Збирка на раскази и песни „Моето патување во Фантазија“

Page 1


Збирка раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА

Скопје, 2019


КУЛТУРА АД – Скопје ул. „Никола Кљусев“ бр. 6, 1000 Скопје Комерција + 389 2 3111-332 РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА e-mail: ipkultura@gmail.com www.kultura.com.mk За издавачот Ана Костовска, директор Уредник на изданието Роберт Алаѓозовски Лектор Васка Чоневска Компјутерска обработка и ликовно уредување Бојан Ивановиќ Печат Генерален секретаријат на Владата на Република Северна Македонија ул. „Илинденска“ бр. 2, 1000 Скопје Тираж: 250 примероци Година и место на издавање: Скопје, 2019 CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“, Скопје 821.163.3-32(082) 821.163.3-1(082) МОЕТО патување во фантазија : збирка раскази и песни / [група автори]. Скопје : Култура, 2019. - 108 стр. ; 21 см Предговор / Зоран Заев: стр. 5-8 ISBN 978-608-262-055-8 COBISS.MK-ID 111867914


СОДРЖИНА Предговор ...................................................................................................................................................................................................................... 5 Земја Фантазија................................................................................................................................................................................................7 Патот до Фантазијата.................................................................................................................................................................................8 Ајде да се скриеме.......................................................................................................................................................................................10 Спас за јунаците и хероите од книгите....................................................................................................................................11 Моето патување во Фантазија....................................................................................................................................................... 12 Моите суперхерои........................................................................................................................................................................................13 Фантазија..............................................................................................................................................................................................................14 Mоето патување во Фантазијата.................................................................................................................................................15 Спасување на детските јунаци.......................................................................................................................................................16 Моето патување во Фантазија........................................................................................................................................................17 Моето патување во Фантазија.......................................................................................................................................................18 Книгата најголемо богатство..........................................................................................................................................................19 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................20 Мојата фантазија.......................................................................................................................................................................................... 21 Син цвет..................................................................................................................................................................................................................22 Земјата Фантазија...................................................................................................................................................................................... 23 Mоето патување во Фантазијата................................................................................................................................................24 Пилот во авион...............................................................................................................................................................................................25 Да ги чуваме детските приказни.................................................................................................................................................26 Udhëtimi im në fantazi...............................................................................................................................................................................27 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................30 Мисија.......................................................................................................................................................................................................................33 Супер херој.........................................................................................................................................................................................................34 Супер девојка...................................................................................................................................................................................................35 Необично патување..................................................................................................................................................................................36 Читај, дете, книга...........................................................................................................................................................................................37 Чудесно патување ....................................................................................................................................................................................38 Малата зебра...................................................................................................................................................................................................39 Моето патување.......................................................................................................................................................................................... 40 Патување во Фантазија.........................................................................................................................................................................41 Çlirimi i shkronjave të robëruara.....................................................................................................................................................42 Ослободување на заробените букви.....................................................................................................................................44 Чуден настан....................................................................................................................................................................................................46 Волшебната градина................................................................................................................................................................................47 Моите другарчиња – животинчиња........................................................................................................................................48 Детски сон...........................................................................................................................................................................................................49 Мојата желба.................................................................................................................................................................................................. 50 Не си фер во земјата Фантазија . .................................................................................................................................................51 План за спас на земјата Фантазија...........................................................................................................................................52 Чудна војна.........................................................................................................................................................................................................54 Мојата авантура во земјата Фантазија................................................................................................................................56 Во светот на фантазијата.....................................................................................................................................................................58


Моето патување во Фантазијa.....................................................................................................................................................60 Моето патување во Фантазија.......................................................................................................................................................61 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................63 Benim Fantastik Seyahatim................................................................................................................................................................64 Моето фантастично патување......................................................................................................................................................66 Мојата авантура во земјата Фантазија............................................................................................................................... 68 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................70 Сос- Фантазија.................................................................................................................................................................................................71 Моето патување во Фантазија.......................................................................................................................................................73 Спасувањето на островот Фантазија......................................................................................................................................74 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................76 Еден чуден сон................................................................................................................................................................................................77 Моќен.......................................................................................................................................................................................................................78 Моето патување во Фантазија......................................................................................................................................................79 Сон од мојата Фантазија.....................................................................................................................................................................80 Најверни читатели......................................................................................................................................................................................82 Misioni im...............................................................................................................................................................................................................83 Мојата мисија..................................................................................................................................................................................................84 Моето патување во Фантазијата................................................................................................................................................85 Моето патување во Фантазија..................................................................................................................................................... 86 Моќта на книгата........................................................................................................................................................................................ 88 Моето патување во Фантазија.....................................................................................................................................................90 Фантазија..............................................................................................................................................................................................................91 Чудно патување............................................................................................................................................................................................92 Guri magjik............................................................................................................................................................................................................93 Магичен камен..............................................................................................................................................................................................95 Ëndrra e krimbit............................................................................................................................................................................................... 97 Сонот на црвот............................................................................................................................................................................................... 98 Моето патување во Фантазија...................................................................................................................................................100 Моето патување во Фантазија.....................................................................................................................................................101 Планетата чокопопс.............................................................................................................................................................................. 102 Моето патување во „Фантазија“................................................................................................................................................103 Моето патување во Фантазија...................................................................................................................................................106 Детска фантазија.......................................................................................................................................................................................107 Мојата фантазија......................................................................................................................................................................................108 Спасувајќи ја земјата Фантазија..............................................................................................................................................108 Моето патување во Фантазија.....................................................................................................................................................110 Волшебната кутија до дедо ми..................................................................................................................................................... 111 Морска сирена.............................................................................................................................................................................................. 113 Моето патување во Фантазијата...............................................................................................................................................114 Растам како џин...........................................................................................................................................................................................115 Harika yolculuğum.......................................................................................................................................................................................116 Моето прекрасно патување............................................................................................................................................................117 Виножитниот дожд во шарената шума..............................................................................................................................118 Моето патување........................................................................................................................................................................................ 120


ПРЕДГОВОР Драги деца, Кога во декември, во 2018 година, го подготвувавме настанот за мојата предновогодишна средба со ученици од основните училишта, неочекувано ни пристигна на помош писателот Михаел Енде со својата „Бескрајна приказна“ во форма на писмо од Претседателот на Република Фантазија. Во писмото што го добив, тој пишуваше дека е многу, многу, многу загрижен за својата земја. Дека ѝ се заканува голема опасност. Дека целата земја Фантазија може да исчезне, да ја снема. Тој го испратил писмото до претседателите и до премиерите на сите земји во светот, со молба неговото писмо да им биде прочитано на децата од сите земји, и дека само децата можат да ја спасат Фантазија од исчезнување. Јас им го прочитав писмото на децата во Градската библиотека „Браќа Миладиновци“. На едно место писмото беше малку замачкано од солзата што капнала додека Претседателот на Фантазија го пишувал. Во него пишуваше дека Големиот црн змеј кој се вика Ништо ќе ја проголта земјата Фантазија затоа што сè повеќе и повеќе деца не читаат книги. Претседателот на Фантазија, пишуваше во писмото, ги замоли децата од нашата земја, книгите што ќе ги добијат како новогодишен подарок да ги прочитаат зашто така ќе помогнат Големиот црн змеј да ја загуби силата. Да ги прочитаат сите подарени книги и потоа да им ги подарат или да им ги позајмат на своите другарчиња, и кога и тие ќе ги прочитаат, Големиот црн змеј Ништо ќе ја изгуби целата своја сила, и јунаците на Фантазија ќе бидат спасени и таа повторно ќе биде омилено место за патување. За да биде победата со читањето книги уште поубедлива, тогаш ги замолив децата да пишуваат песни, раскази или приказни за деца, и да ги испратат на адреса во Владата за да ги собереме најдобрите детски творби и да ги објавиме во книга. Еве ја книгата пред вас. Ова е една од оние книги, од деца за деца, без реклами што ти ја прекинуваат забавата на најинтересното, немаат батерија што се троши, може да се стопира, да паузираш, да ги враќаш најубавите моменти во неа колку што сакаш и повторно да ги читаш. Оваа творба е ваша, од вас, за вас. 5


Книгата, што сега ја држите во вашите раце, ќе биде новогодишен подарок за децата од основните училишта во нашата земја, и прва книга што преку нашите училишни и градски библиотеки ќе ја испратиме во земјата Фантазија за да ја читаат сите што ќе ја посетат таа убава земја. Оваа книга, како заеднички успех на сите деца што ги испратија своите творби да бидат објавени во неа, создаде нови јунаци и жители на Фантазија за кои ќе читаат нивните врсници и на тој начин Големиот црн змеј Ништо ќе биде победен засекогаш! Ваш, Зоран Заев

6


ЗЕМЈА ФАНТАЗИЈА На земјата, деца, постојат херои, Петар Пан, Доктор Офболи и Зои. Петар Пан магични моќи имал, ама змејот Ништо му ги зeмал. Доктор Офболи, Пепелашка и Зои, со змејот губат во бој. Ама никој не знае зошто херојски знамиња не се веат, само сите деца на телефон бдеат. Книги веќе многу нема, телефонот умот им го зема. Хероите на уво ги молат, но тие гласот на најјако го пуштаат за ушите да ги болат. Сега редица за во библиотека стои Хероите го победуваат змејот во бој. Многу книги се читаат Јарињата без страв од лошиот змеј итаат. Огнен Јанковски, IV-б одд. ОУ „Кочо Рацин“, Скопје

7


Збирка на раскази и песни

ПАТОТ ДО ФАНТАЗИЈАТА Патот до фантазијата убав е, во него има се од јаболка бели до летечки села, од книги што зборуваат до лимони што тагуваат, од цртани што оживуваат до потонати бродови што преживуваат, од вештерки со намери зли до најубави магични дни, од самовили силни со крила крилни, па се до најубави работи кои не се случуваат само во саботи. Еднаш сонував убав сон јас се сеќавам на него дури и во овој час. Како еден сом реклама прави и успехот го слави. Како гумен автобус по еден пат кус возам јас со моите другари дури еден час. Како самовила јас сум била. Како во телевизор влегов Не знам, човеку како слегов? Како во вселената јадев розево чоколадо и ванила сина, каде што запознав една другарка по име Лина. Еднаш сонував убав сон еден, еден ама вреден. Како вонземјанин станав јас, се плашев дури и од вас. Возев јас вселенски брод, но за да влезам ми требаше таен код. 8


Моето патување во Фантазија

Се возев и по Млечниот Пат, се чудев колку тој има голем слад. Куќа вонземјанска имав, Живеам во место со летечки автомобили, односно град, секој што ќе го видев, ми се чинеше млад. Друг сон сонував јас, заедно со сите вас, како магична книга фатив, каде сум веднаш сфатив. Бев во една шума. Во дувлото на Лиса Кума, бесна таа кон мене беше. Се плашев, имаше големо меше. До мене се доближи и веднаш ме оближа. Ми рече: -Е, кај си ма Јовке, другарке стара, цела шума овде те бара! Во тој момент влезе и едно мече и тоа рече: -Ја најдовме Јовка. Па дојде и Совка. И така заврши мојот сон кога се разбудив имав пот, ми се чини тешка еден тон. Фантазијата е убава секаде, не само некаде. Каква и да е, во неа прекрасни тајни се. Патот до неа е долг и за неа треба еден голем молк. Кога ќе стигнеш до неа, си завршил голема цел со најубав дел. Таму можеш да направиш лесно ремек - дело и од најтмурно село. Јована Карова, IV-4 ОУ „Св. Кирил и Методиј“, Кочани 9


Збирка на раскази и песни

АЈДЕ ДА СЕ СКРИЕМЕ Пепелашке, Петар Пан, Црвенкапче, другарчиња мои мили, јас ве барам насекаде, со сите мои сили. Сакам да ве предупредам, и да ви помогнам на сите вас, да се скриете од змејот Ништо еве, ќе ви помогнам јас. Тој е многу лут и гневен и сака во својот замок да ве земе, завидлив е на вашата дружба со малите деца како мене. Ништо сака на Земјата да завладее незнаење и мрак, а со тоа јасно е, ќе нема светол и топол зрак. Повелете со мене сите вие во мојата библиотека да се скриете, ќе ви читам, прераскажувам, во мојата Фантазија со мене ќе спиете. Михаил Младеновски, IV–в одд. ОУ „Ацо Шопов“, Бутел, Скопје

10


Моето патување во Фантазија

СПАС ЗА ЈУНАЦИТЕ И ХЕРОИТЕ ОД КНИГИТЕ Змејот Ништо им се закани вредно на јунаците и на хероите со следниов збор: – Ако децата не читаат, ќе ве исфрлам од овој двор! Снежана се зачуди чесно, a Пепелашка, пак, викна бесно: – Што се случува сега? – Ова не ми личи на некоја шега! Сите викнаа во хор: – Не се согласуваме со овој збор! Кога Доктор Офболи слушна неговото куче душна, а голем рикот се слушна. Чул Лавот и рекол: Овој змеј нека оди во пекол! Сите се налутиле и рекле: – Овој змеј во приказните сме го затекле. Рековте децата да читаат, а помалку да се сликаат, за да нè спасат од современата технологија. Така правилата гласат! Сара Драгановска Михајловска, IV-в одд. ОУ „Ацо Шопов“, Бутел, Скопје

11


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Мојата фантазија е вистинско чудо, да вежбам теквондо, карате и џудо, да имам коњ со рог и розови крилја, со него да ја прелетам татковината моја мила. Торбичка мала сакам да имам, полна со ѕвездички сјајни мали, па да ги распослам кај оние деца, кои нема кој да ги гали. Да се насмевнат тие на сиот глас, гласно секој да ги чуе, па така нашата фантазија детска, на секое дете реалност да му е. Изабела Томановска, III-1 одд. ОУ „Кочо Рацин“, Охрид

12


Моето патување во Фантазија

МОИТЕ СУПЕРХЕРОИ Суперхероите мои, Си имаат имиња свои, Сите се храбри во книгите наши и нив ништо не ги плаши. Нивните авантури никогаш не ќе имаат крај, но, ако не читаш книги и тој ден ќе дојде, знај! Спајдермен, Петар Пан, Ѕвончица и Бетмен, со лошковци и змејови тие бијат бој. Битките нивни ги минат без мака, да се биде храбар деца, треба да е така. Земи билет за земјата Фантазија, дружи се и играта пази ја. Биди суперхерој во твојот детски свет, за секој од Вас – одличен пет! Елена Кузманова, III-1 одделение ООУ „Блаже Конески“, Велес

13


Збирка на раскази и песни

ФАНТАЗИЈА Ја гледам Снежана како во снегот се весели, А, пак, принцезата Бел, кај Ѕверот се пресели. Зимата си појде Рапанзел ни дојде. Таа по тревата трчка боса со долгата коса. По летните плажи Моана се растажи. Како природата ќе ја спаси за светот да го краси? Не одете принцези! Фантазии ни будите. Зошто да си одите? Вие нови сништа ни нудите. Ивона Споа, II-1 одделение, ООУ „Јохан Хајнрих Песталоци“, Скопје

14


Моето патување во Фантазија

MOЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈАТА Да патувам многу сакам Да откривам места нови Каде Љубовта и мирот цари со јунаци од книгите игри дари. Таму нема тага и деца гладни Насекаде насмевки, радост и среќа Сите фатени во оро вито Снежана, Пепелашка, Зоки Поки Петар Пан, Лота и волшебници чудни. Ајде другарчиња мои сите да патуваме до планетата Фантазија да стигнеме, Каде книгата рака ни пружи и секогаш со нас се дружи. Никола Камењаров, lll-1 oдд. ООУ „Блаже Конески“, Велес

15


Збирка на раскази и песни

СПАСУВАЊЕ НА ДЕТСКИТЕ ЈУНАЦИ Беше еднаш еден змеј познат како Ништо им ги уништи на децата фантазиите вешто. Црвенкапа, Пинокио Снежана и Бамби, тој злобен sвер ги зароби во темница и пранги. Но, децата се сетија како да го победат со читање книги јунаците да ги ослободат. Никола Тодоров, III-2 одд. ООУ „Блаже Конески“, Велес

16


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Кога од Ништо ќе стане нешто, тогаш Ништо ќе биде сешто. Пловат сказни разни од земја Недојдија волшепства, и челична куќа лета, лета Ѕвончица а и Петар Пан е тука. Сенки, пеперуги, бројки волшебно стапче тоне сонот во букви како низ бара кротко жапче. А чудовиштето Ништо следи книга да се чита вреди кој ѕвезди ќе брои на месечина ќе стои. Стефан Трајановски ОУ „Ацо Шопов“, Бутел, Скопје

17


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Знаете што? Јас многу сакам да патувам. Бидејќи не можам секаде да стигнам, патувам со читање. Така се шетам и другарувам. Најубаво ми беше во земјата Фантазија. Таму живеат другарчињата од книгите. А јас најмногу од сите го сакам Зоки Поки. Ама слушнав дека биле во некоја опасност. Рано наутро ќе тргнам да ги посетам и да се уверам. Ги облеков пижамите и се вовлеков во креветот. Мајка ми ме покри и нежно ме бакна. Ги затворив очите... Одеднаш слушнав детски глас. Доаѓаше одзади плакарот. Ми се спиеше, но, сепак, станав и ѕирнав. Едно исплашено момче се криеше. Ме потсетува на некого. Даа! Се сетив! Тоа е Зоки Поки – мојот пријател. А и го спомнувавме со нашата наставничка. Но, од каде тој во мојата соба? Тогаш Зоки ми раскажа за неволјите и за лошиот натрапник, Големиот црн змеј по име „Ништо“. Тој го украл неговиот жолт балон што го доби за роденден. А сакал да го грабне и него. Затоа Зоки побара моја помош. За тоа служат пријателите. Јас и Зоки отидовме во пештерата каде што змејот беше цврсто заспан. Над него висеше жолтиот балон. Го зедовме и тргнавме кон една мала пукнатина на пештерата. Ама, во тој момент змејот се разбуди. Замавна со своите долги раце и го грабна Зоки. Јас се преплашив, ама морав да го спасам Зоки. Од ѕидот на пештерата одронив камче и фрлив по змејот. Тој се налути и се стрча накај мене. Зоки го зеде балонот и се провлековме низ пукнатината. Ние поминавме, ама балонот пукна. А змејот не го собираше. Со еден голем камен го затворивме влезот на пештерата и Ништо засекогаш остана заробен внатре. Ура!!! Зоки и останатите жители на Фантазија се спасени. А и му ветив на Зоки нов жолт балон за следниот роденден.Така, среќни, силно се гушнавме. – Нина, што сонуваше што си со насмевка на лицето? – го слушнав гласот на мама. А јас весело скокнав од креветот и се подготвив за на училиште. Нина Тошевска, III одд. ООУ „Славко Лумбарковски“, Новаци

