ШКОЛСКИ ЧАСОПИС ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У ЖЕЛЕЗНИКУ
ТЕХНИЧКО ПЕРЦЕ ГОДИНА 1, БРОЈ 2, БЕОГРАД, ЈУН 2014
УРЕДНИЧКИ ТИМ : Главни уредник: директор Зоран Михајловић Уредник: Васиљка Ћуковић Лектор и редактор: Марина Нешић и Снежана Јовицки Тим за техничку и интернет подршку: Марица Стевановић, Драган Гушић, Мирослав Бунчић Сарадници: Мирјана Јелић ,Мирослав Митровић
Фестивал науке је посетило тридесеторо ученика првог и другог разреда, са професорком хемије Драганом Станковић и професорком физике Александром Станојевић, у суботу 07.12.2013. године. За похвалу је број ученика који је добровољно и овако организовано у суботу, по јако хладном времену, посетио манифестацију. Ту може да се штошта каже, да су жељни експерименталног рада, да су знатижељни, радознали и отворени за нова сазнања и методе рада. О самом фестивалу не бих имала да кажем ништа похвално. У односу на претходне фестивале био је најоскуднији експериментима. Претрпан ТВ мониторима и филмским ефектима у цртаним филмовима. Из изложеног се могао стећи утисак да им је овај пут циљна група била – деца до седам година. Све у свему, играоница за малу децу за 350 динара, колико је била цена улазнице за ученике. Уз слике и датум посете избегла бих коментар о фестивалу и утиску самих ученика јер ко од њих је био на претходним манифестацијама, имао је већа очекивања. професорка Александра Станојевић
Фотографија, илустрација и дизајн: Васиљка Ћуковић ШТАМПА: Штампарија ,,Стазе”, Облаковска 5 Тираж: 300 примерака
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА И ове школске године 2013/14. традиционално је обележена школска слава Св. Савa. Поздравни говор и беседу је одржао вероучитељ наше школе Мирослав Митровић. Свечани обред резања славског колача је обавио наш свештеник. Програм Свечане академије се састојао од рецитала ученика рецитаторске секције који су показали своје умеће и рециталом увеличали дело и дух Св. Саве. Химна Светом Сави и песме о Светом Сави певала је Бојана Станојевић уз инструменталну пратњу на клавиру. Музички део програма су наставили ученици наше школе, који су свирали и певали пригодну музику, за шта их је припремао Предраг Филиповић. Свечану академију је припремила професорка српског језика и књижевности Љиљана Јањушевић. После академије је уследило славско послужење за ученике, наше пензионере и професоре наше школе. Љиљана Јањушевић, професорка српског језика и књижевности
Мирите се , а не судите Високопречасни прото, поштовани представници локалне самоуправе, ученици и уважени родитељи, драге колеге... Указана ми је велика част да вас у име колектива школе поздравим и пожелим вам добродошлицу. Част велика, одговорност још већа да речима дам скромни допринос овој светосавској приредби. Неслога и суђења су учестали у нашој земљи и постали су свакодневица. Таква свакодневица ствара пустош и у душама људи који се суде. Зла воља доноси суђење, суђење рађа мржњу, а мржња помрачава душу и уништава у њој свако добро. Зато, мирите се, а не судите! Господ каже: ,,Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим. Сви смо ми путници, сви хитамо ка вечном судији.” И данас и сутра и заувек, не марите за оним што је прошло и не враћајте се назад! Оставимо Богу и Његовој мудрости да оцени шта је било и плати свакоме по правди. Пред нашим духовним очима да нам је слога и еванђелска љубав и да их, у узајамном праштању, чувамо као нешто најсветије. А ономе ко нас упита ,,Ко је остао победник, а ко побеђени? ”, одговорити мирно и јасно: ,,Овде постоје браћа која су то била и остала, а не победник и побеђени. ” Један је победник, Бог мира, слоге и љубави. И са Господом, победник је Свети Сава, онај који је мирио завађену браћу. Победник је Павле, блаженопочивши патријарх, нови молитвеник српски који је својим животом смиривао свој народ, мирио завађене, волео људе. Завршићу беседу речима светог владике Николаја Велимировића: ,, Један судија то је савест, решење је једнодобитак или губитак вечног живота.” Мирослав Митровић
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
Од 28.01.2014. до12.02.2014. ученици наше школе уживали су у посети Конаку кнегиње Љубице .
