Značajni ljudi Kruševca

Милорад Сијић

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милорад Сијић

ISBN 978-86-89241-013

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ

КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милорад Сијић

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевац, 2012.

Милорад Сијић

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944) С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Крушевачког Господина др Давида Издавач

ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА Редактор Прота Драгић Илић, презвитер при Храму свети Ђорђе

Рецензент Мр Слободан Симоновић

Главни сарадници на тексту и фотографијама Миломир Стевић, професор историје и Др Милутин Тасић, хирург

Лектор Јелена Ђиновски, виши архивист

ISBN 978-86-89241-013 Насловна корица: Трг Косовских јунака; у венцу су значајни индустријалци: Љота Љотић, Коста Јанковић, Љубомир Ристић, Душан Стојадиновић, Мирко Ковачевић, Живојин Стефановић и Тома Дунда.

Задња корица: Тодоровић Стеван: Црква Лазарица. Из ратних цртежа Стеве Тодоровића, Орао, велики илустровани календар 1889, стр. 15-16.

ПРЕДГОВОР Крстић од јерусалимског дрвета из старог Крушевца (предговор за књигу Милорада Сијића “Значајни људи Крушевца”)

Има још старих кућа у Крушевцу где ће вам показивати фотографије својих дедова, њихове албанске “Споменице”, еснафска писма, успомене са хаџилука, иконице из Јерусалима и крстиће од тисовог дрвета. Овде ће вам говорити о старим крушевачким хаџијама. Милорад Сијић први пише о њима у својој књизи “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”: Хаџи Стојадин Живковић, браћа Хаџи Николајевић, Хаџи Сима Јаковљевић, Хаџи Тока Јаковљевић, Хаџи Илија Динић, Хаџи Владимир Бабић, Хаџи Стојадин Стаменковић, Хаџи Јанко Старосрбијанац, Хаџи Трајко Мирковић, Хаџи Владислав Николић, Хаџи Стојан Станковић и његов брат Хаџи Станоје, Хаџи Алекса Стаменковић Американац..., писац прота Хаџи Живан Савић. Сви су они били домаћини. Иза себе су оставили своме потомству: углед, куће и окућнице у центру града, пословне везе... Уједно, били су чувари јерусалимског крста с хаџилука, па су и деци давали имена Крста, Крстивоје, Крстана... У комунистичкој Југославији сви су они завршили на крсту јавног заборава. О духовном животу старих Крушевљана др Чедомир Марјановић у својој књизи “Крушевац”, штампаној у Београду, 1934. године, стр. 52-53, вели: “За време Турака није било по вароши ни звона. Знајући за то кнез Милош је убрзо поручио већу количину звона, па их јe разаслао у сва већа места. Неописана је радост настала у Крушевцу кад је зазвонило прво звоно. Не само Крушевац, него и цела околина од Јастрепца и Копаоника, па до Јухора и Благотина, слегала се у Крушевац да чује српско звоно, и под звуцима звона да уђе у цркву Лазарицу, да се Богу помоли. Старци су за дуго причали својим потомцима са каквом је свечаношћу обављен тај чин у Крушевцу. И богослужење у црквама добило је свој свечани изглед. Раније су се више кришом Срби састајали те се Богу молили. Служба је морала бити ноћу да их Турци и њихова деца не би каменицама и др. начином узнемиравали, а сада били су слободни. Могли су служити службу и по дану, те је сав народ редовно у цркву одлазио и у “глас” црквене песме певао. Деца су у школи од својих учитеља учила одговарање на литургији, као и да читају апостол, а учитељи су редовно певали за певницом, па су деде и унуци сваке недеље и празника журили у цркву, деде да слушају певање својих унука, а унуци да их деде хвале. Па не само то, Срби су у слободи смели носити литије (литије или крстоноше су забранили комунисти, у књизи “Из историје Цркве свете Петке у Мајдеву”, штампана 2010. године, објавио сам, стр. 117, затворски досије свештеника Живојина Марковића, који је робијао у Забели две године због ношења литија са верницима упркос забрани, п. п.), по вароши и у пољу, због тога кад се носила литија то је била свечаност над свечаностима. Сваки еснаф имао је свој барјак (хоругве), велики еснафи имали су велике барјаке које су носили по 6-8 и 10 људи. За ношење барјака отимали су се први људи, устабаше еснафа у томе су предњачили.

3

Религиозни живот био је тако силан да сваки имућнији човек који је имао вишка у иметку своме помишљао је на то, да оде до Јерусалима, до Гроба Господњег, да му се поклони, да види та света места, да просвети ум свој, да облагороди срце своје, те да се духовно препороди. То су хаџије. Хаџије су обично одлазиле на месец, два, пре Ускрса, преко Ниша и Солуна сувим, па онда лађом до Јафе; а од Јафе са камилама преко горе Ливана у Јерусалим. Враћајући се из Јерусалима ударили би на Свету гору, походили Хиландар и оданде преко Солуна враћали се у свој завичај. Као успомену са собом су доносили: иконе, крстиће, бројанице и друге предмете, које су обично поклањали пријатељима и познаницима. Око њих се обично скупљали стотинама слушалаца, и они су причали шта су видели и шта су доживели. Та побожна предавања су се не само слушана него гутана, и сваки млађи помишљао је у себи да и он оде до Јерусалима. Хаџије су се обично враћали духовно препорођени. Они су се старали да имају у себи нечег вишег него обични људи, нечег светитељског. Обично су носили тада браду и дуге хаљине, и чинили добра дела: делили сиротињи, давали прилоге црквама и манастирима; једном речи они су се старали да буду надљуди. И махом уживали су поштовање своје околине. Било је случајева да кад се неки људи заваде, место да иду на суд, они иду хаџији, обично кажу, он је Божји човек, како он каже онако нека буде. Из породице Хаџи Стаменковића – брат Светозара и Стојадина, а стриц Алексе Хаџи Стаменковића – Доротеј (Драгутин) под утицајем прича са хаџилука, око 1879. године отишао је у Свету Гору и тамо се покалуђерио. Сада је архимандрит. Тако је и монах Никодим (Никола) син Младена, а брат Јевте Младеновића бив. ћурчије, од 1883. године у скиту Свете Богородице (Успенско – Богородични славјански скит). Његови сестрићи: Х. Владислав и К. Николић били су такође на хаџилуку 1931. године. Из Крушевца је на хаџилуку 1931. године био и Хаџи Алекса Стаменковић, трговац”. Пролог своје књиге “Манастири с погледом на Крушевац”, (штампан у Крушевцу 2007), посветио сам једном савременом крушевачком хаџији, кога су по повратку из Јерусалима, седамдесетих година прошлог века, више дана позивали у крушевачки СУП на информативне разговоре, а камеру, тада заплењену, му никада нису вратили: – Време се променило, оче – рече ми један верник, кад му рекох да сам добио позив Туристичке организације општине Крушевац да спремим текст о манастирима из нашег краја. Он је био сведок у Манастиру Мрзеница, пре три деценије, кад су власти покушавале да спрече оца Амфилохија Радовића, тада професора Богословског факултета у Београду, сада митрополита, да верницима подели иконице и крстиће.

– Прота Хаџи Живан Савић, Бог да му душу прости, сад се крсти на небу – осмехну се верник, који је и сам много тога претурио преко главе у доба владавине антитеизма. Једном, после пута у Свету Земљу, више дана је саслушаван у крушевачком СУП-у.

– Заиста, шта би данас рекао за један овакав позив лазарички прота, хаџија, крушевачки писац, катихета у Гимназији до забране верске наставе,

4

коме по изласку из штампе 1975. године спалише књигу о оснивачу града, “Кнез Лазар – симфонијско приказаније”?

– Време се код нас стално мења, оче, али они опстају вековима – заврши парохијанин, мислећи на манастире – зато су они наш стални позив од Бога. Читајући књигу “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”, ово питање сам проширио: – Да, времена се мењају, али уз манастире опстају вековима и крушевачке хаџије – путници у Христу – као траг у историји града светог Великомученика. Књига Милорада Сијића открива нам давно завејане трагове с хаџилука старих Крушевљана. Због тога она јесте велики крст од тисовине на коме су урезана имена домаћина – који су у XIX и првој половини XX века обновили стару српску престоницу. Несумњиво, она прекида ћутање дуго више од шест деценија, наметнуто у доба антитеизма, о крушевачким домаћинима. Сећам се једне сахране на старом крушевачком гробљу, од пре неколико година. Говорио сам над одром једног од старих, предратних, крушевачких трговачких синова. Упознао сам га на службама у Цркви светог Ђорђа. Знало се његово место у храму, стајао је крај Распећа Христовог. У говору сам се сетио и речи светог Николаја Жичког, који је са највећим уважавањем писао о нашим старим трговцима и њиховим кућама. После неколико дана чуо сам да је једна старија госпођа, која живи у центру Крушевца, подуже плакала кад је са опела дошла својој кући.

– Хвала Богу да се неко сетио нас и наших очева – рекла је својој комшиници. Њен отац је био пре рата велетрговац и један од највиђенијих Крушевљана. Своју књигу “Послушања – прилози из историје Цркве светог Ђорђа 1904-2004”, штампану у Крушевцу, 2006. године, започео сам речима светог Николаја Жичког, који у поговору “Охридског Пролога” пише: “Календар је прва књига, коју сам ја у детињству видео и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке и опет остављала на своје место. Тајанствена, и за мене у то време, чаробна књига имена, самих имена, без видљиве садржине и без објашњења. Ни слутио нисам, како велику садржину скривају та имена. Та књига ме је очаравала; ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је, изгледа, баш у именима, у самим голим именима. Шта би значила та имена? Сада бих на то могао одговорити: значе, да је личност – све. Све што је около и поред и на личности са вечног видика нити се броји нити рачуна; царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе – све је то потчињено личности, у служби личности, ништавно према личности”.

– У овој земљи све ће ти опростити, али успех никада – говорили су стари Крушевљани, после револуције, својим унуцима. Свети Николај Жички, који је спасао Крушевљане октобра 1941. да прођу као Крагујевчани, а и многи други виђени Срби свога доба ову максиму претрпели су на својој кожи. Наравно, знало се у Крушевцу, и после рата, ко су: Чолак Антић, Стојан Симић, Љотићи, Милосав Браљинац, Мутавџићи, др Боривоје Јаћовић, Рашићи, Михаило Јанковић, Серафим Неготинац, архимандрит Иларион Весић, Дреновци, Филип Ера, Крапчевићи, прота Јосиф Поповић, прота

5

Аксентије Протић, Кедровићи, Стојан Протић, Будимовићи, Каракушевићи, Урошевићи, Ханауска, Тајтацак, Нешићи, Пузићи, Рајковићи, Стојадиновићи, прота Милун Ј. Стојадиновић, прота Спасоје Томић и његов син свештеник Момчило, прота Радич Јосић, Божа Миливојевић, Ташко Начић, Франц Голднер, прота Хранислав Поповић, Михаило Милошевић, Кузман Паштровић, Браћа Дунда, Крста Новаковић и његов брат прота Јеврем Новаковић – отац Новака Новака... Усмено предање чувало их је од заборава. Али званично њих није нико помињао. О њима није било писане речи, назива улице или трга у граду, литерарног конкурса с њиховим именом, сећања на њихове хаџилуке у Јерусалим и Хиландар. Било је то време “Топлих суза на путу за Јерусалим”. Они нису могли бити узор младој генерацији, јер су у уџбеницима и свим јавним гласилима фаворизовани идоли социјализма – настали крај пута, најпре, ка СССР-у, а потом, ка СФРЈ. Књига Милорада Сијића открива нам у усменом предању заборављена имена крушевачких домаћина, а о познатим и успешним варошанима даје нам и њихово кратко житије. Сећам се покојног председника Црквене општине Крушевац господина Драгослава Симића – са колико је љубави обновио Спомен плочу у Цркви светог Агатоника на Старом гробљу. Неко је мацолом оскрнавио овај споменик. Чика Симке, како смо сви звали председника Црквене општине, од свог новца је, одмах, рестауирао Спомен плочу, вратио је на јужни зид Храма светог Агатоника, тако да се и данас с ње може прочитати: “За покој душе и вечан помен уписује за велике добротворе Храма светог Агатоника: Новака оца 1866-1936. Љубицу мајку 1878-1933. Смиљу сестру 1898-1930. Јефрема брата 1905-1944. Косту Коју брата 1907-1945. Градимира сестрића 1920-1930. Mr. ph. Крста Новаковић, апотекар са сестрама Ружаном и Зором. Плочу обнови 2003. године почасни председник Црквене општине Крушевац Драгослав Симић”. Знао сам да је Крста Новаковић добио име по свештенику Крсти Новаковићу, који је усвојио његовог оца Новака Петровића, као сироче од седам година, па ће из знака пажње он променити своје презиме у Новаковић, а своме сину првенцу дати име по поочиму. Из књиге Милорада Сијића сазнао сам да је Крсти Новаковићу (1899-1973), постхумно, чувени Yad Vashem доделио медаљу Праведника. Признање су примили у израелској амбасади у Београду Крстини син и кћерка, 4. новембра 2003. године. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име. Ово нисам знао кад сам писао књигу “Топле сузе на путу за Јерусалим”, (објављену у издању Историјског архива у Крушевцу, 2002. године). Али сам знао за браћу Дунда, па сам о њима, на стр. 51, написао: “Архивско Мртво море – (Историјски архив Крушевац, п. п.) као и што приличи овом периоду наше историје, почива у туђој кући. Браћу Дунда, предратне власнике Хемијске индустрије “Жупа”, упознадох на први Митровдан у новом миленијуму док смо уз песму окретали славски колач у њиховој фабрици. Неколико суза, пред радницима, испустише на обредни хлеб пре него што га преломише с генералним директором.

– На Митровдан пре другог великог рата, овде прошли пут ломисмо хлеб – проговори старији брат.

6

– Вратите нам родну кућу да у њој испустимо душу. Дрема нам се пред пут у Свету земљу. Начинићемо вам нову зграду за Историјски архив, о свом трошку – рече млађи брат.” Из књиге Милорада Сијића сам сазнао да је млађи брат Дунда преминуо 2004. године. Наравно, у кући у којој су рођени и даље је Историјски архив Крушевац, попут њене прве комшинице “Уметничке галерије Крушевац”, која је смештена у породичној кући Љотића (књига Милорада Сијића доноси биографије знаменитих Љотића и фотографију њихове “уметничке” куће). О једној од таквих кућа – Југ Богданова бр. 21, важних за историју града, а после револуције одузетих власницима, писао сам у књизи “Послушања – изабрани списи архимандрита Илариона Весића”, 2001. Крушевачке хаџије, после сто година од ослобођења града од Турака, дочекали су да Лазарева престоница добије статус места хаџилука – светог града. У то доба председник општине био је Крста Новаковић. “Политика” је 29. јуна 1934. године, стр. 6, известила: “Велики молепствени сабор прогласио је јуче Крушевац светим историјским местом”: “Крушевац, Видовдан, 28. јуна 1934. године. Крушевац, као стара престоница српског народа, на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима погинулим од Косова до данас. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божја у Цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом српско-православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом Српске православне цркве, и одсада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову. Свечаност је отпочела јуче по подне доласком нишког епископа г. др Јована који је одслужио свечану Вечерњу у Цркви Лазарици. Јутрос је код нове крушевачке цркве формирана велика поворка грађана на челу са литијом у којој је учествовао велики број братстава Хришћанске заједнице из свих крајева Србије, са својим барјацима на челу. У Лазарици је епископ г. др Јован служио Свету архијерејску литургију уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине. После службе Божје формирана је поворка од преко 3.000 људи, која је прошла главним улицама Крушевца до Споменика косовских јунака. На челу поворке били су епископ г. др Јован, велики број свештеника, представници локалних војних и цивилних власти. Потом је пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над масом народа летео је авион месног Аероклуба, који је из ваздуха спустио леп венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на споменику. После свечаног помена епископ г. др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Он је у својој беседи позвао присутне да се сете мучних дана и тешке судбине коју је наш мученички, али херојски народ преживео и из које је изашао као победник. Извојевао је слободу благодарећи огромној снази и пожртвованости. На крају епископ г. др Јован позвао је народ да се помоли Богу у славу великих мученика за добро и напредак целог народа. Беседу др

7

Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47. пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине, поздравио присутне и захвалио се епископу др Јовану за иницијативу да Крушевац буде одсада место где ће се сваке године приређивати о Видовдану велике свечаности у славу косовских и других наших јунака. По подне у четири часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско-преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњег дана за наш народ и нашу земљу, као и за Српску православну цркву уопште. Сабор Хришћанске заједнице био је интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви су подједнако желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапћући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна и побожна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били су удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Пре почетка сабора они су се скупљали у групе и тихо и скрушено певушили побожне црквене песме. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се крстили и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта радити да би ојачали и спасли душе своје и откупили се од грехова. Вечерас у девет часова хор братства Хришћанске заједнице из Крушевца приредиће велики духовни концерт са обимним програмом. Пре почетка концерта епископ г. др Николај одржаће велику проповед. На концерту ће такође говорити епископ г. др Јован као и г. Михајло Станојевић, професор”. Књига Милорада Сијића отргла је од заборава највиђеније крушевачке домаћине по ослобођењу града од Турака, 1833, до укидања приватних радњи 20. маја 1948. године (Мемоари Гојка Козића) – тог дана су запечаћене од стране СУП-а – овим чином је у Србији званично укинута приватна својина. Аутору дугујемо захвалност на посвећености у свом истраживачком раду. Требало је више година истраживати: Матичне књиге, стару штампу, надгробне споменике, приватну архивску грађу и све важније фондове Историјског архива у Крушевцу да би се родила ова књига. Књига Милорада Сијића родиће многа друга дела. У мени је потакла идеју за један роман. Јерусалимско дрво посвећено знаменитом Крушевљанину то заслужује: крст(а) је заувек нов(аковић), зар не!

Прота Драгић Илић

8

ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ

Не на овом месту и овај дан ми нећемо одговарати странцима чији смо ми него сами и за себе. Да би себе боље упознали и кроз то познање разведрили се и одбранили, оснажили и сложили, да би пронашли историјски непогрешни метар којим ћемо себе мерити и знати какви смо и колики смо у сравњењу са оцима нашим. Чији сте ви мали Срби? – Ми смо деца Божија и људи аријевске вере којој је судбина доделила почасну улогу да буде главни носилац хришћанства. Ми смо народ крштен, народ христоносни и тако ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби а по срцу и духу Хришћани.

(Епископ жички др Николај Велимировић, 1939, у Раваници)

Милорад Сијић

Они су дошли до 1837. године Крушевац је до ослобођења од Турака био турска погранична варош са већинским турским становништвом и веома заостала у сваком погледу. Тек после ослобођења вароши када је већинско становништво побегло главом без обзира дошло је до великог прилива српског становништва. Наравно да је било и Грка који су били трговци и механџије. И тек тада када су се створили услови да на управу дођу Крушевљани варош је измештена на нову бољу локацију и почела да добија обрисе урбане средине. Ово је покушај да се да један преглед када су, одакле, и који људи долазили у Крушевац и овде отворили било какву сопствену радњу. Због немогућности да се тачно одреди долазак сваког човека дат је преглед оних који су дошли до 1837, затим до 1860, до 1900, до Првог светског рата, и између два рата.

18. децембра 1833, Н0 3093, пише Суд народни србски кнезу Милошу: – Суд нахије јагодинске с писмом својим од 15. т. м., Н0 1103, пославши приложена два списка одсељених из нахије јагодинске пореских глава, јавља да је од Ваше Светлости добио височајши налог да порезу на нахију расположи и да су му у истом височајшем налогу означене пореске главе потпуно по старом тефтеру, и пита оће ли и речене расељене главе при разрезивању порезе урачунати, и ако оће, на који ће начин. Суд нахијски не знајући шта да му у томе одговори с најдубљим страхопочитанијем усуђује се то Вашој Светлости, ради височајше одредбе, поднети (К.К. Нар. Суд 1833). Пошто је до тада Јасика била стратешки важно место где су седели чиновници кнежевине Србије а налазила се у нахији јагодинској интересантан је списак лица који су се из Јасике преселили у Крушевац тако рећи истог дана по ослобођењу 1833. године, и то: Павле Грочковић, Милосав Браљинац, Милоје Василијев, Мијат Марковић, Глигорије Гавриловић, Риста Ђорђевић, Спаса Станимиров, Ђорђе Илић, Миленко Шукић, Симеон Шукић, Петар Јовановић, Стојан Јагликић, Мина Головодац, Мијаило Стојановић, Ђорђе Јовановић, Милутин Милетић, Павле Мојић, Арса Матић, Петроније Газибарић, Анђелко Јовановић и Стојан Лесковчанин (Суд нахије јагодинске писмом својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац; Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 222; Др Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 204).

По првој Коншкрипцији 1834. године када округ има три иљаде душа, срез крушевачки 1.163 душе а у срезу 21 меане и то 19 у вароши Крушевцу и по једну друмску меану у селима Глободер и Стопања. Од тога 13 је српских: Цветко Нешић, Младен Стојановић, Панта Спасојевић, Милован Радосављевић, Стефан Каштаварац, Стојан Каштаварац, Величко Мијајловић, Павле Тројановић, Петар Маскарац, Андреја Пећанац, Стефан Ђорђевић, Милисав Стефановић и Ђорђе Илијић. Грци су: Ариз Грк, Јања Јевтимијевић, Димитрије Дина, Јања 11

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Живковић, Милета Ђорђевић и Љота Јањић. У Глободеру Мијајло Симиџић, у Стопањи Вуле Симић.

5. марта 1836, Н0 204, пише Исправничество окружја крушевачког кнезу Милошу: овдашњи трговци и меанџије Грци, који су пре Карађорђевог рата, но без фамилија својих, у Крушевац дошли, дућане себи изградили и изјаснили се да они српски поданици до века остају и да би срдачно желели, кад би само од турског правителства дозвољеније добили, и фамилије своје овамо преселити (Суд нахије јагодинске писмом својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац; Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 206; Др Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 188).

То је био повод да Исправничество окружја крушевачког достави списак свих иностраних поданика који се налазе и од када у Крушевцу. Велики број ових домаћина налазимо и касније као житеље Крушевца. Дајемо о њима и биографијe. Међутим, због занимљивости овога списка странаца који живе у Крушевцу дајемо га на посебном месту. Списак од иностраних поданика у окружју крушевачком живећих Марко Николић и брат му Димитрије, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урумен, жењен, има једно мушко и једно женско дете. Трговину овде води, има својбину, ливаду и воденицу. Овде су од 1807. године. Овде му је и дед и отац умро, и он је рад из Турске жену и децу своју овамо довести, ако му буде икако могуће. Ника Јанковић и два му брата Ђорђе и Трандафил, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урмен, жењен, има једно женско дете. Трговину овде своју води. Један брат је жењен други није. Овде су од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће. Ђорђе Стаматовић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, жењен, има два мушка детета. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће. Панајот Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, три сина и једно унуче. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће. Дина Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно мушко дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће. Јања Живковић, греческое исповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно мушко и једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1800. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће. Ђорђе Ристић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1825. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.

12

Милорад Сијић

Арис Зоић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен. Механџија под кирију. Овде је од 1821. године. Рад је да жену своју доведе ако је икако могуће. Јања Мијаиловић, греческое вероисповести, Турска, дошао из Ниша, жењен, једно женско дете. Терзија, има овде два дућана. Овде је од 1835. године. Жели српским подаником бити. Здравко Станковић, греческое вероисповести, Турска, дошао из врањске нахије, није жењен. Хан свој овде има и држи. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Станко Мишић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Папуџија, држи дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Стојан Петровић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Живко Станковић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, два мушка и два женска детета. Грнчар. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Мита Ранђеловић, греческое вероисповести, Турска, из Штипља нахије скопљанске, жењен, два мушка и два женска детета. Ханџија под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Тодор Цветковић, греческое вероисповести, Турска, из Острва пиротске нахије, није жењен. Мутваџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Недељко Стојановић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, једно женско дете. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Манојло Јанић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно мушко и два женска детета. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Јован Николић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Мумџија, дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Мита Маринковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити. Стојко Стефановић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно женско дете. Ћурчија. Овде је од 1836. године. Овдашњи жели бити. Крста Ђуровић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити. Стојан Стаменковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Стојан Живковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити. Станко Павловић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити.

13

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Гаврило Хаџи Ацковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Стеван Хаџи Тошић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1833. године. Жели овдашњи бити. Ђура Петковић, восточноје вероисповести, Турска, од Остронице пиротске, није жењен. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити. Јова Ристић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, жењен, једно женско дете. Ужар. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити. Петар Филиповић, восточноје вероисповести, Турска, из Крушевице код Софије, није жењен. Бакалин. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити. Настас Димитровић, восточноје вероисповести, Турска, из Охрида, није жењен. Калдрмџија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Благоје Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Китан Богдановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Коца Цветановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Јован Вељковић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити. Манојло Димитријевић, восточноје вероисповести, Турска, из Ћустендил Бање, жењен, једно мушко дете. Трговац. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи поданик бити. И на исто његово ово желеније добио је под Н0 2169, 5. јунија т. године од Светлог Књаза означено (на прошеније) дозвољено да може гди жели остати. Атанас Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, жењен, једно мушко дете. Абаџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи поданик жели бити. КН0 31.

9. јануар 1837. г. У Крушевцу (Државни Савет)

Члан Исправничества Окр. Крушевачког асесор, Секретар Исправничества Костантин Антоновић

(Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 580-585; Др Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 562-567).

14

Милорад Сијић

Чолак Антић. Чолак Анта Симоновић (1777-1853), војвода крушевачки. Имао сина Косту (1809-1848) који је био члан нахијског суда у Чачку и суда у Крушевцу. Костини синови су Илија Чолак Антић (1836-1894), пуковник и Лазар Чолак Антић (1839-1877), потпуковник који је командовао на Јанковој клисури. Илијини синови др Бошко Чолак Антић (1871-1949), маршал краљевог двора и посланик у многим европским престоницама, велики спортски радник, и др Војин Чолак Антић (1877-1945), дивизијски генерал.

Чолак Анта

Илија Чолак Антић

Лазар Чолак Антић

Бошко Чолак Антић

Лазаревић. Петар Лазаревић (?-1849), ванбрачни син Павла Цукића, војводе жупског, [и Павлов братанац Василије Цукић (?-1873) начелник је жупског среза]. Петар је управитељ српског дела Београда, срески старешина у Карановцу, од 1834. долази у Крушевац за среског старешину, а од 1939. начелник је округа. Он је 1836. године преместио варош из мочваре на брдо. Члан је Совјета и сенатор до своје смрти. Његов син Коста Цукић (1826-1879), студирао у Бечу, затим Хајделбергу, стекао титулу доктора филозофије. Предавао је на Лицеју у Београду, у кабинету Илије Гарашанина постао министар финансија, као најбољи економски стручњак у Србији. Петар Лазаревић

Коста Цукић

Имовина Петра Лазаревића у Крушевцу 1846. године (Српске је следећа: шест дућана лежећа до пијаце; један дућан на ћошку, гледајући на пијацу крста; дућан до њега исте величине; кавана, која узима места за два дућана са две собе; налбантица, над њом соба и кујна; хан с једном форуном екмекџијском у простору 12 хвати дужа на доњем кату, на горњем четири собе, две кујне, једна сарачана са великим гангом; диванана са стакленим пенџерима и доле подрум све од камена зидан и добар у материјалу, једна кошара у авлији са 12 коња; шупа за сено; један нижник са четири одељења; велика кација за сено и дрва увозити; бунар зидан у истој авлији. Једна њива близу чаршије од 12 плугова, ограђена, са тапијом Новине, 22. март 1846, стр. 6)

15

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

турском; ливада питома у пољу са тапијом и сенетом, које је комшија г. Симић и г. Вучко Мутавџић а велика је 30 кола сена; воћњак код Бивоља, један плуг; у Паруновцу забран величине 10 плугова; место воденично са тапијом у Паруновцу и место у чаршији код џамије. Симић. Ђорђе Симић (?-1827), из Баљевца у Срему, старешина Крушевца у Карађорђево време, његови синови Коста, погинуо у борби с Турцима на Јасици, Стојан и Алекса. Стојан Симић (1797-1852), лични пријатељ кнеза Милоша и најбогатији Србин тог времена. Његов син Ђорђе (1843-1921), председник владе је у више наврата, сенатор, посланик у Цариграду, Риму и Бечу, оснивач је Црвеног крста Србије. Оженио се ћерком кнеза Александра Карађорђевића, сестром краља Петра. На њиховом имању саграђена је барутана Обилићево. Алекса Симић (1800-1872), брат Стојана Симића, председник владе. Његов син Милан (1827-1880), завршио филозофију у Пешти, чиновник у министарству иностраних дела, имао Алексу (1860-1933), Стојана (1862-1906), Михајла (1865-1926) и Косту (1867-1934).

Стојан Симић

Ђорђе Симић

Алекса Симић

Коста М. Симић

Кућа Симића пред Први светски рат

Протић. Милован Протић (?-1843), прота, народни посланик.

16

Милорад Сијић

Стефановић. Тодор Стефановић (1794-1860), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5). После ослобођења од Турака Тодор је одржавао чесму Челеби Али Агића који му је за то слао дукате. Веома богат, сматран за највећег трговца у свом времену у Крушевцу, закупљивао је под аренду велике површине земље, нпр.: алије Копаоник, Бећировац, Шаревац, земљу око куле лужњанске. Тодорови синови Сима (1835-?) и Арсеније (1839-?). Сима, поштоноша, његови синови су Димитрије (1857-?), Милош (1860-?), Љубомир (1861-?). Арсеније, учитељ, узео ћерку Обрада Човића, имао Саву (1861-?). Човић. Обрад Човић (1803-?), из Доњег Ступња, капетан козничког среза, а после судија у Крушевцу до своје смрти. Син Миленко (1833-1871), судија у Крушевцу, затим у Алексинцу где је и умро, а по својој жељи сахрањен у Крушевцу. Оженио се Јелком, ћерком Јосифа Поповића, свештеника, са којом је имао Чедомиља (1866-1936), судија, адвокат, нежењен, и ћерку Лепосаву (1867-1945), удата за Саву Димитријевића (1862-1926), из Зајечара, апотекара (НС).

Чедомиљ М. Човић

Сава Димитријевић

Коста Петровић Ракичић

Петровић. Никола Мандрда, из Пољанице код Врања, истакнути борац из Првог српског устанка. Његов син Радован Петровић Ракица (1791-?), начелник округа крушевачког од 1842. до 1857. године. Он је пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (26. април 1843. године) изградио пут од Крушевца до Рибарске Бање. Његов син Коста Р. Петровић (1846-1929), несвршени студент, трговац и механџија, од 1879. до 1882. године закупац је Рибарске Бање, а од 1882. године закупац је Врњачке Бање (Српске Новине, 28. мај 1882, стр. 8). Познат је као Коста Ракичић, који је 1885. године саградио у Врњачкој Бањи Народну гостионицу као први угоститељски објекат од чврстог материјала. Народна гостионица била је стециште елите врњачких посетилаца где су се одржавале забаве и позоришне представе. Године 1887. Коста је направио зграду која је имала 16 соба, терасу и прву врњачку пекару. Било је то приземље данашње виле Авала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године. Калајџић. Риста Калајџић (1800-1872), његов син Стојан (18361870), бакалин (СБ, МКУ, 1870, 343).

17

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Љотић. Љота Јањић (1794-?), механџија, доселио се из Арциста у Крушевац још у време Турака. Имао је синове Зоју и Николу. Породица је живела у заједници до 1867. године, када је довршена градња хотела Париз, а онда су његови потомци одлучили да се поделе. Пошто је Зоја умро пре 1863. године, Никола је носилац домаћинства (ПС, 1864, 339). Зоја Љотић (1814-?) има Паскаља, Јању, Љоту, и Димитрија. Од Паскаља су Паскаљевићи, Љотини потомци су Љотићи.

Трговина Паскаља и бензинска пумпа

Кућа Љотића (данас Уметничка галерија)

Паскаљ З. Зојић (1836-1906), отворио је бакалску радњу под фирмом Паскаља Зојића и Сина коју његови потомци држе до 1928. године на левој страни Трга косовских јунака а онда су прешли на десну страну истог Трга у нови локал. Паскаљ са супругом Стаматом имао сина Михаила (1866-1919), а Михаилови синови су Димитрије (18861973), Зоја (1892-1961) и Ђорђе (1893-1918). Димитрије није имао деце, а Ђорђе се није женио. Зоја је имао сина Михаила Бату Паскаљевића (1923-2004) и ћерку Аницу. Бата Паскаљевић, један у низу великих глумаца из Крушевца, има сина Зоју који је бизнисмен у Диселдорфу.

Паскаљ З. Зојић

Михаило П. Зојић

Димитрије М. Зојић

Зоја М. Зојић

Њихова имовина се састојала од неколико кућа, магацина и дућана, млина, винарије, фабрике текстила, бензинске пумпе, половине хотела Париз, виле у Соко Бањи, и плацева у Крушевцу, затим имања у Пожаревцу и Лесковцу. Јања З. Зојић (1838-?), нема података.

18

Милорад Сијић

Љота З. Љотић (1840-1904), са супругом Леном (?-1908) имао је синове Прокопија (1870-1918), Петра (1875-1937), Лазара (1879-1924) и Кочу (1881-1937), и ћерку Алексију (1873-?). Љота је добио концесију да гради део железничке пруге Ниш-Пирот, према закљученом уговору 29. августа 1885. године. Љота је и познати извозник свиња, много је извозио, и то за Беч, а његови синови су такође велики извозници између два светска рата. Љота је члан општинске управе вароши Крушевац 1889. године. Бакалско-шпекулативну радњу протоколисао је 15. јуна 1888. године под фирмом Љота З. Љотић, а после његове смрти 1904. године фирма носи исто име а која је бакалско-шпекулативно-извозничкокафанско-механска и воде је његови синови са правом потписа Прокопија Љотића (Српске Новине, 12. август 1904, стр. 4). Поред неколико послова Љотићи су имали део хотела Париз а и кафану Браћа Љотић у главној улици. Петар Љ. Љотић, индустријалац, председник Управног одбора Крушевачке задруге, са успехом је водио послове ове породице. Читав капитал потрошио је помажући сиротињу. Једва да је прошло четрдесет дана од смрти Перине, а из Беча стигао је глас да је умро и последњи изданак по мушкој линији породице Љотић – Коча. Димитрије З. Љотић (1850-1892), нема података.

Љота З. Љотић

Прока Љ. Љотић

Петар Љ. Љотић

Коча Љ. Љотић

Никола Љотић (1834-1884), механџија, купио је кућу из масе почившег Вукоја Недељковића и приликом оправке мајстори су 16. октобра 1869. године нашли у димњаку 49 дуката у злату и три златна прстена и то су пријавили полицији (Српске Новине, 28. октобар 1869, стр. 4). Никола је 1872. године закупио и реновирао Амам градски, добро га опремио, довољно снабдео водом а за добру послугу и чистоћу постарао се да поштовану публику задовољи у дане купања: за мушке само петком и празником, а за женске сваки дан сем петка и празника. Имао синове Божидара (1868-?), Алексу (1877-1899), механџија, и ћерку Јелену (1866-?), удата за Прокопија Димитријевића. Јосифовић. Марко Јосифовић (1807-1877), барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1877, 496), син Антоније Марковић, трговац, коме је отац дао новац да отвори шпекулативну радњу и самостално издржава своју породицу (Српске Новине, 16. октобар 1869, стр. 4).

