fe­so­re. toa e te{­ko iz­vod­li­vo. skoro ne­voz­ mo`­no.” “dob­ro, te mo­lam samo nap­ra­vi go {to mo­`e{ pobrzo za{­to utre jas }e odam na iz­lo`­ba i ve}e imam ot­pe­~a­te­no vizitki so taa adresa...” “pro­fe­so­re, ve uve­ru­vam }e sto­ram s$ {to mo­`am.” doj­de ~asot za da zaminam na {ko­lo. ras­ka­zot go ostaviv za potoa. oti­dov na {ko­lo i tamu go sret­nav Zlatko-glu­pa­kot, ve~en kan­di­dat za pret­se­da­tel na gla­sot. se obi­du­va­{e da bide fer i korekten so site, naivno na­de­vaj­}i se de­ka toa }e go nap­ra­vi pret­se­da­tel na klasot. “ej, bato, gle­da­{e li ko{arka sno{­ti?” “mra­zam ko­lek­tiv­ni spor­to­vi.” “okej, a dali to­ga{ gleda{e for­mu­la 1?” “ne ba{.” “for­mu­la­ta ne e kolektiven sport.” “ne gledam for­mu­la od ista pri­~i­na {o ne gle­dam i por­no.” “{o taka?” “i vo ednoto i vo drugoto stra{­no se ner­vi­ram da gledam dru­gi kako go pra­vat toa.” “dob­ro, ete, ka­`i koj od in­di­vi­du­al­ni­te spor­to­vi ti se do­pa­|a?” “{ah.” “de­mek in­te­lek­tu­a­len tip si? “od­da­le­~i se!”

imav nekoe sport­sko is­ku­stvo. fudbalot be­{e grozen, i ka­ko igra i za gle­da­we. ne znam kakvi za­be­ga­ni ludaci se tie koi se pa­lat na naj­glu­pi­ot sport na sve­tot - fud­ ba­lot. ~a­so­vi­te si vr­vea eden po drug, a jas s$ u{­te raz­mis­ lu­vav za sportot. go­di­na pret­hod­no trenirav ra­ko­met - sekako za{­to ro­di­te­li­te mislea de­ka igraweto ra­ko­met e bogznae kak­vo za­do­vol­stvo. iz­ra­zot - sin mi tre­ni­ra ra­ko­met - e toj koj no­si pogolemo za­do­vol­stvo, a ko­ga vo slu­~a­jov vie ste si­not s$ e taka bes­mis­le­no pa i ra­ko­me­tot. se se}avam, tre­ne­rot me sta­va­{e da igram des­no krilo ia­ko imav do­vol­no visina da ig­ram bek. be­ko­vi­te pak ne bea koj­znae kolku opas­ni tipovi, tu­ku ednostavno niv­ni­te `lezdi la­~ea pove}e i tie mo`ea da nap­ra­vat skok-{ut od devet met­ri i pritoa da upatat udar koj ne e mlak i ba­jat. ka­ko krilo top­ka­ta malce ili i~ ne stiga{e do mene. ko­ga }e se slu­~e­{e i toa mal­ce, kriloto od od­bra­na­ta ne re­a­gi­ra­{e na pro­ziv­ka od ka­pi­te­not na niv­na­ta ekipa koj naj­~es­to ima{e obi­~aj da do­fr­lu­va - ostavi go - oti bea si­gur­ni deka }e pro­ma­{am. i pro­ma­{u­vav. stra{­no me de­mo­ti­vi­ra­{e toa - ostavi go - mis­lam zo{to bi sakal da da­dam gol koga ni­koj ne se obi­du­va da me sopre? tre­ne­rot koj po­ne­ko­ga{ ig­ra­{e kako or­ga­ni­za­tor na ig­ra­ta ~esto mi da­va­{e prilika da se istaknam bi­dej­}i od do­sa­da na krilo se prik­ra­du­vav na po­zi­ci­ja­ta cen­tar pa neretko po~­nav da pos­tig­nu­vam go­lo­vi. po­ve­}e­to sme­taa deka toa ne e fer pa posle za­vr­{u­va­ we­to na treningot, vo sob­le­ku­val­ni­te frlaa vin­ti­ja­gi na mene i udi­raa so cela si­la pritoa ob­vi­nu­vaj­}i deka da­vam golovi bla­go­da­re­nie na toa {to - ne­doz­vo­le­no ja m e n u v a m p o z i c i j a t a.

:47:

:48:

ko­ga eden den doj­dov doma so ras­kr­va­ren nos, mis­lev deka sta­ri­ot }e odi da gi ispoubie, no toj samo pro­mr­ mo­ri - ve­ro­jat­no pak ne{to ti ima zbo­ru­va­no muckata. ne mo­`ev ni{to da mu objasnam, sta­ri­ot moj obo`ava{e ko{arka. na krajot ~ukna i yvon~eto. se vrativ (pra­vo) doma. ba­te­ri­i­te od da­le­~in­ski­ot se top­lea na ter­mo­a­ku­mu­la­ci­o­na­ta pe~ka. ma­ma ima{e sta­ ve­no novi is­pra­ni kadifeni za­ve­si, delot od yi­dot kade {to gi potpirav se­koj­dnev­no no­ze­te izgleda{e pov­pe­~at­ li­vo po­`olt i po­val­kan. vle­gov vo det­ska­ta, kom­pju­te­rot s$ u{te ra­bo­te­{e, sednav da go zavr{am ve­}e po~natiot ras­kaz. po nekoja mi­nu­ta me fati kob­na dremka i mi iz­gle­da­{e glu­po da pi{uvam {to bilo, oso­be­no za nekoja glu­pa­va fab­ri­ka za ~okolatca za koja M. }e se iz­nas­mee. za da bide po­lo­{o tuka be{e i mo­ja­ta sme{na vol­ne­na zimska ka­pa koja bev pri­mo­ran da ja no­sam aktivno. vi­dov-nevidov, go izbri{av ce­li­ot tekst {to do­to­ga{ go imav na~­kra­pa­no. na­pi­{av samo nas­lov so za­de­be­le­ni bukvi - Cve­}e! a dolu pod nego ne­vi­no-pa­te­ti~­na re~enica, no pred s$ naj­is­kre­na: U{­te edno za­lud­no iz­mi­na­to doba vo koe ne uspeav ni za mo­ment da po­mi­ri­sam rosno cve­}e.

TRI SVETLI LI­KO­VI

iz­le­gov od vle­zot na zgradata vo koja nekoga{ bev postojan sta­nar. se po­ja­vi­ja tri stari iz­drl­ta­ve­ni kom­{iv­ki. se bea vratile od pazar. po~­naa detalno da me sos­lu­{u­va­at. abe dali sum dobar, dali sum zdrav, dali sum prav, dali }e se `enam!? u pi~­ku ma­ter ej. us­pe­av edvaj da zbri­{am! za­pa­liv direk kon maalskoto sta­tus­no ba­kal­~e. (se se}avam den­ta koga za­mi­nu­vav ottuka, ta­mu bea i sedea Di­li­~o, Cane Cr­vo i Bagata) i denes bea i se­dea tamu. ples­kaa karti. be­qot po sok~e. stan­dard. si­te bea na voz­rast od 26-31 go­di­na, bea `e­ne­ti, Crvo i Di­li­~o ve}e imaa i deca. `i­ve­e­ja vo sta­no­vi­te na niv­ni­te roditeli. za­ed­no. ko­ga stignav, ze­dov stol~e i go staviv blis­ku do ma­si~­ ka­­ta. na nea se slu­{aa ples­ka­wa­ta na plas­ti­fi­ci­ra­ni­te kar­ti. toa pleskawe i fin­ta­xi­sko za­mav­nu­va­we so zglo­bot be­­ {e po­se­ben ritual, na koj dolgo vre­me me u~ea no ne me na­­u­~i­ja da go ebam.

:50:

se slu{aa poz­na­ti­te frazi “be­qot”, “rom­be­qot”, “ca­­ kam”, “odi dva­e­set”, “petarda”, “di­nar” itn. ko­ga sednav i me vidoa prv mi se obrati Di­li­~o. me pre­ ~eka so: “kaj si be Bu­kar­ski, da te ‘rsnam od ma­di­wa!”

Ba­ga­ta i toj glas­no kako i Di­li­~o, so sme­e­we dodade: “za­mi­na zna~i si iba mater, i i~ kuro poj}e ne te boli za sta­ro­to maalo.” “tu­ka sum, de tu­ka. {o mislite vie, Amerika da ne zaminav!?” - od­go­vo­riv jas. “za­mi­ni, ako za­mi­nu­va{ sov­re­me, nie ve}e }e pa­li­me Ame­ri­ka!” - se javi za prv­pat Cane Cr­vo.

“Ame­ri­ka!? ka­de be vo Ame­ri­ka?” - pra{av.

“Las Vegas, se znae! kaj {o ima ke{ i pi­~i­wa” - re~e Di­li­~o, i site grak­naa od smea. “}e go {itnam to­mo­so, i tamu }e si kupam Har­li!” - re~e Cr­vo. “abe, `imi pe­te­lo, }e si ku­pi{, glej igraj ov­de... kaj ti se o~i­te... ne zna­e{ {o karti fr­la{!!!” - mu pod­vik­na Ba­­ga­ta. se zanesoa vo ig­ra­ta. pro­dol­`i­ja so “beqot - rom­be­qot”. znam }e igraat s$ dodeka ne iz­le­zat preku “il­ja­dar­ka”. “abe, go slu­{av­te na TV v~era {o izjava dade mi­nis­te­ rot?” - na~­na tema Cr­vo. “pi~­ka mu ma­ter na mi­nis­te­rot...” - dodade Di­li­~o, koj be­{e iznerviran {to ja zagubi ig­ra­ta i mo­ra­{e da si “daj po ed­no”. “a Pecko, go ~i­tav­te denes?” - pra­{a Bagata.

“Ba­ga cel da go sed­ni{ i aram da ti e!...” - re­~e Dili~o, koj o~ig­led­no ima­{e golema `el­ba nekomu da ebi mater.

“mo­re Dili~, kol­ku {o ima{ ti vo kuro tol­ku imam jas vo gla­ta!” - vresna Ba­ga­ta, no koga se seti {to lup­na, pi­sklivo do­da­de - “ama ob­rat­no, ob­rat­no.” no, prekasno! si­te ve}e tr­ka­lav­me od smea. “i, Bukarski, ka­ko e tamu go­re!?” - pra{a Di­li­~o. “ar­no e.” “ka­ko so skop­ski­te pe­der­~i­wa da gi ebam?” “ne e lo{o.” “da ne go mra­zi{ Skopje?” “{oz­nam. go mra­zam ne po­ve­}e od prose~en bi­tol­~a­nec... a go sakam pove}e od prose~en skop­ja­nec” - iz­fi­lo­zo­fi­ rav ne­ka­ko. pos­le toj moj od­go­vor po~na te{­ka ras­pra­vi­ja. koj kaj bil, koj kolku {e­tal... i nor­mal­no ko se tepale so “Komitite”. i taka do eban ne­dog­led. po~na {e­ma­ta. site vre­kaa, se de­­rea, se nad­vi­ku­vaa eden so drug. se razbira, se­koj od niv vo to­ga{­no vreme pret­sta­vu­val “ne­koj i ne{­to”. zbo­ru­va­{e se­koj, bez nekoj oso­ben red, ~es­to pati si redea s$ po spisok, i se prekinuvaa sre­de re~enica. jas ne za­pa­me­tiv mnogu od niv­ni­te pre­ki­ni i dijalozi. no, glavninata na prikaznite na site trojca ja zapametiv pri­li~­no jasno. ko da sum nekoja sov­re­me­na ver­zi­ja na Petre M. Andreevski da go ebam, po~­nav da gi be­le­`am prikaskite na ovie “so­se­la­ni”. }e po~nam naj­pr­vin so Di­li­~o i negovata pri­kaz­na. na­pi­{a­na vo pr­vo lice, mo­no­log­no.

:51:

:52:

is­po­ved na Di­li­~o: jas!? jas koj bev!? za­kon!!! zapamti, }e ti pov­to­ru­vam bukva po buk­va, za da mo­`e{ ubavo da za­pam­ti{... zzzzzz ... aaaaaa .... kkkk.... ooo... nnnnn! zakon!

Di­li­~o broj eden, vo pogled na tepawe. sam i ferski! ~oek od akcija. ~oek {o ili po{­to­va ili ne po{­to­va. ne­ma{e kaj mene trte-mr­te. ni pet ni {est ako nekoj ne mi se ben­di­su­va­{e, odma mu ja ka~ev edna i od­ma d`nk na zem­ja. a se tepav po dva-tri pati na den. do­ma od u~i­li{­te nema{e den a da ne se vra­tam so is­ki­ na­­ta obleka, ili so luzni na li­ce­to ili te­lo­to. stario pre­ze­ma­{e vos­pit­ni merki, me te­pa­{e so re­me­ni, stapo­ vi... ama sfe xabe, jas i ponataka bev ~ovek od ak­ci­ja... imav po­za­di­na... a nekoj me­ne me gib­ne­{e, dovolno be­{e da se javam na nekolku te­le­fon­ski bro­e­vi i naedna{ }e se soberea 50 du­{i. i posle. ihh... i posle se znaj, toj {o se ima­{e gibano so mene, }e go na­e­be­{e do­`i­vot­no... bev­ me vo­o­ru­`e­ni za tie vremiwa, mak­si­mal­no kol­ku {o se mo­`e­{e... sin­xi­ri, boksira~i, me­tal­ni {ipki, heb­li, lep­­ti­ri... pa i pi{­to­li, samo {o tie pokasno iz­le­goa... i ta­ka vi velam... u{te od osnovno gi {la­kav site... si­te po red... ma{­ki­te re­dov­no gi mal­tre­ti­rav a `enskite pak gi gwa­vev... gi {tipev, gi tr­ga­~ev za kosi i to. be­ga­{e s$ `ivo i divo od mene. Di­li­~o dilea pra­va, koj segde vo gradot be{e poz­nat ko ~oek so golemi jajca. jaj­ca ko na slon eba­te. ne­ma­{e toga{ ko sea tolku ko­pi­qa­ci i ta­ti­ni sinovi, da ne zna­e{ {o }e ti se desi, ako gi na{­la­ka{. i vo tie vre­mi­wa gi ima{e, ama od mene naj­ve­}e cmizdrea. se se}avam i prv­pat me prib­raa v xan­dar­ska... radi te­pa~­ ka... me te­rea kodo{ da sta­nam... me te­paa... lo{ xan­dar, do­bar xan­dar. gi znam jas si­te tie finti ehee. i ne se da­­ dov... zo{to da bi­de{ kodo{ i da bide{ pizda, se znaj vo

na­{e ma­a­lo {o zna­~e­{e toa... deka ako nekoj e ta­kov, deka di­rek tre­ba da poj na “pre­vos­pi­ta­va­we”... a na toa “pre­vos­ pi­­ta­va­we” ne samo {o }e go natera{e da se smeni i sta­ni jak ma`, tu­ku i maj­~i­no­to mlekce }e go prop­lu­ka­{e... ima­ {e mnogu tak­vi slu~ai na tak­vi pizdi. ete i Crvo pamti `i­­mi od Kam­ber du{ata! pam­ti{ be Crv, na Lambata eden {o go vi­kaa? Lambata {o n$ ko­do­{e­{e na starite, de­ka pu{ime ci­ga­ri zad ga­ra­ `i!? eee... se se­}a­va{, ko go za­ma­vav­me i go ga­zev­me, i ko so mar­tin­ka­ta na fa­ca mu stap­nav i mu go puk­nav nosot. bo­­`e... znam deka se se}ava{ i dvaj­ca­ta se is­pos­trav­me od strav posle... mis­lej­}i deka sme go ubile... ama tolku be{e stra­vot den dva... maksimum po­toa pak ko­lev­me besevme... si­­te deca vo po­{i­ro­ka­ta oko­li­na gi imav {la­ka­no... koj {a­­mar, koj tu­pa­ni­ca, koj klo­ca, koj ~vrga, i las­tik ili pak ~e­ki~... koj od s$ po ne{to... ne­ko­ga{ zaradi ne­ko­ja bez­vrska pri­~i­na... ne­ko­ga{ bez pri­~i­na... onaka, kol­ku da se poka`e koj e ma{ koj ne e... i da se za­ra­bo­ti nekoj stra­­vo­po­~it vo oko­li­na­ta... nekoe po{­to­va­we od os­ta­na­ ti­te... a ne ko sega, pe­der­~i­wa­ta {o se doteruvaat, se vo mo­da i se glav­ni man­gu­pi... a porano... ka­ko be{e po­ra­no... ne sme­e­{e taka be ba­te... postoeja pra­vi­la... pos­to­e­{e za­kon... i red... a zakonot bev jas... jas Di­li­~o, i nikoj drug... ima{e ed­na takva piz­da {o se pra­e­{e maneken... be­­{e kopile pr­va klasa, i or­gan­ski mi ode­{e na ner­vi... segde ko­ris­tev priliki da go i{amaram i izgazam... no ne se po­ja­vu­va­{e takva {ansa se­ko­ga{... plus, se razbira, nas­ tav­­ni­ci­te go sa­kaa, pi­~i­wa­ta... a najve}e ra­di to {o tat­ko mu be{e vtor ~oek vo vnat­re{­ni... pa si­te ko da se pla­{ea od ne­go... jas ne!!! ed­na{ se se­}a­vam posle ~a­so­vi, si begav i go na­~e­kav, on­de kaj “Magnolia”, Ma­ri­jan­ti kaj {o vika na se­koe “daj edna ban­ka `iti {va­ler­ka­ta”.

:53:

:54:

i mu velam ej zas­ta­nii, zas­ta­ni peder~e ed­no... i to ko­pi­ le­to mene mi se za­vr­ti i mi ve­li - koj si pa ti da ti zastanam a!? koj si pa ti!? koj si pa ti!? lele... koj sum jas!? koj sum jas!?A? A? Aaa? ko mu ja vlepiv ed­na... pa u{te ed­­na... pa padna na zemja.. pa d`nk, d`nk... pa po~­na da vre­ ska, da grov­ta... pa ko mu vlegov so kloci, so tu­pa­ni­ci... pa od ko­­len­ce go akav... d`nk, d`nk... toj pak, ser­lo naj­go­lem... vri{ti ti se ~ini svi­wa koli{... ed­no vreme po~na da vi­ka - te mo­lam... te molam ko Gospo te mo­lam... aman te mo­­lam... Gos­po­de, Gospode... i jas ko da omek­nav... po{ten ~o­ek, {o veruva vo Gospo sum jas. rekov dos­ta, aj, dosta e, go natepav do­vol­no... taman, nap­rajv pet ~e­ko­ri, ko odzadi slu­­{am, ko­pi­le­to tr~a i vi­ka - Dili~... Di­li~... da mi ja­­ di{ Dili~o! ej Di­li~... da ja ebam majka tii... da ja ebam maj­­kaa tiiii... i toa v pi~ka!!! jas epten zbes­nav. mo` da za­mis­li­te... se za­tr­~av i rekov, e }e go fatam ma­kar i da go br­kam do krajot na sveto!!! i go br­kav niz cela ~ar­{i­ja. i go fa­tiv onde kaj Id­riz sem­ki {o prodava{e, vi teknuva? i ko go fativ, naj­dov ed­na dr­ve­na letva i so ne­go zedov da go per­kam na­se­ka­de po teloto... fr{, fr{... ne­ma­{e mesto kaj {o ne go ud­riv... fr{... fr{... se umo­riv duri i od ma­va­we... mavav mo­`e­bi 15-20 min... go naprajv vo surato fer­fe­le! toj pak vri{­te­{e, pak vika{e ko da go kolat... pak Gospo ova-ona. pak pres­ta­nav, pa pobegna, pa po~na da mi pcue majka... pa go fativ i taka ed­no tri-~e­ti­ri pati za­­mis­li, ej! se­ko­ga{ mi pra­e­{e taka ple­me­to da mu go ebam. go­di­ni­ te minaa i toa pe­der­~e­to na­kon­du­re­no, sta­na nekoj visok slu`­be­nik tamu vo mi­nis­ters­tvo­to! po­li­ti­~ar, ej! da mu ebam s$ doma {o mu e na {tik­la! oti da zna­ev deka }e sta­ni po­li­ti­~ar, abe ne so let­va, abe }e go ot­kor­nev se­­ma­fo­ro od ras­kr­ni­ca i so nego }e go tepav... no toa e...

jas edna ra­bo­ta ne mo­`ev podolgo vre­me da sfa­tam, a sega sfa­tiv... ne mo`ev da sfatam kako mo­`e ~ovek, do­de­ka go tepa{ da te moli, a po­toa ~im si za­mi­ne{ da ti pcue maj­ ka­ta... ko­ga stana ova pe­der­~e­vo po­li­ti­~ar, ~itav neg­de i do­znav za {o se ra­bo­ti... toa {o go pra­e­{e ova pe­der­~e­to go vi­ka­at ko­rek­tnost... po­li­ti~­ka ko­rek­tnost... znam jas... jas ni­ko­ga{ ne ja imav taa politi~ka ko­rek­tnost piz­da li mu mater! ~o­ek od akcija. ~o­ek koj ili po{­to­va ili ne... ne, nema tu­ka nikakvi pos­ra­ni ko­rek­tnos­ti... i tak­ vi ta{aci... no ete ova peder~e go bivalo za po­li­ti­~ar od ma­­li godini, po se iz­gle­da... taka odi toa! toa vi e brat Di­li­~o... mo`i i ne sum jak eba~, ama va`no vo kuro sum NA! is­po­ved na Ca­ne Crvo: ABE SI­TE KOM­PLET DA SI KLAJ­TE MUS­KU­LI NA NO­YE­TE I SO TR­^A­WE DA SE XIT­NI­TE VO DRA­GO­RO! ke{ poln xebot vo sekoe vreme. sta­rio be{e {o­fer, si ide­{e edna{ ne­del­no, os­ta­va­{e ke{ i be­ga­{e.... para eden kup... koj ima{e naj­do­bar ka­se­to­fon, a!? koj do­ne­se prv cd-ple­er!? se ~u­dev­te ebave, ka­ko napravile tol­ku mali “gra­ma­fon­ski” plo­~i... koj ima­{e prv mo­bi­len vo ma­a­lo­ to, ako ne me|u pr­vi­te vo grado a? Cane Crvo, nor­mal­no. koj da vi ebam pe­le­na­ta ako ne jas. ko go imav mo­bil­nio ne mo­`am da zaboram, ko se javi Ba­­ga­ta kaj mene... se se­}a­va{ be Ba­ga!? se javi i me po­ba­ra a jas ti se javiv i ti re­kov - Crvo ne e dos­ta­pen, mo­men­ tal­­no se tu­{i­ra! i ti ko mu re~e na Silvana, na `e­na ti - lele `e­no, do kaj oti{­la teh­ni­ka­ta... vo sekoe vre­me znat {o praj Crvo... ete, sea mu se javiv i mi ka`aa deka se tu{ira... da ne prajme sea mu­a­bet, da ne is­pad­ni deka se kur­~am, ama se­ko­ja nedela ko {o se vika, do­a­|av so novo ko­li­~e... te fi­a­ti... te for­do­vi... te opeli... te citroeni... a ne ko

:55:

:56:

Dili~o {o se falel vo sed­mo deka ne­go­vi­te za ro­den­den mu ku­pi­le “moskvi~” hahaha!!! do­de­ka jas ko gos­po­din... se­ko­ga{ sum bil gos­po­din... ga­­lan­ton! ko jas vo­zev brzinsko “ja­ma­ha”, “ka­va­sa­ki” ednodru­­go vo gradot, ovie denes, maxari pra­vi... {o se pra­­vat gazdi i bo­ga­ta­{i... vrvea pok­raj mene i pra­{u­vaa da­li mo­`e da gi po­vo­zam krug~e ili dve... i koga gi vozev se se­rea v ga}i od strav... jas vo­zev brzinsko... pi­~i­wa da bi­­ra{... poln ke{... a tie ni­tu banka vo xe­bot... s$ ode{e ar­no, se dodeka so xandarite ne si fativ ra­bo­ta... plemeto niv­­no... {o n$ za­e­ba­va­at nas, ma­li­te biz­nis­me­ni... neka gi br­ka­at go­le­mi­te ribi... tie se vi­nov­ni za ova {o ni se slu­~u­va... tuku koga sme kaj xan­da­ri­te... da ne pra­vam muabet kol­ku mobilni i koli za ku­ro­vo zdravje mi ima­at za­p­le­ne­to... arami{ta naj­go­le­mi... pos­le }e sme pra­ve­le po­{­te­na dr`ava... e ne­ma dr`ava. a za dr`avi i za {e­ta­we segde sum bil be {o vie. po Zapadna, Is­to~­na Ev­ro­pa. ete, vo Pol­ska, Polska ko bev... sednuvam v res­to­ran, idi kel­­ner i mu ve­lam dajte mi ~i­ken. za pile, de. ne znaev ka­ko da mu re~am. a toj pa mi vika, kur­~ak? jas pak, ~i­ken ba­to, ~iken. toj pak, kur~ak? e, mi skisna me­ne i mu velam, mo­­re bato na maj­ka ti }e mu daj{ kur~ak, jas eba­te ~iken ti ba­ram. duri pos­le doznav eba­go deka na pol­ski kur~ak zna­­~e­lo pile. no ostaj to. da ti ka`am pri­mer pred nekoj den... mi dojdoa do­ma edni dvaj­ca xandari... i pet-{est pi­{­to­li {o si gi imav zaka~eno na yidot tuku-ta­ka mi gi sob­raa. gi pra{vam zo{­to be, kako smej­te taka? tie mi velat “ne­ma{ dozvola va­ka-taka”... a jas doz­vo­la, s$ si iam... tuku aj odi razberi se... toa ti e.. pi{­to­li­te {o mi gi zedoa xan­da­ri­te dodu{a bea stari... ama {o ima toa vr­­ ska... sepak bato ra­bo­tea!!! i da vi ka`am pra­vo mojo `i­vot za vas e na­u~­na fan­tas­ ti­ka!

is­po­ved na Ba­ga­ta: ne znam jas za vas dvajcata, te koli, te pi{­to­li... jas po pi~iwata si go imav i s$ u{­te imam me­­ra­ko... mene ni{­to vo `ivotot ne mi pravi }ef osven pi­~e­to... jas za i od pi­~e `iveam... pr­va pi~ica }a­riv u{te vo ~et­vr­to odd., u{­te vie ko ne zna­ev­te dali de­voj­~i­wa­ta mes­to kure, imaat ne{­to drugo eba­ve jun­fer­kov­ci. se se­}a­vam se vika{e Ma­ri­ja, Mare... mo­ja prva qu­bov... se lapame kaj nea doma, pod masa i toa... a nejzinite si mis­lea deka Ma­re­to mi po­ka­`u­va ma­te­ma­ti­ka... samo {o ni{­to stra{­no... posle kako go ze­ma{e Ma­re­to ej. Ferus or­gi­nal! a da ne zbo­ram ko poj­ dov sredno. ko po~­naa da mi se re­dat pi~iwa na kup~e... ne mo­`ev da gi iz­bro­jam... edna vo par­kot nosev, so druga si idev... moite se ~u­dea, po te­le­fon non-stop ne­ko­ja me ba­ra­ {e.... i vas... i vas koj prv vi na­mes­ti pi~ka!? a? Crv, aj ti ka­`i, i ti Dileo, ne }utete da ve ebam dvajcata, ka­`e­te, koj vi ovoz­mo­`i za prv­pat pi~e da ose­ti­te da ve za­la­pa. {o? ka­ko? ne mi gi praj­te ma­di­wa­ta ~unga-lunga “kur­vi bile” ne znam ti {o! na {o se u~i, ~oek, nor­mal­no na kur­ va... {o sa­kav­te vie... a za @aneto? ko ja kovav vo Pres­pa­nsko eze­ro, vo plit­ko­to? ja ebam, ja ebam taka nekoe vre­me i mi idi za svr{vawe... @a­na ofka li of­ka, mi vika “aman Baga ne­moj vnatre!” a jas pak ja ebam i vi­kam - “sej mo­ri, ako go turam v ezero ima aj­ku­li da po­ras­nat”. ili Prilep ko odev? vozam so ko­la­ta i mi se pri­mo­ ~a. zas­tan­vam pokraj av­to­pato, go va­dam i mo~am. mo­~am, mo~am, ko­ga se vrtam ed­no vreme gle­dam kolona ko­li duuuuri do Bi­to­la. a jas To­pol­~a­ni ve­}e! i si pro­dol­`vam so mo­~a­we, {o gi ebam... edno ba­te izlegva od ko­la i mi vika - abe ~oek? i jas na sila “{o be?” i toj “abe daj trgnija taa ram­pa­ta da po­mi­ni­me.” he­he­ e­e­he­ee!!!

:57:

:58:

tu­ku aj... da ne ka­`u­vam za vre­mi­wa­ta koga tu­ka vo bli­ zi­na ima­{e eden lo­kal vo koj se­ko­ja ve~er se pra­vea piz­ da­rii na go­le­mo... poj­}e­to se tepaa se do­ka­`u­vaa koj sum jas ova ona... ama mene sa­mo pi~ka da fa­tam me in­te­re­si­ra­ {e... imav ko`na jak­na, gel sfe... imav be raz­ra­bo­te­no cel me­ha­ni­zam, tak­ti­ka na po­na­{a­ we, za koja pi­~i­wa­ta nemaa kon­tra oru`je... da vi ka`am za lo­ka­lo... vnatre za­ba­va sekoj den... jas ke{ nor­mal­no obez­­be­den... vnatre, pi­~i­wa broj ne im se znaj... sr­~i do ko­lena... sr­~i, sr~i do ko­le­na be! jas pi­jam, ~astam s$ {o znam i s$ {o ne poznavam... od segde letaat, na­ra~­ki, pi­ja~­ ki, kelneri... lud­ni­ci... sr~i do kolena... sr­~i na­sekade... se­koj ceh ide{e po 50 marki, a jas normalno pla­­}av s$... dru­gi­te ovie ne ra­bo­tea, ne imaa od kade da pla­­tat! ~a{i, {i­{i­wa s$ se kr­{e­{e... sr~i do ko­le­na... i se se­}a­vam edno vre­me pijan mor­tus, ne zna­ev kolku se imav nalokano, mo­`e tri-~e­ti­ri litri vino, ako ne i po­j­}e... i taka edno vre­me da do­ka­`am... da... edno vre­me... zedov ed­na metalna ma­sa i so nea po~­nav da ma­vam vo yi­do... si­te vikaa aman Ba­ga aman, Baga pre­ki­ni, Baga be, Ba­ga be smi­ri se... ne bre bra­te.. jas i po­na­ta­mu... udi­ram so seta si­la... yido se ro­ni... masata ve­}e gotova, se ras­pa­­|a... edno vre­me doa|a gaz­da­ta, a po{to mno­gu ke{ os­ta­vav­­me, epten `i­ve­ev so gaz­da­ta i toj iz­glea pijan drvo me glea preku o~i i mi vika - BA­GA I^ NE­MA PROBLEM SA­­MO MO­LIM­ TE KA­@I DA NE SA­KA[ VRA­TA VO YIDOT DA OT­VO­RI­ME!?... abe lud­ni­ci ej... sr~i do kolena... pi­e­we do poser... ed­na pi~ka vo ve­ce dupam... po­­toa na red idi dru­ga... site mi ve­lat, peder Svet­la­na }e te vi­di, deka sega odi{ so druga a jas im velam, ko­ja Svetlana, ko­ja Metlana... koj ve ebi da vi ko­vam du{ata!... jas }e ebam se­ko­ga{, ne vie ko }e sakate... tu­ku ovoj dolu... ko­­ga }e saka... i ebav... s$... s$ {o ima pi~ka .... ne pre­bi­rav... za{to za i od pi~ka `i­ve­am!

Ba­ga­ta... toj ed­no... edno... pi~­ka­ri{­te ne­vi­de­no­oo... da toj Ba­ga­ta!!! pos­le site ovie do­ka­`u­va­wa, po­ka­`u­va­wa i ras­pri­ka­`u­ va­­wa, ve}e bea kap­na­ti od umor, si pivkaa od pivciwata i za­}u­tea nekoe vre­me. se stemnuva{e i toa zna~e{e de­ka dru`bata e pri kraj.

Di­li­~o pojde da se mo~a vo ve-ce­to na ba­kal­~e­to. ot­ka­ko izleze, go zaobikoli la­va­bo­to i ne se izmi race.

Cr­vo toa go za­be­le­`a pa za­jad­li­vo go pra­{a: “mo­re bato, oti pos­le mo~awe ne si gi mie{ ra­ce­te?” “e {o, ne mo~am so tvojo!” - ot­se~­no mu vrati Di­li­~o. gaz­da­ta na ba­kal­~e­to po~na da sureduva i da se pri­p­re­ma za zat­vo­ra­we.

:59: *** tri­te svetli li­ko­vi, Di­li­~o, Crvo i Ba­ga­ta, ne­maa ve­}e {to da ka­`at. bea pri­li~­no iz­mo­re­ni; mu­ckite im bea o`edneti od prethodnite pre­pir­ki. krot­ko si cucaa od yi­dar­ski­te pi­va.

Di­li­~o ja pre­ki­na­ta po­dol­ga­ta pauza so toa {to mi se ob­ra­ti mene: “ne slu{a{e be Bu­kar­ski!?” “ve slu{av” - od­go­vo­riv. “e, toa e {o mo­`e{ od nas da slu{­ne{. ama ne samo toa, tu­ku i ne{to da pod­na­u­~i{...” “va­`i be Di­li~, }e pod­na­u­~am, nema prob­lem.” “ti slu{am si pi­{i{ ne{to ko­ba­ja­gi... {o pi­{i{ be pe­der­ko!?” - me pra­{a. “ni{­to se­ri­oz­no... onaka sa­mo... se za­e­ba­vam...”

:60:

“ili zaebavaj se ili pi{uvaj... ne­ma onaka ova­ka.” se vme{a i Ba­ga­ta. “za {o ~krapa{ be Bukarski!?” “hmm, za re­al­nos­ta be Baga.” “re­al­nos­ta a?” - pra­{a Bagata. “aha.” “pa {o ne pi­{i{ za nas. i nie sme del od re­al­nos­ta a!?”