18


Моето патување во Фантазија

КНИГАТА НАЈГОЛЕМО БОГАТСТВО Кога ја отворам книгата, како да отворам ковчег со најголемо богатство. Кога ја читам книгата, како да сонувам ливада полна цвеќиња. Кога ги листам страниците од книгата, како да играм брканица со ликовите. Кога читам за ликовите, како да сум ги пронашла другарите. Во различни книги различни ликови, во „Мачки детективи“ мачиња мали. Во „Принцезата Дејзи“ принцезите се главни сакаат да станат кралици славни. Со книгите во небото летам, со птиците се шетам. И патувам и сонувам и со книгите се радувам. Сара Ѓоргиевска, IV-2 одд. ОУ „Гоце Делчев“, Битола

19


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Патував, патував јас со авион, на небото видов еден голем слон. Слонот беше розов и имаше крилја и носеше фустан од розова свила. Патував, патував јас со ракета, сретнав многу ѕвезди сјајни, кои ми ги кажаа своите тајни. Ѕвездите ми рекоа, слетај на некоја планета таму ќе најдеш другари од три света. Слетав на Марс и го сретнав Марско, потоа на Плутон и го запознав Плутонко. На крај отидов на Венера и ја сретнав убавата Минера. Патувајте и вие како мене, бидете среќни, видете чуда разни а потоа раскажувајте убави сказни. Антонио Стефановски, III-1 одд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

20


Моето патување во Фантазија

МОЈАТА ФАНТАЗИЈА Не сакав да читам книги, признавам, сакав да сурфам и да спортувам. Ама случајно наминав во земјата Фантазија И видов, таа е во криза, ќе мора да го изменам тоа јас. Ако читам, лесно ќе ги спасам, Петар Пан, Зоки Поки и Пепелашка, така Фантазија ми шепна, Со секоја моја прочитана буква пријателите на Змејот Црн ќе летнат. Не давам да исчезнат од земјата Фантазија хероите мои! Еве, се запишав во библиотека, и секој ден во Фантазија, си патувам. Топло ми е во душата, со Вини Пу и со Златокоса другарувам. Имам сила лесно да го победам, Змејот Црн, Ништо што го викаат, секој ден ветувам ќе читам јас, Ликовите во земјата Фантазија од радост да бликаат. Берк Ѓунеш, III-1 одд. OOУ „Свети Кирил и Методиј“, Центар, Скопје

21


Збирка на раскази и песни

СИН ЦВЕТ Отидов на еден голем остров со многу убав брег, и таму видов десет деца подредени во ред. Сите си имаа по една играчка разна, а јас во рацете држев само една зелена вазна. Ме прашаа што ќе правам со таа чудна вазна, а јас им реков ќе посадам еден убав цвет. Ги фативме сите лопатите наши па ни дојде еден страшен змеј, и наместо да нè плаши ни помогна да засадиме син цвет. Никола Вељаноски, II-1 одд. ОУ „Кочо Рацин“, Охрид

22


Моето патување во Фантазија

ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Со необична книга в раце, со дебели корици мазни, на секоја страница јунаци разни раскажуваат прекрасни сказни. И така в квечерина една, потонав во мислите јас, со Зоки Поки и Лидија тргнав на многу долг пат. Петар Пан и Sвончица ни го осветлуваа патот, та се најдов во Азија, во земјата Фантазија. На небото килим од звезди, наоколу блискаше сјај, златокоси самовили играа оро, тоа беше вистински рај. Михаел Русевски, IV-б одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

23


Збирка на раскази и песни

MOЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈАТА Има убава златна коса по ливада оди боса, крај неа секој од радост блика, таа Златокоса се вика . Убавицата танцува на бал со ѕверот кој ѝ подарил цвет мал, дрвјата околу бујни крошни раѓаат од ружата црвени лисја паѓаат. Зоки Поки мал палавко бил тој под столче се скрил, сосетка нова кај него дојде цел ден нив во игра им пројде. Така другарчиња мои, ред по редум прочитав книги седум, јунаци знајни запознав јас ЧИТАЈТЕ И ВИЕ, ВИ ПОРАЧУВАМ НА ВАС ! Јована Алчева, III-1 одд. ОOУ „Блаже Конески“, Велес

24


Моето патување во Фантазија

ПИЛОТ ВО АВИОН Потонав во сон и се најдов во авион. Ги затворив прозорците и ги вклучив моторите. Полетав во височина, над морската широчина. Ги здогледав островите, околу кои пловеа бродовите. Секој патник во авионот, од радост блика, низ прозорецот гледа прекрасна морска слика. Уживањето да бидам пилот на авион, Го прекина ѕвонењето на мојот мобилен телефон. Дарин Плавјански, IV-a одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

25


Збирка на раскази и песни

ДА ГИ ЧУВАМЕ ДЕТСКИТЕ ПРИКАЗНИ Деца, сите сакаме мобилни, таблети, компјутери, нели? Одиме во технолошкиот свет, така се вели... амa, кој ќе знае тогаш за Пепелашка, Доктор Офболи? Нив без нас, децата душата ќе ги боли. Зоки Поки, Вини Пу, Петар Пан ќе тагуваат зошто ќе немаат свој фан, а големиот Црн Змеј кој се чини дека дреме и одвај чека овие јунаци да ни ги земе. Деца, мама и тато многу се дружеле со книги, со енциклопедии големи и фини, за Снежана, Црвенкапа, Златкоса тие сè уште зборуваат, навечер приказни за нив ни кажуваат. Ние децата треба многу да читаме, јазикот да си го збогатиме и кон знаења да итаме, така ги чуваме и јунаците на земјата Фантазија, за кои знаат сите од Европа, Америка и Азија. Каја Костовски, IV- б одд. О.О.У. „Кочо Рацин“, Скопје

26


Моето патување во Фантазија

UDHËTIMI IM NË FANTAZI Isha një ditë duke luajtur afër një pusi, brenda në të më ra ora.U përpoqa shumë ta marr por, nuk mund ta merrja.Nuk kisha zgjidhje tjetër veçse të hidhesha brenda. Ç’të shikoja!Atje isha në një lëndinë plot me lule.Duke ecur dhe duke parë mrekullinë që ndodhej aty,përpara meje ishte një ari me plot kavanoza mjalti. Mu duk shumë i njohur dhe pastaj mu kujtua se e njihja nga libri „Winnie Pooh“.Ai çuditërisht ishte i mërzitur, por nuk vendosa t’a pyes se pse. Isha duke kërkuar ndonjë rrugëdalje nga brenda pusit dhe befas më doli përpara një djalë i veshur me rroba të gjelbërta, i cili po mundohej t’a kapte hijen e tij që i kishte ikur. E pyeta se si e kishte emrin por, ai nuk mu përgjigj fare, pasi ishte shumë i zënë dhe më në fund e kuptova se ishte personazhi “Piter Pan”. Edhe ai dukej i pikëlluar, por as atë nuk e pyeta se pse. Po përpiqesha që ta gjeja orën që më ra në pus por në një moment para meje u gjend një kullë shumë e madhe, në të cilën brenda kishte një vajzë të bukur me flokë të verdhë dhe të gjatë. E kuptova se ishte Rapunzel, por edhe ajo ishte e mërzitur. Nuk vendosa që t’a pyes se pse ishte e mërzitur dhe vazhdova rrugën. Nuk kaloi shumë kohë dhe pashë një vajzë me flokë të zinj dhe të shkurtër, që po mbledhte lule me 7 xhuxha të vegjël. Edhe pse po mbledhte lule, ajo përseri ishte e trishtuar. Sapo e pash e kuptova menjëherë se ishte Borëbardha dhe 7 xhuxhat e saj. Si gjithë të tjerët, nuk e pyeta çka e mundonte dhe vazhdova t’a kërkoj orën e humbur. Po mahnitesha nga bukuria e këtij qyteti, kur papritmas shoh një burrë me rroba të bardha dhe me një gjilpërë në dorë i cili qëndronte para meje. E kuptova se ishte një doktor, por jo një doktor i zakonshëm, ai ishte doktori “Of më dhemb” nga një tjetër libër i lexuar. Edhe ai dukej i mërzitur, por vazhdova takërkoja orën time pa e pyetur fare. Po pyesja veten se pse gjithë këto personazhe ishin të mërzitur dhe isha shumë kureshtar t’a dija se çka i mundonte. Vendosa që të shkoj dhe t’i pyes se pse janë të mërzitur. Ata më thanë se një Drago i ligë dhe i madh, dëshiron që t’i zhdukë të gjithë këto personazhe sepse fëmijët në botë kanë filluar të bëhen dembelë dhe nuk lexojnë libra. Unë i pyeta personazhet se si mund t’ju ndihmoj atyre dhe ato mu përgjigjen: - Si fillim ti duhet të dalësh nga ky vend dhe duhet që t’i paralajmërosh fëmijët në vendin tënd që të lexojnë libra dhe tu tregosh se çka do t’ju ndodhë po të mos lexojnë. 27


Збирка на раскази и песни

Unë pranova që të ndihmoj dhe pas pak të gjithë personazhet më dërguan tek një derë e artë dhe më thanë se kjo derë është rrugëdalja për të dalë nga pusi. Sapo hyra në këtë derë u gjenda afër pusit. Me nxitim po vrapoja që t’i kërkoj fëmijët e qytetit tim. Më në fund i gjeta duke luajtur në një lagje dhe u tregova historinë time, por ata nuk më besuan dhe menduan se ishte një përallë e trilluar nga unë. Pasi isha i mërzitur se fëmijët nuk më besuan, mendova që të luftoj ballë për ballë me Dragoin vetëm që t’i shpëtoj miqtë e mi. E dija se këtu afër qëndronte një plak i mençur dhe vendosa që të shkoj dhe t’a pyes se ku jeton Dragoi. Ai më tregoi se Dragoi jeton në një shpellë afër qytetit. Pa frikë, unë shkova tek shpella e Dragoit dhe kur ai më pa u tërbua dhe nisi rrugën për t’i vrarë miqtë e mi. Pasi ishte shumë i tërbuar, ai po sulmonte gjithë botën me fuqinë e tij të madhe. Fëmijët e panë Dragoin të frikësuar dhe në atë moment më besuan, por tani ishte shumë vonë pasi miqtë e mi tashmë ishin pa ndjenja. Dëshiroja shumë që t’i shëroj dhe plaku i mençur më tha: - Shërimi i vetëm për ta është “Lulja e jetës” e cila gjendet në majën e malit më të lartë të këtij vendi. Para se të nisesha, mendova se do të më duheshin ca mjete dhe mora një kavonoz nga Whinnie Pooh, hijen e Piter Panit, ca flokë nga Rapunzeli, një nga xhuxhat e Borëbardhës dhe gjilpërën e doktorit “Of më dhemb”. U nisa për t’a gjetur atë lule dhe befas, përpara më doli një ari i madh dhe i frikshëm, i cili deshi të më hajë, por unë në shpërblim që të mos më hajë, i dhash një kavonoz me mjaltë dhe vazhdova rrugën. Pas pak, pashë një ujk të tërbuar i cili po me vështronte çuditshëm dhe unë i‘a bëra gjilpërën e „Of më dhemb“ që të shërohej dhe vazhdova të kërkoja lulen. Nuk kaloi shumë kohë dhe përpara meje, qëndronte një plak, i cili më tha: - Nëse mund të ma gjesh burrin më të vogël në botë dhe hija jote të lëviz, kurse ti jo, atëherë do të të lë që të kalosh. Si burrin më të vogël në botë, ia dhash xhuxhin e Borëbardhës dhe hija e Piter Panit më ndihmoi që unë të mos lëviz e ajo po. Kështu që plaku e kapi hijen e Piter Panit dhe më lejoi që të kaloj. Në atë çast pashë një kullë dhe aty lart gjendej “Lulja e jetës”. Po mendoja se si t’a marr dhe mu kujtuan flokët që më kishte dhënë Rapunzeli. I hodha ato sipër kullës dhe u ngjita sipër. E mora lulen dhe me nxitim po vrapoja për tek miqtë e mi, pak i gëzuar dhe pak i trishtuar. Unë i shërova shokët e mi duke u dhënë nga një petale secilit. Ata i hapën sytë dhe unë u gëzova jashtë mase, por i trishtuar u tregova se kisha humbur hijen e Piter Panit, 28


Моето патување во Фантазија

xhuxhin, gjilpërën e doktorit, ca flokë nga Rapuzeli dhe kavanozin. Ata u trishtuan pak por, gjithsesi, më shpallën hero pasi ua shpëtova jetën. Që nga ajo ditë të gjithë fëmijët filluan të lexojnë dhe të mësojnë, kurse sa i përket Dragoit, ai u bë shkrumb e hi. Kur pashë afër pusit, përtokë gjendej ora ime e cila u bë shkak që shpëtova shokët e mi. Ledion Karpuzi, klasa IV-1 SH.F.K „Said Najdeni“, Dibra

29


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Играјќи во близина на еден бунар, ми падна часовникот во него. Се обидував многу пати да го земам, но не успеав. Немав друг избор освен да скокнам внатре во бунарот. Што да видам! Таму се најдов во една ливада полна со цвеќиња. Одејќи и гледајќи ја убавината што беше распослана таму, пред мене излезе една мечка со многу тегли мед. Ми изгледаше многу позната и наеднаш се сетив дека ја знам од книгата „Вини Пу“. Таа, зачудувачки изгледаше тажно, но не сакав да ја прашам зошто. Барав излез од бунарот и одеднаш пред мене се појави едно момче облечено во зелена облека кое се обидуваше да ја фати својата сенка што му избегала. Го прашав како му е името, но тој воопшто не ми одговори бидејќи беше премногу зафатен. Ова момче конечно имаше сфатено дека е ликот „Петар Пан“. И тој изгледаше тажно, но дури и него не го прашав зошто. Не помина многу време, здогледав една девојка со црна кратка коса која береше цвеќиња заедно со седум мали џуџиња. Иако береше цвеќиња, сепак, и таа беше тажна. Штом ја видов, веднаш сфатив дека тоа беа Снежана и нејзините седум џуџиња. Како и сите останати, не ја прашав што ја мачи и продолжив да го барам изгубениот часовник. Бев восхитен од убавината на овој град, кога видов еден човек во бела облека и со игла во раката, кој стоеше пред мене. Сфатив дека е доктор, но не обичен доктор, тој, всушност, беше докторот Офболи од една друга прочитана книга. И тој изгледаше тажно, но и натаму продолжив да го барам мојот часовник без да го прашам зошто е тажен. Се прашував себеси зошто сите овие ликови беа тажни и бев многу љубопитен да дознаам што ги мачи. Решив да одам и да ги прашам зошто се тажни. Тие ми рекоа дека еден злобен и голем змеј сака да ги уништи сите овие ликови бидејќи децата во светот почнале да стануваат мрзливи и не читаат книги. Ги прашав ликовите како може да им помогнам и да ги спасам од змејот, а тие ми одговорија: „Најпрвин, треба да излезеш од ова место и да ги предупредиш децата во твојата земја дека треба да читаат книги и да им кажеш што ќе им се случи ако не читаат.“ 30


Моето патување во Фантазија

Се согласив да им помогнам. Потоа сите овие ликови ме однесоа до една златна врата и ми рекоа дека оваа врата е, всушност, излезот од бунарот. Штом поминав низ оваа врата, се најдов покрај бунарот. Со трчање ги барав децата од мојот град. Конечно ги најдов како играат во една населба при што им ја раскажав мојата приказна, но тие не ми веруваа, мислејќи дека е тоа само моја измислена приказна. Бидејќи се натажив оти децата не ми веруваат, помислив дека ќе треба да се борам лице в лице со змејот само за да ги спасам моите пријатели. Знаев дека во близина има еден мудар старец и решив да одам кај него и да го прашам каде живее змејот. Тој ми кажа дека змејот живее во една пештера во близина на градот. Без страв, отидов во пештерата на змејот и кога тој ме виде, збесна и тргна да ги убие моите пријатели. Бидејќи беше многу бесен, го нападна целиот свет со неговата голема моќ. Исплашените деца го видоа змејот и во тој миг ми поверуваа, но сега беше премногу доцна бидејќи моите пријатели сега беа без чувства. Многу сакав да ги излечам, но мудриот старец ми рече: „Единствен лек за нив е Цветот на животот, кој се наоѓа на врвот на највисоката планина на оваа земја.“ Пред да си заминам, помислив дека ќе ми треба некаква опрема и си зедов една тегла од Вини Пу, потоа сенката на Петар Пан, неколку влакна од косата на Рапунзел, едно од џуџињата на Снежана и иглата на докторот Офболи. Тргнав да го најдам тој цвет и ненадејно пред мене излезе една голема, застрашувачка мечка која сакаше да ме изеде, но јас како награда за да не ме изеде ѝ ја дадов теглата со мед и си продолжив по патот. По некое време видов еден бесен волк кој чудно ме гледаше. Нему му ја дадов иглата на докторот Офболи за да се излекува и пак си продолжив по патот да го барам цветот. Не помина многу време и пред мене застана еден стар човек, кој ми рече: „Ако можеш да ми го најдеш најмалиот човек на светот, како и да направиш твојата сенка да се движи, а ти не, тогаш ќе те пуштам да поминеш.“ Му го дадов џуџето на Снежана – како најмал човек на светот додека, пак, сен­ка­та на Петар Пан ми помогна јас да не се движам, а сенката да се движи. Така, старецот ја фати сенката на Петар Пан и ми дозволи да поминам. Во тој момент видов една кула, а таму горе беше Цветот на животот. Размислував како да го земам, при што се сетив на влакната од косата што ми ги даде Рапунзел. Ги фрлив врз кулата и се качив горе. Го зедов цветот и набрзина се стрчав кон моите пријатели, истовремено и малку весел и малку тажен. 31


Збирка на раскази и песни

Ги излекував моите пријатели со тоа што на секој од нив им дадов по еден лист од цветот. Тие ги отворија очите и бев пресреќен, но и тажен бидејќи ја изгубив сенката на Петар Пан, џуџето, иглата на докторот, неколкуте влакна од косата на Рапунзел и теглата. Тие беа малку тажни, но, сепак, ме прогласија за херој бидејќи ги спасив нивните животи. Од тој ден, сите деца почнаа да читаат и да учат, додека, пак, што се однесува до змејот, тој стана прав и пепел. Одеднаш, во близина на бунарот, долу на земјата го забележав мојот часовник, кој беше причината поради која ги спасив моите пријатели. Ледион Карпузи, IV-1 одд. ОУ „Саид Најдени“, Дебар

32


Моето патување во Фантазија

МИСИЈА Еден убав летен, сончев ден летавме заедно јас и мојот другар СУПЕРМЕН. Имавме мисија чудна да ја спасиме ФАНТАЗИЈА царството на бајките, детски кралеви и самовили, повикајте ги приказните од татковците и мајките... Во Фантазија не останал никој буден, сите паднале во сон длабок, чуден. Ајде, ајде дечиња, повикувам на цел глас, прочитајте по една сказна славна ФАНТАЗИЈА пак да биде главна. Марко Ивчев, III-г одд. ООУ „Гоце Делчев“, Прилеп

33


Збирка на раскази и песни

СУПЕР ХЕРОЈ На ледина беше чисто и жубореше поточе бистро, одеднаш се слушна вик од некој ѕверски крик. Огнени јазици низ селото се плазат од новиот гостин треба луѓето да се пазат, се појави змејот со ококорени очи на сите почна здивот да им се кочи. Херојот стигна во таа голема врева да ја спаси зелената трева, во таа викотница гласна Стефан се сети на идеја јасна. Со своите супермоќи создаде мраз кој нема да се стопи, го замрзна змејот, спаси глава од народот дочека невидена слава. Никола Василески, II-1 одд. ОУ „Кочо Рацин“, Охрид