Изложба ,, Прекретања“ пружила нам је нова сазнања и занимљиве детаље из живота Доситеја Обрадовића. ученици I/6 Дана 28.02.2014. нашу школу је посетио Јован Ћулибрк викар Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја. Владика Јован је унео благослов, поздравио ученике и наставнике у свечаној сали наше школе и одржао предавање на тему великочасни пост. Прве недеље великочасног поста, ученици су посетили храм св. Стефана Дечанског у Железнику и присуствовали светој литургији. Том приликом сви смо се причестили. Ученици су се припремали за сједињење са Христом, кроз пост, исповест, покајање. У сали парохијског дома сабрање смо наставили мојим предавањем на тему : ,, Литургија предјеосвећених дарова”. вероучитељ Мирослав Митровић
tszeleznik.edu.rs
Посетили смо Народни музеј 27.02.2014. ученици I1, I2 и I5 са разредним старешинама Душанком Салетом, Вањом Вишњић и Весном Милићевић посетили су Народни музеј и погледали изложбу ,, 900 година од рођења Стефана Немање и династија Немањића”. Том приликом погледали су и Мирослављево јеванђеље, најстарији ћирилични рукопис српске културе. Настао је у 12. веку, по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање. Ученици су заинтересовано посматрали предмете из свакодневног живота тог времена посуде, накит, новац и саслушали причу о династији Немањића. професорка Весна Милићевић Ове године као и ранијих година у нашој школи је спроведено такмичење ,, Мислиша2014 ” које организује Математичко друштво ,,Архимедес”. На овом такмичењу које се организује у свим основним и средњим школама у исто време учествовало је 14 наших ученика, а најбоље резултате постигли су : Немања Ранковић ( четврта година), Мирослав Брзак (прва година) и Душан Првуловић (прва година). професорка Мира Јелић Поводом Националног дана давалаца крви, у организацији Општине Чукарица и Црвеног крста Чукарица, у свечаној сали приређен је пријем, на којем су уручена признања вишеструким даваоцима крви и награде најбољим ученицима на конкурсу „Крв живот значи". Председник ГО Чукарица Срђан Коларић је уручио награде ђацима који су учествовали на конкурсу , међу којима су били и ученици наше школе. tehnickaskolalola.blogspot.com
6.3.2014. е у фудбалу НВ Општинско такмичењ радиониц О "АСТРА" одрж ин аћ ом Д 4. 01 .2 ала је е за ученик одржано је 27.2 Р е ч а д е и т о о в ск н р иј и т ог р це с такмичења била је Хем Трговина у биле у вези са те азреда. . У ла ко ш ка ш ло но љ мом " ех удима и д прехрамбена т о е е а ј р ц ал г ад о а вл м н са и и па м ки т а". С р го првом сусрету наша е у радиони ви ученици који с вина У 0. 2: м то та ул ез р ц у у лу и музичку шко на сарадњом били су веома зад чествовли ра иг од је ја ко и иц км са овољни полуфиналној ута сматрају д предавачима. Уч не бе ам хр ре е п о н а ск ћ и иј против Хем актуелном е им нове информ ци ло ма је о јал та ос ед н ац п технлошке школе АСТРА о веома кор роблему трговине ије о см ли би гу љ и Из с е. удима би н ећ ср е у животу спортске радиониц ти . Н а к о а н п з . авршених редавачи с резултатом 5:0 п о у з итивне ут т стрељаштву иске о шк акође изнели Градско такмичење у н а о ш ца л ни и и и актив че х матурана Наша у но т а одржано је 13.3.2014. т о к о м но предавањ стима одлич је ла ји во ос ћ си Јо а. ја Ви Натали 5 7 о ји л ци ен е ур т нк а ко Т у о о д о р о ви ћ четврто мест а. ар ич такм аг Филиповић Вођа екипе Предр
Стручно веће електротехнике Ове школске године реализовани су ученички пројекти: Реконструкција електричног осветљења службеног улаза школе реализовали ученици одељења III/7 на практичној настави са наставником Миомиром Масловарићем Реконструкција електричног осветљења у свечаној сали школе реализовали ученици одељења III/7 на практичној настави са наставником Љубом Ћурчићем У оквиру предмета рачунарске мреже и комуникације, спроведена је мрежна ифраструктура интернет прикључка у кабинетима 4, 5, 4А, 5А. Пројекат су реализовали ученици III/7 и II/7 са наставницима Радетом Бојичићем и Миомиром Масловарићем Наставници Милош Јањић, Мирко Бојић и Миомир Масловарић у оквиру секције из електронике омогућили су интерфонско отварање улазних врата Наши ученици узели су учешће на такмичењима из области електротехнике: 12.априла у Прокупљу на државном такмичењу средњих електротехничких школа за образовни профил ЕМТРУ учествовали су Владимир гарабиновић и Стефан Петковић, ученици III/7. Гарабиновић је заузео 23. место ( у теоријском делу 14. место) а Петковић је био 14и од 39 учесника ( у теоријском делу 2. место) 10. маја регионално такмичење из електронике и основа електротехнике у Ваљеву. Наши представници су Пуповац Вера и Закић Небојша ученици III/6, Лучић Ђорђе II/6, Брзак Мирослав и Крстић Димитрије, ученици I/5 17.маја државно такмичење из мултимедије, учесници: Пејчић Душан IV/6 и Лучић Ђорђе II/6. Весна Милићевић