- pra­{a Bagata. “{o ima da pi­{am za vas!? ne­li se znae!? us­no se pre­ras­ ka­`u­va!?” - so pot­smev mu se ob­ra­tiv. “abe da... se znae.. samo za da pa­m­tat i id­ni­te generacii...” - do­da­de Di­li­~o. “ne mo`am da pi­{u­vam za vas. ne veruvam deka ~i­ta­tel­ ska­ta pub­li­ka }e saka da ~ita za li­ko­vi kako vas.” “i{­min­kaj n$ mal­ce... po­do­te­raj n$... mo`ebi ne­ko­mu }e se ben­di­sa­me...” - be­{e uporen Di­li­~o. “ne mo`am da {min­kam... ne­li realnosta ja opi­{u­vav.” “ka­ko, kako re­~e be? ne si mo­`el da pi­{u­va{ za likovi ko nas!? e oti be trkalo... {o ni fali a!?” - se ja­vi Crvo. “mis­lam deka ~i­ta­tel­ska­ta pub­li­ka ne bi sa­ka­la da ~ita za izvetvetni, pot­ro­{e­ni li­ko­vi... kako vas...” “ej ej... vidi go ode­we na sila. ima sam da si ma­nam klo­ ca!” - re­~e Dili~o. “ama maxar si sta­nal... ko ma­l, ni­ko­ga{ ne sa­ka{e da odi{ po ci­ga­ri, i najve}e od site klinci ja­de{e }o­te­ ci... jade{e }o­tek kolku {o si te`ok... {o ne ispi{i{ ta­mu nekoja pri­kaz­na kade {o te {lakavme... toa }e mu se vi­di interesno na na­ro­do...” - ob­jas­nu­va­{e voz­ne­mi­­re­no Di­li­~o. “ej, ej... aj ~e­kaj­te... ej... aj po­le­ka... e taka... aj pa­u­za malce...

se­­ga jas da ka­`am ne{to... va­ka sea... ti, Bu­kar­ski, nekako si u~en ama ne­do­u­~en. slu{aj ti sega {to }e ti ka`e tebe Cr­vo. okej!? ne znam {o glu­pos­ti ve u~at ta­mu na skolija, no ako si vo tek so realnosta bi tre­ba­lo da sfa­ti{ deka ne pos­to­jat ve­}e he­roi, be bate. ne­ma ve}e bit­ki, borbi, te­pa­~i{­ta, ram­­bov­ci i re­vo­lu­ci­o­ne­ri. um­rea tie vre­mi­wa. i ako ti da­dat tamu pra­vo da ~krapa{, ne­ma da ~kra­pa{ za nekojsi “svet­li likovi” ko {o be{e na vre­me­to. ima da ~krapa{ za lu|e ko nas i sli~­ni na nas. ebi­vet­ ri, xa­bo­le­ba­ri, pro­pad­na­ti slu~ai, si­ro­ma­vi... ama se­pak lu­|e so go­le­mo srce... so mnogu go­le­mi jajca!!! okej, jas­no ti e sega be bate, {to ti is­fi­lo­zo­fi­ra Cr­vo!? ili tre­ba po­dot da go svet­nam so te­be? - se iz­na­lu­ti Crvo i ve}e pot­­sta­na o~e­ku­vaj­}i jas da se iz­jas­nam. “}e probam.”- od­go­vo­riv smi­re­no. “e taka...” - re~e Cr­vot i se za­kot­vi na stol­~e­to. “bra­vo Crv... uba­vo mu ka`a” - re­~e Dili~o “lu­|e aj da pa­li­me... rano treba da stanam...” - re­~e Bagata. za­mi­naa. os­ta­nav sam, za­ed­no so gazdata na bakal~eto. me ponudi pi­vo i prifativ. si go piev piv­ce­to, dodeka pred me­ne se iz­di­ga­{e voenata zgra­da na ul. na Yvon­~a­ri­te vo ko­ja ne­koga{ sum `iveel. pi­ev pivo edno 5-10 mi­nu­ti ko­ga po~naa da se slu­~u­va­at ne­koi voobi~aeni i nekoi ne­vo­o­bi­~a­e­ni ra­bo­ti. vo­o­bi­~a­e­ni bea vi­kot­ni­ci­te od tre­ti, kaj {to `i­vee Dili~o. ot­se­ko­ga{ toj i ne­go­vi­te va`ea za krvava fa­mi­ li­ja. po samo dve-tri minuti, pak, ne­vo­bi­~a­e­no od petti od naj­go­re, padna ne­ka­kov crn pred­met.

:61:

te­le­vi­zor! sa­mo {to padna do­lu, na xamot go vidov suratot na Cane Cr­vo. se smeev dolgo vre­me, s$ do­de­ka ne mi svetna ed­na ideja vo gla­va­ta. da zemam da pi­{u­vam kakvi “si­tu­a­cii” se slu­~u­va­at se­ga vo stanovite na “tri­te svetli li­ko­vi”... go do­xo­kav pi­voto na­br­zi­na, za ~as se najdov v stan. go uklu~iv kom­ pju­te­rot i po~­nav.

:62:

sta­not na pr­vi­ot svetol lik - Di­li­~o Di­li­~o `i­ve­e­{e vo stan od 45 kvad­ra­ti, za­ed­no so majka mu, tat­ko mu, `ena mu Silvana i }er­ki~­ka­ta Eli­za­be­ta. ni­­koj ne be{e vra­bo­ten, osven Di­li­~o. ne sa­ka­{e ~esto da pres­to­ju­va do­ma. mu se lo­{e­{e od s$. plus, stariot mu be{e hro­ni­~en pijanica. se be­{e ot­ka`al, no po 20 godini pa­u­za, povtorno po~­na da pie.

Pe­ce Dili~o vle­ze... “ko­ne~­no se prib­ra” - is­ko­men­ti­ra majka mu Mira. “kaj si ti do­se­ga!?” - go pra{a is­le­du­va~­ki Sil­va­na. “e de de... tuka, kaj mo`e.” “ka­de e toa tu­ka!?” “ti demek ne zna­e{ kade e... aj da mi da ve­~e­ram.”

Di­li­~o sedna na masata. mu do­ne­soa ve~era, grav. srka{e. maj­ka mu ple­te­{e, `ena mu re­{a­va­{e krs­toz­bor. potoa vle­ze tatko mu, Bla­goj.

Bla­goj ima{e go­le­ma damka od kal na pan­to­lo­ni­te. pra­ve­{e sitni ~e­ko­ri, i se dvi­`e­{e so ra­{i­re­ni race. o~ig­led­no deka be­{e pove}e od pi­jan. vo domot ve­­}e se imaa na­vik­na­to na ovie si­tu­a­cii. nikoj ni{­to ne pre­ze­ma­{e. starata i po­na­ta­mu ple­te­{e, Silvana i po­natamu ig­ra­{e krs­toz­bor, Dili~o i po­na­ta­mu sr­ka­{e grav. Blagoj ed­no vreme pod­zas­ta­na i re~e - dob­ra ve~er.

no pak isto. ni­koj ne go eba{e dva posto. mrm­la­{e i po­na­ta­mu em sta­ri­ot em pi­ja­ni­ot Blagoj. vi­de-nevide trg­na nakaj dnev­na­ta. go ze­de da­le­~in­ski­ot upravuva~. go prik­lu­~i TV i pu{­ti prog­ra­ma. na prog­ra­ ma­ta ima{e hot-lajn rek­la­mi za na te­le­fon. po~­naa da se slu­{at zvuci, od ofkawa i sten­ka­wa na de­­voj­ki­te od rek­la­mi­te. stariot Bla­goj go po­pu{­ta­{e gla­­sot, s$ dodeka ne go pu{ti do da­ska. niz ce­la­ta prosto­ ri­ja i vo stanot e~ea eks­pli­cit­ni­te zvu­ci na hot-lajn re­klamite. Di­li­~o naglo pres­ta­na da sr­ka i po~na da mu vika: “star... ej star... sta­ri... stari... sta­ri be... na­ma­li be. staro... sta­ro... namali da mu ja ebam maj­ka­ta...” “sta­ro... staro aro... staro... be, na­ma­li arno ti ve­li deteto...” - se vklu~i i Sta­ra­ta. “~i~­ko Blagoj... ^i~­ko Blagoj... ^i­i~­ko­oo...” - vi­ka­{e i Sil­va­na. sta­ri­ot Blagoj, po s$ izgleda im vra}a{e i se tru­de­{e da os­ta­ne ne­za­in­te­re­si­ran. takov i ostana. vi­ka­wa­ta da za­pre i po­na­ta­mu pro­dol­`i­ja. sta­re­cot deluva{e ka­ko da og­lu­vel. Dili~o iz­gu­bi kontrola i fr­li so la­`i­ca­ta vi­kaj}i: “slu­{a{ be star! tebe ti zbo­ram... ako doj­dam tamu... so gla­­va­ta v te­le­vi­zor }e vle­zi{!!! }e nur­ne{ so }e­le{­ka­ta vo tie dun­di­wa­ta {o gi gle­da{...” “oj, stani be pak ti... odi ze­mi mu go da­le­~in­ski­ot...” - mu za­po­ve­da majka mu. “i }e odam da zna­e{.” sta­na Dili~o, trg­na nakaj tat­ka si. “{o praj{ be star!? priv­le­ku­va{ vni­ma­nie a... a... da ne mis­li{ deka si ne­ko­ja faca... a glu­mec nekoj? a a a!? [on Ko­ne­ri !? a?!”

:63:

:64:

Sta­ri­ot i po­na­ta­mu stoe{e i mol­~e­{e. Di­li­~o so og­rom­ni­te svoi ra­~i{­ta se obiduva{e da mu go odzeme da­­ le­­~in­ski­ot koj be{e vo ra­ce­te na Blagoj, koj pak, cvrsto i nepopustlivo go dr`e{e. “aman be sta­ri... ne ti go ze­mam... ne go ja­dam... ej... daj be... pu{ti.. pu{­ti be...

Bla­goj vide de­ka da­le­~in­ski­ot mu se lizga od racete i ze­de so lesni udari na dlankite da go udira sina si.

Dili~o, otprvin se nasmea, no od ko­ga vide deka tat­ko mu i po­na­ta­mu pro­dol­`u­va, prvin go ot­tur­na od sebe, i potoa mu udri tu­pa­ni­ca vo des­no­to ramo. sta­re­cot padna na po­dot, do sa­mi­ot }o{. Sta­ra­ta i Silvana se zatr~aa da go kre­­nat. po~naa da raspravaat, da vikaat. od si­te, najmnogu vi­­ka­{e Dili~o. vi­ka­{e i ne­go­va­ta sopruga Sil­va­na, koja na krajot za mal­ku ja pro­ma­{i eden pe­pel­ nik upaten od stra­­na na ner­voz­ni­ot Di­li­~o. toga{ i maj­ka mu po~na da vi­ka, a i me­|u drugoto re~e - aj­de, udri i na me­ne sega. site gi iznatepa. aj­de udri i na ro­de­na­ta majka!!! aj­de!!!

Di­li­~o se za­ka­nu­va­{e vikaj}i de­ka site }e pro­dol­`i da gi te­pa i mal­tre­ti­ra. kom{iite ne se trevo`ea mno­gu. zna­eja za ka­kov sociopat se raboti... za Di­li­~o! sta­not na vto­ri­ot svetol lik - Ba­ga­ta Ba­ga­ta `i­ve­e­{e zaedno so `e­na mu Svet­la­na, bea ze­me­ni ve­}e tri i pol godini i ne­maa deca. Svet­la­na ra­bo­te­{e vo tek­stil­na fabrika ve­}e dve i pol go­di­ni.

Ba­ga­ta be{e kraj­no uveren de­ka ve~erva Sil­va­na mora da gi primi bez raz­li­ka kolku e “umor­na”. vle­ze Bagata i ja vide Svet­la­na kako le`i vo spal­na­ta ~i­­taj­}i od onie mali qu­bov­ni ro­man­~i­wa.

Ba­ga­ta misle{e de­ka tokmu od qu­bov­ni­te ro­man­~i­wa sega i taa }e bide mo­ti­vi­ra­na. nap­ro­tiv, na Ba­ga­ta ne mu be{e jas­no deka `e­ni­te {to ~i­ta­at qubovni ro­man­~i­wa imaat odam­na ras­krs­te­no so seksot. se soble~e po ma­i­ca i ga}i i leg­na do kre­ve­tot, i so mali po­mes­tu­va­wa se prib­li­`i do Svet­la­na. po~­na da & dufka vo vra­tot, no Svet­la­na os­ta­na in­di­fe­ren­tna. ja ligave{e po vratot, koga Svet­la­na se ot­trg­na velej}i: “ne ve~erva...” “ne ve~erva... ne ve­~er­va... a ko­ga!?” “drug den...” “ti stvarno ne si normalna, a!?” “os­ta­vi me... ~i­tam...” “dos­ta ~ita{. aj­de da se du­pi­me... ajde malce prak­sa, dosta ~i­ta­we...” “ama razberi de­ka ne mo­`am... i ne mo­`am...” “ne­ma ne mo`e, okej!? ma` ti sum... dobro... {o o~ekuva{e od mene!? kako da reagiram, a? a? ne mo`am da si ja ebavam sops­tve­na­ta `e­na!? ako ne mo­`am jas, koj mo­`e, a!? da ne ima{ drug ne­koj!? a!? ima{, a!? da ne saka{ raz­vod, a !? a!? a? “aj aj, ne bidi sme­{en... nemam drug i ne sakam raz­vo­di... ne se glu­pi­raj te mo­lam.. ve~erva ne mo­`am... raz­be­ri me.”

Ba­ga­ta go fati i go frli ro­man­~e­to. his­te­ri~­no i na­sil­no ja ba­cu­va­{e Svetlana v usta.

Svet­la­na pru­`a­{e otpor. Ba­ga­ta i po­na­ta­mu be{e upo­ ren, i pro­dol­`u­va­{e da ja bak­nu­va. Celo vre­me tivko pro­ {ep­­nu­va­{e - ne­ma pi~ka {o se rodila... {o me odbila... ne­­ma pi~ka... nema tak­va pi~ka... ne­ma pi~ka {o me­ne }e me od­bie... nema pi~­ka... nema pi~­ka... nema pi~­ka..

:65:

:66:

“trg­ni se idi­o­tu! razberi de­ka ne sakam i ne sa­kam i to~ka!” “ne­ma ne sa­kam... nema raz­be­ri... toa go ne­ma... znae{ {o }e ima?” “{to?” “seks... }e vo­di­me be qubov Svet­le.” “ama razberi de­ka...” “ne­ma ama...” “pres­ta­ni... pres­ta­ni... pres­ta­ni!!!”

Ba­ga­ta ja zavrti Svet­la­na so sto­ma­kot na kre­vet, i & gi pre­vit­ka ra­ce­te na grbot. so ed­na­ta raka Ba­ga­ta & gi dr­`e­ {e zarobeni ra­ce­te, dodeka so dru­ga­ta ja sob­le­ku­va­{e. na kra­­jot ja sob­le­~e. Svetlana pres­ta­na da se spro­tis­ta­vu­va.

Ba­ga­ta java{e, a Svetlana po~­na da pla~e. sta­not na tre­ti­ot svetol lik Cane Crvo.

Ca­ne Crvo be­{e mrtov gla­den. cel den ig­ra­{e karti i pi­e­{e pivo. ko­ga vleze vo dnev­na­ta, ja za­te­~e slednata at­mos­fe­ra - `e­na mu si gi la­ki­ra­{e noktite i ja gleda{e svo­ja­ta omilena {pan­ska serija, maj­ka mu i tat­ko mu spi­eja, do­de­ka decata ig­raa na Plej­stej{n na ma­lo­to te­levizor~e.

Ca­ne Crvo, u{­te so nesobueni ~ev­li po malku iro­ni~­no pra­{a: “ima li nekoj vo ovaa ku}a!? “ima ima...” - od­go­vo­ri `ena mu, Valentina.

“Va­le... Vale... sta­vi mi ne{to za jadewe...” “{o da ti sta­vam za jadewe!? “ne{­to, {o bi­lo... oti gladen sum ko pes...” “ne­ma leb be Ca­ne.” “ne­ma leb!?”

“da.” “a dobro, vie {to jadevte!?” “nie jadevme i le­bot se izede. za tebe ne os­ta­na leb.” “leb nema!? e pa, malku }e ja sme­ni­me tak­ti­ka­ta, ko {o me­­ne mi izgleda... va­ka ne odi ve­}e.. {o ra­bo­ti{ ti da te pra­­{am!?” “ni{­to {o da ra­bo­tam. si ja gle­dam serijata “Klon”.” “da ti ja ebam se­ri­ja­ta “Klon”. jas umi­ram za jadewe, a ti si gleda{ se­ri­ja. {o ne pra­vi{ ne{to pa­met­no a!? ne{­to pa­metno ka­ko.... pametno... ne{­to {to bi­lo....”

“Ca­ne, maka mi e da se ras­pra­va­me...” “ma­ka ti e da se ras­pra­va­me!? Ta­ka zna~i... e gle­daj sega za {to }e ti bide ma­ka. gledaj! gle­e­e­e­dajjjjj!!!”

Ca­ne zastana pred te­le­vi­zo­rot. stoe{e ne­koe vreme pred ne­go. go isklu~i od kab­li­te, go ot­vo­ri pro­zo­re­cot i potoa go fr­li niz xam te­le­vi­zo­rot.

Va­len­ti­na po~­na da mu vika de­ka e skrenat, ne­nor­ma­len, ~uk­­nat, budala. de­ca­ta pres­ta­naa da igraat i po~­naa da pla­­~at. Cane Crvo vi­ka­{e i se za­ka­nu­va­{e kako od utre }e ima nov sistem na “po­na­{a­we” vo do­mot, kako ot­se­ga pa na­tamu toj }e ko­man­du­va, }e bide gla­ven... }e bide gaz­da... }e bi­de... }e bide... }e bi­de...

:67:

FA­RI­NA

ne znam dali imav dve, dve i pol ili mo`ebi tri godinki, ut­ro­to koga go za­poz­nav za prv­pat. ne se se}avam ni­tu na for­mal­ni­ot pris­tap od tipot na - “mo­`e da si ig­ram so tebe”. znam deka samo gra­dev­me ku­}i~­ki od pesok pred dvorot na po{­ta­rot Van­~o (ili pak Van­~o Ka­pe­tan­~o kako {to imav­me obi~aj da go vikame) ta­ka tipi~en lik so mus­ta­~i­ wa koj veselo ne poz­dra­vu­va­{e sekoj den. na­o­ko­lu pos­to­ja­no kru`e{e oz­log­la­se­ni­ot, de­`u­ren kom­­{i­ski nam}or i ku­~et­ru­ja~ ~i~o Mi­lane. ~i­~o Mile be­{e sve`o oti­den vo penzija. ne­ko­ga{­ni­ot vo­e­­ni­ot pen­zi­o­ner sega so za­gu­be­na­ta pri­vi­le­gi­ja i av­to­ ri­­tet, ima{e na­vi­ka da se tu{i na nas, “gla­vu­~i­te”. se se}avam eden vrel julski den ~i­~o Mile po­mi­na pokraj nas. zas­ta­na. gr­~e­vi­to progovori ne­kol­ku zbo­ro­vi so ne­ra­ zbir­li­vo zna~ewe. so pokazalecot eks­pli­cit­no po­ka­`a kon kra­jot na uli­ca­ ta, kade {to se nao|a{e ku­}a­ta na mojot pri­ja­tel. “odi si be pred ku­}a! i tamu ig­raj si.. pa po se­kun­da dodade - “ta­mu kaj tvo­i­te...” sil­no v`areno vo mojata det­ska memorija os­ta­naa i ram­­no­du{­ni­te crti na liceto na pri­ja­te­lot. toj po­mi­ru­

va~­ki iz­gled na ne­go­vo­to temno li­ce na koe mu zas­ja­i­ja ka­fe­a­vi­te o~iwa. bes­{um­no stana nap­ra­vi na­le­vok­rug i se vra­ti “kaj svoite”. toa be{e Fa­ri­na. taka go vi­kaa. nikoj ne zna­e­{e koe mu e vis­tin­sko­to ime. edna{ mi tek­nu­va i mi go ka­`a ama be­{e ne­koe ne­poz­na­to muslimansko i pre­kom­pli­ci­ra­no ime za pam­te­we. pot­kriv­nu­vaj­}i so desnoto no­xe, sitno ~e­ko­re­{e po kal­­dr­ma­ta na toga{ se­u{­te ne­as­fal­ti­ra­na­ta uli­ca na “Yvon­~a­ri­te”. ig­ra­we­to so ne­go stana prak­ti­ka sekoj den pok­raj dvorot na Van~o Ka­pe­tan­~o. “abe Farina brat zo{to kri­vi{ na no­ga?” - tuku-taka so prostodu{na qu­bo­pit­nost ed­na{ go pra­{av. “bo­len sum” - mir­no mi od­go­vo­ri. “od koga toa?” “od mal.” “e, kako do{lo do toa?” “ne se se}avam. no znam doma {o mi rekoja.” “{o?” “ami ko sum bil mal, sum igral so igra~kite pred ku}a koga eden lo{ ~i~ko vo­zej­}i so ka­mi­on nev­ni­ma­val i mi ja pre­ga­zil nogata...” “i posle?” “ni{­to {o...znam deka toj ~i~ko sega e v zatvor.” ko­ga mu go ka­`av toa doma na mo­i­te, kiselo se nasmevnaa. maj­ka mi re~e - aha, zna~i taka mu velat a? sta­ra­ta ve{­ter­ka i na{a kom­{iv­ka tetka Mi­ra, te­at­ral­ no isrkna ka­fen­ce­to i se vme­{a vo mu­a­be­tot:

:69:

:70:

“ne mi e jasno {o go pu{tate sin vi da se dru­`i so toa gnas­no |up~e!” “ako de. nema vr­ska, neka se dru­`i so site. ne­ma ni{to lo­{o vo toa.” - me bra­ne­{e majka mi. “ne­ka se dru`i de. ama toa |up­~e­to mi izgleda som­ni­tel­ no. koj­znae kakvi se ne bolesti mo­`e da nosi so se­be.” tet­ka Mira go svr­ti strogiot pog­led kon me­ne. glasot i yu­ne­{e so iz­ve{­ta­~e­na gordost, tre­sej­}i mi ja pri­toa rakata mi vresna na uvo: “si­ne­ee more ej. }e se zarazi{! ~u­ma }e te fa­ti.” be­{e mnogu do­sad­na. vo edna pri­li­ka me is­ko­do­{i deka ne zdog­le­da­la kako ja­de­me “Sne­`ec” i toa po prin­ci­pot “ed­na{ li`am jas - ed­na{ li`e{ ti.” to­ga{ moite po­pad­naa pod nej­zi­no vli­ja­nie i probaa da me ottrgnat od Fa­ri­na. “ima i drugi de­ca vo kom­{i­lu­kot” - mi zbo­ra­{e majka mi. “kak­vi drugi de­ca?” “mi­li­on. pa­met­ni i vospitani pred se! deca od koi mo`e{ ne{­to korisno da nau~i{.” “a koi se tie?” “ka­ko koi? kako koi? ete, zemi go Goran~e na Vi­o­le­ta od tre­ti. “go znam.” “dru­`i se so ne­go” - toplo mi pre­po­ra­~a maj­ka mi. “ma­li­ot e ge­nie. sviri na vi­o­li­na na 6 g. ve­}e na dvapati ima odr`ano i mi­ni-koncert na radio. mu se vo­o­du­{e­vu­ vam. a i stariot mu e do­ma­}in” - se vme­{a tatko mi, koj sednat na foteqa bo­`em ~ita{e ves­nik. “na­{i­ot e du­duk. ne znae da pi­{i, ne znae da crta, za tab­ li­ca da ne zbo­ra­me. - dofrli maj­ka mi.

mo­ment potoa doj­de dedo mi od na ribi. ja raz­bra prikaznata po {to me is­{ti­pi za obraz. si ja ka`a ne­go­va­ta vo­o­bi­~a­e­na zakanuva~ka pa­ro­la: “vnu~­ko koga }e po­ras­ne{ golem ima da kreva{ vre­}i na `e­lez­ni~­ka stanica bre­ee ej!” ovie se dup~at so mene - pod }e­be si zborav no}­ta pred da zas­pi­jam.

Go­ran­~e? Go­ran­~e? ne raz­go­va­ra, ne si ig­ra, ne se dru`i, ne prdi i pra­{a­we e dali vo­op­{to di{e. svi­rel na vi­o­li­ na, drnkal na ra­dio? golem us­peh ebago. koj {to }e stigne go {laka na sko­li­ja. ne znae da vozi to­~ak. i toj ti bil genie? se­ga nastanaa te{­ki dupe{ki i ne mo`evme da si igrame dol` celata yvon­~ar­ska uli­ca. us­pe­av­me da naj­de­me prostor pok­raj ga­ra­`i­te na mestoto koe go vikame “zad zgrada”, ia­ko tamu ima{e no­va, i druga zgra­da ~ie pred­vor­je za ta­mo{­ni­te de­~i­wa pret­sta­vu­va­ {e “pred zgra­da.” ta­mu “zad zgra­da” zna~e{e no­vo mesto, druga te­ri­to­ri­ja, prob­le­mi. pov­re­me­no “na gre{­ka” od ka­ran­tin }e iz­le­ze­{e Goran~e i toj }e dojde{e da si igra so nas vo pesokta. eden ne taka son­~ev den, mis­lam be{e rana esen, se pojavija de­ca­ta od ta­mo{­na­ta zgra­da. bea godina, dve pa i pove}e pos­ta­ri od nas, a so toa zna~i po­sil­ni, po­raz­vi­e­ ni. za raz­li­ka od nas igraa ig­ri so pu{ki i pi{­to­li. “kaj ste beb­la­ci­ii” - ni se de­re­{e naj­vi­so­ki­ot od niv, De­jan, koj im pret­sta­vu­va­{e ko vo­da~ ne{to, na­lik na lo­{i­te deca od “De­ca­ta od Pav­lo­va­ta ulica”. “sa­ka­te mlekce, be­ben­ca?” - se si­le­{e i brat mu Daniel, si­ten, male~ok ne tol­ku jak, so klem­pa­vi u{i­wa i pegi na li­ce­to.

:71:

:72:

“ej ti... ej, slu­{a{ trkalo te­be ti zboram. - mi se obrati me­ne Dejan. “da.” - izustiv ko bez du{a. “aj ka`i jas sum za­ba­va­~e ska­pa­no kola~e.” “ka­`ii, ka­`i­ii” - vika{e vo hor cela nivna ban­da. jas }utev. mi vle­pi edna `e{­ka {la­ka­ni­ca. pqas. u{­te edna. ja sta­viv rakata na ob­raz. `e`e{e. “trg­ni ja ra­ka­ta.” ja trgnav. sle­de­{e u{te ed­no “pqas” do­to­ga{ i mene po~­naa da mi na­vi­ra­at solzi. na red go zedoa Go­ran­~e koj me­|u site talenti ima­{e prob­le­mi vo govorot da ja ka`e buk­va­ta “r”. ka­`i ova, ka`i ona - go mal­tre­ti­raa nekoe vre­me.

Goran~e ka­`u­va­{e a tie te­at­ral­no se ke­zea. gi ot­vo­raa naj{iroko us­ti­te, pravea pod­bi­ven izraz i iznasileno is­me­vaa za naj­ma­li sitnici. ka­ko {to dojde red, go zedoa Fa­ri­na.

“Fa­ri­na, Fa­ri­na be...haha ama pre­kar. ka`i kol­ku du{i ste do­ma? sto, dves­ta? iljada?” “maj­ka mu koga gi bara za ja­de­we, {eta po gra­dot i vika ja­vi se ju`na” - re­~e Dejan po {to site pos­lu{­no se iz­nas­ me­e­ja. “ka­ko vi gi pam­ti majka vi imi­wa­ta na site? - pro­dol­`i da se pod­bi­va Dejan. “iz­gle­da go ze­ma te­le­fon­ski­ot imenik i po~­nu­va so pro­ ziv­ka. - dofrli ne­koj od gru­pa­ta. no, Farina vsu{­nost ne­ma­{e majka. {tu­ro se se}aval na nea. na nejzinoto li­ce, na nej­zi­ni­ot glas, na nej­zi­ni­ot stas. vog­lav­no.

se razbudil eden den i ja ne­ma­lo doma. pra­{al “kaj oti­de mama?”, mu odgovorile “vo Prilep.” nep­ri­jat­no mi be­{e da go is­pi­tu­vam po­na­ta­mu. sta­ri­ot Sakip ne be{e ne{to gri`­liv tatko. ili ru{e{e re­kor­di piej}i ma­li zeleni {i­{en­ca so “mas­ti­ ka” ili go mal­tre­ti­ra­{e kowot so zap­re­ga­ta. na kra­jot i go ubi. se raska`uva{e vo forma na aneg­do­ta, denta ko­ga go tepal po­la sat na “Crn most”mu pri­{ol nekoj zag­ri­`en ~ovek i mu rekol: “aman dosta ne go tepaj poj}e, gre­o­ta e.”

Sa­kip pro­dol­`il da go kloca pco­vi­sa­ni­ot kow od­go­va­ raj­}i mu: “koj be greota? abe ostaj ti, nez­naj{ {o glu­mec e toj!” za sre}a ima{e Fa­ri­na dve ses­tri. ednata od niv be{e rano oma­`e­na, \ur­sa­de. za nego se gri­`e­{e po­ma­le~­ka­ta, Ra­ma­ja­na. ko epot. dve­te non-stop se karaa edna pro­tiv edna dru­ga, ili se pra­vea lom so ed­na stara Rom­ka Sabina, koja bra­ta si `iveea vo edna dr­`av­na baraka. “sej mori ti, kur­vo” - i re~e ed­na{ Sabina na \ursade. “eee? ti najde da zbora{? brat ti {o te eba­va­{e!” - i vra­ti \ursade. “}u­ti mori, pi­jan be{e” - ed­vaj tivko pro­mr­mo­ri na­ta­`e­ no Sabina, i si se pikna vo ko­lip­ka­ta. iz­mi­nu­vaa ne­de­li i meseci a de­ca­ta od “pred zgra­da” se po­~es­to se iz­`i­vu­vaa. na{iot ku­ka­vi~­ki ka­rak­ter ne ni po­mis­lu­va­{e za even­tu­al­na bor­ba ili kakvo i da e spro­ tis­ta­vu­va­we. za­toa re{ivme da odime do so­sed­no­to maalo se so cel da gi iz­beg­ne­me koga tie si igraa. vo so­sed­no­to ma­a­lo ima{e ko{. ta­mu se tru­dev­me da igrame bas­ket.

:73:

:74:

kaj ko{ot re­dov­no go na­~e­ku­vav­me edno mom­~en­ce so pla­ vi kosiwa i cr­ve­ni obrazi, sit­no i malo - pra­va kopija na Pal­~o od sli­kov­ni­ci­te. se­pak, se vika{e Su­naj. ig­ra­{e sam. ko­ga }e dojdevme nie, napu{ta{e te­ren. ed­na{ ne za­mo­li nas da go ig­ra­me i nego. “ne mo`e”. - ved­na{ go pre­se­kov. “oti?” “oti si {iptar, ete zatoa” - na­mes­to mene mu od­go­vo­ri Fa­ri­na. “ne ne sum {ip­tar”. - sra­me`­li­vo demantira Su­naj. “to­ga{ {o si?” “ni{­to.” “glu­pos­ti. ne{­to mora da si.” “tor­be{ e be” - re­~e nekoj od dru­gi­te deca. “tor­be{? koi se pa tie?” - pra­{a Farina. “ne­koj vid ken­gu­ri izgleda” - mu odgovoriv. ze­dov­me da se sme­e­me. pop­ra­vo da is­me­ju­va­me. “ne znam {o se, ama edna{ go slu{­nav tato ka­ko re~e deka tie se polo{i i od {iptarite” - gug­na i Go­ran­~e. “ta­ka a?” - pra­{av.

Su­naj }ute{e. “{o ~ekate? aj­de da go za{­la­ka­me” - pred­lo­`i Farina i se frlivme da go udirame. udi­rav­me so seta si­la. upot­re­­ bu­vav­me kloci, lak­to­vi, ko­le­na. udiravme so bes, Sunaj po­­pad­na na zemja i po~­nav­me buk­val­no da go ga­zi­me. go ga­zevme a sepak ne zna­ev­me zo{to. ne se pra{uvavme zo{­ to. zavr{i se, koga Farina da­de smel pred­log: “bi bilo super va­ka da mu nap­raj­me i na De­ja­nov­ci.”

Su­naj koj pak ja bri­{e­{e pra­{i­na­ta od pan­ta­lo­ni­te so mol­~a­liv glas po­niz­no pra{a - “mo­`e sega da si odam”?

sled­ni­ot den, pov­tor­no bevme kaj ko{ot. sega ta­mu bea De­ja­nov­ci i od­da­le­ku najprvin vi­dov­me kako mal­tre­ti­ raat ne­~i­ja silueta. toa be{e Sunaj. gi vidovme kako na­re­de­ni okolu ko­{ot go la`at so topkata.

Su­naj kutriot i pok­raj se, tr­~a­{e smotano obi­du­vaj­ }i se da ja dofati. upor­no. gle­daj­}i go takov, ni pad­na greota. mol­~ev­me. Fa­ri­na najposle ze­de zbor. “mo­`e u`iva da go tepaat.” “ti u`iva{?” - go pra{av. “ne.” “epa?” de­ja­nov­ci za­pa­li­ja. mu se prib­li­`av­me na Sunaj. mu poz­bo­rav­me, go ute­{iv­me po {to go is­pra­tiv­me do doma. ot­to­ga{ ni sta­na drugar~e. mo­`e da se ka`e pos­ta­nav­me ma­la dru`ina. pos­to­e­{e vza­em­na potreba od eden za drug. os­no­va­ta be{e toa {to site bev­me in­fe­ri­or­ni. mno­gu brzo po­toa se slu~i Fa­ri­na da vle­ze vo in­va­lid­ ska koli~ka. ne bevme svesni ka­ko se slu~i toa. ni re~e sa­mo “odam na preg­led vo Kov­~e­na­ta vo Oh­rid.” go gledavme ne­mo dodeka toj sa­mo­u­ve­re­no ne raz­u­be­du­va­{e. “aman {o me gle­da­te taka? - pa­u­za. “ova e sa­mo priv­re­me­ no” - pauza. “}e odam pak, }e se vra­tam ko nov. }e proodam!

- pa­u­za. “ama ne ko porano. bez pov­re­da bez ni{­to.” nie i natamu po­ti{­te­no gle­dav­me vo bez­`i­vot­ni­te noze na Fa­ri­na. i na­ta­mu si igravme. “slu­{aj­te, ve}e mi e dosta od ig­ra­we so ko­li­~i­wa vo pe­sok­ta” - im po­ra­~av.

:75:

:76:

“sta­na epten do­sad­no. {o ne po~­ne­me da pra­vi­me pu{ki na ta­pi kakvi {o pra­vat De­ja­nov­ci. pu{ki nie, pu{­ki tie, pa koj e pojak...” naj­pr­vin ide­ja­ta ne be{e pri­fa­te­na. no, ko­ga ja zdogledaa mo­ja­ta nova pu{­ka na tapi, od­ma se sog­la­si­ja. za ku­so vre­me site gi imav­me. so De­ja­nov­ci pak ni{­to novo. se­u{te ne maltretiraa. re­{iv­me zdru`­no da nap­ra­vi­me plan za na­pad so kul nas­lov “vojnata.” vo pesokta so ed­no grmu{ka ja kre­i­rav­me ce­la­ta strategi­ ja za napad. jas bev pe­{a­di­ja, Go­ran­~e be{e ten­kis­ta, Su­­ naj snaj­pe­rist, a Fa­ri­na so ne­go­va­ta stara in­va­lid­ska ko­­li~ka prets­tvu­va­{e “mo}­na” ar­ti­le­ri­ja. de­not “d” be{e doc­na esen. fr­~e­{e silen ve­ter. majkite ne ba­raa doma...no imav­me “vojna.” se zapo~na koga Su­naj se iska~i na gara`ite i na moj znak tre­ba­{e da po~ne da frla so har­tii napolneti so pe­sok.

Go­ran­~e vo ulo­ga­ta na ten­kis­ta ja turka{e ko­li~­ka­ta na Fa­ri­na, pred ko­go be{e kla­en golem kar­ton koj go {ti­te­ {e Farina od ta­pi­te na pro­tiv­ni­kot. so nas dojde i edno dru­­go detence, bra­tu­~ed na Su­naj. pu{kite bea spremni is­­to taka. imavme i pi{tol~iwa na voda. se be{e na sprem­no. nie na gotovs. bavno im se prib­li­`u­vav­me. nie, re­dov­no te­pa­ni­te, po­ni­`u­va­ni­te i mal­tre­ti­ra­ni­te, re­­ {iv­me da mu za­da­de­me “smr­to­no­sen” udar na ma­al­ski­te si­­ le­­xii. odevme is­pra­ve­no ko ni­ko­ga{ dotoga{, di­{ev­me dla­­bo­ko, gordo ~e­ko­rev­me - glu­mev­me mar{irawe. vet­ro­ tot u{te se pove}e du­va­{e od pravec na ul. na Yvon­~a­ri­ te, goltavme pra­{i­na. jas bev pus­tin­ska lica, fel­dmar­{al Ro­mel. vo najposleden mo­ment, koga tre­ba­{e da gi pri­teg­ne­me vo sa­mi­ot agol, ka­de Dejanovci za­ne­se­no igraa so bilii

(xam­lii) se slu{na pis­kli­vo­to glas­~e na Jasna “Krk­ma­ ta” kako {to ja vikavme. so samoto spom­nu­va­we na mo­e­to ime, ne raz­ot­kri.