19

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Михаиловић. Михаило Јовановић (1798-?), из Варварина, трговац, кмет варошки (ЗТМФ, 1833, 1), имао сина Николу Михаиловића (1831-?), трговац. Никола је имао Васу (1859-1945) и Јована (1865-?) (НС). Васа Михаиловић, учитељ, имао десеторо деце, а његов син Бора Михаиловић (1899-1992), наставник немачког језика у Гимназији у Крушевцу, био је глумац и позоришни редитељ и најзаслужнији човек зато што је Крушевац дао највећи број добрих глумаца у нашој земљи.

Васа Михаиловић Бора Михаиловић

Десеторо Васине деце

Ђорђевић. Манојло Ђорђевић (1809-?), његови синови Лазар (1834-?), Јован (1840-?), Константин (1845-?), мумџија, шпекулант. Константинов син Драгољуб (1879-1955), трговац, 1911. године отворио шпекулативну радњу (Српске Новине, 3. децембар 1911, стр. 4). Шурдиловић. Анђелко Шурдиловић, имао Лазара, Јована, Ђорђа и Косту. Лазар А. Шурдиловић (?-1851), судија, има Светозара (1848-?). Јован А. Шурдиловић (1827-?), практикант, подинжењер, имао дућан, његови синови Милутин (1850-?), Светозар (1851-?), начелник среза темнићког, Михаило (1860-?), пандур. Ђорђе А. Шурдиловић (?-1855), имао дућан. Коста А. Шурдиловић (1831-1909), шпекулант, имао дућан, бивши кмет варошки, адвокат, од 20. априла 1858. године узео под аренду Гостионицу у Рибарској Бањи и обавестио заинтересовану публику да ју је свим потрепштинама у изобиљу спремио (Српске Новине, 8. мај 1858, стр. 4). Његов син Драгољуб (?-1910). Драгољуб има Косту, који је чиновник Аграрне банке у Београду. Бачинац. Михајло Марковић Бачинац, из Бачине, трговац, његов син Милосав Марковић Бачинац (1822-1894), трговац, имао четири дућана (ПС, 1864, 165), народни је посланик. Његови синови су Михајло (1849-?), Милан, директор Гимназије у Крушевцу, и Љубомир (1857-?), окружни начелник у Крушевцу. Здравковић. Јован Здравковић (1773-?), један је од вођа устаника при ослобађању крушевачке нахије, први је службеник из Крушевца, изабран за суд крушевачки 1833. године. Имао синове Николу (1803-?), и Милоша (1815-?) (ЗТМФ, 1833, 48).

20

Милорад Сијић

Петковић. Петко Рајковић (1778-1848), из Старе Србије, ужар, богат човек код кога раде слуге (ЗТМФ, 1833, 2). Имао синове Павла (1812-?), Стојана (1820-1860), Филипа (1822-1860) и Стевана (1829-?). Павле Рајковић имао Филипа (1837-?). Стојан Петковић, трговац, има три дућана, механу и ковачницу, продавац школских књига (1851), народни посланик (Српске Новине, 3. август 1840, стр. 6), његови синови су Коста (1848-?) и Јеврем (1854-?). Филип Петковић, имао дућан, син Стеван (1846-?). Стеван Петковић, кафеџија, преко магацина у Прокупљу послао српској војсци на бојиште 504 ока ракије, за шта је добио јавну захвалност (Српске Новине, 4. март 1878, стр.2), имао сина Петра (1849-?). Вучковић. Милета Лозничанин, трговац, његов син је Вуча Милетић (?-1848), трговац, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837, стр. 4). Вучин син Милан Вучковић (1830-1908), трговац, имао два дућана. Миланов син Вучко М. Вучковић (1863-1943), трговац, оженио ћерку Мијушка Миловановића, трговца (НС). Од 1889. године отворио самосталну мануфактурнo-шпекулативну и сваковрсну трговину. У Вучковој радњи од 1906. године могли су Крушевљани да купе американску обућу Coodyear, коју је као специјалитет производила прва српска фабрика обуће Ђурића, Клидиса и Барловца у Београду на најсавременијим и најсавршенијим машинама. Вучков син Милош В. Вучковић (1902-1978), професор Економског факултета у Београду. Јаћовић. Вучко Јаћовић (1810-1875), из Пећи, свећар и трговац (СБ, МКУ, 1875, 22), закупац јасичке скеле, кућа им је у улици Стевана Високог бр. 10. као и неколико кућа у Чолак Антиној улици. Вучко Јаћовић имао је пет дућана, једну механу, воденицу и друго имање (ПС, 1864, 310). Његови синови Стојан (1843-1905), Светозар (1846-1922), трговци, и Коста (1850-1895), судија првостепеног суда у Крушевцу и Прокупљу, у свом времену једни од најбогатијих људи у вароши. У њиховом дућану код високе тополе држао је апотеку Драгослав Кедровић када је дошао у Крушевац до 1878. године када је прешао у зграду Илинкића. Костин син др Боривоје Јаћовић (1879-1915), лекар.

Локал Јаћовићевих код високе тополе

Др Боривоје Јаћовић

21

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Мутавџић. Вучко Мутавџић (?-1850), из Тоболца, председатељ суда, имао је Павла, Милована, Петра, Гају, Станка и Илију. Павле Мутавџић (1818-1888), начелник округа, имао два дућана (ПС, 1864, 825), синови Љубомир (1845-1892), инжењер, радио у пореској управи, оженио ћерку Милосава Дреновца која је исте године умрла, и Божидар (1850-?), апелациони судија и народни посланик. Када се Павле Мутавџић 1859. године разболео од отока црне џигерице, по извршеном прегледу казао му је др Панчић да иде у Врњце. Чим је Павле дошао 1860. године у Врњце погодио је за четири дуката неке људе да на самом извору ископају јаму у величини каде где се он купао са својом породицом и излечио. Он је са неколико виђенијих људи 1861. године основао друштво за уређење Бање. Али ово друштво није имало среће: влада није одобрила услове за експлоатацију Врњачке Бање па је престало да постоји 1870. године. Милован Мутавџић (1818-1879), трговац, имао дућан и воденицу (ПС, 1864, 323), син Милутин (1853-1909). Милутин је оженио ћерку Дојчина Ристића, са којом је имао Милована (1881-1945), и Мијајла (18921936), шофер. Станко Мутавџић (1823-1883), званичник округа, (он је 1843. године као практикант при начелству, пред конаком где је одсео кнез Александар Карађорђевић на подигнутој пирамиди сачинио натпис за ову прилику), начелник левачког среза (1878), у једном београдском срезу, и другим местима. Његов син Војин (1865-?), писар у суду. Илија Мутавџић (1830-?), писар суда у Крушевцу, имао дућан, синови Драгутин (1853-?) и Милош.

Павле Мутавџић

Божидар Мутавџић

Мијајло М. Мутавџић

Миљковић. Миљко Рашић (1773-?), његов син Никола Миљковић (1807-1872), механџија. Николини синови су Миладин (1845?) и Милун (1854-1926). Милун Миљковић, трговац, после завршене основне школе стално се настањује у Алексинцу где отвара деликатесну радњу. Учесник је у свим ратовима за ослобођење као обвезник – коњаник. Један је од оснивача Радикалне странке у Србији, чији је народни посланик у неколико мандата за град Алексинац. Председник општине Алексинац био је 15 година. Нешић. Цветко Нешић (1798-1843), механџија (ЗТМФ, 1833, 26).

22

Милорад Сијић

Браљинац. Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине, председник суда, управник округа, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837, стр. 4), члан Апелационог суда и кавалир. Имаo је синове Анту и Максима. Анта Браљинац (?-1861) имао два дућана и механу, његови синови су Миленко и Алекса. Миленко А. Браљинац (1836-1863), механџија, имао дућан, синови Коста (1856-?), обућар, и Милан (1860-?), кројач. Алекса А. Браљинац (1845-1878), трговац, имао дућан, отворио је 1. марта 1873. године ортачку радњу са Стеваном Милошевићем. Његов син Чедомир Браљинац (1873-1939), трговац. Максим Браљинац (1816-1903), судија (НС), трговац, имао је два дућана 1860. године. Он је све своје покретно и непокретно имање уступио за свагда својој жени Тодори 8. јуна 1865. године. Од 1. новембра 1876. године узео у закуп на име своје жене Тодоре две касапнице – говеђу и свињско саламску. Имао је синове Саву (18501918), инжењер, био је инспектор министарства грађевина, Аврама (1857-1882), берберин, и Стојана (1861-1946), столар (НС). Стојанови сu Милан (1901-?), порезник, и Мијаило (1894-1986).

Милосав Браљинац

Сава Браљинац

Стојан Браљинац

Стевановић. Стеван Вељковић (1784-?), из Пчиње, трговац његови синови Сава (1814-?), Спасоје (1816-1876) и Стојадин (1820-1870). Сава Стевановић, имао пола дућана. Спасоје Стевановић, трговац (СБ, МКУ, 1876, 613), имао је три дућана и две кафане. Синови Аврам (1845-?), Стојан (1854-1906), Јован (1854-1916), мутавџија, Никола (1858-1907) и Станоје (1860-?). Стојан, срески писар, имао Војислава (1883-1919), начелник срески у Краљеву. Николин син Љубомир (1880-1952), поштар (НС). Стојадин Стевановић, поштоноша, имао два дућана, његови синови су Мијаило (1841-?) и Ђорђе (1845-?). Мијаило је имао Стевана (1889-?), шлосер. Ристић. Ђорђе Ристић (1801-1859), из Грчке, трговац (ЗТМФ, 1833, 67), старешина крушевачког среза, и народни посланик. Ристић. Коста Ристић (1804-?), имао два дућана. Ристић. Стојан Ристић (1813-1874), бакалин, његов син Ђорђе (1862-1933), трговац (СЂ, МКУ, 1933, 167). (ЗТМФ, 1833, 104),

23

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Гмитровић. Гмитар Рајковић (1769-?), кмет (ЗТМФ, 1833, 57), имао је Стојадина (1794-1840), Живадина (1804-1869) и Станисава (1808-?). Стојадин Гмитровић, кмет, имао Саву (1827-?), Миленка (1840-?). Живадин Гмитровић, имао дућан, син Мијаило (1835-?). Живковић. Живко Лазаревић (1804-1864), трговац, син Стојан (1830-1871), из првог брака, терзија (СБ, МКУ, 1871, 140), и Светозар (18591905), из другог брака, терзија. Стојанови су Коста (1863-?), терзија, и Милан (1874-?), сарач. Лазаревић. Недељко Лазаревић (1814-?), председник примирителног суда, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1). Рашић. Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине, ашџија – гостионичар (СБ, МКУ, 1866, 169), имао три дућана (ПС, 1864, 1), закупац је почековачке скеле, председник примирителног суда, син Мијаило Мица Рашић (1838-1888), трговац, имао дућан, кмет, узео ћерку Милосава Дреновца. Мијаилови синови су Драгутин и Чедомир. “После смрти оца, да се не би ово имање делило парчало и тиме изгубило од своје вредности на штету обе стране, Чедомир је пристао да га брат Драгутин за припадајући део наследства измири у готову новцу, што је учинио према уговору потврђеном код начелства округа крушевачког 27. септембра 1897. године Бр. 9140” (Српске Новине, 12. фебруар 1898, стр. 6). Драгутин Рашић (1864-1932), млинар и народни посланик, имао Милоша (1894-1915), Ранђела (1896-1912) и Милутина (1903-1964). Чедомир Рашић (1875-?), ковач.

Драгутин Рашић

Јанковић. Тома Јанковић (1818-1868), ћурчија (СБ, МКУ, 1868, 7). Ђорђевић. Милета Ђорђевић (1800-1846), из Турске, имао два дућана (ЗТМФ, 1833, 133). Син Коста (1835-1900) водио је заједничку радњу са ортацима Тасићем и Зојићем са којима је пречистио рачуне 27. новембра 1887. године и примио на себе радњу вођену на име Тасић и Зојић (Српске Новине, 22. децембар 1887, стр. 4). Петровић. Миљко Петровић (1814-1869), папуџија (СБ, МКУ, 1869, 128). Павловић. Риста Павловић (1796-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871, 190). Клаинцлер. Јован Клаинцлер (1797-1871), тишлер (СБ, МКУ, 1871, 268).

24

Милорад Сијић

Белотрепић. Павле Белотрепић (?-1859), из Варварина, имао Михаила. Михаило Павловић (1794-?), трговац, имао Милисава и Милана. Милисав М. Павловић (1826-1910), трговац (СБ, МКУ, 1910, 19), његови синови Светозар и Живко, који су П. Белотрепић. Светозар П. Белотрепић (1849-1927), трговац, водио бакалску радњу која се налазила у улици Краља Милана између механског плаца браће Љотић и Арсе Дреновца. Једино у бакалској радњи Светозара, између осталих артикала могао се у округу крушевачком купити један необичан и тада (1889) много рекламиран проналазак за раст косе који је пронашла Ана Чилаг из Будимпеште. Лични је пријатељ Краља Милана, председник је општине крушевачке, неколико мандата је народни посланик – постављен (Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1), члан Напредне странке, називан од политичких противника регент цинцарштине. Светозар је имао ћерку Катарину (1878-?), удата за Николу М. Михајловића (1865-1938), из Тополе, пуковник, и Милорада (1881-?), кога је уписао као Павловића. Милорад Павловић, капетан, помоћник министра пољопривреде, имао синове Драгомира, Радомира и Владимира (НС). Живко П. Белотрепић (1864-1935), трговац. Живко је био дугогодишњи управник Крушевачке занатске радничке задруге. Његови синови су Љубивоје (1897-1915), трговац, и Велибор (1902-?), дипломирани правник, 1936. године постављен за јавног тужиоца. Милан М. Павловић (1828-?), абаџија, његов син Димитрије П. Белотрепић (1846-?), бакалин.

Милисав Белотрепић

Светозар Белотрепић

Љубивоје Белотрепић

Белотрепић. Милош Павловић (1819-1880), из Варварина, абаџија (СБ, МКУ, 1880, 406), кога су синови 1862. године код суда прогласили за распикућу и нису признавали његове дугове. Његови синови су Димитрије (1848-1891), трговац, и Светозар (1852-1887), трговац. Светозар је имао Живка (1880-?). Јањић. Константин Јањић (1795-1865), механџија (СБ, МКУ, 1865, 227). Пантелић. Јеремија Пантелић (1797-1865), дунђерин (СБ, МКУ, 1865, 290). Василијевић. Павле Василијевић (1812-1866), туфекџија (СБ, МКУ, 1866, 11).

25

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Андробашић. Андрија Јовановић Андробаша (1803-1874), из Аранђеловца, срески капетан у Трстенику (НС). Његов син Никола Андробашић (1832-1901), срески и окружни начелник у Крушевцу (СБ, МКУ, 1901, 75). Николин Коста, био је начелник министарства у влади. Павловић. Јован К. Павловић (1804-?), терзија и трговац (ПС, 1864, 134), син Атанасије (1837-1908), трговац. Атанасије Павловић, поред шпекулативне радње, отворио је 27. новембра 1883. и гвожђарску радњу (Српске Новине, 8. децембар 1883, стр. 6). Маринковић. Коста Маринковић (1808-1868), ћурчија (СБ, МКУ, 1868, 95). Зојић. Димитрије Зојић (1813-1868), механџија (СБ, МКУ, 1868, 359). Цветановић. Вучко Цветановић (1801-1871), из Врања, дрводеља. Розмировић. Петар Розмировић (1807-1869), шнајдер. Анђелковић. Наум Анђелковић (1811-1871), папуџија. Игровић. Јанићије Игровић (1814-1872), механџија. Новаковић. Ђура Новаковић (1782-1872), механџија. Николић. Јања Николић (1812-1872), механџија. Николић. Никола Радовановић, синови Михајло Николић (18481902), трговац, и Љубомир Николић (1852-1914), трговац (НС). Димитријевић. Никола Димитријевић (1793-1876), фишеклија (СБ, МКУ, 1876, 6). Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1802-1877), механџија (СБ, МКУ, 1877, 20). Алексић. Илија Алексић (1817-1872), касапин (СБ, МКУ, 1872, 82). Јањић. Дина Јањић (1812-1868), из Загорја, механџија, имао две механе. Анђелковић. Петар Анђелковић (1811-1871), барутџија, римокатолик (СБ, МКУ, 1871, 68). Браљинац. Мијаило Браљинац (1803-?), из Браљине, његов син Милета (?-1860), имао механу, Милетин Живко (1850-1873), кафеџија. Пећанац. Андреја Пећанац (1812-?), из Пећи, механџија, имао Јована. Јован А. Пећанац (1833-1878), трговац и кафеџија (СБ, МКУ, 1878, 1), кмет варошки, председник примирителног суда вароши Крушевац је 1863, председник општине 1873. године, народни посланик (Српске Новине 8. август 1864, стр. 1). Оженио се Стаником (1835-1913), њихови синови су Светозар (1862-?), Милорад (1871-?), кафеџија, Андреја (1875-1913), приватијер, и Добривоје (1877-1894). Држали су од 1863. године познату кафану Пећанац, поред које је и њихов дућан, који се налазе на главном тргу између дућана Арсе Дреновца и Паскаља Зојића и Сина. У кафани Пећанац до Првог светског рата одигравали су се најзначајнији скупови сваке врсте. На жалост: “пред кафаном Пећанац на коју Јован Пећанац има тапију потврђену у првостепеном крушевачком суду 25. априла 1863. године продата је и сама кафана 1904. године због учињених дугова њеног власника” (Српске Новине, 6. мај 1904, стр. 4).

26

Милорад Сијић

Ђорђевић. Анта Ђорђевић (1800-1868), качар (СБ, МКУ, 1868, 241). Миленковић. Миленко Милићевић (1794-?), синови Милован (1828-1868), Милоје (1830-?), Аранђел (1838-?), пасторак Милош (1824?). Милован Миленковић, абаџија (СБ, МКУ, 1868, 25), син Коста (1847-?). Спасић. Коста Спасић (1805-1875), пиљар (СБ, МКУ, 1875, 392), син Милан (1849-1929), берберин (СЂ, МКУ, 1929, 107), његови синови Борисав (1886-1903, Чедомир (1888-1910), правник, и Славко (1890-1903, ђак. Лазаревић. Мијаило Лазаревић (1794-?), син Миленко (18221877). Миленко, берберин (ПС, 1864, 274), његови синови Стеван (18561924), берберин, Никола (1864-1928), берберин. Стеванов Војислав (1883-?). Станковић. Станко Стаменковић (1804-1870), казанџија (СБ, МКУ, 1870, 42), синови Јованча (1826-?), Миленко (1832-1872), Атанасије (1838-?). Јованча Станковић, казанџија, имао пола дућана, док је друга половина била његовог брата Миленка. Јованчин син Љубомир (1851-1936), бравар. Миленко Станковић, казанџија, синови Сава (1858-?), Димитрије (1861-?). Љубомир Станковић

Лазић. Лазар Веселиновић (1784-?), његов син Мијушко Лазић (1812-1860). Стевановић. Стеван Кованџић, његов син Миљко (1819-?) (ЗТМФ, 1833, 98). Миљко Стевановић имао је синове Тодора (1852-?), Стојана (1857-1906), писар, и Косту (1859-?). Ристић. Никола Ристић (1814-1906), из Варварина, ужар и трговац (СБ, МКУ, 1906, 143), имао је сина Станоја (1853-?). Вељковић. Никола Вељковић (1799-1857), из Гредетина (ЗТМФ, 1833, 55), његови синови су Крста (1819-?) и Софроније (1837-?). Пешић. Пеша Вељковић (1809-?), из Гредетина, синови Ђорђе (1831-1895), пиљар (СБ, МКУ, 1895, 8), Милован (1837-?), бакалин. Ђорђеви синови Драгутин (1863-?), трговац, и Спира (1879-?), трговац. Стефановић. Јован Стефановић (1812-1862), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5), син Петар (1838-?). Коста Стефановић (1819-?), трговац, брат Јованов. Стевановић. Стојан Стевановић (1804-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833, 61), његови синови су Василије (1828-1878), Аврам (1844-?), Јован (1849?). Василије, колар (СБ, МКУ, 1878, 140), има Костантина (1849-?). Станковић. Станко Рајковић (1774-?), син Димитрије Станковић (1814-?), који је имао сина Михаила (1845-?). Миленковић. Стеван Миленковић (1806-?), син Настас (1845-?). Здравковић. Китан Здравковић (1804-?), дунђерин, његови синови су Стефан (1844-?), Костантин (1847-?).

27

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Марковић. Стојан Марковић (1794-?) (ЗТМФ, 1833, 80), синови Манојло (1828-?), Петар (1831-?), Милан (1838-?), Симион (1845-?). Стојановић. Стојан Младеновић (1794-?), синови Цветко (1818-1868) и Јовча (1830-1878) (ЗТМФ, 1833, 84). Цветко Стојановић, ужар (СБ, МКУ, 1868, 143), син Коста (1839-1877), дуванџија (СБ, МКУ, 1877, 130). Јовча Стојановић, трговац, син Стојан Јовчић (1857-1943), трговац, члан депутације која је ишла 1893. да поздрави краља Александра Обреновића. Стојан Јовчић

Младеновић. Сима Младеновић (1808-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833, син Младен (1844-?). Младен има Јевту, ћурчија, и Николу (монах Никодим од 1883. године). Јевта је имао Цветка (1883-?), ћурчија. Младеновић. Мијаило Младеновић (1818-?), трговац, имао три дућана (ЗТМФ, 1833, 31), синови Младен (1844-?), Драгутин (1852-?). Илић. Илија Петковић (1794-1869), папуџија и художник (СБ, МКУ, 1869, 121), његови синови су Мата, Тодор и Коста. Мата Илић (1833-1900), трговац (СБ, МКУ, 1900, 237), његови синови су Светозар (1856-?), колар, и Никола (1852-1921), свећар и трговац. Никола Илић поред своје радње коју је имао, од 5. јуна 1883. године отворио је још једну ужарско-шпекулативну радњу. Николини синови су Сава (1893-1958), колар, Миливоје (1897-1971), ковач, и Милан (1897-1986), колар, звани браћа Џумури. Тодор Илић (1840-1909), трговац, имао дућан, његов син Живојин (1870-1914). Живојин Илић, трговац, његов син Радослав (1895-1915), пешадијски потпоручник. Коста Илић (1846-?), ковач, син Михајло (1879-1945), ковач.

30),

Сава Илић

Милан Илић

Миливоје Илић

Петровић. Ђорђе Петровић (1804-?), његови синови су Живко (1842-?), Алекса (1848-1916), трговац (СЂ, МКУ, 1916, 482). Стевановић. Стеван Опанчар (1774-?), његови синови су Радован (1816-), Васа (1829-?), Манојло (1833-?). Радован Стевановић имао је синове Стојана (1843-?), Јована (1851-?).

28

Милорад Сијић

Јовановић. Ђорђе Јовановић (1794-?), синови Станко (1821-?), Димитрије (1829-?), Филип (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 33). Станко, лончар, имао је Стојана (1849-?). Димитрије, крпач, имао је Светислава (1860-?). Јовичић. Станоје Јовичић (1804-?), син Сима (1832-?), пиљар, Симини синови су Коста (1859-?), Светозар (1861-?). Павловић. Сима Павловић (1816-?), трговац (ЗТМФ, 1833, 70), његови синови су Михаило (1839-1915), трговац, Петар (1845-1904), трговац. Михаило Павловић, имао три дућана, узео ћерку Милоша Белотрепића, имао Милорада, а овај Михаила, Владислава, Војислава и Милена. Благоје Павловић (1822-1874), кожар, пиљар (СБ, МКУ, 1874, 9), брат Симин, имао је Тасу (1849-?) и Матеју (1851-?). Марковић. Марко Милошевић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 47), његови синови су Стеван (1831-?), полицајац, Милун (1836-?), трговац, Михаило (1839-?), чиновник. Стеван има Тому (1856-?) и Мијаила (1861-?). Петровић. Стојан Петровић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 76), син Јован (1829-?), кафеџија, имао је Стојана (1858-?). Милановић. Радоица Милановић (1814-?), његови синови су Мијаило (1845-?), Миленко (1847-?). Димитријевић. Димитрије Ђурђевић (1784-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833, 13), његови синови су Живадин (1822-?) и Василије (1831-?). Живадин Димитријевић имао је сина Ђурђа (1845-?), обућар. Цветановић. Стојко Цветковић (1804-?), из Призрена, трговац, и брат Павле Цветковић (1811-1874), трговац (ЗТМФ, 1833, 94). Стојков син Цветан Стојковић (1830-?), ужар и трговац, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Цветанови синови су Бора и Светислав. Бора Цветановић (1881-1957), трговац марвени, његови синови су Сава (1906-1951) и Драгослав (1911-1987) (НС).

Цветан Стојковић

Бора Цветановић

Сава Цветановић

Драгослав Цветановић

Стојковић. Светислав Ц. Стојковић (1886-1970), трговац, његов син Живота (1917-1943), свршени питомац војне занатске школе у Обилићеву, стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 80). Остојић. Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца, трговац, имао механу, председник примирителног суда, народни посланик (Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1). Син Љубомир (1843-1919), пуковник.

29

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Којић. Миладин Којић (1810-1880), из Коњуха, магазаџија и трговац, његов син Милан (1843-1907), трговац (НС), кмет варошки (1878), надзорник Рибарске Бање (1898. године). Милосављевић. Крста Милосављевић (1800-?), имао је Филипа (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 96). Филипов син Милан (1859-1934), рентијер (НС).

Милан Којић

Милан Милосављевић

Ђинић. Мита Ђинић (?-1852), синови Милан, Андрија, Коста. Милан М. Ђинић (1834-1879), трговац, син Живко (1862-1910), трговац, води трговачку шпекулативну марвену радњу, Матеја (1871-?). Андрија М. Ђинић (1842-1887), трговац, поред своје постојеће трговачке радње 28. јула 1874. године отворио је у Крушевцу и кафанску и лебарску радњу (Српске Новине, 7. август 1874, стр. 4), а и у Рибарској Бањи држи бакалску и мануфактурну радњу (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4), његови синови су Светозар (1868-?), Стојан (1871-?). Коста М. Ђинић (1847-1889), судија, трговац, имао два дућана. Илинкић. Коста Илинкић (1818-1870), из Бачине, марвени трговац, имао три дућана, механу, магазу, народни је посланик (Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Његов син Драгутин (1845-1883), трговац. Драгутинов син Милутин (1879-1950), трговац. У њиховој згради, на углу Душанове и Косанчићеве улице, која је направљена да буде хотел, дуго година била је апотека Кедровић. Јован Илинкић (?-1855), брат Костин, трговац, умро млад, а његову ћерку Марију оженио Милић Илић (1837-1900), артиљеријски капетан, из Баре код Пожаревца, који се настанио у Крушевцу, где је добио сина Радивоја Илића (1872-1956), професора Гимназије у Крушевцу. Стојановић. Никола Стојановић (1818-1885), из Прилепа, механџија (СБ, МКУ, 1885, 172), син Ранђео (1850-1937), баштован. Мајурац. Мијаило Мајурац, из Мајура, имао је синове Јована (1840-1883) и Лазара (1846-?). Јован Мајурац, кмет варошки (ПС, 1864, 80), узео ћерку Токе Хаџи Јаковљевића, из Крушевца, његови синови су Мијаило (1878-?) и Милан (1882-1941), машиниста. Стојан Мајурац (1832-1882), трговац (СБ, МКУ, 1882, 291), његов син је Милан (1878-?). Милан Мајурац (1842-1905), терзија. Милан Ј. Мајурац 30

Милорад Сијић

Степић. Коста Степић (1812-1907), из Бивоља, трговац, народни посланик (Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), његови синови су Петар (1844-1896), трговац, Живко (1869-?), телеграфиста црноречке штације, ћерка Љубица (1870-?), удата за Војина Ваљаревића. Петров син Владимир (1878-1908), трговац (НС).

Коста Степић

Светолик Здравковић

Здравковић. Петко Здравковић (?-1854), из Бачине, његови синови су Никола (1844-1923) и Ђорђе (1848-1920). Никола Петковић, трговац, поред дућанџијске радње отворио је 22. децембра 1878. године и пинтерску радњу у којој је запослио Глигорија Миљковића, пинтера (Српске Новине, 6. мај 1879, стр. 6). Николини синови Димитрије, трговац, Милутин (1873-1895), трговац, Драгутин (1880-?), трговац. Драгутинов син Миодраг (1901-1969), трговац. Ђорђе Здравковић, писар (СБ, МКУ, 1920, 155), његов син Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), завршио Правни факултет, судија, адвокат, начелник округа крушевачког. Цветковић. Благоје Цветковић (1818-1873), из Лесковца, бакалин (СБ, МКУ, 1873, 95), имао дућан, њега је наследио син Таса Цветковић (1852-1918), а овога син Влада Цветковић (1894-1963) који је наставио да се бави трговином.

Таса Цветковић

Влада Цветковић

Цветковић. Стојан Цветковић (1823-1889), из Лесковца, бакалин, имао дућан. Његови синови Коста (1842-1910), и Василије (1858-?). Коста, трговац, имао синове Николу (1890-1913) и Станоја (1880-1900), трговци, и ћерку удату за Светислава Стефановића, обућара (НС).

31

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стефановић. Милић Стефановић, трговац, отворио шпекулативну радњу 21. маја 1863. године. Јолдић. Станоје Јолдић (1802-1866), лончар (СБ, МКУ, 1866, 4), и брат Крста Јолдић (1819-1874), лончар. Лукић. Милосав Лукић Бонaпарта (1814-1871), пиљар. Газибарић. Ранђел Газибарић (1815-1866), из Сталаћа, коларски трговац (СБ, МКУ, 1866, 161). Шокорац. Живко Шокорац (?-1857), из Пољне, потполковник, старешина левачког среза, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837, стр. 4), са женом Видом (1803-?) имао је Антонија (?-1888), судија у Крушевцу. Антонијев син Живко Шокорац (1851-1918), студирао права и економију. “Живко Шокорац и Матија Безух, из Београда, имали су заједничку радионицу земљоделских справа у Београду до 1881. године, када је поравнањем радионица припала Живку Шокорцу и радила као његова радионица земљоделских справа” (Српске Новине 29. октобар 1881, стр. 4). Миљко Шокорац (?-1850) и жена Марија (1823-?), њихови синови су Љубомир Шокорац (1842-?), чиновник, и Аврам Шокорац (1844-?), судија Апелационог суда, кмет варошки, народни посланик (Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2).

Живко А. Шокорац

Лазар Динић

Динић. Лазар Динић (1841-1916), трговац (СБ, МКУ, 1916, 189), рођен у Крушевцу, потпредседник Крушевачке задруге за потпомагање и штедњу, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Његов син Душан Динић (1861-1943), службеник, стрељан у Београду. Јовановић. Арса Јовановић (1805-1889), из Маскара, абаџија (СБ, МКУ, 1889, 84). Марковић. Анта Марковић (1810-1889), из Велеса, трговац (СБ, МКУ, 1889, 385). Јовановић. Андрија Јовановић (1809-1890), из Аустрије, обућар (СБ, МКУ, 1890, 247). Матић. Арса Матић, из Јасике, мумџија, синови Драгутин (18511893), трговац, и Стеван (1863-1938), трговац. Поред бакалске радње у Крушевцу Браћа А. Матићи, они су 28. марта 1887. године отворили такву радњу и у Трстенику. Стеванов син Арсеније (1909-?), инжењер.

32

Милорад Сијић

Каракушевић. Стојан Банковић Каракуш (1802-1843), из Приштине, и Магдалена (?-1850). Њихов син Никола С. Каракушевић (1830-1892), часовничар и јувелир (ПС, 1864, 51 пише – карак. трговац), у Крушевцу отворио радњу 1852. Радња му се налазила на Тргу косовских јунака, до дућана Тасе Б. Цветковића. Његови синови су Стојан (18571878), кафеџија, Милан (1858-1891), писар општинског суда, Петар (1863-1892), часовничар, Павле (1863-1915), столар, Божидар (18651937), пoтпуковник, Светозар (1872-1915), часовничар, Миливоје (18731891), случајно се сам убио (НС). Миланови синови су Драгољуб (1881-?), сајџија, напустио жену Косару и Крушевац 1908. и отишао незнано куда, Атанасије (1885-1908), сајџија, и Арсеније (1887-?). Петар оженио ћерку Косте Катића, и имао Николу (1892-?). Божидар Каракушевић, имао Бранислава (19051934), поручник пилот – ловац I ваздухопловног пука у Новом Саду. Погинуо на аеро митингу.

Божидар Каракушевић

Бранислав Каракушевић

Светозар Каракушевић имао синове Ацу (1895-1963), правник, ожењен Францускињом, живео у Паризу, Ђорђа (1897-1978), живео у Београду, и Добривоја (1905-1976), сајџија, живео у Крушевцу.

Светозар

Добривоје

Пред радњом Добривоја Каракушевића

33

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Глигоријевић. Глигорије Гавриловић (1804-1869), из Јасике, трговац, имао два дућана, кафану и магазу, син Бег Милан Глигоријевић (1836-1887), механџија (НС), од 14. априла 1880. године упражњавао је касапску и шпекулативну радњу која се званично водила на његову супругу Агнију (Српске Новине, 23. мај 1880, стр. 6). Бег Милан и Агнија имали су ћерку Даринку, удата за Милана Поповића, полициског писара, са којим је добила Рајка (1893-1915), ђак наредник, погинуо у рату (НС). Недељковић. Вукоје Недељковић (1806-1866), трговац (СБ, МКУ, 1866, 95), синови Василије (1840-?), Коста (1847-?) и Петар (1849-?). Миљковић. Ђорђе Миљковић (1819-?), ужар, имао дућан (ПС, 1864, 192), његов син Димитрије (1852-?). Николић. Милош Николић (1814-?), абаџија, имао дућан (ПС, 1864, 207), његови синови су Обрен (1855-?) и Димитрије (1858-?). Стевановић. Васа Стевановић (1814-1872), абаџија, имао дућан (ПС, 1864, 213), његови синови су Алекса (1845-?) и Коста (1851-1901). Стевановић. Милоје Стевановић (1816-?), абаџија, имао дућан (ПС, 1864, 248), његови синови су Благоје (1856-?) и Милан (1863-?). Алексић. Миладин Алексић (1803-1871), из Дренове, механџија (СБ, МКУ, 1871, 267). Јовановић. Васа Јовановић (1810-1863), трговац, имао и кафану (ПС, 1864, 112), синови Сава (1840-?), Светозар (1851-?) и Милош (1855-?). Јовановић. Милош Јовановић (?-1864), трговац има два дућана, воденицу, син Љубомир (1847-?). Јанковић. Јанко Кара Николић (1804-1852), трговац, син Јован Јанковић (1850-1903), терзија. Јованови су Војислав и Витомир (НС). Стојковић. Риста Стојковић (1794-1879), из Врања, ужар (СБ, МКУ, 1879, 68). Марковић. Живко Марковић (1794-1880), из околине Ниша, асурџија (СБ, МКУ, 1880, 349). Нешковић. Јеремија Нешковић (1806-1882), из Смедерева, трговац (СБ, МКУ, 1882, 46). Василијевић. Тодор Василијевић (1817-1882), из Београда, златар (СБ, МКУ, 1882, 52). Ивковић. Ђорђе Ивковић (1810-1883), из Житорађе, абаџија (СБ, МКУ, 1883, 63). Обрадовић. Маринко Обрадовић (1817-1883), из Глобара, ткач (СБ, МКУ, 1883, 13). Маскарац. Живко Маскарац (1804-1884), из Маскара, ужар. Ђорђевић. Митар Ђорђевић (1812-1885), из Врања, трговац (СБ, МКУ, 1885, 147). Радојичић. Новак Радојичић (1805-1870), пиљар (СБ, МКУ, 1870, 328), његов син Неша (1835-?), бојаџија. Станковић. Стеван Станковић (1800-?), синови Мијаило (1824?), Сима (1831-1907), абаџија (ЗТМФ, 1833, 15). Милићевић. Јованча Милићевић (?-1864), имао дућан, његови синови Алекса (1846-?), Коста (1849-?) и Аврам (1856-?) (ПС, 1864, 170).