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
CAJAM ОБРАЗОВАЊА У Техничкој школи је одржан Први сајам образовања „Каријерни путоказ“ за старије матуранте. Позиву да учествују у манифестацији одазвали су се следећи факултети и високе школе: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ/Државни факултети
·
Математички факултет
·
Фармацеутски факултет
·
Пољопривредни факултет
·
Машински факултет
·
Технолошкометалурушки факултет
·
Географски факултет
Државне високе школе струковних студија
·
Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија
·
Висока техничка школа
·
Висока железничка школа струковних студија
·
Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент
Приватни факултети
·
Факултет за инжењерски менаџмент
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
·
Факултет за информатику и рачунарство
·
Технички факултет
·
Факултет за туристички и хотелијерски менаџмент
·
Пословни факултет
ЕВРОПСКИ ФАКУЛТЕТ
·
Факултет за инжењерски интернационални менаџмент
·
Факултет за европски бизнис
Приватне високе школе струковних студија
·
Висока школа за пројектни менаџмент Београд
·
Висока струковна школа за предузетништво ( одржано предавање на тему ПРЕДУЗЕТНИШТВА за матуранте )
·
Висока школа за информационе технологије, рачунарски дизајн и савремено пословање
Осима фкултета и високих школа позиву се одазвала и Национална служба за запошљавање Осетљивост за потребе младих, односно учешће у професионалном информисању младих узеле су и нама суседне школе:
·
Петнаеста београдска гимназија ( организовано уз пратњу педагога школе )
·
Хемијска прехрамбено-технолошка школа ( самостално )
·
Тринаеста београдска гимназија ( самостално )
Манифестацију су испратили и наши стални и значајни сарадници, мр Гордана Митровићсаветник координатор за машинство и обраду метала у сектору за програме и уџбенике при Заводу за унапређивање образовања и васпитања и председник општине Чукарица, Зоран Гајић. Овом приликом се захваљујемо не само учесницима већ и дежурним ученицима који су се показали као прави домаћини, односно амбасадори своје школе. Посебно се захваљујемо Витомиру Вишњићу, дипл. архитекти за идејно решење још једног у низу плаката наших манифестација. Михаиловић Ивана, координатор пројекта
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
Годишњим планом рада Школе, у оквиру пројекта „Каријерни путоказ“, планирана је и сарадња са Националном службом за запошљавање као подршка младима при планирању даље каријере. Након спроведене анкете о професионалним намерама ученика Техничке школе уочено је да матуранти нису у потпуности упознати са стручном подршком Националне службе за запошљавање. У временима високе незапослености младих до 25 година овај податак се сматрао најважнијим и неопходним као тема за остваривање сарадње. Уз помоћ колеге Ђорђа Смиљанића остварен је контакт са филијалом Београдслужба Чукарица, односно саветницима за запошљавање. На основу доставњених резултата анкете о професионалним намерама ученика припремљено је и релизовано предавање за ученике завршних разреда Школе. Предавање је одржано 5. 3. 2014. у Техничкој школи, а реализатор предавања је била Жељка Тадић, саветница за запошљавање. Саветница је упознала младе са следећим појмовима: 1. Улога Националне службе за запошљавање 2. Пријава на евиденцију НЗС, обавезе и права незапослених 3. Стручна подршка кроз активно тражење посла, обуке, субвенције за самозапошљавање, јавни радови и стручно оспособљавање ( пракса ) 4. Стручна подршка – улога и послови ЦИПСа
Ивана Михаиловић, координатор пројекта
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