De­ja­nov­ci brzo se osvestija, go ~ap­naa “oru`­je­to” i po~naa da tr­~a­at na kaj nas. “e da go ebam po­mis­liv. edins­tve­na­ta voj­na koja ne be­{e po~nata za­ra­di `ena, za ina­et ja pokaka `e­na.” prv zede da bega Ge­ni­e­to. vtor bra­tu­~ed mu na Su­naj, pa jas, i na kraj samiot Su­naj koj ulav skok­na 2.5 met­ri od ga­ra`ata. tr­~av­me i bez­bed­no se zats­kriv­me vo pret­hod­no sre­­de­ni­ot “bunker” vo pre­su­{e­ni­ot re­~en kanal.

De­ja­nov­ci se po­vrt­kaa na­o­ko­lu ko hieni i se otka`aa. pre­­ku nap­ra­ve­ni­te dup~enca mo­`ev­me da pos­mat­ra­me {to se slu~uva po­na­ta­mu.

Fa­ri­na! ah Farina go za­bo­ra­viv­me! ne­go ve}e go imaa fateno De­ja­nov­ci. pred ne­go ko oficer na Gestapo se is­pre­~i Dejan. go udri so silna {la­ka­ ni­ca. po~­naa i dru­gi­te da go udi­ra­at. dodeka go mla­tea nie zad dup­~en­ca­ta pos­mat­rav­me kako “kr­va­vo” za­vr­{i buntot na in­fe­ri­or­ni­te. sfa­ti­ja deka te­lo­to mu e pres­la­bo za da jade }o­tek, pa re­{i­ja da go “ma~at” na po­in­ven­ti­ven na~in. edno }e­la­vo detence od Dejanovci do­ne­se vrvca od pa­ti­ka koja mu ja stavija okolu vra­tot. po~­naa da ja ste­ga­at, da go da­vat.

Fa­ri­na pra­ve­{e grimasi od bol­ka. solzi mu se trkalaa. no, ne pu{ti glas. invalidot Fa­ri­na hrabro go iz­dr`uva{e ma­~e­we­to, a nie pra­vi, zdravi, ku­ka­vi~­ki se kri­­ev­me vo “bun­ke­rot.”

:77:

ma­~e­we­to naj­nak­raj prestana i toa bla­go­da­re­nie na po­ja­ va­ta na sestra mu Ra­ma­ja koja ved­na{ zede da kol­ne po {to De­ja­nov­ci se raz­be­gaa. iz­mi­naa godini od taa navidum ne­vi­na detska slu~­ka, jas se u{­te go dru`ev Fa­ri­na iako ne tol­ku ~esto. ko­ne~­no ja doz­nav i pravata vis­ti­na za nego. doz­nav deka e bo­len od detska pa­ra­li­za. doz­nav deka mu se slu­~u­va ~esto na deca koi ne ja primaat za­dol­`i­tel­na­ta vak­ci­na pri sa­mo­to ra|awe. doz­nav deka tie de­ca, naj~esto i ne go pre­`i­vu­va­at pu­ber­te­tot.

:78:

vo gradot vo sre­di­na­ta na 90-ti­te se po­ja­vi­ja prvite sony-play station ig­ri. Farina ne­kol­ku­pa­ti iz­ra­zi `elbata de­ka saka da gi po­se­ti. ja zedov ko­li~­ka­ta (is­ta­ ta, starata) i tur­kaj­}i go po Kor­zo­to ~uvs­tvu­vav mal “kul­tu­ren” sram. ko­ga najposle go donesov pred klu­bot, izleze sops­tve­ni­ kot i ved­na{ stavi do zna­e­we deka za Fa­ri­na pris­ta­pot ne e doz­vo­len. “nej­}am tuka da mi se sobira |up­{ta­na!” bev totalno ne­mo­}en da sto­ram ne{to po­ve­}e. a mo`ebi tre­ba­{e u{te da se bunam koj­znae...~ovek se­ko­ga{ se kae za tak­vi situacii. no, se u{te bev de­te i zaneseno vle­gov da igram vo klubot.

Fa­­ri­na ko ku~e pred izlogot nes­re}­no me ~e­ka­{e. toga{ znam bev mnogu za­ne­sen vo ig­ri­te no sega ko­ga go vra}am fil­­mot nazad, mi teknuva deka vo nekolku blic-pogledi na­­kaj izlogot za­be­le­`av kako se spu{taat og­rom­ni solzi po ne­go­vo­to “ka­fe­a­vo lice”. od taa nep­ri­jat­na slu~ka iz­mi­naa dve godini. se vra}av od sko­lia koga me vik­na sestra mu Ra­ma­ja­na.

“doj­di Farina mno­gu saka da te vi­di” - mi re~e i jas pojdov. vle­gov vo za­du{­li­vo­to sop­~e. go vidov Fa­ri­na vko­~a­ net kako le`i na isparaniot ka­u~. be{e pa­ra­li­zi­ran od gla­­va do peti. mo­`e­{e da gi mr­da samo klep­ki­te. glavata mu be{e nes­raz­mer­no pogolema od goleminata na teloto koe iz­gle­da­{e ko tel­ce na bebe. pred nego ima­{e masi~ka so te­le­vi­zor­~e. o~i­te mu bea {i­­ro­ko ot­vo­re­ni. sjaeja i bea vo­de­ni­ka­vi. ne znaev {to da mu ka`am. “ej Farina brat, slu{am se­ga mo`e sony-play da se iz­naj­ mu­va doma.”

Fa­ri­na mi voz­vra­ti so smrz­na­ta po­lu­nas­mev­ka. ne mo`ev ve}e da sedam. mi sta­na krajno nez­god­no. gadno. lo­­{o. ba{ka baz­de­{e na ne­kak­va zapr{ka. sta­nav. “iz­vi­ni moram da begam na sko­lia. utre }e doj­dam pred ~a­­so­vi.” na­br­zi­na iz­le­gov niz malata vra­ti~­ka od ku­}ar­ka­ta. gazev na sega ve}e as­fal­ti­ra­na­ta ul. na Yvon­~a­ri­te, gle­ daj­}i gi no­vo­nik­na­ti­te 3 pog­re­bal­ni pret­pri­ja­ti­ja na mes­­ta­ta od ne­ko­ga{­ni­te yvon­~ar­ski zanaetski du­}a­ni. pre­os­ta­na­ti­te lu­|e od esnafot vo ~ar{ijata & izmislija no­vo “tran­zi­ci­o­no” ime. ta­ka ul. na Yvon­~a­ri­te ja pre­i­me­nu­vaa vo ul. na Gro­ba­ ri­­te, ime koe mi iz­gle­da­{e so­sem prikladno smis­le­no i sil­­no sim­bo­li~­no...

vo spomen na Fer­di Rustemov

:79:

KU­^E­BR­KA^

nad gradot bea nad­vis­na­ti gus­ti sivi oblaci. do`­dot na­ed­na{ zapre. pres­ta­na da vr­ne, i so toa na gra­|a­ni­te im se da­de nova pri­li­ka da gi do­`i­ve­at svoite za­e­ba­ni `i­vo­ti. vo ku}ata na 24 go­di{­ni­ot Ma~­ka­ta na­se­ka­de vo sobite ima­{e ten­xe­ri­wa, sadovi i le­ge­ni, koi ja imaa ulogata na re­zer­vo­ar­~i­wa za apsorpcija na kapkite voda {to kapea od ta­va­not i niz yi­do­vi­te.

Ma~­ka­ta be{e vo forma i si gi tegne{e mus­ku­li­te, koga tat­ko mu Bog­dan, go prekina so zborovite: “si­ne, aj ot­vo­ri go pro­zo­re­cot, izvadi ja ra­ka­ta i vidi ko­ku­rof­si!?”

To­ni Ma~kata go sfati tatka si, deka mu veli “vi­di kolku ro­si”. go otvori pro­zo­re­cot, ja is­pru­`i rakata, pro­ve­ri i od­go­vo­ri: “ne be star… ne vr­ne pove}e!” sta­ri­ot Bogdan ve­}e se smee{e dr­`ej­}i se za sto­ma­kot. u{­te ne­kol­ku­pa­ti povtori “ko­ku­rof­si”, “ko­ku­rof­si”.

Ma~­ka­ta sfati de­ka be{e “kr­va­vo” izeban.

tiv­ko i toj se nas­mev­na pa poj­de vo ve-ce­to, kade {to iz­mi race i lice. gi oble~e sport­ski­te tre­ner­~i­wa. trg­na kon iz­lez­na­ta vrata od ku}ata. pred da izleze na stariot Bog­dan mu pora~a: “ej star... ot­{e­tav jas... ako me ba­ra nekoj, ka­`i mu deka sum tu­ka vo blis­ka­ta meana.” ne­kol­ku minuti po­doc­na Ma~­ka­ta (vistinsko ime mu e Goran li Zoran, koj li znae?), koj e glo­ma­zen tip so ne mnogu zabi i cr­ve­ni tre­ner­ki so znakot na “UM­BRO” na gra­di­te vleze vo maalskoto bif$. toa nema{e ne­koe posebno ime, no site go vi­kaa spored pre­ka­rot na sops­tve­ni­kot, “kaj Yverot”. vnat­re am­bi­en­tot se razbira be­{e isto taka yver­ski. be­{e mnogu za­~a­de­no, ne­kol­ku­mi­na vreskaa, po­ve­}e­to pu­{ea, i skoro si­te bea po­ded­nak­vo iz­ner­vi­ra­ni {to i de­nes kako i site pret­hod­ni de­no­vi se zaglaveni na istoto mesto so istite su­ra­ti slu{aj}i gi i govorej}i gi is­ti­te zborovi i frazi. pred da se upati na negoviot del od {ankot (To­ni be{e del od in­ven­ta­rot), ja vi­de Lidija i so nas­mev­ka & re~e: “kaj si kukle?” “eve me be Ma~­ka.” “ar­na si?” “da, arna, a ti?” “aren sum… {o ti vaka tuka?” “abe ne znam da­li slu{na...” “{o?” “pa, Tase od Avs­tra­li­ja e vra­ten. se do­go­vo­riv­me da se vi­di­me. da si pop­ri­ka­`e­me mal­ce... znae{, odam­na se

:81:

:82:

neame vi­de­no. po­mi­naa celi 6 god. ot­ka­ko zamina.” “su­per. ubo. Ta­se zna~i, a? {o go {lakavme pos­to­ja­no... se vra­til ve­li{?... pa, {o se vratil? pak da ne saka da go na{­la­ka­me?” “aj dosta i ti sea...” “oti?” “na­vis­ti­na ne bev­te fer spre­ma deteto… a toa otsekoga{ bi­lo mirno, pov­le­~e­no {o bi se reklo... a vie nego epten go mal­tre­ti­rav­te.”

“Li­di­ja aman. sea po~na i da go brani{.” “ne bidi sega Ma~­ka takov... ka­`i {o ti ima zgre­{e­no.” “si znae toj... aj sea... odam da se vi­dam so Cr­ve­ni­o... }e dojdam po­pos­le...”

Cr­ve­nio be{e kom­{i­ja, eks-{kol­ski, i dru­gar na Ma~kata. i toj ne ra­bo­te­{e ni{to, os­ven {to re­dov­no kisne{e vo bi­fe­to, pie{e gaj­bi pivo, i se dru­`e­{e so dve-tri {tuki pov­re­me­no. za da gi za­ra­bo­ti gajbite i dru­`e­we­to, di­la­{e “koka”, po pot­re­ba, kako pr­va rezerva na “re­dov­ni­ot” Ma~­ka.

“Cr­ven be… kaj si?” “e be Ma~kata, aren si?” “jas aren... a ti {o pravi{? da ti ja ra­kop­les­kam starata!” “od­ma­ram.” “e ka`i kako da ne se smeam aj... ka­`i {o pie{.. vi­no li e toa?” “ne be.” “ami {o e?” “sok od bo­ro­vin­ki.”

“tc, tc, tc.” “ha­ha za da ne ti gor­~i?” “da, za da ne mi gor­~i”? od kaj zna­e{ be ti Ma~­ka? da ne si cical neg­de!? “mr{ da ti ebam ma­mi­ca­ta.” “mo­re, aj za uba­vo da e.” “aj aj...” dol­go vreme Ma~­ka­ta i Cr­ve­nio pieja i mu­a­be­tea na se­koj­dnev­ni temi. vo me|uvreme, vo bifeto vle­ze gostinot {to go ~eka{e Li­di­ja. toa be{e Tase, vi­sok, no slab, re­~i­si isu{en. no­se­{e far­mer­ki i ka­ri­ra­na ko{ula i na­li­ku­va­{e na avs­tra­li­ ski ka­u­boj. bi­dej­}i Tase be­{e novo lice koe posle po­dol­go vreme se po­ja­vu­va tamu, si­te koi bea vnat­re, koj glas­no, koj po­lu­ glas­no, bo­`em skri{no, za­si­le­no go oja­la­va­ja­{e.

Ta­se le`erno raz­go­va­raj­}i so Li­di­ja pos­to­ja­no se sme{ka{e - mu bleskaa iz­ra­zi­to belite za­bi. pos­to­ja­no be{e me­ta na op­ser­va­ci­ja na Ma~­ka­ta, koj sednat na nekolku ~e­ko­ri od nego, de­li­mi~­no smi­re­no go {mu­ka­{e {i{eto so pi­vo.

Ma~­ka­ta: “{o e be ova sine Cr­ven...”

Cr­ve­nio: “e {o de?”

Ma~­ka­ta: “sra­mo­ti­lo­ci!”

Cr­ve­nio: “zo{­to be?”

Ma~­ka­ta: “oti gluv si, ne slu­{a{ ebate. site sa­ka­at xandari da stanat.”

Cr­ve­nio: “e ko­ga bilo be ta­ka?”

Ma~­ka­ta: “bato, mi doa|a nekoj da go tresnam od zemja.”

Cr­ve­nio: “ona­ka bez pri~ina sa­mo.”

:83:

:84:

Ma~­ka­ta: “bez pri­~i­na de.. kol­ku da se is­tu­{i­me vrz ne­koj.”

Cr­ve­nio: “da da… da se iz­di­{i­me... abe ka­ko ne se naj ne­koj.”

Ma~­ka­ta: “odi sta­ni aj, udri mu dva lastici na onoj nar­ ko­ma­no Deki, ep­ten {o mi odi na nervi... i ako ti re~i ne{to, daj mi samo znak.”

Cr­ve­nio: “ostaj go be nego. ne gle­a{ grevoj e... vi­di go kakov e... ko kostur... gre­o­ta da go ud­ri{ onaj ~oek!”

Ma~­ka­ta: “lele be pa i ti.. od ko­ga stana mi­lo­sr­den, da si ebi{ korenot.”

Cr­ve­nio:”sej }e me nanervira{ se­ga }e treba da go udram dva-tri pati i da go op­{to­u­ni{­tam!!!” sa­mo {to Cr­ve­ni­o toa go iz­go­vo­ri, pred niv se pojavi De­ki. ed­vaj {antaj}i na­le­vo-nadesno, se dovle~ka pred niv. na­lud­ni­~a­vo se iz­nas­mea edno 30-ti­na se­kun­di, i niz solzi im se obrati, im re~e: “kaj ste be pi­ja­ni­ci!!!” “ej, ej, pi­ja­ni­ci...” - re~e Ma~­ka­ta. “ti najde da ka­`i{ be” - re~e Cr­ve­ni­o.

“De­ki be... ti si­ne, na pra{ok si ili tab­le­to­man a?” za­jad­li­vo pra{a Ma~­ka­ta. “aj pali pa­ti­~i­wa­ta” - dopolni Cr­ve­ni­o. “dos­ta be se pi­ja­ni­te be... pi­ja­ni­ci...” - re~e De­ki. “u{­te edna{ ako re~i{ pi­ja­ni­ci, ima naj­u­ba­vi­o ZAB da ti go skr{am...” - se zakani Ma~­ka­ta. “od onie {o mu os­ta­naa” - do­da­de Crvenio. “abe me slu­{a­te vie mene ili ne?” - re~e De­ki. “{o be?” - pra­{a Crvenio.

“os­taj­te go al­ko­ho­lot. toa e |ub­re. ne e toa vis­tin­sko­to” - re­~e Deki. “ka­ko be taka!? {o e vis­tin­sko­to be dro­gi­ra{?” - pra{a Ma~­ka­ta. “da, {o e vis­tin­sko­to?” - do­da­de Crvenio. “se znaj! ka­na­bi­sot, dar od bo­go­vi­te. toa e za­kon!” - re~e De­ki. “ej ej.. duva~” - re­~e Ma~kata. “du­va~ aj sea git­la...” - re~e Cr­ve­ni­o. “git­la Jasmina! oti }e go svet­nam podot so te­be” - se zakani Ma~­ka­ta. “ar­no be lu|e, ar­no... kako sa­ka­te... mir! pis! sas samo sakav da vi gi pro­{i­ram ho­ri­zon­ti­te” - se pov­le­ku­va­{e Deki.

Cr­ve­nio otide vo ve-ce, na kur-{um. ko­ga se vrati, Ma~­ka­ta ja na~­na temata za pov­rat­ni­kot od Avs­tra­li­ja. mu objasnuva{e na Crvenio zo{­to ot­se­ko­ga{ silno go mra­zel Taseta. “se se}avam ko imav 13 god. i ko si ja skr{iv no­ga­ta pa|aj}i od to~ak. nosev gips. tri ne­de­li otprilika. po­kas­no go iz­va­div, no u{te pot­kriv­nu­vav do­de­ka odev. par meseci... ovoj Tase… glej go ej, glej, ko glu­var­~e {o e vo frizurata, mi izvadi maj­tap­ski muabet, de­ka koga sum si idel od {ko­lo­to, site ku~iwa vo maaloto, be­ga­le od mene... ku­~i­wa­ta koga }e me videle si po­mis­lu­va­le de­ka se na­ved­nu­vam za da zemam ka­men; i taka ed­no vreme site me vikaa ku­~e­br­ka~.

Cr­ve­nio ni{to ne odgovori. “ti, Crven, se se­}a­va{!” “ku­~e­br­ka~!? bo­oo, te up­ro­pas­til be Ma~­ka” - re~e Cr­ve­ ni­o i po~na na kle{ti na cel glas.

:85:

:86:

“abe da mu ebam ma­mi­ca­ta... ene go, vidi go so koj sedi.” “ka­de be?” “le­vo, kaj ka­len­da­rot be }or.” “aha. go vidov. so Lidija a?”

“Li­di­ja ka~i se na kuro pa vi­di­ja!” “le­le so Lidija li? “da… da.” “nea ja najde ba{...” “da, da...” “le­le... tc tc tc c.” “abe.” “tc tc tc.” “zna­e{ {o?” “{o?” “mef­ci­wa }e le­ta­at od nego be Crven... aj sea palime.” dvaj­ca­ta stanaa, za­pa­li­ja da fa­tat taksi pred “[e­he­re­ za­da”. tak­si ima{e na kra­jot od uli­ca­ta na samiot agol. ta­mu go najdoa Mir­~e, inaku ni­ven kom{ija. vle­goa, se upa­ti­ja kon bifeto na Yvero. ko­ga pris­tig­naa, Ma~kata mu re~e na Cr­ve­nio: “odi soberi go Ta­se­ta, pod it­no da se nacrta tu­ka.” po dve-tri mi­nu­ti Crvenio se vrati i mu pre­ne­se na Ma~­ka­ta deka Ta­se ne saka da doj­de.

Ma~­ka­ta be{e upo­ren i u{te ed­na{ go is­pra­ti i mu re~e: “so­be­ri go, da ne idam jas, i ka­`i mu deka ne mi e ubav denot; ako ne dojde, }e odi na or­to­ped­sko, i toa na dva kre­ve­ti ver­ti­kal­no nema da go soberat!!!” ovoj­pat Cr­ve­nio izleze za­ed­no so Tase. Tase se be{e

na­ved­nal nad pro­zor­~e­to od kolata pra­{u­vaj­}i go Ma~­ka­ ta, “{to sa­ka{ od mene”. “vle­zi, vlezi, }e imame... kako ve­lat, mali kon­sul­ta­ cii…” - mu odgovori Ma~­ka­ta.

“Li­di­ja me ~eka vnat­re.” “ne­ka ~eka de. `iv }e te ostam ama budala }e {eta{.”

Ta­se go pos­lu­{a i vleze. tak­si­to trgna. nap­red sede{e Cr­ve­nio, na zad­no­to se­di{­te sedea Ma~­ ka­ta i Tase.

Ta­se prv, se obi­de da za­po~­ne dijalog so pri­ja­ten ton: “Ma~­ka aren si ina­~e?” - pra{a Ta­se.

“Ma~­ka aren si ina­~e ti Tase iz­gle­da se obi­du­va{ da se spri­ja­te­li{ so me­ne po |a­vo­li­te!? fala sepak na pra{awe. aren ko kompir va­ren!”- od­go­vo­ri Ma~kata. “oti be, zo{to se­ga vaka? {o imam lo{o nap­ra­ve­no.” “pa kaj smee{ be Tase lo{o da nap­ra­vi{... smes­ta }e te lik­vi­di­ram.” “ete, i samiot gle­da{ be Ma~­ka... ni{to, ni{­to nemam nap­ra­ve­no... aj­de pu{ti me da si odam.” “tok­mu taka be Ta­se. ni{to ne­ma{ nap­ra­ve­no. na vremeto te kaznuvaa ako nap­ra­vi{ ne{­to. odma ti su­dea dali e dob­ro ili lo{o. ama toa Tase na vre­me­to. ko ima­{e kri­te­ ri­um. sega ne. sega zna­e{ zo{to se te­pa i kaz­nu­va!?” “ne ne znam.” “pa za ni{to.” “ka­ko za ni{­to”? “pa taka, ni{­to ne napraviv e dovolno go­le­ma gre{ka. kob­na. sepak si tre­bal ne{to da napravi{.” “ej, ova e be ko vo srpskite fil­mo­vi” - se vme­{a tak­sis­ tot.

:87:

:88:

“}u­ti ti `iti naj­mi­lo, da ne te sednam tuka do Tase i ti da go papa{ mal­ce!” - se zakani Ma~­ka­ta. mo­ment pokasno Ma~­ka­ta go fa­ti Tase za vrat i po~na da go da­vi. od­bran­be­no re­a­gi­raa Crvenio i Mir~e tak­sis­tot koj vo pa­ni­ka zako~i so kolata. “aman be Ma~­ka!!! {o pravi{ da mu ja ebam maj­ka­ta” vi­ka­{e Mir~e tak­sis­tot.

“Ma~­ka be, smi­ri `ivci” - re­~e Crvenio. “{o be i vie... {o be Mir~e, maj taksi draj­ver... {o ne ti e te­be jasno?” “ma, ni{to, ne pra­ve­te beqa sa­mo vo ko­la­ta... ne e moja... na gazdata e!” “{o demek ako be­{e tvoja }e be­{e okej? vozi aj tamu, da ne ti go aknam tak­si­me­ta­ro v glava i ne zapiraj se do­de­ka jas ne ti re­~am.” “vi­di...” “ti }e vozi{ sea, ili da te iz­va­dam nadvor da te ebam na ha­u­ba pa potoa od­za­di da ja tur­ka{ kolata, a?” “dob­ro, bato dob­ro... }e vo­zam!” - odgovori smi­re­no Mir~e i gi stavi ra­ce­te na volanot. “a taka... se raz­brav­me mis­lam... i po­pu{­ti go mu­zi­~e­ to.” vo pozadina na ra­div­ce puka{e tur­bo-folk nu­me­ra. “abe, zo{to va­ka be Ma~ka, ako vo ne{to ne se soglasuvame i ne mo`eme da naj­de­me za­ed­ni~­ki jazik... daj ko lu|e }e oti­de­me vo ka­fa­na... }e se na­pi­e­me i naj­a­de­me ne{to... }e po­raz­go­va­ra­me...” - re~e Ta­se.

Ma~­ka­ta po~na da mu udira {la­ka­ni­ci i les­ni tupanici po vratot, gr­bot i glavata.

“e e e dosta mu e be Ma~kata” - re­~e Crvenio. “kre­pi, krepi, ne­ma gajle ovoj pe­~al­bar­ski Ro­meo” - re~e Ma~­ka­ta. “abe Ma~ka. le­le be!” - se javi i Mir~e. “{o leleka{ be ti mrsulav?” - pra­{a Ma~­ka­ta. “ama...” “ama {o ama?” “ama praj {o }e praj{ samo da ne go ras­kr­va­ri{ okej?” “oti {o? ti da ne si tran­sfu­zi­o­log? “ne.” “pa toga{ }u­ti.” “abe, tepaj go brat, neam ni{­to protiv… sa­mo da ne go ras­ kr­va­ri{, }e mi gi izvalka no­vi­te navlaki” - se po`ali Mir­~e. “za navlakite ti e tebe?” “aha.” “epa nati 1000 den.” “ne, ne, ne.” “ze­mi gi be.” “a bre okej e.”

Ma~­ka­ta se za­vr­ti nakaj Ta­se­ta: “i sea Romeo, kaj stignavme so tebe.” “daj Ma~ka os­ta­vi go... daj `i­ti najmilo ve­}e edna{ da za­vr­{i­me…” - re­~e Crvenio. “~ek, be ~ek... ka­`i ni Tase... ka­ko e preku oke­a­not a? r’mbate od utro do ve~er” - pra­{a Ma~kata “ra­bo­ti­me. ra­bo­ti­me, ama ne do tolku” - od­go­vo­ri Tase. “e taka be Ro­meo. ka`i ni so {o dojde? so pa­ra­ho­dot? so na Paca bro­dot? ili mejbi so aeroplan? avi­jo­o­on?”

:89:

:90:

“avi­on.” “vi~ kompani? Quantas?” “da. so Quantas.” “za­toa zna~i... go trgnale ken­gur­~e­to kako za{­ti­ten znak i na negovo mes­to stavile ma­ga­re.” “vo Australija ne­ma ma­ga­ri­wa.” “znam deka ne­ma. zatoa be Ta­se gi uvezuvaat od Makedonija.” “od kaj znae{ Ma~­ka. A ti si se vozel so avi­on nekoga{?

- pra­{a Cr­ve­nio.

“Au, au, au. {o me mislite be? de­ka sum maxar? sum se vozel iqa­da pati poj­}e od tebe. pos­led­ni­ot pat se vo­zev koga bev­me vo Germanija na rakomet. i ce­lo vreme i vi­kam na edna pla­va stu­jar­de­sa {o }e pie pi­lo­to od mene? a taa pak mi vika, “pi­lo­tot ne smee da pie do­de­ka leta.” a jas se smeam i i vi­kam “e {o mori da ne go zas­ta­nat xandari da du­va?”, taka be­{e be Crven? “ta­ka be{e” - re­~e Crvenio. “a Crvenio {o go zgre{i vo Ve­les, patot za Bi­to­la, i mesto Bi­to­la, zamina Gev­ge­li­ja. zna­e{ za toa Tase, a?”

- pra{a Ma~­ka­ta. “ne znam” - re~e Ta­se. “ovoj gnojo vo­zel so fiatot s$ do Gevgelija ko­ga go zas­ta­ na­le na gra­ni­ca­ta. tamu do{ol eden carinik i nor­mal­no po­ba­ral paso{. Cr­ve­ni­o, gad, mu re­kol - A BE [O BE BATE, OD KO PO^­NAV­TE DA BA­RA­TE PA­SO­[I NA PA­TA­RI­NA!!?? “eh, eh, ne be{e ba{ taka” - se bu­ne­{e Cr­ve­ni­o. tak­si voziloto na­ed­na{ za­ko­~i. “ne mo`am poj­}e!” - re~e Mir­~e.

“slu­{aj be tr­ka­lo ej! ako ne pro­dol­`i{ da vo­zi{, tebe }e te sedneme ovde na­zad, razbra? raz­bra? raz­bra?” “dob­ro, vo red” - od­go­vo­ri Mir­~e i prodol`i so vozewe. “e taka bravo. a ti, Romeo, ka`i du­pi{ ne{to po Amerikite?” - vr­za nov mu­a­bet Ma~kata.

“Aus­tra­li­ja sum” - odgovori Ta­se. “okej de Aus­tra­li­ja... klec­ka{?” “klec­kam be Ma~­ka.” “{o klecka{ be aman!?” “pi­~i­wa be Ma~­ka...” “`i­mi petelot. ka­ko da ne si klec­kal. ne klec­ka{ i~. go tin­ka{. ti si tin­ka~. i tuka i ta­mu. ako si eba~, pla­ne­tar­ no nasekade te bi­va, a ti oti si tinka~ nigde ne te biva. ne mo­`i{ tamu da klec­ka{ be, pa idi{ tuka da si naj­de{ nevesta, a? taka?” “ama ne... dojdov sa­mo.” “ne la`i! }e doj­de{ tuka oti si pe~alel sto go­di­ni tamu. si­te mislat deka si poln so pari. de­mek dete od fa­mi­li­ja, ra­bot­li­vo, mirno, do­ma­}in­~e, i? i {o? }e ja }ari{ naj­dob­ra­ta i si­ro­ma{­na pi~ka vo maaloto, i so pr­vi­ot ae­rop­lan mu ja zdu­vu­va{ vo Aus­tra­li­ja. taka?” “ne e taka, ni­koj nikogo so si­la ne go tera i...” “abe }uti, }u­ti... {o saka{ da ka`e{, a? nie ovde {o ne mo­`e­me da naj­de­me rabota; ili ne sakame da argatuvame za 100-150 evra pla­ta, {o se pi­ja­ni­me i dro­gi­ra­me sekoj den, ne sme okej? a ti kobajagi si okej?” “ne sum vinoven jas za si­tu­a­ci­ja­ta... {o ne za­mi­na i ti negde ako tuka ne mo­`e da se snaj­de{!?” “ar­no ti veli be Ma~ka, daj os­taj go” - se vme­{a i Cr­ve­ nio.

:91:

:92:

“jas ve}e nemam {o da ka`am, te mo­lam pu{ti me da odam... Li­di­ja s$ u{te me ~eka” - re~e Ta­se. “ma zaboravi na Li­di­ja... sea }e te na{lakam i }e pojdam kaj nea.”

- ... “me razbra? ke ja klecnam edno tri-~etiri pa­ti.” “klec­ni ja, ne­mam protiv.” “a {o? demek ne­ko­ja ironija mi prodava{? “ne ti pro­da­vam.” “koj be ne... klo­{a­ri{­te ed­no...” “ej de~ko... Mir­~e... zapri ja kolata... zap­ri ja... sakam da iz­le­zam... zas­ta­ni, zastani, zas­ta­ni!!!” - vi­ka­{e Tase. “toj }e zastane ko­ga jas }e mu re­~am. a ti sedi mi­ren i ne xaf­kaj, oti ti ebav ma­mi­ca­ta.” “okej.” “ka­`i Tase, ka­ko se ori­en­ti­ra{ koga se vra­}a{ od ra­bo­ ta!? po to­po­la­ta!?” “abe znae{ {o Ma~­ka!?” “ka­`i, ka`i?” “aj, aj ni{to.” “ka­`i! oti te op­{to­u­ni{­tiv, `i­mi se po naj­mi­lo!” “e pa da ti ka­`am pravo be­{e i ostana KU­^E­BR­KA^!!!” “ku­~e­br­ka~, a!? he-he-he.” “he­he­he­he­hee.” “he-he-he.” “he­he­he­he­e­heh.” “he-he. pa, toa ce­lo vreme ~e­kam da go ka­`e{! kasno pa­li{, no sepak ni­ko­ga{ ne e kas­no da go pri­mi{ bruto. he-he! sa­mo {to ja iz­re­~e taa re­~e­ni­ca, Ma~kata fa­ti da go kr­{i Tase od }o­tek. naj­pr­vin mu go na­bi kolenoto vo stomakot. so ed­na­ta

raka go fa­ti za ra­me­no­to a so drugata za vratot. taka po­ve­ }e­pa­ti go udi­ra­{e od pro­zo­re­cot vo ko­la­ta. od uda­ri­te na pro­zo­re­cot na Tase mu pukna ar­ka­da­ta, po {to na ne­go­vo­ to lice po~­na da te~e krv.

Mir­~e tak­sis­tot se ispla{i, ja zapre kolata i izbega od nea.

Cr­ve­nio pak go tr­ga­~e­{e Ma~­ka­ta za ko­le­no­to i butovite, so cel da go spre­~i te­pa­we­to. Tase vres­ka­{e od bolka do­de­ka krvta bli­ka­{e po novite nav­la­ki na Mir­~e.

Ma~­ka­ta go za­br­za udiraweto so tupanici po gla­va­ta i site os­ta­na­ti de­lo­vi na teloto na Ta­se. duri edno vre­me Tase se obi­de da voz­vra­ti, no Ma~­ka­ta be{e da­le­ku posilen i po­raz­vi­en, taka {to u{te po­ve­}e se razbesni. na krajot Cr­ve­nio posle ne­kol­ku­mi­nit­no te­pa­we se po­ka­`a fer, ja ot­vo­ri vratata i go iz­vle~­ka kr­va­vi­ot Tase od ko­la­ta. po­tem vleze vo tak­si­to, go za­pa­li i trgnaa. go ostavi Ma~­ka­ta pred ku}a, do­de­ka toj za­mi­na da ja odnese ko­la­ta kaj Mir­~e­ta.

Ku­~e­br­ka­~ot Ma~­ka­ta be{e dos­ta izmoren. ve­}e se stem­nu­va­{e, po~na da svet­ka i po­mal­ku da grmi. ko­ga Ma~kata vle­ze vo domot, go zate~e pov­tor­no stariot Bog­dan, koj nas­me­an do u{i go pra­{a: “si­ne, da ne vr­ni?”

“Aj, aj dosta... kak­vo vrnewe kak­vi crni ku­ro­vi.” “ne, ne na­vis­ti­na, ka`i dali vr­ni?” “ne, ne vrni!” “e, da mi jade{ ma­di­wa­ta cr­ni... ha­u­a­ha­u­a­hu­aa!” po­toa Ma~kata go otvori pro­zo­re­cot, ja is­pru­`i rakata, po vtorpat de­ne­ska da se uve­ri dali e “ko­ku­rof” i na­vis­ ti­na, takov i be­{e. pad­vor, pov­tor­no po~na da vr­ne do`d.