34


Моето патување во Фантазија

СУПЕР ДЕВОЈКА Во земјата Фантазија постои една фантастична супердевојка со супермоќ што ја користи за правење добри дела. Еве како поминал еден нејзин ден: Утрото кога тргнала на училиште, забележала изнемоштена стара баба. Супердевојката ѝ ја подала раката и заедно ја преминале улицата. – Ти благодарам супердевојче, сите деца треба да се однесуваат вака! – рекла старата бабичка. По враќањето од училиштето, паднатото пиленце од гнездото го вратила на дрвото. А потоа полетала високо, да ги растера облаците за да може сонцето да ги разигра своите сончеви раце и да ги погали децата. На крај, од небото, забележала брод кој бавно плови по морето. Замавнала со рацете, го разбранувала морето и го забрзала пловењето на бродот. Ќе признаете, денот на фантастичната супердевојка бил целосно исполнет и тоа со добри дела. Софиа Виданоска, II-1 одд. ООУ „Блаже Конески“, Прилеп

35


Збирка на раскази и песни

НЕОБИЧНО ПАТУВАЊЕ Сакам да ви раскажам за едно мое патување, необично,чудно, но, многу убаво доживување. Патував на крилјата на многу птици разни, интересни нешта видов, како во детските сказни. Видов вулкан голем, од кој чоколадна лава тече, и мравка толку силна, цел еден воз што влече. Зајак со златна круна, на престол како крал што седи, а крокодилот страшен до него, на вретено волна преди. И дрвја со бонбони видов, една шума цела, а децата таму одат, во училишта од карамела. Ако ме прашате деца вие, до овие места од кај се оди, затворете ги очите сега, фантазијата таму нека ве води. Барбара Гиноска, III-A одд. ООУ „Гоце Делчев“, Прилеп

36


Моето патување во Фантазија

ЧИТАЈ, ДЕТЕ, КНИГА Читај, читај, мило дете дружи ги хероите твои. И книгата може да е твој најдобар другар, да патуваш со неа низ целот свет. Скриени во заборав често сме ние, јунаците ваши верни. Демне страшниот НИШТО и во неповрат нè води вешто. Јас пропатував низ многу книги, но хероите во опасност се веќе па за помош молат сега. Ајде да сториме НЕШТО и да го уништиме НИШТО. Затоа, ајде, мило другарче да читаме и да ги спасиме Вини Пу, Доктор Офболи, Петар Пан и другите херои, да царува царството детско шарено во многу, многу бои. Слободан Богданоски, III-2 одд. ООУ „Блаже Конески“, Велес

37


Збирка на раскази и песни

ЧУДЕСНО ПАТУВАЊЕ Патувавме со авион, јас, мама, тато и сестра ми. Седевме врзани со појасите. А јас и сестра ми посакавме да прошетаме низ авионот. Тоа беше добра причина и за авантура. Не знам како се случи, но пред нас се појави една самовила. Беше насмеана. Таа нè фати за рака и нè одведе до една врата и ја отвори. Одеднаш трите полетавме во небото. Минувавме низ облаците. Не можев да дишам од возбуда и од силниот ветар што дуваше. Но ѝ се препуштив на авантурата. Подолу летавме заедно со птиците и со пеперугите. Имаше и други чудни инсекти кои нè пресретнуваа при летањето. Потоа летавме покрај бучни водопади, џиновски дрвја, над огромни океани. Колку беше убаво! Одеднаш почна да грми. Се исплашивме од молњите кои минуваа низ нас и од страв ја испуштив раката на самовилата. Сестра ми го стори истото. Лебдевме кон земјата. Паѓавме дооолго и најпосле нè пречека мека постела на тревата. Тогаш се сепнав и се најдов падната од креветот. Но, ништо не ме болеше. Можеби самовилата ми помогнала да не се повредам? Софија Шарламанова, II-1 одд. OOУ „Никола Вапцаров“, Струмица

38


Моето патување во Фантазија

МАЛАТА ЗЕБРА Една мала зебра трча и се крие, кој ли ќе ја теши знаете ли вие? Една мала зебра плаче и се срами, затоа што има шарени пижами. Мајка ѝ ја теши: – Ај, не плачи, чедо, цела наша рода во најнова е мода! Бојана Митоска, II-1 oдд. ООУ „Кочо Рацин“, Охрид

39


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ Штом сонцето ќе зајде и Месечко ќе го замени сега, затвори очи и на пат со мене, ајде, да видиме каде мислата ни бега. Зад мориња и планини триста, зад реки и езера бистри, постои земја, чудесна и чиста, таму сите деца се браќа и сестри. Во реките бучни мед и млеко тече, во планините место снег сладолед се влече, патиштата од чоколади се црни и бели, а бонбони и слатки има купови цели. Фантазија се вика таа земја мила, без пасош се оди и повратна карта, патуваш како со волшебни крилја и сестра ми еднаш – во таа земја била! Флора Петровска, IV-в одд. ООУ „Гоце Делчев“, н. Илинден, Скопје

40


Моето патување во Фантазија

ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Патував на една планета. Полна со чуда беше сета. По земјата птиците шетаат, а животните во воздух летаат. Еден слон во разни бои леташе со ушите свои, а една мечка само од три лета, ја видов со падобран слета. Штркот и патката си пееја песна, заедно беа во една кола „бесна“, а врапчето, иако мало и ситно, да вози автобус му беше битно. Песнава ќе беше убава бајка, ако не ме разбудеше мојата мајка. Уште колку ли чуда ќе видев, денес в училиште јас да не бидев? Христијан Танески, II-3 одд. ООУ „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

41


Збирка на раскази и песни

ÇLIRIMI I SHKRONJAVE TË ROBËRUARA Alfa dhe Beta ishin dy vajza të vogla, të cilat kishin një fuqi të mbinatyrshme në dallim prej vajzave tjera. Ato ishin të vetmet që dinin shkrim dhe lexim në shtatë mbretëritë e Globit. Alfa ishte një brune me flokë kaçurrele, me sy të zinj si dy kokrra ulliri, ndërsa Beta kishte flokë të arta të drejta dhe sytë e kaltër si qielli. Ato kishin dëgjuar se një Dragua i zi i quajtur Asgjë, i kishte burgosur shkronjat e kristalta dhe i tërë qyteti kishte mbetur në errësirë dhe injorancë. Prandaj Alfa dhe Beta vendosën të shkonin tek qyteti i robëruar, që t’i shpëtonin shkronjat e kristalta. Ato nuk e dinin çfarë rreziku i priste atje, por prapë kishin vendosur që t’i shpëtonin shkronjat. Çdo hap që bënin në drejtim të qytetit, rreziku i tyre shtohej gjithnjë e më shumë. Rrugës ndaluan të pushonin nën hijen e një druri të madh. Një njeri i moshuar u afrua afër tyre dhe i pyeti vajzat se për ku ishin nisur? Të dyja vajzat njëzëri iu përgjigjën – Jemi nisur për t’i çliruar shkronjat e kristalta, që të përhapet shkrimi dhe leximi në shtatë mbretëritë e Globit. Kur dëgjoi plaku këto fjalë, iu mbushën sytë me lotë. Ai dikur kishte qenë mësues dhe i kishte mësuar fëmijët e shtatë mbretërive të Globit shkrim e lexim, por që nga dita që Dragoi Asgjë i kishte mbyllur shkronjat e kristalta në dry, gjithë mësuesit ishin mallkuar dhe verbëruar. Mësuesi u tregoi vajzave se në kështjellën e Dragoit Asgjë, ka një derë të madhe të hekurt, e cila mund të hapet vetëm duke lexuar fjalinë sipër derës. Pra, ajo fjali është çelësi. Por për shkak se askush nuk din shkrim e lexim dhe për shkak se mësuesit janë verbëruar nga mallkimi i Dragoit, deri tani askush nuk ka mundur ta hapë derën e hekurt, ku mbahen të mbyllura shkronjat e kristalta. Mësuesi gjithashtu u tregoi se koha më e mirë për ta hapur derën është mëngjesi, sepse gjatë tërë natës Dragoi e ruan kështjellën, ndërsa në mëngjes e merr gjumi, por asnjëherë nuk i mbyll të dy sytë. Gjithmonë me njërin sy ruan portën e kështjellës. Alfa dhe Beta udhëtuan tërë natën duke u fshehur nën drunjë e barishte. Në mëngjes e panë portën e madhe të hekurt. Dragoi qëndronte në majë të kështjellës dhe mbante syrin e djathtë të hapur, ndërsa me syrin e majtë flinte gjumë. Vajzat ecën nga ana e majtë dhe u afruan te dera e hekurt. Atje sipër ishte çelësi - fjalia që e hapte derën, ku shkruante “Dituria është dritë, ndërsa mosdija është errësirë”. 42


Моето патување во Фантазија

Sapo lexuan fjalinë sipër derës, të gjitha shkronjat e kristalta dolën jashtë kështjellës e cila u shemb menjëherë, ndërsa Dragoi Asgjë, ra nën gërmadhat e kështjellës dhe nuk u gjet asnjëherë. Dea Vojnika, klasa II-3 SH.F.K “25 Maji” Hasanbeg, Shkup

43


Збирка на раскази и песни

ОСЛОБОДУВАЊЕ НА ЗАРОБЕНИТЕ БУКВИ Алфа и Бета беа две мали девојчиња коишто имаа натприродна моќ во споредба со другите девојчиња. Тие беа единствените кои знаеја да пишуваат и читаат во седумте кралства на Земјата. Алфа беше бринета со кадрава коса, со црни очи како две маслинки, додека Бета имаше златна права коса и сини очи како небо. Тие слушнале дека Црниот Змеј наречен „Ништо“ ги заробил кристалните букви и целиот град останал во темнина и незнаење. Затоа, Алфа и Бета решиле да одат во заробениот град за да ги спасат кристалните букви. Тие не знаеја каква опасност ги чека таму, но сепак решија одлучно да ги спасат буквите. Со секој чекор што го правеа одејќи кон градот сè повеќе и повеќе се зго­ лемуваше опасноста. Така, одејќи застанаа да се одморат под сенката на едно големо дрво. Еден постар човек им пристапи и ги запраша девојките каде одат? И двете девојчиња едногласно одговорија: „Тргнавме да ги ослободиме крис­ талните букви, со цел да се шири пишувањето и читањето во седумте кралства на Светот“. Кога старецот ги слушна овие зборови, очите му се наполнија со солзи. Тој некогаш бил учител и ги учел децата од седумте кралства на светот да пишуваат и читаат, но од денот кога Змејот наречен „Ништо“ ги заклучил кристалните букви со катанец, сите учители биле проколнати и ослепени. Учителот им кажа на девојчињата дека во замокот на Змејот наречен „Ништо“ има една голема железна врата, која може да се отвори само со читање на реченицата над вратата. Значи, таа реченица е клучот. Но, бидејќи никој не знае да пишува и да чита, и бидејќи учителите се ослепени од проклетството на Змејот, досега никој не успеал да ја отвори железната врата каде што се затворени кристалните букви. Учителот, исто така, им кажа дека најдобро време да се отвори вратата е наутро бидејќи цела ноќ Змејот го чува замокот, додека наутро заспива, но никогаш не ги затвора двете очи. Секогаш со едното око ја чува портата на замокот. Алфа и Бета патуваа цела ноќ криејќи се зад дрвјата и високата трева. Изутрината ја здогледаа големата железна врата. Змејот стоеше на врвот на замокот и го држеше десното око отворено, додека со левото око спиеше. Девојчињата одеа од левата страна доближувајќи се до железната врата. Таму горе над вратата беше клучот - реченицата што ја отвора вратата, каде што пишуваше: „Мудроста е светлина, додека незнаењето е темнина“. 44


Моето патување во Фантазија

Штом ја прочитаа реченицата над вратата, сите кристални букви излегоа над­ вор од замокот, кој веднаш се урна, додека Змејот наречен „Ништо“, падна под урнатините на замокот и никогаш не го пронајдоа. Деа Војника, II-3 одд. О.У. „25 Мај“, Ченто, Скопје

45


Збирка на раскази и песни

ЧУДЕН НАСТАН Во земјата Фантазија, страшен глас допре, змејот гладен иде, сака сè да лапне! Се стресоа сите деца, и тие што учат и тие што не учат, во паника бегаат, срца им се стегаат. Сè одеднаш змејот лапна зашто беше многу гладен, останаа уште децата и само еден буквар страден. Децата ги научија буквите, секој ден в училиште итаат, така ги засакаа книгите и многу, многу читаат. Софија Димовска, ООУ „Ацо Шопов“, Бутел, Скопје

46


Моето патување во Фантазија

ВОЛШЕБНАТА ГРАДИНА Краставички зелени, како војници наредени, маршираат без да шушнат и во мојата чинија ќе се мушнат. Морковот се врти за да слушне како во соковникот да се мушне, со цвеклото сака да се дружи, најсладок сок да се служи. Сите во зеленчуковата градина за вкусната салата зборуваат, волшебна градина имам јас тоа се гледа и од мојот стас! Сара Зафироска, II-2 одд ООУ „Св. Кирил и Методиј“, Кочани

47


Збирка на раскази и песни

МОИТЕ ДРУГАРЧИЊА – ЖИВОТИНЧИЊА Вчера јас запознав штрк, зајче, маче, еж и крт, запознав и желка мала, како си ја бара својата мама. Ѝ помогнав да ја најде уште пред сонце да зајде. Ја баравме лево-десно и ја најдовме многу лесно. Се криеше зад една клупа, ја откривме со „очна лупа“. Забава имавме, танцувавме и на крај сите се збогувавме. Ми требаат моите другарчиња, милите животинчиња. Сигурно пак ќе се видиме, ако некои се скарале, ќе ги смириме. Ивана Георгиевска, ООУ „Сандо Масев“, Струмица

48


Моето патување во Фантазија

ДЕТСКИ СОН Кога Месечко златен на небото почна да плови, си затворив очи и сладок сон си сонив. Во мојот сон има многу гости ако некој не спомнам, молам, нека ми прости. Ана, Елза, Снежана, Златокоса... Сите се тука, срцево мое возбудено чука. Детски џагор и смеа насекаде се слуша, а патем има и слатки за секоја душа. Од мојот убав сон, мајка ми ме буди, зошто сум толку среќна почна да се чуди!? Стефанија Трајчевска, II-2 одд. ООУ „Јохан Хајнрих Песталоци“, Скопје

49


Збирка на раскази и песни

МОЈАТА ЖЕЛБА Со мојата детска глава везден нешто си мислам, како јунаците силни, да станат кротки и милни. Зоки Поки, Доктор Офболи јунаци славни се наши, ако читате книги – тие ќе станат и ваши. Затоа деца мили, со нив за да се дружите, читајте многу книги и радост ќе си пружите. Љубе Лазов, III-2 одд. ООУ „Блаже Конески“, Велес

50


Моето патување во Фантазија

НЕ СИ ФЕР ВО ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Го знаете ли Не Си Фер? Е, па, ако не го знаете, сега ќе ви кажам. Не Си Фер е едно чудовиште со смешен лик, облечено во искинати алишта и во розови влечки, а на главата наместо коса има краци од октопод. Неговата моќ е да ги тера луѓето постојано да викаат „не си фер“. Често доаѓа кај нас дома и нè потсилува со мојот помал брат да се караме. За еден ден, а можеби два или три, ова чудно суштество доби идеја да ги скара царевите од сиот свет за да ги испратат своите војски и да го победат Големиот црн змеј Ништо. Тој страшен змеј не сакаше децата да читаат! Сега ќе дознаете како змејот Не Си Фер се обиде да ги скара царевите... Царот на Германија требало да ѝ дојде на гости на кралицата на Англија. Додека ручале, Не Си Фер скришно во салатата ставил трева. Кога царот на Германија ја пробал салатата, извикал: - Бљак, што е ова?! - Тоа е салата! – му одговорила кралицата. - Ова не е салата, ова е трева! Не си фер! – рекол царот на Германија. - Ти не си фер! – му подвикнала кралицата на Англија. – Ова е претерано, сега ќе видите кога ќе ви ја испратам мојата војска! На сличен начин Не Си Фер направил и другите цареви да се скараат и да ги испратат своите војски во борба. Сакате да знаете како ќе стигнат војските кај змејот Ништо? Е, па, вака... На тој што ја имал мапата каде што требало да се случи Големата војна, Не Си Фер му ја подметнал мапата од дувлото на змејот Ништо. Кога таму стигнале војските од целиот свет, наместо да се борат меѓу себе, сфатиле дека е најважно да го заробат змејот Ништо. Од тој ден, не само што не се случила Големата војна, туку сите деца почнале сè повеќе да читаат книги и сите ликови од приказните и цртаните филмови повторно среќно си живееле. А Не Си Фер? Тој продолжи да си шета ваму-таму-ваму и пред еден час беше кај нас на гости. . . Веда Спасовиќ, II-1 одд. ООУ „Јохан Хајнрих Песталоци“, Скопје 51


Збирка на раскази и песни

ПЛАН ЗА СПАС НА ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Беше обична вечер како и секоја друга. Се подготвував за спиење кога слушнав чудни звуци. Најпрво помислив дека доаѓаат однадвор, но тие стануваа сè погласни и погласни, кога... од полицата со книги почнаа да летаат букви! – Влезе во погрешна книга, Праско! – Што да правам, не можам да се снајдам, не го знам местово! – Престанете, тука сме да побараме помош, а не да се расправаме. Бев многу изненадена и не можев да поверувам. Тоа беа Вини Пу, Праско и Тигарот. – Здраво – реков тивко. – Ти можеш да нè видиш? – зачудено праша Праско. – Да – им одговорив. Што правите тука? – Дојдовме да побараме помош – тажно рече Вини Пу. А потоа продолжи да ми раскажува за нивната земја Фантазија и за опасноста од големиот црн змеј НИШТО, кој ги заробил јунаците од бајките и приказните на земјата Фантазија. Змејот бил многу силен, а како што се намалувал бројот на читатели на книги, неговата сила сè повеќе и повеќе растела. – Ни треба твојата помош. Од тебе, од сите деца и од оние што се чувствуваат како деца и можат да сонуваат – рече Пу. – Мораш да ни помогнеш, мораш! – мрмореше Праско. – Целиот свет е направен од надеж, доверба и малку волшебна прашина, паметиш како вели Петар Пан? Ние носиме од волшебната прашина на Ѕвончица, но ни треба вашата помош за останатото. Знаев дека морам, ама како? Не сум доволно силна да го победам змејот, но... нели Херкулес вели дека вистинскиот херој не се мери со големината на неговата сила, туку со силата на неговото срце? – Ќе ви помогнам! – реков посигурно. Веќе имам нешто на ум! – Ти благодариме од име на земјата Фантазија. Ете гледаш, похрабара си отколку што веруваш дека си, посилна си отколку што изгледаш и попаметна отколку што мислиш. Сега мора да одиме. Нема да ти кажеме збогум, бидејќи збогум значи заминување, а заминувањето значи заборавање. До следното видување, со сите вас! 52


