teatar_bez_kuce

BONJA: Lako je za nogu, Jovana. Osta e bez krvi! Mnogo je razrezan. Ko e krv zaustavit? Žnate li kojega mediga?

JOVANA: Žnamo, zaludu.

BONJA: Ima li ko od onijeg Ili kovi a? Može li Otaš pomo ? Brzo e Krle dojahat na konja. Treba nogu stegnut. Imate li esov konop?

JOVANA: Što emo, crne kukavice? Ajde, Raduša, do Vojnoga stana, potraži Otaša. Ako se sed ne pokaže, ne bilo ga. Konop?

RADUŠA: Da odsije em pletenice? Kratke su.

JOVANA: A nu poita’!

(Raduša odlazi.)

Scena jedanaesta JOVANA:Eto, da sam maloprije presvisnula, ne bi žnavala da bi ona od ekla pletenice a da si ti bistriji no pola ministareg! Konop bi ga po eka.

Da razrežemo od stolnjaka?

BONJA (sko i): Daj nož. Daj stolnjak.

JOVANA (traži nož, vadi stolnjak): A e emo ga le ? Ko e ga gore iznijet? Ovdena je toplije.

Scena dvanaesta ( uju se konjska kopita. I Jovana i Bonja iza u. Žagor. Ulazi Krsto opiru i se na lijevu nogu, a desna mu je zavijena u krvavu krpu. Oslanja se na Nikolu i na jednoga ustanika, koji donosi i onaj barjak, skinut sa koplja. Jovana uzima brarjak i privija ga kao dijete na prsi. Svi su izgužvani. Krstovo lice odaje jaki bol.)

97