:93:

VO ^EST NA BU­RE­KO

pi­{am pre­te`­no av­to­bi­og­raf­ski cr­ti~­ki. najgolem del od ne{tata gi imam li~no do­`i­ve­a­no, mnogu mal­ku ka­ri­ ki­ram. ponekoga{ ma­ka mi e da pro­naj­dam novi, po­i­nak­vi imi­wa za likovite koi treba da se raz­li­ku­va­at od li~­no­ s­ti­te vo re­al­nos­ta. mi prio|aat ~i­ta­te­li i qu­bo­pit­no me pra­{u­va­at kolku od toa e vis­ti­na. im ka`uvam kol­ku mnogu i tie se sme{­ ka­at zadovolno. ne sekoga{ sum imal prijatni do­`i­vu­va­wa. ed­na{ pi­{ev ras­kaz za stu­dent­ski­ot dom za studenti od po­ve­}e gra­dovi. mi se javija ne­koi naprickani de­mir­hi­sar­ci. “iz­me­ni go toa za de­mir­hi­sa­re­cot. napravi go pozitiven lik” - mi ka­`a po mail ne­koe besno {an­ku­re. mu ka`av - pa­li pa­ti­~i­wa­ta. toj `estoko mi se zakani de­ka }e me natepa. pa kaj e da go ebam? no zatoa daleku po­nep­ri­jat­no is­ku­stvo do­`i­ve­av koga imav 18 go­di­ni i odev na kurs po an­gli­ski jazik. se dru`ev so ed­na fina devojka po unikatno sta­ro­ma­ ke­don­sko ime Des­pi­na. be{e na­vis­ti­na fina. be­{e na ra­spo­la­ga­we na site. da­va­{e, po­zaj­mu­va­{e, fo­ko­pi­ra­{e, mislam na u~ebnici, se raz­bi­ra.

pre­da­va­wa­ta po­ne­ko­ga{ ni bea nasabajle, me­ne mi se spi­ e­{e fkraj i Despina znae{e da yvoni i da mi ka­`e: ajde, do­a­|aj, bez tebe ne po~­nu­va­me. i taka. eden den se vra­}av­me zaedno od kur­sot i oti­dov­me do klu­pi­te vo parkot. ta­mu se od­ne­su­vav kako naj­go­lem skot. na toj na­~in sakav da ja spre~am kob­no da se zaqubi vo mene. me pra{a ne{­to kako: “Aleks, zo{to se­ko­ga{ ima{ pot­re­ba da ja­de{ gomna?” & od­go­vo­riv to~­no: “ta­kov sum jas. {o znam. toa me raz­li­ku­va od il­jad­ni­ci fini de­ca niz Re­pub­li­ka­ta.” to­ga{ & se do­ve­riv deka pi­{am. ne da & se po­fa­lam, demek pi~leme sum ova-ona, tuku deka mo­e­to na­lud­ni­~a­vo od­ne­su­va­we ima pok­ri­tie. s$ e vo svojstvo na mojata pi­sa­tel­ska misija. “oh, ba{ sum iz­ne­na­de­na. koj bi po­mis­lil deka vo tebe se krie iden Pikaso.”

“Pi­ka­so e li­ko­ven umetnik be Des­pi­na.” “ama i ne{to ima pi{ano ne­li?” “aha, da, da.” po­toa se ba­civ­me. premina vo la­pa­we. toa trae{e dolgo. sat, sat i pol. in­sis­ti­ra­{e da os­ta­ne­me u{te, no jas ne mo`ev da izdr`am bi­dej­}i treba{e da se pofalam pred drugarite. sled­na­ta nedela ne­ma­{e pot­re­ba da mi yvoni na­sa­baj­le za da me natera da doj­dam na kur­sot. stanuvav ko pu{­ka. po~nav da odam na pre­da­va­we re­dov­no. i ne samo toa, tamu

:95:

bev fin, kulturen i smi­ren. ne do­fr­lav i ne se ka­rav so nikoj ia­ko ta­mo{­ni­te trkala zas­lu­`u­vaa da gi dup­~i{ v`um i da vi­ka­at u{te, u{­te. no Despina go ba­ra­{e toa od me­ne. re~e: “sa­kam po­zi­tiv­no da vlijaam na te­be. utre jas i ti }e {etame za ra­ka. nej}am lu­|e­to da re~at vi­de­te ja Des­pi­na odi so onoj bu­da­li­ot koj tro­pa vul­gar­nos­ti na kurs po angliski.” okej si rekov. se lapavme pov­tor­no na klu­pi­te vo parkot. od rakometnoto ig­ra­li{­te se slu­{aa kako svi­rat Par­ ke­ti. Simso fal­{i­ra­{e pos­to­ja­no. edna ista pes­na ja po­~­nu­vaa nanovo ne­kol­ku­pa­ti po red.

:96:

naj­pos­le se slu{­na glasot na Sa{o: aj­de, MA[KI ed­na{! na mese~ina te zaboraviv vo oblaci te zaboraviv. te la`am samo od drugite te skriv Des­pi­na trog­na­ta od pesnata i nastapot mi po­ba­ra da & na­pi­{am pesna. “ne znam Des­pi­na, pove}e po pro­za­ta sum ne­ka­ko.” “te molam, te mo­lam...”

BAC, BAC “dob­ro, vidi, }e sed­nam }e ~krt­nam ne{to.” & go ka`av toa... i go zaboraviv. mis­lam toga{ i ne ni pi{ev ne{­to seriozno os­ven po nekoja ko­lum­na za por­ta­ lot Opasna Bag­ra.

ed­na{ ne znam {to me mana da­li toa deka Des­pi­na ne mi da­va­{e da ja ko­vam ili ne{to dru­go, sednav, na­pi­{av erot­ski raskaz. se vodev spored for­mu­la­ta pre­u­ve­li­~u­vaj kol­ku {to mo`e{ po­ve­}e i se is­pad­na ebano pre­ten­ci­oz­no. kol­ku {to se se­}a­vam (go za­gu­biv tekstot ko­ga mi go uk­ra­ doa kom­pju­te­rot) ode{e va­ka.

“Ahhhhh te na­bi­vam na mojot cvrst kur, ti of­ka{ s$ po­­za­si­le­no, kau~ot krc­ka i taa ek­sta­za na u`i­va­we­to po­me{ana so stravot de­ka kau~ot mo­`e vo sekoj mo­ment da se ras­pad­ne go pravi po­ve­}e od so­vr­{en ~inot na za­do­ vol­­stvo.” de­voj­ka­ta koja ja kovav vo ras­ka­zot be{e ime­nu­va­na kako D. raskazot se vi­ka­{e “Du­pe­we do smrt so g-|a D.” i~ ne mislev na Des­pi­na koga go da­vav, no se ~i­ni potsvesta me iz­da­de. i na kursot ko­ga u~evme nekoi imen­ki, za­men­ki ne znam ti {to, Despina me pra{a “do kaj si so pes­na­ta”? jas pomisliv troa da se za­fr­ka­vam i & rekov: “poj­di na Bagra }e ja vidi{ ob­ja­ve­na.” “va­`i, va`i” - mi vrati celata nas­me­a­na. vo me|uvreme kur­sot zavr{i. jas imav nekoja ra­bo­ta kaj tet­ka mi i se raz­de­liv so Des­pi­na. taa po{la na ka­fe so dru­gar­ki­te i tamu go na{­la brat & Ivan - 22 go­di­{en manga. be­{e ogromen, raz­vi­en, gla­va­ta mu be{e na­sa­de­na na tor­zo­to, skoro i ne­ma­{e vrat, be­{e vi­sok me­tar i osumdeset i ima{e tr­ka­lez­no me{e. ba{­ka pret­hod­no be{e poznat de­lik­vent i ce­lo maalo ima{e pla­~e­no od ne­go.

Despina mu rekla “poj­di na in­ter­net, otvori Bag­ra, Aleks mi posvetil pes­na”.

:97:

:98:

brat & sednal do­ma, se vklu­~il na internet i ja zdogledal sta­ti­ja­ta naj­go­re. ved­na{ po­mis­lil deka toa se od­ne­su­va na ses­tra mu. nor­mal­no. te­le­fo­ni­ral na u{te tri-~etvorica raz­vi­e­ni batki. se ka~ile v ko­la i se vpu{­ti­le vo potera. is­tov­re­me­no jas za­ed­no so edno de­be­lo dru­gar­~e so pre­ kar Bu­re­ko spo­koj­no {etkarevme pok­raj ed­nos­mer­ni­te uli­~ki kraj Dragorot. ose­tiv kako od­za­di nekoja ko­la {i­ba so sto na sat. se zavrtiv i vi­dov edno crveno BMW od starite ka­ko se za­br­zu­va s$ pove}e i po­ve­}e. se ka­~iv na tro­to­a­rot, no i toa br­zo, brzo se ka­~i na tro­to­a­rot i po~na da liz­ga niz nego. skon­tav deka ne­koj n$ brka. po~­nav­me bez zbor da tr~ame so Bureko. tr­~av­me, tr~avme i stignavme do eden parking. ta­mu po~navme da se metka­ me niz par­ki­ra­ni­te koli. bratot na Despina so dru­gar­ ~i­­wa­ta zas­ta­naa, iz­le­goa od kolata i po~­naa da tr­~a­at po nas. tr­~av­me so Bu­re­ko nezapirlivo ia­ko s$ pove}e i pove}e ~uvs­tvu­vav deka toj za­os­ta­nu­va zad me­ne. tr~av sil­­no kolku {to mo­`am za{to brat & na Des­pi­na vika{e de­ka “}e mi ja ebi pe­le­na­ta”. vo ra­ce­te dr`e{e ed­na ed­no­ me­­tar­ska letva... po nekolku se­kun­di se za­vr­tiv i go zdog­le­dav vo pozadina Bu­re­ko. racete mu bea klaeni na kolena. se iz­di­{u­ va­{e. naj­pr­vin go na­~e­ka Ivan i od­ma go zdrvi so let­va­ta po bub­re­zi. tr~av. pov­tor­no fr­liv pogled na­zad, i vidov ka­­ko drugi dvaj­ca­ta se vpu{taat po mene. os­ta­na­ti­te go gazea Bu­re­ko so klo­ci. si pomisliv: ako se vratam i me­ne }e me is­te­pa­at za xabe.

stig­nav do edna og­ra­da, se is­ka­~iv na nea, vle­gov vo eden dvor so cre{a, se iz­mov­nav niz tre­vi, xbunovi, vle­gov vo vtor, tret dvor i us­pe­av da po­beg­nam. mu nosev banani i gusti sok na Bu­re­ko vo bol­ni­ca... so Despina po­o­div u{te nekoe vre­me i mi se ska­ra. pri­ ~i­na­ta: koga tre­ba­{e da glumime dok­tor i pa­ci­ent za da go raz­vi­va­me raz­go­vor­ni­ot na an­gli­ski, jas se pret­sta­viv ko im­po­ten­ten. Des­pi­na mnogu se iznervira ve­lej­}i deka dru­gi­te mo`ebi ne­ma da go sfa­tat toa kako {e­ga. sakav da & go poka`am dig­nat za da ja raz­u­ve­ram, no ne mi dade pri­ li­ka i taka na­{a­ta qubov tri­vi­jal­no zavr{i.

Bu­re­ko sega vo­zi taksi i po­ne­ko­ga{ me nosi na `e­lezni~ka sta­ni­ca. skoro se­ko­ga{ me pot­se­}a kako go pa­­pa zaradi mene. na­pi­{a­no­vo i pos­ve­ta­va mi e edin­stven na­~in da si gi is­ku­pam gre­vo­vi­te kon nego.

:99:

KOJ SI TI DA KRI­TI­KU­VA[ MLAD ^O­VE­KU

{o kur vo­op­{to pram tuka? so­u­~e­ni­ci­te re­{a­va­at be­sil­ka, so­u­~e­ni~­ki­te gledaat ka­­ta­lo­zi od {min­ki, vrapcite pi­ta­at na gran­ki za zrnca pro­­so. ebate, site }e bideme tak­sis­ti. nas­tav­ni­kot po li­kovno go vika{e toa ko­ga }e po­~uvs­tvu­va­{e deka ni­koj ne go ebi 2 pos­to.

“MO­RE DE­CA­AA ABE NA KOJ MU PRE­DA­VAM JAS? XA­BE­EE! ABE SI­TE ]E VO­ZI­TE TAKSI” ka­de e sega is­ti­ot nastavnik? go suspendiraa za kurovo zdrav­je. ako razmislam po­dob­ro naj­a­ren be{e. a ovaa, ovaa pa? psi­ho­log g-|a Be­ti. taa ni e psi­ho­log ne­­kol­ku meseci, no i pok­raj toa ve}e sme se gledale vo nekolku “se­an­si”. xa­be. s$ u{te se od­ne­su­va kako da e v~era doj­de­na. za­toa jas & smis­liv prekar. g-|a V~e­ra{­na. “po­ve­li, po­pol­ni go ovoj an­ke­ten list” - lef­ter­no mi po­­da­va nekoe liv­~en­ce so na­~i~­ka­ni pra­{a­wa napi{ani na grd kirili~en font. “abe kakov an­ke­ten list! ne po­pol­nu­vam ni{­to. - & od­go­ vo­­ram, a rakata s$ u{te & stoi is­pru­`e­na so lis­tot v ra­ka.

“of, ama si ne­ga­ti­ven be Ni­ko­la. ne mo`am so sila da te te­ram.” “dob­ro, ajde daj­te mi.” go zemam i po~­nu­vam da ~itam. gle­dam ne mi se ve­ru­va!

1. da­li poz­na­va­te va{ drugar koj koristi ma­ri­hu­a­na ili dru­­gi drogi?

Da. 2. i dokolku poz­na­va­te, za­ok­ru­`e­te ne­ko­ja od slednite op­cii: a. toj e od mojot klas. b. toj e od dru­gi­te klasovi. v. ne u~i vo na­{e­to u~ili{te. boo ne mi se ve­ru­va! a ovaa {u­ta­ta da pojdi do go­re! do vto­ri, da yirne vo ve-ce­to. }e yirne? kur, }e yirne. “iz­vi­ne­te, mo­ram samo edna op­ci­ja da za­ok­ru­`am ili mo­­`am pove}e?” - ja pra{uvam. “mo­`e{ po­ve­}e.” dob­ro, gi za­ok­ru­`u­vam site.

3. na­pi­{e­te kol­ku ne­doz­vo­le­ni supstanci poz­na­va­te i na­ve­de­te gi po imi­wa.

A-a!!! NA OVOJ TRIK ME­NE NEMA DA ME IZ­DU­ PAT. “ne pi{uvam ni{­to g-|o Be­ti.” “dob­ro kako sa­ka{.” “tol­ku so an­ke­ta­ta.” “ama zo{to...”

:101:

:102:

“zo{­to? }e vi ka­`am zo{to. pred dve godini ima­{e sli~na an­ke­ta za da da­de­me mislewe za pro­fe­so­ri­te.” “i?” “i {o... za edna pro­fe­sor­ka na­pi­{av deka & se gle­da­at vlak­na­ta pod mi{ki ko­ga pi{uva so kre­da­ta na tab­la. dopi{av da si nabavi vo naj­sko­ro vreme ne­ka­kov bri~.” “le­le...” “e da, lele. ne & be­{e te{ko da se doznae. po ra­ko­pi­sot. me pu{­ti dvapati vo avgust. dobro e, se pen­zi­o­ni­ra lani, inaku i go­di­na­va }e me pu{­te­{e. “dob­ro, Nikola, ama toa na­~i­not na koj go ka­`u­va{ e nav­red­liv.” “na kakov ne­nav­red­liv na­~in g-|o da & ka­`am deka vlak­ na­ta i lebdat na­o­ko­lu koga ni se potpi{uva za do­ma{­ no?” ne kontam zo{­to me mal­tre­ti­ra koga dlaboko vo nea umi­ ra od smea. ko­ga go na­pi­{av sraweto raz­brav deka cel kolegium se ski­nal od smea. na koj vo su{­ti­na sega ovaa mu pro­da­va pufki? “...vo sekoj slu­~aj, Nikola, eti~­ki­ot kod e mno­gu va`en seg­ment od ~o­ve­ko­vo­to od­ne­su­va­we” - mi bla­bo­ti g-|a V~e­ ra{­na. uf, si karam maj­ka­ta {to & se za­i­na­tiv. po­tem vleguva klas­na­ta ra­ko­vo­di­tel­ka. taa e starata ba­ba vo buk­val­na smisla. vidi be kakva so fri­zur­~e­to ala Hi­ro­{i­ma, vo for­ma na bajata pe­~ur­ka. u`as e da se slu{a, gle­da, u`as e da se deli kis­lo­ro­dot vo edna pros­to­ri­ja so nea. me klade na pr­va klupa za da me true so nej­zi­ni­ot gaden zdiv od koj ve­|i­te mi pa|aat. a kolku e za­bo­ravena toa e ~u­do. pi{uva ed­na{ ocenki vo dnev­ni­kot i & vi­kam:

“nas­tav­ni~­ke gi pi­{u­va­te ocen­ki­te vo grafata za vtoro po­­lu­go­die!” taa, pak, me gle­da samouvereno de­mek lupnav bez­vr­ska i mi vi­ka: “{to zarem ne sme sega vtoro po­lu­go­die?” e ne sme. ebate za­bo­ra­ve­na­ta. ama kako da ne za­bo­ra­vi ed­na{ da ne me stane ko­ga ispituva. ups, eve, dojde i maj­ka mi. se poz­dra­vu­va so g-|a V~era{na ko­ja so na­o­~ar­~i­wa­ta }orlavo s$ u{te bu­ri~­ka vo kupi{ta har­tii na bi­ro­to. “jas sum majkata na Nikola” - ve­li majka mi i se poz­dra­ vu­va so klas­na­ta. “eve dojdov i jas, }e se za­dr­`am ina~e na krat­ko. za Ni­ko­ la }e ka`am de­ka e eden so­li­den u~enik po uspeh no dos­ta prob­le­ma­ti­~en koga e vo pra­{a­we po­ve­de­ni­e­to” - go po~­ nu­­va klas­na­ta “poz­drav­ni­ot” govor. “mu zborame do­ma” - dofrluva ot­se~­no mama. znam. Starata i ne­ma da ka`e ne{­to drugo. }e pov­to­ru­ va kako na­vi­e­na toa pa toa. “mu zbo­ra­me doma”? ovie be lu­|e me pra­vat ne­po­vos­pi­tan. okej, po­dob­ro ne­vos­pi­tan ot­kolku lo­{o vospitan. “se `ali na prog­ra­ma­ta, ba­nal­ni mu bile ~a­so­vi­te, ba­­ nal­no mu bile pi­sa­te­li­te, bi­og­ra­fi­i­te, s$ ne­go ne{to go ma­­~i vo vrska so odredeni pra­{a­wa. da, nie sme tuka za da da­deme od­go­vo­ri, da gi na­so­~i­me kon vis­tin­ski­ot pra­vec vo `ivotot, i da im iz­le­ze­me vo presret na site nivni ba­­ ra­wa. no, ne­go­vi­te nemaat mer­ka. slu{a{ Ni­kol­~e­ee....” dos­ta mori ska­pa­na, ne me mal­tre­ti­raj.

- “... a ako ti e rod­ni­na Mi­nis­te­rot, ka`i mu ne­go deka ne ti se bendisuvaat pi­sa­te­li­te. JAS MORAM DA RABOTAM TA­KA KAKO [TO TIE ]E MI NA­RE­ DAT.”

:103:

:104:

“dob­ro, dobro... ina­ku khm, Ni­ko­la ima dve sla­bi, i 11 ne­op­rav­da­ni. po­ve­de­ni­e­to ve}e mu e namaleno za­ra­di in­ci­den­tot so pla­ka­ti­te” - se vme{uva i g-|a V~e­ra{­na. ahhh, glu­pos­ti­te so plakatot. mis­li na mo­ron­ski­te mi­sli na kralot na mo­ro­ni­te, gnas­ni­ot Paulo Ku­e­qo inaku omi­len pisatel na klas­na­ta. na plakatot pok­raj drugite groz­ni misli sto­e­{e i onaa be... demek ako sa­ka{ ne{to s$ }e ti se ostvari i vselenata }e ti pomo`e, taka ne{­to. naj­pr­vin jas do­pi­{av so crn mar­ker - skokni do prviot {al­­ter i po­mu­a­be­ti so slu`­be­ni­kot da se uve­ri{ kolku ti e Vse­le­na­ta nak­lo­ne­ta. pa se otvori ebe­na istraga koj go napi{al toa. pa me iz­ner­vi­raa, pa go ze­dov­me plakatot, pa go na­pravivme avi­on­~e i go le­tav­me vo hod­ni­kot. na krajot Tom­~e mu ja za­pa­li opa{kata i go frli od xam. “od kaj ti se ne­op­rav­da­ni­te?” - vrek­nu­va majka mi, koga & go po­ka­`aa dnev­ni­kot. }u­tam. dobro {to da & ka`am. tre­ba koga }e do­a­|am doma da & ve­lam “mamo, de­nes me iz­br­kaa od ~as”. ka­`i koj }e gi slu­­{a posle? “pa...” “si begal?” “ne, nema be­ga­no mnogu. ovie mu se od is­te­ru­va­wa mi se ~i­­ni” - veli klas­na­ta. “sra­mo­ta mis­lam vaka TRE­TA GODINA si u{te da se ras­­pra­va­me so te­be” - mi vika maj­ka mi. me nerviraat sta­ri­te koga me ka­ra­at pred dru­gi­te. okej, na­­sa­mo ko sme, pu{­tam muzika i ne gi slu{am ba{. zbo­ru­va­at taka ne­koe vreme a jas }utam. vo tie momenti ia­ko te pra­{u­va­at ti vsu{nost tre­ba da }uti{. de­mek ti sta­na jas­no kolku s$ si usral. abe...

“do­bar den.” ete go se nacrta i zamenikot di­rek­tor Dvesta Gra­ma Ka­fe. da mu ebam facata ni­kak­va. kako smo­ka krcnata e. “ima­me slu~aj na u~enik koj ja pop­re­~u­va nas­ta­va­ta..”

- ko od pu{­ka graknuva g-|ata V~e­ra{­na. pop­re­~u­va­we na nas­ta­va? od kaj gi kopat ter­mi­ni­te? koja crna nas­ta­va be? alo? “aha, aha” - kim­nu­va so gla­va zamenikot di­rek­tor Dves­ta Grama Kafe i mi pra}a eden pog­led ko da sum izbegan od Id­ri­zo­vo. “{to si se ste­pal so u~e­ni~­ka­ta na ~a­sot po ge­og­ra­fi­ ja?” - me pra­{u­va klasnata. “da, i za toa ste vik­na­ti” - se ob­ra­}a psi­ho­lo­got na majka mi. “sum ste ste­pal?” - pra­{u­vam za~udeno. “da, da ka`a nas­tav­ni­kot. so­u­~e­ni~­ka sta­na­la pred site na ~as i te udi­ra­la.” “toa zna~i deka me tepala, a ne de­ka sme se te­pa­le!” “ne se pravi pa­me­ten!” - se za­ka­nu­va klas­na­ta. se­pak delumno to~­no e ova. sta­na glu­pa~­ka­ta i me zdrvi so toj ranecot. pret­hod­no & zbo­rav ne{to od­za­di. malo za­­ de­­va­we vo vrska so nej­zi­ni­ot rep, a `en­ski­te tie ra­bo­ti epten oz­bil­no si gi sfa­}a­at pa. ne­ma igrawe. & re­kov - “ej Ma­ca, koga }e odi{ na berber (ima golemo ko­­si{­te) namesto pred ogledalo kaj nego, te mes­ti pred Stak­le­na­ta?”

Ma­ca stana i ze­de da me tepa. me isposakati da ja ebam. “spo­red tebe nor­mal­no li e da se tepa{ na ~as?” - me pra­ {u­va klasnata. “ne.” “da­li ti e ova prv­pat da pra­vi{ problemi na ~as?” “ne.”

:105:

:106:

“da­li sekoj po­ne­del­nik na kla­sen vi zbo­ru­vam da ne gi pra­vi­te pos­to­ja­no istite glu­pos­ti?” “da.” “i pravi{ prob­le­mi i na nas­tav­ni~­ka­ta po germanski ja­zik taka?” “da.” “dob­ro kakvo e toa tvoe nad­me­no od­ne­su­va­we?” - se javuva za­me­ni­kot di­rek­tor Dvesta Gra­ma Kafe, koj, saka{ ubi me, nemam poim ka­ko mu e ime­to. “vi­de­te... jas mis­lam deka ne ba{ sosema e vo me­ne kri­ vi­ca­ta.” “ami? be{e tu­ka Marija. TE KA­@A! ka`i ja i ti nea, ka`i s$!” - veli klas­na­ta so xan­dar­ska retorika. “{o da ka`am? kriv e i malce nas­tav­ni­kot.” “ne mo`e da zbo­ru­va­me za nas­tav­ni­kot ko­ga toj ne pri­sus­ tvu­va tuka. toa ne e eti~ki” - ve­li g-|a V~e­ra{­na. “okej. sakav da ka­`am nas­tav­ni­kot e ed­nos­tav­no... dosaden. ako napravil ne{­to in­te­res­no predavawe jas ne bi se za­­ ni­­ma­val so spo­red­ni raboti ne­li?” si­te za moment za­}u­tu­va­at, ko­ga ete ti srip­nu­va zameni­ kot. “koj si ti da kri­ti­ku­va{ be!?” “da, koj si ti da kri­ti­ku­va{ be sin­ko?” - pov­to­ru­va i majka mi po nego. “tc,tc,tc, {teta za nego na­vis­ti­na, mlad ~ovek a tol­ku kriti~ki nas­tro­en” - ve­li rezignirano klas­na­ta.

“Ni­ko­la, ne se obi­du­vaj da iz­be­ga{ od od­go­vor­nos­ta. fi­zi~­ka­ta pres­met­ka e se­ri­o­zen prekr{ok. za toa u~e­ nici le­ta­at od {ko­lo! - seriozno ve­li g-|a V~e­ra{­na. “nie raz­go­va­ra­me so nego doma. se obiduvame da mu uka­ `eme...” - do­fr­la zag­ri­`e­no majka mi.

go gledam za­me­ni­kot popu{ta, mu se temni. sta­nu­va, ed­no vre­me se po­vrt­ku­va so racete v xeb po {to ni ve­li: “lu­|e, vedna{ }e se vratam!” gle­dam na sa­tot: 3:15. kafe. }e loka od le­gen 200 grama ka­­fe. “eve ti, }e ja pot­pi­{e{ ovaa mol­ba, vo koja ba­ra{ na ne­koj na­~in da te po­mi­lu­va nas­tav­ni~­ki­ot sovet, bi­dej­}i nas­tav­ni­kot }e te pred­lo­`i za kaz­na. po­ve­de­ni­e­to ti e ve­}e na trojka.” go zemam lis­tot. ~ist, ubav, pe­dan­ten na maj­ka. so tak­se­ na marka na }o­{e­to. “sa­ka{ da ti go na­ma­li­me na edi­ni­ca?” - pra­{u­va klasna­ ta ko da pla{i ma­lo dete. “ne, ne, }e se po­dob­ri, }e vi­di­te” - veli maj­ka mi. ”i {o da na­pi­{am ovde? - pra­{u­vam.

“NA­PI­[I DE­KA NEMA DA TI SE POV­TO­RI PO­­ VE­­]E” - vres­nu­va klas­na­ta. “pa, napi{i ne­ko­ja izjava so ko­ja }e izrazi{ `a­le­we za pos­tap­ka­ta i deka }e stane{ po­dis­cip­li­ni­ran vo id­nina. vo se­koj slu~aj tvoe e {to }e na­pi­{i{“ - dob­ro­na­ me­r­no su­ge­ri­ra g-|a V~e­ra{­na. “na­pi­{i deka mu se iz­vi­nu­va{ na pro­fe­so­rot!” - ostro za­­po­ve­du­va klas­na­ta. “zna­~i mo`e da na­pi­{am {o sa­kam?” “da.” maj­ka mi gi kre­va racete i po~­nu­va da vi­ka: “ne­moj sinko. ne pra­vi novi glu­pos­ti ti se mo­lam. po­­lu­ devme so tatko ti ve­}e. napi{i {to ti vika klas­na­ta.” “na­pi­{i be jas {to ti vikam!” - vi­ka klasnata. “pro­fe­sor­ke, mo­`e da pi{uva po svoja voqa” - lad­no­krv­ no ja pop­ra­va g-|a V~e­ra{­na.

:107:

:108:

“ne, ne. jas mu zbo­ru­vam {to da napi{e za ne­go­vo dobro, ne me sfa}ajte vie pogre{no” - po~­nu­va da se prav­da klas­ na­ta. za toa vreme do­de­ka se ras­pra­vaa se pra­{u­vam sebesi - da­­ li voop{to ova sra­we nekoj }e go ~ita? po~­nav da pi­{u­vam. jas, Nikola Di­mit­ri­ev­ski, da­vam vetuvawe de­ka pove}e ne­­ma da se pov­to­ri da ja pop­re­~u­vam nas­ta­va­ta... pa raz­mis­ liv dobro? tol­ku bunt ova-ona, pa sea za da se po­piz­dam? da­li sum i jas pizda ko site drugi? ili prosto pra­{a­no DA­LI SUM JAS KO MA­KE­DON­CI­TE? ne, ne ba{, iz­gle­da... dodadov i mo`ete da me kaz­ne­te, no ne i da me pobedite. fin kom­pro­mis, pola re­~e­ni­ca e na klas­na­ta, a vtorata po­lo­vi­na e mo­ja. ili na nekoj sla­ven ge­neral koj odbil da pot­pi­{e ka­pi­tu­la­ci­ja. “a-ha, dobro” - ve­li g-|a V~e­ra{­na. “{to napi{a, {to napi{a?” - nes­trp­li­vo pra­{u­va klasnata. “ko­rek­tno e” - od­go­vo­ra smi­re­no g-|a V~e­ra{­na i go pika vo ed­na od pap­ki­te. maj­ka mi se iz­di­{u­va, i gi spu{­ta racete na kolena spo­ koj­­no. “mo­`e sega da si odam? - pra­{u­vam. “da, da, AJDE BE­GAJ NA NAS­TA­VA!” - vi­ka klasnata. iz­le­gu­vam. ~e­ko­ram bavno pra­vej­}i dolgi ~e­ko­ri koi sil­­no odeknuvaat vo prazniot hod­nik. pog­led­nu­vam na ~a­sov­ni­kot.

3:35 (pop­lad­ne) “dob­ro e” - si ve­lam. ne mora da odam odma na ~as. ima u{te 15 mi­nu­ti do­de­ka yvoni.

ZPO

ne spiev cvrsto, se nao|av vo ne­ko­ja po­lu­son­li­va sostojba. do­to­ga{ ne­kol­ku­pa­ti na krat­ko me bea raz­bu­di­le vi­kot­ ni­ci­te niz stanot na majka mi i ses­tra mi... se spom­nu­vaa pan­ta­lo­ni, far­mer­ki, a mo­`e­bi i {minki i dru­gi obleki. gi otvoriv o~i­te, i vedna{ po­~uvs­tvu­vav kako ne{­to go trese kre­ve­tot vo koj spi­jam. pot­sta­nav i go vidov tat­ ko mi kako so desnata noga s$ u{te na­sil­ni~­ki go ni{a kre­ve­tot. vo le­va­ta raka pak dr­`e­{e metar, me­tar i pol dolg stap, so iz­be­len vrv, pret­pos­ta­vu­vam od var. maj­ka mi be{e na rabota, pos­ta­ra­ta sestra ski­ta­{e ko po obi­~aj, a ma­lo­to brat~e be{e na u~ili{te ili vo ig­ra~­ ni­ca. “sta­nu­vaj, ajde sta­nu­vaj, po­mi­na skoro cel den.” “dob­ro star, eve }e stanam” - od­go­vo­riv so cel da go zapre ni­{a­we­to. no ne go zapre, pro­dol­`i pom­pez­no da govori. “de­not da te vi­di ejjj! sonceto nad­vor bleska.” pov­tor­no zas­pav. kone~no me raz­bu­di upor­no­to yvonewe na vra­ta­ta po­lo­vi­na ~as podocna. sta­ri­ot se za­tr­~a da otvori. toa be{e za­ka­`a­ni­ot pop, koj tre­ba­{e da ni bae vo ku}ata.

ZPO - ne­ko­ga{­ni­ot {kol­ski predmet - “Za­poz­na­va­we na prirodata i op­{tes­tvo­to.

:110:

“ob­le­~i se i do­a­|aj vedna{ vo dnev­na­ta” - mi za­po­ve­da sta­ri­ot. na masi~kata ima­{e dlaboka ~i­ni­ja, polna vo­da koja neli tre­ba­{e popot da ja osveti li, bla­gos­lo­vi li, ne znam. pop­~e­to be{e re­la­tiv­no mla­do, pobrba na kom­pli­ci­ra­ ni­ot sta­ros­lo­ven­ski 3-4 pa­rag­ra­fi. sta­ri­ot po­bo`­no se prekrsti, mu se zab­la­go­da­ri i potem go is­ke­{i­ra. “vi­di go, vidi go...” po~­nav da se bun­tu­vam do­de­ka pop~eto pro­dol­`i da ro­va­ ri po zgradata. na­se­ka­de kor­ne­{e na hemiski ne­tes­ti­ran tem­jan. zr­kav vo ~i­ni­ja­ta koja be{e pol­na voda. vo­da ko voda. naj­dov edna uda­ve­na mu{i~ka vo nea. haa - si re­kov, sega mo­`e­bi }e vos­kres­ne. “ne mi se veruva ej... dojde brbr i ke{. drugar mi Spi­ro treba tris­ta ki­lo­met­ri da izvozi dnev­no za tie pa­ri. edinstveniot bog koj nekoga{ sum go videl e \or|i Kolozov so belite ~ar{afi” - rekov obi­du­vaj­}i se da nametnam te­ma. sta­ri­ot si go mi­e­{e liceto i se trude{e da me ignorira. “te­be ti se ob­ra­}am pro­le­te­ru!” - vresnav. sta­ri­ot me pog­led­na nam­}o­res­to i pro­dol­`i kako ni{to da ne bilo. toa me ohrabri. “star, ne be{e ti komunist? ti si komunist, ne znam zo{to gi pri­ma{ ska­pa­ni­te popovi? dob­ro, ~oek, ne gle­ da{ deka n$ kra­dat? sra­mo­ta.” “...” “bi­di komunist do koska. do kraj. a ne ko se­ga. vidi se

sega. ka­me­le­on­ski si se pretvoril vo ver­ski fa­na­tik.” “{o znae{ ti {o e toa da si ko­mu­nist?” “znam!” - iz­vi­kav slaveni~ki, oti stariot ko­ne~­no padna na pro­vo­ka­ci­ja. “toa ti e ~oek koj mu pru`a ot­por na re­li­gi­oz­ni­te re­ke­ta­ri. ko ovoj... go vide? prava re­ke­ tar­ska fa­ca. koga bi si ja iz­bri­~il bra­da­ta, nor­mal­no!” “eh?” “da­nok, ara~. dob­ro znae{ de­ka popovite vo tur­sko vaka sli~­no re­ke­ti­ra­le po ku}i za praz­ni­ci vo prid­ru`­ba na zap­tii?” ko­mu­nist ne be­{e? ti si ko­mu­nist za{to gi pri­ma{ po­po­vi­te, ne gleda{ de­ka n$ kradat, a? sramota.” “}u­ti aj, sma~en mi si.” se­pak, stariot pos­led­ni­ve ne­kol­ku godini ko­ga go prog­ la­si­ja za teh­no­lo{­ki i go pen­zi­o­ni­raa so ne­koj­si tamu bez­vr­ska sta`, be­{e dlaboko in­dok­tri­ni­ran vo re­li­gi­ja­ ta. ku­pu­va­{e ka­len­dar­~i­wa, xebni bib­lii, ~uda! no, muabetov za ko­mu­niz­mot i tie drn-drn do­sad­ni muabeti ko da go trogna i go popali da po~­ne da po­le­mi­zi­ra na tema “uba­vi­na­ta na ne­ko­ga{­ni­te so­ci­ja­lis­ti~­ki vre­mi­wa”. “ne se se}avam de­ka be{e taka. s$ {o se se­}a­vam be{e bu­de­we­to rano. ma­ma vika{e - aj­de sinko kupi mle­ko. mleko eba­te! ne stana do 8 ~., nema mle­ko. abe osum kas­no e. do se­dum i pol. ~ekaj vo red. i go pra­vea vo nekoi smr­de­ni naj­lo­ni, ko da ne slu{­na­le za kar­ton­ska har­ti­ja.