Моето патување во Фантазија

И исчезнаа. Ете, така се случи. Можеби има уште некој што не верува, ама добро. Затоа што не можеш нешто да видиш, не значи дека не можеш да веруваш во тоа. Бајките може да станат реалност, само мора да направиме да се случат. Сè зависи од нас! Јас, ете, ќе побарам Дедо Мраз оваа година да му подари книга на секое дете. А наредната, да му ја исполни желбата само ако книгата е прочитана. А сите вас ве молам: да читаме и да ја спасиме Фантазија! Книгите се забава и слобода, не заробеништво. Може да ве однесат некаде каде што никогаш не сте биле, да откриете нови светови, може да ја вкусите љубовта, храброста, пријателството. Тие се нашата безбедна зона на информации, наше засолниште и простор кој сами одлучуваме и замислуваме како ќе изгледа. А во нив откриваме и каков сакаме да биде светот во кој живееме. Јас сакам да е шарен, убав и сладок како тој што Зоки Поки ѝ ги купува на Лидија. А вие? П.С. А, да... од догодина, којзнае, можеби и змејот ќе почне да чита?! Ана Манчева, IV-2 одд. ООУ „Јохан Хајнрих Песталоци”, Скопје

53


Збирка на раскази и песни

ЧУДНА ВОЈНА Во еден чуден универзум, постои една планета по име Динчи. На таа планета, земјата е поделена и во неа живеат два вида животни: мачки и кучиња. Тие се непријатели. Секоја година, кучињата војуваат со мачките, за да бидат тие единствениот вид животно на Динчи. Нивните капетани се: мачорот Мечо и кучето Вирни. Ќе победат тие што ќе имаат прочитано повеќе книги. Денес е денот за војната. Сите се подготвени, облечени за борба, со книги и тетратки. Мачорот Мечо кажа неколку реченици: – Сега, мачори мои, знаете зошто сте тука. За да ги спасите нашите браќа и сестри! За да бидеме слободни, засекогаш! Сега, да земеме положба и да почнеме со читање. Сите се наместија во своите борбени положби, читаа за Петар Пан и за неговите доживувања, за летачката мисија на Аладин... Во тој момент, пристигнаа и кучињата. Започна необична војна, војна во читање. Се прелистуваа страници. Кучето Вирни изгледаше многу страшно, со своите големи, страшни, остри заби ги надгледуваше своите читатели. Стотици мачори и кучиња беа собрани на едно место. Целата планета изгледаше како една голема читална. Секој што ќе прочиташе книга трчаше да земе друга. Настана вистинска борба при земањето на книги од полиците. Мечо се изненади и им викна на своите мачори да се поттргнат настрана за да не ги удри некоја дебела книга по глава. Кучето Вирни ја надгледуваше својата воена единица. Постарите кучиња мака мачеа со своите очила. Ги подместуваа и читаа со голема брзина. Мачорите се поитри отколку кучињата, а исто така и повешти од нив. Еден мачор тајно земаше книги од задната страна на најдолната полица, а едно мало маче, кое никој не го забележуваше, трчаше и прашуваше на кого му е потребна нова книга за читање. Во тој необичен натпревар, мачорот Мечо напиша писмо за неговото семејство. На тоа писмо пишуваше: „Драго мое семејство, да знаете дека јас вас многу ве сакам и ќе ве сакам до бескрај. Вашиот сопруг и татко, Мачорот Мечо“. Отткако Мечо го напиша писмото, му потекоа солзи. Одеднаш се слушна: Победааааа!!! Кучињата трчаа на сите страни. Судијата Аладин ги преброја прочитаните книги и ги прогласи кучињата за победници. Радоста беше голема. Сите се радуваа, се прегрнуваа, плачеа од радост. Победата значеше дека кучињата ќе управуваат со планетата, а мачките ќе мораат секојдневно да читаат книги и да ги прераскажуваат на малите мачиња и кутриња. Во иднина сите ќе живеат во мир, слога, дружба. Иако мачките изгубија, нивниот 54


Моето патување во Фантазија

капетан, мачорот Мечо, ги пофали за упорноста, за пожртвуваноста, за несебична­ та помош во размената на книги. Дојде моментот кога победниците требаше да ја добијат заслужената награда. Честа да ја додели наградата му припадна на Петар Пан. Наградата беше еден голем пехар, од двете страни со книга, наместо рачки. Кучето Вирни се подготви за примање на наградата. Насмевка го красеше неговото лице. Се слушаа аплаузи од сите страни. Најрадосни беа малите кутриња. Петар Пан го предаде пехарот. Капетан Вирни се заблагодари и вети дека како водач на планетата Динчи ќе се потруди сите жители, без разлика дали се кучиња или мачки, да живеат во слога, да минуваат денови во дружба со книгите и секоја седмица ќе се прогласува најдобар читател на планетата. И така, заврши жестоката борба помеѓу кучињата и мачките. Сега, капетанот Вирни е запишан во книгата на јунаци. Таа книга е сместена во музејот на историјата на планета Динчи. Ана Крстевска, IV-г одд. ООУ „ Гоце Делчев“, н. Илинден, Скопјe

55


Збирка на раскази и песни

МОЈАТА АВАНТУРА ВО ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Си седев мирно и си читав книга во својата соба. Наеднаш ме опкружи огромна светлина. Беше толку светло што си помислив дека ќе ослепам. Најпосле се најдов во некаква земја. Сè беше убаво, мирно и светло. Околу мене стоеја неколку луѓе, еден лав, една самовила и три деца. – Каде сум? – извикнав. – Ти си во земјата Фантазија! Јас се викам Дороти. Јас сум од „Вошебникот од Оз“. Од која книга си ти?“ – Ах, сигурно е некоја нова што Михаела ја прочитала! – извикна Петар Пан. – Книга? Ох не разбирате, јас СУМ Михаела! – Аф, иф! Ава е во право! Како тогаш си се нашла тука?! – рече доктор Офболи, кој го разбира животинскиот јазик. – Не знам – реков. – Па, добро што си тука бидејќи имаме проблем! – рече Лавот, добар пријател на Дороти. – Што е проблемот? – прашав. Наеднаш се стресе земјата, се стемни небото полно со грмежи и сите луѓе и суштества излегоа од своите домови. – Снежана, што се случува? – праша Дороти кога виде дека таа трча накај нив. – Тие се тука!!! – рече Снежана. – Доаѓаат по Петар Пан! – Кој доаѓа по Петар Пан? – многу бев збунета. – Види Михаела – рече доктор Офболи – има еден црн змеј по име Ништо. Тој ја собира лошата моќ од сите лоши ликови од книгите што си ги прочитала и од нив добива сила. Тој секој ден грабнува по еден добар лик од некоја книга. На ред е книгата Петар Пан. Прво ја грабна Венди, па Џон, па Мајкл, а сега оди по Петар Пан. Кога ќе ги грабне сите ликови од книгата Петар Пан, ти сосема ќе ја заборавиш книгата. Дури ќе ти исчезне од полицата. – Па што можам јас да направам? – прашав. – Не знаеме... Можеби да пробаш... – Чекајте, имам идеја! Дали имате лист и молив? – реков. – Ќе ми бидат потребни за да го победиме змејот. Петар Пан, ти ќе бидеш мамката! 56


Моето патување во Фантазија

– Што? Зошто јас??? – праша Петар Пан. – Зашто тој е дојден по тебе! – Михаела, како ќе го победиме?! Тој е посилен од нас. – Со мојата фантазија! – им реков. Кога дојде змејот, почнав да пишувам. Напишав: „Тогаш Петар Пан се претвори во вода и се излизга од рацете на змејот Ништо“. И вистина! Тоа се случи! Потоа напишав: „Змејот Ништо се претвори во глувче!“ И навистина Ништо од огромен змеј се претвори во малечко глувче. На крајот напишав: „Сега змејот Ништо ќе ги донесе сите пријатели на Петар Пан што ги земал“. Еден по еден, се појавуваа пријателите кои беа земени од змејот Ништо. За крај напишав: „Змејот сега ќе се претвори во книга во која пишува за сите жители од земјата Фантазија!“ Како што може да се претпостави, тоа се случи. Се збогував со сите жители и за подарок ми ја дадоа книгата која ја нарековме „Фантазијата и светот на книгите“. Навистина беше многу интересна и за еден ден ја прочитав во својата соба.. Утредента се фалев во училиште со книгата во која, патем, бев спомната дури и јас. Михаела Анастасовска, IV-в одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

57


Збирка на раскази и песни

ВО СВЕТОТ НА ФАНТАЗИЈАТА Животот е море од желби, а бродот плови кон нови случувања, гради интересни моменти, но и буди фантазија во секој од нас. Сакам да живеам во соништа, да чекорам безгрижно, да сонувам во реалноста и со отворени очи... Мечтите и фантазиите го одржуваат секое живо суштество во живот, го полнат со позитивна енергија и го прават среќен. Токму таква среќа ми се случи и мене. За миг, со моите мисли отидов некаде далеку. Почнав да летам со крилјата на фантазијата и стигнав до едно место каде што постоеја луѓе од кои извира добрина, насмевка и среќа. Застанав и долго размислував каде да одам. Одеднаш, пред мене се појави едно девојче, кое чинам, беше на возраст колку мене. Изгледаше толку позитивно, насмеано и расположено. Ме гледаше со топол и мил поглед, а потоа изусти неколку зборови. Од нив како да течеше мед и млеко. Го кажа своето име. Се викаше Добра. Живееше во местото Добрилија. Ме покани заедно да прошетаме, да ми раскаже нешто за нивната земја и за луѓето што живеат таму. – Учам во училиштето „Добри Добревски“, кое се наоѓа онаму, на соседната улица. Сакаш да прошетаме малку? – додаде Добра. – Сакам, секако дека сакам – одговорив малку засрамено бидејќи никогаш досега немав сретнато вакво прекрасно суштество. Набрзо ми помина срамот и се ослободив од таквото чувство. Не успеав ни да се претставам. Но, во тој момент не беше ни толку важно. Добра почна да ми раскажува: – Во моето училште сè е од добро, подобро. Учениците се натпреваруваат кој подобро знае да: учи, пишува, црта, пее, игра... Сите ја почитуваат нашата наставничка. Јас зачудено слушав и не можев да им поверувам на своите уши. – Како е тоа можно? – ја прашав Добра. Таа ми одговори: – Многу едноставно. Наставниците се натпреваруваат кој е подобар во својата работа и сето тоа ни го пренесуваат и нам. 58


Моето патување во Фантазија

Нашите семејства, исто така, се натпреваруваат кој ќе ги воспита подобро децата. Благодарение на тоа добро, подобро и најдобро воспитување од дома, ние сме најдобрите ученици во ова училиште. Овде, сè мирисаше на среќа, на убави случувања и таму царуваше љубовта и слогата. И само за миг, моите очи го гледаа светот со поинакви бои. Се прашував дали и во нашето опкружување може вака да се живее. Посакував секој од нас да ја почувствува топлината на домот, да си подадеме рака, да се утешуваме и со искрено срце да се сакаме. Посакав да живееме во свет без неправди. Љубовта и пријателството да извираат кај секој од нас. Посакував засекогаш да останам овде и да го живеам животот добро и без никакви лоши моменти. Со Добра разговаравме уште долго во ноќта. Таа посака да дојде во мојата земја, во моето училиште и во мојот дом. Можеби еден ден и тоа ќе се случи. Ќе дојде и ќе шири добрина и кај нас. Но едно знам, ќе ги пренесам добрите вести од оваа земја, Добрилија. Се вратив! Слетав во мојата соба. Погледнав во синото небото. Блесокот на сонцето го разбуди новото утро, кое, можеби ќе ги разбуди моите нови фантазии. Сакам светот да биде место за позитивни и убави случувања и среќен живот. Теона Анѓеловска, IV-5 одд. ООУ „Лазо Ангеловски“, Аеродром, Скопје

59


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈA Еве ме, со пегаз, патувам јас, за земјата Фантазија да најдам спас. Видов небо со ѕвезди милион принцези со насмевки еден тон. Ги замолив милно и ги прегрнав силно, да ми помогнат мене тие за децата повторно да ја видат убавината во читањето што се крие. Имаше работа дури и во сабота. Читањето и книгите решенија се прави, Орхан, Снежана, Вини Пу пак да оживеат во детските глави. Книжевните дела сега повторно се важни, хероите од нив веќе не се тажни. Фросина Марковска, IV-б одд. ООУ „Кочо Рацин“, Скопје

60


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Едно лето заедно со моите родители бевме на одмор во Охрид. Секој ден одевме на плажа. Се капевме во езерото и си игравме со сестра ми во песокот. Често доаѓаа лебеди на плажата. Секогаш носевме храна за да ги храниме кога ќе ни се доближат. Еден ден сакав да го истражам езерото со кајче. Тато веќе ме имаше научено да веслам. И не беше тешко. Полека се движев покрај брегот на езерото. Водата беше толку бистра што го гледав дното. Во водата имаше многу риби. Сретнав и фамилија вознемирени лебеди. Тие кружеа околу трските. Кога се приближив поблиску до трските, го здогледав грдото пајче како плаче, заплеткано во високите трски. – Помош! Помош! – тажно викаше грдото пајче. Но, зошто грдото пајче бараше помош? Се свртев и што да видам! Еден чичко ги сечеше сите купови трски. Барав начин како да го спасам грдото пајче. Се свртев лево-десно и го видов јажето за спасување. Го фрлив во водата, но јажето никако да достигне. Кога видов дека не достига, скокнав во водата. – Плес! Кога скокнав во водата, не беше пријатно. Таму беше многу длабоко, а и трските многу боцкаа. Дури и се исеков. – Ау! Сфатив дека не можам да му помогнам на кутрото грдо пајче. Јас навистина помислив дека грдото пајче ќе настрада. Чичкото се доближуваше сè поблиску и поблиску до пајчето. Но, во тој миг видов како нешто златножолто се влече по земјата, покрај брегот. И што да видам! Златокоса оди по брегот. Веднаш се сетив... Може да ја прашам Златокоса дали може да ми помогне за да го спасам грдото пајче. – Еј... Златокосааа! Дали може да ми помогнеш да го спасиме грдото пајче? – Дааа, секако! – одговори таа. Златокоса ја заврза косата за моето кајче, а јас отпловив до трските каде што беше грдото пајче. Ги зедов ракавиците и го отплеткав грдото пајче. Го ставив кај мене во кајчето и Златокоса нè повлече со косата до брегот. – Ти благодарам девојче! - ми рече грдото пајче. Дури и фамилијата лебеди ми се заблагодари кога стигнаа до брегот. 61


Збирка на раскази и песни

– Ништо, ништо – реков јас. Тогаш Златокоса даде идеја: – Ајде да го сопреме и чичкото! – Дааа! – викна и мајката лебед. – Еееј, чичкооо! Застани! Не може ти да им го уништуваш живеалиштето на лебедите! – викнав јас. – Како ќе ти биде тебе ако некој ти ја урне куќата? Чичкото ја наведна главата и се замисли. – Навистина сте во право! Јас ќе си одам. И навистина си отиде. Лебедите заедно со грдото пајче среќно си заминаа, Златокоса се врати во замокот, а јас си отидов дома. И, ете, така ми заврши еден авантуристички ден во Охрид. Ивана Поп-Трајкова, II–б одд. ООУ „Владо Тасевски“, Карпош, Скопје

62


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Беше јунска, тивка ноќ, на небото исткаени безброј ѕвезди. Седев сама во мојата соба и полека потонав во сон. Ме разбуди тивок шум и ширум ги отворив очите. Забележав сенка на ѕидот која како да ме повикуваше да се разбудам. Станав од креветот и пред мене одеднаш се појави Аладин. Тој ми кажа дека бега од страшниот голем змеј Ништо кој сака да ја уништи земјата Фантазија и сите јунаци од бајките, приказните и филмовите. Се качивме на волшебниот килим и полетавме во земјата Фантазија. По сто рида, реки и мориња, пристигнавме во Фантазија. Првата слика што се појави пред мене беше сива, темна и уништена природа во која птиците ја загубиле песната, животните звуците, а сите нејзини жители среќата и насмевката. Одзади едно дрво дотрча Снежана, вознемирена и исплашена. – Кое е ова девојче? Зошто си го донел во нашата Фантазија? Таа е една од нашите непријатели! Тие што сакаат да нè уништат!!! – налутено зборуваше. – Јас сум овде за да ви помогнам да се спасите од лошиот змеј! – мило ѝ одговорив. – А како планираш да го сториш тоа? – повторно праша. – Лесно! – одговорив. Треба само да ги повикаш сите жители на Фантазија и сите заедно да застанеме во круг околу големиот змеј. Во еден волшебен миг ќе почнеме да читаме од нашата омилена приказна и така ќе го победиме змејот!!! Снежана со необично нежна песна ги повика сите жители на Фантазија. Се собравме околу змејот Ништо и почнавме да читаме. Од книгите излегуваа моќни зборови кои се здружија и направија џиновски меч. Мечот го прободе страшниот змеј Ништо во срцето и од него излезе целата злоба и лутина. Змејот падна и ја стресе целата Фантазија. Одеднаш од небото почна да врне дожд со капки во боја на виножитото. Тој ја обои Фантазија во најубави бои и ја исполни со најубави чувства. Змејот се разбуди, но овој пат беше добар, љубезен и мил. Направивме голема веселба, сите пеевме и се радувавме бидејќи Фантазија славеше нов роденден. Касно вечерта го замолив змејот да ме врати дома бидејќи ми недостасуваат моите родители. Тој ме качи на своите крилја и летнавме високо на небото. Кога стигнавме над мојата куќа, љубезно ми се заблагодари и ме спушти на балконот. Во тој момент се разбудив и скокнав од креветот. Ги протрив очите и се прашував дали сето тоа беше сон или вистина. Од под креветот видов силна светлина. Погледнав под него и го извлеков мечот со кој ја спасивме Фантазија. На мечот беше напишано: МЕЧОТ НА ЗНАЕЊЕТО Е НАЈМОЌНОТО ОРУЖЈЕ ВО СВЕТОТ!!! Јована Савеска, ООУ „Свети Кирил и Методиј“, Скопје 63