34

Милорад Сијић

Петровић. Петар Здравковић (1814-1874), из Маскара, механџија син Сава Петровић (1831-1887), оженио ћерку Новака Пауновића, поред једне свећарско-бакалске радње отворио је 14. јула 1883. године још једну свећарско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине, 30. јул 1883, стр. 6). Цветковић. Никола Цветковић (1817-1878), из Лесковца, ужар, бакалин (СБ, МКУ, 1878, 20), син Драгутин (1859-1924), трговац, кмет варошки (1893), његови синови су Никола (1890-1957), трговац, држао салон намештаја, Драгољуб (1893-1918), трговац, Душан (1897-?), државни тужилац у Окружном суду у Крушевцу, и Данило (1902-1975) (НС). Никола Д. Цветковић (СБ, МКУ, 1874, 286), имао кафану, трговац, свећар (СБ, МКВ, 1881, 151),

Харизовић. Хариз Зојић (?-1880), из Арциста, механџија (СБ, у Крушевцу је од 1821, а 1833. у тефтеру је уписан као Ариз Грк. Држао Талапару. Његови синови су Коста и Димитрије. Коста Харизовић (1828-1880), механџија, имао сина Леониду, трговац, умро млад, и ћерку удату за Дину Зордумиса са којим је родила Леониду Зордумиса. Дина Харизовић (1823-1891), механџија, који је био сувласник на три механе, имао синове Хариза и Ристу Димитријевића Мапека (18481925). Харизов син Ксенофон (1875-1918), столар, кмет варошки (1912). Ристини су Тодор (1881-?), механџија, и Панајот (1883-1904), столар. Дреновац. Милосав Стојадиновић Дреновац (1810-1866), из Велике Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1866, 214), имао пет кућа, пет дућана, магазу, кафану, две механе и друго имање у Крушевцу, и имање у Почековини (ПС, 1864, 122). Сматран као један од најбогатијих људи у Крушевцу половином 19. века. Један је од три велика увозника соли у вароши. Школске књиге су могле да се купе у Окружју крушевачком само у његовом дућану. Његови синови Арса и Алекса, близанци, ћерке Милева, удата за Михаила Рашића, Алексија, за Љубомира Мутавџића. Алекса М. Дреновац (1844-1868), трговац, није се женио. Арса М. Дреновац (1844-1925), био је винарски трговац и банкар, ескадрони командир, вођа Радикалне странке у крушевачком крају. Више пута биран за народног посланика; 1901. за сенатора. Имао магазу у Кнез Михаиловој, дућан на Главном тргу, локал у улици Краља Милана и кафану Лаф коју је давао у закуп. “На сахрани Арсе Дреновца учествовало је целокупно крушевачко свештенство, маса грађана, официри крушевачког гарнизона и почасна чета 47. пешадијског пука са музиком. Пред Спомеником косовским јунацима са покојником се опростио г. Јаношевић, адвокат и секретар Радикалне странке, а пред црквом Лазарицом г. Љуба Матић, бивши народни посланик” (Политика, 20. октобар 1925, стр. 6). Арса Дреновац се оженио Леном, ћерком Тодора Христодулуа, из Алексинца, његови синови су Ђорђе (1892-1972), председник општине, МКУ, 1880, 338),

35

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Миодраг (1894-?), завршио Филозофски факултет у Цириху, и Тихомир (1898-?), индустријалац.

Арса Дреновац

Ђорђе А. Дреновац

Ђорђе М. Дреновац

Дреновац. Милован Велимировић (1808-1879), пиљар (СБ, МКУ, имао дућан, синови Милутин (1849-1907), Илија (1852-?) и Никола (1862-1882). Милутин М. Дреновац, трговац, његова ћерка Живка (1876-1918), наставница Више Женске школе, Персида (18871902), ученица, синови Милош Дреновац (1881-1899), практикант у суду, и Ђорђе Дреновац (1884-1969), судија у Крушевцу, Сарајеву и Београду, где су остали да живе његови потомци. Виторовић. Живко М. Виторовић (1810-1905), из Јасиковице, терзија (СБ, МКУ, 1905, 111), имао пет дућана. Његов син Велимир Виторовић (1852-1918), наставник цртања у Гимназији, 1913. године је председник крушевачке општине. Велимирови синови Јован (18811916), економ, Витомир (1892-1914), ђак поднаредник (Српске Новине, 29. децембар 1914, стр. 2).

1879, 167),

Велимир Виторовић

Витомир Виторовић

Накић. Милован Накић, из Бука, барутџија, народни посланик

(Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), синови Марјан (1838-1868), барутџија (СБ, МКУ, 1868, 82), и Иван (1842-1870), барутџија и трговац.

Марић. Ђока Марић (1808-1880), механџија, син Алекса (18441881), механџија (СБ, МКУ, 1881, 175), имао Драгољуба (1882-1926), механџија, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 106). Лазаревић. Сима Лазаревић (1815-1890), из Варварина, абаџија (СБ, МКУ, 1890, 105), синови Стојадин (1852-1880), терзија (СБ, МКУ, 1880, 411), Коста (1856-1914), пекар, Сретен, пекар, и Тодосије, пекар (НС).

36

Милорад Сијић

Димитријевић. Димитрије Ђорђевић (?-1864), из Арциста, трговац, имао дућан у Крушевцу. Син Петар Димитријевић (1833-1902), механџија, и његов син Прокопије (1864-1944), писар срески, Прокин син Љубиша (1908-1930), студент права (НС).

Петар Димитријевић

Прока Димитријевић

Љубиша Димитријевић

Константиновић. Јован Константиновић (1805-1890), из Козана у Грчкој, табак, кожарски трговац, његови синови су Коста (1837-?), Ђорђе (1843-1883), Наун (1847-1900). Коста има Јована (1882-?). Наун има Саву (1870-?). Ђорђевић. Ђорђе Константиновић (1809-1886), табак, кожарски трговац, Јованов брат, синови Коста (1840-1900), бакалин, и Јован (18661907). Јован Ђорђевић, полицијски писар, синови Миливоје (1900-1987), трговац, и Никола (1903-1970). Миливојеви синови су Миодраг, Јован, апотекар, Никола – Коча, адвокат и народни посланик, и Зоран (НС).

Јован Ђорђевић

Пред Шишковом кафаном

Константиновић. Костантин Ђорђевић (1818-?), механџија, његов син Никола Конастантиновић (1847-?), механџија. Николини синови су Јања (1881-?), правник, и Димитрије (1882-1957), механџија. Димитрије држи кафану Код Шишка, затражио је од суда, 16. јуна 1932, да му се отвори стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6), његов син Милан (1908-1944), кафеџија (НС).

37

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Пауновић. Новак Пауновић (1816-1863), трговац, имао дућан, син Коста (1855-?), професор, имао Владимира (1891-?), инжењер. Гојковић. Гојко С. Влајић (1815-1879), из Пасјака, трговац, извозник и видар (СБ, МКУ, 1879, 289), имао дућан у Крушевцу. Његов син Никола Гојковић (1839-1924), трговац, имао велико имање и бавио се извозом стоке у Грчку. После смрти оца Никола је наставио, поред извоза-увоза, и са видарством. Он је 3. априла 1881. године отворио механску шпекулативну радњу у Каонику (Српске Новине, 19. април 1881, стр. 12). Међутим, због презадужености Никола је пао под стецишни поступак 1891. године када је крушевачки првостепени суд продао добар део његовог имања. Николини синови Ђорђе (1860-1930), Коста (1865-1915) и Јанко (1872-?) су трговци. Коста је био председник општине крушевачке 1913. године. Ђорђев син Никола (1885-1957) трговачки путник је у Крушевцу (НС). Гојко Влајић

Никола Г. Гојковић

Ђорђе Гојковић

Коста Гојковић

Никола Ђ. Гојковић

Ристић. Риста Николић (1805-?), синови Дојчин и Исаија. Исаија Ристић (1842-1876), барутџија, његов син Љубомир Ристић (1865-1936), трговац, који је са Николом Радојичићем, трговцем, отворио заједничку бакалску радњу 11. октобра 1886. године (Српске Новине, 16. април 1887, стр. 6). Љубомир Ристић је народни посланик 1903. (Српске Новине, 23. мај 1903, стр. 2) и 1923. на листи Демократске странке (Политика, 20. март 1923, стр. 1). Као угледна личност имао је важну улогу у јавном животу; један је од оснивача Крушевачке задруге, парног млина, Мериме и Трговачке школе. Љубомир Ристић

Дојчиновић. Дојчин Ристић (1830-1875), барутџија (СБ, МКУ, његов син Светислав Дојчиновић, трговац, који је имао сина Михајла Дојчиновића (1881-1944), познатог адвоката. У њиховој кући, у Таковској улици, једно време смештена основна школа, позната као Дојчинова школа, касније срушена а на место ње направљена Гимназија.

38 1875, 312),

Милорад Сијић

Јанковић. Глигорије Јанковић (1819-1902), из Јагодине, мумџија, имао свој дућан. Основао је радионицу сапуна 1839. године, а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (1875-1915), који је имао Божидара и Милорада (НС). Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је данас бифе Зелена пијаца. На том месту радила је и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син, коју су продали, и касније из ње је створена Мерима.

Коста Јанковић

Глигорије Јанковић

Игрошанац. Марко Игрошанац, трговац, синови Стеван, судски писар, кмет варошки, и Милун (1832-1902), терзија. Стеванови су Тоша, писар, Димитрије (1870-?) и Филип (1874-?). Михаило Игрошанац, учитељ. Љубомир Игрошанац, учитељ, његов син Драгослав (1888-1975), столар, који има Радомира (1914-?), столар. Стојиловић. Милан Стојиловић (1809-1869), кафеџија (СБ, МКУ, 1869, 127), имао два дућана, његови синови су Јован (1840-1920) и Илија (1848-1876), погинуо у рату, није жењен. Јован М. Стојиловић, трговац, оженио ћерку Димитрија Дукаса, имао ортачку радњу до 1885, када је прешла у његове руке (Српске Новине, 22. септембар 1885, стр. 4), поред трговачке радње у Крушевцу, отворио је 18. јануара 1894. године филијалу у селу Медвеђи (Српске Новине, 25. фебруар 1894, стр. 4). Јованови синови Данило (1875-?), трговац, Милан, инжењер. Данило Ј. Стојиловић Цветковић. Сава Цветковић, абаџија, његови сестрићи Стојадин и Светозар М. Стаменковић, трговци, дали су му 150 дуката цесарских да отвори абаџијску радњу 28. априла 1877. године (Српске Новине, 10. мај 1877, стр. 4). Савин син Борислав (1878-?). Стојиљковић. Стојан Стојиљковић, лончар, отворио радњу 16. октобра 1869. године (Српске Новине, 1. новембар 1869, стр. 4). Лазић. Лазар Ристић, из Арциста, механџија, синови Риста Лазић (1845-1890), механџија, Тома Лазић (1849-1889), механџија.

39

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ђорђевић. Димитрије Дукас (1790-1889), из Арциста, механџија Његов син Никола Ђорђевић Дукас (1820-1907), трговац и механџија (Српске Новине, 9. децембар 1867, стр. 6). Николин син Константин (1840-1934), трговац, и ћерке Ленка (1845-1920), Атина (1858-1883) и Евгенијa (1872-1950) удата за Миодрага Протића. Костин син Харалампије (1872-?), механџија (НС). (СБ, МКУ, 1889, 207).

НиколаЂорђевић

Костантин Ђорђевић

Приштевац. Ђорђе Приштевац (?-1846), из Приштине, имао сина Стевана. Стеван Ђ. Приштевац (1814-1894), трговац, имао Јеврема (1849-1910), трговац, и Косту (1860-1933), трговац, није се женио (СБ, МКУ, 1933, 60), живео је у Паланци (Српске Новине, 7. април 1904, стр. 4). Стеван је имао механу друге класе у Крушевцу у улици Цара Лазара бр.

166, са шталом, бунаром и крупним једиком, коју од 1875. године издаје под кирију. Занимљив податак налазимо 27. октобра 1877. када Стеван Ђ. Приштевац потписује оглас да “сваки ко шта његовом сину Јеврему Приштевцу повери то је на његову личност поверено, и он за његово задужење не одговара нити признаје” (Српске Новине, 4. новембар 1877, стр.

4). Иначе Стеван је оделио сина Јеврема још 1872, да би му 18. априла 1879. године дао пуномоћје како би га заступао у пословима, али је исто повукао 15. октобра 1883. године уз претњу да га исели из куће и дућана због неплаћања кирије (Српске Новине, 25. октобар 1883, стр. 4).

Јеврем Ст. Приштевац

Јеврем Ст. Приштевац, трговац, оженио се Милевом, из Крагујевца, са којом је имао сина и више кћери. Поред трговачке радње Јеврем је имао дуванџиницу Код Арапина у Крушевцу спрам Окружног 40

Милорад Сијић

суда, 24. септембра 1874. године отворио је и механску радњу а за деловођу је узео Ивана Миљковића (Српске Новине, 30. октобар 1874, стр. 4). Јеврем је веома занимљива личност и још као млад човек веома је активан и присутан у јавном животу. Један је од оснивача певачког друштва Цар Лазар, такође и Радикалне странке у Крушевцу, посебна је прича о оснивању Врњачке Бање, са неколико пријатеља основао је и Крушевачку задругу. Био је чиновник управе Државног монопола у Крушевцу. Народни посланик је 1888. године. Кад се мало боље сагледа улога Јеврема Ст. Приштевца, слободно може да се каже, да је он један од значајнијих људи које је Крушевац имао у својој историји, а који је лако заборављен како то обично код нас бива. Једног дана 1921. године причао је лежећи у Врњачкој Бањи један стари Крушевљанин: “Покојни Јеврем Приштевац, син угледног крушевачког трговца Стевана Приштевца, један младић пун полета и воље за сваки напредак, бавио се у Врњцима почетком 1870. године. Са њим је био и најстарији калфа из радње његовог оца, неки Таса Павловић, звани Рогић. И та два млада човека много су учинила за ову бању у то доба. Слушајући од старијих људи о великој лековитости ове воде, и како је владика жички Јанићије Красојевић стекао севап што је још 1860. године кулуком очистио један од најјачих извора и ископао јаме за купатило и пијење минералне воде – Јеврем Приштевац финансирао је једно предузеће за стварање удобности посетиоцима Врњачке Бање, јер у то доба није било ама баш ништа од свега овога што данас имамо. На овоме месту где се налази вила др Арновљевића ту је био велики шљивак. Тај шљивак је у то доба играо велику улогу и око њега се окретало све. Узет је био под закуп и ту је прво подигнута од дасака једна барака која је служила за кујну и трпезарију. На сред кујне било је велико огњиште са веригама, а у трпезарији столови и столице на кољу. На средини шљивака било је огњиште за оне који су хтели сами да кувају. Десно од те бараке био је подрум – земуница, а у продужењу било је око 40 колиба од дасака. С леве стране било је уз реку 20 таквих колиба. То су биле виле за бањске госте, и ту је била сва њихова удобност. Кад је то било готово у почетку маја 1870. године, седне ти Јеврем Приштевац па ти накити један оглас и пошаље листу Исток, који је уређивао Аксентије Мијатовић. У том огласу каже како се ове године у Врњцима отвара прва бањска сезона на дан 1. јула и да ће трајати до 2. августа; како врњачка вода лечи све болести и како за госте има довољно станова и хране. На тај оглас јавило се стотинак гостију. Први лекар, који је о првој сезони ординирао као бањски лекар, био је пок. др Фрања Рибникар, отац оснивача Политике Слободана, Владислава и Дарка. Он је тада срески лекар у Трстенику и долазио је свакога дана у Врњце ради прегледа и давања упутстава. Знам да се често љутио на неке болеснике који га нису слушали већ су јели и пили шта су хтели. А ови наши гурмани уз касапски ђувеч правили су шприцере; напуне велике чаше вином и врњачком водом па ударе одозго 41

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

дланом и тако запенушано испију на искап. Многи су само на тај начин пили врњачку топлу воду, а неки непослушни платили су то главом. Приштевац и Рогић су купатило дотерали о свом трошку. Испред купатила била је чубура – стублина – где је био извор топле минералне воде за пиће. Настојатељ купатила био је бесплатни амамџија, који је био задовољан кад од гостију добије дваес пара. Први кувар у ресторацији био је неки Јова Кљуна, који је госте позивао ударањем оклагијом о тигањ или о тенџеру. Имали су гости и оркестар. Лаза циганин био је у њему све и сва. Ноћу је ложио ватру у шљиваку и седећи поред ње изводио је на ћеманету своје фантазије. Поред те пријатности, гости прве врњачке сезоне имали су и једну малу непријатност у току лечења. Са високога Гоча било је затутњало једне ноћи. Муње су парале небо а олуја је чупала букве из корена, пљуснула је киша као из рукава и гости у баракама искисоше као пацови. Сламњаче које су се те ноћи напуниле водом, сутрадан су до саме вечери висиле о плот да се исуше.... То је, у најкраћим потезима, верна слика прве врњачке сезоне, која је одиста закључена 2. августа у вече, уз бацање ракетли са црквеног брда и палењем бенгалске ватре. Сутрадан су сви гости отишли из Врњаца” (Политика, 28. август 1921, стр. 7, текст написао Димитрије Ц. Ђорђевић (1861-1941), хроничар старог Београда. Димитрије Ц. Ђорђевић држао је на Радио Београду, 26. јула 1931. године у 17 часова и 30 минута, предавање о Старој и новој Врњачкој Бањи, а овај његов говор сутрадан је пренела Политика у целости, и опет помиње Јеврема Приштевца као оснивача Бање).

Крапчевић. Илија Крапчевић (?-1861), из Прилепа, његови синови су Дамјан и Ђорђе. Дамјан Крапчевић (1831-1900), терзија (СБ, МКУ, 1900, 257), кмет, његови синови су Милан (1864-1940) и Јован (1872-1946), чиновник. Милан Крапчевић, кафеџија, трговац, држао кафану Муса и Марко, неколико мандата био је кмет варошки и члан савета Градског поглаварства, а био је и в.д. председника општине. Познат је и као извозник свиња у Аустроугарску. Његов син Душан (1906-1988), житарски трговац. Ђорђе Крапчевић (1835-1903), пиљар, узео ћерку Мијаила Манрца, из Крушевца, његови синови Милорад (1870-?), званичник у суду, Илија (1880-1915), кафеџија, и Петар (1882-1935), ћевабџија. Илија има Ђорђа (1903-1960), келнер, Коју (1904-1942), Милана (1905-1994), обућари, и Тихомира (1910-1950).

Милан Д. Крапчевић

42

Која И. Крапчевић

Милан И. Крапчевић

Милорад Сијић

Они су дошли до 1860. године Протић. Јосиф Поповић (1804-1879), из Јелакца, прота, народни посланик, пре тога је свештеник у Јелакцу и ради на ослобођењу од Турака. Кнез Милош по ослобођењу шаље га у Нови Пазар ради преговора а касније га поставља за протојереја крушевачког. Имао дућан. Са супругом Иконијом имао синове Аксентија и Стевана и ћерку Јелку, удата за Миленка Човића, који су рођени у Јелакцу. Аксентије Протић (1832-1917), прота и народни посланик, имао синове Војислава (1861-1897), Миодрага (1863-1900) и Душана (18711891), и ћерку Јулијану. У истој гробници су сахрањени Аксентије, мати му Иконија, супруга Достана, синови Војислав и Душан и ћерка Јулијана (НС). Миодраг Протић, завршио гимназију у Крагујевцу 1884. године и исте године уписао у Београду Правни факултет који је завршио 1888. године и добио посао у Окружном суду крушевачком као писар. Од писара треће класе до Јавног правозаступника у истом суду требало му је четири године, да би исте године декретом министра правде био постављен за судију првостепеног суда, а 1896. године постављен је за судију чачанског суда. Миодраг Протић је судио у чувеном процесу 1897. године народним посланицима који су се одметнули у хајдуке: браћа Солдатовићи, Милан Бркић и 95 јатака. Миодраг Протић је 1898. године постављен за начелника крушевачког округа, а 1900, за начелника врањског округа, и исте године пензионисан. Погинуо је 10. новембра 1900. године у атентату, када је мучки убијен. Ожењен је Евгенијом (1872-1950), ћерком Николе Ђорђевића, механџије из Крушевца (СБ, МКВ, 1890, 44), са којом је имао Јосифа, Ђокана, ћерке Косару (умрла као девојка), и Виду, удата за Кочу Љотића (Милорад Сијић, Знамените породице Крушевца – Протићи, ИАК, Расински Анали 6, стр. 165).

Аксентије Протић

Миодраг Протић

Стеван Протић (1840-1892), прота, други син Јосифа, имао је сина Љубодрага (1864-1918), такође свештеника. Љубодрагови синови су др Василије (1892-1952), дипломата, др Тихомир (1899-1988), лекар, Душан (1906-1992), и Велибор (1907-1983), дипломатски писар при 43

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

министарству спољних послова. Сви су сахрањени у породичној гробници на крушевачком гробљу (НС). “Др Василије Протић, завршио гимназију у Крушевцу, а Правни факултет у Београду 1913. године, касније је докторирао на Правном факултету у Риму, а докторска теза била му је: Повреде међународног права у Србији окупираној од Аустроугарске и Бугарске и оцењена је највећом оценом потпредседника комисије Саландре. Добровољац у Балкаским ратовима узима учешће у светском рату са генерацијом ђака наредника. Дипломатску каријеру је започео 1917. године на Крфу, када је постављен у министарству спољних послова за писара. На конференцији мира у Паризу у нашој делегацији је у својству секретара, затим је у истом министарству у Београду шеф отсека политичког одељења две године, одатле одлази у Беч за секретара посланства такође две године, када је премештен у Целовац за конзула, затим је конзул у Будимпешти, саветник посланства у Прагу, конзул на Ријеци и у Солуну. Најзад 1935. године постављен је за посланика Краљевине Југославије у Прагу” (Политика, 29. август 1935, стр. 2). Др Тихомир Протић је добровољац у светском рату, а 1916, упућен је у Француску на школовање, где је у Болију завршио српску гимназију, затим медицински факултет и специјализацију за кожновенеричне болести. До 1936, ради у Крушевцу а онда одлази у Београд.

Љубодраг Протић

Др Василије Протић

Др Тихомир Протић

Јовановић. Филип Јовановић Ера (1821-1911), из Раковца на Копаонику, тада јошанички срез. По месту рођења добио је надимак Ера. Биран је три пута за народног посланика. Држао кафану Обилић, уз коју је било четири касапнице, две пекаре, две колонијалне радње и једна пиљарница, и чине један пословни ланац. Другим доласком Обреновића Филипера постаје једини увозник соли у крупицама из Влашке у Србију. Филип је имао у Трстенику механу на главној пијаци до среске канцеларије са свим удобностима и један чаир које је давао у закуп. У Бачини имао велику баштованчиницу (Српске Новине, 8. фебруар 1873, стр. 4). У Крушевцу, мануфактурно-болтаџијско-колонијално-гвожђарско-књижарску и разну шпекулативну радњу са продуктима земаљским, која постоји од више година под фирмом Филип Јовановић. Продужио је 44

Милорад Сијић

и даље под истим именом, а пуноважно ће је потписивати поред Филипа и његов синовац Коста Јовановић од 12. јула 1888. године (Српске Новине, 4. септембар 1888, стр. 6). У Ериној књижари су се могле једино у овом крају куповати школске књиге које су штампане у државној печатњи, и сви остали школски прибори све до 1876. године. Његова трговина је била позната и по томе што је добијала разног еспапа из првих француских и немачких фабрика, као: свилу за хаљине, листер, кадифу, атлас за шкутељке, самур, златне и дијамантске игле, медаљоне, брошеве, прстење, веш за удаваче, официрски сав прибор за одело, колонијални еспап, разне књиге и календари. Своју помодно-маунуфактурно-конфекциско-галантерску и сваковрсну радњу у Крушевцу држао је Филип Јовановић до 1893. године када су је преузели Светозар Бабовић и Јездимир Симић. Филип Ера је предузео да финансира градњу окружног начелства. Како није имао своје деце Филип је усвојио синовца Косту Јовановића (1864-1892) кога је 1880. године послао на науке трговачке у трговачку школу у Лајбах. Трговачки завод у Лајбаху је један од најуређенијих своје врсте у ком деца могу да стекну потребно образовање за трговачки положај. Међутим, Коста се септембра 1881. године опасно разболео и само великом негом и искреним заузимањем око лечења директора трговачког завода г. Фердинанда Мара, он је спасен.

Филип Јовановић

Коста Јовановић био је истакнути члан Пољопривредне крушевачке подружине и одборник, члан је Трговачке омладине, оснивач и члан фонда сиротих ђака, члан певачке дружине Обилић. Филип је умро 27. септембра 1911. године као најбогатији човек у округу. Иза себе оставио је око седам стотина хиљада динара новца у каси коју су исте ноћи опљачкали они који су га чували. То је била нечувена афера због које су тројица осуђена на казне затвора. Поводом смрти Филипа Ере саучешће је изјавио и сам Краљ као и многи други. Филипова супруга Мара умрла је 7. октобра 1912. године. Пре тога завештала је 80.000 динара црквама, школама и другим хуманитарним организацијама.

45

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Срећковић. Јанко Срећковић (1809-1879), из Варварина, терзија Срећковић (1824-1889), терзија, Јанков брат. Савић. Милан Савић Биџић (1826-1914), трговац, синови Алекса, Милутин, Предраг. Алекса Савић Биџић, трговац, имао Милутина (1882-?), трговац. Милутин Савић Биџић (1859-1917), дуванџија, отворио дуванџијску радњу 25. фебруара 1883. године (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4). Предраг Савић Биџић (1870-?), трговац, отворио 25. августа 1896. године шпекулативну радњу (Српске Новине, 31. августа 1896, стр. 4). Љубинка, супруга Предрага, отворила је 1905. године механску радњу. Михајловић. Станко Михајловић (1823-?), ужар, трговац, син Никола. Никола С. Михајловић (1864-1926), извозник, његови синови Вукадин (1886-1927), извозник, Боривоје (1888-1947), извозник (НС). (СБ, МКУ, 1879, 348). Јован

Никола Михајловић

Вукадин Михајловић

Боривоје Михајловић

Неготинац. Тодор Ђурић Неготинац (1820-1909), из Пожарана код Тетова, механџија и трговац. Његови синови су Серафим (18471883), трговац, родио се у Пожарану, Стеван (1860-?), трговац, Алекса (1861-1942), трговац, Милан (1862-?), предузимач у Београду, Стојан (1869-1890), трговац (Читуља, Политика, 22. јул 1910, стр. 4). Серафим Неготинац, трговац, оженио ћерку Милана Стојиловића, бакалску радњу отворио је 1872, а 23. децембра 1875. године отворио је и бојаџијску радњу у којој је деловођа Милан Милошевић, бојаџија овдашњи (Српске Новине, 20. јануар 1876, стр. 4). Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Стрељан је у пољу зајечарском као један од учесника Тимочке буне. Његов син Михаило (1879-1915), царински чиновник. Алекса има Милоша (1888-1942), чиновник.

Серафим Неготинац

46

Алекса Неготинац

Милорад Сијић

Антоновић. Ђока Кара Антоновић (1811-?), из Скадра, барутџија познат као Ђока Латинин живео је у Крушевцу и бавио се барутџијским занатом у селима испод Јастрепца. Усвојио је Димитрија Петровића који је наставио барутџијски занат. Петровић. Димитрије Петровић (1837-1902), барутџија (ПС, 1864, 667), познат као Мита Латинче, јер је усвојеник Ђоке Латинина (Политика, 31. јануар 1939, стр. 13), имао дућан око 1860. године. Хотел Национал у Крушевцу давао је у закуп. Имао је две ћерке. (ПС, 1864, 270),

Мита Латинче

Поповић. Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара, трговац (СБ, председник општине, синови Божидар (1870-?), трговац, Драгутин (1871-1892), трговац. Милетић. Петар Милетић, барутџија, отворио је 28. априла 1876. Барутџијско-бакалску и сваковрсну радњу коју је водио његов отац Илија (Српске Новине, 7. мај 1876, стр. 6). Ђорђевић. Станисав Ђорђевић (1825-1895), из Лесковца, рентијер (СБ, МКУ, 1895, 254). Радивојевић. Милић Радивојевић (1824-1879), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1879, 85), синови Тома (1860-?) и Владислав (1862-?). Илић. Антоније Илић (1831-1896), бојаџија (ПС, 1863, 260), трговац, председник општине, његови синови Живојин Илић (1872-1928), трговац, и Илија Илић (1875-1899), трговац, први председник Трговачке омладине у Крушевцу. Илић. Тодор Илић (?-пре 1862), трговац, његов син Живко (1855?), трговац (ПС, 1863, 262). Илић. Живко Илић (1828-1888), ткач (ПС, 1863, 271). Петровић. Аврам Петровић (1835-?), бакалин, извозник, његова жена Живка држала шпекулативну радњу од 1867. године. Имали Саву. Обреновић. Стеван Обреновић (1855-1915), мајор, синови Евгеније и Михаило (1899-1916). Љотић. Јован Нуша Љотић (1840-1896), из Арциста, механџија, имао сина Косту (1866-?), ћерка Наста удата за Божидара Динића. Брестовак. Василије Миловановић Брестовак (1831-1916), из Пуковца, кафеџија (СБ. МКУ, 1916, 170). Николић. Никола Николић, бакалин, његов син Драгутин (1859?), бакалин. Миљковић. Аврам Миљковић (1823-1898), трговац. Анастасијевић. Коста Анастасијевић (1828-1898), трговац, судија (СБ, МКУ, 1898, 196), син Петар (1869-1938), шеф Железничке станице. Петров син Коста (1906-1914), ћерка Нада (1915-1932) (НС). МКУ, 1898, 358),

47

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Миловановић. Алекса Миловановић (1828-1888), из Залоговца, трговац (СБ, МКУ, 1888, 286). Миловановић. Алекса Миловановић (1834-1894), трговац, и Анка, њихов син Милан (1876-1946), живописац (СБ, МКВ, 1907, 54), студирао сликарство у Минхену, а након тога одлази у Париз. До Балканских ратова професор је цртања у београдској реалци. Његов рад за Цркву свети Ђорђе у Крушевцу једна је епизода у његовој сликарској каријери (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 260). Младеновић. Никола Младеновић (1843-1889), пушкар (СБ. МКУ, 1889, 90), његов син Милан (1876-?), пушкар. Савић. Васа Савић (1847-1907), поткивач, његови синови Димитрије (1885-1937), поткивач, и Душан (1891-1933), поткивач (НС). Николић. Станоје Николић, трговац, народни посланик, његов син Драгољуб (1866-?), трговац. Милетић. Милорад Милетић (1844-1888), из Врбнице, трговац (СБ. МКУ, 1888, 83), његов син Драгослав (1871-?), трговац. Живојиновић. Мојсило Живојиновић (1813-1866), фотограф. Стојановић. Тодор Стојановић (1828-1914), из Бошњана, трговац имао Косту (1861-1946), и Божидара (1864-?). Тодор и син Коста држе терзијско-трговачко-дућанџиску радњу. Затим, од 14. јула 1888. године мануфактурну, мешовиту и шпекулативну радњу са својим синовима Костом и Божидаром (Српске Новине, 14. август 1888, стр. 6). Павловић. Станко Павловић (1833-1878), из Ђаковице, пушкар, његов син Љубомир (1861-1892), дуванџија код Златног Лафа, и ако није напунио године пунолетства по одобрењу суда окружног крушевачког од 16. априла 1879. године N0 3669 ипак продужава овде у Крушевцу радњу под фирмом: Љубомир С. Павловић (Српске Новине, 1. јун 1879, стр. 4). Ромчевић. Јован Ромчевић, имао ортачку радњу са Василијем Божићем до 15. новембра 1893. године када је радња прешла на њега (Српске Новине, 10. децембар 1893, стр. 6). Вукојичић. Петар Вукојичић (1828-1890), трговац, син Живко (1862-1937), срески писар. Живко је имао сина Милана (1887-1913), поднадзорник дувана, и четири ћерке (НС).

Живко Вукојичић

48

Милан Вукојичић

Милорад Сијић

Дуњић. Милојко М. Дуњић (1825-1905), из Рокца (СЂ, МКУ, 1905, син Милована Дуњића, народног посланика за јошанички срез (1839). Милојко је био практикант начелства окружног, затим на разним дужностима, био и председник примирителног суда у Крушевцу (1860) па је као челник вароши предводио депутацију која је затражила да се у Крушевцу подигне Гимназија. Начелник је среза јасеничког (1868). Милојко и његова супруга Султана Флорић (1835-1905), из Смедерева, имали су Милана, Сретена, Радослава и Михаила. Милан М. Дуњић (?-1934), коњички пуковник. Радослав М. Дуњић (1871-1948), завршио је Правни факултет и бавио се адвокатуром у Крушевцу. Од 1929. године је врховни инспектор Председништва Министарског савета, 1930. године бан дунавске бановине, од 1933. до 1935. године бан моравске бановине, 1939. године бан дринске бановине, а 1935. године постављен је за сенатора. Михаило М. Дуњић (1874-1937), хирург, у Шапцу, где је и умро.

181),

Радослав М. Дуњић

Др Михаило М. Дуњић

Протић. Милан Протић (1824-?), четврти син проте Стојана из Варварина, изучио је терзијски занат у Крушевцу где је остао да живи. Имао је два сина – Стојана и Михајла. Стојан Протић (1857-1923), гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Филозофски факултет (Историјско-филолошки одсек) у Београду. Судски чиновник и професор историје у гимназији до 1882. године. Сарадник и уредник листа Самоуправа од 1882. године. Покренуо лист Одјек 1884. године. Секретар Великог уставотворног одбора 1888. године. Секретар, потом начелник у Министарству унутрашњих дела од 1889. године. Председник пореске управе је до 1892. године. Привремени управник града Београда 1893. године. Председник пореске управе 1894. године. Покренуо и уређивао лист Дело. Председник пореске управе 1897. године. Члан Самосталне монополске управе и народни посланик 1901. године. Министар унутрашњих дела (1903-1905; 1906-1907; 1910-1911 и 1912-1914), министар финансија (1909-1912 и 1917-1918), министар иностраних дела (1918) и први премијер Краљевине СХС (1918-1919) и 1920. године. Објавио велики број радова из историје. Најкрупнија политичка фигура из Крушевца.