1991 ja do~ekav na {est i pol go­di­ni. “ap­so­lut­no ne­ma{ poim {o zbo­ra{! - se pro­ti­ve­{e sta­ ri­ot. “dob­ro, ete ajde. ka­`i ja naj­po­zi­tiv­na­ta rabota na stariot go­lem ideolo{ki sis­tem?” toa go lupnav na zaebancija, ama stariot si go zede na du{a.

:111:

:112:

“aj­de ka`i, ka­`i ako postoi bi­lo {o po­zi­tiv­no!” sta­ri­ot moz­ga­{e ko odedna{ tri­um­fal­no za­mav­na so tu­pa­ni­ca­ta na masa i vikna: “to­ga{ to­ga{{{... mo­`e­{e slobodno da oti­de{ do, do... aj­de da re~eme Pri{­ti­na!”

“Pri{­ti­na?” “da! i da legne{ vo parkot na klu­pa­ta tamu i ni{­to da ne ti bi­de sledniot den koga }e se raz­bu­di{.” “e i?” “ka­ko ‘e i’, a de­nes... denes }e te krenat so se klu­pa­ta, ima{ li ti um {o zbo­ru­va{?” ze­dov vo sebe da se smeam. ve}e i na liceto ne mo­`ev da sok­ri­jam. klupata vo Pri{tina. ja­ko. pra­{av: “oti na klupa? ako ve}e odi{ vo Pri{tina spij vo hotel.” “da de... ama za ho­tel trebaat pa­ri... toga{ ne tre­baa ni pari ni ni{to.” “za klupata? vo Pri{­ti­na?” “aj­de be, ne si ig­raj majtap so me­ne. gazot ti e poln lajnu{ki i u`iva{ da se kon­tra{ so si­te.” sta­ri­ot stra{­no se uqandisa a moite sar­kas­ti~­ni nasmevki go dotepuvaa. “ne mi se veruva u{­te zna~i. doj­de pop i ne op­qa~­ka.” “aj­de, ajde }uti ta­mu. i odi ku­pi mi vesnik.” *** sa­mo {to gi ob­le­kov pa­ti­~i­wa­ta na vrata se pojavi Bak­ sa­ta. te­`ok pi­ja­ni­ca-hronik zna­~i. eks-kolega na stariot od pro­pad­na­ta fab­ri­ka za te­le­vi­zo­ri koja e bez nikakvi re­al­ni nade`i za res­tart na pro­iz­vods­tvo­to.

me baci. me izligavi. so ra­ka­vot od blu­za­ta zedov da si go bri{am iz­li­ga­ve­ni­ot ob­raz. ko vlegovme v so­ba stariot me pog­le­da so uko­ru­va~­ki pogled. xa­be, predocna. ka­ko po kli{e, Bak­sa­ta go po­ba­ra atlasot. “aj­de, otvori kar­ta na SFRJ! kaj pi{uva Pu­la? e? baraj sega Ti­vat. ne, ne ne... tuuuka, tu­u­ka, e tuka! go gle­da{? mi go zede po­ka­za­le­cot i po~na da mi go lizga niz izlitenata od lizgawe pa­te­ka na har­ti­ja­ta. tru­e­{e ko i obi~­no za ne­go­vi­ot le­gen­da­ren voen rok 76ta­ta godina, us­ta­ta mu se pe­ne­{e, te~ea i li­gi ko strmna pla­nin­ska reka. ras­ka­`u­va­{e. is­ti te isti ne{­ta. slu­ {av­me po mi­li­o­ni­ti pat za edins­tve­ni­ot eban per­i­od od ne­go­vi­ot eban `i­vot vo koj imal ne­kak­va ebana ulo­ga. ima­{e i te­to­va­`a na pod­lak­ti­ca­ta koja ra­do ja po­ka­`u­ va­{e. be{e toa mi se ~ini ne­ko­ja glupa kot­va. nad nea ima{e “hi­e­rog­lif­ski vtis­nat” datum. se dofati za xe­bo­vi­te od pan­ta­lo­ni­te i iz­va­di edno snop­~e pari. “si­ne, ajde po pi­vo.” fr­liv pogled na­kaj stariot a toj ko da mi vi­ka “ne, i ne!”, do­biv vpe~atok de­ka e gotov da skok­ne i da mi go odgriza uvo­to od bes. “ku­pi pivo... vi­di go! ajde da ne se karame! ako go saka{ ~i~ko Bak­sa!” - ne­u­mo­liv be{e Bak­sa­ta i na­va­lu­va­{e pak da me izligavi.”

Bak­sa dojde do fi­nal­na­ta faza vo koja bevme da go izbrkame so pla­not “B”. sta­ri­ot po~na da se oblekuva i mu ka`a deka tre­ba da odi na pa­zar. go gledav kut­ri­ot tatko ka­ko nesmasno se oblekuva. de­lu­va­{e pri­li~­no sme{no. gore be­{e so ko`na jak­na a dolu so si­vi trenerki

:113:

so dup~enca nap­ra­ve­ni od ki­se­li­ni­te na aku­mu­la­to­rot koj non-stop go vle~­ka­{e doma na polnewe. ***

:114:

}u­ti da go ebam. mu gi manavme klo­ci­te nekako i stariot se vra­ti ko stana “bez­bed­no”. doj­de vreme za ru­~ek, majka mi se ima­{e vrateno od rabota. bev ko pes gla­den, ja pra{av - {o ima za ru­~ek? “ne gleda{ sin­ko sega doa|am od rabota, {o ne go pra{a{ tat­ko ti?” i da sakav ne mo­`ev da go pra­{am tatko mi. se karaa so ne­go. kiraxiite nad nas tre{tea ko stoki. sta­ri­ot go zede sta­pot i so nego po~­na da udira i da pravi dup­ki vo tavanot. ki­ra­xi­i­te zap­rea, no po~na da lae edno ku­~en­ce. lae{e ko ula­vo, go ~u­va­{e mlad bra~en par koj ne be{e tu­ka vo pos­led­ni­te nekolku ne­de­li, no go bea ostavile ku­~e­to da lae vo dvorot od ku­}a­ta pred na­{a­ta zgrada. nie i ponatamu }u­tev­me, no kut­re­to zaviva{e ko no­vo­ kom­po­ni­ra­na folk pe­a~­ka ~ij gazda & ve­til turneja po Avstralija. go­ga{ stariot sta­na. se od­vi­vaa slednite sce­ni koi po­doc­na detalno gi opi{av vo mo­jot dnevnik. ta­to go zede pr­vin ska­pa­ni­ot kromid. ma­ma vresna, os­ta­vi go nego, mo­re so nego tre­ba ru~ek da vi napram! ta­to vozvrati de­ka celiot e ska­pan i deka za kur ne go biva. ma­ma obvini de­ka ne oti{ol na pazar da ku­pi s$ {o treba. ta­to se bra­ne­{e, tato go ze­de prvin ska­pa­ni­ot kromid. ma­ma vresna os­ta­vi go nego, so nego ru~ek tre­ba da vi nap­ra­vam. ta­to vozvrati de­ka e celiot ska­pan i za kur ne go biva. mama ob­vi­ni deka oti ne oti{ol na pazar da ku­pi s$ {o treba. ta­to se bra­ne­{e i pra{a da­li mislela mal­ce so

glavata da­li ima pari za da odi na pa­zar da kupi s$ {o treba. go fr­li golemiot ska­pan kromid. pro­ma­{i. ku­~e­to s$ u{te la­e­{e. se vrati do mijalnikot i ottamu iz­va­di bomba. toa be­{e edno praz­no pivsko ze­le­ no {i{e vo koja ma­ma porano pol­ne­la do­ma­ti. go ponese so se­be. mu go zab­ri­{i vrvot ne­ba­re ~isti to­pov­ska cevka. vo me­|uv­re­me dojde i sestra mi, ta­ka site se na­cr­tav­me na pro­zor­ci­te. ma­ma ni naredi da posmatrame sa­mo preku ~ip­kas­to­to perde. pod­za­mi­`av­me. ta­to silno za­mav­na prop­rat­no so “crkni da ti ebam xu­ke­la­ta”. {i­{e­to letna. ne vi­dov­me to~no kaj padna mo­`e­bi zatoa {to sta­ri­ot upot­re­bi pre­ku­mer­na sila udiraj si go pritoa pa­le­cot. mu pote~e krv. ku­~e­to zakvi~i bol­no ko {i­{e­to da mu ja ras­ek­lo glavata na sitni par­~i­wa. po dva-tri iznasileni la­e­`i toa pres­ta­na. s$ po­~uvs­tvu­va­me gor­do. si­te go mrazea eba­no­to ku~e vo maaloto no sa­mo na{iot ta­to uspea da go zamolkne. ku­~e­to a ne nas. pov­tor­no nas­ta­na molk vo so­ba­ta, s$ dodeka ma­ma ne go pre­ki­na so vo­o­bi­~a­e­na­ta zakana: “ebe­te si maj­ka­ta, ima site da ve napu{tam!” ni­koj petpari ne dava{e za tie zakani na ma­ma. taa pak is­pro­vo­ci­ra­na od seto toa po­`es­to­ko pov­to­ru­va­{e. po­toa mu se ob­ra­ti na stariot koj le`e{e na ka­u­~ot i gle­da­{e TV. “da­li mu gi ima{ videno pa­ti­ki­te {o mu gi kupiv mi­na­ ti­ot mesec?” se svrti nakaj me­ne i re~e: “glup!” “pi~­ka mu ma­ter, kaj odi ne znam. kaj gazi{ eba­te, a? da ne ga­zi{ po min­sko posle?” - se vme­{a i sta­ri­ot.

:115:

:116:

“ti rekov da ne ig­ra{ fudbal so tie patiki. dru­gi ti se za ig­ra­we. sta­ri­te.” “na ovie poubav im e {picot” - od­go­vo­riv ina­et­li­vo. “go slu{na {o re­~e?” - mu vik­na na tatko mi. sta­ri­ot lad­no­krv­no gleda{e vo TV, gleda{e ne­koi po­srani ves­ti. ses­tra mi pojde vo kujnata, pos­ta­vi folija na {po­re­tot i po~­na da pe~e lep­~i­wa. nev­ro­za­ta na maj­ka se nafrli vrz sestra mi. “zna­e{ deka }er­ka ti ima de~­ko?” “de~­ko nar­ko­man” - rekov. “me­ne epten mi iz­gle­da smi­re­no. ti si toj koj se fiksa! ne ume­e{ nitu ed­na{ da ja zat­ne{ muckata” “ovoj zema od tie drogi {o go te­ra­at da ja dr­`i muckata zat­vo­re­na.” “ne­ma takvi dro­gi sinko. ako se drogira, }e se za­be­le­`e­ {e i od avion!” se vme{a i ses­tra mi i pukna ras­pra­vi­ja. jas za­}u­tiv i mi tek­na za slu~­ka­ta minata ne­de­la... toa be{e vo vtor­nik, a vo vtor­ni­kot od s$ mi be{e dosta. na u~ili{te ka­ba­da­i­te me na{­la­kaa... mi be­{e dosta od dru­ga­ri­te pizdi koi sedea nas­tra­na, od pro­fe­so­ri­te koi tvr­dea deka se pa­la­vi deca ili be­ter tvrdea de­ka sam si go ba­ram. se vrativ doma. vle­gov vo spal­ni­te. stariot hr­ka­{e i na­vi­dum cvrsto spi­e­{e. go otvoriv or­ma­not. od pod ne­go­vi­te peg­la­ni ko{ul~iwa za sve~eni ce­re­mo­nii go iz­va­div pi{­to­lot. za moment do­de­ka mi te~e{e krv od ras­puk­na­ti­ot nos, raz­mis­liv deka e dob­ro da se vra­tam sega nazad i da gi

ispukam eba­ni­te sa­dis­ti~­ki ko­pi­li­wa. go raz­gle­dav temelno pi{­to­lot koj mi gi mrse{e prs­ti­wa­ta. sta­ri­ot me u~e{e da pukam so ne­go. ve­ru­va­{e deka `i­ve­e­me vo voj­na ili deka voj­na nabrzo }e doj­de. proveriv da­li e poln, oti sta­ri­ot go ~u­va­{e poln - ed­na{ go ~iste{e i ka`a na mama de­ka nekoj den ako go po­ner­vi­ra­me }e go vi­di­me pak pi{­to­lot napolnat. “znaj­te toga{ de­ka toa }e e kra­jot na s$ i na site.” “{o pravi{?” - me pra{a sta­ri­ot koj vo me­|uv­re­me se raz­bu­dil. “ni{­to.” “e ako e ni{to, mar{ na {ko­lo!” bi­dej­}i mu bev za­vr­ten so gr­bot uspeav da go skri­jam pod blu­za­ta. sepak, mu priznav deka na skolija me na­te­paa. po­dob­ro be{e da odam ta­mu da gi is­po­u­bi­jam otkolku sta­ ri­ot da doz­na­e­{e deka sum po­seg­nal po pi{­to­lot. “aj­de, }e dojdam so tebe.” oti­de i... se sret­na so klas­ni­ot. stariot de­lu­va­{e bajagi voz­bu­den. pra­{a “dali e ova ob­ra­zov­na us­ta­no­va ili Al­kat­raz?”, klas­na­ta se sme{­ka­{e. “gi kaznivme”– se pravda{e, “i ako treba pak }e gi kaznime.” sta­ri­ot edvaj se us­po­koi. jas ne. trg­nav po ulica na­de­vaj­}i deka mo­`e }e na­~e­kam nekoj od niv. na {irinka, na bu­le­var, vo par­kot, kade {to }e mo`e da be­ga­at no ne i da po­beg­nat. da gi ubivam ko za lov, film­ski. za sre}a ili za nes­re­}a, seedno, ne uspeav da gi pro­naj­ dam. us­pe­av samo da ja zdogledam ses­tra mi kako se lapa vo

:117:

:118:

par­kot so ebaniot so­ci­o­pat. im se dob­li­`iv i ni pet ni {est go iz­va­div pi{­to­lot. ne taka, ka­uboj­ski tuku po mal­ce smotano. bez­dru­go, efek­tot be{e silen. ses­tra mi vres­na, a potoa me fr­li vo skutot na tipot koj me gle­da­{e ram­no­du{­no. dobri bea tie drogi iz­gle­da. za­be­le­`av deka ses­tra mi dr`i ne{­to vo ra­ka­ta. ja pra{av - {o e toa? mi odgovori - ni{­to. ja pra{av u{te ed­na{. ne mi od­go­vo­ri. ne­ba­re odgovorot zna­~i smrt za niv dvajcata. naj­pos­le so si­la i go zedov od ra­ce. toa be{e kre­on. ili ne{­to sli~no. ne se raz­bi­ram od {min­ki. go zedov kre­o­not, go fativ za vrat idiotot i na ~elo mu na­cr­tav edna crna to~­ka. “ete, ovde }e te po­go­dam ako i nap­raj{ ne{to na sestra mi, raz­bra?” na sestra mi toa & se vide sme{­no. po~na da se kle{ti. niz smea me pra­{a: “okej bato, a ka­`i {to misli{ za Darko? ubav e? te ben­ di­su­va?” “aha. ubav e. mno­gu ubaj crti ima na liceto... ama za `al gre{­no ras­po­re­de­ni!!!” - lu­to & odgovoriv. ti­pot ne proz­bo­ri ni zbor. se od­vi cela ebana me­lod­ ra­ma a toj sto­e­{e ko hi­ber­ni­ran. so to~­ka­ta na ~elo mi li~e{e na in­dij­ka. skoro. na sestra mi se­pak & odr`av ma­la pridika. “se­koj za svoite de­la snosi od­re­de­ni kon­sek­ven­ci - da go ebam i ne znam {to najto~no zna­~e­{e toa, no go imav za­pam­te­no od edna pro­pa­gan­dna let­ka ‘za borba pro­tiv oru`­je­to’.” ***

naj­pos­le mir vo ku­}a­ta. taka re­dok... sestra mi be­{e izlezena nad­vor, naj­ve­ro­jat­no so “in­dij­ka­ta”, stariot zas­ pa vo ide­al­na pozicija na ka­u­~ot so da­le­~in­ski­ot v ra­ka, majka mi iz­le­ze so zbo­ro­vi­te - nema da me vidite po­ve­}e. si spr`iv jajca i dodeka gi mla­tev vo tav~eto doj­de i po­ma­lo­to bratle. go os­ta­vi {kol­ski­ot ranec na sto­lot i kul­tur­no pojde da gi izmie ra­~i­wa­ta. niz site me­{a­ni­ci zaboraviv da vi ka`am za ne­go. toj ima osum i pol go­di­ni, vtoro od­de­le­nie. ima svoj blog na in­ter­net no me za­kol­na na nikoj da ne mu go ka­`u­vam. “ba­to dojadi, pa doj­di vo det­ska­ta da mi po­mog­ne{ malku oko­lu doma{nata za­da­~a.” ja otvoriv tet­rat­ka­ta na ~ija ko­ri­ca so pe­~at­ni bukvi pi­{u­va­{e “ZPO” - do­ma{­na pro­lis­tav ne­kol­ku stranici i naidov na nas­lov “Mo­e­to se­mej­stvo” ja zapaliv `ol­ta­ta svetilka. ra­di­o­to pove}e {u{­te­{e ot­kol­ku {to emi­tu­va­{e prog­ra­ma, go zedov pen­ka­lo­to v ra­ka i po~nav da pi­{u­vam ko da sum literaren kla­sik. ili mo­`e sum. vo ra­|a­we. “...vo moeto se­mej­stvo ulogite se odredeni. jas, na primer, sum za­dol­`en da go fr­lam |ubreto, ses­tra mi da bri­{e pra­{i­na, koga majka mi e umorna ili e na rabota, do­de­ka tatko mi e toj {to oti na pa­zar i kupuva. nie pres­to­ju­ va­me vo na{ata det­ska soba. po­seb­no toa e taka ko­ga }e dojdat gos­ti ili nekoj ko­le­ga ~i~ko na tat­ko mi. ko­ga }e se slu~i toa - tato qu­bez­no pra{uva - {to }e se napie gos­ti­not? i {tom gostinot }e odgovori, so tr­~a­ we odam do sa­mo­pos­lu­ga­ta za da gi kupam pot­reb­ni­te ar­tik­li. is­to taka ima­me i ku~ence koe radosno lae i vnesuva ra­dost i `ivost vo ku}ata...”

:119:

BT CRIMI FIC­TI­ON: FILMO MOJ

se­ev­me pievme v ka­fa­na. bevme ubo­to dru{tvo sob­ra­ni. pu­ka­{e igrata. po sed­mi pat se pu{­ta­{e naj­no­va­ta na Ceca, Va­ne so negojo bend “Im­pe­ri­al”.

Va­ne sekoga{ e nas­me­jan. nekni za­vr­{i zem­jo­del­sko po­sle {est godini vle~­ka­we. (Pe­pi gazdata na ka­fa­na­ ta go du­pe­{e - E be Va­ne, ti dojde is­to ko fakultet da zavr{i!)

Va­ne be{e mo­`i najglup no se­ko­ga{ e naj­nas­me­an. kiznaj ima to skri{na lo­gi­ka. sega ni pe­e­{e. na­re­de­ni na dolgi spo­­e­ni tri masi vo ka­fa­na­ta na Pe­pi koj od koj bea Lambata, Ige­co, Muf­la­ta, Zoki {iptaro, Ka~o (ot {o se ka~val po dr­va, go vikame Ka­~o) ...i edni ge­ni­mal­ci, ka­ba­da­ji site. pi­jat, krevat ra­ce. Ka~o na se­koe me tre­ se{e za raka. “ba­to, bato onaj mi okara...” “ne be, taka ti se ~ini, {o ti e.” “`i­mi s$, stan­vam sa i }e go ebam za pri­mer!” ot-ko-znam ima ne­koj manat vo dru{­tvo­to. a e, pi­jan, mu se od­vrz­va ~afkata. po­ar­no da pa­lam porano. }e nap­rat ma­we. slu­{am pozadi nekoj mi vika: “kaj oj{ more, da ti ebam ta ed­na sestra {o ja ima{ na spa­we.”

ne­mav sestra, to e majtap, ina~e go­to­vo }e se za­ko­li­me. “kaj vujna ti sa­mo­vi­la” - mu vra­}am. `iv ~oek gleam ne­ma v ~ar{ija. duv­ka vetre, mi gi ladi mi{­­ki­te zapoteni. om na­kaj ~e{­mi­~e­to. ta­man stignav kaj klupite pred ~e{mi~e na klupite tamu se­dea dve raz­vi­e­ni batiwa. nem­tur­ski me gle­dat. pro­dol­`iv po pa­to se ka~iv na trotoar. ose­}am kako idea po mene. a, ova go papav, si vi­kam. “zas­ta­ni, zas­ta­ni bato... ej Men­do!” se mislev dali da fatam prs­ka­li­ca? ne be {o }e se is­­ pi~­­ka­ram sa. “a?”

PQAS!!!

PQAS!!! mi ja ftera ed­nio {o be{e ko ko­pa~ za bager i direk pa­­ dnav kut­ka na zemja. dru­gio zede me zak­lo­ca dvat­ri­pa­ti po sla­bi­na. se pre­ vit­­ku­vav od {o bo­le­{e. “ti be koga mis­li{ da si go vra­ti{ bor~o?” - mi vikna toj pr­vio {o me ma­na, gleam na uvo ima{e obet­ka vo for­ ma na madiwa. “koj bor~, bato be, ste zgre­{i­le.” bea s$ na s$ 800 ev­ra. zedov edno ha­va­ri­sa­no Fiat Pun­to od 95ta. ~e­kav da do­bi­jam edni pari {o gi dobiv ra­bo­tej­ }i vo tu­ris­ti~­ka agen­ci­ja. ottamu me iz­du­pi­ja, agen­ci­ ja­ta ja za­t­vo­ri­ja, gazdata {o be­{e gi zapali klom­pi­te, a jas imav po­zajmeno od edno {an­ku­re v mala. arno ama, toa po­ba­ra­lo nekoj od ma­fi­ja­{i­te na Cr­ve­nio i toj mu dal. taka se is­kom­pli­ci­ra­ja ra­bo­ti­te. “na Crvenio be, }or.” “ee­ee.”

:121:

:122:

“e se seti da ti ebam.” “sta­ni, ne se vle~­kaj po zemi, sra­mo­ta e” - mi vik­na toj so obet­ka­ta. gi znaev. umo­bol­ni bea. mi­na­ta­ta nedela vo vtorniko pred „Kiril i Me­to­dij” go na­te­ra­le Tasim Vam­pi­ro da im gi li`e ~ev­li­te. zboraja kaj Pe­pi. nasila po~­na­ja da mi se za­kan­vat: “do utreve~er da gi naj{ pa­ri­te kako znaj{ i da gi dojsi{, ina­~e te ebavme te­be... a i cela fa­mi­li­ja.” “raz­­bra, da ti ebam `ivite?” si zaminaja. sta­nav, se is­tre­sov. dobro {o mi be{e tu­ka ~e{mi~eto, pa se zamiv. pr­va­ta pomisla mi be{e od kaj da nam sa ~a­ka­ti da mu ebam maj­ka­ta? re­{iv u{te mal­ce od kre­di­to {o mi pre­os­ta­na da & se ja­­vam na Svet­la­na.

“Svet­la­na muce kaj si?” “ti rekov da ne mi se javuva{ ve­}e.” “{o se sekira{, ti rekov }e sre­dam sfe.” “{o }e sredi{, um­ren eden.” “}e te zemam, za {es meseci naj­kas­no.” “po ~etiri pati vo dve godini po {es meseci me zema{ mo­­re.” “ha­ha, me iz­nas­mea, kolku te sa­kam da znaj{ sa­mo.” ti­it, tiit, ti­it. yvo­nam pak, go is­klu­~i­la da ja ko­vam. zato go iam broj~eto na Ma­ra kur­vi­ca­ta.

“Ma­ro kaj si?” “eve sedam doma se dosadvam.” “si za igra?”

“kaj to?” “si za igra?” “abe, kasno e?” “{o e mori da ne ti vikat tvoj­te?” “e, dobro aj.” “te otepav kan­dis­va­we. aj idi vo parko.” doj­de Mara. ta mi e {valerka. pi­~e­to go ima fr­le­no na as­falt. {om dojde odma ja zalapav. sed­nav­me na klupa pred xa­mija i ze­dov­me da se bu­ri~­ka­me. Ma­ra bez zbor - Ma­ro te sakam `i­mi najmilo! {o vika{e dedo mi Pande, bog da go prosti - NA VRE­ ME­TO PET KURVI NE­MA­[E VNU^­KO; SA PET PO[­TE­NI NEMA! “Men­do, ko~an lad­no e, matuf si kakof si.” “sej mori, ro­man­ti­ka praj­me” “e {o ro­man­ti­ka more, aprilo ne e dojden u{­te.” “ami da mi ja da­va­{e Ka~o pe­zet­ka­ta vo nea }e te ze­mev.” “po­ba­raj mu ja.” “e, kaj na kuro sea? kojznaj kaj se zapijani.” pov­tor­no se za­la­pav­me, se nap­raj­vme `iva kis­la. “ale mi studi” - mi se `ali Ma­ra. “da pojdam do do­ma...” “i?” se mislam {o ako om doma pa? me fa}a smea i & vi­kam: “da zeam vin­ti­ja­ga?” ko se zasmeja Ma­ra ({o gi kla~­ka zabite ko zarovi, e to da vidi{ brat) po­mis­liv }e se ugu­{i.

:123:

:124:

i taka pola sat po­kas­no, bes skr­{en dinar, po farmerkite od pred vojska, oev nakaj kor­zo­to. s$ mi be{e pre­ku takvoto. ima­{e nekoi ka­ba­dai {o se vra­}a­ja od udo­lu, ednijo pla­v go izvaj ku­ro i se iz­mo­~a pred “Vero”. ~o­e­ko {o go obez­be­du­va­{e konzulatot, iz­le­ze od butka i mu se razvika. ovoj kur go za­bo­le. a jas oev i oev ko rtka. bev ne­ka­pan tri dena. smr­dev kornev. me fatija kri­zi, me mana lo­{o­to v gla. mi pad­na ideja de­ka tuka podolu kaj “Epinal” ima taksi {o sto­jat. a da za­~u­kam nekoj? 800 ev­ra bato ne­ma da nam to si­gur­no, ama mal­ce-pomalce mo` da se so­be­ri nekoja ban­ka! vle­gov vo pr­vo­to koli~e taka po­go­lem­ko od dru­gi­te “ti­kov­ci”, izgleda be­{e golf troj­ka? ba­te­to ja ima{e gla­ta navednato na volan. drem­ka­{e. se pod­­raz­bu­di ko vle­gov, ama jas di­rek go fativ od­za­di za vra­to i go izvajv lep­ti­ro. “va­di go pro­me­to.” ko {o igravme ko mali “kamaj, ka­maj”. me fati smea. ako se nas­me­am go jaov na bel oriz. ne go zagledav v li­ce.

“Men­de bato ti si?” “a?” gle­am poubo, toj da ti bil Zabo od Burime~ka. le­e­e­e­e­e­e­e­ej!!!

“Men­do bato, pi­jan si?” - mi vi­ka. “mal­ce.” “trg­ni go no`o, }e me zakoli{.” “e, izvini ~o­ek.” si naprajvme mu­a­bet. koja eba­na sre}a poj­}e se ili kel­ ne­ri ili taksisti ili ~uvari vo tu­la­na­ta, ili ko­pat vo

REK kaj pe­pel­ta...ima nekoi ma­fi­ja­{i {o di­la­at koka, ko Can­~e­to pri­mer, koj {trbav od drogite ce­lio, so ed­no­ br­zin­sko “Ya­ma­ha” se pr~e{e pred ~upiwata.

Za­bo mi se `a­le­{e deka nema ra­bo­ta. “ne­mam ja!” iz­va­di edno tu­ce pari i po~na da prebrojuva. “ami kako sa­ka{ ti od dva do sedum vozi{ tak­si do dva aka{ po meani, ta­ka ne se praj to. stani si ra­no na­sabajle od kaj sedum sedum i pol i teraj na­kaj ru~ek, i }e go izvaj{ }a­ro.” “abe koj }ar tre­ba da om do­ma da se kolam so stariot.” “i to {o vi­ka{.” “emi taka de mis­li{ mene do }a­ro mi e.” iz­le­gov od tak­si­to, vidov golf trojka ti bi­lo, ubo po­go­ div. ne aramsivam {o... da pom do­ma od stario da po­ba­ram ne­ma suf e. to {o go ima­ja go pot­ro­{i­ja za brat mi na skolija, za da na fakultet go pi­{at. po edna go­di­na se vra­ti ko pokakan. ot­se­ko­ga{ mi go pra­e­ja u~en, a vr­ska si ne­­ma­{e. mene da mi gi dadoja tije pa­ri tri fa­kul­te­ti }e za­­vr­{ev ebago. no, bataliv to. me zaboli sr­ce­to. bez pari, drug­ar eden ne­am so koj `i­ve­am, drugarite v ma­la site la­`o­vi, propadnati, bez `ena bez ni{­to se pi­ja­nat v mean~e. tie koi uspeja da fatat `en­ska ja napumpaja i napraja po tri de­ca. kaj eks “Jat” kaj kon­tej­ne­ri­te pred “Obitel” na­~e­kav edna klo­ka kako so­bi­ra koleti, vlo{­ki za jajca i druga hartija. “ba­to, kaj da nam osumsto ev­ra?” - mu vik­nav na za­fr­kan­ ci­ja.

:125:

:126:

“emi {o ne pro­ba{ kaj [e­her­za­da kaj tie kon­tej­ne­ri, ta­mu mo`i }e naj{.” i klokite me du­pea! pos­le to, iz­mo­ren, kapnat, poj­dov doma. po­pat go gleav na­­ro­do kako se so­bi­ra po pos­toj­ki za na rabota. ete, si mis­lat, mla­do ~oe~e odi na rabota. vle­gov doma i od­vaj gi sob­le­kov pati~iwata i legnav ko pro­­kop­san. vo tri pop­lad­ne se ot­vo­ri vratata ja slu{­nav maj­ka mi kaj {o vika: “ako ti se jaj ela da jaj{.” ja isrkav le­}a­ta. ubo mi dojde. sta­ri­te ne{to drn­da­ja ko po obi­~aj ama ne se za­ma­rav. mi zbo­rat ko na de­te. to e ako ne us­pej{ site }e ti zborat, a de­mek se pojaki od te­be! mu go pobarav na stario pi{­to­lo. ima­{e kratok mu­a­bet: “za {o ti e?” “ona­ka.” “da ne ubiva{?” “mo­`i treba da po~­nam. “ se zamisli tro i luto re~e: “poj v zatvor {o, ne }e te ra­ni­me cel `ivot sto­pan­ki­na­ mu!” “ne vlegvaj be star. }e pukame kaj ku}ata na Ka­~o vo Bu­kov­ski livadi. poj­de go zede i mi go donese. bev na ulica pre­ku drvenoto mov­~e, i “Hi­gi­e­na” pokraj Be­zis­te­no, pa trg­nav nakaj “Ja­vor”. otkar{i zad­nio del na Ure­do, be{e kan­ce­la­ri­ja­ta na Crvenio. ima­{e firma za ne­kakvo zas­tap­ni{­tvo, da me ubie{ ne­mam poim za {o. ta­mu ko na fil­moj­te, zas­ta­na­ti dve batiwa, me­|u koi edniot od sno{ti, onaj so obetkata so ma­di­wa.

“kaj oj{?”

“Zo­ran mi tre­ba” - mu velam oti na pre­kar samo dru­ga­ri­ te smeat da go vi­kat. “za {o?” “ima{ ke{?” “aman­te be vie? nor­mal­no deka imam. sakate da vi poka`am?” “pret­re­si go.” “os­taj go be, ebi­ve­ter e ce­lio. u{te za pret­res­va­we. v~e­ ra go is­tre­sov­me ko vo{ka, {o }e napraj?” - re­~e toj so obet­ka­ta so ma­di­wa.

“Cr­ve­nio re~e da tresime se­koj {o e sum­qiv” - dodade dru­gi­ot, edna gr­da odvratna fa­ca, so debeli ob­ra­zi, ko bul­do­go od “tom i xe­ri”. go­to­vo sea mi go napikaja v gaz pomisliv. no, mu yvona mo­­ bil­ni­ot i se zaz­bo­ra. toj so obet­ka­ta go gle­am i mi vi­ka: “aj, beaj da ti ebam facata.” vle­gov vnatre, si­te mafija{i be. sej Crvenio vo edna ko`na sto­li­ca, se vrt­ka ko “Kum”. a koj be{e do v~e­ra Crvenio? go te­pav­me ko ma­lo dete. cigari ne ottuka blis­ ku ami od kaj ben­zi­ska ni kup­va­{e. sega sej so edna TOR­ BA pred mene mr­tov laden, pol­ni ke{, so snop­~i­wa pari ze­ma i gi preb­ro­ju­va. “ooo koj gleam.” “kaj si, Crven.” “ka­ko oj ra­bo­ta­ta Mende bato?” “ar­no, eve...” “si za po edno?” “ne fala.” “~e be sej. ne mi idi{ sekoj den na gosti.”

:127:

:128:

ze­ma vrti so de­be­li­te prstiwa po telefon. “abe vie biz­nis­me­ni­te.” mu mavav ~etki. “sej {o ti e.” “ba­to Crven ti go nosam bor­~o.” “koj bor~ be ba­to?” ja turnav ra­ka­ta nadolu, nakaj pan­to­lo­ni­te “zas­ta­va­ta” mal­­ce mi za­liz­ga, naprajv nag­lo pokret so ra­mo­to, ama Cr­ve­nio se keze{e i ni{­to ne seti. “ami 800 evra {o zedov od Ka­~o.” “ee­ee... mi ka­`a­ja. epa arno. ne­go 1000, tre­ba­{e da daj{ so ka­ma­ta. ama aj po{­to cel `i­vot se znajme, ed­no­to sme, ti pu{­tiv na ce­na.” me uqandsa fkraj. go izvajv pi{­to­lo. “ej, ej, Mendi~ ba­to ulaf si?” “ne vikaj da ti ibam koreno.” “abe sej spu{ti go ]E RAZ­GO­VA­RA­ME!” “{o }e raz­go­va­ra­me ma­mi­ca­ta.” ne­ob­jas­ni­vo, ne­o­pi{­li­vo, ose­tiv struja ko da me lazi. za se­kun­da, pukav. vo afekt! posle pr­vio kur{um, pu­kav praz­nam do kraj. ko gle­am na vremeto na filmojte to mi iz­gleda{e pre­te­ra­no, sega sfe realno. te­lo­to na Cr­ve­nio se spu{­ta­{e na zemja. cev­ka­ta na pi­{­to­lo ~ade{e, ne mis­lev da duvam vo nea. ja ~ap­nav tor­bata so ke{. vo pa­ni­ka­ta nekolku il­ja­dar­ki {o bea ne uspeav da gi na­pi­kam. pi{­to­lo so mene, iz­leg­vam nad­vor vo hod­ni­~e­to bea sob­ra­ni poj}e du{i. ~im vidoja pi{­tol se zdrvija si­te. ebati ma­`i­te. ta sekretarka {o mu be{e vres­na, no ne & pad­na­ja fil­ xa­ni­te. ne be{e fkraj ko na film. be{e ko na MOJO FILM.