Збирка на раскази и песни

BENIM FANTASTIK SEYAHATIM Bir gece yatmadan önce içimden kendime “bir seyahat yapmak isteseydim nereye giderdim“ sorusunu sordum. İlk önce uzaya, yıldızlara ve hatta güneşin yakınına bile gitmeyi düşündüm. Sonra söze şöyle başlamayı düşündüm: - Kuş olup uçmak, başka diyarlara yelken açmak isterdim. Evet bambaşka farklı bir dünyaya açılmak isterdim. Şimdi önümde bir kapı açılsa ve oradan geçince hiç kimsenin bilmediği, eşsiz bir dünyada yaşamak hayalimdir. Bu dünyanın bir adı da olmalı. Adını “Sonsuz iyilik Dünyası“ koyardım. Adından da anladığınız gibi bu evreni sadece iyilik yönetir. Düşünsenize dünyaya sadece güven, sevgi, paylaşım ve en önemlisi iyilik hüküm sürüyor. Benim için muhteşem bir duygu. Bizim dünyamızda olmayan herşey orada olsun. Bir tiyatro gibi, herkes oynuyor fakat kötülük gibi şeyler rol almıyor. Kurallara tamamıyla uyulan ve saygının bir huy haline gelen, adeta hayallerimi süsleyen bir dünya. En azından kurallara uyulsa. Sessiz, sakin ve huzurlu bir dünya olur. Hergün yeni bir kaza haberiyle açmazsın gözlerinizi. Çiçek kokularıyla süslenmiş bir ortam. Herkez neşeyle ve sevinçle dolaşırmış. Ben birgün kendimi güneş ışıklarıyla doymuş, tam haayallerimdeki gibi bir yerde buldum. Belkide hayalimdeki yerdeydim. Havası her yerden güzeldi. Havayı içime doya doya çektim. Bütün güzellikler oraya toplanmış gibiydi. Çiçek toplamaya çıktım, çünkü çiçekler çok ilgimi çekti. Orası havasıyla, suyuyla, toprağıyla ve tam olarak bütünüyle hayran bırakacak güzellikteydi. Bütün insanlar hediyeleşiyorlardı. Kocaman kütüphaneler içinde çocuklar sevinçle ve merakla kitaplarını okuyordular. Hayvanlara türlü çeşit barınaklar yapılmıştı. Bir yoksul, fakir bile yoktu. Bu duruma çok sevindim. Her yer çocuk parklarıyla doluydu. Çocuk sesleri de geceyi aydınlatıyordu. Benim en sevdiğim şey de engelliler için rampalar ve hayatlarını kolaylaştırabilecek herşey vardı. Hatta engelli diye birşey yoktu, çünkü ayrımcılık yoktu. Bir an gözyaşı diye bişey yok sandım. Çünkü kimsenin yüzünde bir damla bile gözyaşı yoktu. Oraya çabuk alışmıştım. Dışarda dolaşırken rengârenk balonlar ilgimi çekti. O tarafa doğru yöneldim. Sonra tatlı dilli, güler yüzlü yaşlı bir baloncuyla karşılaştım. Ona nerde bulunduğumuzu sorunca “Sonsuz İyilik Dünyası“ yani hayallerimdeki dünyada olduğumu öğrendim. Sevinçten dilim tutuldu, ayaklarım birbirine dolandı ve çok heycanlıydım. O kısıtlı zamanı doya doya geçirmek istedim. Dışarıya çıkıp biraz oyun oynamak istiyordum. Sabah kalktığımda elimi, yüzümü yıkayıp kahvaltımı edince dışarda top oynamaya hazırdım. Fakat bir sorun vardı. Topum yoktu. Peki ya simdi neyle oynayacaktım? Bakkaldan top 64


Моето патување во Фантазија

almayı düşündüm ama bakkalın yerini bilmiyordum. Dışarıya çıkıp etrafa bakındım. Orada iki çocuk top oyunuyordu. İki çocuğun yanına gidip: - Merhaba! Sizinle top oynayabilir miyim? - Tabiki, bizimle top oynayabilirsin. Merhaba ben İpek. - Bende Gamze. Tanıştık ve “haydi oynayalım“ dedik. Onlarla çok iyi arkadaş oldum. O kadar eğlendim ki, akşama kadar oyunlar oynadık. Sonra havanın karardığını görünce evlerimize dağıldık. Bütün gece ertesi gün hangi oyunla oynayacağımızı aklımdan geçirdim. Çünkü arkadaşlarımı çok sevmiştim. Ama bu imkansiz bir şeydi. Yinede o gezegende son anlarımı güzel geçirmeye karar verdim. Benim çok sevdiğim bir patika yolu vardı. Hergün o yolda yeni tanıştığım arkadaşlarımla beraber bisiklet sürerdik. Bugün de öyle oldu. Hatta çeşit çeşit oyunlar oynadık. Artık kendi dünyamı özlemiştim. Maalesef bu dünyada son bisiklet sürüşüm son oyun oynayışım oldu. Tam dünyaya dönmüştük ki gözlerimi açtım ve bunların bir rüya olduğunu anladım. Biliyorum, her güzel şeyin bir sonu olduğunu... Ama bütün bunları rüyada yaşadığım için mutluyum. Gerçekte bunları yaşasaydım kelebek olur uçardım sevinçten, yıldızlar gibi ışıldardım gökyüzünde. Umarım herkez hayalleine ulaşır. Ben hayallerimin gerçekleşeceğine inandım, inanıyorum ve sonsuza dek inanacağım.. Medine İdrizi, IV-5 İstikbal İ.Ö.O Kalkandelen, Tetovo

65


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ФАНТАСТИЧНО ПАТУВАЊЕ Една вечер пред да заспијам се запрашав каде би отишол доколку сакав да патувам. Најпрво помислив да патувам во вселената, до ѕвездите, дури и во близина на сонцето. Потоа си помислив да започнам со расказот на следниот начин: Сакам да бидам птица, да одлетам во други места. Да, сакам да патувам во многу поразличен свет. Посакувам сега пред мене да се отвори една врата и преку неа да поминам и да живеам во еден уникатен свет, непознат за никој. Овој свет треба да има име. Би го нарекол „Свет на бесконечна добрина“. Од самото име се подразбира дека во овој свет владее само добрината. Замислете во светот да владее само довербата, љубовта, споделувањето и најважно од сè, добрината. Ова е прекрасно чувство за мене. Таму да го има сето она што го нема во нашиот свет. Како еден театар, сите играат во него, но лошите работи како злото немаат улога. Еден свет во кој целосно се почитуваат правилата, а почитта е навика, свет кој ги краси моите мечти. Барем да се почитуваат правилата. Тогаш светот би бил тивок и мирен. Да не се будиме секој ден со нова вест за несреќи. Средина украсена со мирис на цвеќе. Сите исполнети со радост и среќа. Јас еден ден се најдов на едно место исполнето со сончеви зраци, токму како од моите мечти. Можеби сум на местото за кое сонувам. Воздухот насекаде беше убав. Земав длабок здив. Како сите убавини да беа собрани во него. Излегов да собирам цвеќиња бидејќи тие ми го одвлекоа вниманието. Бидејќи беше место кое восхитуваше со својот воздух, со својата вода, со својата почва и буквално со сè во него. Сите луѓе си подаруваа подароци. Во големите библиотеки децата ги читаа своите книги со голема желба. За животните беа поставени секакви засолништа. Немаше ниту еден сиромав човек. Тоа многу ме радуваше. Насекаде имаше паркови за деца. Џагорот на децата ја осветлуваше вечерта. Она што најмногу ме направи среќен е што имаше патеки за лица со попреченост и сè друго што им го олеснува животот. Всушност, немаше никој со попреченост бидејќи немаше поделби. За момент помислив дека не постои нешто што се нарекува солза бидејќи кај никого не забележав ниту капка солза. Брзо се навикнав на ова место. Додека шетав надвор вниманието ми го привлекоа разнобојните балони. Тргнав во тој правец. Тогаш сретнав еден слаткоречив, насмеан балонџија. Кога го прашав каде се наоѓаме, ми одговори: „Во светот на бесконечната добрина“, односно дознав дека сум во светот на моите мечти. Занемев од среќа, нозете ми се пресекоа и бев многу 66


Моето патување во Фантазија

возбудена. Сакав на најдобар можен начин да си го поминам времето тука. Сакав да излезам надвор и да си поиграм. Кога се разбудив утрото ги измив рацете и лицето и појадував, а потоа бев подготвена да излезам надвор да си играм со топката. Но, се појави еден проблем. Топката ми ја немаше. Со што ќе си играм сега? Помислив да купам топка од продавница, но не знаев каде се наоѓа. Излегов надвор и погледнав наоколу. Таму две деца си играа со топка. Отидов до нив и им реков: „Здраво! Може ли да си играм со вас?“ „Секако. Можеш да си играш со нас со топката. Здраво, јас сум Ипек.“ „Јас сум Гамзе.“ Се запознавме и си рековме: „Ајде да си играме“. Со нив станав многу добра другарка. Толку ни беше забавно што игравме игри сè до вечерта. Кога забележавме дека се стемнува, се вративме дома. Цела вечер размислував кои игри ќе си ги играме следниот ден бидејќи многу ги засакав моите другарки. Не сакав да си заминам. Сакав да живеам таму. Но, тоа беше невозможно. Сепак, решив последните мигови на таа планета да ги поминам убаво. Имаше една патека која многу ја сакав. На таа патека секој ден возевме велосипед со новите другарчиња што ги запознав. И денес беше исто. Дури игравме и различни игри. Веќе ми недостасуваше мојот свет. За жал, тоа беше моето последно возење на велосипед, последно играње на оваа планета. Токму кога се враќав на земјата, ги отворив очите и сфатив дека сето тоа било само сон. Знам, секое убаво нешто има крај... Но, сепак сум среќна што сите овие работи ги доживеав на сон. Ако истото го доживеев на јаве, како пеперуга ќе полетав од среќа, ќе сјаев на небото како ѕвезда. Се надевам дека секој ќе си ги реализира своите мечти. Јас верував, верувам и засекогаш ќе верувам во остварувањето на моите мечти. Медине Идризи, IV-5 одд. О.У. „Истикбал“, Тетово

67


Збирка на раскази и песни

МОЈАТА АВАНТУРА ВО ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Еден ден, седев во мојата соба не знаејќи што да правам. Ми беше здодевно, па решив да го цртам Петар Пан. Кога завршив со боењето на Петар, тој почна да оживува. Јас бев зачудена. Тој излезе од цртежот и ме праша: „Еј, девојче, ќе може ли да ми кажеш каде сум?“ „Ти си на планетата Земја“ – кусо одговорив. „О не, сега Фантазија е многу далеку!“ – тажно извика Петар. „Еј, Петар, ќе може и јас да дојдам со тебе во Фантазија?“ – прашав јас. Петар прифати да одиме заедно. Патот беше долг, но уживавме летајќи и разгледувајќи природни убавини. Во Фантазија беше како во бајка. Петар ме запозна со Дороти и со нејзиното куче Тото, со Ѕвончица, со Страшилото, со Вилен и со доктор Офболи. Сè беше супер, сè додека еден ден не дојдоа неколку големи лилјаци и нè нападнаа. Доктор Офболи на кучешки јазик му кажа на Тото да ги позанимава лилјаците. Ги зароби во пајакова мрежа, им даде некој чуден лек, па тие заспаа. Сите му бевме благодарни на докторот и заедно почнавме да се шетаме низ Фантазија. Откако се справивме со сите предизвици, се најдовме пред еден црн замок со зелени кристали. Јас предложив:„ Да влеземе во замокот“. „ Мартина, тоа може да биде многу опасно“– загрижено кажа Петар. „Ајде, Петар, зошто да не одиме, ќе биде многу возбудливо!“ – извикав налутено јас. „Ако толку сакате, одете вие, јас не го ставам мојот живот во опасност“ – вообразено ми префрли тој. Во замокот беше темно како во пештера. Одеднаш блесна заслепувачка свет­ли­ на. Пред нас стоеше еден голем и страшен змеј заедно со две вештерки. Од левата стра­на злобната вештерка од Север, а од десната страна злобната вештерка од Југ. До­роти зачудено рече: „Зар вие две не сте мртви? Јас ве убив во Смарагдниот град!“ „Ха ха ха, ние сме семоќни благодарение на змејот Дискорт“ – рекоа двете во ист глас. Сите беа зачудени. Потоа змејот рече: „Ајде, престанете со дрдорење! Погледнете го овој апарат! Ако светне зеленото копче, тоа значи дека повеќето деца се со телефони в рака и не читаат книги. Ако тоа е така, вие ќе исчезнете засекогаш“. 68


Моето патување во Фантазија

Јас предложив: „Еј, змеју, ќе може ли да почекате малку пред да го вклучите апаратот?“ „Ајде, добро, ќе почекам, но немате многу време“. Ова беше планот: јас да одам низ целиот свет со килимот на Аладин и да им кажам на децата да читаат повеќе книги. Сите се согласија. Кога се вратив од долгиот пат, Дискорт го вклучи апаратот и светна црвеното копче. Со свои очи го видов исчезнувањето на змејот и на злобните вештерки. Пресреќни го напуштивме замокот и му раскажавме на Петар за нашата авантура. Тој кутриот едвај спасил жива глава од некоја толпа лути Мариовци кои барале некој измамник по име Пејо. Чевличките што ми ги подари Дороти почнаа да светкаат. Тоа значеше дека е време да се вратам дома. Ги удрив една со друга трипати, викнав силно „до видување“ и се најдов во мојата соба. Читањето навистина има супермоќ! Мартина Атанасова, IV-в одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

69


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Фантазијата е книга. Книгата нè прави богати со знаења, со фантазијата откриваме нови земји и волшепства. Јас наеднаш се најдов на пат на кој имаше знак ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА. Околу мене имаше магла, сонцето не сјаеше, растенијата беа овенати, реките беа смрзнати, а животните беа тажни. Јас се прашував каква е оваа земја, ги прашав животните, а тие ми рекоа дека оваа земја била проколната од лошата вештерка и дека сè што треба да биде убаво е заменето со лошо. Тргнав по патот и видов неколку деца кои се караа и се тепаа меѓу себе во еден огромен кафез заклучен со голем катанец. Тие деца биле маѓепсани од лошата вештерка да не читаат книги и да не пишуваат, се почуствував многу лошо и ме фати страв, но знаев дека јас сум нивниот единствен спас и се потсетив на гласот на мојот волшебен дедо кој ми подари алка која беше магична и ми рече: „Искористи ја кога ке треба на некого да му помогнеш“. Ја завртев алката, цвеќињата почнаа расцветуваат, растенијата да растат, маглата се тргаше, сонцето почна да сјае, реките се одмрзнаа, а животните станаа среќни. За да ги ослободам децата, ги зедов сите книги од мојата торба и им ги подарив на нив за да можат да научат да читаат и да пишуваат и со тоа да не бидат веќе маѓепсани, и тоа веднаш успеа, децата веке не се караа и почнаа да си играат, лошата вештерка не можеше да ја гледа убавината и затоа се стопи како вода и исчезна во земјата. Ми беше многу убаво, но одеднаш го слушнав гласот на мојот татко: „Ева станувај“. И тогаш знаев дека сонувам и фантазирам. Ева Ѓошевска, IV-Б oдд. ОУ „Григор Прличев“, Скопје

70


Моето патување во Фантазија

СОС- ФАНТАЗИЈА Тој зимски ден, додека од здодевност пребарував на Интернет, ми стигна порака на компјутер од непознат испраќач. Најпрвин се двоумев дали да ја отворам, мислев да не е вирус, но таму со големи букви пишуваше СОС. Мојата љубопитност победи, ја отворив пораката и почнав да читам. Пораката ја ширеа деца кои бараа помош за планетата Фантазија, за да се победи големиот црн змеј НИШТО. Тој сакал да ги уништи нашите најдобри другарчиња, детските јунаци од нашите лектири, правел сè за да ги одврати децата да читаат книги и да се дружат со овие јунаци. И тогаш решив да се пријавам како доброволец и да помогнам за спасување на планетата. Мораше да се смисли стратегија како да се победи непријателот. Затоа пребарувавме за да научиме нешто повеќе за црниот змеј. И откривме дека сака да живее во темнина, а сонцето воопшто не го сака. Сонцето на оваа чудесна земја грее онолку време, колку што читаат децата на Земјата. А во последно време сонцето сè поретко се појавувало на небото. А мракот му годел на лошиот змеј и тој растел и станувал сè поголем и посилен, секој ден јадел по еден од жителите на планетата. Ние децата се договоривме да читаме секој ден по неколку страници од книгите за деца и со тоа да придонесеме за спас на планетата Фантазија. Секој од нас на крајот од денот пишуваше што прочитал дента и ни кажуваше зошто неговата книга е најдобра, со кого другарувал, каде прошетал. Така, децата се запознаваа со сè поголем број јунаци и волшебни места, желбата за читање почна да расте, читавме сè повеќе и повеќе. А на небото на Фантазија сè почесто се гледаше сонцето, светеше сè посилно, а змејот лут, мораше да се крие во пештерата. Така сам и гладен, падна болен. Веста брзо се ширеше насекаде, но не се радуваа сите на веста, паметните луѓе, оние што читале приказни во детството, знаат дека приказните не би биле интересни ако во нив нема и лоши ликови. Е, па таков беше и Докторот Офболи, па реши да го посети змејот. Со себе понесе волшебна напивка со која ќе го лекува змејот. Кога се доближа до пештерата, слушаше само тешко дишење, влезе претпазливо, му објасни на змејот зошто е дојден и му рече да не биде толку лош и да се храни со неговите напивки. Му го даде лекот и змејот беше подобар, но сонцето пак му пречеше. Докторот му пиша децата од Земјата да читаат, но и да имаат време и за игра на чист воздух и сонце, да 71


Збирка на раскази и песни

се дружат и со другарчињата. Дека сега јунаците од книгите се безбедни, но секој ден да се дружат со нив некое време. Така завладеа хармонија на двете планети. Сите почнаа да живеат во слога, змејот како и името не јаде НИШТО, преживува од напивките на Офболи, а децата имаат време и за читање и за дружење. Ако сакаш да помогнеш и ти, вети дека ќе читаш по некоја страница секој ден?! Дора Алексоска, III-г одд. ООУ „Гоце Делчев“, Прилеп

72


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Секоја ноќ штом ќе легнам на својата перница, започнува моето патување. Го облекувам мојот магичен фустан и се качувам во кочијата. Четири бели коњи ме шетаат низ моето царство. Сè е толку убаво. Куќи со златни покриви, сребрени патеки, дрвја кои раѓаат највкусни плодови. Седнав покрај мојот поток. Мали рипчиња ме поздравуваат: – Добре дојде, принцезо! Додека седам, мојот магичен фустан ги менува своите бои. Започнува да врне дијамантски дожд. Полетувам со моето килимче и одам во мојата пустина. Слетувам на грбот на мојата камила. Таму уживам на моите плажи на кои песокот е од кристали. Веќе е време за дома. Пристигнувам во моето царство. На сите деца им делам подароци. Но, тоа не се обични подароци, туку скапоцени камењ. Теона Јовчевска, II-a одд. ООУ „Гоце Делчев“, н. Илинден, Скопје