ЧЕЗНЕМ ДА ТИ КАЖЕМ НАЈЛЕПШЕ РЕЧИ КОЈЕ ТИ . ИМАМ РЕЋИ, АЛИ СЕ НЕ УСУЂУЈЕМ, СТРАХУЈУЋИ ДА БИ МЕ МОГЛА ИСМЕЈАТИ.... (ГРАДИНАРТАГОРЕ) Ученици у својим писменим задацима врло често открију праву страну своје личности. Наставници српског језика и књижевности привилеговани су у том смислу јер могу да упознају особу која није само ученик, већ човек у малом, а често их тако не гледамо. Понекад се иза неког несташка или момка проблематичног понашања крије профињена душа са неким проблемима. Наш задатак је да суптилно и дискретно помогнемо у разоткривању животних дилема. Поставимо тему, намерно мотивисану тинејџерским мукама и онда коментаришемо. Наравно, задатак види светлост дана тек уколико се аутор сложи са тим. Сарадња психолога и разредног старешине са професорима српског језика је драгоцена, ми често имамо приступ најскривенијем кутку ученикове личности. Тодор Радовић на први поглед делује ,,oбично”, али изненађује његова романтичност и чврст став о емотивним односима младих. Из разговора са њим сазнала сам да верује у верност и дуго је већ са својом девојком. Можда би други вршњаци од њега нешто могли да науче. Оданост и искреност нису изгубљене вредности у свету фејсбука и интернета. Лутање са цвета на цвет постаје бесмислено... послушајте овај
Било је то пре тачно годину дана. Упознао сам једну прелепу девојку којy није било лако освојити. Та лепа девојка је сада моја девојка, али на почетку то није било лако. Свидела ми се на први поглед, али нисам знао како да јој приђем. Изгледала ми је као неосвојива тврђава. Ја сам толико желео да та лепа девојка буде моја. Договорили смо се да одемо на пиће и мало попричамо. Хтео сам да јој кажем све, за моје симпатије које гајим према њој. Када је шетала поред мене, у мојем мозгу и срцу је настала блокада. Све оно што сам планирао и желео да јој саопштим, нисам могао. Под кожу ми се увукао страх. Страх који до тада нисам никада ни осетио. Плашио сам се да сам ја премали за њене домете, плашио сам се да ће исмејати моја осећања. Нисам желео да ме одбије. Некако сам се супротставио страху. Рекао сам јој све што сам желео. Пао ми је истог тренутка камен са срца. Очекивао сам хладан туш, али сам се преварио, она ми је рекла да се и ја њој допадам и пољубили смо се. Био сам пресрећан. Схватио сам да треба да се сусретнемо очи у очи са болом и страхом. Човек треба да уради оно што му срце каже и да не страхује од последица, храбри побеђују!
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
У
ченици наше школе учествовали су на
Републичком такмичењу основних и средњих школа под називом ,,Оштро перце “. Тема такмичења била је драматизација Евгенија Оњегина и прављење презентације и трејлера. Наш тим освојио је три места: Најоштрије перценаграду за драматизацију ,,Евгенија Оњегина “ – Душан Прокић, ученик одељења 25; Владимир Полић награду у оквиру тима за предивну илустрацију драме у модерној верзији; Ристић Јелена, бивша ученица одељења 22, за драматизацију ,,Евгенија Оњегина “. Она је причу сместила у савремено доба, повезала је са проблемима тинејџера. Награда ,,Најхрабрије перце” припала је целом тиму Техничке школе ученицима Јелени Ристић, Владимиру Полићу, Душану Прокићу. Такмичење је трајало четири месеца и обухватало је разне активности драматизацију, прављење трејлера, презентацију и илустровање текста. Пројекат је водила професорка Снежана Јовицки, уз подршку библиотекара Жељка Марчетића који нас је и предложио за такмичење. Ученици су добили вредне књиге и дипломе. Ово искуство мотивише и подстиче наше ученике да изразе своју креативност и докажу свој таленат и натпросечност. Небројено пута се показало да међу техничарима и машинцима има правих уметничких душа и да то треба неговати, а талентовану децу усмеравати и мотивисати према дару који поседују. Снежана Јовицки, професорка српског језика и књижевности Представљамо вам један одломак, целу драматизацију можете прочитати на сајту школе. www.tszeleznik.edu.rs Емил је остао сам на плочнику, није имао у себи ни мрвице снаге да устане и крене, позвао је девојку на мобилни. Нико не одговара. Искључен сигнал. Он баца телефон, устаје и главом удара у зид, чело му је опет раскрвављено, испија пиво и седа у такси. Емил: (за себе) Ником нисам потребан, мрвицу топлине када тражим од неког, добијам само лед, одбијање, хладан зид. Осећам се као потпуни странац у родном граду. Никада, заправо, нисам