“trg­ne­te se. aj­de, ponastrana da vi go ebam ple­me­to!” se trgnaja, mi nap­ra­ja pat. ja ot­vo­riv vra­ta­ta i letnav niz ska­li. zedov vo pa­ni­ka da tr­~am. pred pos­toj­ka pred Ure­­do stoeja divite tak­si. vlegov v ko­la, nekoja tet­ka ~e­ka{e. “tet­ko iz­leg­vaj.” “{o ja brka{ `e­na­ta more gla­u~” - mi se zad­ra tak­sis­tot. “na­ti ke{.” ne­ka­ko glupo iz­vi­kav vadej}i kup pari. ~oeko ot­pr­vin se zbu­ni, ama parata ima jak efekt i ja zabrka gos­po­|a­ta koja so naj­lo­ni­te od pazar ed­vaj izleze. gle­av naokolu da ne idi nekoj. “kaj da vozam?” - me pra{a tak­sis­to. “ami... vozi ba­to nakaj gr~ka gra­ni­ca” - ka­ba­daj­ski mu od­go­vo­riv. trg­na so sto­ed­no­to celo r|o­sa­no. “filmo moj” po~nuva{e so nov po­~e­tok...

:129:

SKOPSKA FAZA

AL­TER­NA­TIV­NA @ENSKA

ja otvoriv vra­ta­ta od stu­dent­ska­ta soba i vnat­re go na­~e­ kav Zlatko. po~­nav da go tor­mo­zam. ne­mav dupeno so me­se­ci. nadvor be­{e temna no}... a ni vo so­ba­ta nema{e svet­lo. “i ti ne{to si & ka­ko drugar, a?” - go pra{av. “pa, da...” “nej­}e{ da ja is­ko­va{?” “ne.” “du­ri i ti dade od prva? duri i da ti se sme{ka i da ti gi is­pak­ne goli ci­ci­wa­ta? ili pak, ne znam, da ti se natrti i sek­si­po­vik­li­vo da ti vika - doj­di plesni mi go!” “ne, ne.” “ne, a?”

“NE!” go gledam vo fa­ca­ta nem­tur­ska. prodol`iv. “ti mora da si bu­qa{ be ba­to.” “aj dosta. ne sum jas buqa{... tu­ku, sepak za­vi­si... ne, ne znam na­vis­ti­na.” “bu­da­la si ka­kov si? so cel pa­met ~eka{ taa toa na­vis­ti­ na da go nap­raj?” “ama...”

:133:

:134:

“ne­ma ama. ne, oz­bil­no, ka`i, sam se ~e{­la{?” - po­piz­ div za{to Zla­te o~igledno be­{e glup. “nie sme pred s$ drugari! kon­ta{? ne sme si­te ko tebe da ebi­me se {o ima “p” me|u no­ze... obidi se ne­ka­ko toa da go skonta{.” “koi drugari, qo­ko qokosan. i re~i slo­bod­no pi~ka. da te ebi “p”. “dob­ro, eve - pi~­ka.” “ete taka. tuku ka­`i mi kako toa nekomu mu doz­vo­lu­va da & go gali pi­~en­ce­to... a na ne­koj drug ne. ko na primer tebe. is­to ko onaa pes­na­ta “Skop­je” na T.B. Tra­~e­ri - kol­ ku bev sre}en koga so niv se­dev/~anti im no­sev do doma gi sledev.” “e {o sega i?” “ka­ko {o? zo{­to nekoj ja leg­nu­va, a ti ne...ajde objasni mi. po­pus­to “kr­va­rev” trudej}i se da go ubedam. “ne znam be ne znam, {o ne ja pra­{a{ dru­gar­ka mi da ti ka­`e?” “vi­di, jas mo­`am samo da ja ebam. ne i da & pos­ta­vu­vam pra­{a­wa!” “se­di, ma­`i{­te!” “vo red, Zlate, ne mo`am so te­be. bidi & ti i po­na­ta­mu veren dru­gar. sami pa­zi na ova: `e­ni­te site {o ne sa­ka­at da gi leg­nat, gi pra­vat drugari ili ta­ka ne{to... pa se­ga ti vidi!” za­}u­tev­me i dvaj­ca­ta. za vol­ja na vistinata i jas (Stanko) od koga dojdov tu­ka (Skopjeto) na studii im sta­nav drugar na ednooo... “20-30 cu­ri ovdeka”. lu­|e, toj fakt pros­to ubiva. sa­mo {to taa mis­la v um mi let­na, vo sobata fu­ri­oz­no vleta ci­mer mi Bran­ko. {est godini be­{e tuka. eban

ve­te­ran. Bran­ko be{e beter od mene. pos­le­den pat bocna vo juni. da, i sega sme ju­ni, ama godina de­na podocna. `al mi be{e za ne­go... se­koj­dnev­no vlo­`u­va­{e ma~en trud. “pi~­ka & mater ej, da & ebam s$!” - se iz­na­raz­vi­ka u{te od vle­gu­va­we. “ko­ja be, bato, ko­ja e sega? onaa od Vinica ta­ka?” - pra­ {av. “ami koja?” “epa da ja ebam i jas nea zna~i... tri dena, o~i mi sol­zea koga & ja pravevme pre­zen­ta­ci­ja­ta vo Power Point. a ti, ti ten­xe­re, demek skro­men & vika{ - se­­­di, zlato ni{­to ne treba. e, sega znae{ {o? “{o?” “sej na kurov se­ga!”

Bran­ko udri so tu­pa­ni­ca vo or­man­~e­to na koe vi­se­{e poster od omileniot ne­gov Man. Uni­ted. ud­ri i po masa, pa stana, dva-tri pati ja za­~u­ka i vratata... i ja probi. bra­va­ta izleta niz hod­ni­kot. vtor­pat be{e vo me­se­cot da ja iz­lu­pa­me. “le­le }e dojdi up­rav­ni­kot. go po­pu­{iv­me.” pr­vi­ot pat, xa­nam, jas ja za­lu­pav, otkako (ne zna­e­te, neli) M. fati xe­nem odovde. mu se pu{tiv na Bran­ko: “alo Branko, {o praj{ eba­te? sega }e tre­ba taa vi­ni­~an­ ka­ta da ja vik­nam i pokraj {o ma{­ki }e ja ize­bam, }e tre­ba i nova vrata da mi na­mes­ti...slu{a{ mo­re?” “le­le be... lele be... kako se ner­vi­ram... - vi­ka­{e Branko mav­taj­}i so ra­ce­te vo vis. “ti si kriv!” - pro­vo­ci­rav. “ne jadi gomna!”

:135:

:136:

“okej, okej.” go ostaviv mal­ce da di{i. no, ne za dolgo: “{o store be... koj od koj sme... tin­ka~ po­go­lem... a da se po­go­dev vo nekoe eba~­ko dru{tvo pok­raj vas i jas }e ebnev ne{­to... ti ebammm dru{­tvo­to... ti ebammm... at­mos­fe­ra­ ta... tin­ka­tor­ska!” “ej, aj ne se ner­vi­raj­te za glu­pos­ti... }e bide po­dob­ro” - se vme­{a, posle po­dol­go vreme, Zlat­ko. “pi~­ko, }uti. oti koj }e te slu­{a ako po~­ne{ da n$ so­ve­tu­va{ kako da dru­ga­ru­va­me so `en­ski­te... si­gu­ren sum, zna­e{, deka tvoeto ime ZLATE e so ogromni buk­vi na~krtano vo nej­zi­ni­ot dru­gar­ski spo­me­nar, sostaven od sto­ti­ci, mi­li­o­ni ovci-drugari ko tebe.” “gom­no­ja­dec” - ku­so odvrati Zla­te. “e {o da pram? da ebev, }e se sme­ev, ama va­ka?”

Bran­ko povredi prst od rakata od samiot udar. poj­de da bara han­zap­last vo kom­{ii.

Zla­te ne mo­`e­{e da me trpi. za­pa­li i toj neg­de. ostanav sam. doj­de vreme i jas da se obidam mal­ku. izlegov na balkon~e. go izvadiv mo­bil­ni­ot. za­vr­tiv. “alo, kaj si ti?” “ej Stanko.” “da, arna si?” “aha. eve me na­~e­ka, pi{am.” “pi­{i{?” “se­mi­nar­ska. pop­ra­vo eden dru­gar mi ja pi­{i. jas mu pot­ po­ma­gam samo.” “mu pomaga{? ka­ko? go ku­ra­`i{?” “mu diktiram.”

“ha, na {o?” “ahh! ko }e te fa­tam jas te­be!” “znam deka }e me fati{, ama pra­{a­we e ko­ga?” “ne znam.” “koj znae?” “ako e do me­ne...mo`e da ~e­ka{ i cel `i­vot!” “u pi~ku ma­ter!” “ka­ko re~e?” “ni{­to, ni{­to... i koga }e se vi­di­me? utre? za­dut­re?” “id­na­ta ne­de­la... mi se ~i­ni.” “ti se ~ini?” “imam mnogu za u~e­we...” “a, da, da. }e se ~u­e­me, ajde ~ao.” cel eban `ivot da ~ekam? da & bi­dam drugar ka­ko Zlatko? da kr­{am i lupam ka­ko Branko? mi dojde preku kur! “}e ve ~ekam, }e ve ebam koka-ko­la bes­~uvs­tvi­tel­ni klo­ no­vi. mo­ra da ima ~a­re, ej! tamu neg­de, ta neli se­ko­ga{ postoi al­ter­na­ti­va?” - po­mis­liv vo se­be dodeka mar­{i­rav kon ~i­­tal­na­ta. ta­mu: ima{e ne­on­ki, pi~iwa vo trenerki i skrip­ti na­se­ka­de. Zlate ve}e ~i­ta­{e. mu gi ze­dov klu~evite od jugoto. “kaj odi{, gad?” - ne zaboravi da pra­{a. “na pi~ka” - gor­do voz­vra­tiv. go zapaliv ko­li­~e­to. ne tre­ba­{e mnogu vo`­wa. dve, tri, koj broi ve}e, vi­sea na agolot kaj benzinskata kraj zgra­ di{­te­to na MRTV.

:137:

:138:

par­ki­rav i iz­le­gov. ja is­pru­`iv rakata na­nap­red i na naj­vi­so­ka­ta od niv & po­ka­`av da se na­cr­ta. go pri­fa­ti povikot. “kur­va si?” - tre­ma­xi­ski ja pra­{av. “ne...” - xva­}aj­}i mi odvrati taa. “kur­va si?” - pov­to­riv ner­voz­no.

“Mi­mi sum.”

“Mi­mi, a?” “se vikam Mi­mi.” “aha­ha! okej, a jas pa mislev de­ka se vika{ kur­va.”

“Mi­mi srcka te za­ma­ra li ma­li­ot?” - dovikna nej­zi­ni­ot debel mak­ro koj od od­ne­na­de` se po­ja­vi na spro­tiv­na­ta strana od uli­ca­ta. “ne, s$ e u red” - mu odgovori Mi­mi. “si­gur­no?” “aham.” sfa­tiv deka mo­ra da reagiram br­zo. za da go pop­ra­vam op­{ti­ot vpe­~a­tok, rekov: “fa­la... ama iz­vi­ni...prvpat idam na... (se du­mav izvesno vre­me) na... kur­va!” “ima{ ke{?” - me pra{a i zede za­vod­li­vo da go ga­li ret­ ro­vi­zo­rot. “imam okolu 50 ev­ra skoro!” “te biva ko ta­ka. super si zna­e{!” “ei? misli{? aj­de da se po­vo­zi­me naokolu?” - ka­ba­daj­ ski i pred­lo­`iv. vle­gov­me vo ju­go­to i trg­nav­me. “se­ga kade?” - zbu­ne­to pra­{av. “te­raj pravo.” “te­ram pravo, ve­}e polsat, src ova e Par­ti­zan­ska.”

“ti samo vozi, }e ti ka`am... ehe­ee u{te 50-ti­na metri... vr­ti tuka... des­no, desno! e ta­ka, ajde sega u{­te malku 20-ti­na metri pra­vo... dobro, stop. gleda{ ona­mu kaj e tem­no? “oho­ho-oh Mi­mi. samo crni tem­ni­~i{­ta gle­dam pred se­be... - se izraziv po­et­ski. nej­zi­ni­ot surat ki­se­lo mi se nas­mev­na. “zna­e{, poet sum.” “de­te, aj ne }e mu­a­be­ti­me cela ve­~er... gajle mi e {o si!” po~­na da se sob­le­ku­va. bez da & re­~am. nit po­mo{ za grad­ ni­kot ne pobara. bri­li­jat­no. gle­dav so ne­ve­ru­va­we. mi ja klade ra­ka­ta na cicka i me pra{a: sa­ka{ tuka ili na zad­ni? se isklu~iv fkraj. pro­dol­`iv da ja mesam za cickata ko­ja & be­{e meka, mno­gu meka ko mo­e­to sino jor­gan­~e. za sekunda ce­la­ta be{e gola. ba­rav da ja fa­tam za pi~ka. kaj & e “zlat­na­ta” po |a­vo­li­te? ko­ga mi ja po­ka­`a pi~kata... se zap­re­pas­tiv!!! u pi~ku mater ej! ed­no meso vamu, dru­go meso ta­mu, treto pak na as­falt! mi li~e{e ko, ko [AM­BRE­LA SKI­NA­TA. (ili ko am­bre­la?!) us­pe­av da iz­vi­kam edno “oh.” “{o e? da ne vi­de prvpat pi­~e?” - zajadlivo me pra{a. “ne, no mo`e ora­len? “ka­ko? {o?” “sa­kam da ka­`am, mo`e da mi go gol­tne{?” “mo­`e kako ne. sa­mo toa }e te ko{­ta do­pol­ni­tel­ni 10 evra.” “okej.”

:139:

:140:

& nab­ro­jav na ra­ka. Mimi ne ~e­ka­{e mnogu. se na­ved­na mi go gol­tna i po~na da gi kla~ka za­bi­te ko zarovi ({to bi rekle vo moeto ma­a­lo). “~e­kaj, zapri mal­ce” - rekov. “{o sega?” “oho­ho­ho! ~ekaj, ~e­kaj...popoleka!” ja­zi­~e­to go vr­te­{e ko zmi­i~­ka. gi znae{e “sko­kot­li­vi­te de­lo­vi” kako 100 go­di­ni da la­pa­la kurovi. “ej, ajde, sega za­vr­ti se... sakam da ti go na­~u­kam otpozadi...” - vle­gov vo por­no film. tur­nav tri-~e­ti­ri pati. “~e­kaj!” - rekov. “aman be mali.” “...” “tc, tc, tc... ma­li, gleam ba­ba~­ko si svr­{il?” “aha... po~ekaj ne­ko­ja minutka. }e mi se re­ge­ne­ri­ra. no ne me ba­cu­vaj v usta, okej?” “u`i­vaj.” iz­mi­naa pet mi­nu­ti. sega ne raz­mis­lu­vav na ni{­to. buk­ val­­no na prazno ni{­to. ili na so­se­ma spo­red­ni raboti. ko utak­mi­ca me|u Pe­lis­ter-Var­dar. uh, toa voz­bu­du­va. po­­­ve}e ko Ba{kimi-Var­dar. “mo­`e sega?” - me pra{a ko da gu­bi vreme. “spre­men sum.” svr­{iv. is­cr­pen. racete mi otrp­nu­vaa. se pra­{u­vav ka­­ ko }e go vrtam vo­la­not. vo jugoto baz­de­{e na sper­ma. do­de­ka se vo­zev­me nazad, ne za­bo­ra­vi na mar­ke­tin­got mi­lo, sledniot pat koga }e ide{, glej mene po­ba­raj me!” jas pak & od­go­vo­riv - fintata e da ne doa|am. ama ako dojdam, da­vam zbor deka te­be }e te po­ba­ram.

se vrativme na­zad. apla be{e praz­no, osven ako ne se zemat pred­vid ne­kol­ku­te kombiwa na grani~nata po­li­ci­ ja koi sto­e­ja par­ki­ra­ni pred novoto “pa­so{­ko”. “stig­nav­me...kaj ti e gazdata?” “ne­mam poim. tre­ba­{e ovde da e! - re~e Mi­mi i pogledna zag­ri­`e­no na sa­a­tot. “mo­`e da ti pra­vam dru{tvo do­de­ka ~eka{... - pred­lo­ `iv. “mo­`e, ako ti ne se brza{ za neg­de.” gle­dav nakaj kom­plek­sot fa­kul­te­ti. taa toa go za­bele`a. so neobi~na qu­bo­pit­nost me pra­{a: “tu­ka stu­di­ra{?” “aha.” “na koj fa­kul­tet?” “hmm. as­tro­fi­zi­ka.” “i kako e?” “ne e ba{ sjaj­no.” “zna­e{, i jas ko­ga bi imala pri­li­ka bi sa­ka­la da se za­pi­ {am na faks.” “du­pi{?” “oz­bil­na sum. }e studiram ne­koj stranski ja­zik. hmm, ita­­li­jan­ski mo`ebi.” “{o }e zbora{? na­mes­to bon­xor­no, por­no­xor­no? sedi ne za­fr­ka­vaj... po­dob­ri sedi si.” “za{­to?” “se­ga vaka ba­rem znae{ na {o si.” se one­ras­po­lo­`iv. i za}utiv. go slu{nav te­~e­we­to na Var­dar. Mimi ne iz­dr­`a, ja pre­ki­na ti{inata: “se{­to ~uv, ime­to ne ti go ~uv.”

:141:

:142:

“Stan­ko” - od­go­vo­riv, pa se do­se­tiv: - “zna­e{ od kaj doa|a ime­to Stanko?” “ne.” “od toa {o pos­to­ja­no kurov mi e stanat! - pos­led­ni­te buk­ vi gi izrekov vo na­lud­ni­~a­va smea.

“Stan­ko?” - sme­ej­}i se, me pra­{a. “da, toj sum.” “sme­{en si...” “fa­la.” “ne, navistina.” “mis­li{ imam smis­la za hu­mor?” “ima{.” “ne pre­te­ru­vam?” “i~.” “su­per. da ne se ples­ka­{e na­o­ko­lu po tolku }e te zemev za `e­na. - i pov­tor­no luda~ka smea me izdade. “pa od kaj si si­gu­ren kakva `e­na }e zeme{?” - me pra{a Mi­mi so seriozen ton. “i toa {o vi­ka{. mo`no e ne­ko­ja od tvo­i­te kole{ki.” “aha­ha­ha! }e ti gi bacuva de­ca­ta pred spiewe be Stan­ ko...” “okej, koga }e raz­mis­lam pot­rez­ve­no, ne se `e­nam. tuku }e os­ta­nam samec... do umira~ka.” “os­ta­vi umi­ra~­ki sega. ka`i ima{ devojka?” tu­ka me zdrvi. “ne. {o misli{ ako imav }e ba­rav “usluga” od te­be? - & od­go­vo­riv pod­na­lu­te­no. “si­gur­no postoi ne­ko­ja koja ja sa­ka{? “prok­le­ti kur­vi zna~i” - vo se­be si rekov. “i tie imaat slu{­na­to za qu­bov.”

“da” - po po­dol­go tintrawe & od­go­vo­riv. “ka­ko se vika?” “ne e bitno.” “pred malce spom­na deka si poet, pi­{e{?” “ne be, se zaebavav. samo & sum pi{el qubovni pisma na mojata sakana M.” “i? & se ben­di­su­va­at tvoite pisma?” “ne. veli deka sum zabegan {o­vi­nist.” “ako. neka ja.” “mis­li{?” “mo­re goni ja u pi~­ku mater ako ne ja raz­bi­ra tvojata li­­ te­­ra­tu­ra be dete” - na­ed­na{ iz­buv­na Mimi, po {to po~na da se ki­ko­ti. “mo­ja­ta li­te­ra­tu­ra, mojata li­te­ra­tu­ra...” - fas­ci­ni­ran od mis­la­ta na Mi­mi poluglasno pov­to­ru­vav. “o,o. moram da si odam.” “a gazdata?” “mo­`am i bez ne­go ne se se­ki­raj.” “si­gur­no?” “~ao milo” - re­~e Mimi i iz­le­ze od jugoto. “~ao. se gle­da­me, ej! pa-pa! - & maf­nav i za­mi­nav. ko­ga se vrativ vo stu­dent­ski­ot, go na~ekav Bran­ko kako ja pop­ra­va vra­ta­ta... ne mo`e{e da ja popravi. vra­ta­ta ovoj­ pat ne se pop­ra­ve­{e.

:143:

KADE E TO^KATA DA GO EBAM…

ajjjj fakultetot. i tamu ni{to. mislam, o~ekuvav ne{to. iako, {tuki vrie. barem na mojot. momentalno seto ova go pi{uvam na skalite vo holot. karnevali e okolu mene. pi~iwa {lak-{lak, so {tikli i so skripti vo racete kru`at postojano. me iritiraat i sakam barem pola od niv da gi legnam. pi{uvam li pi{uvam. ostava li toa intelektualen vpe~atok kaj niv!? pred malku se obidov da polagam. profesorkata go naostri pogledot, gi potkrena nao~ar~iwata, za da deluva pozastra{uva~ki i so prili~no golema doza omraza re~e: “znae{ li koga }e polo`i{?” “ne, ne znam.” “}e ~eka{ prvin jas da umram, pa duri potoa… jasno!?” “jasno.” go jadov brutot. sega edinstveno mi preostanuva{e da pi{uvam, s$ dodeka ne ogladnam. se nadevam deka doma }e me primat. a kade e gre{kata!? odnosno kade e To~kata da go ebam? }e se vratam nazad u{te na po~etokot. koga be{e obla~no i oktomvri. vo grupata site bea }utuci. site sakale knigi, site slu{ale Doors (bqak), site go cenele Kafka (bqak), pi{uvale poezija a ne objavuvale… najmnogu pak od s$, me razo~araa devojkite.

rekov devojkite!? okej e, napreduvame. da, mislev na pi~iwata koi glumea deka knigite im se mnogu va`na rabota vo `ivotot. drugite bea beter. za niv napraviv lista. edna kloka (nagaleno od klo{ar) sede{e na poslednata klupa, isto kako i mene, samo od drugata strana dade interesen odgovor. “sakam da dobijam Nobelova” - re~e so dlabok glas. imav vpe~atok deka glasnite `ici mu se nao|aat vo nekoj dlabok selski bunar.

“Nobelova?” - pra{a profesorkata, “da, Nobelova, smetam deka dosega ne ja dobil nitu eden Makedonec” “a koj od makedonskite avtori ja zaslu`uva a ne ja dobil?” - pra{a povtorno profesoricata o~ekuvaj}i klokata da dade odgovor, vo koj }e gi spomene nekoj od ovie (bla`e ma`e i kompanija). “ne, nikoj od Makedoncite ne ja zaslu`il dosega. osven, jas se razbira”. vakviot odgovor me voodu{evi za kratko. pomisliv, vedna{ posle predavaweto }e otidam da se zapoznaam. sepak misteriozniot kloka mu ja spra{ti nabrzinka. doa|a{e i na drugite predavawa ama glas ne mu se slu{a{e. koj go ebi! pove}e ne me interesira. ne pomina mnogu, isto kako vo osnovno, sredno i nasekade kade {to ima kup {ablonski srawa, dojdov vo konflikt so mediokritetite.

Bor~e ~ita{e poezija. poezijata mu be{e: meka, mlitava, ligava, stereotipna; znaete, so onie idei od stilot “vidi me, vide me, jas tebe te sakam” i “jas pravam s$ za tebe, ti ne me ebi{ 2 posto”, “nemam ke{, ama imam srce polno qubov” itn. maloumnive freneti~no mu rakopleskaa. profesorkata zadovolno se kikote{e. atmosferata korne{e na licemerie. vo sekoj slu~aj, Bor~e ne be{e kriv. toj be{e eden od

:145:

:146:

prototipite kade {to gi ima nasekade. znaete, zemaat eden prose~en ama uporen degenerik, mu vgraduvaat mislewe deka toa {to go pravi e okej i kul, i taka so godini go forsiraat postojano nasekade. zo{to taka? ednostavno, na ovaa budala nikoga{ nema da mu tekne da ka`e deka OVA i OVA ne e vo RED, deka toa i toa ne e kako {to treba. }e }uti i taka nema nikoga{ nikogo da provali, posebno ne tie na ~ie blagodarenie doturkal nekade.

Bor~e po~na da ja ~ita pesnata so naslov “]erkata na kralot”. po~na da redi kolku e ubava i seksi, {to im pravi na ma`ite koga se trti i sli~no. na krajot profesorkata banalno pra{a {to doznavme od ovaa pesna!? re{iv da preminam vo akcija. “ovaa pesna” - rekov... “Bor~e...” - i mu se obrativ nemu, “slobodno mo`e{ da ja prekrsti{ vo DUDLAWE”. site po~naa prvin da se smeat a potoa i da negoduvaat. kakaa ne{to demek kobajagi svesen si li ti {to ka`a; nema{ li po~it sprema profesorkata; se ka`uvaat li takvi raboti na fakultet itn. gwava`i. profesorkata, ne znam dali od kultura ili od neznaewe pra{a “{to e toa dudlawe?”, ama ne se najde junak da & odgovori. Zatoa To~kata se vklu~i velej}i: “Jas, koga bi bil kral, i koga nekoj bi mi napi{al pesna so bor~eviot dudlaizam (taka re~e, ubavo ~uv), jas smesta bi go obesil.” “dobro e {to ne si kral, inaku ti site }e n$ obesi{” - se pobuni i nesre}niot Bor~e. “site ne... ama pola...” - ekspresno mu odgovori klokata. “dobro, dobro, da premineme del po del da ja razrabotuvame pesnata” - se vme{a i profesorkata so cel da gi prekine replikite. “ajde, ka`ete mi, {to misli poetot so toa {to veli

“sedum dena sum bolen/sedum dena nea ne sum ja videl”? “toa zna~i deka za u{te sedum dena kaj i da e }e crkne” - sarkasti~no dofrli klokata. se kezev jas, se keze{e toj. drugite n$ gledaa so prezir. “{to saka da ka`e vo ovoj del - “ne sakam nikakvi lekovi, mevlemi, trevki i bilki/sakam samo nea da ja vidam”? “ne e bolen. se folira.” “do trevkite }e da e. nekvalitetna roba nabavil.” “prestanete i dvajcata!” - rastrevo`eno vikna profesorkata. “profesorke, i jas }e bidam nekulturna ama moram da im re~am i na dvajcata - aj prestanete da go drvite!” - se javi edna vidno vozbudena kole{ka. ottoga{ ne vidov Bor~e ve}e da ~ita poezija. sega ~ita{e Petar. videte, toa e najgolemiot problem. bez razlika {to eden }e istrebite/likvidirate, naedna{ }e se pojavat 100, koi so zadovolstvo }e mu go zamenat mestoto. *** kone~no, se zapoznavme posle zavr{uvaweto na ~asot. “vikaj me To~ka.”

“To~ka?” “aha. “saka{ da pro{etame naokolu!? “aj. mi skur~i ve}e ovde.” izlegovme na parkingot. dvajca debeli gangsteri kilavo turkaaa da zapalat edna stara {koda. edniot od niv, otkako so rakata si ja izbri{a potta na ~eloto, ni dovikna: “ej, izvinete de~ki?” “nie?” - pra{a To~kata pritoa krevaj}i gi ve|ite vo oblaci.

:147:

“da, vie. mo`e da dojdete da ni pomognete da ja turneme kolata?” pomisliv deka treba da trgneme natamu, koga To~kata mu odgovori otse~no na debelkoto: “ne!”

NE? da, re~e “NE” i prodol`i da odi, kako ni{to da ne se slu~ilo. po inercija se dvi`ev i jas, iako ne bev na ~isto {to se slu~uva. me pra{a dali mi se jade. mu odgovoriv potvrdno po {to se upativme do sendvi~arnica. ***

:148:

jadevme tost. kako i pred mnogu sendvi~ari, i tuka de`ura{e edna ‘rtka, celata vo crna boja, kako od }umbe izlezena. jas lakomo si go jadev tostot, To~kata nemo ja posmatra{e xukelata. edno vreme, otkina malo par~e od tostot, i mu go frli na xukelata milozvu~no i humano velej}i - “eve na! jadi i ti ne{to... od sindikatot.” “sepak, ima srce ~ovekov” - vo sebe si pomisliv, za sekunda potoa To~kata vedna{ me demantira. nabrzina go doxvaka tostot, ja stutka hartijata i napravi top~e. ja nameri xukelata i potoa udiraj}i ja so top~eto naedna{ izvika - “RE^I FALA!” kutrata ‘rtka kvi~ej}i ispopla{ena fati xenemite. mu rekov: “{o napravi be kloka... mi go zede dandalo!” “i ku~iwata ne se toa {to bea.” “neblagodarni se i tie.” “pa, se nema kultura... toa ti e.” ***

nabrzo so To~kata stanavme ednoto. vo su{tina gledano, ne be{e nekoj opasen tip, osven na momenti koga go prifa}a{e, se razbira. od tamu doa|a{e i negoviot prekar To~ka. koga vo momenti na afekt, na nekoja vrska “epilepti~no ludilo” ne znael {to zboruva ili pravi naokolu, drugarite velele, “go udri to~kata”. otprvin se bunel koga go vikale taka no duri potoa koga sfatil kakva e negovata priroda, smireno go prifatil. vo edna druga prilika dodeka me voze{e so kolata, ja pricka{e do kraj na avtopat, uveren bev deka }e zagineme. voze{e ko ulav, s$ dodeka ne zdogledavme soobra}aec kako so palka poka`uva da zastaneme.

To~kata edvaj uspea da zako~i 200 metri podolu. dojde xandarot celiot uqandisan. “dobro be ti }or si, ne ja vide palkata” - be{e negovata prva reakcija. “ne be... abe jas gledam samo nekoe ku~e, ma~e da ne pomine, kakva palka... “ - odgovori smireno To~kata. sekako, xandarot napi{a kazna, no To~kata ne izgleda{e premnogu voznemiren. meseci i nedeli so To~kata ne se pribiravme doma. {etavme, akavme, pievme, povremeno na mesta i provociravme, pravevme incidenti, tepa~ki, gluposti broj. na fakultet odevme povremeno, zaebavaj}i se so site kompletno, trgnuvaj}i od kolegite, asistentite, profesorite... pi~vajz nasekade. otidovme vo “Studentski pra{awa”. odma se javi problem so tamo{nite birokratski skotovi. kako i nasekade, ni{to, ni{to ne e formalno vo ovaa dr`ava. jas uspeav da sredam nekako, dodeka To~kata, pak, go vra}aa pet-{est pati nazad. sedmiot ili ve}e ne znam kojpat re{i “da im

:149:

:150:

ja ebi majkata”. kako {to prethodno se izrazi. “aj, potpi{i se tuka be...” - mu re~e birokratot. “kaj da se potpi{am!? izlezi, izlezi.” “koj jas?” “ti, ti izlezi, izlezi... da ti se potpi{am.” “{to ti e be?” “da, da da se potpi{am... izlezi da ti ja ebam familijata!” “vikajte policija aaaa.. vikajte policija... aaa...” - po~na da pani~i edna postara gospo|a, koja mafta{e naokolu so ladaloto. “izlezi, izlezi dibek.” “i {to deka }e izlezam be, {to deka, a!? “`iv }e te ostam ama budala }e {eta{!” za nekolku sekundi vnatre divee{e totalen haos i anarhija. slu`benicite sedea zaklu~eni vnatre, dodeka To~kata rasfrla{e hartii, udira{e po staklata, gi prevrtuva{e klupite i stol~iwata. vreska{e i bara{e nekoj da izleze “za na ~elo da mu se potpi{am”, vika{e To~kata. ostanatite studenti potajno navivaa. kone~no, so madiwa. posle taa slu~ka, odredeno vreme is~eznavme od fakultetot. se krievme vo dupkata na To~kata. pomislivme deka starata tetka, {to se {logira od reakcijata na To~kata e ve}e mrtva. pievme, se izle`uvavme, gledavme TV... kone~no eden den re{ivme da pojdeme povtorno na fakultet. “abe, To~ka, `ena nekoja.” “a da dupnevme ne{to!?” “aha.” “aj ~ekaj. alo ti si? si spremna za utre!? ne za vo “sekoe vreme” glupa~o, tuku za vo osum. Da, da, na istoto mesto. pa-pa. aj sine utre.” “utre?”

“dojdi porano pola sat, pred predavawa.” “}e te ~ekam kaj avtomatot za kafe.” “okej.” sledniot den, To~kata dojde so devojkata {to ja dogovori. sredna visina, cicka prosek, malce po{iroooki kolkovi, nose{e nekoe bezvezno plavo kostum~e, beli sandal~iwa... mu rekov: “To~ka, ovaa e kurva!” “a koja ne e!?” “ama {o ja nosi{ tuka na fakultet?” “tuka ami kade. praten si da u~i{ tuka, taka?” “da.” “e pa, zemi u~i. prvin jas ili ti?” “{o znam?” “odlu~i se be ajde, devojkava raboti na saat ebate.” “hmm... ddi de odi. vtor }e bidam jas.” “sigurno?” “da.” ~ekav nadvor, dodeka To~kata ja eba{e vo ve-ceto, i toa `enskoto. “ako dupime vo ma{koto, }e se nasoberi publika” - mi re~e prethodno i mi namigna so okceto izigruvaj}i pi~leme. gledav na saatot i edno 20 min. ako ne i pove}e To~kata ne izleguva{e. vlegov vnatre. se slu{a{e {lapkawe. ne znaev samo ~ij gaz se pleska{e od plo~kite.

“To~ka poleeeka, aman” - vika{e devojkata. “{o ti e?” “podizvadi go malce…” “zo{to?” “haha, {to misli{? za da si go krcnam vratot?”

“To~ka, ajde be {o napravi” - viknav. “po~ekaj, bato, po~ekaj. Sowa ne e lesna `enska ko {to

:151:

:152:

ti si misli{.” po pet minuti To~kata izleze celiot ispoten i zadi{an. “odam na vozduh jas.” vlegov vnatre. “koj si be ti?” “jas?” “da ti. majka ti ja bara{ tuka?” “ne.” “e pa?” “jas sum vtoriot...” “ma kakov vtor, budalo edna, ne sum raspolo`ena za redenka denes…” “dobro ko taka. izvini.” izlegov nadvor, To~kata pu{e{e cigara pred spomenikot na Kire i Mende.

“To~ka, To~ka… zo{to me zaeba be kloka!?” “te zaebav!? ima{ ti um vo glavata, a!? lekcija prva bato. za seks red ne se ~eka. ili odi{ da ja is~uka{ ma{ki, ili toa nekoj drug }e go napravi. nema vtor, tret, posle…” “taka zna~i!?” “u`ivaj. ~i~o }e ti najde ne{to. kade-kade pojaka od ovaa. ba{ka ciclesta.” “i so pocvrst vrat bato.” “normalno.” toa be{e posleden pat koga se vidovme. ottoga{ nitu aber nitu trag od nego. zemjata ko da go lapna i potoa `drigna vo vselenata. ne mo`e{e, pustata taa, da ja trpi negovata histerija.

To~kata be{e kraj za site. no, sega go nema. da, kade e To~kata da go ebam? moram da prekinam so pi{uvawe. }e odam da ja zamolam profesorkata, ako mo`e, sepak da mi dozvoli da polagam.

ZAS­TAV­NI­KOT ODI VO PENZIJA

1. toa be{e pos­led­ni­ot ra­bo­ten den na zas­tav­ni­kot. se­de­{e na os­ta­re­na­ta ko`na fo­te­qa vr­zu­vaj­}i dve papki so naz­na­ka “strogo do­ver­li­vo”. “da gi spastram na brzinka i da se kurtulam {to pobrzo...” - si re~e vo sebe. po­toa pu{ti ra­ka do fi­o­~e­to od biroto i od pod negovata omi­le­na lek­ti­ra “Nema koj da mu pi{e na pol­kov­ ni­kot” od G.G. Markez, iz­va­di eden smet­ko­vo­di­tel­ski tef­ter so novi svet­na­ti skaj ko­ri­ci. ze­de bavno da gi raz­lis­tu­va i da gi ~ita pri­god­ni­te bele{ki. gi napi{aa ne­go­vi­te kolegi i pri­ja­te­li na sve­~e­ni­ot skro­men ispra}aj ne­kol­ku dena pret­hod­no. gi ~ita{e site, red po red, ve}e po iksti pat. “zas­tav­ni­~e mi be­{e vistinsko za­do­vol­stvo da ra­bo­tam so vas ~et­vrt vek sko­ro...” “... ne­za­bo­rav­ni bea va{ite vi­ce­vi!” “eh, eh Ivo os­ta­nav­me ~esni i po{­te­ni, do­de­ka nekoi dru­gi...” toa pak bea pop­la­ki­te na eden ko­le­ga koj duri i za vreme na pros­la­va­ta ku­ka­{e poradi svo­jot ~i­nov­ni~­ki status.