49

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стојан Протић је још један човек из Крушевца (после Павла Мутавџића, Јеврема Приштевца и Косте Ракичића) који је својим ангажманом битно утицао на уређењу и изглед Врњачке Бање. “Кад је Стојан Протић, министар унутрашњих дела, посетио Врњачку Бању 1905. године, он се згрануо кад је сагледао оне страћаре – чатрље које су се нанизале дуж главне стазе, од тадашњег хотела Сотировић па до државног павиљона, где се налази пријавно одељење. Те нехигијенске зграде Стојан Протић је једним потезом пера слистио с лица земље. Чим се вратио у Београд одмах је наредио да се све те зграде сруше у најкраћем времену, у интересу угледа Бање и народног здравља. Стојан Протић Чим су за ову одлуку министрову сазнали сопственици зграда, одмах су дошли у врњачки телеграф са послаником среза трстеничког и предали депешу за министра Протића, молећи га да повуче своју одлуку, али то није ништа помогло. Протић је остао себи доследан. Случај је хтео да ову министрову наредбу изврши Марко Карамарковић, писар среза трстеничког, син онога Мате Карамарковића професора крушевачке Гимназије, који је заједно са Павлом Мутавџићем, окружним начелником, још у првој половини 1868. године, написао и потписао проглас за упис у Основателно друштво киселовруће воде у Врњцима” (Политика, 31. јул 1933, стр. 9). Стојан је имао синове Милана, државног чиновника, и Душана (1900-1918), матуранта српске гимназије у Ници, и ћерку Мицу, удата за Радомира Копшу. Михајло Протић (1860-1945), чиновник министарства просвете. Протић. Милош С. Протић (1840-1902), унук проте Стојана из Варварина (најстарији Станојев син) дошао је млад у Крушевац где је држао гвожђарску радњу а помагао му братанац Глигорије (1860-1923) који је после смрти стрица наследио радњу. Милошев син Александар био је чиновник у министарству спољних послова. Радња је прешла у својину Глигорија Протића тек 5. јуна 1909. године (Српске Новине, 18. јул 1909, стр. 4). После Глигоријеве смрти радњу су водили његови синови Витомир (1903-1988), трговац, и Велимир (1908-1995), трговац (НС).

Милош Протић

50

Глигорије Протић

Витомир Протић

Велимир Протић

Милорад Сијић

Протић. Гаврило Протић (1820-1875), казначеј, народни посланик (Српске Новине, 12. јун 1869, стр. 2), његови синови су Драгутин (1854-?), Михаило (1860-?) и Марко (1870-?). Нешић. Милутин Нешић (1835-1920), из Милутовца, бојаџија (СБ, МКУ, 1920, 130). Пешић. Гроздан Пешић (1823-1879), ћурчија (ПС, 1864, 341), његов син Душан (1887-?), опанчар (НС). Ђорђевић. Благоје Ђорђевић (1824-?), парох, његови синови су Коста (1850-?), Светозар (1855-?), Драгутин (1859-?) и Алекса (18621922), трговац (НС). Нешић. Стеван Нешић (1836-?), бојаџија, кожар, његови синови су Петар (1863-?), кожар, трговац, Љубодраг (1882-1904). Петрови синови су Милош (1892-?), Миодраг (1900-?), Драгослав (1901-1988). Нешић. Јован Нешић (1830-1923), из Д. Крчина, бојаџија (СБ, МКУ, 1923, 76). Бунтић. Миленко Бунтић, из Љубаве, трговац, народни посланик (Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1). Бркић. Мијаило Бркић, трговац, његови синови су Милисав (1819-1874) и Стојан (1830-1882). Милисав М. Бркић, трговац. Стојан М. Бркић, трговац марвени (СБ, МКУ, 1882, 219), имао три дућана. Више пута народни посланик (Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Синови Божидар (1861-1882), трговац и Владислав (1873-?), књижар. Павловић. Јован Павловић (1825-1877), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1877, 452), имао два дућана. Јованови синови Милутин (18621927), трговац и народни посланик (Српске Новине, 14. јун 1906, стр. 1), Љубомир (1868-1897), дућанџија, и Михаило (1877-1914), трговац. Милутин Павловић је 1910. године изабран за председника окружног одбора Радикалне странке у Крушевцу. Нешто касније и за управника Крушевачке задруге. Изабран за народног посланика деловао је у вароши као моћник који је, по казивању тадашње опозиције, користио своју ситуацију да се дочепа експлоатације наупарске шуме. Његови синови су Бранко (1897-1972), дипломирани правник, рентијер, и Будимир Павловић (1899-1986), трговац, држао продавницу текстила. Будимир Павловић, 19. фебруара 1939. године постаје председник Градског поглаварства (Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10).

Милутин Павловић

Бранко Павловић

Будимир Павловић

51

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Павловић. Анта Павловић (1826-1888), трговац (СБ, МКУ, 1888, 309). Милетић. Милосав Милетић (1833-1901), из Балановаца, абаџија (СБ, МКУ, 1901, 216). Јосифовић. Лазар Јосифовић (1830-1870), из Скадра, римокатолик, барутџија (СБ, МКУ, 1870, 173). Новаковић. Недељко Новаковић (1830-1866), трговац (СБ, МКУ, 1866, 18). Прокић. Рака Прокић (1827-1900), из Баре округ пожаревачки, трговац (СБ, МКУ, 1900, 132). Николић. Обрад Николић (1842-1922), јорганџија (НС), његови синови су Милутин (1871-1926), јорганџија, и Светислав (1884-1911). Белотрепић. Станоје Белотрепић (1834-1916), из Варварина, терзија и трговац (СБ, МКУ, 1916, 158), има сина Михаила (1866-1896), трговац, овај има Милорада (1885-1908). Павловић. Јован М. Павловић (1838-1888), из Лазарице, трговац (СБ, МКУ, 1888, 64), синови Драгољуб (1868-1913), трговац, и Михаило Павловић (1875-1928), окружни начелник у Берану и Рашкој, велики жупан у Крушевцу, имао сина Војислава (1914-1991), судски писар. О Михаилу Павловићу, његов колега, између осталог, каже: “По спреми, по честитости, по поштењу, по истрајности у раду, Михаило је заузимао једно од првих места међу својим колегама – великим жупанима, и у опште у чиновничкој хијерархији. Редак је био патриота. По ослобођењу и уједињењу Павловић је служио у местима, где је у већини играо главну улогу комитски, качачки и одметнички нож и пушка, у местима, у којима је чиновништво, нажалост, у много случајева, бацало свој углед под ноге, па крало и пљачкало. Он се свуда достојанствено држао и патриотски своју дужност вршио. Велика је лична заслуга Михаила Павловића што су погинули дренички одметник и крволок Азем Бејта, Ариф Лисица и многи други, што је нестало из Санџака Јусуфа Мехонића и Хусеина Бошковића, и других зликоваца; што је напослетку, тамо заведен ред и мир кога до његовог доласка није било”. Овако пише Јанко Спасојевић, државни саветник о Михаилу Павловићу (Политика, 19. јануар 1928, стр. 6). Михаило Ј. Павловић

Радосављевић. Јован Радосављевић, трговац, његови синови су Милан (1882-1938), трговац, и Петар (НС). Михајловић. Стефан Михајловић (1817-1865), трговац (СБ, МКУ, 1865, 288).

52

Милорад Сијић

Стојковић. Милош Стојковић (1819-1869), мутавџија (СБ, МКУ, 1869, 183).

Младеновић. Јован Младеновић (1820-1865), трговац (СБ, МКУ,

1865, 324).

Црнишавац. Јанко Црнишавац (1821-1867), пиљар (СБ, МКУ, 1867,

207).

Миловановић. Никола Миловановић (1821-1871), абаџија (СБ,

МКУ, 1871, 170).

Гвозденовић. Нестор Гвозденовић (1821-1871), циглар (СБ, МКУ,

1871, 224).

Милутиновић. Филип Милутиновић (1821-1871), берберин (СБ,

МКУ, 1871, 369).

Нешић. Тома Нешић (1822-1867), барутџија (СБ, МКУ, 1867, 214). Живадиновић. Петар Живадиновић (1822-1868), терзија (СБ, МКУ, 1868, 100). Здравковић. Миљко Здравковић (1826-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871, 209). Симоновић. Филип Симоновић (1825-1873), кујунџија, (СБ, МКУ, 1873, 191). Јовановић. Стаменко Јовановић (1826-1876), ужар (СБ, МКУ, 1876, 670). Анастасијевић. Милован Анастасијевић (1828-1868), сарач (СБ, МКУ, 1868, 242). Марић. Милош Марић (1833-1868), трговац (СБ, МКУ, 1868, 18). Радосављевић. Алекса Радосављевић (1834-1873), трговац (СБ, МКУ, 1873, 48). Анђелковић. Коста Анђелковић (1839-1866), пушкар (СБ, МКУ, 1866, 143). Живковић. Станко Живковић (1817-1877), ужар (СБ, МКУ, 1877, 332). Стаменковић. Ранђел Стаменковић (1815-1871), из Дикова, дунђерин (СБ, МКУ, 1871, 228). Јовановић. Симон Куртић Јовановић (1817-1868), трговац (СБ, МКУ, 1868, 24). Стојановић. Симон Стојановић (1819-1873), ужар (СБ, МКУ, 1873, 87). Поповић. Илија Поповић (1821-1866), из Ужица, трговац (СБ, МКУ, 1866, 136). Николић. Петар Николић (1824-1877), лончар (СБ, МКУ, 1877, 136). Ђорђевић. Петар Ђорђевић Латинин (1833-1868), из Скадра, трговац. Петровић. Милан Р. Петровић (1834-1874), трговац (СБ, МКУ, 1874, 4). Ђорић. Милета Ђорић (1821-1888), из Велике Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1888, 200). Стаменковић. Јанко Стаменковић (1826-1873), пушкар.

53

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Симић. Петар Симић (1824-1876), из Ђаковице, пушкар, имао синове Алексу (1856-?), Саву (1858-?), Стевана (1869-?). Неки од њих се потписују и Симић Самарџић. Сава П. Симић, трговац, отворио је октобра 1880. године колонијално-бакалску радњу, а 20. фебруара 1881. године отворио је још једну казанџијску радњу у којој је деловођа Димитрије Михајловић, казанџија овдашњи (Српске Новине, 17. март 1881, стр. 4). Петрова браћа Филип и Јеврем такође су пушкари. Филип Симић (1831-1911), пушкар и трговац. Јеврем Симић (1838-1908), пушкар и трговац. Јеврем и Филип отворили су око 1865. године ортачку шпекулативну радњу. Јевремови синови су Драган (1882-?), адвокат у Београду, и Светислав (1885-1961). Драган Ј. Симић Живковић. Сима Живковић (1824-1882), из Варварина, трговац

(СБ, МКУ, 1882, 280). Његов син Благоје Живковић (1860-1917), трговац (СБ, МКУ, 1892, 66), са Јованом Савићем, водио до 25. априла 1890. године заједничку бакалницу и шпекулативну радњу (Српске Новине, 28. април 1890, стр. 6). Благојев син Велимир (1898-1926), железнички чиновник (НС).

Дединац. Мијаило Милетић Дединац (?-1855), из Дедине, трговац. Имао Нестора и Ђурђа из првог брака и Драгутина из другог. Нестор М. Дединац (1841-1906), трговац, имао дућан у Крушевцу, синови: Мијаило Н. Дединац (1864-?) артиљеријски капетан, Милан Н. Дединац (1869-?), и Ђорђе Н. Дединац (1891-1956), генерал. Ђурђе М. Дединац (1845-1913), трговац, имао четири дућана. Драгутин М. Дединац (1851-1910), судија ужичког првостепеног суда (Читуља, Политика, 19. август 1910, стр. 4), имао синове Милорада (1877?), лекар, Радоја (1880-1913), професор Прве београдске гимназије, израдио план Београда који је штампан као прилог књизи Јоакима Вујића Путешествије по Србији, страдао у рату, и Миодрага. Гвозденовић. Гвозден Миловановић (1827-1871), кафеџија, син Коста Гвозденовић (1856-1889), кафеџија (СБ, МКУ, 1889, 433). Костини синови Тихомир (1875-1954), адвокат, срески начелник, Милован (18851965), трговац, управник Крушевачке задруге пред Први светски рат, као и после рата, а између два рата управник је и Трговачке школе у Крушевцу. Милован се оженио ћерком Ђурђа М. Дединца.

Ђорђе Н. Дединац

54

Милован Гвозденовић

Милорад Сијић

Поповић. Милета Поповић (1819-1893), трговац, имао два дућана, синови Станимир (1851-?), трговац, имао своју радњу од 1881. године, и Стојан (1856-?), трговац. Стојанов син Иван (1898-?), бравар. Јанковић. Михаило Јанковић (1839-1884), из Ћуприје, барутџија (СБ, МКУ, 1884, 375). Он је брату, Милошу, дао паре 1863. како би овај отворио трговачку радњу. Држава је преузела барутану и исплатила 3.000 дуката у злату. Михаилов син Живојин Јанковић је чувени београдски трговац, члан познате фирме Маричић и Јанковић. Једино у његовој радњи у Крушевцу почетком 20. века могле су се купити шиваће машине и машински делови чувеног и јединог Србина, механичара, велепродавца и детаљисте шиваћих машина и машинских делова Милана И. Обрадовића, из Крагујевца. Дединац. Милисав Милетић Дединац (1825-1908), из Дедине, трговац, имао дућан, председник општине крушевачке, народни посланик (Српске Новине, 24. септембар 1885, стр. 2), син Ђорђе (1870-1923), трговац, имао синове и ћерку удату за Милету Станковића (1903-1968), чији је син Ђорђе Станковић (1927-2002). Милисав Дединац имао је највећи број колиба у Рибарској Бањи.

Михаило Јанковић

Милисав Дединац

Миловановић. Аксентије Миловановић (1822-1874), трговац (СБ, председник општине, имао дућан, синови Илија (1861-?), шпекулант, Урош (1867-?) држи колонијално-воскарску и шпекулативну радњу, Светозар (1868-?), трговац. МКУ, 1874, 364),

Стојановић. Никола Стојановић (1828-1870), трговац (СБ, МКУ, 1870, 253), имао три дућана, његови синови су Милан (1853-?), Јован (1861-?) и Стојан (1863-1935), рентијер.

Стојан Стојановић

55

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стаменковић. Миленко Стаменковић (1825-1900), из Локошнице код Ваљева, колар. Његови синови су били познати трговци – кафеџије од 1880. године као Браћа М. Стаменковићи (Српске Новине, 27. март 1880, стр. 4): Стеван (1855-1915), Сава (1860-1915) и Димитрије (1861-1936), док је Светислав (1865-1944), обућар. Стеван је од 6. марта до 7. новембра 1880. године имао ортачку механу са Алексом Милосављевићем када су се разортачили. Од тада је радио са својом браћом. Имали су кафану Балкан у главној улици. Стеван је имао Миодрага (1892-1951), телеграфиста, управник поште. Савини синови су Александар (1893-1942), столар, и Драгослав (1898-1975), судија. Димитријев син Љубомир (1899-1975), поручник 10. пука из Сарајева.

Миленко Стаменковић

Сава

Драгослав

Љубомир

Светислав Стаменковић има Душана, апотекар, Драгишу (19041979), апотекар, Илију (1906-1982), свештеник, и четири ћерке. Илијини су Мики Стаменковић (1928-2011), филмски режисер, и Бранимир.

Породица Светислава Стаменковића: седе Душан и Светислав; стоје Драгиша и Илија; супруга Христина и ћерке Олга, Рада, Нада и Јела.

56

Милорад Сијић

Обрадовић. Милоје Обрадовић (1822-1892), терзија и трговац (СБ, МКУ, 1892, 368).

Марковић. Миленко Марковић (?-1864), имао три дућана, син Коста (1851-1873), налбатин (СБ, МКУ, 1873, 182). Ћирковић. Мијаило Ћирковић, буљук баша, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1). Живановић. Мијаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде, трговац, магазаџија, кмет вароши (СБ, МКУ, 1876, 649), народни посланик (Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1), имао дућан и кафану. Јанковић. Димитрије Јанковић (1830-1879), мутавџија (СБ, МКУ, 1879, 418). Милутиновић. Илија Милутиновић (1815-1890), из Сталаћа, столар (СБ, МКУ, 1890, 213). Почековац. Алекса Почековац (1824-1878), из Почековине, абаџија (СБ, МКУ, 1878, 230). Симоновић. Никола Симоновић (1824-1877), из Глобара, трговац (СБ, МКУ, 1877, 508). Миладиновић. Стеван Миладиновић (1827-1877), трговац (СБ, МКУ, 1877, 505). Милетић. Милоје Милетић (1829-1879), дуванџија (СБ, МКУ, 1879, 39). Гавриловић. Сава Гавриловић (1826-1891), из Бачине, ножар. Гмитровић. Милан Гмитровић (1834-1879), ткач (СБ, МКУ, 1879, 102). Константиновић. Таса Константиновић (1837-1878), трговац (СБ, МКУ, 1878, 6). Радосављевић. Јевта Радосављевић (1844-1878), из Грабовца, абаџија (СБ, МКУ, 1878, 326). Недељковић. Милан Недељковић (1825-1880), из Кукљина, терзија (СБ, МКУ, 1880, 130). Станковић. Стојко Станковић (1835-1880), из Врања, ужар (СБ, МКУ, 1880, 254). Цветковић. Ђорђе Цветковић (1836-1880), из Суводола, дунђерин (СБ, МКУ, 1880, 337). Младеновић. Цветко Младеновић (1830-1880), поткивач (СБ, МКУ, 1880, 353). Јанковић. Милош Јанковић (1827-1887), из Врњачке Бање, касапин. Аћимовић. Арсеније Аћимовић (1827-1883), из округа тетовског, трговац (СБ, МКУ, 1883, 92). Павловић. Јевтимије Павловић (1828-1883), из Бијелог Поља, трговац (СБ, МКУ, 1883, 194). Ђорђевић. Никола Ђорђевић (1830-1884), из Сочишта, обућар (СБ, МКУ, 1884, 41). Ранђеловић. Сокол Ранђеловић (1830-?), табак, 23. јуна 1865. године отворио шпекулативну радњу у Крушевцу.

57

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милетић. Стеван Милетић (1835-1884), из Беле Воде, поткивач (СБ, МКУ, 1884, 414).

Цветковић. Јанко Цветковић (1836-1886), из Лесковца, рентијер. Јовановић. Сава Јовановић (1841-1889), из Страгара, мумџија (СБ, МКУ, 1889, 117). Поповић. Павле Поповић (1842-1889), из Крагујевца, кломфер (СБ, МКУ, 1889, 187). Радосављевић. Вуле Радосављевић (1819-?), трговац, имао четири дућана (ПС, 1864, 269), син Огњен (1850-?). Раденковић. Стојан Раденковић (1821-1871), рабаџија (СБ, МКУ, 1871, 228), син Светозар (?-1875). Окуровић. Милан Окуровић (1821-1871), механџија (СБ, МКУ, 1871, 263), син Божидар (1857-1884), обућар. Дреновац. Алекса Стефановић Дреновац (1823-1890), из Велике Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1890, 366), имао Стевана (1853-?), Хранислава (1855-1895), Аврама (1857-?), Михаила (1863-?), трговац. Хранислав Дреновац, кафеџија, имао Саву (1886-?) и Петра (1889-?). Алексић. Лука Алексић (1824-1869), трговац (СБ, МКУ, 1869, 142). Динић. Хаџи Илија Динић (1825-1884), из Параћина, кафеџија, трговац (СБ, МКУ, 1884, 163), син Коста (1847-?). Димитрије Динић (1827-1884), из Параћина, бојаџија, кмет варошки (1866), син Божидар (1861-1938), трговац, кмет варошки, поред трговине имао је и циглану коју је купио од Јоце Цветковића из Бивоља. Божидаров син Стојан (1893-1954), трговац. Стојан Динић (1832-1879), трговац (СБ, МКУ, 1879, 315). Мијаиловић. Мијат Мијаиловић (1826-1870), абаџија и трговац (ПС, 1864, 455), имао дућан, синови Мијаило (1853-?) и Коста (1862-1925). Коста Мијаиловић, казанџија, син Трајко (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1833-1907), из Лесковца, свећар и трговац (СБ, МКУ, 1907, 52), син Милан (1867-1913), трговац. Љотић. Тома Љотић (1831-1920), из Арциста, ракијар, механџија (СЂ, МКУ, 1920, 25), и брат Јања Љотић (1830-1880) (СБ, МКУ, 1880, 405). Тома Љотић закупац је Рибарске Бање од 1872. до 1879. године. Обреновић. Обрен Видојковић (1830-?), поштоноша (ПС, 1864, 561), синови Милан (1858-1908), кафеџија, Михаило (1860-1893) (НС). Здравковић. Таса Здравковић (1825-1901), из Лесковца, сензал. Радосављевић. Марјан Радосављевић (1827-1877), абаџија. Симић. Вељко Симић (1828-1868), трговац. Живковић. Мијаило Живковић (1830-1901), трговац. Од 1870. раздвојио се са Савом Дреновцем и води сопствену радњу. Јанковић. Петар Јанковић, бакалин, са супругом Босиљком имао сина Јована (1865-?), марвени лекар – ветеринар (НС). Петровић. Рака Петровић (1831-1869), поткивач коња (СБ, МКУ, 1869, 45), син Јован, поткивач. Милетић. Милован Милетић (1835-1873), мумџија (СБ, МКУ, 1873, 59).

58

Милорад Сијић

Дреновац. Сава Стефановић Дреновац (1831-1911), из Велике Дренове, трговац. Сава Дреновац и Мијаило Живковић дали су 8. августа 1864. године Јевти Пајовићу 40.000 гроша чаршијских, али пошто овај није могао да врати они су му узели дућан и сав еспап 1. октобра 1865. године (Српске Новине, 13. октобар 1865, стр. 2). До 1870. године Сава има заједничку трговачку радњу са Мијаилом Живковићем, а од тада су се раздвојили и води сопствену радњу (Српске Новине, 18. јун 1870, стр. 8). Савин син Живко (1856-?), трговац, галантерист, имао синове Војислава (1881-?), Саву (1883-?), Светолика (1885-?) и Ђорђа (1892-1964). Бркић. Димитрије Бркић (1830-1886), трговац (СБ, МКУ, 1886, 170), имао Божидара (1857-?) и Аћима (1863-1890), трговци. Фирму Браћа Д. Бркићи, трговачко-бакалску и шпекулативну радњу водили у Крушевцу, а 18. новембра 1886. године отворили су још једну такву радњу у Пироту (Српске Новине, 25. новембар 1886, стр. 4). Бркић. Милан Бркић (1832-1867), трговац, имао дућан (ПС, 1864, 267), његови синови Новак (1860-?) и Мијаило (1863-?). Вучковић. Миленко Вучковић, из Медвеђе, трговац, син Андреја (1847-1907), трговац (СЂ, МКУ, 1907, 24), поред дућанске радње отворио у засебном дућану гребенарску и сваковрсну трговинску радњу 30. новембра 1883. године (Српске Новине, 13. децембар 1883, стр. 4). Миливојевић. Димитрије Миливојевић (1835-1911), из Бачине, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1911, 158). Његови синови Михаило (1862-?) и Драгутин (1868-1952). Михаило Миливојевић, трговац, протоколисао је заједничку трговинску радњу на овдашњој пијаци, са Светозаром Бабовићем 16. августа 1889. године али су се разортачили већ 1. октобра 1890. године када Михаило за свој рачун почиње да води радњу: Помодна трговина код Бечлије (Српске Новине, 2. новембар 1890, стр. 4). Михаилов син Душан (1894-?). Тома Миливојевић (1864-1922), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1896, 6), имао фабрику бомбона и ликера, синови Добривоје (1903-1965), трговац, Велимир (1911-?), трговац, Предраг (1914-?), трговац. Станисав Миливојевић (1871-1931), из Бачине, трговац, син Будимир (1914-?), чиновник, фудбалер, Петар (1920-?), електротехничар. Николић. Димитрије Николић (1820-1910), из Арциста, бакалин, дао 200 дуката за механу Кости Харизовићу, која ће се од 1883. године водити на Димитрија, а Коста ће и даље радити у њој. Павловић. Павле Анђелковић (1828-1876), дунђерин, његов син Светозар Павловић (1857-1933), амамџија (СБ. МКУ, 1933, 107). Ђурковић. Миладин Ђурковић (1831-?), трговац, од 17. фебруара 1866. његова жена Катарина отворила дућан на њено име (Српске Новине, 12. март 1866, стр. 4). Симић. Љубомир Симић (1831-1866), налбатин (СБ, МКУ, 1866, 89). Ђорђевић. Таса Ђорђевић (1822-1890), абаџија (СБ, МКУ, 1890, 259), његов син Милан Ђорђевић (1861-?), бојаџија. Милојевић. Димитрије Милојевић (1827-1886), трговац (СБ, МКУ, 1886, 313), његов син Сава (1886-1906), трговац.

59

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Трипковић. Павле Трипковић (1824-1874), из Велике Дренове, абаџија (СБ, МКУ, 1874, 168), његови синови Илија (1849-1929), каменорезац, и Милутин (1854-1934), каменорезац, имају заједничку радњу Браћа Трипковић до 31. марта 1888. године када су поделили имање а радњу је наставио да води Илија (Српске Новине, 7. мај 1888, стр. 4). Илија је имао синове Павла (1885-1976), Душана (1891-1984) и Мијајла (1894-1973). Павле Трипковић основао је модерну радионицу за израду трикотаже 1922. године која запошљава 15 радника и радница. Производњу на 20 разбоја водила власникова супруга Параскева а Павле је водио послове продаје робе. Трикотажа је радила до 1940. године. Милутин Трипковић има Љубомира (1887-1956), машиновођа, и Душана (1901-1944), поручник, погинуо у Оснабрику. Душанов син је др Миливоје (1931), неуропсихијатар (НС).

Илија Трипковић

Павле И. Трипковић

Душан М. Трипковић

Цветковић. Спаса Цветковић (1835-1887), из Призрена, абаџија имао у Крушевцу абаџијску и сваковрсну шпекулативну радњу од 17. априла 1884. године (Српске Новине, 29. април 1884, стр. 6). Његов син Ранђел (1859-?), абаџија. Петковић. Петко Станисављевић (1840-1884), кафеџија, пиљар, оженио ћерку Здравка Лиџића, из Крушевца, његови синови Сава (1861?), бакалин, и Стеван Галибарди (1864-1928), трговац (НС), држао Народну кујну. Стеванови синови Владислав Петковић (1890-1908), касапин, и Војислав Петковић (1892-1946), пиљар. Јањић. Љота Јањић (1830-?), из Арциста (ПС, 1864, 853), и његов брат Ђорђе, механџије су у Крушевцу, од 1860. године који узимају механе у закуп. Они су од 1. маја 1873. године узели у закуп механу у Бањи врњачкој, затим 1876. године узели су од Марка Микића из Параћина кафану која се налази у Крушевцу (Гледстон). Радовановић. Петар Радовановић (1816-1881), из Превешта, касапин (СБ, МКУ, 1881, 23). Лисичић. Тома Лисичић (1833-1913), из Колашина, дуванџија (СЂ, МКУ, 1913, 148), његови синови су Драгољуб (1884-1911), опанчар, Петар (1890-1946), столар, Благоје (1896-1920), обућар, и Илија (18981919), шустер, умро у војсци у Призрену. Петар Лисичић имао Стојана (1925-1998) и Антонија (1933-1986). (СБ, МКУ, 1887, 55),

60

Милорад Сијић

Стаменковић. Мата Стаменковић (1815-1875), терзија и трговац синови Стојадин (1846-1893), Светозар (1850-1896) и Драгутин (1856-?), од 1879. године одлази на Свету Гору, у Хиландар где се замонашио, монашко име му је Доротеј. Браћа Стаменковић трговинска радња у Крушевцу постоји од 1882. године коју су отворили браћа Стојадин и Светозар, синови Мате Стаменковића. Они су 4. септембра 1890. године поделили имовину а радњу је наставио да води Стојадин. Стојадин Стаменковић је посетио Христов гроб и себи додао име Хаџи а и радња је названа Браћа Х. Стаменковић. Хаџи Стојадин М. Стаменковић је писац књиге Душевни дневник коју је издала књижара А. Малаћевић и Ђ. Будимовић 1888. године. Синови Хаџи Стојадина М. Стаменковића, Божидар (1878-?), Душан (1884-?), Алекса (1886-1967) и Љуба (1890-?). Били су печалбари у Јужној Америци па су сви уз име додавали Х. Стаменковић Американац. Нису мењали назив радње коју су наследили од оца на чијем месту су основали помодно-галантеријску трговину од 1911. године заједно са Урошевићима – Милутином и Миладином који се 1926. године одвајају и отварају Лувр. Фирма је имала филијалу у Врњачкој Бањи од 1920. године. Када је 1931. године изгорео хотел Македонија на радњи Стаменковића изгорео је само кров а роба у вредности од преко милион динара била је спашена. Помодна трговина је била осигурана код осигуравајућег друштва Вардар (Политика, 15. јул 1931, стр. 7). Хаџи Алекса Стаменковић такође је посетио Христов гроб 1931. године, председник је Трговачког удружења. “Трговину Браћа Х. Стаменковић од 1938. године издају под закуп а нови власници јој дају име Код Американца” (ИАК, СЗК, 2 – 16254). (СБ, МКУ, 1875, 237),

Алекса Х. Стаменковић

Љуба Х. Стаменковић

Катић. Коста М. Катић (1828-1908), трговац, поред своје досадање радње отворио још једну бакалску и шпекулативну радњу 1880. године. До 13. септембра 1888. године води радњу сам, а од тада радња носи назив Коста М. Катић и Син (Српске Новине, 20. септембар 1888, стр.4). Имао је синове Љубомира (1861-1879), Драгутина (1866-1950), трговац предузимач, Драгољуба, трговац, и Чедомира (1886-?). Драгутин има Миливоја (1899-1975), правник. Јанковић. Станоје Јанковић (1825-1895), из Матејевца, калајџија (СБ, МКУ, 1895, 3).

61

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Качаник. Никола Качаник, Грк из Шатисте, обућар, његови синови су Ђорђе и Панта. Ђорђе Н. Качаник (1857-1935), трговац, отворио је кафану Топ али је дао у закуп, од 14. јула 1888. године водио ортачку шпекулативну бакалску радњу са Љубомиром Николићем, а од 1. октобра 1894. године водио самостално бакалско-шпекулативну радњу на овдашњој пијаци код Косовског споменика (Српске Новине, 29. октобар 1894, стр 6). Од 24. септембра 1903. године примио је брата Панту за ортака. По братском споразуму Панта је измирен и изашао из радње 1. јуна 1906. године коју наставља да води Ђорђе Н. Качаник, а Панта Н. Качаник отворио је 1. јуна 1906. године кожарску трговину. Ђорђеви синови Никола (1897-?), професор, у Трговачкој школи предаје Познавање робе и географију, Миодраг (1898-1926), студент права, и Јован (1902-1992). Панта Н. Качаник (1870-1928), трговац, радио као благајник у Мерими, имао синове Милорада Качаника Кепу (1908-1986), фудбалер Цар Лазара и Обилића, професор у Гимназији, Војислава (1911-1964) и Михаила (1917-1923).

Никола Ђ. Качаник

Јован Ђ. Качаник

Панта Н. Качаник

Милорад Качаник

Протић. Арса Протић (1841-1897), из Пожаревца, капетан инжињеријски, рачуноиспитач војени (СБ, МКУ, 1897, 17), синови Петар А. Протић (1884-1935), железнички чиновник, Тихомир А. Протић (18871927), магационер на железници, Никола А. Протић (1891-?), шеф Железничке станице у Крушевцу. Ћирић. Веселин Ћирић (1830-1905), из Читлука, трговац (СБ, МКУ, 1905, 69), кмет варошки, син Стеван (1867-?), лимар.

Петар А. Протић

62

Веселин Ћирић

Милорад Сијић

Марковић. Станко Марковић, дуванџија, има Димитрија и Ђорђа. Димитрије Марковић Пећа (1856-1933), трговац, и брат Ђорђе отворили су бакалско-трговачку и шпекулативну радњу 18. новембра 1888, Димитрије и браћа Марковић, а од 9. априла 1890. године Димитрије и Ђорђе Марковић (Српске Новине, 14. април 1890, стр. 4). Димитрије има Божидара (1877-?), трговац, од 23. јануара 1906. иступио из радње свог оца и отворио на своје име трговинску радњу. Ђорђе Марковић Пећа (1860-1926), трговац (СЂ, МКУ, 1926, 194), има Живојина (1890-1944), трговац. Петровић. Стеван Петровић (1837-1901), из Ваљева, парох, први катихета Гимназије у Крушевцу, председник црквеног одбора у време градње нове цркве, синови Миленко (1857-?), Сава (1860-?). Сава Петровић, учитељ у Трнавцима (1881-1884), затим је ђакон у цркви Лазарици, а 1886. године рукополежен за свештеника. Ђурковић. Радоица Ђурковић, судски практикант касније званичник, његови синови Никола (1865-?) и Илија (1870-1922). Илија Р. Ђурковић трговац, држао два локала у Крушевцу од 1892. године, мануфактурну и бакалску радњу. Између два светска рата главни је акционар Мериме. Умро је у Бањи у Румунији. Имао синове Петра (1903-1925) и Василија (1904-1921) (НС). Урошевић. Милован Урошевић (1830-1884), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1884, 5), протоколисао је трговачку радњу у Крушевцу око 1850. године. Милованови синови: Драгољуб (1862-1881), практикант суда округа рудничког, Урош (1864-1911), трговац, и Милан Урошевић (1872-?), адвокат, и ћерка удата за Младена Савковића. После његове смрти над радњом је било старатељство док суд није прогласио његовог сина Уроша пунолетним. Тада је Урош продужио очеву радњу 9. јануара 1884. године под именом М. Урошевић и Син (Српске Новине, 29. фебруар 1884, стр. 4). Урош је отворио филијалу у Белој Води коју је 1888. године предао свом деловођи (Српске Новине, 17. мај 1888, стр. 6). Урош је поред своје трговачке радње у Крушевцу отворио и филијалу 16. новембра 1894. године, затим је отворио у Крушевцу 1. августа 1911. године и предузимачко-грађевинарску радњу коју је водио под својим именом (Српске Новине, 27. август 1911, стр. 4). Нажалост исте године је умро током операције у Бечу.

Илија Р. Ђурковић

Урош М. Урошевић

63

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Михаиловић. Стојан Михаиловић (1839-1905), из Бачине, налбатин (СЂ, МКУ, 1905, 162), синови Милан и Михаило. Милан Михаиловић (1864-1915), налбатин, трговац, и ако малолетан, признат је за пунолетног решењем од 8. фебруара 1884. године. Поред своје поткивачке радње отворио и шпекулативну 20. фебруара 1884. године (Српске Новине, 15. март 1884, стр. 4). Имао синове близанце Драгутина (19041962) и Драгомира (1904-1936), цариник, умро у санаторијуму Голник, Душана (1893-1960) и Стојана (1908-1973). Михаило Михаиловић (1868-1915), звани Ноца, поткивач.