осећао да негде припадам. У школи сам седео сам у последњој клупи, код куће родитељи нису обраћали на мене пажњу... не кажем да ме нису волели, али нисам их осећао, онако дубоко као своје, онако топло, као што уме родитељ да воли, знате оно, мали поклон, за неки празник, нежан загрљај ако се исечем или ударим, дуги разговори када имам неки проблем. Колико пута сам скривајући оно што ме мучи, сате проводио натапајући јастук сузама, онда скакао избезумљено у ритму техномузике, па се напијао са непознатим назовидруговима. Дођем кући, они спавају, пробуде се, ништа не примећују, не осећају, па нису родитељи само за то да ти дају паре и кров над главом... и ето, где сам сада, празан изнутра, као бачен у непознат простор, изгубљен, несхваћен, јер у овом граду је опасно бити другачији, чак и кад си бољи, мислим опасно је и глупо бити свој... мораш да припадаш некој групи... чопору, маси, то ме излуђује... и овај хук аутомобила, смрад у ваздуху, осећај тескобе док се возим у препуном аутобусу, сазнање да међу толиком масом људских ликова не умем да препознам своје друго ја, као у огледалу. tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
ENGLISH PAGE
Phrasal U verb T pyramid
1. The doctor put him _ _ antibiotics. 2. These apartment blocks were put _ _ the 60s. 3. He put his cigarette _ _ _ with his foot. 4. The meeting had to be put _ _ _ until the next week. 5. If you’re found guilty, you’ll be put _ _ _ _ for 10 years . 6. The police tried to put _ _ _ _ the rioting. 7. We’ll need anesthesia to put you _ _ _ _ _ for the operation. 8. He had been putting some money _ _ _ _ _ every month. 9. He managed to put his ideas _ _ _ _ _ _ to the audience. 10. She wanted to put the past _ _ _ _ _ _ her. 11. Lucky me! My name was put _ _ _ _ _ _ _ for the scholarship. 12. We put the machines _ _ _ _ _ _ _ a series of tests. 13. We put our heads _ _ _ _ _ _ _ _ to sort it out.
-Every minute, more than 100 hours of video are uploaded to You Tube. -Virginia Woolf wrote all her books standing. -Wearing headphones for just an hour will increase the bacteria in your ear by 700 times. -The first Olympian disqualified for ”banned substances” just had two beers to calm his nerves before the pistol shooting in 1968 Mexico Games. -The first maximum speed limit in the UK was 10 mph. -56% of typing is completed by your left hand. -The sentence ”the quick brown fox jumps over the lazy dog “ uses every letter in the English language. The owner of the yellow house smokes Dunhill.
EINSTEIN’S RIDDLE
The Dane drinks tea. The German smokes Prince cigarettes. The green house is on the left of the white house. The owner of the green house drinks coffee.
The owner who smokes Blue Master drinks beer. The person who smokes Pall Mall cigarettes has birds.
The facts : 1. There are five houses of five different colours. 2. In each house lives a person of a different nationality. 3. Each of the five house owners drinks a certain type of drink, smokes a certain type of cigarette and owns a certain type of pet animal. The question : Who owns the fish?
tszeleznik.edu.rs
The Englishman lives in a red house.
The Norwegian lives in the first house on the left.
ves n who li o s r e p e Th the ouse in in the h ilk. drinks m middle
The man who smokes Blend lives next to th e man who has cats.
The man who smokes Blend has a neighbour who drinks water.
The man who has a horse is the neighbour of the man who smokes Dunhill.
The Norwegian lives just next door to the blue house. The Swede has dogs as his pets.
tehnickaskolalola.blogspot.com
1. Пронађи правило по ком се бројеви нижу и израчунај производ непознатих бројева.
186, 204, a 246, 270, b 326, c, … 2. Човек рођен у двадесетом веку пуни 2015. године онолико година колики је збир цифара његове године рођења. Које је године рођен? 3. Колико се пута број 4 користи у запису свих троцифрених бројева? 4. Питали су оца колико његова два сина имају година. Он им је одговорио да ако производу бројева њихових година додате збир њихових година, добићете број 68. Колико синови имају година? Попуните поља тако да сваки ред и колона садрже бројеве од 1 до 6. Поља која су повезана имају исти број.
Одредите бројеве који недостају тако да њихов збир у свакој колони и реду износи 290.