:154:

se­pak pokraj vak­vi­te, obi~­ni, zdodevni i iz­li­te­ni ima­ {e tekst~iwa koi kaj nego pre­diz­vi­ku­vaa vos­hit i pri­ li~­no mu go ga­lea zas­tav­ni~­ko­to ego. “zas­tav­ni­~e se se­}a­vam koga doj­dov­te 83-tata vo kasarnata... bev­te mlad, re­vo­lu­ci­o­ne­ren, bun­to­ven vo se­koj pogled, za si­te nas pret­sta­vu­vav­te ma­ke­don­ski Leh Va­len­ sa!” i edna druga, so­sem kratka: “24 ja­nu­a­ri 78ma, Krivolak, Lad­no” mu polazija mor­ni­ci po te­lo­to. se pri­se­ti na pre­ mrz­na­ti­te prsti, ko­pa­we­to bunkeri i rovovi, gla­dot, ne­re­dov­na­ta ishrana, pi­ja­ni­te sta­re­{i­ni, iz­ma­tu­fe­ni­te vojnici, ne­pod­nos­li­vo­to tre{­te­we na ha­u­bi­ci­te od 101 mi­li­me­tar, na milion bez­us­pe{­ni obidi da se zatoplat vo vojni~kiot {a­tor na Kaj­mak­~a­lan. se navrati i na pr­vi­ot den koga be­{e na voena ve`­ba i koga ne­na­dej­no od eden kamion iz­le­ta dva i pol to­ni te`ok top koj mu gi sma~­ka nozete na eden negov voj­nik. vojnikot vres­ka­{e od bol­ka bara{e po­mo{, vikaj}i na cel glas “maj­ko, majko”...

2. u{­te dolgo gi ~i­ta­{e spo­me­nar­ski­te be­le{­ki koga ne­koj zatropa na vra­ta­ta. “aj­de.” vle­ze slu`­be­ni~­ka Nata{a. vi­so­ka i sta­me­na, so tenka sta­va, ma~kini o~i, kosa so cr­ven preliv, pri­li~­no sim­ pa­ti~­na na voz­rast od 35 go­di­ni. “iz­vi­ni Ivo ama mislev deka tre­ba da te pra­{am...” “ne me pra{uvaj ni{­to denes mi e posleden den.” “abe imaat doj­de­no dvajca no­vi­na­ri. {to da im ka`am?” “ka­`i im zas­tav­ni­kot odi vo pen­zi­ja.”

“ma ne. doa|aat da napravat in­ter­vju so ge­ne­ra­lot.” “kak­vo in­ter­vju?” “pa, za re­for­mi­te.” “kak­vi re­for­mi?” “onie koi NA­TO gi bara od nas.” “a-ha i {o ima vr­ska toa so na­{i­ot ge­ne­ra­li­si­mus?” “slu­{aj cel `i­vot si ovde, daj ka­`i kaj bi mo­`el da bide. tu­ka e mi ka`aa... mo­bil­ni­ot mu e is­klu­~en.” “tu­ka e de, tuka. se {utka negde po kancelarii”. “aman Ivo be, no­vi­na­ri­te se nes­trp­li­vi”. “dob­ro toga{, vik­ni gi neka vle­zat ovde.” “zo{­to?” “abe odi vikni gi.” zbu­ne­to vlegoa dvaj­ca­ta no­vi­na­ri. “iz­vi­ne­te vie ste generalot?” zas­tav­ni­kot ci­ni~­no nas­mev­na: “star sum ko ge­ne­ral. s$ drugo me pravi zas­tav­nik”.. i po­toa tivko do­da­de - “koj denes odi vo penzija.” “ka­de mo`e da go najdeme ge­ne­ra­lot?” “ka­~e­te se naj­go­re na treti. so­ba 44. igra {ah so pot­pol­ kov­ni­kot Kos­ta. Ili pak ako ne e tamu ba­raj­te go eden sprat po­do­lu vo od­de­le­ni­e­to za bez­bed­nost. tamu so nekoj od bez­bed­wa­ci­te pie vi­ski.” slu`­be­ni~­ka­ta nap­ra­vi za­~u­du­va~­ka grimasa od drskosta na zas­tav­ni­kot. ne­mu s$ mu be­{e ramno. i no­vi­na­ri­te bea ne­ka­ko za­~u­de­ni od odnosot. sas­tav­ni­kot pro­dol­`i: “zna­e­te ot­se­ko­ga{ kaj bez­bed­wa­ci­te imalo vi­ski. kaj nas ima vino, ra­ki­ja, pivo..no ne i vi­ski. pre­te`­no ima ra­ki­ ja…{o ja nosat voj­ni­ci­te. ra­ki­ja­ta te pot­ku­pu­va viskito

:155:

te ku­pu­va. bidi do­vol­no vreme zas­tav­nik i se }e ti bide jas­no.” “fa­la vi gos­po­di­ne...” “pri­jat­no.”

:156:

3. ne­kol­ku ~asa pos­le taa slu~­ka, zastavnikot se­de­{e vo svo­ja­ta kancelarija i pomireno gle­da­{e vo yid­ni­ot ~asovnik koj go ima{e do­bi­e­no kako zas­lu­ga za kr­vo­da­ri­tel­ stvo. ima{e u{­te 15 minuti od rabotnoto vre­me. mo`e{e ved­na{ da stane i da si zamine, zna­e­{e deka ni­koj nema poradi toa da mu pravi ni­ka­kov prob­lem. se­pak, janya go ja­de­{e za toa {to se slu~i de­nes. pomisli ne­ko­mu da mu ras­ka­`e edno is­ku­stvo od mi­na­to­to za koj toj smeta{e de­ka e od osobeno zna­~e­we. no, na ko­go? na mla­di­te pot­po­ru~­ni­ci koi se besni zo{­to nemaat se­u{­te re­{e­nie? na ko­le­gi­te stare{ini koi se vo nekoja dup­ka zapieni? na slu`­be­ni­ci­te koi vr­tog­la­vo {etaat po kan­ ce­la­rii i o~aj­no se obi­du­va­at da bidat ot­trg­na­ti od sled­ ni­ot spi­sok na ot­pu­{a­we? go otvori pov­tor­no smet­ko­vo­di­tel­ski­ot tef­ter i kako ^e­hov vo naj­dob­ri­te denovi, po~­na da za­pi­{u­va. “ge­ne­ra­lot go ba­ra­at za NA­TO reformi? vi­di majkata. eh, koga pred dva­e­se­ti­na go­di­na bev mlad vod­nik... bev mno­gu slo­bo­do­u­men, bun­to­ven... dobro ne ep­ten mnogu, da bi­dam realen... tu­ku tolku kol­ku {to to­ga{­ni­te vremiwa doz­vo­lu­vaa... za da stane{ trn vo oko dovolno be­{e da slu­{a{ rokenrol na pr. gi slu­{av “^orba”, “Az­ra”, “Bul­ do­`er”... sega imam sin vo pu­ber­tet koj gle­dam se zanesuva ne{­to, pos­to­ja­no se buni. svi­ri vo bas gitara vo bend. uveren e deka stariot ne­gov cel `i­vot bil na­pi­kan vo nekoja vak­va posrana kan­ce­la­ri­ja zat­ru­pan so se­kak­vi bi­rok­rat­ski srawa...

ne be{e se­ko­ga{ taka. se se­}a­vam 83-tata spro­ti 84-tata me stavija de­`u­ren za no­vo­go­di{­na­ta ve­~er. nie mal­ku­ te stare{ini {to bevme na sme­na si imav­me naseckano sa­la­ti~­ka, sa­lam­~i­wa, mesni na­re­zo­ci, mala sof­ri~­ka ona­­ka... alkohol se raz­bi­ra ne ni sme­ev­me da po­mi­ri­sa­ me... ko­ga negde polsat pred n.g. ni zay­vo­ni te­le­fo­not... se ja­vi ge­ne­ra­lot! onoj koj denes go in­ter­vju­i­raa. sa­mo {to to­ga{ be­{e major.” zas­ta­na so pi­{u­va­we. hmm, po­mis­li zas­tav­ni­kot, tolku sve­`o se se­}a­vam {to na­pa­met go znam i di­ja­lo­got koj se od­vi taa ve~er. {to da ne go za­pi­{am kako {to si be{e vo ori­gi­nal. “{ta se to dole kod vas de­{a­va?” “pa slavimo dru­`e majore” “ka­ko to sla­vi­te majku vam bo`­ju, ten­kov­ska brigada sva­ kog nas momenta mo­`e na­pas­ti! neprijateq je na 50 km, u Gr~­koj” “dru­`e majore... ni­sam ni pret­pos­tav­qao... zna­e­te nova go­di­na je... i za nas i za wih!” “ma jebe se meni za novu godinu vi ste na ratnom po­lo­ `aju... ej, ni­je to za­je­ban­ci­ja ovo ne tra­`im ja od vas, to tra­`i na{e naj­vi­{e dr­`av­no partisko ru­ko­vod­stvo!” “u redu, dru`e ma­jo­re raz­u­mem!” “sa­mo mi xib­ri­te tamo, zbog vas ћu zavr{iti na vojnom sudu...”

4.

Zas­tav­ni­kot naj­pos­le, do­vr­{i so pi­{u­va­we i izleze. fr­li pogled na ka­sar­ni~­ki­ot krug. esen­ski­te lisja eden po eden pa­|aa. nas­ko­ro celata ka­sar­na tre­ba­{e da se zat­vo­ri.

:157:

gar­ni­zo­not se pre­fr­la­{e vo drug grad. voj­ni­ci­te mir­no stoeja. bea pret­pos­led­na kla­sa, pred to­­ tal­no da se uki­ne za­dol­`i­tel­no­to slu`ewe vo vojska. de­se­ta­rot im da­va­{e na­red­bi. nekoi nosea ka­pi, drugi ne. eden namesto voj­ni~­ki pan­ta­lo­ni nose{e far­mer­ki, vtor na­mes­to mas­li­nes­to zelena, no­se­{e bela ma­i­ca, tret ima­­{e dolga ko­sa i be{e neb­ri­~en... za­ed­ni~­ki site ot­poz­dra­vu­vaa pred iz­ble­de­no­to dr`av­ no zna­me.

:158:

ADOLESCENTSKI FAKER

posle obemno prebaruvawe na Google ispe~ativ podatoci vo koi se sodr`ea objasnenija za tolku eksploatiranoto zbor~e - adolescencija. pojdov doma i legnav. le`ev neodredeno vreme cvrsto zakovan na krevet~e prou~uvaj}i gi zna~ewata. da ne vleze{e vujko mi i da ne ja prekine{e navreme ovaa naporna psihoanaliti~ka seansa, }e gi izxitkav hartiive na pravlaviot pod, }e go zemev ma{ki v race, }e go istinkav, i }e se ~uvstvuvav mnogu mnogu podobro. vujko mi koj inaku ima 46 god. ne e o`enet (i zaedno so eden negov drugar odi duri vo Bugarija samo za da klecne), me pogledna so negoviot nemturest off fashion pogled i so cel da zvu~i em pointelektualno em pomangupski, napravi edno “khm, hmm...”, pa prodol`i velej}i: “mnogu ~ita{ more ej... znae{ li deka tie {to mnogu ~itaat mnogu i znaat... a seto toa gi tera da se razo~aruvaat od `ivotot...” - vedna{ potoa gi spu{ti ve|ite i ko za prvpat na negovoto poligonsko ~elo zabele`av deka nema nekoi izraziti br~ki. “i nema `ena koja bi mu gi napravila” - so pritaen cinizam si spomnav vo sebe. “ka`i {to saka{“ - arogantno mu se oxvrgaliv, {to e patem sosema dozvolivo za eden adolescent so nedefinirani genijalnosti.

:160:

“dojdi da vidi{ kako sviram. si kupiv gitara. po~etnik sum, no ve}e umeam da sviram nekolku akordi”. se zaprepastiv. ova ne go o~ekuvav. od kade li se probudil siot muzikalen entuzijazam koga za nekoja godina }e slavi polovina vek!? “po~ekaj me, te molam, mora da odam po nu`da” - rekov i mu dadov znak da se odvisi od vratata so cel da mi obezbedi prostor za izlez. dodeka si mo~kav, {ablonski razmisluvav “mora da ima povtorno buri~kano vo nekoj od onie xxx-oglasite...i ima najdeno nekakov oglas so sodr`ina od tipot - “baram ume{en de~ko koj znae da sviri na gitara, ne baram da e ubavec ili da poseduva materijalni bogatstva, samo sakam nave~er da mi svirka qubovni baladi” - potpis “Muzikalna”. epa dali e muzikalna ili ne, ne mo`ev ba{ da voo~am, no sepak o~igledno na{ol “nekoja”. posledniot pat, tokmu vo ekot na negoviot sredove~en zanes me tera{e da mu dr`am ~asovi po angliski jazik. ima{e konkretna i lo{a ideja da stane recepcioner. no... varijantnite misli prestanaa koga go slu{nav zaripnatiot glas na baba Cana kako veli: “sine, ne zaboravaj da polie{ voda so kofeto”. “dobro, babi~ko” - milozvu~no & odgovoriv. baba mi Cana samo za da za{tedi (koja stipsa bo!) za mali nu`di strogo zabranuva{e da pu{tame voda od kazan~e. ne’ tera{e da koristime kofiwa polni so valkana voda, koja prethodno be{e obezbedena od edno-dozvolenoto sedmi~no tu{irawe. koga na moite im se `alev za vostanoveniot preterano {tedliv re`im, dobiv prekor koj oficijalno glase{e otprilika vaka: “toa }e te nau~i na red!”

vo toj moment naedna{ mi se pojavija nasilni~ki porivi (pomisliv kolku bi bilo dobro kofeto da go aknam od zemja), no uspeav so krajni napori da gi skrotam. trezveno pomisliv deka: “popusto e da se obide{ da promeni{ naviki na 84-godi{na babi~ka so severnokorejski naviki i sfa}awa”. go napu{tiv nu`nikot. ne mi be{e dojdeno da otidam vo dnevnata da go slu{am vujkovoto po~etni~ko gitarsko drnkawe. na sila ja otvoriv vratata i za ~as se najdov vo polutemniot hodnik, vo tet-a-tet sredba so stariot voen penzioner @arko. sredbata be{e neizbe`na. “da `ivee general Francisko Manera!” - izvikav kako {to voobi~aeno se pozdravuvame. “ne” - izvikna otse~no @arko pedago{ki poka`uvaj}i so pokazalecot kon mene.

“Da `ivee Augusto Pino~e!” - vikna @arko pravej}i go negoviot mal fintaxiski saluto. se ~ini stavovite na @arko se bea radikalizirale. meksikanskiot general go be{e zamenil so suroviot ~ileanski diktator. iako toa be{e edinstvenata “novost” bidej}i pri natamo{niot kratok razgovor, standardno po {ema, me pome{a so nekoj od negovite vnuci. “amnezijata prodol`uva” - konstatirav po kojznae kojpat. edvaj uspeav da se izvle~am, i toa najmnogu blagodarenie na nekolku lokalni klinci, koi skokaj}i okolu mene vri{tea “Faker, faker, faker...” ahh, da... prekarot koj na “nesakawe” go zdobiv vo dosega{noto 6mese~no `iveewe vo ludovo maalo vo Vlae. nekni vujko mi ima{e doneseno eden ~i~ko “koj imal problem so kompjutorot” i me zamoli da otidam do kaj nego za da mu pomognam.

:161:

:162:

problemot be{e sosema ednostaven i ne mi odzede mnogu vreme. dodeka rabotev ~i~koto (koj doznav deka se vika Borjan) postojano histeri~e{e vikaj}i “de~ki alal da ti e, de~ki be bravo, de~ki abe racete da mi ti se pozlatat”. “a klikni na iksot za da ja zatvori{ aplikacijata” - mu rekov. “koj iks!?” - zabezeknat me pra{a. “toj... vo gorniot desen agol” - mu pojasnuvav bidej}i o~igledno be{e dupka od osnovnite poznavawa. “aaa.. go gledam.. e kako da go isklu~am sega.” “pa, so glu{ecot, se razbira...”

Borjan go ~apna glu{ecot v raka, i nesmasno go zalepi na desniot goren agol od monitorot. toga{ mi be{e neprijatno da se smeam, i za toa potoa se pokajav. negovata sopruga insistira{e da probam slatko od smokvi. dobro, re{iv da go probam slatkoto samo za ne bidam primoran da gi slu{am pofalbite na ~i~ko Borjan, koj so toa pretpostavuvam saka{e da me kupi za da ne go preka`uvam kolkav neznajko e pred drugite. “opasen si de~ko, opasen” - po stopati povtoruva{e. “a-ha... haker sum” - {egovito dofrliv zaboravaj}i deka toj ne znae {to zna~i zborot. “haker vika{, a!? opasen haker si... opasen...tuku, ti ka`av deka imame i }erka... se vika Simona... ima sedumnaeset godini... nekoj den }e te zapoznaam so nea... biva li!?” “nema problem” - promrmoriv, pra{uvaj}i se vo sebe, dali ne e toa zgodnata riba so crvena tanga koja sekojdnevno mi gi para o~ite vo “ulazot”. “da, taa be{e” - pra{alnikot ve}e be{e re{en sledniot den, koga Borjan zapoznavaj}i me so nea go odr`a vetuvaweto.

“toj e }erko... toj e... opasniot... Fakerot. Faker, faker li be{e”!?

“H, haker, ne faker, ~i~ko Borjan” - najprvin rutinski go popraviv, a duri potoa sfativ kakov gaf trasna... i vedna{ go svrtiv pogledot kon }erka mu koja ima{e nekoja zgr~ena nasmevka - najverojatno toa treba{e da ja prikrie neprijatnosta predizvikana od neznaeweto na zborot {to stariot nejzin pred malce go izusti. hah, sega listaj}i gi mozo~nive datoteki celava rabota dobiva humoristi~ni dimenzii, no toga{ mi se ~ini }e propadnev v zemja od sram. no za da ne bide taka s$ krasno se pogri`i maalskata mangupana koja xokaj}i pred kooperacija go slu{a{e razgovorov. i ne treba{e mnogu za Borjanovata blama`a da se pro{iri. i jas da go dobijam zaslu`eniot del - ironi~niot prekar FAKER. *** se pribli`uvav do eden od gradskite parkovi, koj ~estopati go posetuvav... sam, ~itaj}i dneven pe~at i trudej}i se da ostanam nezaineresiran za okolinata - okolina vo koja ispome{ani bea: {umoleweto na deceniskite dabovi; xagorot proizveden od naivnata detska igra; vrevata na tn. klup~e na penzioneri koi simuliraa sobranie i pred s$, najmnogu i pred s$, zgodnite devojki koi nosea “provev” paradiraj}i pokraj mene, {to pak nezadr`livo gi provocira{e moite hormonalni resursi. naedna{ osetiv frustrantni vibracii, osetiv kako mi se vrti, lo{i i povra}a. stanav i se pribli`iv do fontanata bez razmisla i vedna{ se frliv vo nea. vodata

:163:

:164:

mi be{e do kolena i azdisano se {lapkav, pliskav, se obiduvav da plivam. zabele`av deka pri padot si go izgrebav kolenoto od koe po~na da grga krv. minuva~ite okolu mene mi posvetuvaa samo ne­kolku­ sekundno vnimanie. po s$ izgleda pomislija deka sum alko­holiziran, ili deka sum pod dejstvo na nekakvi sti­ mu­lansi. “koga svesno se glupira{ ti fali samo eden ~ovek komu bi mo`el da mu ka`e{ deka ne ti e gajle za misleweto na drugite” - genijalno zaklu~iv od celava budala{tina. toj eden o~igledno deka go nemav. prikve~er se vrativ vo stanot. baba mi okokoreno se xare{e vo televizorot gledaj}i ja dnevnata sapunica, dodeka vujko mi s$ u{te ve`ba{e na gitara istovremeno fal{livo svirej}i i peej}i nekoja ligava glupa balada od repertoarot na Vlado Janevski. “po s$ izgleda ba{ ne ostanuva u{te mnogu vreme...” prokomentirav vo kli{e fazon i pojdov vo sobata, kade {to gi sobrav hartiite... i potoa gi frliv vo |ubrexiskata crna vre}a.

PA­LES­TIN­SKA NO]

1. me razbudija vi­kot­ni­ci. na ra­dio postojano vr­te­{e vesta za ubi­e­ni­te voj­ni­ci na ARM, na­~e­ka­ni na za­se­da na [ara… se­dum­mi­na od niv bea od Bi­to­la. se ~itaa niv­ni­te imiwa. re­{iv da iz­le­zam, da pro­{e­tam malku, da pog­led­nam {to se slu~uva vo gra­dot. *** go­re­{e du}anot “San-prom”. se nao|a{e na vle­zot od ~ar­{i­ja na de­se­ti­na metri od zgra­da­ta vo koja `i­ve­am. po­ve­}e­to kom{ii od ma­a­lo­to bea iz­le­ze­ni pred bre­zi­te kaj par­kin­got pred Len­ski most. tiv­ko muabetea. po­ma­li deca pa­la­vo tr~kaa na­va­ka-nataka. ner­voz­ni­te im maj­ki po­bes­nu­vaa - `estoko da­vaa naredbi da ne go pre­mi­nu­va­at dr­ve­no­to mov~e preku re­ki~­ka­ta Dra­gor koja odamna `a­bur­ka­{e ka­ko krv vo ve­ni­te na ~ovek pred umirawe. ce­la­ta navidum mir­na at­mos­fe­ra ja naru{i tro­ma­vo­to dvi­`e­we na de­be­la­ta starica tet­ka Letka (vo na­{e­to ma­

:166:

log­ra­|an­sko so­sed­stvo site babi gi vikame tet­ki) koja ju­ ri{­no ja kreva{e ra­ka­ta vikaj}i: “sa­mo so Gospo nap­ret!” toa go prave{e ne­kol­ku­pa­ti po red. edins­tve­no iz­re­a­gi­ra ~i~ko Mi­le, pen­zi­o­ni­ra­ni­ot nas­ tav­nik po fi­zi­ka. “lu­|e ova e lo­{o. vakov pri­mi­ti­ven na­ci­o­na­li­zam ne sme­e­me da si doz­vo­li­me.”

Bak­sa­ta i Crvo, dvaj­ca maalski li­ko­vi koi xo­kaa pivo, go gle­daa ko da e ~uk­nat. “ze­mi napi se ~i­~o Mile” - go ponudi Bak­sa­ta. “e {o da se na­pi­jam, ne e na ar­no rabotava” - re­zig­ni­ra­no od­bi nas­tav­ni­kot i prodol`i da drnda po iner­ci­ja. toa go is­pro­vo­ci­ra ma­al­ska­ta bu­da­le­tin­ka Mule da se vrtka i pod­rip­nu­va ka­ko dete koga }e vi­de ubava ig­ra~­ka na naj­ gor­na­ta polica vo pro­dav­ni­ca. “a, na na{ite vo Tetovo {o im pravat?” - mu se yvere{e na uvce. nas­tav­ni­kot mir­no mu rep­li­ci­ra­{e, no se ~i­ni Muleto ne ~e­ka­{e da od­go­vo­ri do kraj. ko na­vi­en go pov­to­ru­va­{e toa pa toa. {o­u­to pro­dol­`i koga tetka Let­ka skonta de­ka nas­tav­ni­ kot e ne{to pro­tiv, pa u{te po­i­ri­ti­ra~­ki po~­na da iz­vi­ ku­va: “So Gospo nap­ret.” i Muleto i Let­ka zamrea. nas­tav­ni­kot vi­de deka nikoj ne go ebi dva posto i zapali. ne­koj dofrli de­ka bil “piz­da”, drug pot­vr­di i re~e ne{to vo stilot “u{te na vremeto be­{e takov i ne slu­`e­ {e voj­ska.”

od nekade se po­ja­vi ne­ko­ga{­ni­ot voda~ na “^kem­ba­ri­te”, To­ma­so. so akcent na pr­vo­to “o”. go gal­ka­{e za vrat og­rom­ni­ot vu~jak koj pove}e li­~e­{e na step­ski volk. ja pra{av majka mi dali }e doz­vo­li da pro­{e­tam so nego niz gra­dot. “ni­ka­ko, nema {an­si” - be{e nej­zi­na­ta pr­vi~­na, da ne re­ ~am prirodna re­ak­ci­ja. “no, }e bidam so To­ma­so, vi kol­ka­vo ku~e ima.” nas­ta­na pauza. To­ma­so oseti de­ka e prik­le{­ten, no ne me izneveri. “bi­de­te bez gaj­le, gospo|o” - krot­ko & re~e To­ma­so. “ni­ka­ko.” se­pak, starata mi popu{ti. avan­tu­ra­ta mo­`e­{e da za­po~­ ne. imav 16 godini. po­lu­a­nar­hi­ja vo rod­ni­ot grad ne se gleda sekoj eban den. iz­le­gov­me na uli­ca­ta na Yvon­~a­ri­te i se naj­dov­me pred sta­ra­ta stokova ko­ja denes e ne­ka­kov su­per­mar­ket. kar{i ne­go be{e du­}a­not na poz­na­ti­ot skaraxija Aj­~o. se zbora{e de­ka kaj nego pro­na{­le spi­sok za fi­nan­si­ra­we na U^K. ko­ga se na­cr­tav­me tamu, ban­da mladi lu­|e vooru`eni so stapovi, pal­ki i metalni {ip­ki, “sis­te­mat­ski” go del­kaa du}anot.

To­ma­so me pra­{a: “a, taka, a taka. ako saka{ pojdi i ti? odi is­tu­{i se malce...” “ne, ubo mi e i va­ka” - mu od­go­vo­riv. obi­kol­ka­ta pro­dol­`u­va­{e niz centarot na gra­dot. raz­ gle­dav­me 10-tina slat­kar­ni­ci, sem­kar­ni­ci koi bea is­

:167:

:168:

po­kr­{e­ni, iskradeni... na niv stoeja na­ci­o­na­lis­ti~­ki poraki i pra­vos­lav­ni krs­to­vi. ed­na od po­ko­mi~­ni­te sceni taa ve~er, be{e ko­ga vi­ dov­me ka­ko tr~a eden Rom so maica po pre­ram­ki i so ka­~en kli­ma­ti­zer na ramo, do­de­ka drug koj za­ra­di de­­be­li­na­ta ne mo`e{e da go sledi mu do­vi­ku­va­{e: “kaj tr~a{ mo­re umren? abe go zaboraj da­qin­sko­to.” pred polno} se spu{­tiv­me po [i­rok Sokak... zas­ta­nav­me to~­no kaj ulicata pred hotel “Epi­nal”. glu­pi­te xandari do­to­ga{ nigde gi nemav vi­de­no. sega dvajca xan­da­ri stoeja pok­raj znakot “stop”. onamu zna­e­te kaj {to obi~­no par­ki­ ra­at tak­sis­ti­te. pred niv, na 15-ti­na metri na go­le­mo se gra­ba­{e “drag­ sto­rot”. (sta­ri­ot drag­stor koj vo so­ci­ja­liz­mot be­{e edins­tve­na­ ta prodavnica ko­ja rabote{e do polno}.) “a {o kur drag­sto­rot?” - in­stin­ktiv­no pra­{av.

To­ma­so ne zna­e­{e. potoa gi pra­{a dvajcata ko­pi­qa­ci koi si­gur­no nemaa po­ve­}e od 14,15 go­di­ni. nosea po dva paketi vo racete i la­ko­mo se kle{­tea. “nez­naj­me kolku e vistina ama slu{­nav­me deka gaz­da­ta so {iptar bil ortak... a i eve xan­da­ri­te ne prat prob­lem” - re~e pr­vi­ot. “so {iptar na­{ol ortak da bi­de?” - pra{a vto­ri­ot. “ih, sami si praj­me da ni bi­de vaka be” - od­go­vo­ri To­ma­ so. se zavrti nakaj me­ne: “poj­di kreni i ti nekoj paket be. mi se jaj sla­do­led.” “ne.” “ako se pla{i{ od xandarite ne be­ri gajle. jas sum tuka!”

}u­tev. ed­no od decata me spasi: “nie eve imame sla­do­led.” pov­re­me­no zas­ta­nu­vav­me za To­ma­so da se poz­dra­vi so ne­ go­vi­te “dru­gar­~i­wa”. mi be{e ne­ve­ro­jat­no kul sce­na­ta koja ja pov­to­ru­va­{e so se­koe. pr­vin }e se na­ved­ne­{e na pro­zo­re­cot od ko­la­ta, }e fr­ le­{e eden dlabok pog­led pravo a po­toa dra­ma­ti~­no }e go pog­led­ne­{e {o­fe­rot v o~i. gi pot­so­bi­ra­{e de­be­li­te ob­ ra­zi, rutinski pra­ve­{e edno “c” i go ka­`u­va­{e sledniot tekst: “BA­TO... UT­RE... NA PA­ZAR... DA SE SO­BE­RI­ME ed­ no destina du­{i... jas, ti Ba­le, Kapsata, ti rekov mi re­ ~e... zna~i, na­{i lu|e {o sne i... pot hitno da se UDRI NA @I­VA SILA, da­a­a­li me raz-bi-ra{!” {o­fe­rot }e ja kla­e­{e rakata na menuva~ot. }e se zaduma{e za da & dade na is­ka­`a­na­ta ide­ja golemo zna­~e­we. To­ma­so ne mo`ej}i da do~eka }e go pre­ki­ne­{e: “ti teknuva, da gi na~ekame {ip­ta­ri{­ta­ta {o idat od po se­la­ta na pa­zar?” “okej, vo red, ja­vi mi se, go ima{ mojot broj, javi mu i na Zeko.” na­por­no se tru­dev da mu ob­jas­nam na Tomaso de­ka lu|eto koi ima namera da gi tepa so svo­e­to dru{tvo ne se Albanci tu­ku siroma{ni Ma­ke­don­ci od Ma­la Prespa koi prep­ro­ da­va­at na pazarot za gi prehranat svo­i­te se­mej­stva. no Tomaso ko da ima{e ne­ko­ja ~udna lo­gi­ka da misli de­ka od Albanija do­a­|a­at samo Al­ban­ci. Al­ban­ci koi nor­mal­no treba da se iskolat. po­toa mu zay­vo­ni telefonot i eden od ne­go­vi­te prijateli go iz­ves­ti deka “in­te­res­no­to e vo Maxar Ma­le”.

:169:

:170:

fa­tiv­me taksi. ko­ga stignavme kaj “Crn most” od gore, od “Oh­rid­ska” vidov ma­la grupa deca ka­ko odat vo re­di­ci. pred niv eden de~ko ve­e­{e dr`avno zna­me a site zad ne­go ko pa­pa­ga­li povtoruvaa “za {iptari gas­na komora!” ma­li­ot broj Al­ban­ci koi `i­ve­e­ja vo Bi­to­la bea smes­te­ ni vo na­sel­ba­ta Maxar Ma­le. naselbata be­{e prete`no so ku}i i edna od najstarite na­sel­bi vo Bi­to­la vo koja ne­ko­ ga{ `iveele Tur­ci. (ne{to ko skopski ^a­ir) gle­dav kako go­rat ku}i... ce­li­ot eban ritual pri palewe na ed­na ku}a be{e va­kov: itreci se pribli`uvaa do ku}ite, gle­daa da ne ima pos­ta­ve­no bom­ba, a potoa {an­ku­ re }e iz­le­ze­{e na terasa za da ka`e deka e bez­bed­no. tol­pa­ ta nadvor toa nes­trp­li­vo go ~e­ka­{e... raz­ja­re­no }e se vtur­ ne­{e, i po~­nu­va­{e direk so pqa~­ka­we. od balkonite, od prozorcite fr­laa mebel, apa­ra­ti i se­ kak­vi drugi pred­me­ti... na kra­jot, otkako }e se umorea, ed­ nos­tav­no ja pa­lea. po­toa se ode{e na druga, pa na tre­ta itn. ko le{inari pos­le za­vr­{e­to­kot na cela “ce­re­mo­ni­ja” idea som­ni­tel­ni tipovi so pi­kap ka­mi­on­~i­wa i digaa s$ {to }e najdea. kra­dea, ara­mi­su­vaa... i toa go pra­vea sosema ru­ti­ra­no i spo­koj­no kako da dos­ta­vu­va­at, a ne kradat... gle­dav krvava pres­trel­ka na 100 met­ri ras­to­ja­nie so svoi o~i koga se pu­ka­{e od kombe vo dvi`ewe... si­te se is­xit­ nav­me vo blis­ki­te trevi i xbu­no­vi... do­de­ka se odvivaa pu­kot­ni­ci­te a ra­ce­te mi bea sta­ve­ni nad gla­va­ta dali po­mis­liv deka eve u pi~ku ma­te­rin sega mo`e da bidam lesno ubi­en? ne, kako vo najopasnite slu­~ai ne ni imav vreme da raz­mis­lu­vam za smrt­ta... ne ni raz­mis­lu­vav ka­ ko mo`e da me po­go­di kur­{um... le`ea si­te, le`ev i jas po nekakov ref­leks... po ne­ko­ja minuta se zavr{i, po~­naa

site da sta­nu­va­at, po {to ne­koj od tol­pa­ta gordo pra{a “koj e hrabar ko nas?”...nema{e ni­tu ronka iro­ni­ja vo ne­ go­vo­to pra{awe. eden avgobus so po­li­ci­ski spe­ci­jal­ci vedna{ se istovari na mes­to­to na ras­krs­ni­ca­ta kade {to se puka{e, pa tolpata po~­na da vreska: “daj­te ni oru`­je, dajte ni oru`­je.” “{o kur baram ov­de jas?” e pr­vo­to ne{to {to mi padna na pa­met.

“To­ma­so bato, abe vaka da n$ gle­da nekoj od stra­na, ne li­ ~i­me na Pa­les­tin­ci?” “abe {o ti e te­be...” “ne, jas mislam de­ka li~ime na Pa­les­tin­ci... mis­lam, oti ne li­~i­me na Fran­cuz, Ger­ma­nec nekoj... koj le`i na pla­­`a vo Ma­jor­ka, go pr~i, ja­di portokal i gle­da tanga na­o­ko­lu?” “oti, kako oti? oti imame vojna i eve ja branime dr­`a­ va­ta.” “a ti dobro, To­ma­so bato, ti si na­ci­o­na­list?” “da. sekoj nad 40 go­di­ni ebate e na­ci­o­na­list.” ap­so­lut­no ne znam {to mu zna­~e­{e toa “se­koj nad 40 go­di­ ni e na­ci­o­na­list”. pog­led­nav uba­vo oddelno vo se­koe lice na tol­pa­ta pred me­ne. ne vidov eden koj bi mo`el da mi dade od­go­vor.

To­ma­so be{e tu­ka i s$ u{te sre­}a­va­{e svoi pri­ja­te­li i im go ka`uva{e go­le­mi­ot plan so istite caki i zborovi. “ba­to, da se ud­ri na `iva si­la, `iva sila.” bes­pre­kor­no od­yvo­nu­vaa vo me­ne negovite zbo­ro­vi...