Милан Михаиловић

Драгомир Михаиловић

Михаило Михаиловић

Вучковић. Милан Вучковић (?-1899), трговац, поред своје мануфактурно-галантеријске радње отворио 1894. године и колонијалнобакалску радњу. Његови синови су Добривоје, Душан, Александар (1879-1953), капетан, Сава (1881-?), Богољуб (1886-?). Коцић. Мијаило Коцић (1835-1910), из Лесковца, кочијаш и трговац (СЂ, МКУ, 1910, 24), његови синови Милорад Коцић (1870-1952), опанчар, трговац, поред шпекулативне радње, отворио је 24. августа 1905. године опанчарску радњу, Ђорђе (1873-1922), хотелијер, и Милан (1878-1936), кројач и трговац. Обрадовић. Милић Обрадовић (1835-1895), из Гари, ћурчија (СБ, МКУ, 1895, 15), његови синови Танасије (1883-1929), бравар, и Никола (1883-1942), сатлер, близанци. Никола Обрадовић држи фарбарску радњу од 1905. године. Познат по томе што се укључивао у све хумане акције. Био је члан управе фудбалског клуба Обилић. Стрељан у Београду.

Ђорђе Коцић

64

Никола Обрадовић

Милорад Сијић

Павловић. Арса Павловић (1838-1908), из Раковца, шпекулант, оженио ћерку Јанка Срећковића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1885, 5), син Михаило (1895-1953), рачуноиспитач Главне контроле (НС).

Арса Павловић

Михаило Павловић

Обвезница на име Арсенија Павловића, трговца из Крушевца, 1887. године. (Слика власништво Дигиталне народне библиотеке Србије)

Павловић. Стеван Павловић (1829-1904), ћурчија, његови синови Урош (1863-1888), шпекулант, и Владислав (1874-1925), авизар на железници (СБ, МКУ, 1925, 73).

Владислав Павловић

Ракић. Стеван Ракић (1829-1904), из Љубаве, трговац, од 28. априла 1889. године води бакалско-шпекулативну радњу, син Димитрије (1864-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 6). Винтер. Франц Винтер (1830-1913), столар, син Љубиша (1884-?), ћерка Цана, удата за Јосифа Апела (1872-1927), индустријалца из Ниша.

65

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Маринковић. Васа Маринковић (1829-?), из Катуна, бојаџија, трговац, син Љубомир (1859-1905), трговац. Он и његов син Љубомир поделили су имовину 3. септембра 1891. године. Љубомир има Милутина (1883-1960), трговац, и Милосава (1889-1924), трговац (НС).

Љубомир Маринковић

Милутин Маринковић

Милосав Маринковић

Кожетинац. Димитрије М. Кожетинац (1831-1909), из Дренче, трговац, ћерка Љубица, удата за Богољуба Илића (1874-1937), из Милутовца, кафеџија (НС). Јовановић. Стојадин Јовановић, трговац, и Антоније Стефановић, водили су ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. године када су се разортачили и отада воде своје сопствене радње (Српске Новине, 10. јануар 1884, стр. 4). Бунтић. Милан Бунтић (1821-1870), из Љубаве, трговац (СБ, МКУ, 1870, 418), оженио ћерку Јована Здравковића, имао сина Драгутина (18631917), кафеџија. Јанковић. Илија Јанковић (1830-1892), из Шатисте, обућар (СБ, МКУ, 1892, 215). Јовановић. Коста Јовановић (1835-1890), из Штипа, гребенар (СБ, МКУ, 1890, 372). Јовановић. Тома Јовановић (1840-1890), из Штипа, гребенар (СБ, МКУ, 1890, 303). Цоловић. Ђорђе Цоловић (1836-1881), из Зајечара, касапин (СБ, МКУ, 1881, 59), синови Светозар (1869-?), кафеџија, Станко (1873-1924), трговац. Светозаров син Светислав (1898-1979), винарски трговац, кафеџија, и Стојана (1906-1929), берберин (НС). Станко Цоловић

Ђорић. Мата Л. Ђорић (1840-1904), из Велике Дренове, терзија, отворио трговачку радњу коју од 1890. године води под фирмом Мата Л. Ђорић и Син (Српске Новине, 1. децембар 1890, стр. 4). Његов син Стеван (1864-1923), трговац – сензал. Милосављевић. Мијајло Милосављевић (1833-1888), из Јасиковице, шустер (СБ, МКУ, 1888, 54), син Милан (1861-?), трговац.

66

Милорад Сијић

Радојичић. Јова Радојичић (1835-1896), трговац, син Јеврем (1873-1913), трговац, и две ћерке удате за Ивка Јаковљевића и Богољуба Радосављевића, који су наследили трговачку радњу (НС). Стојановић. Риста Стојановић, обућар, имао трговачко-кожарско-обућарско-опанчарску радњу у којој раде његови синови Драгутин и Коста. Драгутин напустио радњу 1892. године када је отворио радњу на своје име. Пешић. Таса Пешић (1827-1916), из Свилајнца (СЂ, МКУ, 1916, 548), управник поште, синови Мијаило, Чедомир и Војислав (1878-1935), мајор (СЂ, МКВ, 1921, 50). Војислав је усвојио Јована Ивковића (19021984), колара. Јаношевић. Милосав Јаношевић (1834-1924), из Казновића срез студенички, абаџија (СБ, МКУ, 1924, 99), у Крушевцу је сопствену радњу отворио 10. августа 1893. године (Српске Новине, 17. август 1893, стр. 6). Димитријевић. Танасије Димитријевић (1830-?), шустер, син Боривоје (1875-1961). Боривојеви су Бранислав (1924-1943), Коста и Мирољуб (НС). Милићевић. Агатон Милићевић (1835-1905), из Глободера, абаџија (СЂ, МКУ, 1905, 213). Аврамовић. Миленко Аврамовић (1836-1906), из Медвеђе, абаџија (СЂ, МКУ, 1906, 129). Петровић. Димитрије Петровић (1823-1870), из Смедерева, трговац (СБ, МКУ, 1870, 6), син Павле (1867-1911), трговац, има Димитрија (1899-?), агроном, управник пољопривредне станице (СЂ, МКВ, 1931, 114). Власници су Ломничке киселе воде. Симић. Сима Савић (1835-1907), терзија и трговац, председник општине, народни посланик (Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1), синови Светислав Симић (1863-?), телеграфиста, Милан Симић (1869-1927), председник суда у Прилепу. Деспотовић. Милан Деспотовић (1835-1917), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1917, 7), и Благоје Миљковић воде бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу од 5. фебруара 1873. године (Српске Новине, 22. фебруар 1873, стр. 4). Милан Деспотовић отворио бакалску радњу 15. фебруара 1873. године. Од 12. априла 1888. године отворили су и месарску радњу (Српске Новине, 16. април 1888, стр. 6). Миланов син Живојин, трговац. Петровић. Арсеније Петровић (1837-1925), трговац, поред мануфактурне радње у Крушевцу отворио је 1879. године бакалскодуванџијску радњу у којој ради Љубомир Милосављевић, исте године бакалско-дуванџијску радњу отвара у Бањи алескиначкој, коју води Аксентије Ђорђевић, из Бање алексиначке (Српске Новине, 3. јун 1879, стр. 4), а 1881. године, отворио је филијалу у Брусу коју води Никодије Марјановић из Бруса. Aрсеније Петровић запао је у дугове па је 1882. године целокупна његова имовина продата на лицитацији.

67

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Недељковић. Миленко Недељковић, његов син Љуба (1865-?), рабаџија, поседник око 40 хектара земље у комплексу који су називали Љубин чаир. Његови синови су били кафеџије. Драгутин Недељковић (1891-1933), кафеџија, држи кафану Гајдаш, а после његове смрти кафану држи његова супруга Бранка. Милутин Недељковић (1888-1928), кафеџија, држи кафану Баштован, а после његове смрти кафану држи његова супруга Христина. Славко Недељковић (1895-1936), држао је кафану Расина, а касније Код Славка (НС). Четврти брат био је ковач.

Драгутин Недељковић

Милутин Недељковић

Славко Недељковић

Трајковић. Ђорђе Трајковић (1830-1909), из Кочана, трговац смарламџија (НС). Јевтић. Јован Јевтић (1841-1885), из Призрена, барутџија. Илић. Павле Илић (1832-1908), из Лесковца, пиљар (СЂ, МКУ, 1908, 148). Арсенијевић. Михаило Арсенијевић (1825-1898), из Новог Пазара, трговац (СБ, МКУ, 1898, 292). Петровић. Миленко Петровић (1831-?), бојаџија, синови Димитрије (1854-?), Коста (1858-1945), Драгутин (1870-1915). Димитрије Петровић, кломфер, синови Миладин (1893-1920), Стојан (1898-1965), лимар, и Милан (1901-1971), лимар (НС). Коста Петровић, бравар, трговац, имао сина Александра (18851964), књиговођа, директор Крушевачке банке, Чедомира (1892-1975), и ћерку удату за Марка Пузића, посластичара. Драгутин Петровић, трговац, син Александар. (СЂ, МКУ, 1909, 131),

Коста Петровић

68

Александар К. Петровић

Милорад Сијић

Они су дошли до 1900. године Петровић. Радован Петровић (1839-1891), из Црне Горе, ћурчија (СБ, МКУ, 1891, 204).

Максимовић. Глигорије Максимовић (1841-1886), из Варварина, трговац (СБ, МКУ, 1886, 281). Павловић. Аксентије Павловић (1846-1891), из Бачине, обућар (СБ, МКУ, 1891, 330). Арнаутовић. Риста Арнаутовић (1851-1891), из Пећи, кројач (СБ, МКУ, 1891, 205). Васиљевић. Гвозден Васиљевић (1859-1894), из Крњина, трговац (СБ, МКУ, 1894, 28). Лазаревић. Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца код Крагујевца, окружни начелник (СБ, МКУ, 1916, 133), у Крушевац дошао из Шапца, синови Михаило, управник поште у Крушевцу, и Лазар (18591907), управник пореског одељења у Александровцу. Лазарев син Момчило Лазаревић (1898-1986), лекар. Један је од првих лекара крушевачког краја, више од четири деценије лекар опште медицине. Доживотни почасни председник Српског лекарског друштва у Крушевцу. У Александровцу завршио основну школу, гимназију у Крушевцу, медицину у Грацу као стипендиста крушевачке општине. Говорио немачки. После Првог светског рата организује рад прве крушевачке општинске амбуланте, односно здравствено осигурање општинских радника и чиновника. Први почиње да спроводи јавну хигијену у граду, тако да је Крушевац био један од најчистијих градова у Србији. Предавао у крушевачкој Гимназији, био лекар ФК Цар Лазар. Др Мома Лазаревић

Огњановић. Вуксан Огњановић (1839-1919), из Пећи, рабаџија (СБ, МКУ, 1919, 5).

Стојановић. Алекса Стојановић (1842-1910), рабаџија. Јовановић. Станимир Јовановић (1841-1883), из Сталаћа, лончар (СБ, МКУ, 1883, 259). Миладиновић. Павле Миладиновић (1844-1882), из Гари, ћурчија (СБ, МКУ, 1882, 327). Прибаковић. Милан Прибаковић (1842-1903), из Јелакца, писар, имао дућан, син је Филипа Прибаковића, начелника јошаничког среза. Васиљевић. Никола Васиљевић (1847-1898), из села Св. Мина у Епиру, механџија (НС). Павловић. Јован Павловић (1848-1885), ножар, син Милан (1880-?), трговац. Ђорђевић. Алекса Ђорђевић (1840-?), из Јагодине, шустер (СБ, МКВ, 1881, 16).

69

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Илић. Јован Ц. Илић (1857-1896), из Крајковца код Ниша, трговац (СБ, МКУ, 1896, 105). Илић. Коста Ц. Илић (1860-1915), из Крајковца код Ниша, колар (СБ, МКВ, 1886, 92), кад је умро пише да је из Каменице нишке, бивши кондуктер поште (СЂ, МКУ, 1915, 89). Имао Добривоја (1888-1954), колар (СЂ, МКВ, 1933, 22), Драгутина (1899-1931), чиновник железнички, умро у затвору у Сремској Митровици.

Добривоје Илић

Драгослав Ђурић

Драгослав Рајковић

Ђурић. Радован Ђурић (1840-1905), син Драгослав (1880-1943). Драгослав је имао сина Андреју (1907-1984) (НС). Рајковић. Алекса Рајковић (?-1903), из Неготина, судски писар, син Драгослав (1898-1915), ђак поднаредник, нестао у рату (НС). Веселиновић. Милосав Веселиновић (1847-1882), из Бачине, шустер (СБ, МКУ, 1882, 148). Вујичић. Милош Вујичић (1848-1884), из Аустрије, шнајдер (СБ, МКУ, 1884, 272). Стојановић. Никола Стојановић (1848-1884), из Ниша, терзија (СБ, МКУ, 1884, 397). Савковић. Младен Савковић (1851-1933), из Виткова, трговац, оженио ћерку Милована Урошевића. Синови Бошко и Влајко. На споменику пише: Злато га није зачарало, живео поштено, умро сиромах (НС). Симић. Мијат Симић (1851-?), из Медвеђе, трговац (СБ, МКВ, 1881, 61). Стевановић. Сава Стевановић (1856-?), из Конопљице (СБ, МКВ, 1881, 15). Којић. Петар Којић (1852-1877), бакалин (СБ, МКУ, 1877, 373). Стојадиновић. Светозар Стојадиновић (1858-?), из Бивоља, дућанџија (СБ, МКВ, 1881, 5). Ивановић. Веселин Ивановић (1861-?), из Доњег Ступња, трговац, отворио је 8. јуна 1884, кафану у Крушевцу којом је управљао Љубомир Тодоровић, кафеџија (Српске Новине, 21. јун 1884, стр. 10). Жикић. Мика Жикић (1831-1906), трговац, његови синови Војислав (1864-1913), трговац, Петар (1880-1952), трговац (НС). Благојевић. Љубомир Благојевић (1850-?), из Пчелице, обућар (СБ, МКВ, 1881, 76).

70

Милорад Сијић

Ђорђевић. Тодор Ђорђевић (1832-1907), из Коњуха, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1907, 123), синови Влада (1878-1956), сапунџија, Милан (1887-1979), професор. Милан Ђорђевић, говорио је немачки, француски, енглески, служио се руским језиком. Преводио с француског. Стручни сарадник за тумачење израза из хемије, физике и других наука (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 119). Арсенијевић. Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева, трговац (СБ, МКВ, 1886, 41), оженио се 1886. године богатом девојком из Трстеника, рођаком Филипа Јовановића Ере и у мираз добио 16.000 динара. Имао је помодно-мануфактурну трговину конфекционог и галантеријског еспапа у Крушевцу. Над његовим имањем је отворен стецишни поступак због презадужености 1887. године. После тога отвара трговинску радњу у Београду Милан Арсенијевић и Компанија у којој продаје на велико хут-пак хартију за завијање робе у лепим бојама и сликама, канцеларијску хартију, трговачка писма, књиге трговачке, и огроман избор канцеларијског материјала. Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Власник је и уредник првих крушевачких новина Глас из Крушевца (1890-1891), које су излазиле сваког четвртка, потом недељом, а по потреби и чешће (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 76). Због финасијског банкрота побегао је из земље 1904. године.

Влада Ђорђевић

Милан Арсенијевић

Петровић. Милосав Петровић Бачинац (1839-1926), из Бачине, трговац, (СБ, МКУ, 1926, 44), син Обрен (1879-1901), трговац (НС). Кузмановић. Наум Кузмановић (1848-1934), из Гопеша битољског, трговац извозник (НС). Миловановић. Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божуревца, соларски трговац (СБ, МКУ, 1902, 257), велики увозник соли, председник општине, ожењен Персидом, унуком Чолак Анте Симоновића, са којом је имао три ћерке. Дебељаковић. Нићифор Дебељаковић (1847-1911), из Доњег Ступња, опанчар, његови синови Богомир (1890-1916), опанчар, и Радивоје (1899-1926), опанчар, узели презиме Ђорђевић по деди Ђорђу (НС).

71

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Симић. Радисав Симић (1839-1906), из Сикирице, велетрговац у Параћину, народни посланик, имао синове Славка, Аврама и Саву и ћерку удату за Живка Вукојичића. Славко Симић, управник Расадника у Крушевцу, његов син Бранислав (1903-1978), студирао фармацију у Грацу, али је није завршио. У Крушевцу држао Дрогерију Леди коју је продао Степану Перићу (Слободан Симоновић, Енцикопедија Крушевца и околине, стр. 297, 298). Вељић. Милан Ж. Вељић (1848-1910), из Поточца, учитељ (НС).

Славко Симић

Милан Ж. Вељић

Кара Антоновић. Никола Кара Антоновић (1841-1884), из Скадра, барутџија (СБ, МКУ, 1884, 132), син Петар Николић, барутџија, имао Филипа (1882-?). Кара Антоновић. Филип Кара Антоновић (1850-?), из Скадра, барутџија. Тасић. Коста Д. Тасић (1848-1920), из Прилепа, казанџија, синови Димитрије (1888-1913), Божидар (1892-1914) и Никола (18961914) (НС). Николић. Хаџи Владо К. Николић (1892-1976), казанџија, пинтер и винарски трговац, оженио ћерку Косте Д. Тасића (НС).

Никола Тасић

Милан Брзаковић

Брзаковић. Аврам Брзаковић (1844-1914), из Сухотна, трговац дошао из Параћина, синови Божидар (1872-1915), трговац, и Милан (1877-1915), трговац. (СБ, МКВ, 1894, 39),

72

Милорад Сијић

Милосављевић. Сретен Милосављевић (1848-1893), из округа ужичког, шустер, отворио радњу 10. марта 1877. године (Српске Новине, 18. март 1877, стр. 4). Поповић. Јован Поповић (1858-1923), из Александровца, свештеник, син Сава (1882-1940) (НС). Васић. Маринко Васић (1849-1937), из Бачине, бојаџија (СБ, МКВ, 1881, 113). Он је 1873. године отворио бојаџијско-бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу. Имао ћерку удату за Панту Миловановића (18621914), мајора (НС). Услед његове болести предао је 16. јула 1906. године своју дугогодишњу радњу свом раднику Милану П. Глишићу, из Обрежа (Српске Новине, 28. јул 1906, стр. 4).

Маринко Васић

Панта Миловановић

Јаковљевић. Стојадин Јаковљевић (1855-1905), из Паруновца, абаџија, са Тодосијем Р. Миленковићем водио ортачку абаџијску радњу од 24. новембра 1892. године до 19. октобра 1893. године када су се разортачили и од тада воде сопствене радње (Српске Новине, 30. октобар 1893, стр. 6). Илић. Антоније Илић (1838-1876), из Обреновца, трговац (СБ, МКУ, 1876, 344). Петковић. Ђорђе Петковић (1874-1934), из Лесковца, казанџија (СБ, МКУ, 1934, 81). Стевановић. Сава Стевановић (1850-1928), из Кршања код Ужица (СЂ, МКУ, 1928, 128), државни чиновник, срески начелник у Шапцу, Александровцу, и другим местима, синови Живојин, ђенерал, и Душан (1898-1957), свештеник, звани Поп Олуја (НС).

Сава Стевановић

Душан Стевановић

73

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Јанић. Радуле Јанић (1848-1932), из Куршумлије, шпекулант, његови синови Душан (1888-1967), инспектор министраства пошта, Добривоје (18971942), поштар, Лазар (1909-1992), завршио војну академију (НС). Радојевић. Новица Радојевић (1852-1921), обућар (СБ, МКУ, 1921, 196). Радојевић. Љубомир Радојевић (1854-1922), обућар (СБ, МКУ, 1922, 25), син Драгомир (1886-1950), обућар (НС). Драгомир Радојевић

Поповић. Димитрије Поповић (1844-1885), из Ниша, јорганџија (СБ, МКУ, 1885, 141).

Мијаиловић. Прокопије Мијаиловић (1850-1881), из Лесковца, дуванџија (СБ, МКУ, 1881, 121). Илић. Младен Илић (1856-?), из Студенице, колар (СБ, МКВ, 1882, 91). Радуловић. Спасоје Радуловић (1860-?), из Прњавора, трговац (СБ, МКВ, 1883, 6). Симић. Андреја Симић (1853-?), из Црнућа, шлосер (СБ, МКВ, 1883, 9). Марковић. Трајко Марковић (1861-?), из Угљарева, пинтер (СБ, МКВ, 1883, 27). Марјановић. Милош Марјановић (1852-?), из Бошњана, дућанџија (СБ, МКВ, 1883, 36). Николић. Вучко Николић (1845-?), из Јагодине, трговац (СБ, МКВ, 1883, 74). Стојановић. Никола Стојановић (1854-?), из Параћина, терзија (СБ, МКВ, 1883, 65). Живковић. Драгутин Живковић (1854-?), из Божуревца, трговац (СБ, МКВ, 1883, 89). Николић. Михајло Николић (1858-?), из Прокупља, шустер (СБ, МКВ, 1884, 14). Антонијевић. Милан Антонијевић (1856-?), из Варварина, трговац (СБ, МКВ, 1884, 31). Ћирић. Светозар Ћирић (1859-?), из Бачине, трговац (СБ, МКВ, 1884, 115). Глигоријевић. Петар Глигоријевић (1860-?), из Парамуна у Бугарској, колар. Протић. Таса С. Протић (1855-?), брат Милоша Протића, трговац, оженио ћерку Мате Стаменковића, и имао сина Светолика (1880-?). Протић. Тодор М. Протић (1838-1920), унук проте Стојана из Варварина (Милојев син), абаџија. Арсенијевић. Филип Арсенијевић (1855-1890), дуванџија, писар општински (СБ, МКВ, 1884, 79).

74

Милорад Сијић

Кедровић. Драгослав Кедровић (1840-1907), рођен у Угровцу у Мађарској, отворио је 1868. године прву апотеку у Крушевцу. Апотека се налазила првих шест година у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе затим у згради Илинкића на углу Косанчићеве и Душанове улице. “Новооснована апотека код Св. Јована у Крушевцу, пошто је комисијом, коју је г. министар унутрашњих послова одредио, прегледана, отпочела је рад 1. фебруара 1869. године у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе” (Српске Новине, 13. фебруар 1869, стр. 8). Његов син Душан Кедровић (1879-1964), апотекар, наставио је да ради у очевој апотеци.

Драгослав Кедровић

Душан Кедровић

Апотека Кедровић у згради Илинкића

Краљевачки. Петар Краљевачки (1800-1876) (СБ, МКУ, 1876, 343). Краљевачки. Милош Краљевачки (1833-1880), из Новог Сада, правозаступник у Крушевцу (СБ, МКВ, 1880, 326). Његова супруга Ана је 5. новембра 1877. отворила шпекулантску радњу у Крушевцу (Српске Новине, 12. новембар 1877, стр. 4). Негде су уписивани и као Жарковић. У њиховој кући једно време је основна школа. Краљевачки. Ђура Краљевачки (1854-1903).

75

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стевановић. Милен Стевановић (1856-?), из Маскара, бакалин (СБ, МКВ, 1886, 67).

Стевановић. Сава Стевановић (1864-?), из Великог Градишта, обућар (СБ, МКВ 1888, 60). Јовановић. Антанасије Јовановић, из Варварина, трговац, син Димитрије (1862-?), трговац. Димитријеви синови Живојин (1900-?), агент сингерових машина – трговачки путник, Божидар и Миодраг (НС).

Живојин Јовановић

Божидар Јовановић

Миодраг Јовановић

Дугалић. Недељко Дугалић (1834-?), абаџија, трговац, отворио је абаџијску радњу са ортацима Миланом Марићем и Алексијом, женом Милана Јовановића, абаџије, 14. новембра 1869. године (Српске Новине, 2. септембар 1871, стр. 5). Ова ортачка радња престала је о Ђурђеву дану 1873. године, тако да је сва радња са примањем и давањем прешла на Алексију, жену Милана Јовановића. Недељков син Милан (1869-?). Миљковић. Јанићије Миљковић, трговац, 1879. године отворио је терзијску радњу. Марковић. Стојан Марковић – Стамболић, мумџија, поред своје досадање мумџијске радње у Крушевцу отворио је 8. јануара 1870. године још један дућан у коме ће се дуванџијска и шећерџијска радња упражњавати (Српске Новине, 24. јануар 1870, стр. 4). У радњи ће радити његов брат Петар Јовановић. Стојан је 30. септембра 1875. године узео 100 дуката цесарских од Милана Кордића, да отвори сапунџијскошпекулативну радњу. Стојановић. Сима Стојановић (1818-1876), терзија, син Милоје (1844-1877), терзија, звани Коста Чауш, није се женио. Сима је 1870. отерао од куће Милоја јер се одао пијанству и раскалашном животу. Вучковић. Миленко Вучковић, лончар, 1870, имао фирму коју је наследио Никола Савић, радник у истој. Ђорђевић. Михајило Ђорђевић, угоститељ, спремио је Народну гостионицу са свим потребама и добром послугом а ценом умереном, и дао на оглас путницима 10. јуна 1875. године (Српске Новине, 21. јун 1875, стр. 4). Јовичић. Лазар Јовичић и Стеван Вуловић, држали су бакалскотрговачку радњу од 18. априла 1884. године а 15. априла 1885. су се разортачили.

76

Милорад Сијић

Кожетинац. Аксентије П. Кожетинац (1840-1910), из Врњачке Бање, трговац, пошто је још један у Крушевцу са истим именом и презименом, Аксентије Поповић, решио је од 27. новембра 1867. године да дода себи Кожетинац. Он има у Крушевцу једну трговинску радњу ортачку с Арсенијем Петровићем а 3. септембра 1872. године отворили су још једну мумџијско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине, 26. септембар 1872, стр. 8). Аксентије П. Кожетинац је поред ових 26. маја 1877. године отворио у Брусу једну ситничарницу у којој ради Павле Шовић из Бруса (Српске Новине, 31. мај 1877, стр. 4). Од 1889. надзорник је Врњачке Бање. Имао Светолика, Косту, Хранислава и Бранислава. Милосављевић. Глигорије Милосављевић (1844-1880), из Залоговца, пинтер (СБ, МКУ, 1880, 18). Радовић. Мирко Радовић (1836-1911), месар, синови Милан (1878-1907), Милорад (1880-1908) и Миодраг (1894-1959), месар. Младеновић. Младен Илић (1841-?), бакалин, његов син Љубомир Младеновић (1877-1955), ветеринар. Студије завршио у Дрездену, докторирао у Лајпцигу. Идејни творац Ветеринарског факултета у Београду (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 281).

Љубомир Младеновић

Миодраг Радовић

Миловановић. Филип Миловановић, бакалин, његова супруга Анка 1872. године отворила шпекулативну радњу. Милисављевић. Мијат Милисављевић (1851-1908), из Медвеђе, трговац, син Милош (1882-1946), трговац, Милан, гвожђарски трговац. Цакић. Михајло Цакић (1845-1940), из Лесковца, трговац (СБ, МКВ, 1881, 30), син Стојан (1886-1958), инспектор железница, Љубомир (1889-1966), трговац (НС).

Стојан Цакић

Љубомир Цакић

77

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Тасић. Ђорђе Тасић (1843-?), бакалин, и Тома Поповић, бакалин, отворили су 20. јуна 1877. заједничку бакалско-шећерџијску радњу (Српске Новине, 30. јун 1877, стр. 6), а 2. августа 1878. године се разортачили. Поповић. Тома Поповић (1853-?), трговац, члан је депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Аранђеловић. Михаило Аранђеловић, из Паруновца, баштован, син Стојан (1903-1956), обућар (НС).

Тома Поповић

Стојан Аранђеловић

Петронијевић. Аврам Петронијевић (1840-1880), из Бошњана, бојаџија (СБ, МКУ, 1880, 65). Милосављевић. Љубомир Милосављевић, дуванџија, отворио радњу 27. августа 1873. године (Српске Новине, 3. септембар 1873, стр. 4). Николајевић. Хаџи Николајевићи, браћа, бакали, имали су радњу у главној улици 1873. године. Николић. Владимир Николић (1879-1916), поткивач, синови Миодраг (1906-1943), свештеник, и Василије (1908-1978) (НС). Стефановић. Филип Стефановић Ђаковац (1802-1882), из Ђаковице, барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1882, 131), његов син Анта Стефановић Пачкиш (1862-1942), познати трговац житарицама. Он је са Стојадином Јовановићем водио ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. када су се разортачили и воде своје сопствене радње (Српске Новине, 10. јануар 1884, стр. 4). Дуго година је председник општине и упамћен је по великој бризи за јавни ред и чистоћу града. Синови Синиша Стефановић (18891968), трговац, био је такође председник крушевачке општине и бански већник; Миодраг (1891-1918); Витомир, правник; Љубодраг (1895-1942), фармацеут; Драган (1904-1974), трговац.

Анта Стефановић

78

Синиша Стефановић

Милорад Сијић

Кордић. Милан Кордић (1837-1883), из Каоника, трговац и механџија, његови синови Божидар (1862-1888), трговац, и Михајло (1876-1937), кафеџија, Михаилов Драгослав (1901-?), правник. Кордић. Милета Кордић (1839-1891), трговац, народни посланик, син Стојан (1887-1966), бравар (СЂ, МКВ, 1925, 59). Кордић. Милорад Кордић (1850-1917), из Каоника, трговац, његови синови су Јован (1878-1939), Светозар (1880-?) и Тома (1884-?). Јован је хотелијер, држао хотел Београд (НС).

Стојан Кордић

Јован Кордић

Хотел Београд сасвим десно

Пајовић. Јевта Пајовић, терзија и бакалин, од 13. децембра 1877. године води терзијско-бакалску радњу под фирмом Димитрија Остојића, а тада је прешла на име његове жене Магдалене Пајовић (Српске Новине, 18. мај 1879, стр. 4). Мијаиловић. Милован Мијаиловић (1839-1879), пушкар, поред пушкарске отворио и обућарску радњу 24. октобра 1878, у којој је запослио Штерију Жишића, папуџију (Српске Новине, 7. новембар 1878, стр. 4). Цветковић. Аранђел Цветковић, абаџија, од 30. новембра 1880, очеву радњу води на своје име (Српске Новине, 11. децембар 1880, стр. 4).

79

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Симић. Павле Симић (1840-1915), из Крагујевца, сарач (СЂ, МКУ, имао радњу од 1872. године, а од 1882. године поред ње отворио и чаругџиско-опанчарску радњу. Синови Андреја (1866-1904), сарач, и Јоца (1870-1923), адвокат, није се женио (НС). Радосављевић. Милун Радосављевић, трговац, члан депутације која је ишла 1893. године да поздрави краља Александра Обреновића.

1915, 363),

Јоца Симић

Милун Радосављевић

Ђорђе Маринковић

Маринковић. Ђорђе Маринковић (1863-1935), из Београда, гвожђарски трговац, члан Главне контроле, оженио Персиду (1872-?), ћерку Михаила Јанковића, барутџије овдашњег (СБ, МКВ, 1891, 19). Његови синови су Драгутин (?-1914), пешадијски поручник, Милан (?-1914), умро у ропству у Аустрији, Чедомир и Радомир. Радовановић. Милун Радовановић (1840-1880), из Мачковца, трговац (СБ, МКУ, 1880, 98). Јаношевић. Светозар Јаношевић (1859-1909), из Смедерева, новинар. Ђорђевић. Павле К. Ђорђевић, папуџија, од раније има радњу. Никола К. Ђорђевић, папуџија, од 1879. водио радњу под фирмом брата Павла (Српске Новине, 25. април 1879, стр. 6). Бабић. Хаџи Владимир Бабић, државни пушкар, синови Божидар (1878?), Богдан (1884-?). Лепенац. Милан Лепенац (18561914), из Велике Дренове, трговац, његов син Божидар (1885-1910), подинжењер, и Миодраг (1896-1912), гиманзиста. Божидар и Миодраг Лепенац

Паруновац. Милан Ђорђевић (1838-1902), из Паруновца, трговац (СБ, МКУ, 1902, 18), синови Милојко М. Паруновац (1863-?), трговац, Михаило М. Паруновац (1864-1943), трговац. Михаилов син Миодраг (1898-1974), правник. Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић, обућар, отворио бакалскошећерџијско-шпекулативну радњу 18. децембра 1881. године (Српске Новине, 29. децембар 1881, стр. 4).

80

Милорад Сијић

Станисављевић. Димитрије Станисављевић (1830-1872), терзија и трговац, син Станоје (1855-1920), столар (СЂ, МКУ, 1920, 72). Младен Станисављевић, дуванџија, поред дуванџијске радње коју је водио од пре неколико година, од 1881. године отворио је и шпекулативну радњу. Станисављевић. Светозар Станисављевић (1870-?), из Милутовца, трговац, син Тихомир (1899-1952). Станисављевић. Љубомир Станисављевић (1862-1945), из Милутовца, трговац, синови Светолик (1887-1915), порезник, Миодраг (1895-1948), капетан, др Војислав (1899-1948), лекар, Радослав (19041946), новинар (НС), познат као Рака Милутовац, није жењен. Поред новинарства Рака се бавио политиком и посебно се истицао као спорстки радник, водио је ФК Обилић, делегат је Нишког подсавеза и Југословенског ногометног савеза.

Љубомир Станисављевић

Др Воја Станисављевић

Рака Милутовац

Влаић. Павле Влаић (1829-1873), из Кобиља, пиљар (СБ, МКУ, његов син Ђорђе (1855-1919), касапин, трговац. Малаћевић. Александар Малаћевић (1859-1911), из Београда, штампар је у Крушевцу од 1880. године. Александар Малаћевић и Ђорђе Будимовић дошли су из Београда заједно где воде Штампарскокњижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарско-књижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју од тада воде ортачки (Српске Новине, 15. април 1887, стр. 6). Штампарска књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Александар се оженио 1889. године Ангелином (1862-1920), из Кожетина, ћерком Јосифа Петровића, свештеника у Трнавцима (СБ, МКВ, 1889, 4). После смрти мужа Ангелина води штампарску радњу на своје име.

1873, 211),

Ангелина А. Малаћевић, књижар из Крушевца. У вароши Крушевцу отворила сам трговачку радњу–књижарску коју ћу водити под својим именом: Ангелина А. Малаћевићка.

81

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Фирму ћу сама пуноважно потписивати и задуживати. Ово јављам на основу $ 5 и 6 трг. закона. 24. август 1912. године. Да је Ангелина удова Малаћевић овд. Књижар, овај поднети оглас као и потпис на истом у свему за свој признала, крушевачки првостепени суд тврди. Такса је плаћена. Бр. 37640, 6. септембар 1912, у Крушевцу, судија Т. Б. Богдановић (Српске Новине, 10. октобар 1912, стр. 4).

Ђорђе Будимовић

Милутин Буд.

Страхиња Буд.

Властимир Буд.