61 78 63 25 63 80 ?? ?? ?? 26 60 ?? ?? ?? 56 36 ?? ?? ?? 90 53 31 53 98 55 „Немамо за кифлу, биће за игру“
Терен се састоји од унутрашњег поља и спољашњег прстена, у унутрашњем пољу се налази поље за игру где стоје „парице“ кованица од 20 динара УВЕК је на обележеном месту а „парице“ од 5 и 10 динара се наизменично мењају у зависности који играч игра први. Постоји поље око „троугла парице“ где је забрањено заустављање током сервиса, постоје сервис грешке. Играчи наизменично ударају хемискама динарчиће, прво 5, па 10 и на крају од 20 динара циљ је да „парица“ пређе простор узмеђу друге две „парице“. Ако из првог пута пробаците динарчић кроз поље између друге две „парице“ и заустави се у спољашњем прстену, играч добија живот, оба играча на почетку има по три живота. Ако се „мрежна парица“ налази у спољашњем прстену играч има право да је са „ударном парицом“ избаци из поља и избачена парица се враћа на место са почетка игре, и играч поново пробацује „ударну парицу“ кроз поље између „мрежних парица“. Уживајте… Игру смислио: Небојша Закић Игру и правила дизајнирали: Ненад Денић и Небојша Илић tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
И АРИ ЕНУТ Ч И Р И ТР ОК ЛЕК АКО П ВИСАТ Е И И К НЦИ … ИЛИ И МОТ ОТА И МАШ ТРУЈУ АДИНУ Н ЖИВ С НА И ОМЛ В НАЧИ З ЛЕЈ А ЗДРА З ИХ
Као професорка српског језика и књижевности, требало би да водим неку мојој професији примеренију и женственију секцију, али ко каже да спорт не може да буде женствен? Рушимо табуе, померамо границе, нисмо стереотипни професори. То могу да кажем и у име колегa који су сличну акцију покренули у својим школама. Професор српског језика у Медицинској школи води ученике на трке, срела сам га на Трци за мир. Помислила сам да сам једина професорка српског језика, залутала у спортскорекреативним водама маратонске реке, кад ли ме запљусну информација да нас има доста. Изгледа да је трчање повезано са просветом или професори од муке трче и вуку децу са собом не би ли побегли из школе и пронашли праву мотивацију за здрав живот. Елем, тако ја подстакнута и мотивисана мојим колегама дођем на идеју да у мојој Техничкој школи у Железнику, покренем исту ствар, али мало другачије, пошто никада не умем да копирам друге, већ волим да унесем свој стил. Уз подршку директора Школе, организовала сам малу групу тркача која ће ме пратити на маратону ове године. Прво сам кренула са амбициозним планом да мотивишем будуће маратонце, иако је моја школа препуна момчићадечака спортиста, нешто ме нису схватили озбиљно, ваљда због неозбиљног имиџа који ме прати, или зато што је нонсенс да професорка српског језика припрема ученике за маратонску секцију. Окупила се ту мала група ученика заинтересована прво да побегне из амбијента школског простора, радознала да види да ли ја стварно трчим и да ли трчим тих фамозних 42 км. Док ме нису видели, нису ни веровали јер је тешко спојити жену на штиклама и у хаљини, са оној стази. Мислим да су ме ,,испалили” неколико пута за пробно трчање на Ади, све до самог финиша.... пред маратон када сам већ хтела да одустанем од утопијске идеје мотивисања матураната за маратон. Професори физичког васпитања су ме подржали у мојој намери и васпитној акцији, али су били сумњичави када се појавио списак ученика. Углавном су ту биле девојчице које не раде физичко, нити трче... Када је директор поменуо мајице, сви су навалили да се учлане у аматерски тркачки клуб Птице тркачице из Лоле. Сумњала сам и ја све више у реалност своје замисли, али пошто сам иначе утописта, нисам одустала... и заиста, на пробном тренингу, појавише се њих дванаест. Четворица дечака и девет девојчица... ето опет не знам да рачунам. Загревали смо се у Земунском парку, на очевид шокираног народа који је улазио у аутобус. Ветар дува, рано јутро... а моје ученице се смешкају, вичу по обичају и не могу да верују да их професорка српског припрема за трку.