73


Збирка на раскази и песни

СПАСУВАЊЕТО НА ОСТРОВОТ ФАНТАЗИЈА Пристигна долгоочекуваниот летен распуст. Иако со нетрпение го очекував, по само неколку дена ми здодеа. Премногу топлото време не ми дозволуваше да излезам надвор, па затоа решив да прочитам нешто. Зедов една стара сликовница од големата полица и седнав покрај прозорецот. Тоа беше мојата омилена сликовница од најраното детство. Со неа заспивав секоја ноќ, но одамна ја немав видено. Искрено, сè помалку време им посветував на книгите, а сè повеќе слободното време го поминував играјќи некоја игра на комјутер. Држејќи ја сликовницата отворена, уште на почеток заталкав со мислите. За миг се најдов на еден остров наречен Фантазија. Тука беше домот на Том и Џери, на Вини Пу, домот на Џуџињата, на Штрумфовите и на сите наши јунаци со кои растевме и учевме преку игра. Бев пресреќна. Не можев да поверувам дека сум тука, во нивниот дом, толку близу. Мојата преголема возбуда не ми дозволи да ги почувствувам нивната тага и разочарување.Тие беа во животна опасност. Нашите јунаци ги броеjа последните часови пред нивното уништување. Целиот остров Фантазија на кој тие живееја беше заробен од злобниот Господин Облак, кој се закануваше со потопување на островот. Тој Господин Облак беше господар на сите комјутери во светот и ги убедуваше децата да заборават на своите јунаци и да им се посветат на компјутерските игри. Страв, паника и беспомошност беше првото нешто што помина низ мојата глава. За среќа, сето тоа траеше премногу кратко и веќе имав план и идеја како да ги спасиме нашите јунаци од злобниот Господин Облак. Решив да се борам против него со неговото оружје. Го извадив компјутерот од својот ранец и преку Интернет ги контактирав сите свои врсници во светот. Накусо им ја раскажав намерата на Господин Облак, а потоа со нив го споделив својот план за нивно спасување. Бев сигурна дека ако сите деца во светот ги уништат игрите на своите компјутери, ќе го победиме злобниот Господин Облак и над островот Фантазија повторно ќе блесне сонце, а на лицата на нашите јунаци ќе се вратат насмевката и среќата. Во еден миг тоа се случи. Сите врсници го прифатија предизвикот и од своите компјутери ги избришаа своите игри. Едноставно не можев да им верувам на своите очи. 74


Моето патување во Фантазија

Сè се случи толку брзо и ненадејно. Островот Фантазија беше спасен. Злобниот Господин Облак исчезна. Насекаде блескаше сонце и сè беше прекрасно. Нашите јунаци повторно беа тие истите кои ни го разубавуваа детството. Тој ден доживеавме голема лекција која беше поучна за децата од целиот свет, па затоа дадовме едно големо ветување. Ветивме дека во иднина нема да ги заборавиме старите навики и дека секојдневно и сè повеќе ќе се дружиме со нашите јунаци за да не дозволиме да исчезнат и да бидат заборавени. Една капка солза која се стркала по моето лице при разделбата со Пепелашка ме врати во мојата соба покрај прозорецот.Станав и ја прередив полицата со моите сликовници правејќи место за нови книги и за нови доживувања. Матеа Стојановска, III-1 одд. ООУ „Петар Поп Арсов“, Скопје

75


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Многу сакам да сум принцеза. Фантазирам да летам, да сум Ѕвончица. Читајќи ја книгата „Зоки Поки“, сум заспала. Летав со авион... Се спуштив на едно многу интересно место. Си пеев и до мене се појави Зоки Поки. Легнавме на тревата и гледавме во ѕвездите. Наеднаш по глава ме погоди нешто. Тоа беше карамела. Мојата омилена... Свика и Зоки. И него нешто го удри. Бонбонче... Почна да врне дожд од бонбони. Почнавме да скокаме и да собираме, без да забележиме дека околу нас има мали преслатки дечиња поразлични од нас. Тоа беа мали Марсовци. Се радуваа и тие. Собираа од вкусните бонбони. Заедно ги отворавме, јадевме и се смеевме. Го слушнав гласот на мајка ми... Ги отворив очите. Разгледав околу себе и видов дека сум во мојата соба. Се насмевнав. Колку убав сон! Михаела Крстеска, II-б одд. ООУ „ Владо Тасевски “, Карпош, Скопје

76


Моето патување во Фантазија

ЕДЕН ЧУДЕН СОН Едно девојче многу сакаше да јава еднорог. Еден ден заспа во длабок сон и сони како јава прекрасен еднорог. Леташе над една чудна земја и виде многу розови дрвја, виде цвеќиња што се смеат и пчелички што пеат. Имаше играчки и бонбони, сладоледи и шарени балони. Имаше чудесни фустани и чевли, рингишпили и велосипеди. Сè беше во разновидни бои. Сè беше толку прекрасно. Тогаш долета една волшебна пеперуга и на девојчето му рече:„Одбери што сакаш и понеси го со себе“. Девојчето почна да се мисли што да одбере. Тогаш здогледа едно мало, златно ковчеже и ја праша пеперугата што има внатре. Таа му одговори: „Внатре има една волшебна насмевка. Таа има моќ да го насмее оној што е тажен“. Девојчето извика: „Јас ќе го земам ова ковчеже!“ Го јавна еднорогот и се разбуди. Таа точно знаеше кому ќе му ја подари насмевката. Тоа беше едно тажно дете од нејзиниот клас. Тажно беше бидејќи неговото братче беше болно. Нела Димиќ, II oдд. ООУ „Братство-Миѓени“, Тетово

77


Збирка на раскази и песни

МОЌЕН Во една непозната далечна земја си живееше едно дете кое имаше чудна моќ. Го нарекуваа Моќен. Моќен можеше да лета на небото, да крева тешки предмети, а ги знаеше и сите светски јазици. Затоа можеше да се разбере со децата од сите планети. Најголемата моќ му беше во знаењето да игра фудбал. Еден ден Моќен тргнал на пат, ги собрал сите деца и почнал да ги подучува да играат фудбал. Децата поминале прекрасни денови во дружба и смеа. И замислете си, на планетарниот фудбалски натпревар неговата екипа го освоила првото место. – Трипати ура за Моќен! Ура, ура, ура! А Моќен сум јас, ти и секое дете. Михаил Јанчески, II-1 одд. ООУ „Блаже Конески“, Прилеп

78


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Книгата ме мами, Да фантазирам ме кани. Во неа ќе нуркам, Граници ќе туркам. Со злото ќе се борам, Семоќен сум, сè можам да сторам. Прекрасен е овој пат, читам и сонувам, длабоко потонувам, и повторно на книгата ѝ се поклонувам. Ристески Дамјан, IV-в одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

79


Збирка на раскази и песни

СОН ОД МОЈАТА ФАНТАЗИЈА Една ноќ, откако среќно заспав, одеднаш нешто блесна на небото и заслепувач­ ка светлина ја осветли мојата куќа. – Го виде ли и ти ова? – го прашав Таро од земја на планините. Тој ме замоли да го повикам Тегнитуркај, од лектирата „Доктор Офболи“, па да појдеме во земјата Фантазија. Во таа земја реките беа од чоколадо, поточињата од млеко, а, пак, пчелите на секој чекор полнеа кошници со мед. Сè беше како во бајка. Но, нешто фалеше и решивме со Таро да направиме куќа од ванила. Беше малечка токму како за глувчето Мице. Затрчан и истоштен, Тегнитуркај ја здогледа куќичката и ја лапна. Ние толку плачевме и бевме тажни, што дури и планините почнаа да офкаат од нашата тага. Кога доктор Офболи го чу тоа, дотрча со неговите животни, Шеќерното дете и глувчето Мице. – Не плачете и не тагувајте, ќе се здружиме и ќе направиме поголема куќа дури и од палатата на Пепелашка – ни кажа доктор Офболи. Тој нареди едните од мед да прават тули, други од бадеми да прават патека која ќе води до куќата, третите да прават дограма од чоколадо, а пчелите да исткаат убави килими од свила. Завесите и ѕидовите да бидат украсени од: јаболка, урми, портокали, кајсии, ананас, ореви, банани, суво грозје! Јас се наведнав да ги врзам врвките од патиките, но безуспешно. Таро се наведна и ми помогна да ги врзам патиките. И така, ние двајца се прегрнавме и тргнавме да одиме без никаков шум до реката од чоколадо. Тогаш, од далечината се слушна некој милозвучен глас: – Не одете, дојдете ваму да видите, не бидете тажни! – славејот гласно збо­ руваше. Koга се свртевме, пред нас се појави едена прекрасна куќа. Јас и Тарот останавме подзинати. Ѕидовите беа направени од мед, прозорците и вратите од чоколадо, покривот беше направен од локум со ореви. Патеката која водеше до неа беше послана со печени бадеми, а, пак, доктор Офболи и сите останати ни го посипуваа патот по кој одевме. Надворешната врата беше направена од прегорен шеќер со суво грозје. – Таро, јас ова не сум го видел досега – воодушевено реков. Тој се насмеа и силно воздивна. 80


Моето патување во Фантазија

– Ајде да влеземе внатре, ајде, ајде! – инсистираше тој. Кога се отвори надворешната врата, заблеска мебелот од разно овошје. Ние се смеевме и се радувавме, кога одеднаш некој свика: – Емир, станувај време е за на училиште! Емир Куртовиќ, III-5 одд. ООУ „ Хасан Приштина“, Чаир, Скопје

81


Збирка на раскази и песни

НАЈВЕРНИ ЧИТАТЕЛИ „Моето патување во Фантазија“ е името под кое ме објавија, детска книга сум на 100 страници, имам многу читатели, јунаци. Најверен читател ми е Вилен, фантазер многу љубопитен, работливо и добро дете, кое ги слуша родителите. Рамо до рамо со него е Орхан, читател, авантурист докажан, мал, но многу смел, вистински другар и пријател. А можеш да бидеш и ти, меѓу читателите најверни, само треба да ме читаш, и во фантазиите да уживаш. Ана Јанческа, IV-2 одд. ООУ „Јохан Хајнрих Песталоци“, Центар, Скопје

82


Моето патување во Фантазија

MISIONI IM Nga qielli ra një meteor Dhe unë u bëra ambasador Fillova misionin tim në gjithësi Në atdheun e dytë FANTAZI. Më priti Hirushja e hidhëruar Fëmijët s’po mbajnë më libra në duar Maçoku e Patoku ngritën zërin Cilin do të na lexojnë të parin? Rrëmujë e madhe në çdo anë Mu përkulën e më thanë Të lutemi i dashur ambasador Ti ke ardhmërinë tonë në dorë. Andaj të dashur fëmijë Për të gjithë kam një porosi Sa më shumë libra të lexoni Atdheun FANTAZI ta shpëtoni... Adea Kaloshi, kl. IV-2 SH.F. “Nikolla Vapcarov”, Çair, Shkup

83


Збирка на раскази и песни

МОЈАТА МИСИЈА Од небото падна метеор и јас станав амбасадор. Во вселената ја почнав мојата мисија, во втората татковина „ФАНТАЗИЈА“. Ме пречека лутата Пепелашка, а децата не држеа повеќе книги в раце. Мачорот и Паторот го кренаа гласот Кој прв ќе го прочитаат? Голем метеж на секоја страна. Ми се поклонија и ми рекоа Те молиме, драг амбасадоре, ти во раце ја имаш нашата иднина! Затоа, драги деца за сите имам една порака: „Многу повеќе книги да читате за татковината „ФАНТАЗИЈА“ да ја спасите!“ Адеа Калоши, IV-2 одд. О.У. „Никола Вапцаров“, Чаир, Скопје

84


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈАТА Се качив во моето волшебно летало, од прозорецот гледав светови весели, жуборливи поточиња и весели детски очиња. Бев во Рим и запознав деца фини. Тие ме поздравија arrivederci bambino. Во Париз bonjour ми рекоа на цел глас, а јас извикав, ве поздравувам и јас. Секој си има свој поздрав и свое име, но, верувајте, тоа не е воопшто важно, важно е сите да сме среќни и лете и зиме. Викторија Ѓурчиноска, III-1 oдд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

85


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Едно утро се разбудив, се облеков и бев спремна за на училиште. Поминав вообичаено бидејќи постојано мислев на Ништо. Тоа бесчувствително Ништо што ќе ме остави тажна, без моите омилени другарчиња. Решив да направам нешто, ама не знаев што. Така замислена, пристигнав на паркингот пред мојата зграда. Таму имаше еден многу чуден автомобил кој можеше да зборува. Ми рече да влезам внатре. Јас го послушав и влегов. Целиот беше нареден со копчиња и јас притиснав едно. Во тој момент автомобилот полета. Се најдовме на небото каде што имаше три земји: Земјата на чудата, Земјата на бајките и Земјата на соништата. Најпрво отидов во Земјата на бајките. Таму имаше еден многу интересен раскажувач со дебели очила, со бели заби и со голема шапка на главата. Имаше и многу деца кои седеа на облачињата и го слушаа како прекрасно раскажува бајки. Но, во тој момент раскажувачот заплака. Сите се стрчавме накај него за да го утешиме. Тој ме погледна и ми подари една голема дебела книга со најубавите бајки на светот. Ми рече дека ако им ја прочитам оваа бајка на сите деца со црни очи, ако им ја прераскажам на сите деца со сини очи и ако им ја подарам на останатите деца, оние со кафени и со зелени очи, Ништо ќе ја изгуби силата и ќе ги спасам јунаците. Се зачудив но, решив да ги спасам сите јунаци од тоа Ништо, што ми стана непријател. Побарав автомобилот да ме однесе во Земјата на чудата. Таму ја побарав Алиса и другите ликови од таа приказна, за да ми кажат како веднаш да ги соберам сите деца со црни очи. Алиса ја повика својата војска од карти и ги испрати да ги донесат децата. За тоа време го повикав Дедо Мраз со неговите елени и со големата санка. Го испратив да ги пронајде сите деца со сини очи, да ги качи на неговата санка и веднаш да ги донесе овде. Сретнав и самовили со долги коси и прекрасни фустани кои ми подарија едно волшебно стапче. Е стапчето го оставив во џебот, бидејќи не знаев зошто би го искористила. Алиса се појави пред мене со сите деца со црни очи од целиот свет. Не чекав, туку веднаш ги седнав, им објаснив што ќе правам и започнав со читање. Бајките беа прекрасни. Црните очиња ме гледаа, ушињата ме слушаа, а рачињата ги покриваа устенцата кога нешто чудно се случуваше во бајките. Во тој момент пристигнаа елените со сите дечиња со боја на небо. Бев уморна од читањето, па затоа ги замолив децата што ги слушаа бајките да 86


Моето патување во Фантазија

ми помогнат во прераскажувањето. Заедно започнавме и нанижавме ѓердан од приказните. Сините очиња љубопитно гледаа во сите нас. Кога завршивме, тргнав кон Земјата на соништата. На почетокот таму немаше ништо, само една табела на која пишуваше: ,,На југ – кралицата на детските соништа“. Отидов на југ и таму видов едно девојче со долг бел фустан. Тоа девојче имаше една Месечина која ѝ кажуваше дали децата биле умни и послушни или не. Девојчето на умните деца им праќаше убави соништа, а на оние што не биле умни им испраќаше страшни соништа. Јас го замолив девојчето да им испратиме само убави соништа на сите деца и тоа се согласи. Се качив во автомобилот и уморна, сум заспала. Сонував како сите деца од целиот свет сме собрани заедно на една голема полјанка, а во средината стои Ништо. Започнуваме сите да прераскажуваме прекрасни бајки, а Ништо си ги покрива своите големи уши и не сака да слуша. Но, тогаш замавнав со волшебното стапче и на сите деца со кафени и со зелени очи им се појавија во рацете исти книги со бајките на раскажувачот и тие како во еден глас започнаа да читаат. Ништо веќе не можеше да издржи, се наду како голем балон и испука. Од него излегоа многу раскази, песни, детски мисли кои тој ги украл од децата. Сите бевме пресреќни што го победивме Ништо и што од сето ова научивме нешто. Кога се разбудив, во раката држев волшебно стапче. Возможно ли е? Викторија Ковацалиева, III-а одд. ООУ „Страшо Пинџур’’, Кавадарци

87


Збирка на раскази и песни

МОЌТА НА КНИГАТА Марија е ученичка во четврто одделение. Едно попладне, таа се врати од училиште и виде дека нејзините родители гледаат вести на телевизија. Таа љубопитно седна на креветот и им се придружи. – Нашите верни другари Петар Пан, Снежана и Пепелашка се во опасност! – рече водителот на вестите. – Денес, во земјата Фантазија дојде змејот Ништо и се закани дека ќе ги убие. – Но, зошто?! Како ќе ги спасиме?! – праша Марија. – Постои само еден начин да се спасат – продолжи водителот. – Змејот Ништо ќе биде победен, само ако децата почнат да читаат книги. – Добро, тоа е веќе лесно – самоуверено рече Марија. – Па, не е многу лесно. Тебе ти е лесно да читаш книги, но не знам дали ќе можеш да ги убедиш твоите другарчиња – рече мајка ѝ. – Кога ќе слушнат за кого се работи, веднаш ќе почнат да читаат – се спротивстави Марија. Следниот ден на училиште, Марија на сите деца им кажа за змејот Ништо, но повеќето од нив збунето ја прашаа: – А кои се тие Петар Пан, Снежана и Пепелашка? Марија се обиде да им објасни, но тогаш заѕвони ѕвончето и го означи почетокот на првиот час. Кога завршија часовите, Марија разочарана се врати дома и им ја кажа тажната вест на своите родители. Во тој момент се слушнаа грмотевици. Таа погледна низ прозорецот и на небото го виде змејот Ништо, кој тргна кон нејзините другарчиња кои се враќаа од училиште. Тогаш Ништо фрли оган кон нив. Тие многу се исплашија. Дамјан почна да го вика Спајдермен на помош, а Матеј својот идол Бетмен. Тогаш Петар се сети: – Ми текна! Инсталирав една апликација. Кога ќе го стиснам ова копче, од телефонот ќе излезе рака и силно ќе го удри змејот. Раката му удри шлаканица на змејот, но тоа само повеќе го разлути. Горан се обиде со една напивка да го смали змејот, но змејот направи штит, па напивката се одби и го погоди Горан во лицето. Тој се смали колку една мравка и за малку ќе го изгазеа. 88


Моето патување во Фантазија

Додека децата се бореа, Марија мирно си седеше на клупата и си читаше книга. Тие ја здогледаа и почнаа да ѝ викаат: – Марија, срамота! Ние тука се бориме со змеј, а ти наместо да ни помогнеш, седиш и читаш книга!!! Да знаеш, утре сè ќе ѝ кажеме на наставничката! – Марија е во право! – се спротивстави Кирил. – Се сеќавате што ни кажа на училиште? Змејот Ништо можеме да го победиме само ако почнеме да читаме книги! Сите деца седнаа на клупата и почнаа да читаат, па дури и Никола, кој во животот ја имаше прочитано само „Зоки Поки“ до половина. Змејот почна да ја губи силата и набрзо падна на земјата. Престана да дише. Тогаш децата ги оставија книгите, но змејот наеднаш се исправи. Децата брзо ги грабнаа книгите и очи не тргаа од буквите. Змејот повторно се струполи на земјата. Овој пат изгледаше како да му дошол крајот. Петар Пан, Снежана и Пепелашка беа спасени засекогаш. Бисера Илиева, IV-в одд. ООУ „Кирил Пејчиновиќ“, Скопје

89


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Да прошетам малку решив До блиската река стигнав А таму едно пајче седи И зборови тажни реди. Дали сум јас пајче грдо Или, пак, сум лебед в сјај, Книгата ја фрли Ване Не ја прочита докрај. И продолжив јас да шетам по пат Видов дете лета, И не беше тој, деца, сам. Во чудесна земја слета Тој бил лично Петар Пан. И другарка по пат сретнав Убава со бела лика За име ја прашав, вели Дека Снежана се вика. Антонио Сталески, IV-2 oдд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