Будимовић. Ђорђе Будимовић (1859-1923), из Београда, штампар је у Крушевцу од 1880. године када је са Александаром Малаћевићем дошао где воде Штампарско-књижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарскокњижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју је од тада воде ортачки. Штампарска-књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Ђорђе Будимовић је 3. августа 1899. године отворио сопствену штампарско-књижарску радњу код Споменика, а касније другу књижару у Крушевцу у Главној улици (Српске Новине, 20. август 1899, стр. 6). После смрти Ђорђа Будимовића књижари су његови синови Милутин (1896-1979) и Страхиња (1900-1975), а Момчило (18921915) је умро током рата. Ђорђев најстарији син Властимир (1886-1934) после рата постао је чиновник Министарства просвете. Као секретар Министарства, он је упућен у Државну штампарију, где је 1922. године постављен за помоћника управника. Већ 1923. године постављен је за управника Државне штампарије где је остао до своје смрти 2. новембра 1934. године (Политика, 5. новембар 1934, стр. 6). Танасијевић. Јелисавета удова Петра Танасијевића, отворила 20. јуна 1883, пинтерску радњу у коју је узела Трајка Марковића, пинтера (Српске Новине, 15. јул 1883, стр. 6). Мишковић. Фердинанд Мишковић (1841-1876), из Аустрије, кломфер.

82

Милорад Сијић

Кркић. Јован Кркић (1821-1881), из Ћићевца, трговац (СБ, МКУ, Никола Јовановић (1858-?), трговац (СБ, МКВ, 1881, дошли из Параћина. Јован је одобрио и пасош извадио за свог малолетног сина Николу Јовановића, 30. септембра 1875. године, да може како по унутрашњости Србије тако и по страним државама ради провода ићи и бавити се онамо колико је жеља његова (Српске Новине, 8. октобар 1875, стр. 6). Милошевић. Петар Милошевић (1851-1902), и брат Богдан (1851-1904), из Црне Горе, дуванџије, имају дуванџијску радњу Код Херцеговца, а 30. јуна 1883. године отворили су још једну шпекулативно-бакалску радњу (Српске Новине, 14. август 1883, стр. 4). После смрти Петра радња се води само на Богдана Милошевића од 26. новембра 1903. године (Српске Новине, 30. јануар 1904, стр. 4), Богданов син Бранко, трговац. Благојевић. Милутин Благојевић (1858-1915), из Мудраковца, трговац, синови Александар (?-1915), Миодраг (1901-1972), Драгиша (1904-?), опанчар, и Михаило (1909-1968), месар (НС). Марковић. Спасоје Марковић, из Ибзенице, отворио бојаџијску радњу 19. октобра 1881. године у којој је деловођа Милутин Нешић, бојаџија овдашњи. Савић. Стојадин Савић Смедеревац, из Смедерева, трговац, поред трговачке радње од 1. маја 1883, отворио и абаџијску радњу (Српске Новине, 10. мај 1883, стр. 6). Сироватка. Карло Сироватка (?-1901), из Панчева, кломфер (СБ, МКУ, 1901, 93), пореклом Чех. Карлови синови су Симеон (1864-1915), пинтер, Драгутин (1870-1931), шустер, и Филип (1873-1943), шустер (НС).

1881, 134), његов син 38), у Крушевац су

Породица Сироватка пре Првог светског рата

83

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Митић. Владимир Митић (1836-1875), из Љутовнице, трговац Владимиров син Милан (1871-?), кафеџија. Мишић. Сава Мишић, трговац, и Јован Каштаварац, дуванџија, отворили су 20. августа 1883. године трговачко-мануфактурну радњу (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4). Каштаварац. Јован Каштаварац (1850-?), из Каштавара код Лесковца, дуванџија. Вељковић. Матеја Вељковић (1856-1925), из Дедине, трговац (СБ, МКУ, 1925, 70), синови Драгутин (1889-1981), трговац, Милутин (1891-1981), адвокат (НС). (СБ, МКУ, 1875, 301),

Драгутин Вељковић

Милутин Вељковић

Ђорђевић. Јевта Ђорђевић (1831-1911), из Пећи, терзија (СБ, син Спасоје (1861-1921), терзија. Од старине су смарламџије. Спасојеви су Миливоје (1902-1922), Момчило и Станисав (НС). Ђековић. Анта Ђековић (1848-?), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКВ, 1883, 4), и Љубомир Николић, трговац, купили су кафеџијскошпекулативну радњу од Тасе Николића 18. новембра 1881. године (Српске Новине, 31. новембар 1881, стр. 4). Од 30. августа 1883. године Анта Ђековић води самостално трговачку радњу пошто се разортачио са Љубомиром Николићем. Голубовић. Видан Голубовић (1841-1900), поткивач, син Мијајло (1871-1949), поткивач. Мијајлов син Илија (1907-1944), поткивач, и кћер удата за Миладина Раденковића (1875-1915) (НС). Мутавџић. Јован Мутавџић (1836-1903), из Тоболца, ковач (СБ, МКУ, 1903, 57). Мијушковић. Андреја Мијушковић (?-1894), кафеџија, синови Стојан (1877-?) кафеџија, и Живко (1883-?), кафеџија (НС). Козарац. Апостол Козарац (1861-1901), из Приштине, трговац (СБ, МКУ, 1901, 221). Ђорђевић. Љубомир Ђорђевић (1871-1931), из Голубоваца, трговац (СБ, МКУ, 1931, 12), син Чедомир (1902-1961), трговац (НС). Стајковић. Илија Стајковић (1864-1914), синови Драгутин (1898-1914) и Милан (1903-?) (НС). Стошић. Радован Стошић (1835-1931), синови Благоје (18701890), Радосав (?-1915), погинуо у рату, и Ђорђе (1882-1970) (НС). МКУ, 1911, 74),

84

Милорад Сијић

Моравац. Илија Стојановић, из Кормана, синови Милош и Милан. Милош И. Моравац (1837-?), трговац, поред бакалске трговачке радње коју одавно води у Крушевцу, отворио је још једну бакалску трговину и сваковрсну шпекулативну радњу 12. августа 1886. године (Српске Новине, 24. новембар 1886, стр. 4). Синови Сава М. Илић Моравац (1876-1923), бакалин, Милан М. Моравац (1885-1965), трговац. Милан И. Моравац (1845-1935), трговац, његови синови Божидар (1890-1913), Драгољуб (1892-1914). Михајловић. Светозар Михајловић (1852-1931), из Лазарице, трговац, његови синови Живко (1880-?), трговац, отац му предао радњу 28. августа 1907. године (Српске Новине, 5. септембар 1907, стр. 4), Жика (1882-1949), трговац, држи добро опремљену продавницу конфекције, али је у њој постојао и један штанд где су купци могли да пазаре и музичке инструменте, и Влајко (1896-1980). Познати су по томе што су додали себи уз име назив Лазарица (НС).

Милан М. Моравац

Жика Лазарица

Милутин Милосављевић

Милосављевић. Јевта Милосављевић (1845-1927), из Церове, трговац, бојаџија (СБ, МКУ, 1927, 53), синови Живојин (1882-1918), кафеџија, и Милутин (1889-1965), трговац. Бошковић. Драгутин Бошковић (1843-1931), синови Драгољуб (1893-1937), бравар, и Радомир (1913-1962) (НС). Стојановић. Димитрије Стојановић (1853-1913), кројач, његов син је др Аранђел, лекар (НС). Николић. Миљко Николић (1830-1920), синови Живко (18811926) и Милош (1890-1931) (НС). Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1829-1899), из Лесковца, ужар (СБ, МКУ, 1899, 235). Брат Станко Тодоровић (1824-1899), ужар. Величковић. Димитрије С. Величковић (1835-1922), из Јагодине, чиновник, синови Милан (1874-1945), и Драшко (1885-1939) (НС). Јовановић. Иван Јовановић (1835-1902), из Страгара, абаџија (СБ, МКУ, 1902, 19). Николић. Василије Николић (1845-1899), из Оџака, трговац (СБ, МКУ, 1899, 188). Михајловић. Тома Михајловић, трговац, син Драгослав (19021919), ћерка Деса, удата за Милана Ђорђевића Топузлију, хотелијера (НС).

85

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Начић. Јордан Начић (1848-1900), из Битоља, земичкар (СБ, МКУ, синови Владимир (1875-1889), шегрт, и Алекса (1880-1900), земичкар. Марковић. Јован Марковић (1846-?), из Оџака, кафеџија (СБ, МКВ, 1882, 108), син Миладин (1888-1984) (НС). Радовановић. Јовица Радовановић (1876-1931), синови Божидар (1914-1941), официр, и Димитрије (1921-1989), протојереј (НС). Марковић. Стеван Марковић (1858-1935), месар, син Љубиша (1893-1915), студент права, погинуо у Лешници колубарској (НС).

1900, 340),

Јован Марковић

Божидар Радовановић

Љубиша Марковић

Михаиловић. Коста С. Михаиловић (1852-1879), трговац, отворио је 16. новембра 1871. године ортачку трговачко-галантеријску радњу са Спиром Димитријевићем. Они су се 7. јуна 1873. године разортачили и од тада радња је прешла на Косту С. Михаиловића (Српске Новине, 12. јун 1873, стр. 4). Илић. Јова Илић (1866-1909), синови Драгутин (1891-1910) и Милутин (1893-1976) (НС). Живковић. Стојан Живковић (?-1900), из Врања, везир – сарач (СБ, МКУ, 1900, 109). Манић. Божидар Манић (1870-1918), воскар, син Светислав (1903-1989), воскар (НС). Пешић. Светислав Пешић (1876-1933), син Милорад (1907-1968), пилот (НС). Стоиљковић. Димитрије Стоиљковић (1821-1911), из Лесковца, ужар (СБ, МКУ, 1911, 21). Михајловић. Аксентије Михајловић (1835-1920), из Кознице, пиљар (СБ, МКУ, 1920, 84). Цветковић. Недељко Цветковић (1844-1909), из Призрена, берберин (СБ, МКУ, 1909, 133). Димитријевић. Аврам Димитријевић (1847-1917), из Блажева, ножар (СБ, МКУ, 1917, 15). Јовановић. Стеван Јовановић (1852-1910), из Црне Горе, трговац вунарски (СБ, МКУ, 1910, 17). Ђорђевић. Михајло Ђорђевић (1863-1927), из Лесковца, трговац ракиџијски (СБ, МКУ, 1927, 85).

86

Милорад Сијић

Гавриловић. Тодосије Гавриловић (1834-1902), из Маскара, кафеџија, трговац (СБ, МКУ, 1902, 146), син Светислав (1861-1908), трговац. Светислављеви синови су Драгослав (1881-1924), трговац, Драгомир (1882-1950), кафеџија, Добросав Мангец (1884-1971), механџија, и Сава (1900-1967) (НС). Ивановић. Јован Ивановић Калезић (1850-1915), синови Петар (1883-1915) и Душан (1896-1948) (НС).

Добросав Гавриловић

Душан Ивановић

Лазар Голубовић

Голубовић. Лазар Голубовић (1878-1933), из Соко Бање, пекар (СЂ, МКУ, 1933, 207).

Голубовић. Драгољуб Голубовић (1875-1937), из Соко Бање, столар (СБ, МКУ, 1937, 58). Вишек. Др Стеван Вишек (1869-1944), из Београда, лекар, његов син др Драгутин Вишек (1896-1941), рођен у Трстенику, хирург (НС). Васиљевић. Василије Васиљевић (1852-1917), из Крагујевца, мајор, син Драгослав Фига (1895-1929), сликар, професор (НС).

Др Стеван Вишек

Др Драгутин Вишек

Фига Васиљевић

Петковић. Тома Петковић (1839-1877), из Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1877, 531).

Прерадовић. Александар Прерадовић (1833-1886), из Бечеја, шнајдер (СБ, МКУ, 1886, 261). Петровић. Михаило Петровић, пинтер, отворио радњу 10. фебруара 1883. године. Јанковић. Атанасије Јанковић (1848-1916), трговац, синови Петар, кафеџија, Милорад, поштар (НС).

87

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Марковић. Миладин Марковић Марић (1849-1925), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1925, 47). Вељковић. Јанићије Вељковић (1873-1946), председник суда, син Радмило (1908-1994), правник (НС). Сандић. Владимир Сандић (1875-1947), из Гавеза, пекар, синови др Драгослав (1902-1940), лекар, Светолик (1906-1940) (НС) и Радослав (1914-1995), стоматолог, песник, приповедач, романсијер (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 390).

Влада Сандић

Др Драгослав Сандић

Светолик Сандић

Раденковић. Петар Раденковић (1847-1915), терзија, трговац, имао мануфактурно-мешовиту и шпекулативну радњу дуже време, синови Раденко (1887-1949), лимар, Радомир (1890-1912), калфа. Гмитровић. Стеван Гмитровић (1849-1936), из Лесковца, шећерџија (СБ, МКУ, 1936, 27). Спировић. Сотир Спировић (1852-1936), из Битоља, туцач кафе (СБ, МКУ, 1936, 37). Станојевић. Анђелко Станојевић (1858-1934), из Соко Бање, барутџија (СЂ, МКУ, 1934, 107). Петровић. Тома Петровић (1854-1939), из Ломнице, пинтер (СБ, МКУ, 1939, 60). Симић. Живадин Симић, ковач, син Сретен (1883-?), ковач (СБ, МКВ, 1905, 11). Милосављевић. Лазар Милосављевић, столар, син Обрад (1883?), столар (СБ, МКВ, 1904, 68). Божиновић. Лука Божиновић, сарач, син Стеван (1888-?), сарач (СБ, МКВ, 1907, 74). Благојевић. Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања, начелник среза расинског, благајник окружног начелства, син Предраг (1882-1914), поручник (СБ, МКВ, 1908, 18), погинуо код Црне Баре у Подрињу (НС). Маркл. Рудоф Маркл, лимар, син Драгослав (1884-?), лимар (СБ, МКВ, 1919, 58). Милошевић. Љубомир Милошевић, трговац, син Боривоје (1875-?), поштар (СБ, МКВ, 1910, 30). Петковић. Јован Петковић (1860-?), из Лесковца, колар.

88

Милорад Сијић

Николић. Љубомир Николић, трговац, синови Душан (1883-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 33), Добривоје (1892-?), лимар (СБ, МКВ, 1923, 1). Стефановић. Стоша Стефановић (1842-1925), имао ћерку удату за Михаила Поповића (1884-1957), из Гњилана (НС). Крстић. Јован Крстић, из Алексинца, пекар, син Војислав (18781944), пекар (СБ, МКУ, 1944, 152). Ђорђевић. Добросав Ђорђевић (1845-1923), из Мрмоша, поручник, његови синови Чедомир (1890-1912) и Бранко (1897-1976), адвокат (СЂ, МКВ, 1936, 24).

Стоша Стефановић

Војислав Крстић

Добросав Ђорђевић

Милосављевић. Ђорђе Милосављевић (1843-1892), из Медвеђе, шпедитер (СБ, МКУ, 1892, 279). Јелић. Урош Јелић (1843-1893), из Старог Трстеника, ковач (СБ, МКУ, 1893, 106). Димитријевић. Петар Димитријевић (1847-1893), из Македоније, зидар (СБ, МКУ, 1893, 233). Костић. Јеврем Костић (1843-1893), из Крагујевца, јорганџија (СБ, МКУ, 1893, 370). Вукомановић. Андрија Вукомановић (1841-1894), из Чачка, бојаџија (СБ, МКУ, 1894, 21). Петровић. Васа Петровић (1844-1894), из Врњаца, ковач (СБ, МКУ, 1894, 76). Здравковић. Петар Здравковић (1845-1890), из Медвеђе, ћурчија (СБ, МКУ, 1890, 226). Стојковић. Станоје Стојковић (1851-1893), из Маскара, свећар (СБ, МКУ, 1893, 84), син Миливоје (1886-?), ветеринар (СБ, МКВ, 1911, 29). Симић. Стеван Симић (1842-?), обућар, син Сава С. Симић (1881-1934), трговац, отац га шаље у Београд где учи занат и похађа трговачку школу, касније је у познатој фирми Митровић и Павловић постао путник (агент) где себи и радњи доноси успех. После је постао самостални трговац и са два ортака отворио у Београду мануфактурну ангро трговину. Био је успешан трговац и помагао Трговачку омладину у Крушевцу. Сима Симић (1855-?), судија, народни посланик, брат Стеванов.

89

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Новаковић. (Мемоари Гојка Козића – део). У Крушевац је 1875. године стигао, тада дечак који има четири године, Новак Петровић из села Ђулићи на Злоречици изнад Андријевице (у протоколу умрлих цркве Св. Ђорђе пише: Новак Новаковић, трговац, из Пећи – СЂ, МКУ, 1936, 103). Новак је завршио у Крушевцу шесторазредну гимназију па се касније запослио као општински деловођа где ради до краја свог радног века. Њега је усвојио крушевачки свештеник Крста Новаковић (18321917) такође досељеник из Црне Горе (у протоколу умрлих Цркве св. Ђорђе пише: Крста Новаковић, свештеник, из Бреснице код Звечана – СЂ, МКУ, 1917, 52) па је Новак за себе узео презиме Новаковић. Био је ожењен Љубицом са којом је добио синове Крсту, Јеврема и Косту, који је радио као чиновник у Београду, није се женио, умро у санаторијуму на Озрену 1944. године, и ћерке Смиљу, удата за Димитрија Протића, из Пожаревца, среског начелника у Ражњу и Сврљигу, Ружану, удата за Милана Шантића братанца Алексе Шантића, писца Витезови слободе и других књига, и Зору, неудата. Живео је у породичној кући која се налазила у Косанчићевој улици. Новак је умро 1936. године а његова жена Љубица умрла је 1933. године.

Крста Новаковић

Јеврем Новаковић

Крста Новаковић рођен је 1899. године. Основну школу и гимназију завршио је у Крушевцу а Фармацеутски факултет у Загребу, после чега одлази у Беч где похађа разне курсеве везане за струку и узгред учи немачки језик. Крста Новаковић је, када је завршио факултет, узео обавезу у Загребу код фирме Изис, веледрогерије, да је заступа као путник за Србију, Македонију и Косово и Метохију, путујући из места у место, вршећи закључнице код апотекара и дрогериста. Од 1929. године отворио је апотеку на углу код старе поште преко пута Окружног суда где је стајала фирма: Централна апотека mr ph Крсте Новаковића. Крста се 1932. године оженио Десанком Благојевић (1909-1985) из Ниша, ћерком богатих родитеља чији отац Сотир је стекао богатство градећи пругу у Нишу. Десанка је завршила малу матуру да би је отац после тога дао на школовање у Француској где учи манире. Крста и Десанка су родили сина Братислава (1933) и ћерку Љубицу (1935).

90

Милорад Сијић

Касније, 1932. године Крста је сазидао нову кућу преко пута Цркве св. Ђорђе у истом дворишту где се налазила стара породична кућа у којој је наставио да живи његов брат Јеврем. Као добар домаћин са осећајем за посао који ради, није ни профит изостао, па је Крста 1938. године направио нову велелепну зграду у којој је била смештена апотека а налазила се преко пута кафане Топ, на углу тадашњих улица Кнеза Милоша, Немањине и Рајићеве. То је била јединствена апотека у Србији по савршеном распореду, да је била милина радити у њој.

Нова апотека Крсте Новаковића преко пута Начелства

Апотека је набављала производе од директних произвођача из земље и иностранства као што су: Каштел, Кемика, др А. Вандер, дијететични производи, сви у Загребу, мр Ј. Колар у Љубљани, Јелачин и Компанија у Љубљани (све врсте запушача) итд. Што нема у земљи наручивало се у иностранству: препарати Кнол, Бајер, Мерк, Рош итд. Од веледрогерије Мишковића и Компаније из Београда који су добављали како стране тако и домаће лекове, онда од Шепачког из Сиска рибљи зејтин, из Шведске – Норвешке етерична уља и парфем, уља директно од Курта Георга из Немачке или Полака и Шварца из Холандије. Крста Новаковић је био човек високе интелигенције и друштвене комуникативности, уз то имућан (његова апотека била је најјача у граду). Помагао је друштвене и еснафске организације. Када је основан ФК Цар Лазар, више година био је председник клуба који у прво време игра у саставу: голман Бранислав Поповић – Фирга, бекови Кића Боровић, Бата Весић, халф линија Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, навала Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица и Фипа Поповић. Крста је заказивао доласке клубова са стране и гостовања, а играло се на игралишту преко пута касарне. Посебно се много ангажовао као председник Занатлијског певачког друштва Обилић (нпр.: организовао турнеју по Војводини). Стизао је и на сеоске саборе, 91

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

где се хватао у коло са сељацима. То му је све доносило велику популарност и омогућило посланичко место. Отворио је први биоскоп, смештен у хотелу Париз који је власништво браће Љотић и Зојић а води га Милан Топузлија. Кино апарат је купљен у Загребу у фирми ИсоВајс, одакле је доведен и кинооператор Миливоје Јанжешковић. За све ове године између два рата Крста је био главна фигура у Крушевцу и без њега се ништа није предузимало нити радило. Он је организовао да се поставе бандере кроз град и уведе улично осветљење, да се замени турска калдрма са коцком у главним улицама, да се изврши експропијација земљишта и околних зграда где је била школа Дојчинова и ту сагради велика гимназија најлепша тада у земљи. Поводом тога на дан ударања камена темељца у Крушевац је довео тадашњег председника владе др Милана Стојадиновића и министра Стошовића родом из Бруса и друге министре и припремио им је гала вечеру у дворишту под ора где је Фирга инсталирао највеће сијалице и поставио као мрежу. Том приликом др Милан Стојадиновић је одвојио 200.000 динара за гимназију, потом је срушена стара општина и угао према гимназији и подигнута нова општинска зграда и Трговачки дом. Као председник општине Крста је уредио гробље са стазама и ивичњацима, реонирао и засадио дрвеће – тује и тако је било све до 2005. године када су стазе пресвучене новим слојем бетона и асфалта. Као трезвен и прагматичан политичар, прихватио је и окупацију. Дочекао је Немце на молбу угледних грађана (нпр, апотекара Кедровића и других), јер је била депласирана свака одбрана [краткотрајни сукоб са барикада на расинском мосту капетана Грује Богдановића (1876-1947), брзо је прекинут пред најездом тенкова]. Крста није прихватио герилску борбу, сматрајући да се судбина Србије не решава на Јастрепцу, већ на Волги и у афричкој пустињи. Зато су га нападали и четници и партизани. Следећи своју политику, он је спасавао што се може спасити. Као председник општине, дочекао је Немце и предао им град 1941. године, у његовој кући становао је крајскомандант (иначе професор универзитета у Фрајбургу), кроз његову кућу су пролазили представници власти ради контакта са крајскомандантом. Када је крајем 1941. године дошао за председника општине банкар Ђорђе Лазаревић, Крста се посветио раду са избеглицама и прикупљању помоћи за наше ратне заробљенике у Немачкој (Но његов контакт са крајскомандантом, са којим је успоставио пријатељске везе, омогућио му је да позитивно утиче на догађаје, али је за суд нове комунистичке власти представљао необориви доказ о сарадњи са окупатором). Убрзо је по наредби окупатора поново прихватио место председника општине крушевачке. Чињеница је да је Крста спасао многе људе у Крушевцу који су се касније, када му је суђено, пријавили за сведоке како би га одбранили на суду. Неко ће можда рећи да је спасавао оне које је знао, што стоји али и све друге за које је могао да ургира, али суров обрачун са идеолошким противницима одликовао је све стране које су учествовале у грађанском рату.

92

Милорад Сијић

Крста Новаковић је умро 1973. године у Београду. Опело му је држао Патријарх српски. Крсти Новаковићу је Yad Vashem, у знак признања за помоћ јеврејској породици Тајтацак, доделио повељу и медаљу Праведника 2003. године. Признања су примили његов син Братислав и ћерка Љубица 4. новембра исте године од амбасадорке Израела у Београду Јафе Бен Ари. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име. Јеврем Новаковић (1905-1944), брат Крстин, био је свештеник при Цркви св. Ђорђе, веома цењен као народни доброчинитељ, који је после рата 1944. године стрељан од комунистичких власти. Био је ожењен Даницом Ваљаревић из Крушевца са којом је родио синове Драгана и Новака (1928-1995). Драган је радио као професор у Петровцу на Млави где се оженио и има једног сина. Новак је завршио гимназију. Познатији као Новак Новак бавио се новинарством, затим је био успешан сценариста. Он се занавек одрекао свог родног града, свог детињства, како рече, због свега оног што је учињено његовој породици. Мајстор дијалога и кратке реченице, стварао је ликове у серијама, чиме је освајао гледаоце, уз то био на местима уредника на радију и телевизији, освајач великих признања за свој рад, али ни тада његов родни град није му указао никакву почаст и тако су се челници града по ко зна који пут обрукали. Великан телевизијског хумористичког стваралаштва, поред велике породичне трагедије, захваљујући својој личној ведрини и духовитости, стварао је хумане и добре, симпатичне јунаке, какав је и сам био. Новак је живео у Београду где се оженио и има синове Андрију и Синишу. Ханауска. Франц Ханауска (1861-1936), из Јансдорфа (Чешка), пекар. Франц је судетски Немац који је крајем 19. века дошао у Крушевац. Из првог брака је имао синове Јохана и Отокара и ћерку Ружу. Други пут се оженио 1900. године Терезијом Глејздел (18741963), из Јансдорфа, Чехињом, са којом је имао ћерку Марију. Јохан (Шане) или Јован Ханауска, живео у Краљеву где му је отац отворио пекарску радњу, имао је сина Бору (1915-1968). Бора Ханауска завршио Правни факултет у Београду, био ученик Глумачке школе и студент позоришног одсека Музичке академије у Београду и Филозофског факултета у Прагу. Редитељ је Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Средње позоришне школе и директор драме Српског народног позоришта у Новом Саду. Отокар Ото Ханауска (1890-1930), пекар у Београду, коме је отац такође отворио пекарску радњу. Ружа се удала у Ужице и имала сина и две ћерке. Марија (1903-1931), удала се за Милана Вукмировића, из Александровца, са којим је добила сина Владимира (1928), позоришни редитељ, живи на Ријеци (Податке дао Владимир Вукмировић, октобра 2011).

93

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Породица Ханауска, с лева седе: Терезија, Марија и Франц, с лева стоје: Јохан – Шане, Ружа и Отокар.

Пекара Ханауска

94

Милорад Сијић

Франц Ханауска је по угледу на европске вароши тада увео једну новину у Крушевац, када је довео неколико људи из Црне Траве да раде код њега. Он је њима и кућицу направио у свом дворишту. Ти људи су, у прво време обучени у беле блузе, носили у корпама пецива када би се дешавао неки јавни скуп у вароши, а касније свакодневно.

Крста Новаковић и Франц Ханауска пред пекаром Ханауска

Црнотравци – радници у пекари Ханауска

95

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Петровић. Лука Петровић (1855-1895), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1895, 171).

Аврамовић. Милосав К. Аврамовић (1842-1915), из Војмиловаца, трговац (СБ, МКУ, 1915, 3), имао мануфактурну радњу у Крушевцу од 1883. године (Српске Новине, 17. јануар 1884, стр. 6), а 6. јануара 1888, отворио је радњу у Јошаничкој Бањи (Српске Новине, 19. јануар 1888, стр. 4). Његов син Живојин (1884-1962), умро у Београду. Голубовић. Манојло Голубовић, из Бабушнице, учитељ (по казивању Михаила Голубовића из Крушевца). Манојлови синови су Градимир (18981967), столар (СЂ, МКВ, 1923, 68), Владимир (1902-?), пекар (СЂ, МКВ, 1930, 111), Бранко (1913-1945), Светислав (1914-1980), и Јанаћко (НС). Тасић. Таса Јовановић (1822-1892), из Манојловаца код Лесковца, механџија и трговац, имао више ћерки и сина Милана. Милан Тасић (1883-1968), професор математике и филозофије, десет година је провео у Француској, а једно време водио финасије код Боже Јеличића. Миланов син др Милутин Тасић (1930), хирург. Др Милутин Тасић је велики истраживач историје старог Крушевца, нарочито здравства, о чему је објавио књигу Развој хируршке службе у Крушевцу (Податке дао др Милутин Тасић, из Крушевца).

Милан Тасић

Др Милутин Тасић

Микић. Коста М. Микић (1865-1935), из Параћина, трговац, наследио је кафану Гледстон у Крушевцу од оца Марка, а од њега син Никола К. Микић. Кафана је са летњом баштом и шталом за стоку. Још половином 19. века узимали су је у закуп браћа Љота и Ђорђе Јањић, касније и многи други механџије.

96

Милорад Сијић

Петровић. Милан А. Петровић (1855-1931), из Варварина, трговац, његови синови Милутин (?-1912), Димитрије (1892-1914), погинуо у рату, Алекса (1901-1932), судија среског суда (НС). Спасић. Стојиљко Спасић (1848-1913), из Врања, трговац, син Миливоје (1896-?), кројач (СЂ, МКВ, 1922, 46). Станковић. Таса Станковић (1848-1898), трговац (СБ, МКУ, 1898, 368), синови Михаило (1867-?), адвокат, Милан (1878-1909), новинар, и Божидар (1889-?), економ, ћерка удата за Драгољуба Вељковића (18731928), из Краљева, артиљериског потпуковника (НС).

Драгољуб Вељковић

Милун Ј. Стојадиновић

Стојадиновић. Милун Ј. Стојадиновић (1864-1941), из Камењаче, протојереј (СБ, МКУ, 1941, 121). Рукоположен за ђакона 6. априла 1886. године и постаје катихета у крушевачкој Гимназији. За свештеника рукоположен 1888. године и добио парохију великоврбничку, касније служи у разним местима да би се најзад вратио у Крушевац. Бавио се књижевним радом, штампао у црквеним и дечјим часописима, а штампао је и неколико засебних беседа и расправа (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 309). Здравковић. Васа Здравковић (1849-1914), из Лукавице, лончар и механџија, синови Борисав (1887-?), грнчар, Станоје (1889-1967), железничар, Вукашин (1891-1936), лончар (НС). Ђорђевић. Стојко Ђорђевић (1848-1937), из Градишта срез добрички, црквењак (СБ, МКУ, 1937, 65), син Миодраг (1894-1955), учитељ. Стојадин Ђорђевић (1843-1898), из Градишта, кафеџија.

Стојко Ђорђевић

Миодраг Ђорђевић

97

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милић. Мата Милић (1858-1923), син Чедомир (1900-1944) (НС). Петровић. Владимир Петровић (1860-1924), касапин, синови Душан (1890-1924) и Живојин (1895-1962), писар судски (НС).

Владимир Петровић

Душан Петровић

Живојин Петровић

Бабовић. Светозар Бабовић (1862-1914), из Трстеника, трговац од 28. маја 1893. године води ортачку радњу са Јездимиром Симићем (Српске Новине, 8. јун 1893, стр. 6), а од 24. септембра 1903. године радњу води самостално (Српске Новине, 3. октобар 1903, стр. 4). Светозар је имао синове Миодрага, Драгослава и Војислава. Лабовић. Петар Лабовић (1852-1928), из села Васојевића у Црној Гори, књижар (СЂ, МКУ, 1928, 201), брат Периша, књигопродавац. Симић. Јездимир Симић (1864-?), из Ладојевића, трговац (СБ, МКВ, 1898, 48). Томовић. Јован Томовић (1839-1881), из Новог Пазара, трговац (СБ, МКУ, 1881, 12). Јовановић. Крста Јовановић (1842-1917), из Глободера, шлосер (СБ, МКУ, 1917, 8), син Љубомир (1881-1917), ковач. Томић. Димитрије Томић (1844-1920), из Ступнице округ нишки, црквењак (СБ, МКУ, 1920, 116), синови Милан и Аврам (НС). Томић. Спасоје Томић (1858-1918), из Ступнице округ нишки, свештеник (СБ, МКУ, 1918, 88), синови Милутин (1893-1915), телеграфиста у Алексинцу, и Момчило (1902-1931), свештеник на другој великоврбничкој парохији. (СЂ, МКВ, 1906, 23),

Спасоје Томић

98

Момчило Томић

Милорад Сијић

Поповић. Ђорђе Поповић (1858-1934), из Сталаћа, архивски чиновник, инспектор министарства саобраћаја, оженио ћерку Светозара Јаћовића (СБ, МКВ, 1899, 85), синови Милутин (1904-1928), чиновник у фабрици сапуна, Милован, артиљеријски капетан, и Радомир (1914-?), рачуновођа XIII секције у Крушевцу (НС).

Ђорђе Поповић

Милутин Поповић

Паштровић. Кузман Паштровић (1845-1908), директор Гимназије у Крушевцу (НС). Рођен у Новом Граду у Далмацији, синови Борислав (1874-1912), артиљеријски мајор, погинуо 5. децембра 1912. године пред Скадром, сахрањен на приморју у Љешу, Бранислав, судија, и Момчило (1880-?), судија првостепеног суда у Косовској Митровици.

Кузман Паштровић Борислав Паштровић Мориц А. Тајтацак Давид М. Тајтацак

Тајтацак. Анђелко Тајтацак, трговац, држао шпекулативну радњу на крушевачкој пијаци. Од 18. априла 1885. године упражњавао радњу у ортаклуку са Јаковом Левијем под фирмом: Анђелко М. Тајтацак и друг (Српске Новине, 16. јун 1885, стр. 4). Касније, од 1886. године исту радњу водио под фирмом: Давид Ј. Леви а од 10. марта 1892. године поново враћа фирму: Анђелко М. Тајтацак и друг. Анђелко је 1. маја 1894. године отворио у Трстенику филијалу галантеријске радње готових, мушких и женских хаљина (Српске Новине, 7. мај 1894, стр. 4). Имао синове Морица, Давида и Аврама. Мориц А. Тајтацак (?-1918), трговац свиларски (СБ, МКУ, 1918, 307). Он је водио самостално шпекулативну радњу од 17. августа 1894. године (Српске Новине, 23. август 1894, стр. 6). Поред тога 1901. године узео је 99

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

у закуп 28 бакрених казана за прављење пекмеза од г. Копа из Брода. Војник је у српској војсци током Првог светског рата када је рањен. Одлази код сестре Калине у Швајцарску где је и умро. Имао је сина Давида и три ћерке. Морицова супруга Ребека преселила се у Београд 1931, а цело имање у Стевана Високог 6, издала је под кирију. Давид Т. Анђелковић (1880-1944), трговац, син Анђелков, отворио је 9. новембра 1902. године трговину готовог мушког одела у Крушевцу (Српске Новине, 28. новембар 1902, стр. 4), коју је 3. маја 1903. године пренео у Београд у Коларчеву улицу и са поносом се рекламира као Крушевљанин (Српске Новине, 13. мај 1903, стр. 4). Страдао у Јасеновцу.