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
Коментари су били позитивни, или не знам како да их схватим... професорка, ви боље предајете физичко него српски!“ Критика или похвала, оставићу просветној инспекцији да процени, а Домановић се сигурно већ сто пута преврнуо у гробу, при погледу на наше школство. Можда би ме потапшао по рамену због неодговорног понашања и инфантилности. Како каже једна моја колегиница, ми морамо да смо на нивоу и дистанцирани од ученика, или пропаде нам ауторитет. Још увек сам у филозофској дилеми ко је у праву... али не могу да побегнем од своје природности и спонтане жеље да се дружим са том децом. Побацах ја њима цигарете, или сам то желела да урадим, али нисам, искритиковах их што су дошли гладни па једу пет минута пред тренинг... остависмо ствари у пекари, јер теретану немамо. Истрчали смо своју прву трку и нисам скидала осмех са лица – била је ово наша прва необична екскурзија у спортском духу, далеко од Железника. Отпеваше девојчице песму по жељи госпођи пекарки која нам је чувала ствари... жена је вероватно била у јутарњем шоку, али мислим на позитиван начин. Хранили смо и лабудове, док смо се истезали, па је све заиста личило на једну спортску екскурзију. Мене хвата трема увек пред маратон, али сазнање да ће ова маратонска недеља бити нешто другачија, уноси у мени полет и жељу да померам границе. Сви су стигли у зону маратона, шарени се град од дивних патика, мајица, не чује се више ниједан аутомобил, само добра музика и маса света.... у спортском фазону. Хтела сам да осете спортски дух, доживе свој град на други начин, баце цигарете и брзу храну, забораве на журке и загушљиве просторе. Ако нам је омладина здрава физички, то је основ за ментално здравље и бољи елан у школи. Телефон ми се усијао од њихових позива... професорка где сте? ја стижем, али касним... зашто сама да трчим... изгубила сам се у маси... када стижете на циљ... да ли да вас чекамо? Трчали су један део трке задовољства или целу... то није битно. Важна је жеља да сви учествују у нечем тако величанственом као што је Београдски маратон. Здрава је идеја наставника да покрену из мртве тачке неке потезе у просвети. Ако само један ученик следеће године са мном буде трчао макар и полумаратон, ја сам испунила своју мисију, а биће их више. У здравој деци, здрав је и дух, професори за то морају да имају слух и њух!
Снежана Јовицки, професорка српског језика и књижевности tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ На Видовдан 28. јуна 1914. године, организација ,, Млада Босна” односно њен припадник Гаврило Принцип, убио је Аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Посета Аустроугарског престолонаследника управо на тај дан, Српски празник Видовдан, требало је да стави на знање Србији и свету да је Босна Аустроугарска, да ће тако и остати. Гаврило Принцип изјвио је да се не каје за оно што је урадио, а пошто је био малолетан није могао да добије смртну казну већ доживотну робију. Кривица за овај чин пала је на владу Србије, сви су били уверени да Србија стоји иза атентата. Ултимативни захтев у десет тачака послат је Србији. Месец дана касније Аустроугарска је објавила рат Србији. Мобилизација војске убрзо је започела. Србија је опет сама. У првој години рата изгубила је 163.557 људи.Шта пре поменути: Цер, Дрину, Кајмакчалан или Колубарску битку која је под командом Живојина Мишића била најсјајнија српска победа у Првом светском рату? Пред надмоћнијим непријатељем, Војвода Путник 25. новембра 1915. издао је директиву:,, Капитулација би била најгоре решење, јер њоме се губи држава”, a једини спас из тешке ситуације било би повлачење на Јадранско приморје. ,,Држава није изгубила своје биће, она даље постоји, иако на туђем земљишту.” Одступање преко сурових планина Албаније однело је 217.455 живота. Солунски фронт у Првом светском рату настао је као покушај Савезника да помогну Србији у јесен 1915. године, против здруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Експедиција је дошла касно, у недовоњном броју да спречи пад Србије. На крају је створен фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међусобно савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт остао је стабилан, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918. године. Под командом војводе Петра Бојовић српска војска креће у пробој Солунског фронта а на путу дугачком 700 километара, после 45 дана немилосрдне офанзиве, улази у престоницу Србије Београд. На некадашњој периферији Солуна, налази се комплекс Зејтинлик. То је гробље палих српских, француских, италијанских , енглеских и руских војника, који су своје животе положили током пробоја Солунског фронта у Првом светском рату. Српско гробље, представља централни део комплекса на Зејтинлику. У њеном центру је капела испод које се налази костурница у којој је сахрањено 5.580 српских ратника страдалих на Солунском фронту. Око маузолеја налази