90


Моето патување во Фантазија

ФАНТАЗИЈА Вчера малата Јана многу рано стана, од сонот се буди и многу се чуди. Со авион леташе, низ Африка се шеташе, во пештера спиеше, без сапун се миеше. Патував, патував и секаде свратував, играв игри разни слушав чудни сказни. Зоки Поки и Пепелашка сo глувчето Мице и Црвенкапа кај трите прасиња се скрија со волшебен килим се покрија. Јана Давиткова, III-в одд. ООУ ,,Гоце Делчев“, н. Илинден, Скопје

91


Збирка на раскази и песни

ЧУДНО ПАТУВАЊЕ Ајде другарчиња мои да тргнеме заедно на пат, во една чудесна земја на еден волшебен кат. Се подготвувам сега јас и Ве канам на цел глас! Во земјата Фантазија да патуваме и со чудни нешта да другаруваме. Подгответе се добро вие да тргнеме заедно ние. Понесете знаења разни, книги и сликовници да не одиме празни. Нè чекаат таму јунаци разни од нашите омилени сказни! Нашата помош да им ја пружиме и со нив да се дружиме. Милош Зафировиќ, II-б одд. ООУ „Владо Тасевски“, Скопје

92


Моето патување во Фантазија

GURI MAGJIK Agimi është nxënës i klasës së katërt. Dallohet nga shokët e tij si nga mësimi ashtu edhe nga sjellja e tij shembullore. Ai nuk ndahet nga libri dhe shkolla asnjëherë. Edhe kur është i ftohur apo i sëmurë vijon mësimet dhe lexon tregime të ndryshme, nga të cilët lakmon personazhet pozitive. Një ditë duke u kthyer nga shkolla rrugës duke ecur i doli përpara një vetëtimë që shndriste shumë. Agimi vrapoi pas vetëtimës dhe në vrap e sipër u rrëzua. Vrau kokën shumë dhe e humbi edhe vetëdijen. Pas një kohe u zgjua dhe ngriti kokën lart. Por ç’të shihte?! Vetëtima i ishte afruar në anën e djathtë dhe për një herë lëshoi një zë: - Agim, unë u bëra shkaktarë që ti u rrëzove andaj të kam borxh për të plotësuar dëshirat tua, por më mbaj afër gjithnjë. Agimi u befasua nga fjalët e gurit vetëtimë, e mori në dorë dhe vajti në shtëpi, pa u treguar asgjë prindërve të tij sepse ashtu ishin besatuar me gurin vetëtimë. Shpejt e shpejt shkoi në dhomën e tij të mësimit dhe në mes të librit ’a gjeti një vend gurit i cili sa vinte e zvogëlohej më shumë. Agimi e pyeti gurin: - Të pëlqen vendi që ta gjeta mes librave? Guri lëshoi një vetëtimë të vogël dhe u përgjigj: Jam fare mirë këtu dhe ndihem shumë i lumtur që jam pranë teje për të ndihmuar në çdo moment. Agimi nuk e fshehu kënaqësinë e tij që guri vetëtimë do t’a ndihmonte sa herë që të kishte nevojë. Të nesërmen Agimi para se të nisej në shkollë deshi të përshëndetej me gurin vetëtimë, por guri vetëtoi dhe tha: - Jo unë do të jem pranë teje gjithnjë pa më vërejtur askush. Edhe Agimi u dakordua me këtë dhe u nis për në shkollë duke vërejtur se guri i kishte hyrë në xhep dhe Agimit ’a jepte një fuqi marramendëse. Në orën e matematikës Agimi kishte vështirësi dhe nuk kuptonte sa duhej detyrat por guri vetëtimë e vërejti se Agimi kishte problem në të kuptuarit e mësimit. Guri vetëtoi dhe ndihmoi Agimit aq shumë sa e kuptoi shkëlqyeshëm mësimin. Pas mbarimit të orëve mësimore Agimi u përshëndet me shokët dhe shkoi në shtëpi duke u shoqëruar me gurin vetëtimë gjatë tërë rrugës. 93


Збирка на раскази и песни

Sapo u larguan nga shkolla dhe dolën në rrugë për të shkuar në shtëpi, guri vetëtimë i tha Agimit: - Të lutem më mbaj në dorë dhe mos më lësho sepse duke fluturuar do shkojmë në shtëpi! Agimi e mori gurin në grusht, ai vetëtoi dhe sa hap e mbyll sytë u gjend para derës së shtëpisë. Me këtë Agimi u befasua shumë dhe i’u bë qejfi se gjeti një shok të mirë i cili do të ja plotësojë dëshirat gjithnjë. Pas kësaj Agimi i’u betua gurit vetëtimë se asnjëherë nuk do të ndahet nga ai por gjithnjë do ta mbajë në xhep. Vigan Azemi, kl. IV-2 SH.F. “Nikolla Vapcarov” Çair, Shkup

94


Моето патување во Фантазија

МАГИЧЕН КАМЕН Агим е ученик во четврто одделение. Се разликува од неговите другари како во учењето, така и во однос на неговото примерно однесување. Тој никогаш не се одвојува од книгата и од училиштето. Дури и кога е настинат или болен, ги следи предавањата, чита разни приказни, и се поистоветува со позитивните ликови. Еден ден на враќање од училиште, пред него се појави еден камен-молња кој силно светеше. Агим се затрча по него и така, трчајќи, падна. Ја повреди главата и ја изгуби свеста. По некое време се разбуди и ја крена главата. Но, што ќе види?! Каменот-молња му се доближил од десната страна, зборувајќи со силен глас: „Агим, јас бев причината поради која ти падна. Јас сум твој должник и затоа сакам да ги исполнам твоите желби. Но, постојано држи ме близу до себе.“ Агим беше изненаден од зборовите на каменот-молња. Тој го зеде в раце и отиде дома без да им каже нешто на своите родители бидејќи така се договорија со каменот-молња. Брзо замина во својата соба и во средината на една книга му најде место на каменот-молња кој, пак, постојано се намалуваше. Агим го праша каменот: „Ти се допаѓа местото што ти го најдов меѓу книгата?“ Каменот испушти мала молња и му одговори: „Јас сум многу добро тука и се чувствувам многу среќно што сум близу до тебе за да ти помогнам во секој момент.“ Агим не го криеше задоволството дека каменот-молња ќе му помога секогаш кога ќе му затреба помош. Следниот ден, Агим пред да оди на училиште сакаше да се поздрави со каменот-молња, но каменот пушти молња и рече: „Не, јас секогаш ќе бидам близу до тебе без да ме забележи некој.“ Агим, исто така, се согласи со тоа и тргна на училиште, забележувајќи дека каменот му влегол во џебот, а тој притоа чувствува голема сила. На часот по математика, Агим имаше тешкотии и не ги разбираше доволно задачите. Каменотмолња забележа дека Агим има проблеми со разбирањето на лекцијата и испушти една молња. Така, тој му помогна на Агим толку многу што тој одлично ја разбра лекцијата. По завршување на часовите, Агим се поздрави со другарите и замина дома, придружуван цело време од каменот-молња. Веднаш штом заминаа од училиштето и излегоа на улица на пат за дома, каменот-молња му рече на Агим: 95


Збирка на раскази и песни

„Те молам, држи ме и не пуштај ме бидејќи летајќи ќе одиме накај дома!“ Агим го стисна каменот во својата тупаница, тој пушти молња и додека трепнеш, се најдоа пред вратата од куќата. Од оваа случка Агим беше многу изненаден и среќен што нашол добар другар кој секогаш ќе ги исполнува неговите желби. Потоа, Агим му се заколна на каменот-молња дека никогаш нема да се раздели од него и дека секогаш ќе го чува во својот џеб. Виган Аземи, IV-2 одд. О. У. „Никола Вапцаров“ , Чаир, Скопје

96


Моето патување во Фантазија

ËNDRRA E KRIMBIT Një ditë një krimb i vogël ishte duke ecur drejt diellit në luginën e Fantazisë. Papritmas, ’u afrua një karkalec dhe e pyeti “Ku po shkon?”. Pa u ndalur fare, krimbi u përgjigj: “Pashë një ëndërr mbrëmë, ëndërrova se nga maja e këtij mali po e shikoja gjithë luginën. Më pëlqeu ajo që pashë në ëndërr dhe vendosa t’a realizoja”. Derisa krimbi lëvizte ngadalë, karkaleci i habitur i tha: “Ti duhet të jesh i çmendur! Si mund të shkosh në majë të malit?” Ti je një krimb i thjeshtë. Një gur i vogël për ty është si një mal, një pellg i vogël për ty është si një det, a nuk e kupton realitetin? Ky është vendi yt, miqtë e tu jetojnë këtu, ndalo ndjekjen e ëndrrave të pamundura dhe ulu me ne për të kaluar pasditen ose për të pushuar!“. Megjithatë, krimbi tashmë ishte shumë larg dhe ai nuk e dëgjonte; këmbët e tij të vogla nuk u ndalën. Njejtë edhe merimanga, kameleoni dhe bretkosa e këshilluan atë që të heqë dorë: “Ti nuk do të kesh sukses kurrë!” ata thanë, por krimbi në brendësi kishte një ndjenjë që e detyroi atë të vazhdonte. Tashmë i rraskapitur, pa forcë, krimbi vendosi të ndalonte, të pushonte dhe të ndërtonte me përpjekjen e tij të fundit një vend ku të kalonte natën. “Do të jem më mirë”, ishte gjëja e fundit që tha. Për tri ditë, të gjitha kafshët e luginës së Fantazisë shkuan për të parë eshtrat e tij. Ka qenë kafsha më e çmendur në këtë fushë, ja çka e gjeti duke ndjekur marrëzinë, thoshin ata. Një mëngjes, në të cilin dielli shkëlqeu në një mënyrë të veçantë, të gjitha kafshët papritmas u befasuan, ajo gjëja e vogël filloi të lëvizte dhe me habi, panë sytë dhe antenat që nuk mund të ishin ato të krimbit që e mendonin të vdekur. Pak nga pak, dilnin krahët e bukura të fluturave me ngjyra mbresëlënëse, kafshët përreth nuk u besonin dot syve. Nuk mbeti asgjë për të thënë, ata e dinin se çfarë do të bënte, ai do të vazhdonte të fluturojë në majë të malit dhe të përmbushë ëndrrën e tij ashtu siç kishte dëshirë. Tani, në fund, ata kuptuan se çfarë kishte ndodhur. Nëse nuk besoni në ëndrrat tuaja, ju kurrë nuk do të përgatiteni për ndryshimet. Nëse nuk ndalon të jesh një vemje/krimb, kurrë nuk do të fluturosh. Nëse nuk jeni të gatshëm të largoheni nga ambienti në të cilin jeni rritur, nuk do të arrini kurrë në krye. Ajo që ju dëshironi të lini pas, do të përcaktojë se sa larg do të arrini në jetë. Ju duhet të vdisni për të jetuar; humbisni për të fituar; jepni për të marrë. Vetëm ju i dini gjërat që duhet t’i braktisni, lini ato! Dhe të drejtuar nga liria vazhdoni garën që keni përpara. Aroma Imeri, kl. III-6 Sh.F.K “Naim Frashëri” Tetovë. 97


Збирка на раскази и песни

СОНОТ НА ЦРВОТ Еден ден еден мал црв одеше кон сонцето во долината на Фантазијата. Одеднаш му се доближи еден скакулец и го праша: „Каде одиш?“ Без да застане, црвот одговори: „Синоќа сонував еден сон: сонував дека од врвот на оваа планина ја видов целата долина. Ми се допадна тоа што го видов во мојот сон и решив да го остварам“. Додека црвот се движеше бавно, скакулецот изненаден, му рече: „Мора да си луд! Како можеш да одиш на врвот на планината? Ти си еден обичен црв. Еден мал камен за тебе е како планина, еден мал слив за тебе е како море, зар не ја разбираш реалноста? Ова е твоето место, твоите пријатели живеат тука, престани да ги следиш невозможните соништа и седни со нас за да го поминеме попладнево и да се одмориме!“ Сепак, црвот одеше и не го слушаше; неговите мали нозе не запираа. Дури и пајакот, камелеонот и жабата го советуваа да се откаже: „Никогаш нема да успееш!“, му велеа тие, но црвот внатре во себе имаше чувство што го принудуваше да продолжи. Веќе исцрпен, без сила, црвот одлучи да застане за да се одмори и со последни сили да изгради место каде што ќе ја мине ноќта. „Сè ќе биде во ред“, беше последното што го кажа. За три дена, сите животни во долината на Фантазијата отидоа да ги видат неговите коски. Тој беше најлудото животно во оваа област. „Ете што го снајде следејќи ја глупоста“, рекоа тие. Едно утро, во кое сонцето блескаше на посебен начин, сите животни одеднаш се изненадија: тоа мало нешто почна да се движи и со изненадување ги забележаа очите и антените кои не можеа да му припаѓаат на црвот којшто го сметаа за мртов; малку по малку почнаа да се појавуваат прекрасни крилја на пеперуга со импресивни бои, а животните наоколу не можеа да им веруваат на сопствените очи. Не остана ништо за да се каже; тие знаеја што ќе направи, тој ќе продолжи да лета до врвот на планината и да го исполни својот сон онака како што посакуваше. Сега, на крајот, тие сфатија што се случило. Ако не верувате во вашите соништа, никогаш нема да бидете подготвени за промени. Ако останете гасеница или црв, никогаш нема да летате. Ако не сте подготвени да ја напуштите средината во која пораснавте, никогаш нема да стигнете до врвот. Тоа што сакате да го оставите зад себе ќе определи колку далеку ќе стигнете во животот. 98


Моето патување во Фантазија

Вие треба да умрете за да живеете; да изгубите за да победите; да дадете за да добиете. Само вие ги знаете нештата што треба да ги напуштите: оставете ги! И водени од слободата, продолжете ја трката што е пред вас. Арома Имери, III-6 одд. О.У. „Наим Фрашери“, Тетово

99


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Со најголема љубов кон книгите во игра и читање ќе ни врват годините, во книгите цело знаење е збрано ќе учам и читам, за друго сè уште е рано. Ќе бидам добра и вредна како Пепелашка Ќе бидам трпелива и убава како Трнорушка, ќе учам да цртам и да пеам по ноти понекогаш малку палава како Зоки Поки. Ветувам ќе помагам на секој што моли ќе бидам посветена како Доктор Офболи, ќе можам со знаење секаде да летам на волшебниот Петар Пан да се сетам. Низ страниците ќе сретнам јунаци знајни, вечно ќе ми бидат другарчиња трајни. Андреа Цветаноска, III-3 одд. О. У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

100


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Имам голема желба да имам еден коњ да го јавам насекаде, да го остварам мојот сон! Да шетам по ливади, низ планини убави наши, да се качам по ридови тоа воопшто не ме плаши. Да посетам падини со разнобојно цвеќе, да дишам воздух чист, а кој тоа го нејќе?! Со коњчето мое ќе го прошетам цел свет, како пеперуга ќе слетам на секој убав цвет! Андреа Николаевска, II-2 одд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

101


Збирка на раскази и песни

ПЛАНЕТАТА ЧОКОПОПС Со мојата другарка Марта купивме карта. Се качивме во вселенски брод и отидовме на планетата Чокопопс. Таму имаше чуда разни и ова не се приказни празни. На дрвјата растеа бонбони и чоколади за секој да се заслади. Таму немаше како кај нас зима, имаше сосема поинаква клима. Врнеше снег како шеќерна волна, а јас и Марта замотавме по една ролна. Додека од волната јадевме така некој ме фати за рака. Кога ги отворив очите бев во мојот дом, а сето ова било само сон. Ева Алексова, IV-2 одд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

102


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО „ФАНТАЗИЈА“ Јас бев во мојата детска соба и гледав во телефонот. – Саша, земи прочитај некоја книга! – викна мајка ми. – Ми се смачи! Не сакам да читам! – се спротивставив. – Немаш поим колку сум добра во „Фортнајт“! – Не е тоа игра за машки? – ме праша мама. – Нема машко-женски игри! – реков јас. – Добро, погледни, книгава ја зедов од градската библиотека. Сите велат дека е многу интересна! Се вика „Доктор Офболи“ – рече мама држејќи ја книгата во рака. – Тоа е машка книга, не сум јас машко да читам такви книги – реков. – Нели немало машко-женски книги? – додаде мајка ми. – Игри мамо, игри! – ѝ објаснив, а таа преврте со очите и си отиде. Не ми е јасно како не се радува дека сум број 1 во „Фортнајт“! Така јас си разговарав сама со себе сè додека не ми стигна порака на телефонот. Го зедов телефонот и легнав на креветот. Ја отворив пораката и видов дека беше линк. Го отворив линкот и ми се појави видеоигра. Си се израдував. – Јухуу! Нова игра!! Ја разгледав играта и ми се појави човече. Изгледаше како да е од дрво, имаше облека, чевлички и капче и имаше навистина долго носе. Во облаче се појавија букви: – „Ајде започни да ја играш играва бидејќи игрите се многу забавни. Си седиш дома и преку телефон играш игра и си зборуваш со твоите пријатели. Не мораш ни да излегуваш надвор на топлото сонце или на студените снегулки (И оп! Му порасна носето!). Се појави уште едно облаче со букви: „Не, не! Лажев, ништо од тоа не е вистина!“ И оп! Му се врати носето во нормална големина. Па се појави уште едно облаче со букви: „Па, ајде почни да ја играш играва и помогни и на Земјата Фантазија зошто жителите на оваа земја се во опасност од големиот црн змеј кој се вика Ништо. Нормално, не знаев што да правам, ми се појави иконче и пишуваше „Ниво 1“. Имаше прашање кое гласеше: „Каква боја бил Смарагдниот дворец? – од Дороти. 103


Збирка на раскази и песни

– Па каква е сега оваа игра и која е Дороти? – реков. Под прашањето имаше линија на која требаше да се напише точниот одговор. Од левата страна имаше квадратче и пишување „Помош“. Кликнав на квадратчето и ми се појави ова: За да го одговориш прашањето треба да ја прочиташ книгата „Волшебникот од ОЗ“. Ееее каква е оваа игра?! – Се налутив и го оставив телефонот. Поминаа околу 30 минути и сакав да го поминам нивото. Ми светна дека книгата „Волшебникот од ОЗ“ може да ја има во библиотека. Едвај чекав да појдам на училиште и да ја земам книгата. Часовите завршија и дојдов дома. –Добро, ја имам книгата, како да го поминам ова ниво? Да не треба да ја скенирам? – си помислив. Потоа влезе мама во соба и гледајќи ме со книгата в раце, рече: – Да не читаш?И ете! Ми текна: што ако треба да ја прочитам книгата за да одговорам?Ја зедов книгата в раце и со нетрпение дека ќе го поминам нивото, ја читав. Не бев ни свесна дека дојде крајот на книгата бидејќи бев толку задлабочена во неа. Ми стигна нова порака на телефонот. Беше од играта и детето со долгото носе. Во облаче пишуваше: „Го знаеш ли одговорот“? Колку бев среќна! Ја отворив играта и напишав: „Смарагдниот замок бил во смарагдна зелена боја“, и притиснав OK. Ми се појави истото човече и во облаче пишуваше: „Браво! Одговорот е точен!“ Бев многу среќна бидејќи се качив на второто ниво. Повторно ми се појави човечето и во облаче пишуваше:„Браво, бидејќи не се откажа, ние тоа ќе го наградиме! Кога ќе ги поминеш нивоата ќе добиеш подарок кој ќе ти служи цел живот“. Бев пресреќна! Си мислев, нова видеоигра... Толку многу сакав да откријам што е подарокот што постојано позајмував книги од библиотеката, ги читав, одговарав на прашањата поврзани во врска со таа книга, потоа одев на наредното ниво. Беше толку интересно! По толку поминати нивоа, толку прочитани книги, стигнав и до последното прашање. Гласеше вака:„Читањето е многу важна улога во животот, но треба и да се другарува! Како се вика најдобрата другарка на Зоки Поки?“ 104