Михајловић. Ђурђе Михајловић (1838-1928), из Жарева, трговац син Живко (1875-1895), академски потпоручник (НС). Пазарац. Милун П. Пазарац (1861-1919), из Трстеника, шлосер, имао Живојина (1899-1943), шлосер, кафеџија, стрељан, и Петра (НС). Цветковић. Ђорђе Цветковић (1845-1925), из Јагодине, ножар (СБ, МКУ, 1925, 113), син Јован Цветковић (1881-1935), трговац (НС). (СБ, МКУ, 1928, 26),

Милун Пазарац

Јован Цветковић

Миловановић. Александар Миловановић (1850-1900), из Бачине, трговац, оженио ћерку Петра Вукојичића (СБ, МКВ, 1881, 110). Њихов син Живојин Миловановић (1884-1905), пешадијски потпоручник, са комитском четом одлази у Јужну Србију. “Кад су већ наше чете писале славне странице сукоба и борби, Саватије Милошевић (из Павлице – М. С.), дошао је на мисао да уреди главни четнички штаб у Поречу, коме ће он бити на челу и који ће руководити целом акцијом. Због тога се кренуо преко границе са пробраном малом четом, оружјем и новцем за Пореч. Али на Копаонику је променио утврђени правац и ударио преко Колашина, Дренице и Прекорупља, по свој прилици да охрабри свет и пронађе нов канал, пошто је онај низ Пчињу постао опасан. Тако је 25.

100

Милорад Сијић

маја 1905. стигао у Велику Хочу и ту, благодарећи срамној арнаутској издаји, био опкољен и славно погинуо, а са њим и Лазар Кујунџић, Живојин Миловановић, Коста Коњушки, Таса Миленковић, Станиша Шевић и Станоје Сиринићанин” (Политика, 21. мај 1936, стр. 12). Леви. Јаков К. Леви, трговац, касније одлази у Београд, синови Давид и Мешулам. “Давид Ј. Леви, трговац, 30. октобра 1886. године отворио мануфактурно-галантеријску радњу” (Српске Новине, 8. новембар 1886, стр. 4). Он је у својој радњи за деловођу 1888. године узео свога брата Мешулама Ј. Левија. Ђурић. Спасоје Ђурић (1847-1927), из Ћустендил Бање, месар (СЂ, МКУ, 1927, 125). Бошковић. Петар Бошковић (1853-1901), из Орје Луке, имао ћерку удату за Стевана Батричевића (НС). Петровић. Јанко Петровић (1858-?), из Плеша, пиљар (СБ, МКВ, 1882, 69). Марковић. Аврам Марковић, трговац, од 1887. године водио самостално трговачко-шпекулативну радњу. Ваљаревић. Војин Ваљаревић (1862-1914), из В. Грабовнице, трговац (СБ, МКВ, 1891, 5), почетком 20. века постао је председник управног одбора Крушевачке банке. “Он је 30. септембра 1909. године закључио уговор са Богољубом Стошовићем, механџијом, из Блаца, коме је дао 1.200 динара у готовом новцу и 2.000 литара ракије, 200 литара љуте ракије, 1.000 литара вина, 12 бачава, 13 буради разне величине, 1 коња и кола са целокупним прибором, 11 брава дебелих свиња, 16 столова, 30 дрвених столица, 6 кревета с прибором, 1 шифоњер, 2 ормана, 7 решетканих столица и све остало покућанство потребно за отправљање механске радње. Овим капиталом Богољуб ће отправљати механску радњу, плаћати кирију, порез и све остале трошкове, који су с радњом скопчани и на крају сваке године показаће Војину тачне рачуне прихода и расхода по уредним књигама, које ће бити дужан да води” (Српске Новине, 31. октобар 1909, стр. 4). Војинови синови су Властимир (1894-1915), ђак, Влада (18951944), трговац, убијен, Душан (1898-?), трговац, и Драгомир (1912-?), трговац. Влада Ваљаревић, трговац и механџија, власник кафане Каћуша, и дугогодишњи председник хуманог друштва Добра Нарав.

Властимир Ваљаревић

Влада Ваљаревић

101

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Веселиновић. Филип Веселиновић (1856-1938), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ, 1938, 18). Стојановић. Димитрије Стојановић, баштован, трговац. Он и Филип Веселиновић чланови су депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године.

Филип Веселиновић

Димитрије Стојановић

Гачић. Илија Гачић (1856-?), из Чумића, обућар (СБ, МКВ, 1897, 12). Миловановић. Драгутин Миловановић (1857-?), из Читлука, дуванџија (СБ, МКВ, 1883, 15). Јовановић. Милић Јовановић (1848-1905), бакалин, синови Петар (1882-?), пинтер (СБ, МКВ, 1905, 43), Драгољуб (1884-1940), трговац, званичник грађевинског одељења. Анастасијевић. Панта Анастасијевић (1858-?), из Арциста, трговац (СБ, МКВ, 1918, 21). Игњатовић. Димитрије Игњатовић (1857-1917), из Неготина, адвокат (СЂ, МКУ, 1917, 53). Димитријевић. Стеван Димитријевић (1859-?), из Лесковца, јорганџија. Ђорђевић. Танасије Ђорђевић (1867-1940), из Гопеша битољског, трговац. Здравковић. Василије Здравковић (1869-1920), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКУ, 1920, 67), син Миодраг (1906-1941), приватни чиновник. Милићевић. Милосав Милићевић (1866-?), из Црквине, трговац (СБ, МКВ, 1888, 104). Станковић. Ђорђе Станковић (1866-1906), из Ражња, мутавџија (СЂ, МКУ, 1906, 63). Милошевић. Љубомир Милошевић (1862-?), из Падежа, трговац (СБ, МКВ, 1889, 24). Рашић. Сима Рашић (1867-?), из Павлице, шпекулант (СБ, МКВ, 1896, 51). Јанковић. Андреја Јанковић (1870-1915), из Салцбурга, индустријалац (СЂ, МКУ, 1915, 341). Симић. Милан Симић (1870-?), из Радошевца, трговац (СБ, МКВ, 1898, 118).

102

Милорад Сијић

Раденковић. Драгутин Раденковић (1863-1895), из В. Шиљеговца, обућар (СБ, МКУ, 1895, 134), брат Светислав (1869-1926), професор (НС). Јовановић. Стеван Јовановић (1845-1895), из Ђакоса код Прокупља, касапин (СБ, МКУ, 1895, 299). Милошевић. Драгутин Милошевић, има трговачко-бакалску радњу Драгутин Милошевић и Брат (Српске Новине, 27. јул 1888, стр. 6). Милосављевић. Аврам Милосављевић (1842-1895), из Јасике, механџија (СБ, МКУ, 1895, 303). Тимотијевић. Милован Тимотијевић, трговац, отворио је мануфактурну радњу 8. децембра 1895, (Српске Новине, 17. децембар 1895, стр. 4). Павловић. Вићентије Павловић (1842-1902), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1902, 210). Миловановић. Коста Миловановић (1856-1889), шпекулант (СБ, МКУ, 1889, 213). Марковић. Коста Марковић (1853-1935), из Читлука, трговац (СБ, МКУ, 1935, 111). Аћимовић. Милован Аћимовић (1847-1902), из Варварина, бојаџија (СБ, МКУ, 1902, 108), син Чедомир (1871-1961), судски званичник, и Јован (1882-1965). Чедомирови синови су Александар (1899-?), учитељ (СЂ, МКВ, 1921, 52), и Душан (1901-1987) (НС). Поповић. Никола Поповић, из Ћуприје, кафеџија, отворио је трговачко-бојаџијску радњу у Крушевцу 11. маја 1888. године коју је водио његов зет Милош Т. Ђорђевић, трговац из Крушевца (Српске Новине, 29. мај 1888, стр. 4). Павловић. Сима Павловић (1861-1934), из Дубича, трговац (СБ, МКВ, 1886, 42), синови Драгомир (1891-1962), благајник Српско-Француске банке, и Драгољуб (1893-1914), студент технике на берлинском универзитету (Српске Новине, 30. децембар 1914, стр. 2). Драгољуб Павловић Радосављевић. Смиљко Радосављевић (1858-1928), из Сугубине, бакалин (СБ, МКВ, 1884, 95), синови Живко (1891-1917), погинуо на Солунском фронту, Бранко (1893-1917), умро на Корзици, и Србобран (1915-1996), столар (НС).

Смиљко Радосављевић

Живко Радосављевић

Бранко Радосављевић

103

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Илић. Бошко В. Илић (1860-1887), из Мудраковца, трговац, оженио ћерку Милића Радивојевића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1887, 202), син Владимир (1887-?), даљих података нема. Станоје В. Илић (1862-1933), Бошков брат, трговац. У Крушевцу су под фирмом Бошко Илић и Брат отворили бакалско-мумџиску и шпекулативну радњу код Српског Краља браћа Бошко и Станоје Илић коју је од 14. јула 1888. године наставио самостално да води Станоје Илић. Станоје се оженио Живком ћерком Стојана Јаћовића, трговца из Крушевца, са којом има Чеду (1891-1971), Тихомира (1893-1915) и Миодрага (1897-1962). Стакларску радњу после Станојеве смрти водио је његов син Чеда Илић, дугогодишњи председник Трговачке омладине. Др Миодраг Илић је кожни лекар, медицину дипломирао 1928. године у Грацу, где се упознао са будућом супругом др Меланијом, стоматолог.

Станоје Илић

Чеда Илић

Др Миодраг Илић

Тодоровић. Вучко Тодоровић (1863-1919), из Будића, срез дежевски, механџија, син Михајло (1899-1943), адвокат, стрељан у Нишу од окупатора, Драгослав (1905-2002), мајор краљевске војске (НС). Милићевић. Светозар Милићевић (1869-1941), из Плоче, трговац (СБ, МКВ, 1895, 21), ћерке Будимка (1899-1971), професор, удата Ковбаско, и Десанка (1901-1916), ученица 3. разреда Гимназије (НС). Ибровац. Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице, једно време начелник срески у Крушевцу, професор у Београду. Његови синови су Миодраг (1886-1979), академик, Спасоје, и Предраг (?-1914), студент електротехнике у Митвајди, умро као заробљеник у Нађмеђеру.

Милун Ибровац

104

Миодраг Ибровац

Милорад Сијић

Милетић. Милан Милетић (1847-1905), судија Касационог суда, извршио самоубиство (СЂ, МКУ, 1905, 5). Миленковић. Тодосије Р. Миленковић, абаџија, крајем 1891. године примио га за ортака у својој сада заједничкој абаџијској радњи Сретен Миловановић (Српске Новине, 6. јануар 1892, стр. 6), а од 19. новембра 1893. године разортачили се и сваки води своју абаџијску радњу. Петровић. Милан Петровић (1836-1889), из Врњаца, трговац (СБ, МКУ, 1889, 136). Миловић. Марко Миловић (1859-1940), из Поцесја, механџија (СБ, МКУ, 1897, 110). Држао кафану Студеница. Тодосије Миловић (1865-1939), из Поцесја, трговац (СБ, МКВ, 1894, 62). Петар Миловић (1881-1950), из Поцесја, кондуктер поште (НС).

Петар Миловић

Станоје Милосављевић

Милосављевић. Станоје Милосављевић (1859-1938), из Пепељевца, монополски чиновник и народни посланик (НС). Станојевић. Димитрије Станојевић (1857-1902), из Ћустендил Бање, ковач. Миловановић. Јевта Миловановић (1843-1923), из Беле Воде, терзија, од 16. априла 1880. године радио у мумџиници Глише Јанковића као пословођа (Српске Новине, 8. мај 1880, стр. 4), касније отвара своју мумџијску радњу, мумџија и трговац. Његови синови Миладин (1871-?), трговац, и Војислав (1886-1942), трговац (НС). Станковић. Стојан Х. Станковић (1855-1921), из Бивоља, трговац (СЂ, МКУ, 1921, 107), од 6. априла 1890. године ступио је у ортаклук с братом Станојем и образовао ортачку радњу за све трговачке послове уопште под фирмом Стојан Х. Станковић и Комп. Станоје Х. Станковић, вунарски трговац. Поповић. Стојан Поповић (1853-1918), трговац (СБ, МКВ, 1888, 55), синови Душан (1888-1953), чиновник банке, Урош (1896-1913) (НС). Смоловић. Раде Смоловић (1840-1910), из Колашина, синови Милован (1868-1914), погинуо у рату, Божидар (1872-1946), обућар, нежењен, Милосав (1878-1948), земљорадник. Милован Смоловић има Владана (1894-1915), погинуо у рату, и Николу (1899-1983) (НС).

105

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Матејевић. Тодор Матејевић (1858-1918), из Љутовнице, трговац, од 1880. године. Кафану Таково отворио је 1890. године коју издаје у закуп. У сали кафане ради биоскоп. Милош Матејевић (1872-1940), кафеџија (НС), брат од стрица Тодоров који је наследио кафану.

Милош Матејевић

Хотел Таково

Стојановић. Мијајло Стојановић (1847-1913), из Београда, трговац (СЂ, МКУ, 1913, 103). Марковић. Димитрије Марковић (1850-1910), из Житковца, трговац и предузимач (СЂ, МКУ, 1910, 187), синови Дена и Бошко (НС). Младеновић. Драгутин Младеновић (1860-1910), из Сушице, трговац (СБ, МКУ, 1910, 203). Туфегџић. Коста Туфегџић (1849-1924), из Јасике, трговац (СБ, МКУ, 1924, 57), има Љубодрага (1894-1944), судски писар (НС). Петровић. Мелентије Петровић, трговац, његова жена Видосава, поред своје радње за продају дувана, отворила је и телалску у истом локалу 25. августа 1903. године. Димитријевић. Лазар Димитријевић (1857-1907), из Битоља, калајџија. Кнежевић. Михајло Кнежевић (1852-1936), из Алексинца, монополски писар (СЂ, МКУ, 1936, 49). Стевановић. Чедомир Стевановић, из Витошевца, ковач, син Светислав (1904-?), машинбравар (СБ, МКВ, 1934, 14). Милосављевић. Милан Милосављевић (1836-1906), из Глободера, свећар (СЂ, МКУ, 1906, 179), синови Живко (1862-1927), пиљар, Ђорђе (1864-?), опанчар, Драгутин (1876-?), пешадијски наредник (НС). Живков син Момчило (1891-1918), умро у Француској (НС). Мијаиловић. Аврам Мијаиловић, налбатин, син Живко (1871-?), поткивач. Живков син Душан (1897-?), поткивач. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1873-1915), погинуо у рату, син Владимир (1910-1944), официр, нестао у рату (НС). Савић. Филип Савић (1863-1915), из Омашнице, трговац (СБ, МКВ, 1885, 58). Савић. Живојин Савић (1874-?), из Александровца, трговац, син Јован (1897-?), трговац (СБ, МКВ, 1930, 36).

106

Милорад Сијић

Симић. Милун Симић (1858-1947), из Ћићевца, трговац (СЂ, синови Милен (1879-1907), трговац, Стојан (1896-?), трговац. Симић. Мијајло Симић, трговац, син Милан (1866-1927), трговац. Миланови синови Димитрије (1895-?), сајџија, Константин (1903-1960), учитељ. МКУ, 1947, 131),

Милун Симић

Милан Симић

Милутиновић. Милун Милутиновић (1858-1931), из Ћићевца, трговац (СЂ, МКУ, 1931, 101), синови Алекса (1889-?), Милан (1892-1951) и Никола (1898-1958) (НС).

Алекса Милутиновић

Милан Милутиновић

Никола Милутиновић

Стојадиновић. Аксентије Стојадиновић (1865-?), из Опарића, бакалин, син Миодраг (1894-1976), пинтер (СЂ, МКВ, 1922, 110), познат као Мија Пинтер, његов син Михаило (1923-1946) (НС).

Миодраг Стојадиновић

Михаило Стојадиновић

107

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крстић. Драгутин Крстић (1864-1943), из Варварина, трговац, син др Слободан (1899-1971), санитетски поручник (НС). Мијатовић. Станоје Мијатовић (1868-1946), из Коњуха, учитељ и етнограф. Био је учитељ у многим местима. Одласком у пензију живи у Крушевцу. Један је од оснивача Музеја у згради начелства, уредник је Обласне самоуправе, председник Кредитне чиновничке задруге. Из области етнологије објавио је више књига, као и чланке и расправе, а у рукопису је остао већи број радова (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 249). Стојановић. Јанићије Стојановић (1856-?), из Горњег Злегиња, дуванџија (СБ, МКВ, 1882, 40), он и Младен Гмитровић, трговац, отворили су маја 1890. године заједничку бакалску радњу у Крушевцу. Јовановић. Димитрије Јовановић (1846-1922), из Битоља, баштован, син Милан (1878-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1921, 96). Савић. Цветко Савић, баштован, синови Сава (1891-?), ковач (СЂ, МКВ, 1922, 10), Душан (1894-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1931, 11), Миодраг (1897-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1925, 31), Богољуб (1900-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1931, 11). Милетић. Милан Милетић (1868-?), из Неготина, сајџија (СБ, МКВ, 1894, 50), отворио сајџијску радњу у Крушевцу 1891. године. Оженио се Љубицом (1873-?), ћерком Јована Пећанца. Петровић. Живко Петровић (1864-1921), син Александар (19011969), порески инспектор. Александров син Милорад (1924-1945), свршени матурант, погинуо у рату (НС). Миладиновић. Смиљко Миладиновић, трговац, син Љубомир (1887-?), обућар (СЂ, МКВ, 1921, 48). Митровић. Мијајло Митровић, берберин, син Милун (1884-?), берберин (СЂ, МКВ, 1921, 53). Петковић. Младен Петковић, баштован, син Спасоје (1889-?), трговац (СЂ, МКВ, 1922, 50). Живковић. Груја С. Живковић (1857-1921), из Рвата, кафеџија (СБ, МКВ, 1882, 20), синови Ђорђе (1888-1916), капетан, ађутант команданта 12. пука, Божидар (1891-1916), командир чете у 3. пуку Моравске дивизије, Вељко (1892-1916), потпоручник у 7. пуку Вардарске дивизије, рањен на Битољу, умро у Алжиру (спомен плоча у Храму св. Ђорђе).

Ђорђе Живковић

108

Божидар Живковић

Вељко Живковић

Милорад Сијић

Николић. Милан Николић (1841-1931), из Сићева, ћурчија (СЂ, МКУ, 1931, 214).

Вучковић. Димитрије Вучковић (1850-1933), из Ниша, пиљар

(СЂ, МКУ, 1933, 50).

Маринковић. Аврам Маринковић (1854-1829), из Соко Бање, трговац, поред трговачке и шпекулативне радње у Крушевцу отворио такву и у Куршумлији 1890. године (Српске Новине, 14. септембар 1890, стр. 4), синови Светислав (1879-?), терзија, др Анта (1885-1959), лекар (НС). Миловановић. Милан Миловановић (1845-1890), из Мачковца, трговац (НС). Петковић. Јован Петковић (1853-1930), из Лесковца, колар (СЂ, МКУ, 1930, 173). Миловановић. Милан Миловановић (1861-1915), његови синови су Милорад (1895-1937) и Малиша (1899-1978) (НС). Јовановић. Милан А. Јовановић (1874-1935), из В. Шиљеговца, протојереј у Корману, син Живорад (1911-1955) (НС). Михаиловић. Милован Михаиловић, трговац, отворио шпекулативну радњу 24. септембра 1893. године. Драганац. Марко Драганац (1867-1932), из Велике Дренове, трговац, и Милан Ратајац у Крушевцу су 1890. године отворили фирму Драганац и Ратајац. Фирму је споразумно од 26. августа 1899. године преузео Марко Драганац (Српске Новине, 2. септембар 1899, стр. 6). Ратајац. Милан Т. Ратајац (1865-1915), из Велике Дренове, трговац, и брат Милош, отворили су радњу у Великој Дренови 8. децембра 1889. а 23. новембра 1890. године радња је прешла на Милана због лошег здравља Милоша (Српске Новине, 30. новембар 1890, стр. 4). Његов син Добросав (1887-?), инжењер. Николић. Панта Николић (1871-1914), из Дарде, срез качерски, трговац (СЂ, МКУ, 1914, 114), синови Риста (1908-1967) и Коча (19131962). Милутиновић. Владислав М. Милутиновић (1875-1937), из Мајдева, абаџија и трговац (СЂ, МКУ, 1937, 179), и Милош С. Вујић, абаџија, воде абаџијску радњу протоколисану 7. априла 1898. године (Српске Новине, 14. април 1898, стр. 6).

Панта Николић

Владислав Милутиновић

109

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Симоновић. Милан Симоновић (1870-?), из Ћуприје, шлосер (СБ, синови Душан (1904-?), бравар, Миодраг (1909-?), шофер. Бркић. Тома Бркић (1873-1935), из Пољне, кројач (СБ, МКУ, 1935,

МКВ, 1900, 18), 43).

Ђорђевић. Радивоје Ђорђевић (1874-1936), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКУ, 1936, 24). Милетић. Василије Милетић (1870-1944), из Дедине, ћурчија и трговац (СБ, МКУ, 1944, 27). Милетић. Никола Милетић (1866-1941), из Суботице (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1870-1944), из Витановца, трговац (СБ, МКУ, 1944, 83). Вујић. Милош С. Вујић (1874-1936), из Сталаћа, абаџија (СБ, МКВ, 1899, 24). Матић. Радош Матић (1860-1940), из Макрешана, трговац (СБ, МКУ, 1940, 70), кмет варошки, син Јосиф (1899-1978), електротехничар, Добросав (1903-?), трговац. Костић. Наун Костић (1870-1927), из Прилепа, обућар, имао обућарску радњу коју је отворио ортачки са Алексом Петронијевићем од 17. новембра 1894. године. Своју обућарску радњу отворио је 5. априла 1895. године (Српске Новине, 13. април 1895, стр. 6). Миленковић. Миливоје Миленковић, његова супруга Катарина отворила је у Крушевцу јуна 1899. године гребенарско-телалску радњу. Николић. Цветко Николић (1873-1946), из Призрена, кафеџија, синови Миодраг (1899-1967), кафеџија, Никола (1908-?), кафеџија (НС). Николић. Никола П. Николић (1872-1948), из Пирота, трговац, (СЂ, МКУ, 1948, 112), син Чедомир (1907-?), кожарски трговац. Јовановић. Лазар Јовановић (1871-1916), кафеџија.

Цветко Николић

Никола П. Николић

Лазар Јовановић

Златановић. Таса Златановић (1874-1913), из Лесковца, пиљар (СЂ, МКУ, 1913, 13).

Димитријевић. Јевта Димитријевић (1871-1956), син Владислав (1913-1972), заменик јавног окружног тужиоца (НС). Миленковић. Мирко Миленковић (1845-1935), из Барчана код Вучитрна, трговац (СЂ, МКУ, 1935, 146).

110

Милорад Сијић

Миљковић. Милан Миљковић (1847-1883), из М. Шиљеговца, трговац (СБ, МКУ, 1883, 105), син Миливоје (1875-?), трговац. Покимица. Трифун Покимица (1854-1914), из Рвата, пиљар (СЂ, МКУ, 1914, 123). Живковић. Аврам Живковић, трговац, синови Димитрије (1875?), поручник, Михајло (1884-?), судија (НС). Динић. Михаило Динић (1846-1901), из Рожине код Прокупља, касапин (СБ, МКВ, 1885, 78). Динић. Михаило Динић (1842-1917), из Ниша, касапин, синови Никола (1880-1949) и Драгољуб (1886-1968). Николин Радомир (19211941), нестао (НС).

Драгољуб Динић

Чедомир Алексић

Алексић. Чедомир Алексић (1869-1907), учитељ у Плешу, затим срески начелник у Крушевцу, синови Новица (1889-1942), учитељ (СЂ, МКВ, 1910, 65), и Јован (1902-1996) (НС). Новица је имао Чедомира (1911-1916), Александра (1913-1942) и Божидара (1924-1989) (НС). Стојановић. Стаменко Стојановић (?-1914), његови синови су Стојан (?-1913), погинуо у рату, Милован (1904-1952) и Драгутин (НС). Милосављевић. Миладин Милосављевић (1870-1935), из Врбнице, абаџија, синови Љубомир, Михаило и Вукосав (НС). Симић. Храна Симић (1888-1950), трговац, имао два сина (НС).

Храна Симић

Хранини синови

111

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Радојичић. Никола Радојичић (1865-1899), трговац (НС). Томић. Бранко Томић (1876-1912), из Дашнице, трговац (СЂ, МКУ, 1913, 12), од 11. марта 1903. године водио самосталну радњу.

Никола Радојичић

Бранко Томић

Кнешић. Ђорђе Кнешић (1851-1915), из Мостара, трговац, сајџија, дошао је из Пирота (СЂ, МКУ, 1915, 348). Он је познати ратник из устанка у Херцеговини у коме је узео учешће и Петар Мркоњић, каснији краљ Србије. Оженио се удовицом Драгутина Матића, Савком Мајурац (1869-1946), ћерком Јована Мајурца, из Крушевца (НС). Поповић. Драгутин Поповић (1873-?), из Крагујевца, лимар (СБ, МКВ, 1898, 6). Петровић. Мирко Петровић, трговац, син Трајко Хаџи Мирковић (1864-?), фијакериста. Арсић. Мијаило Арсић (1835-1895), трговац (СБ, МКУ, 1895, 306), синови Љубомир (1868-1929), трговац, Владимир (1874-1944), трговац, Драгослав (1884-?), трговац гвожђарски, радња отишла под стечај 1937. године па је продао трикотажи Багдала (ИАК, СЗК, 2 – 7849). Жикић. Живојин Жикић (1876-1940), из Бачине, трговац (СЂ, МКВ, 1910, 78). Живојин Жикић и Љубомир Ристић отворили су ортачку трговачку радњу 11. марта 1904. године, из које се 1. фебруара 1910. године повукао Љубомир Ристић, а Живојин Жикић остаје да води радњу самостално (Српске Новине, 21. фебруар 1910, стр. 4). Живојинов син Љубомир (1905-1958) (НС). Минић. Лазар Минић (1869-1936), кројач (НС).

Љубомир Арсић

112

Живојин Жикић

Лазар Минић

Милорад Сијић

Николић. Лука Николић (1854-?), из Аустрије, млинар. Милосављевић. Сава Милосављевић Џамбас (1868-1940), из Александровца, трговац, синови Жика (1891-1949) и Душан (1904-1973). Милосављевић. Алекса Милосављевић (1840-?), бојаџија и трговац, 11. јуна 1875. године отворио је свећарско-бакалску радњу, у коју је за деловођу узео Живадина Аздејковића, бившег свећара овдашњег и поверио му 150 дуката цесарских да речену радњу води (Српске Новине, 17. јун 1875, стр. 4). Стојановић. Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 201), председник општине крушевачке, син Душан (1899-?), трговац (СЂ, МКВ, 1924, 21). Филиповић. Радојица Филиповић (1850-1922), касапин, синови Владимир (1879-?), и Милан (1882-1941), и ћерка удата за Светолика Миловановића (1888-1957), кројача (НС). Стојановић. Бошко Стојановић (1862-1905), из Битоља, трговац (СЂ, МКУ, 1905, 28), син Миодраг (1891-?), колар. Зојић. Јања З. Зојић (1861-1939), кафеџија, досељеник из Јањине. Његови синови су Константин (1886-1967), кафеџија, и Михаило (18931910), ђак (НС), сувласници су хотела Париз са Љотићима.

Јања З. Зојић

Константин Ј. Зојић

Михаило Ј. Зојић

Хотел Париз у центру Крушевца, са 26 удобних соба, отворен преко целе ноћи, засебна сала подесна за забаве и концерте.

113

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Дунда. Браћа Дунда, рођени су на крајњем нашем југу, на огранцима гордог Перистера код Битоља, у чувеном гнезду орлова у великом и оригиналном селу Маловишту, из кога воде порекло не само из Србије, него и широм Балкана и средње Европе познате фамилије, које су дале маркантне људске фигуре на привредно-трговачко-финансијскобанкарском, политичком, војном, књижевном и просветном пољу. Осим Браће Дунда још је много других трговаца из Маловишта у Крушевцу. Трифун Дунда живео је у Маловишту и бавио се сточарством а и водио је караване од Истамбула, Солуна и Беча и узгред се бавио трговином. Његови синови Никола, Димитрије и Михаило прелазе границу и долазе код својих рођака у Баточину. “Димитрије Т. Дунда (1861-1931) радио је у Баточини до 1. септембра 1886. године када одлази у Ниш где је радио у трговачкобакалској радњи под фирмом: Јанко Д. Вулкан и Компанија коју су отворили Јанко Д. Вулкан (Јанко Димић Вулкан, ујак је браћи Дунда, имао трговачку радњу у Баточини још пре 1870. – М. С.), Димитрије Т. Дунда и Алекса Ризнић” (Српске Новине, 13. септембар 1886, стр. 6). Димитрије Т. Дунда доселио се у Крушевац из Ниша око 1895. године и дуго година држао угледну гросистичку радњу колонијалном робом под фирмом Браћа Т. Дунда. Потпомогнути од свог ујака Јанка Вулкана, отменог трговца, развили су велику делатност у колонијалној трговини по целој Србији и Црној Гори. Трговину су водили Никола и Димитрије (Михаило је умро млад). Димитријеви синови су Лазар (1890-1936), индустријалац, Тома (1892-1974), индустријалац, Михаило (1904-1918) и Ђорђе (1907-1936), и ћерке Живка, удата за др Драгољуба Минића, и Славка, удата за Чедомира Јенића, инжењера у фабрици Жупа. Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда и њихов брат од стрица Димитрије Н. Дунда су оснивачи фабрике плавог камена Жупа у Крушевцу. Браћа Т. Дунда држали су још једну продавницу на другој страни исте улице, до саме општине (стара општина).

Димитрије Т. Дунда

Лазар Д. Дунда

Тома Д. Дунда

Димитрије Н. Дунда

Лазар Д. Дунда је главни оснивач фабрике Жупа у Крушевцу, завршио је Експортну Академију у Бечу, није оставио потомке, умро је у бањи Виши. Тома Д. Дунда, такође оснивач фабрике Жупа у Крушевцу, завршио је Експортну Академију у Бечу. Из првог брака има Димитрија 114

Милорад Сијић

(1926-?), ветеринар у Београду, има сина Лазара, а из другог Николу (1934-2004), дипломирани хемичар, ожењен Весном Донић, професор енглеског језика из Београда, са којом има сина Тому. Ђорђе Д. Дунда, погинуо у Шпанском грађанском рату. Фирма Дунда, пронела је добар глас српског трговца и трговини на далеко и благотворно утицала на развитак спољног кредита српске трговине и својом ликвидношћу, штедљивошћу и уредношћу у својим трговачким пословима освојила је спољни свет, па таквим својим радом оправдано је успела да задобије и стекне поверење у иностранству. Помагали су многе па зато много трговачких кућа у престоници и унутрашњости имају да захвале Браћи Дунда за развитак и опстанак. Браћа Дунда поседовали су у Крушевцу кућу са два стана у улици Краља Милана 8, и кућу стамбену у улици Краља Милана 10, и споредне просторије: летња кујна, магацин, гаража, шупа за огрев, три собе за послугу и вешерница. Затим, радњу – локал до старе општине која се простирала од Кнез Михаилове до Косанчићеве улице. Радионицу за израду кеса до индустрије Жупа у Дедини. Хемијску индустрију Жупа у Дедини саграђену 1934. године. У Баточини на брегу, са десне стране пруге Лапово – Крагујевац, куће и виноград. У Соко Бањи су 1940. године саградили црепану и циглану. У Варварину су купили стару зграду млина коју су требали оспособити за производњу.

Сахрана Димитрија Т. Дунде 1931. године

Никола Т. Дунда (?-1930), старији брат Димитрија Т. Дунде водио је у Баточини ортачку трговачко-шпекулативну радњу са Јанком Д. Вулканом а од 1. септембра 1886. године води сопствену радњу у Баточини јер је Јанко Вулкан отишао у Ниш. После неколико година и Никола Т. Дунда одлази у Ниш где су се родили његови синови Риста (?-1914), Милан (1893-1910), Димитрије (1897-?), и ћерке Параскева, живела у Букурешту, и Наталија, удата за Ђорђа Вуковића, техничког 115

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

директора фабрике Жупа, из Крушевца. Никола Т. Дунда водио је трговину у Нишу до Првог светског рата када се фирма гаси а после рата долази у Крушевац код брата (спојили су фирму Браћа Т. Дунда. Никола је набављао робу и склапао посао, а Димитрије је вршио велепродају и малопредају). Николин син Димитрије Н. Дунда, инжењер је хемије, оженио се 1927. године Зорком Милашић, из Београда, и са Лазаром и Томом Д. Дунда, браћом од стрица, главни је акционар фабрике плавог камена Жупе у Крушевцу (Податке дала Весна Дунда, из Београда).

Породична кућа Дунда

Марковић. Живојин Марковић (1876-?), из Бачине, воскар, син Драгослав (1908-?), воскар (СЂ, МКВ, 1926, 17). Пешић. Милутин Пешић (1863-1915), колар, његови синови су Милан (1897-1916), Божидар (1903-1986), обућар (СЂ, МКВ, 1927, 111), држао радњу Журнал, и Радомир (1914-?), држао радњу Спортекс (НС). Спасојевић. Илија Спасојевић, обућар, син Богољуб (1904-?), обућар (СЂ, МКВ, 1932, 33). Златановић. Милан Златановић, трговац, син Милутин (1908-?), трговац (СЂ, МКВ, 1930, 59).

Божидар Пешић

116

Богољуб Спасојевић

Милутин Златановић

Милорад Сијић

Начић. Ташко Начић (1866-1919), из Маловишта, трговац, дошао из Крагујевца, отворио колонијално-деликатесну радњу под фирмом Ташко Начић. Умро од загушљивог гаса у својој помијари, заједно с њим и Александар Вуковић (1864-1919), служитељ општински (СБ, МКУ, 1919, 96). Ташко је био ожењен Еленом, ћерком Трифуна Дунде, са којом је имао синове Јована (1895-1918) и Драгослава (1900-1951), трговци. “Драгослав Начић, члан фирме Ташко Начић из Крушевца, предао је 14. јула 1931. године кључеве Окружном суду. Колонијално деликатесна радња Ташко Начић била је једна од највећих радњи у Крушевцу. Крушевачки суд је отворио стечај над овом фирмом. Пад ове велике радње изазвао је сензацију код привредника. Актива радње износи 741.430 динара, а пасива 1.336.555 динара. Крајњи рок за пријаву тражбина је 14. септембар, а рочиште за испитивање пријављених тражбина 29. септембар исте године” (Политика, 16. јул 1931, стр. 4). Драгов син Ташко Начић (1934-1993), још један великан српског глумишта, рођен у Крушевцу.

Ташко Начић

Јован Начић

Драги Начић

Ташко Д. Начић

Јаношевић. Димитрије Јаношевић (1853-1908), из Трстеника, терзија (СЂ, МКУ, 1908, 114). Ерић. Димитрије Ерић (1868-1954), из Гуче, капетан сталног кадра (СБ, МКВ, 1902, 28). Његови синови су др Душан (1905-1964), дечји лекар, и Јован (1910-1965), професор.