се 10 парцелау којима је сахрањено 1440 српских ратника. Ту су сахрањени у две заједничке гробнице и 78 непознатих српских ратника пренетих са Солунског фронта и 217 непознатих српских ратника заробљеника пренетих из Цариграда. На капели гробља на Зејтинлику исписани су стихови Војислава Илића Млађег ,,Незнани туђинче, кад случајно минеш, Поред овог светог заједничког гроба, Знај, овде су нашли вечно уточиш Највећи јунаци данашњега доба! Родитељ је њихов: храбри српски народ, Горостас у светској историјској војни, Који је све стазе искушења прошо И чији су борци, дивљења достојни! Падали од зрна, од глади и жеђи, Распињани на крст, на Голготе вису, Али чврсту веру у победу крајњу Никад, ни за часак изгубили нису...” Милена Матић IV/2 tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
ЧОВЕК Лежећи у хладовини угледао сам лептира како удара у зид, а његов живот једноставно нестаје. Само о смрти сам размишљао, знао сам да ћу сутра бити мобилисан. Размишљао сам како имам још много ствари да урадим, да видим, нисам био спреман да окончам живот. Највише ме је мучило то што нисам знао да ли ћу се вратити да видим своју вереницу, требало је да се узмемо ове јесени. Придружио ми се Марко, стари породични пријатељ, инвалид још од устанка пре тридесет година. Он је знао како сам се ја осећао, видео сам то у његовом погледу. Питао сам га како да се ослободим страха. Одговорио ми је да не бих био човек да немам страхове, већ да са страховима морам да се борим. Сати су пролазили, нисам могао да се померим. Знао сам да треба да се поздравим са вереницом, али нисам знао како да јој кажем збогом. Дочекао сам прве сунчеве зракове, напокон сам натерао себе да се спакујем и пођем. На растанку сам се поздравио са родитељима, трудили су се да остану храбри.Окренуо сам се и отишао, тишину је прекинуо мајчин плач. Убрзо сам се придружио армији. Војска је била слабо опремљена. Угледао сам Павла, старог друга из детињства који се одселио. Испричао ми је да се оженио и добио ћерку. У почетку ми је било тешко, али како је време пролазило, то ми је живот у војсци био лакши. Вест о неуспеху у бици на Мачковом камену је прошла кроз моју армију, морал је био нижи него икада. Отишао сам да видим како је Павле, али саборци су ми рекли да је нестао. Био сам сигуран да је дезертирао, као и многи, отишао је како би склонио породицу на сигурно. Шеснаестог новембра мојој армији је било наређено да задржавамо противника. Били смо стационирани близу ушћа Марице у Колубару. Пар дана смо успели да задржимо противника, после смо били принуђени да се повлачимо. Био сам неиспаван и гладан, замишљао сам исту ону хладовину у којој сам се опуштао пре пар месеци. Крајем месеца напокон смо имали три дана за одмор. Осећао сам се спремним за борбу. Знао сам да никада више нећу бити исти, привиђала су ми се лица људи чије сам животе однео. Они нису моји непријатељи, они су поштовали наређења, размишљао сам. Десетак дана касније кренули смо у офанзиву. То ми је подигло морал, зато што сам напокон видео излаз из пакла. Кад сам чуо команду за јуриш, истог трена сам потрчао као никада до сад. Трчећи кроз плато угладео сам Павлово тело. Осетио сам ударац и пао као покошен. Смртоносно сам рањен. Гледам саборце како јуре у слободу или смрт, док је мени све једно. Не осећам ни бол, ни страх. Напокон сам схватио Маркове речи. Нисам више био човек. Небојша Закић III/6
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com
СВЕТА ГОРА Дуго сам имао жељу да посетим Свету гору. Жеља ми се остварила, посета на тако свето место не може се упоредити ни са једним искуством у мом животу. Имао сам осећај да се налазим на неком месту мимо нашег света. Невероватан божански осећај ме је пратио од тренутка како сам крочио на то свето место. Речима не могу описати какав је осећај боравити на Светој гори и кретати се њеном кривудавом калдрмом и макадамским путевима, посматрајући недирнуту природу, зелене шумовите брежуљке и кристално плаво море. Неописив је осећај присуствовати божанственој литургији и обилазити свете манастире и њихове чудотворне иконе и фреске. Света гора се сматра живом иконом некадашњег византијског царства. Ходати стазама којим је ходао Свети Сава за мене представља невероватан осећај. Према предању, Пресвета Богородица пловила је бродом на Кипар. Због велике олује брод је скренуо са курса и усидрио се на Атосу. Задивљена лепотом коју је угледала, посветила је Свету гору своме сину и Богу. Од тада се Света гора сматра вртом Мајке Божије. Имао сам осећај да свако дрво, сваки камен тамо има душу. Духовно сам испуњен и пресрећан што сам боравио на Светој гори. Остаје јак и упечатљив утисак да све што се дешава у нашим животима и са чиме се свакодневно суочавамо, не може да се упореди са духовношћу и миром светогорских манастира. Остаје чежња да се опет вратим и будем део тог живота. Марко Софијанић III/5
tszeleznik.edu.rs
tehnickaskolalola.blogspot.com