Моето патување во Фантазија

– Лидија! – реков. Ја прочитав книгата и со тој одговор ја завршив играта, ги поминав сите нивоа... не ми се веруваше! Навистина не знаев што ќе биде подарокот... можеби чевлички како Дороти, мачор како на Зоки Поки, Влечи Туркај на докторот Офболи, книга за Пинокио? Ми се појави човечето со долго носе кое откако ја прочитав книгата „Пинокио“ знаев дека името му е Пинокио. Во облаче се појавија букви: „Ги комплетира нивоата и е време да ти го откриеме подарокот. Подарокот што ти го даваат книгите, што ќе ти служи цел живот, е ЗНАЕЊЕТО!“ Бев многу среќна и среќата сакав да ја споделам со моите другарчиња, бидејќи другарството е многу важно. Играта ја пратив на сите мои другари и другарки. Тие ја пратија на своите другари и другарки. Бев многу среќна што ја споделив оваа игра со пријателите за да можат и тие да бидат среќни како мене. Следниот ден мама прочита дека имало нова игра наречена „Фантазија“ и сите деца ја играле. Веднаш заклучив дека тоа е играта што јас ја играв и бев многу среќна дека сите ќе се чувствуваат среќно и весело како мене додека ја играат играта. Да ми кажуваше некој дека толку ќе сакам да читам и дека ќе ги заразам со знаење сите деца во светот, немаше да му верувам. Саша Стоименов, IV-а одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

105


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Ах, овој чуден свет денес видов зајак во лет, мачка што плива и куче со грива. Во шума волк да најдеш невозможно ќе биде. Волците во училишни клупи седат тројки, четворки и петки редат. Лиска, пак, тргнала велосипед да вози, а шепите едвај педалите ги стигаат. Падни, стани, по цел ден така ама сè се може ако се сака. Во овој свет сè е можно, и зајакот да лета и мачето да плива, ништо не е невозможно кога се фантазира. Ава Костуранова, III-б одд. ООУ „Видое Подгорец“, Струмица

106


Моето патување во Фантазија

ДЕТСКА ФАНТАЗИЈА Сè што ќе замислам може да се оствари, може да станеме принцови и принцези. Може да глумам во некој филм, да одам на места кај што не сум бил. Ако мечтаеме, ние може да бидеме суперхерои, и да летаме високо кон вселената. Крилјата на фантазија се најубав сон, и од мала игла може да направи слон. Андреј Аврамоски, II-1 одд. ОУ „Кочо Рацин“, Охрид

107


Збирка на раскази и песни

МОЈАТА ФАНТАЗИЈА Фантазијата е кралство без граници, книга со безброј страници, сон што се сонува буден, а на возрасните понекогаш им е чуден! Секое дете има фантазија јака, а и јас имам, исто така, мојата фантазија е пилот да бидам, да се шетам, цел свет да го видам! Да се фантазира е најубаво нешто, бидејќи во фантазијата има сè и сешто, може да се биде сè што се сака, и сето тоа без голема мака. Секое дете има фантазии свои, шарени се тие, во сите бои, па ако и вие мислите така, ајде, сите, пружете ми рака! Да фантазираме заедно сите, за поубаво да ни минат дните, да го обоиме светот во различни бои, ајде да фантазираме, другарчиња мои!!! Филип Крушароски, IV-2 одд. О.У. „д-р Владимир Полежиноски“, Кичево

108


Моето патување во Фантазија

СПАСУВАЈЌИ ЈА ЗЕМЈАТА ФАНТАЗИЈА Сончево пролетно утро. Надвор црцореа птиците. Излегов во паркот во близина на моето училиште. Беше рано и тивко, без детски џагор. Седнав на една клупа да ги чекам другарчињата. На тревата имаше зелен пластичен змеј и го зедов в рака. Наеднаш се случи нешто чудно. Се појави силна светлина. Влегов во еден шарен свет. Се најдов во земјата Фантазија. Таму беше како од книгите што дотогаш ги имав прочитано. Го видов мојот омилен Зоки Поки заедно со неговата пријателка Лидија. Ми дадоа шарени бонбони. Петар Пан леташе радосен заедно со Ѕвончица. Вини Пу се сладеше од медот. Пепелашка танцуваше со својот принц. Златокоса ја чешлаше својата златна коса, а Доктор Офболи се грижеше за здравјето на патката Кика и на кучето Ако. Наеднаш на небото се појави зелениот змеј. Рече дека се вика Ништо и дека ќе ги ги уништи ликовите од моите книги. Се исплашивме сите. Се замислив како да ги одбранам моите херои. Ги викнав сите 18 другарчиња од одделението да дојдат во земјата Фантазија. Зедовме по една книга и ја кренавме во раце како штит. Змејот Ништо се исплаши од моќта на зборовите напишани во книгите и исчезна во небото. Пишаниот збор нè обедини во борбата против лошиот Ништо. Ја спасивме Фантазија и наеднаш сите се најдовме во паркот пред мојата зграда. Зелениот пластичен змеј остана сам на клупата, никој не си играше со него. Јас и моите другарчиња повеќе сакавме да зборуваме за авантурите на нашите омилени херои и да се пофалиме кој колку книги прочитал. Кирил Николоски, II-2 одд. ООУ „ 11 Октомври“, Центар, Скопје

109


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈА Утринското сонце топло грее Секоја птица различна песна пее Секој на секого вика здраво И си продолжува по патот право. Во земјата Фантазија ги сретнав Снежана, Црвенкапа и Петар Пан И им кажав дека сум им најголем фан Златокоса со нејзината коса како свила Е прекрасна и многу мила. Во оваа земја цвеќиња, трева, дрва, водопади насекаде гледам Не знам која убавина попрво да ја следам Што и да видам сакам да фатам Но, мора да ја чуваме – тоа го сфаќам. Во земјата Фантазија има животни триста Земја преубава и чиста Никој од никого нема страв Ни од тигар ни од лав Живеат сите заедно и сложно И ја чуваат земјата колку што е можно. Каја Начевска, III-б одд. ООУ „Димитар Миладинов“, Центар, Скопје

110


Моето патување во Фантазија

ВОЛШЕБНАТА КУТИЈА ОД ДЕДО МИ Чудни се возрасните, не можам да ги сфатам. Како да заборавиле како е да си дете, како никогаш да не ни биле деца. Наеднаш сериозни, па совети даваат, па правила кажуваат за да сме учеле што треба, а што не. На моите родители најмногу им пречат кавгите помеѓу мене и моето помало братче. Мајка ми секогаш вели да не се караме бидејќи немаме што да делиме, а и самата гледа дека проблем ни се чоколадите, кој земал поголемо, а кој помало парче при кршењето. Туку, да ви кажам што ме мачеше долго време. Дома кај нас во дневната соба на најгорната полица покрај книгите стои една кутија. Кога и да ги прашам мајка ми и татко ми, само ми кажуваат дека била на мојот дедо. Тој рекол дека кутијата била за мене, но да ми ја дадат на 18. роденден. Многу време имаше дотогаш, па си реков штом е за мене не е важно кога ќе ја отворам. Секој ден сè повеќе мислев на таа кутија, мислев што се крие во неа. Една вечер откако мајка ми и татко ми заспаа, ја зедов кутијата и ја однесов во мојата соба. Не можев да избегам од моето братче, па заедно со него ја отворивме. Во неа најдов порака од мојот дедо кој го знам само од раскажувања. Ми кажуваа дека бил добар и вреден, силен и среќен човек. Пораката беше: „За мојот прв внук! Со овој волшебен прав само пороси по главата, ќе се појави светлина и ќе видиш магичен град. Уживај во него!“ Отсекогаш сум читал раскази во кои се зборува за телепортирање и за фантазирање, па се прашував, можно ли е да постои тоа. Не размислувавме многу со мојот брат, и се разбира, веднаш се фативме за работа. Зедовме од светликавиот прав од кутијата, фрливме над нашите глави и наеднаш многу, многу светлина се појави пред нас. Од нашата соба, отпатувавме во еден мал град. Целиот беше со зелени дрвја, немаше автомобили, немаше компјутери, деца насекаде си играа среќни, родителите одеа на работа со велосипеди. Веднаш се насобраа сите околу нас. Чудно, сите беа зелени. Кога ги прашав која е оваа земја, едно дете ми рече дека се вика Лунаи, а дека неговата земја се вика Земја на среќата. Ми кажа дека сите се зелени бидејќи се среќни, не се лутат, постојано си помагаат меѓусебе и затоа немаат потреба за карање. Лунаи нè прошета низ Земјата на среќата. Насекаде имаше играчки, низ сите паркови и улици. Тој ни кажа дека секој ден си играат, одат на училиште, си помагаат 111


Збирка на раскази и песни

за домашните задачи, а родителите ги слушаат најмногу на свет. Бидејќи ги слушаат и учат од нив, родителите немале потреба да ги караат, само ги советувале. Додека се шетавме низ паркот, видовме едно дете кое не беше зелено како другите, туку беше црвено и плачеше. Лунаи ни кажа дека кога некој е тажен, ја менува бојата. Го праша другарчето зошто е тажно? Тоа ни кажа дека му се скршил велосипедот и не може да стигне до дома. Лунаи без двоумење го гушна другарчето кое се викаше Лазар и го зеде велосипедот. Така четворицата заминавме кај Лунаи, за неговиот татко да го поправи велоспедот. Татко му веднаш го направи велосипедот, ги напумпа издишените гуми и откако му го даде на Лазар, тој веднаш стана среќен и задоволен и ја смени бојата на телото од црвена во зелена. Сите бевме среќни бидејќи и тој беше среќен, братски се гушнавме и тој со велосипедот замина дома. Лазар и Лунаи ми покажаа дека секогаш има решение за сè и секој проблем може да се реши само ако си помагаме помеѓу себе. Сакав уште многу да видам од земјата на среќата, но ми текна дека мајка ми ќе дојде да провери дали сме заспани со брат ми во собата. Лунаи ми кажа дека сака пак да ги посетиме, наредниот пат рече дека ќе ми покаже како ја менуваат бојата на кожата. Се поздравивме и заминавме. Со волшебниот прав попрскавме над главите и светлината се појави за да нè врати назад. Пак бевме во нашата соба. Собата беше иста, само сега јас повеќе го сакав мојот брат, за првпат со него ја имавме првата и најголема тајна, оваа кутија што ни ја оставил дедо ни. Тој сигурно патувал со неа, а сега ќе можеме и ние. Додека има волшебен прав или додека не пораснеме. Со нетрпение чекам пак да ја посетам онаа Земја на среќата. Лунаи таму ќе ми покаже уште многу чуда. Јас мислам дека првата лекција ја научив, прво ќе ги гушнам моите родители и ќе им кажам дека ги сакам. Научив дека прават сè за ние да сме среќни, дека нè советуваат за да бидеме паметни и воспитани, понекогаш и кога нè караат е за наше добро. Среќни биле во Земјата на среќата бидејќи сами си помагале кога се наоѓале во неволји, а ако некој бил црвен веднаш гледале што го мачи и правеле сè за да позелени. Цела ноќ не заспав, сега повеќе никогаш нема да се карам со моето братче, тој ми е прв другар дури и кога ми пречи и досадува. Заедно сме тим и заедно ќе ја истражуваме Земјата на среќата. Имал право дедо, само не ми е јасно зошто рекол да ја добијам кутијата на 18. роденден, кога сум доволно голем и сега. Михаил Здравковски, IV-1 одд. ООУ „Блаже Конески“, Велес 112


Моето патување во Фантазија

МОРСКА СИРЕНА Вчера деца сонив сон, исполнет со фантазии и желби еден тон. На сонот весел брзо му дојде крај, но фантазијата уште збрка ми прај. Сирена морска јас бев милна, низ мориња светски патував силна. Видов земји, континенти гледав, со пријатели морски пак се сретнав. Отидов деца јас дури до Кина со игра и песна времето ми мина. Австралија и Африка повторно ги видов, Во Америка и во Азија среќна јас отидов. Илина Бошковска, III-г одд. ООУ „Гоце Делчев“, н. Илинден, Скопје

113


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ ВО ФАНТАЗИЈАТА Патувам на рамото на дождовните капки, многумина одат по моите мали стапки. Волшебник сум многу мал од виножитото шарено, правам весел шал убавото девојче да оди на бал. На момент сум Сонце силно што грее, на децата мали милно им се смее. Штом се стемни станувам ѕвездичка мала, сонот на децата го создавам на шала. Христијан Гочевски Иваноски, III-1 одд. ООУ „Дане Крапчев“, Скопје

114


Моето патување во Фантазија

РАСТАМ КАКО ЏИН Тесна ми е кошулата, не знам што да правам, не можам ни нозеве во чевлите да ги ставам. Долгите панталони веќе не ми чинат, штом ќе ставам чорапи, кај прстите се кинат. Имам нос како бабура, веѓи како четки, ми се чудат сите чичковци и тетки. Дождот ли е виновен, или лонецот фин, ама, кој ги шиша РАСТАМ КАКО ЏИН! Лука Димитриевски, II-а одд. ООУ „Јан Амос Коменски“, Скопје

115


Збирка на раскази и песни

HARIKA YOLCULUĞUM Bitti yolculuk Eski günler geride kaldı Ama varabilmiş değilim hiçbir sona Yaşamak bir uzun yolcluk ki bitirmeden gideriz. Yoculuk Ne var ki yolculukta Ne sever, ne ağlatır beni Güvercin, martı, karga gürültüsü havalarda Yolculuk olmalı, yolculuk. Her yanı yolculuk dolu gökyüzünde Süzülen böcekler, onların yanında Bulutar ve güneş İçime yine yolculuk düştü. Sabah, öğlen ve akşam Çağırsa bizi sonsuzluk Birden alsa dalgalar Başlasa güzel yolculuk! Elber Üseini, III-5 İstikbal İ.Ö.O Kalkandelen, Tetovo

116


Моето патување во Фантазија

МОЕТО ПРЕКРАСНО ПАТУВАЊЕ Патувањето заврши, старите денови зад мене останаа. Но, не успеав да стигнам до крајот, животот е едно долго патување кое го напуштаме без да го довршиме. Патување. Што има во патувањето? Ниту ме сака, ниту ме распакува. Врева од гулаби, галеби, гаврани на небото. Би требало да е патување. На небото полно со патувања инсектите се опкружени со облаците и со сонцето. Повторно се разбуди патувањето во мене. Наутро, попладне и навечер, да нè повика бескрајноста, да се појават бранови одеднаш. Да започне убавото патување! Елбер Усеини, III-5 одд. О.У. „Истикбал“, Тетово

117


Збирка на раскази и песни

ВИНОЖИТНИОТ ДОЖД ВО ШАРЕНАТА ШУМА Здраво, јас сум Искра и денес ќе ви раскажам една чудна, но интересна случка. Еден ден, во убавиот месец мај решив да прошетам во блиската Шарена шума. Каква е таа шума, се прашувате? Таа шума е полна со разнобојни цвеќиња, дрвја и грмушки, но е и дом на самовили, принцези и на еднорози. Целата шума е шарена! Тој ден, на тринаесетти мај, додека шетав низ шумата, наеднаш заврна дожд, но во Шарената шума врнеше необичен дожд, Виножитен дожд! Дождот беше шарен, светкав и во сите бои на виножитото! Сите жители на шумата тукушто се разбудија и зедоа различни чадорчиња за да се заштитат од дождот. Танцуваа, пееја и се радуваа цел ден и цела ноќ. Утрото кога се разбудија, шумата беше ишарана во виножитните бои. Сите жители седеа надвор, правеа пикник и шлапкаа во шарените вирчиња. Наеднаш, темни облаци се појавија на небото, дојдоа дрвосечачи и ги исекоа сите дрвја, грмушки, ги собраа сите цвеќиња, а во шарената вода истурија црна боја! Сите жители од Шарената шума тргнаа по дрвосечачите. Мораа да ги пронајдат, бидејќи кај нив остана едно мало шишенце со магичната шарена вода. Со капките од таа вода жителите ќе можат повторно да си ја вратат својата прекрасна шума и нејзините виножитни бои. Самовилите, принцезите и еднорозите не успеаја да ги најдат уништувачите на шумата, но јас ги забележав. Кога ја видов нивната злобна насмевка и радост затоа што ја уништиле светлата и волшебна шума, решив дека ќе направам се за да помогнам. Чекав злобните суштества да заспијат, а потоа тивко полека го извлеков малото шишенце од раката на еден од нив. Весела и горда појдов кај самовилата на Шарената шума. На нејзината среќа ѝ немаше крај. Заедно со другите жители ископавме огромна дупка и ја истуривме сета шарена вода, светлите и разнобојни цвеќиња, дрвја и грмушки повторно никнаа, а големото езеро од црно повторно ја доби виножитната боја. Од другата страна на езерото се појави една голема сенка – сенката на злобната кралица Лошокора, господарка на дрвосечачите. Имаше црвени очи, црвена коса и црн фустан со црвени кристали и со својата моќ се обиде повторно да го уништи убавиот дом на моите пријателчиња. Но, не успеа. Нивната сложност и љубов кон нивниот виножитен дом беа посилни од нејзината злоба. А врз Лошокора и нејзините дрвосечачи падна еден голем шарен балон, којшто засекогаш ги зароби. Шарената шума и нејзините жители беа спасени, а јас можев кога сакам повторно да уживам во нејзините убавини. 118


Моето патување во Фантазија

Тоа е мојата чудна, но интересна случка! Порака: Да не ги уништуваме шумите и растенијата и да не бидеме како Лошокора!!! Искра Митреска, II-в одд. ОУ „Стив Наумов“, Скопје

119


Збирка на раскази и песни

МОЕТО ПАТУВАЊЕ Кога на моите очи сонот нежно долетува, со месечевите крилја јас безбедно полетувам. Да бев силен како Спајдермен, ќе можев да летам како моќниот Супермен. Сестра ми е убава како Пепелашка, вредна како Снежана, но и фалат уште седум џуџиња. Кога си играме заедно ги имитираме Ивица и Марица, а кога заспиваме патуваме во бајката на Петар Пан. Се будиме од сон плашејќи се од волкот, кој сака да ги изеде прасињата, но среќни бидејќи Црвенкапа се спаси. Тале Мицелинов, II одд. ООУ „Васил Главинов“, Велес

120



Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.