:171:

:172:

2. ra­no izutrina, po cela ve~er aka­we so To­ma­so, se najdov so dru­ga­ri­te od gim­na­zi­ja. so nas be{e u~i­li{­ni­ot voda~ (de­­nes ima bles­ka­va partiska ka­ri­e­ra), Tom­~e, koj pret­ hod­no denski gi vo­de­{e klasovite u~e­ni­ci da pro­tes­ti­ ra­at po uli­ci­te. mi re~e: “do­a­|aj ti sine so nas, pameten si, ni treba{. jas sum za pred ka­me­ri, ama ti zna­e{ kako da zbo­ra{.” se nao|avme kaj ed­na por­to­ka­lo­va sen­dvi­~ar­ni­ca kaj av­ to­bus­ka­ta sta­ni­ca. ~udno mi be­{e kako ve}e e ~e­ti­ri po pol­­no} a ja os­ta­vi­le ne~epnata. naj­ve­ro­jat­no za{­to se na­o­ |a­­{e nadvor od gra­dot. dru­ga­ri­te se na­fr­li­ja vo sen­dvi­~a­ra­ta i po~­naa da ja kr­ {at. jas ko po obi­~aj sedev nas­tra­na i nab­qu­du­vav.

Igor od tre­ti­ot klas go ob­le­~e beliot man­til, izleze pred iz­log i po~na da vika: “po­ve­le­te, po­ve­le­te, kakov sen­dvi~ sa­ka­te?” “nap­raj mi eden so pleskavica” - vik­na nekoj. “me­ne so vir­{la” - vikna drug. “da ti ja dam vir­{la­va? - pra­{a Igor. “ako tvojot e vir­{la mojot e kol­bas” - od­go­vo­ri Tom~e. iz­bi spontana smea. jas sedev na fri­`i­de­rot ko­ga dojde Cre­vo­to. “ako ne pravi{ ni{­to, barem ne pre~i.” go zede fri­`i­de­rot, udri i go skr­{i stak­lo­to. “oh tuka ima sa­mo ovo{ni” - re­~e nekako raz­ga­le­no. po­toa go ras­{ut­ka fri­`i­de­rot sose tr­kal­ca na av­to­pa­ tot za Grcija. “a ti sedi{ so skrs­te­ni race, a?”

“pi~­ka e” - do­vik­na nekoj. “sej­te, ne me si­le­te.” “e {o nie kr­{i­me ti se praj{ na umen.” “dob­ro be, eve.” ima­{e edna rek­la­ma za “bi­tol­sko pivo”. mi dadoa edna mal­ku r|osana me­tal­na {ipka. ud­riv ed­ na{, no ni{­to. udriv po­ve­}e pati, no sa­mo na­puk­nu­va­{e. niv im zdodea da ~ekaat da gle­da­at kako se kr­{i. va`no im be­{e {to zedov u~e­stvo. na kra­jot sepak ja skr­{iv, se raz­leta na desetici par­~en­ca.

Tom~e go spu{ti svojot ranec na zemja. izvadi eden molo­ tov koktel od nego i go frli. sendvi~arnicata plamna. nie od blisku sedevme i sve~eno vo taa Pa­lestinska no} po­­smatravme kako da sme podmladok na kju­kluks­klan.

:173:

TANC SO BR­ZOS­MRT­KI­TE

Br­zos­mrt­ka - ev­tin pijalak, ne­kak­va me­{a­vi­na na pro­ yir­no vino i ki­sel­kav ocet, za ko­ja velat deka se pravi od os­ta­to­kot ta­log vo vin­ski­te buriwa. se pakuva vo plas­ti~­ni tu­bi po 2-3 lit­ri. ja konzumiraat naj­~es­to si­ro­ma{­ni stu­den­ti ili “pi­ja­ na­ta rabotni~ka kla­sa”. “alo, Bukar, per kaj si?” “na gosti kaj eden drugar. La­zo ti si?” “da, da... slu{aj ej, doa|aj na­va­mu, po{to ovoj tvo­jov skroz po­lu­de da go ebam!” “{o kur napraj ovaj­pat?” “se naxokal iz­lea... kr{i, ma­va, lumpuva...a, be, doj smiri go da ne mu idam ja da go za~ukam!” “okej idam.” pr­vo na {to na­i­dov koga vle­gov vo stu­dent­ska­ta naselba “Stiv Naumov” bea iskastreni drv­ja od dom­sko­to park~e. bea po{tedeni sa­mo steblata i toa negde vo vi­si­na od dva, dva i pol metri. po­~uvs­tvu­vav groz­ni­~av am­bi­ent; so­go­le­ni­te stebla mi li­~ea na kla­si~­ni besilki. se ~ine{e ova }e bide no} na ma­sov­ni po­gu­bu­va­wa. vle­gov vo vto­ra­ta ma{ka zgra­da. od po­ve­}e sobi tre{­tea

tur­bo­fol­ker­ski pes­ni­~i­wa... so onoj ga­den sin­ti­saj­zer­ ski zvuk tiu, iu, iu, iu...

La­zo portirot (“bez re{enie”, ka­ko {to ~esto nag­la­su­ va­{e) se­de­{e na por­tir­ni­ca i so prs­ti­wa­ta ner­voz­no tropka{e na masa. voz­bu­de­no go pra{av: “kaj e be bato?” mi odgovori: “ne znam. i ja go ba­ram.” “e se skina ba­ra­we”, vo sebe si rekov. gi za­pa­liv pa­ti­~i­ wa­ta na vtori. pred soba 106 ima­{e topka na­rod. ima{e mla­di mnogu... pi­~i­wa. se trudev da pre­poz­na­am ne­ko­go. go zdogledav Sta­ri­ot, ko-{o-go-vikavme - eden od [tip. ce­li petnaeset go­di­ni `i­ve­e­{e vo “Stiv”. v ra~e dr`e{e br­zos­mrt­ka. “pe­de­ri{­~e, pe­de­ri{­~e... ti }e bi­de{ isto ka­ko Qub~e!” “sta­ri, ha­lu­ci­ni­ra{.” “ve­ru­vaj mi. se­}a­vam se ko de­ne­ska. on se­de­{e gore u 202 i is­to kako tebe i on pi­{u­va­{e... ima{e ed­na ma{ina za ~u­ka­we, i ~uk, ~uk ~ukaa{e so nea po cel den!” “go­lem kur.” “e pa ti ima{ kom­pju­ter!” “po­nap­re­den sum, ebate! tuku kaj e Mar~e be?” “ne znam. pitaj go [minkata, mo­`e on znae.” “kaj e pa [min­ka­ta?” “do­lu u 24-ka pra­at `urka.” sle­gov vo 24-ka. pred vratata od so­ba­ta kisnea tol­pa studenti.

:175:

:176:

na nea tropaa po­ve­}e­mi­na. iz­gle­da be{e zat­vo­re­na. naj­ sil­no tropa{e [min­ka­ta, ~o­ve­~e­to so ka­ri­ra­na ko{ula {to jas go ba­rav.

“Mar­~e be da ne si go videl?” ne dobiv od­go­vor. slu{nav ka­ko blada “ne­ma solu{n.” upo­ren bev so pra­{u­va­we­to, po {to po~na da ob­jas­nu­va: “si sedaame, si pi­ja­a­me od tii br­zos­mrt­ki­te i sa veseqaame... Va­ne zema ga i ga izvadi ma­as’ta, stolofto u hodniko i iz­ga­si ga mu­zi­ka­ta i po~na da vi­ka - izlezejte von­ka izlezejte von­ka! nii izlezeeme kak edno vreme zak­ca ga vrat’ta misq’{ si~ko }e padne{e. i ze­ma zakqu~i se! vi­ka­a­me, vi­ka­a­me, ni{to ne ot­va­ra. aj pi~ka mu maj~ina {o da praame saa?” “od kaj znam eba­te.” “aj be glavo gu­le­ma, probi ti, mo` na teb }e ti otvore taa na­{io lungur!” “{o da pram? a da ja vikneme Ce­ca toga{ }e iz­le­zi a?” “mo­lim­te, mo­lim­te batko pro­baj nekako.” trop-trop zat­ro­pav na kom­{is­ka­ta vra­ta, i mi iz­le­ze edno kor­pu­ len­tno bate vo teget pi­`am­~i­wa. mu ob­jas­nav {to, kako. me pu{tija vnat­re, pojdov na balkonot. nad­vis­nav i po~­ nav da vi­kam: “^U[­KO­O­O­O­O­OO!!! ^U[­KO javi se!!!” “koj e tama?” “ha­ha kuro moj e!” “ha­ha­a­a­a­a­aa!!! ti li si GLA­VO DEBELA!” “{o praj{ be gnoj?” “ja si sedam i pi­im.”

“mo­re kako si se­di{ taka, slu­{am si im gi ma­nal klocite na gostite?” “ka­ko?” “si gi izgonil gos­ti­te ebate ma­tuf eden!” “ejjjjj...abe... oni sa­mi si ojdea.” “ka­ko be sami? {o stori is­klu~­va­we!” “slu­{i abe jas ep­ten se opijah i mi sa spoii `i~­ki­te u gla­va­ta, taka da ni{­to ne znam {o sum pra­vil!” “...” “i saa ne mo`am da go naam kqu­~o po{to ni{­to ne gledam oti neonkata is­far­ba­a­me ga si­no i saa unat­re ko sinata so­ba! a slu{am vonka ne­koj se dere... [min­ka­ta lee taj?” “ne, vujna ti sa­mo­vi­la e. toj e ami koj! ~ek, od­ma }e se vra­tam.” “dek }e ode{ be ee­e­ee?” “}or }e ti doj­sam eden elek­trik pa so nego }e go svetka{ na­o­ko­lu i }e go ba­ra{ klu~o, ti tek­nu­va!” “kak, kak {o da pra­am?” “sej tamu da ti ibam i }uti.” “aha­u­a­ha­ha­ha! BU­KAR­SKA GLA­VA!!! AA­A­AA GLAVA DE­BE­LA AA­A­AA!!!” so­ba­ta moja be­{e kr{: kre­ve­ti­te bea iz­mes­te­ni na srede, pos­te­la­ta sose ~ar­{a­fi be{e xit­na­ta na zem­ja, knigite, lis­to­vi­te hartija, skrip­ti­te, hi­gi­en­ski­ot pri­bor, s$ be{e ras­fr­la­no. pro­bav da za­pa­lam svetlo, a-a, ne rabote{e. pod patikite krc­kaa stak­len­ca­ta koi bea os­ta­to­ci od ne­on­ka­ta. bu­ri~­kav na sle­po, levo-des­no, i uspeav naj­nak­raj da go naj­dam elektrikot koj tenok ko vir­{la be{e is­pi­kan

:177:

:178:

me|u dve rebra od par­no­to. po pet minutki se vrativ rik­verc kaj [min­kov­ci. tuu narodot go ne­ma. vra­ta­ta gledam {i­rum ot­vo­re­na: vo sobata za­~e­kav eden pi­jan-|on be­rov­~a­nec so va­ni­la ajs fri­zur­~e. le­`e­{e le­tar­gi~­no na siv ras­pa­ran du{ek od koj pufkaa par­tal­~i­wa. “aqo {o se slu­~i be pederko?” “ni{­to Buki se ste­paa!” “koj i koj?” “[min­ka­ta se iz­ner­vi­ra i uda­ri po vra­ta­ta po {to fla­ zi­na fnetre, naj­de go tove Va­ne i stro{i mu koskite od ~o­te}.” “abe aman {o zbo­ra{? kaj se sea?” “u ve-ce si mi­jat i dvata!” “ne kontam? e ne­li si ka~ea po dve-tri do­sea?

“Bu­ki be Buki sfa­ti­ja odma oti od tepawe air nema pa uda­ri­ja na piewe.” “a drugite kaj se?” “dru­gi­te ojdea fof parko tam da prodol`at da se TROVAT.” se zavrtiv i go vi­dov duoto Va­ne & [minka ka­ko se na­bli­`u­va nakaj mene. bea gu{nati, pe­e­ja. “brat­~e slu{i ga pesni~kata, no­goo jaka!” od koga znam vo so­ba­ta na Vane so br. 24 se slu­~u­vaa naj­ pa­kos­ni­te `urki. up­rav­ni­kot pred samo nekoj den be{e mu nap­ra­vil ne­na­ ja­ve­na in­spek­ci­ja i posle ka­ko {to sam ras­ka­`u­va­{e go vi­del slednovo: “tri­e­set iljadi na­rod ima vo toa sop~eto, plus masi~ka,

ba{­ka fri­`i­der si stavil... dob­ro ajde toa... ama vrie, vrie, pe­e­set du{i ima{ samo na stol­~i­wa, tri­e­set stojat, osum­de­set le`at na kre­vet, dva-tri troj­ca pak vi­sat na pro­zo­re­cot... ~oek da sa­ka da svitka ne­koe |ubrence i skri{no da go xit­ne pod kre­vet, {o }e vidi ta­mu? si­gurno u{­te 10-tina du­{i POD KRE­VET KA­KO ZEAT PI^­KA IM MA­TER!” *** vo me|uvreme us­pe­av da za­pa­lam i trgnav da se ka~uvam na vto­ri­ot sprat kaj mojata soba. vle­gov vnatre, voz­div­ nav, se du­mav od kaj da po~­nam koga ne­koj mi zatropa na vrata.

Pa­lu~­ka­ta od De­mir Hisar, ina­~e isto taka lik od ve~nata stu­den­ta­ri­ja. “cir­ku­si be{e so cimer ti...” “kaj e be toj go ba­ram?” “zna­e{ {o s$ ne mi napravi mo­re? ispoturi pi­vo na tas­ ta­tu­ra, me ga|a{e so stolicata... ama }uti od­bli­zu be{e... klu­~ot go zagubil po­pat pa malce ja probi bra­va­ta... so edna dr­ve­na nogalka maf­ta­{e i se za­ka­nu­va­{e...” “i ti?” “ni­{o... rekov sej da ne go zeam ed­na{ v`um v kos­toz­glob­ no }e se najdi!” pred nekoja ve­~er tokmu za­ra­di diveeweto na Palu~kata ne mo`ev da zas­pi­jam. “ti ne lupa{e pred nekoj den be Palu~ka?” “jas mavav, ama ma­vav trezen... na aparaton za ka­fe. dagebam mi izede tri ban­ki po red a ne mu tekina dup­lo toplo ~o­ko­la­do da turi. e ko go raz­ma­vav nej}i ni pa­ri~­ka ni

:179:

:180:

butur. na­va­li cel dom da lokat s$ do­de­ka ne se is­ci­ca do posledno. tri dena ko vam­pi­ri {etaja si­te budni na­lo­ka­ ni. i nikoj ne mi re~e za toa fala.” “ar­no be u`ivaj ru­ski! ka`i kaj da najdam os­vet­lu­va­we? treba da go ras~istam ne­re­dot, kako da spijam eba­te?” “dob­ro da mu se pluk­nam do ko’a da te u~am oj kre­ni edna od ~i­tal­na.” “ne go dupi ko­wo od ~italna... tre­ba­at tamu.” “mo­re poj tamu i ako ti praj ne­koj problem ka­`i Pa­lu~­ ka­ta te prati.” “i {o ako ne te znaj?” “}e mu se so­be­ri­me }e mu poj­di­me i }e go za­lu­pa­me!” vo ~italnata be­{e pri­tu{­no, nikoga{ ne mo­`ev da u~am ta­mu. nikoga{ ne skontav kako dru­gi­te mo`at da u~at tamu... ed­vaj uspeav da se provnam niz de­be­la­ta me­tal­na cevka koja be­{e stavena pred vratata za da ne se krade in­ven­ tar. vnat­re ima{e stu­den­ti po tre­ner­~i­wa “nav­le­ze­ni vo ma­­ te­­ri­ja­lot”, ~i­taj­}i od lo­{o fo­to­ko­pi­ra­ni skripti. “}e gi bide.” za da stignam do ne­on­ka­ta is­tur­kav edna klupa i se ka~iv na nea. eden stu­dent koj {kol­ski so ra­~i­wa­ta klaeni na klu­­pa ~itka{e vo debeli u~eb­ni­ci, prezrivo mi vikna: “de~­ko {o pra­vi{ ako smeam da pra{am?” “ja digam ne­on­ka­ta be bato... ako?” “pa, kako?”

“Pa­lu~­ka­ta me pra­ti da ja ze­mam.” ti­pot popareno sta­na i si re­kov, gotovo sega }e padni te{­ka tu­~a. na­mes­to toa, ja fa­ti klupata i re­~e:

“te­raj bato, jas eve dr`am!” se vrativ v soba . Pa­lu~­ka­ta mi ja namesti ne­on­ka­ta... *** le­`ev na kre­vet­~e­to, imav sre­de­no malce; go isprativ Pa­lu~­ka­ta. mp3 na “Mizar” svire{e na kom­pju­ter. na parnoto ima­{e stari ves­ni­ci a nad niv tri-~etiri ro­­man­~i­wa. pog­led­nav {to imam na ras­po­la­ga­we: nema{e koj­­znae {to. pr­vi­ot avtor be­{e doma{en, vto­ri­ot isto, tre­ti­ot be{e stra­nec ama se vi­ka­{e Um­ber­to Eko... naj­pos­le stanav i od plakarot ja iz­va­div “Nikoj i ni{­ to vo Lon­don i Pa­riz”, na Xorx Or­vel. pi­{u­va­{e deka Xorx Or­vel miel ~i­nii po 12 sati vo Pariz, ska­pu­val po uli­­ci­te vo London i pos­le toa na ~o­vek nekako po­les­no mu pa|a de­ka `ivee vo ovak­vi lajna. po~­nav so ~i­ta­we, ne znam ne po­mi­naa pove}e od pet mi­nuti, ko­ga nekoj trop­na na vra­ta.

Pa­lu~­ka­ta: “ci­me­ro ti e vo ve­ce­to... ja aka kor­pa­ta od ze­mi!” “e {o sea da go ot­pre­vr­tam?” sa­mo {to go do­re­kov toa, se slu{­na kr{ewe na stakla. do­a­|a­{e od pra­ve­cot na ve­ci­wa­ta. se zatr~avme so Pa­lu~­ka­ta. ci­me­rot Marko le­`e­{e pot­pren na edna vra­ta od tu­{e­ vi­­te; par~enca stak­lo od og­le­da­lo­to bea ras­fr­la­ni na­se­ ka­de. od edna od cev­ki­te viree{e cel eban vir vo­da.

:181:

:182:

na­ed­na{ se sob­ra xgan od sta­na­ri.

Pa­lu~­ka­ta odma se spre~ka so eden sme| de~ko koj ~inam deka be­{e pret­se­da­tel na sovetot na stanarite. “a utre utre ko­ga }e dojdat od so­ju­zot {o da im ka`am a?” “ni{­to {o... iz­vaj se nekako, ka­`i im deka... ku­rov mi, stu­den­ti­te re{ile da si naprat {a­dr­van.” “he­he znae{ ne e ti lo{a ide­ja­ta!” “glej be kakvi za­e­ban­ti imame na funkcija.” mi stana jasno de­ka Palu~kata e gotov da go za{­la­ka. pojdov da go smiruvam. naj­pos­le go smi­riv. “kaj e Marko?” - vik­nav, po {to sfa­tiv deka Mar­ko se iz­mu{­nal i za­gu­bil negde vo gu`­va­ta. pa­ni~­no vrtev so glavata vo hod­ni­kot, do­de­ka ne slu{nav ka­ko vikaat “ej, }e se se~e”. se za­vr­tiv vo ve­ce­to i go vidov Mar­ko. ni­ko­ga{ go ne­mav videno taka zbes­nat, so kr­vos­ja­ni o~i, so ot­vo­re­ni usni i za­teg­na­ta vi­li­ca, animalno zbiv­taj­}i ko da sa­ka nekoj `iv da izede. vo racete dr­`e­{e golemo par­~e staklo. sil­no go ste­ ga{e. ka­pea kapki krv koi mu se liz­gaa niz prstite. po­ve­}e­to od stu­den­ti­te oko­lu nego po~naa da se pov­le­ ku­va­at.

“Mar­ko bato {o ti e be.” ce­li­ot se tre­se­{e mumla{e ne{­to totalka ne­raz­bir­li­ vo. mu zboravme se{­to.

“Mar­ko nemoj be, aman, po­le­ka, daj smiri se!” taa napnata dra­ma­ti­ka tra­e­{e minuta do dve. na kraj go

ud­ri stakloto od zemja, se za­tr­~a nakaj la­va­bo­a­ta i po~na za­si­le­no da pov­ra­}a. *** La­zo portirot ko xandarite od nis­ko­bu­xe­ten kri­mifilm pris­tig­na naj­pos­le­den i is­ka­ka ne{to vo ma­ni­ rot: “}e ebam sea ne­koj u gz be smra­do­vi! mene u{­te pola saat mi za­vr­{u­va sme­na­ta. glejte praj­te {o }e praj­te, po­~e­ kaj­­te samo ja da si za­mi­nam pa da doe kolegata... a on koa }e doe ako sakate za­pa­le­te go celiov dom, ebete si skroz majkata.” is­to vide deka e skr­{e­no og­le­da­lo­to. beqa. go raz­u­be­du­vav­me pola sat da ne vika xan­da­ri.

Pa­lu~­ka­ta mi po­mog­na da go od­vle~­ka­me gro­gi­ra­ni­ot ci­­mer v soba. mu ja pre­vr­zav­me rakata i go leg­nav­me na kre­vet. se poz­ dra­­viv­me so Pa­lu~­ka­ta. pos­le siot toj ce­lo­ve­~e­ren tanc, mrtov umo­ren se bap­ nav v krevet da spi­jam.

:183:

VI­KEND NA GLA­DOT

Pe­tok vo xebot imav u{­te 100 de­na­ri i treba{e da se vidam so de­voj­ka­ta koja mno­gu ja sakav pred 3 godini. poj­dov do ba­kal­~e. si kupiv li­tar ipolsko “ken­bach”. be­{e tri i ne{­to pop­lad­ne, nemav zalak kla­e­no v usta. na gladno, pi­vo­to najubavo sliz­gu­va. za pol­sat go ispiv slu­{aj­}i gi “Klati i trkalaj” od TB Tra~eri. pi­vo­to troa me opu{­ti no is­tov­re­me­no mi da­de i zasil. mi doj­de ko spa­na­}ot na Popaj. iz­le­gov i se na­cr­tav na klu­pi­te pred dom­ski­ot park. ta­mu, nikoj ban­ka vo xebot.

Man­go ne bi mo­`el da ima be­ga­lec od Tetovo so te{ko dosie.

35 g. ve~niot stu­dent [min­ka isto taka. toa se moite pri­ja­te­li. vo internet ka­fe­to bor~ev 700 de­na­ri. Man­go mi pred­lo­ `i da po­ba­ram od Dare. “ve­}e mu dol­`am.” “ne znam kako da ti po­mo­`am.” trg­nav.

“abe aj?” “kaj odi{ be Bu­kar?” “se­ka­ko ribite me sakaat i bes­pa­ri.” slu{­nav silna smea zad mene. i ete me, pred “Hol­yday Inn” ja ~e­kam devojkata na koja & is­pi­{av cela bib­li­ja qubovni pis­ma na vre­me­to po {to taa mi vrati: ne­ma da is­ka­~am so tebe za{­to 1. se­bi­~en si 2. sa­ka{ prem­no­gu da do­mi­ni­ra{ 3. tvo­e­to po­na­{a­we u `ivo e u`as pos­le dve go­di­ni od na{iot sos­ta­nok se gle­da­me povtorno. doj­de vo beli {tik­li i tesni far­mer­ki so be­la maica kor­set. raz­go­va­rav­me i mi ka`a deka gi ~u­va site moi pis­ma. “da znae{ deka ko­ga bi gi izdal na hartija }e sta­nat bes­ tse­ler.” si­gur­no.” “no, }e ti serat zna­e{.” “i vaka i onaka se­rat, pa {o?” nea pove}e ja in­te­re­si­ra­{e ne{­to drugo. “da­li jas sum klu~­na devojka za po~etok na tvo­e­to pi­{e­ we?” “klu~­na? mo`e da se re~e bit­na.” “da­li bev pr­va?”

:185:

:186:

“pr­va? mo`e.” zr­kav in­dis­kret­no vo nej­zi­ni­te pot­po­ras­na­ti cicki. “pre­ki­ni da me gle­da{ vo cic­ki­te.” na­br­zi­na go ob­le­~e far­mer­sko­to. “ti po­ras­na­le...” “znam. no, i ga­ze­to mi e dobro. moj za{titen znak.” “ga­ze­to? da, da. aj stani.” “i?” “po­ka­`i mi go.” “pred cel na­rod?” “aha.” “aj podobro ne.” na krajot dojde kel­ne­rot. “ed­na{ jas da pla­tam” - re~e i iz­va­di pari. se pravev man­gup. ja baknav za na kraj. “}e te pobaram de­no­vi­ve” - mi re­~e. se vrativ vo stu­dent­ski­ot. do­to­ga{ ne mi se jade{e, no po­le­ka po~na da mi stanuva ma~­no. iako s$ u{­te nemav raz­vi­e­no apetit. leg­nav na kre­vet, po~nav da go tinkam. go tin­kav nekoe vre­me, mislev na M.; mislev na site devojki koi gi mar­ki­ rav popat do­de­ka se vidov so M.; mislev na si­te devojki koi gi mar­ki­rav popat ot­ka­ko se vidov so M. naj­mno­gu od s$ mis­lev na eden kus, blic mo­ment koga pri is­pra­}a­we­to pod­zas­ta­nav i ja pu{­tiv dva, tri ~e­ko­ri pred me­ne i dolgo, dol­go go gledav nej­zi­no­to naj­prek­ras­no gaze. svr­{iv, ne is­tu­riv sperma koj­znae kolku. se zabri{av, poj­dov do ve-ce, vi­dov kako eden stu­dent frla |ub­re i pri is­tu­ra­we­to vidov ka­ko se trkala eden krae{nik.

da go jadam? ne bev do tolku gla­den. go pu{tiv lap­to­pot. toj eban, star pet­to­di­{en laptop na koj monitorot na momenti trep­ka KAKO NA STARITE TE­LE­VI­ZO­RI i treba da mu se ma­va­at boksovi. ne rabotat eden kup kop~iwa od koe najva`no e ona back space. lu­|e­to me pra­{u­va­at kako fun­kci­o­ni­ram bez toa kop­ ~e? jas se kur~am “pa, s$ {o }e na­pi­{am NA­PI­[A­NO E I NE­MA VRA­]A­WE NA­ZAD”. pi­{am ama ne­ka­ko slabo mi odi, pove}e mi tek­nu­va na hra­na. ze­mam da ~itam raskazi od Irvin Vel{. vo ~i­ta­tel­ski­te pauzi si soz­da­vam ute­{i­tel­ni misli: “se­ko­ga{, se­ko­ga{ koga ti e te{­ko, naj­te{­ko na svetot, po­mis­li deka vo momentov pos­to­jat barem 1000 du­{i vo sve­tot na koi im e pote{ko pa ne kukaat.” pos­le si rekov, koj kur pa ima si­gur­no 1000 du­{i koi sega ja­dat, pijat, `de­rat na pros­tra­na livada mrsna ska­ra, okolu niv vrie zgodni pi~­ki, slu{aat Dra­ga­na Mir­ko­ vi} i sl. pro­dol­`iv da ~i­tam do dva po pol­no}. potoa se prevrtiv i us­pe­av brzo da zas­pi­jam.

Sa­bo­ta se razbudiv. pog­led­nav vo mo­bil­ni­ot. mi be­{e stignata sms poraka od maj­ka mi: “ban­ka­ta ne ra­bo­ti vo sabota. snaj­di se ne­ka­ko do po­ne­ del­nik.” pcu­ev edno pet mi­nu­ti.

:187:

:188:

ci­me­ri­te bea za­mi­na­ti za vi­kend. kom{iite ~es­to mi baraa la­`i~­ka {e}er no jas nikoga{ ne im dadov ni{­to za sega da mo`am da im po­ba­ram pari. ja otvoriv ko­mo­da­ta so ali{­ta. po~nav da preturam po io­na­ka iz­ras­tu­re­ni­te raf­to­vi. vadev val­ka­ni ali{ta. bu­ri~­kav po xe­bo­vi­te baraj}i even­tu­al­no ne­kak­vi za­bo­ ra­ve­ni pari. ba­rav vo krem pan­ta­lo­ni­te, vo te­get far­mer­ki­te, vo vi­et­ nam­ski­te. i naj­dov. 10 de­na­ri! poj­dov do ba­kal­ni­ca. ne sum vle­gol vo pro­dav­ni­ca so 10 de­na­ri mo`ebi od 93-tata, no to­ga{ so 10 de­na­ri se kupuvaa mno­gu pro­duk­ti. gle­dav dolgo, za 10 de­na­ri ima­{e mastiki i toa dve... nekoe bon­bon­~e. na kra­jot vidov de­ka treba da iz­bi­ram pome|u smo­ki i eu­rok­rem­~e od 50 gra­ma. re­{iv da go ku­pam eu­rok­rem­~e­to. ima po­ve­}e kalorii, }e dr­`i nekoja se­kun­da pove}e. go izlapav eu­rok­rem­~e­to. mi istekna na eden kolega od faks. so koj imav kakovta­kov muabet. “ba­to, daj nekoj ~a­kat na zaem?” mi stigna sms-rep­li­ka: “mis­lev ba{ od te­be da po­zaj­mam, nemam.” sed­nav na kom­pju­ter. otvoriv do­ku­ment i po~­nav da pi{am: “dra­gi idni mla­di u~enici koi sega sedite na ebano do­sad­ni­ot ~as po li­te­ra­tu­ra...”

na po~etokot na 21 vek mladiot Bu­kar­ski ja pro­dol­`i tra­di­ci­ja­ta na gla­du­va­we na ma­ke­don­ski­te dejci. Gri­gor Pr­li­~ev, Ko~o Ra­cin... pre­ki­nav. poj­dov na in­ter­net, otvoriv pre­ba­ru­va~ i ot­vo­riv ne­kol­ku pesni od Ko­~o. ne bea ne{­to. ba­rav u{te i naj­dov izvadoci vo eden dneven ves­nik od ne­go­vi­te poetski kar­ti~­ki.

“A vo kar­ti~­ka­ta so stihovite pod naslov “Is­po­vest” K. R. u{­te edna{ se is­po­ve­da: Ja, {to prezirem ceo jedan svet i bo­rim se pro­tiv wega, onoj, za koju sam pro­bu­{io sops­tve­no “Ja” po­~et­nim slo­vi­ma wenog ime­na, ko­joj sam pok­lo­nio i svoju du­{u i sve... i sve... a koja mi je pok­lo­ni­la Ni{­ta...

Prok­let­stvo. Sram. Is­me­ja­va­we... i Bol. ze­dov da go do­pi­{u­vam vo pis­mo­to do id­ni­te generacii.

LU­\E 70 GOD. OT­KA­KO KO­^O NAPI[A I POTOA OG­LU­VE PA GO STRE­LAA BO­@EM E ISTO. FKRAJ ISTO. NI[­TO NE E SME­NE­TO. ...

EVE ME, CRK­NU­VAM OD GLAD DO­DE­KA KNI­­@­EV­ NI­OT ES­TAB­LI[­MENT IM GI CICA KU­RO­VI­ TE NA TRAN­ZI­CI­O­NA­TA BUR­@O­A­ZI­JA!!! ...

:189:

PI­[AT ZA GLAD­NI­OT NA­ROD A NIV­NI­TE GA­ZO­ VI SE SMES­TE­NI NA T.N.ULICA NA PI­SA­TE­LI­ TE NA VOD­NO! ***

:190:

IM GO OD­ZE­MAM PRA­VO­TO DA PI­[AT ZA GLA­ DOT. GLADOT IM E TU\, KA­KO I NA­RO­DOT, KAKO I LI­TE­RA­TU­RA­TA... sfa­tiv deka ne­ma fajde pi­{e­we na gladen sto­mak. gnev, gnev, i samo gnev. dali id­ni­te generacii mo­`e­bi vo­op­ {to }e u~at za li­te­ra­tu­ra? stig­na 11 ~asot. re­{iv da odam do studentskoto me­an­~e. tamu ~es­to jadam, ve­ro­jat­no }e mi da­dat na ve­re­si­ja. “de~­ko, zat­vo­ra­me” - mi re~e de­voj­ka­ta so cr­na vitkana ko­sa.

Ne­de­la sta­nav. se ~uvs­tvu­vav ~udno. sto­ma­kot mi be­{e prazen, ja ose­}av dupkata vo nego, mis­li­te mi bea ~isti, no ne i dla­bo~­ni. pa, ej, vaka mo­`am da teram u{­te. po~­nav sam da si zboruvam. ne­koi dijalozi, ve`­bav. da­li leka-po­le­ka poluduvam? ili otsekoga{ sum bil lud, no tre­ba­{e da iz­glad­nam za da doz­na­am. se izmiv lice i za­bi vo ve-ce. mi dojde ideja. a da preburi~kam vo korpata kaj {to go vidov par­~e­to leb? toa na raskazot }e mu dade pojak efekt. ulav sum, duri pri umi­ra~­ka od glad mislam na mo­ja­ta li­te­ra­tu­ra. da si gladen tri de­na i ne e ne{­to posebno. no da

buri~ka{ vo kor­pa so ot­pa­do­ci baraj}i par­~e leb e na­vis­ ti­na jako. vo ve-ceto se bri­~e­{e nekoj tip. ~ekav da za­vr­{i. si za­mi­na, frliv eden pogled vo kor­pa­ta koja be­{e pret­ru­pa­ na. zedov edno plas­ti~­no {i­{e i po~nav da pre­ba­ru­vam. har­tii i ot­pa­do­ci pa|aa na plo~­ki­te. pov­re­me­no vle­gu­ va­{e nekoj na mo­~a­we i me gle­da­{e no jas i po­na­ta­mu pre­ba­ru­vav. kaj e ebaniot leb. me fati ina­et. ne velam de­ka }e go ja­dam, ama go sa­kam, sakam da go naj­dam, toj e mo­ja­ta in­spi­ ra­ci­ja na krajot na kra­i{­ta­ta. ja krenav kor­pa­ta, izlegov vo ho­lot i pojdov do negoviot kraj vo koj ima­{e druga korpa, re­~i­si prazna. vni­ma­tel­ no pre­tu­rav, no ni{­to. od kra­e{­ni­kot ni tra­ga. iz­le­gov nadvor, ne­del­no­to son­ce sjae{e i mi gi pod­zat­ vo­ra­{e o~iwata koi od tri dena v so­ba mi bea za­kr`­la­ve­ ni ko na krt. poodiv sto­ti­na metri i sed­nav pred stu­dent­ sko­to ka­fan­~e. “po­ve­le­te” - mi ve­li qubezno de­voj­ka­ta so cr­na vitkana ko­sa.

“20-ka so kro­mid, {opska i krig­la.” se vrtam, gle­dam vrvi Man­go. “od kaj najde pa­ri Bukar?” “ne najdov.” “ami?” “dol­got }e go pla­}a­at idnite ge­ne­ra­cii.” “ka­ko?” “ni{­to, ni{­to.” mi go donesoa pi­vo­to. manav ed­no sedum, osum goltki. voz­div­nav za­do­vol­no {to go pre­`i­ve­av ovoj vi­kend. vi­kend na gladot.

:191:

BELE[KA ZA AVTOROT

Aleks Bukarski, roden vo Bitola, 11.12.1984. Osnovno i sredno u~i­ li{­te (gimnazija "dolna") zavr{uva vo svojot roden grad.

Momentalno studira na Ka­tedrata za op{ta i komparativna kni­`ev­ nost vo Skopje.

Ova e negova prva kniga, sostavena od raskazi koi pret­­hodno gi objavuval na razni stranici na internet.

Naj­go­lem del od niv se objaveni na blogot Crti~ka. www.bukarski.com e-mail: bukarski@yahoo.com