Димитрије Ерић

Др Душан Ерић

117

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Поповић. Антоније Поповић (1854-1916), из Бруса, свештеник. Потиче из познате свештеничке породице из Ботуње; свештеници су и његов отац, стриц и деда. Отац му је био и народни посланик. Антоније Поповић је до 1877. године учитељ у Кожетину, а тада је рукоположен и гучки је парох до 1882. године, када долази у Брус и капелан је при бруској цркви до 1886. године, а од тада до 1902. године на првој је бруској парохији. Антоније Поповић је 1893. године на парламентарним изборима изабран за народног посланика као носилац изборне листе за Жупски срез. Од 1902. године до своје смрти парох је при цркви Лазарици у Крушевцу. Потпредседник је месног одбора Радикалне странке 1910. године. Одликован је 1904. године орденом Св. Саве 4. степена, а 1911. године Сребрном медаљом за грађанске заслуге. Његови синови Владимир А. Симић (1883-1928), архитекта министарства грађевине, оженио се Зорком, ћерком Арсе Дреновца, док је Бранислав А. Поповић (1884-1927), чиновник грађевинске дирекције (СЂ, МКВ, 1911, 101). Милосављевић. Алекса Милосављевић (1844-1886), трговац (СБ, МКУ, 1886, 85), и Вукана, синови Бошко, Милан, Светозар, Петар. Бошко Милосављевић (1868-1933), опанчар и трговац, отворио је 29. октобра 1893. године трговачко-шпекулативно-бакалско-ужарску и опанчарску радњу коју је држао са братом Миланом (Српске Новине, 18. новембар 1893, стр. 6). Од 16. фебруара 1901. године отворио је самосталну колонијално-бакалску радњу. Милан Милосављевић (1869-1915), опанчар. Светозар Милосављевић (1875-1951), трговац. Петар Милосављевић (1885-1935), трговац.

Бошко Милосављевић

Живојин Ј. Игњатовић

Бошко Симић

Игњатовић. Живојин Ј. Игњатовић (1869-1946), из Алексинца Пензионисан као управник стоваришта дувана. Када је Феникс, друштво за осигурање, образовало своје заступништво у Крушевцу, поставља га за управника (Крушевачки гласник, 10. мај 1931, стр. 4). Симић. Бошко Симић (1874-1946), из Породина срез моравички, пензионер (СЂ, МКУ, 1946, 123). Ђорђевић. Милосав Ђорђевић (1867-1937), из Бачине, гвожђарски трговац (СЂ, МКУ, 1937, 170), од 12. фебруара 1902. године водио је самосталну радњу. (СЂ, МКУ, 1946, 81).

118

Милорад Сијић

Анђелковић. Драгутин Анђелковић (1876-1916), из Београда, каменорезац (СЂ, МКУ, 1917, 34). Савић. Сава Јевгенијевић, из Доње Црнишаве, берберин (ПС, 1864, 637), његови синови су Драгутин Савић (1864-1912), кломфер, и Станоје Савић (1871-1930), лимар (НС). Драгутинов син Живан Савић (1902-1987), свештеник (НС). Хаџи Живан Савић је и вредни писац, објавио је Летопис цркве Лазарице: прва трећина од искона до пропасти; Отпочин у Чрномену и Кнез Лазар, симфонијско приказаније, које су тадашње власти спалиле (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 387). Накић. Петар Накић (1864-1937), из Бука, трговац, његови синови су Радомир (1896-1947), Милан (1899-1944), Јанко (1905-1997) и Драгослав (1915-1981) (НС). Радомир Накић је студент фармације у тренутку када одлази као један од 1.300 каплара у рат. После рата бави се трговином, дугогодишњи је секретар трговачког и занатског друштва. Као Србин патриота и Солунски ратник сматрао је да му је током Другог светског рата место у штабу Кесеровића, што је после рата имало негативне последице по његову породицу. Милан Накић, завршио је Правни факултет у Београду, адвокат је у Крушевцу и човек који је имао свој став и није мислио као они који су узели власт после рата па је због тога стрељан 5. новембра 1944. године (Податке о Накићима дала Вера Накић Белогрлић). Радомир Накић

Милетић. Милан Милетић (1835-1880), из Лучине, касапин, трговац (СБ, МКУ, 1880, 263), син Божидар Милетић Цаке (1868-1930), кафеџија. Божидаров син Миодраг (1897-1951), кафеџија. Николић. Лазар С. Николић (1860-?), из Смедерева, трговац (СБ, МКВ, 1898, 7). Стефановић. Светислав Стефановић (1866-1938), из Суповца код Ниша, опанчар, његови синови Вукадин (1893-1914), опанчар, и Драгомир (1923-1944), страдао у рату (НС).

Светислав Стефановић

Вукадин Стефановић

Драгомир Стефановић

119

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милошевић. Вујица С. Милошевић (1827-1895), из Почековине, колар (СБ, МКУ, 1895, 95), отворио шпекулативну радњу 1868, а Јован Нешић му дао 40 дуката (Српске Новине, 13. новембар 1868). Из првог брака имао Милана и Миладина, из трећег брака добио је и сина Стојана. Милан Милошевић (1851-1890), бојаџија, радио у бојаџијској радњи Серафима Неготинца од 1875. године. Миладин Милошевић (?-1941), бојаџија, његов син Милан (18971944), бојаџија (СЂ, МКВ, 1924, 42). Миланов син Ђорђе (1929-2010), Ђока Електрон, бојаџија (НС). Стојан Милошевић (1883-1927), каменорезац, народни посланик.

Миладин Милошевић Стојан Милошевић

Коста Јовановић

Ђока Пеливановић

Јовановић. Никола Јовановић (1866-1905), из Параћина, ћурчија, окружни благајник, син Коста (1886-1964), трговац, ћерка удата за Ђоку Пеливановића, трговца (НС). Крстић. Милун Крстић (1860-?), из Мајура, трговац. Тричковић. Димитрије Ј. Тричковић (1862-?), оженио ћерку Мијаила Живковића, трговца из Крушевца (СБ, МКВ, 1888, 50), директор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, затим управитељ Више женске школе у Београду. Његов син јединац Драгобрат (1889-1914), наставник Прве београдске гимназије, погинуо код села Диваца 1914. године (Српске Новине, 20. децембар 1914, стр. 2). Милићевић. Арсеније Милићевић (1871-1938), из Милутовца, кафеџија (СЂ, МКУ, 1938, 89), држао пиљарницу и народну кујну Код Арсе Побратима. Чолић. Божидар Чолић (1868-1928), из Бзенице, столар (СБ, МКУ, 1928, 139), син Чедомир (1894-1913), трговачки помоћник.

Димитрије Тричковић

120

Арса Милићевић

Чедомир Чолић

Милорад Сијић

Митић. Лепоје Митић Скакутка (1847-1948), из Манкићева код Власотинца, калдрмџија (СЂ, МКУ, 1948, 109), дошао је у Крушевац крајем 19. века. Супруга му је из Лесковца. Његов син Драгутин Митић Лесковчанин (1887-1970), хотелијер (НС), држао са браћом Милојевић кафану Ослобођење. Драги Скакутка направио је палату Лесковчанин код Споменика 1930. године у којој је смештена продавница обуће Бата. Драгутинов син Светолик Митић (1923-2008), новинар, уредник од оснивања Телевизије Београд. Био је уредник серије Круг актуелног документарног жанра, документарне серије С Камером кроз свет, Двадесет милиона, То је то, затим специјалних и пригодних емисија, преноса најважнијих догађаја, припрема биографске емисије значајних личности; аутор је серија Ти дани, те године, Југославија – како нас други виде... Радио је и као скупштински извештач, уређивао недељни дневник, аутор и реализатор емисије Времеплов, документарне серије Господари рата и др. Почетком 1995 водио серију Камера памти, износећи на светло дана неке од узрока распада тадашње Југославије (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 274).

Лепоје Митић

Драгутин Митић

Поглед на Душанову улицу, и палату Лесковчанин (продавница Бата)

121

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Топличанин. Нићифор Топличанин (1847-1907), трговац (СЂ, син Душан (?-1915), обвезник 12 п.пука. Грујичић. Бошко Грујичић Црногорац, син Живојин Грујичић (1878-1933), чиновник (СБ, МКВ, 1900, 23), синови Велимир, Божидар, Душан и Драгослав (НС). Јеличић. Благоје Јеличић (1863-1915), из Кобиља бруског, трговац, син Милутин Јеличић (1906-1966), трговац, имао стовариште грађе (НС). МКУ, 1907, 23),

Живојин Грујичић

Милутин Јеличић

Гавриловић. Огњан Гавриловић (1847-1901), из Брајковца, трговац (НС). Раковић. Миладин Раковић (1868-1910), из Врмбаје код Ивањице, кафеџија (СЂ, МКУ, 1910, 114), син Чедомир (1904-1942), кафеџија, стрељан на Бањици (НС). Марковић. Сима Марковић (1842-1922), из Годачева код Косјерића, државни пушкар у Крушевцу (НС). Миловановић. Ђорђе М. Миловановић (1839-1919), из Ниша, ћурчија (СЂ, МКУ, 1919, 112). Тоскић. Владимир Тоскић (1873-1964), из Плеша, житарски трговац, имао житарску радњу, као и његов брат Вујадин Тоскић (18881964), који је имао исту такву (НС). Покимица. Јован Покимица (1865-1910), из Рвата, кафеџија (СБ, МКВ, 1894, 27), син Александар (1902-1975), трговац (НС). Михајловић. Станислав Михајловић (1846-1918), из Лучине, кафеџија, кмет варошки (СБ, МКУ, 1918, 72), синови Стојадин (1879-1902) и Тихомир (1891-1914) (НС).

Владимир Тоскић

122

Јован Покимица

Станислав Михајловић

Милорад Сијић

Вучковић. Петар Вучковић (1860-1934), из Истока, винарски трговац, његови синови Светислав (1885-1959), трговац, и Вучко (19011988), трговац. Светислав Вучковић, познат као Тиса Ћопа, винарски трговац, народни посланик и вођа Демократске странке у Крушевачком округу између два светска рата. Светислав Вучковић је био велики извозник, који је 1928. године у Чехословачку извезао 10 вагона шљива, а касније извози годишње око 30 вагона шљива и пекмеза, ораха 10 вагона, и тд. Куповао је по 100 вагона грожђа, прерађивао у вино и продавао у Љубљани, Загребу и Сиску. Стока је пре Првог светског рата извожена у Аустрију и Немачку. Избијањем Царинског рата стока је много страдала док није почео извоз преко Малте. Први товар свиња у то време извозили су за Малту Аврам Крстић и Светислав Вучковић. Крстић је за то добио награду од државе. Касније је стока извожена и у друге земље.

Петар Вучковић

Светислав Вучковић

Вучко Вучковић

Ранчић. Игњат Ранчић (1868-1928), из Пирота, поглавар срески у пензији (СЂ, МКУ, 1928, 31). Вујовић. Милош Вујовић (1858-1939), из Смиловца код Ивањице, трговац (СЂ, МКУ, 1939, 186). Филиповић. Милутин Филиповић (1861-1915), превијач у болници (СЂ, МКУ, 1915, 2), синови Милан М. Филиповић (1889-1925), кафеџија, Драгољуб М. Филиповић (1891-1939), трговац, и Чедомир М. Филиповић (1895-1919), срески писар (НС).

Милош Вујовић

Драгољуб Филиповић

123

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ристић. Миладин Ристић (1863-1938), из Шипачна – Лисине код Никшића, соларски трговац у Крушевцу. Ожењен ћерком Јевте Бугарског, столара, из Београда (СБ, МКВ, 1897, 81). Негде се наводи: из Шипачна – Лисине, студенички срез, од оца Милана Чеперковића. Здравковић. Алекса Здравковић (1850-1920), из Кукљина, трговац (СЂ, МКУ, 1920, 69). Милошевић. Стојан Милошевић (1849-1927), из Зајечара, барутџија (СЂ, МКУ, 1927, 113). Николић. Миливоје Николић (1859-1934), из Шанца, налбатин (СЂ, МКУ, 1934, 142). Прокић. Стојан Прокић (1875-?), из Читлука, шећерџија, касапин (СБ, МКВ, 1899, 68), син Радомир (1901-?), касапин (СЂ, МКВ, 1924, 7). Савић. Браћа Јован и Петар Савић, синови Саве (1822-1897), из Орје Луке код Даниловграда, по коме су узели презиме, одлазе у Београд, одатле долазе у Крушевац. Јован Савић (1859-1940), житарски трговац, није се женио. Петар Савић (1867-1942), житарски трговац, његови синови су Живојин Савић (1903-1977), учитељ, и Душан Савић Вага (1904-1991), житарски трговац (НС).

Јован Савић

Петар Савић

Душан Савић

Јеличић. Глигорије Јеличић (1860-1935), из Кобиља бруског, трговац, синови Радомир (1892-?), чиновник окружног суда, Мијајло (1898-1937), банкарски чиновник, и Никола (1905-1964), трговац и модни креатор. Никола Јеличић држао је кројачки дамски салон у центру вароши (Краља Петра 1). Његов дамски салон је надалеко чувен, а модни креатор наше женске моде Никола Јеличић учествовао је на Првој земаљској модној ревији на Коларчевом универзитету 15. и 16. априла 1939. године. Прва крушевачка пролећна и летња модна ревија одржана је 31. марта и 1. априла 1940. године у кројачком дамском салону Николе Јеличића, а главни манекен је Каћа Власинић, која је врло шармантно и са много кокетерије приказивала те дивне моделе (Крушевачки Гласник, 13. април 1940, стр. 4). После рата живео је у Београду. Јовановић. Влада Јовановић (1875-?), из Параћина, столар (СБ, МКВ, 1900, 149), имао је у Крушевцу погребно предузеће Палестина.

124

Милорад Сијић

Мишић. Милорад Мишић (1856-1935), из Церовe (Ражањ), имао гвожђару и даскару. Први од Мишића, из Церове, дошао у Крушевац а касније за њим и његови братанци. Имао синове Миодрага, дипломирао медицину у Берлину, Душана (1893-1914), завршио грађевински факултет у Гану у Белгији, Милана (1893-1985), завршио грађевински факултет у Гану у Белгији, Десимир (1896-1944), грађевински инжењер.

Милорад Мишић

Милан Мишић

Десимир Мишић

Петровић. Стојан Петровић (1871-1961), син Душан (1897-1925).

Стојан Петровић

Душан Петровић

Живковић. Бошко Живковић (1857-1917), зидар, његови синови су Боговид, пекар, и Светомир, пекар (НС). Манасијевић. Тома Манасијевић (1871-1957), из Врања, рентијер (НС). Направио у Љубићкој бр. 2 палату са локалима које је издавао. У приземљу палате је модерна колонијална трговина Краљ јевтиноће Драгог Марјановића, и кројачки салон Победа Николе М. Јоцића.

Тома Манасијевић

125

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Јовановић. Милан Јовановић (1858-1938), из Велике Дренове, пинтер, оженио ћерку Мате Ђорића (СБ, МКВ, 1884, 17), син Драгутин (1888-1968), пинтер, оженио ћерку Симе Сироватке. Драгутинови синови су Милан (1912-1971), Сима (1914-1996), и Христифор (19161943). Драгутин Јовановић 1920. оснива извозничку фирму са Ђорђем Вукасом Грком. Почео је да се бави прерадом дрвета и извозом у Грчку, и постао велики индустријалац. Када је фирма пропала 1926. Драгутин оснива велику стругару на Жељину (ИАК, СЗК, 2 – 12023).

Драгутин Јовановић

Сима Јовановић

Хајдуковић. Светислав Хајдуковић (1876-1915), из Обрежа, деловођа, председник управног одбора Крушевачке банке, директор. Гинић. Светислав Гинић (1868-1941), из Сталаћа, трговац (СЂ, МКУ, 1941, 13), син Светолик (1902-1975), умро у Ваљеву. Петровић. Петар Икономидас, из Арциста, трговац, син Андреја Петровић, држи пекару. Андрејин син Ђорђе Петровић Грк (1882-?), апотекар, оженио се Наталијом, ћерком Михаила Зојића, и тада је уписан као Ђорђе Икономидас (СЂ, МКВ, 1909, 40). Апотека св. Аранђела власништво је Ђорђа Петровића – Ђоке Грка. Ову апотеку је отворио 1892. године Љуба Новаковић, апотекар из Београда, као другу у Крушевцу. Од њега је апотеку 1911. преузео Ђорђе Петровић. Ђорђев син Никола доктор је фармације, живео је у Грчкој, а ћерка Јелена удала се за Драгољуба Перчевића, инжењера (председник општине 1943). Поповић. Михаило Поповић (1855-1916), из Јагодине (СЂ, МКУ, 1916, 561), професор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, државни саветник (НС). Бошковић. Јован Бошковић (1852-1902), судија (СБ, МКВ, 1897, 44).

Ђорђе Петровић

126

Михаило Поповић

Јован Ђ. Бошковић

Милорад Сијић

Нешић. Младен Нешић (1844-1922), из Алексинца, налбатин, механџија и трговац у Крушевцу. Пошто је обневидео од 1879. године поткивачку радњу води његова жена Јулка. Имао је синове Божидара (1878-1878) и Богдана (1878-1934), близанце, Милована (1885-1974), живео у Београду, и Милорада (1885-1954), такође близанце. Трговачкошпекулативну радњу под фирмом: Младен Нешић и Син у Крушевцу протоколисану 24. септембра 1904. године, коју је по споразуму 1912. године напустио син Богдан Нешић и од тада је радња прешла у руке Младена и Милорада, млађег сина, док је Богдан наставио да ради самостално, био је угледни винарски трговац (Српске Новине, 10. октобар 1912, стр. 3). Милорад Нешић је држао и кафану Мали Париз.

Богдан Нешић

Милорад Нешић

Палата Богдана Нешића

Михајловић. Атанасије Михајловић (1854-1940), из Велике Сугубине, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 201). Јеремић. Милен Јеремић (1857-1938), из Ћићевца, терзија (СБ, МКВ, 181, 94). Станојевић. Драгољуб Станојевић (1868-1941), из Дртеваца, трговац (СЂ, МКУ, 1941, 6). Живковић. Бранко Живковић (1866-1941), из Чачка, трговац (СЂ, МКУ, 1941, 91). Павловић. Нићифор Павловић (1849-1899), из Малешева срез левачки, срески начелник. Колашинац. Јосиф Колашинац (1863-1937), из Казновића, кожарски трговац (СБ, МКВ, 1888, 58), а када је умро пише да је из Колашина (СЂ, МКУ, 1937, 145).

127

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ћирковић. Војин Ћирковић (1853-1953), синови Богоје (18851975), Богосав (1887-1970), месар, и Миодраг (1903-1947) (НС).

Војин Ћирковић

Богосав Ћирковић

Миодраг Ћирковић

Богојевић. Драгутин Богојевић (1870-1956). Ратко Богојевић (1885-1925), брат Драгутинов, синови Бранимир (1910-1976), Селимир (1912-1993) и Владимир (1913-1933) (НС). Вуковић. Александар М. Вуковић (1864-1919), из Кобиља, столар (СБ, МКВ, 1900, 205). Атанацковић. Јован Атанацковић (1850-1901), синови Милош (1878-1898) и Вељко (1881-1899) (НС). Петровић. Божидар Петровић (1858-1918), из Кукљина, син Петра Радића, трговац, држао од 1898. године радњу у Будимпешти. Његов братанац Огњан Петровић (1889-1982), трговац у Крушевцу (НС). Димитријевић. Михаило Димитријевић (1855-1937), синови Милош, Милисав и Младен (НС). Петровић. Драгутин Петровић (1851-1923), обућар, синови Владимир (1890-1910), ђак учитељске школе и Тома (1904-1987), управник поште (НС). Нешић. Димитрије Нешић (1870-1930), из Д. Ступња, опанчар (СБ, МКВ, 1896, 104), имао радњу кожне галантерије. Димитријеви: Радослав (1897-1917), Мића (1899-1921), Момчило (1902-?), трговац, Будимир (1907-?), опанчар, Љубомир (1908-1983), чиновник поглаварства (НС). Милосав Нешић (1871-1913), кафеџија, брат Димитријев (НС). Петковић. Влада Петковић (1871-1946), из В. Дренове, трговац (СЂ, МКУ, 1946, 73), локал у центру вароши поклонио Цркви св. Ђорђе.

Димитрије Нешић

128

Будимир Нешић

Влада Петковић

Милорад Сијић

Јањић. Коста Јањић (1834-1924), трговац, рођен у Арцисту, у Крушевцу је од друге половине 19. века, где је држао бакалску радњу. У радњи га је заменио син Јанићије Јањић (1888-?), који се оженио ћерком Трајка Ристића, трговца овдашњег. Његова радња била је позната као трговина Јање Грка. Ћоћић. Милета Ћоћић (1867-1926), из Горњих Вратара, трговац, држи мешовиту трговину коју је уступио својим калфама Жики Станковићу и Драгутину Ђорђевићу. У Ћоћићевом дворишту била је радња Миладина Зајића.

Коста Јањић

Милета Ћоћић

Таса Брадић

Брадић. Таса Брадић (1872-1948), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ, 1948, 156).

Ристић. Трајко Ристић (1865-1931), из Ристовца, трговац, држао је трговину кожама, заједничку, са Апостолом Милутиновићем од 1889. до 1892. године, а од тада држао је сам. Синови Драгослав (1903-1919) и Милан (1912-1970), професор. После Трајкове смрти радњу је наследио Добривоје Бекрић (1908-1989), из Виткова, гвожђарски трговац (НС). Марковић. Миленко Марковић (1857-1930), из Маскара, војни пензионер (НС).

Трајко Ристић

Добривоје Бекрић

Миленко Марковић

Поповић. Коста Поповић (1848-1908), трговац, син Стојан (18661909), трговац. Симић. Михаило Симић Буна (1867-1922), из Трстеника, учитељ (СЂ, МКУ, 1922, 12), син Петар (1902-1941), бифеџија, стрељан у одмазди.

129

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Поповић. Никола Пападопулус, из села Св. Мина, Загорје у Епиру – Грчка, дошао је у Крушевац. Држао кафану Оријент коју му под аренду дао Петар Икономидас. Његов син Хариз кафеџија у Хасанпашиној паланци, а Михаило Н. Поповић (1858-1925), житарски трговац (СБ, МКУ, 1925, 129), у Крушевцу. Михаилови синови су Харилај (1897-1953), трговац, и Ђорђе (1903-1993), апотекар.

Михаило Поповић

Харилај Поповић

Ђорђе Поповић

Катунац. Војислав Катунац, из Великог Дреновца, порески инспектор, начелник Министарства финансија, председник удружења Крушевљана у Београду. Имао синове Момчила, Синишу, ђак српске школе у Лиону (1916), Тодора, и Милоја (1912-1938). Стевановић. Милета Стевановић (1840-1918), из Маскара, трговац (СЂ, МКУ, 1918, 185), синови Владимир (1870-?), трговац, и Драгољуб (1876-1933), ветеринар, виши ветеринарски саветник (НС).

Милоје Катунац

Драгољуб Стевановић

Добросав Дебељаковић

Дебељаковић. Радоје Дебељаковић (1870-1912), из Доњег Ступња, обућар, синови Добросав (1900-1970), обућар (СБ, МКВ, 1923, 38), Тихомир (1905-1976) и Светомир (1907-1915) (НС). Филиповић. Тодор Филиповић (1840-1936), из Присјана код Власотинца, циглар (СЂ, МКУ, 1936, 80). Васић. Митар Васић (1859-1944), из Медвеђе, ковач (СЂ, МКУ, 1944, 411).

130

Милорад Сијић

Марковић. Илија Марковић (1862-1937), из Смедерева, тракслер (СЂ, МКУ, 1937, 32).

Поповић. Љубомир Поповић (1866-1943), из Ћићевца, трговац

(СБ, МКУ, 1943, 12).

Јанковић. Пера М. Јанковић (1866-1924), трговац, синови Боривоје (1902-1979), трговац, и Божидар, трговац (НС). Урошевић. Милорад Урошевић (1860-1927), из Александровца (СЂ, МКУ, 1927, 81), трговац, синови Милутин и Миладин. Милутин Урошевић (1887-1959), трговац, отворио је угледну мануфактурну трговину Лувр 1926. године која је, по свом карактеру, представљала модну кућу (Политика, 17. октобар 1926, стр. 21). Поред великог простора, за продају штофова осталог текстила, галантерије и обуће, имала је и веома модеран, за тадашње прилике савремен, кројачки салон. Била је то у тадашњем трговачком времену прва трговачка модна робна кућа у земљи. Миладин Урошевић (1898-1986), трговац, био је републиканац. Браћа Урошевићи су за време рата у Лозани где је Миладин завршио Вишу комерцијалну школу.

Милутин Урошевић

Миладин Урошевић

Новаковић. Љуба Новаковић (1860-?), из Београда, апотекар у Крушевцу од 1892. до 1911. године. Његова супруга Јелисавета (18671899), из Београда, умрла и сахрањена у Крушевцу. Љуба се други пут оженио 1905. године Милицом (1876-?), ћерком председника суда из Београда, учитељица у Крушевцу (СЂ, МКВ, 1905, 31). Касније одлази из Крушевца а апотеку је продао Ђорђу Петровићу Грку. Петровић. Јаков М. Петровић (1850-1920), из Плешина код Рашке, трговац (СБ, МКУ, 1920, 149). Стошић. Станко Стошић (1852-1922), из Врања, ужар (СБ, МКУ, 1922, 20). Алексић. Владимир Алексић (1852-1906), из Каленића, столар (СЂ, МКУ, 1906, 113), син Драгољуб (1883-?), столар (СЂ, МКВ, 1905, 54). Драгољубов син Властимир (1907-?), молер.

131

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Станковић. Никола Станковић (1853-1923), из Параћина, терзија (СБ, МКУ, 1923, 54).

Фотић. Јања Фотић (1847-1907), из Маловишта, пекар, његов син Михајло (1879-1930), механџија. Михаилов син Харалампије (НС). Јаковљевић. Милисав Јаковљевић (1860-1914), из Бачине, абаџија, синови Стеван (1880-1940), абаџија, и Милорад (1895-1947), абаџија, држе велику абаџијаску радњу.

Михајло Фотић

Милорад Јаковљевић

Алекса Стаменковић

Стаменковић. Ставра Стаменковић, из Пирота, абаџија, син Алекса (1867-1941), кројач (СЂ, МКУ, 1941, 147). Богдановић. Анта Богдановић (1860-1922), из Ражња, грађевинар (СБ, МКУ, 1922, 147). Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1860-1934), из Јањине, пекар, син Ђорђе (1902-1979) (НС). Тимотијевић. Милован Тимотијевић (1870-?), из Варварина, трговац. Радосављевић. Драгомир Радосављевић (1870-?), из Лазаревца, памуклијаш. Павловић. Петар Павловић (1877-?), из Лазаревца, трговац. Вилотијевић. Драгутин Вилотијевић (1863-1923), из Рожанства код Чајетине, седлар (СЂ, МКУ, 1923, 25). Вилотијевић. Јован Вилотијевић (1873-1936), опанчар, син Драгољуб (1901-1946), опанчар (НС). Петровић. Михајло Петровић (1868-1925), из Шапца, касапин (СБ, МКУ, 1925, 81). Пецић. Димитрије Пецић (1866-1926), из Будиловине, сензал (СБ, МКУ, 1926, 81). Тасић. Душан Петковић Тасић, столар, синови Миодраг (1899-?), судски писар, Михајло (1904-1972), свештеник (СЂ, МКВ, 1926, 15). Поповић. Паскаљ Поповић (1858-1928), из Арциста, трговац (СЂ, МКУ, 1928, 78). Андрејевић. Лазар Андрејевић (1872-1937), из Медвеђе, сајџија (СЂ, МКУ, 1937, 59). Ђорђевић. Драгољуб Ђорђевић, поштар, син Трифун Ђорђевић (1890-?), секретар министарства грађевина.

132

Милорад Сијић

Алексић. Аврам Алексић, папуџија, син Драгутин Алексић (1877-1958), обућар, трговац (СБ, МКВ, 1898, 14), његови синови Рајко (1902-1958), адвокат, судија, Радомир (1904-1983), свештеник.

Драгутин Алексић

Рајко Алексић

Дедић. Веља Дедић (1867-1940), имао сина Радоша (1897-1965), учесник пробоја Солунског фронта. Радошев син Драган (1927-1944), стрељан од окупатора (НС). Симић. Димитрије Симић (?-1930), из Пожаревца, чиновник (СБ, МКУ, 1930, 35), синови Светозар и Петар. Светозар, земљорадник, синови Миодраг (1891-?), Божидар (1896-1913) и Илија (1899-). Петар, земљорадник, синови Никола (1903-1946), обућар (СЂ, МКВ, 1927, 4), Боривоје (1905-1948), обућар (СЂ, МКВ, 1931, 86). Николић. Коста Николић (1867-1920), касапин и трговац, син Младен К. Николић (1905-1979), свештеник (НС). Владимир Николић (1875-1901), брат Костин, марвени трговац. Миладиновић. Јосиф Миладиновић (1867-1930), из Трешњевице, новопазарски санџак, колар (СЂ, МКУ, 1930, 1). Његови синови Илија (1902-1937), и Мирослав (1920-1941), погинуо од Немаца (НС). Миленковић. Чедомир Миленковић (1865-1936), из Коњуха, трговац (СЂ, МКУ, 1936, 70). Петровић. Ђорђе Петровић, баштован, син Павле (1887-1973), бравар (СБ, МКВ, 1909, 67).

Јосиф Миладиновић

Чедомир Миленковић

Павле Петровић

133

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Они су дошли до Првог светског рата Петковић. Јеврем Петковић (1829-1916), из Горњег Милановца, синови Светозар и Драгомир (1871-1946), завршили су учитељску школу у Београду, где су као одлични ученици запажени и предложени од надлежних који их упућују у Кијев да уче теолошки факултет. Током школовања Светозар се разболео од туберкулозе и умро док је Драгомир дипломирао теологију у Кијевској Лаври. Радио је у Неготину где су му рођена деца, а почетком 20. века добио је посао у Крушевцу где постаје шеф Пореске Управе. У Крушевцу је својим деловањем стекао велики углед па је постао председник општине, испоставило се последњи председник крушевачке општине пред Први светски рат, али када се рат завршио био је и први председник исте. Када је основан пензиони фонд он је његов први председник. Имао је сина Момчила и ћерку Даринку удату за Милана Накића, адвоката. Др Момчило Петковић (1904-1957), лекар, учио медицину у Грацу и Бечу где је дипломирао. Оженио се Мађарицом коју је упознао током студија и довео је у Крушевац. Био је лекар у Куршумлији када је умро. Имао је сина Драгомира који је страдао у аутомобилској несрећи као дете (Податке о Петковићима дала Вера Накић Белогрлић). Скоковић. Ранко Скоковић (1852-1905), из Севојна, свештеник на бељачкој парохији, затим од 1891. до 1902. године при бруској цркви. Живео је у Крушевцу, где су му ћерка и зет Божидар Михаиловић (18861942), учитељ и резервни потпуковник (НС).

Ранко Скоковић

Божидар Михаиловић

Ђуричић. Вукашин Ђуричић (1871-1930), из Суботице, бравар, син Андреја (1903-?), бравар (СЂ, МКВ, 1929, 57), Властимир (1910-1965), пољопривредни економ (НС). Ђорђевић. Јанко Ђорђевић (1860-?), из села Скитојићи код Крагујевца, ковач. Здравковић. Светислав Здравковић (1869-?), из Алексинца, трговац. Кузмановић. Драгутин Кузмановић, памуклијаш, отворио радњу 19. фебруара 1902. године (Српске Новине, 8. март 1902, стр. 4).

134

Милорад Сијић

Вељковић. Петар Вељковић (1874-1952), државни економ (НС). Вукојичић. Аксентије Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице, трговац (СБ, МКУ, 1941, 93). Стајковић. Драгољуб Стајковић (1884-1966), син Александар (1922-1943), студент, погинуо (НС).

Драгољуб Стајковић

Александар Стајковић

Милосављевић. Михајло Милосављевић, из Велућа, учитељ, касније свештеник на више парохија, при бруској цркви (1891-1899), затим у Велућу. Имао синове Новицу, Милана, Милорада, Љубодрага. Новица М. Милосављевић (1884-1951), пешадијски капетан (НС). Милан М. Милосављевић Јана (1886-1949), порески инспектор у Крушевцу, синови Миодраг (1912-1990), адвокат, Борисав (1920-1982) банкарски службеник, Војислав (1922-1944), матурант (НС). Милорад М. Милосављевић (1894-1943), економ, познат као Рода Стрела, родио се у Брусу, комита пре Балканских ратова, на сахрани војводе Лунета у Врњачкој Бањи носио ордење славнога борца (Огњан Топаловић, Војвода Луне, стр. 142). У Другом светском рату је војвода жељински. Убијен је у ноћи 27. фебруара 1943. године у 23 часа у својој кући у Велућу када су на њу бачене бомбе од непознатих нападача (СБ, МКУ, 1943, 17). Те ноћи су поред Роде погинули и његова мајка Љубица (1860-1943), супруга Злата (1893-1943) и Душан (1924-1943), богослов, док је син Живорад (1927-1942), погинуо годину раније. Љубодраг М. Милосављевић Кица (1901-1942), судски чиновник. Сви су сахрањени на крушевачком гробљу.

Новица Милосављевић

Милан Милосављевић

135

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ракић. Сибин Ракић (1876-1944), из Страгара, трговац убијен од полиције у Крушевцу, син Милорад (1920-1942), стрељан у Нишу (НС).

Сибин Ракић

Милорад Ракић

Голубовић. Никола Голубовић (1885-1945), из Лесковца, предузимач (СБ, МКУ, 1945, 63). Ваљаревић. Тодосије Ваљаревић (1850-1911), из В. Грабовнице, трговац, синови Живојин (1884-1914), трговац и Милан, трговац (НС). Цекић. Таса Цекић (1874-1951), из Врања, лимар, оженио ћерку Тодосија Ваљаревића. Видојевић. Радојко М. Видојевић (1880-1912), из Кобиља, абаџија (СЂ, МКУ, 1913, 31), отворио радњу 22. јануара 1904. године.

Таса Цекић

Радојко Видојевић

Мишић. Милоје Мишић (1894-1975) и Васа Мишић (1895-1947), из Церове (Ражањ), гвожђарски трговци, држали гвожђару и даскару. Мишић. Љубисав Мишић (1888-1936) и Влада Мишић (18921982), из Церове (Ражањ), трговци, држали гвожђару.

Милоје Мишић

136

Васа Мишић

Љубисав Мишић

Влада Мишић

Милорад Сијић

Соскић. Милорад Стојковић (1876-1962), кафеџија, Мика (18831938), хотелијер, Милан (1897-1955), кафеџија, и Влада, познати су и као браћа Соскић (НС). Браћа Стојковићи рођени су у Бачини.

Милорад Стојковић

Мика Стојковић

Милан Стојковић

Кафана Српки Краљ, код Соскића, прва с лева

Петровић. Профир Петровић (1877-?), из Пирота, златар (СЂ, МКВ, 1927, 23).

Јелић. Владимир Јелић (1877-?), из Сарајева, трговац, отворио трговачку радњу у разном израђеном еспапу бакалском 29. октобра 1902. године (Српске Новине, 21. новембар 1902, стр. 4). Петровић. Миливоје Петровић (1892-1989), кафеџија (НС), са супругом Косом држао је кафану Српска круна.

137

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стевовић. Љубомир Стевовић (1879-?), из М. Грабовнице, трговац (СБ, МКВ, 1906, 1). Лазаревић. Сима М. Лазаревић, трговац, поред своје радње у Београду коју води од 1894. године отворио је 25. јануара 1903. године филијалу у Крушевцу (Српске Новине, 21. фебруар 1903, стр. 4). Миленковић. Чедомир Миленковић (1888-1944), погинуо (НС). Петровић. Живојин Петровић (1880-1914), из Краљева, коњички мајор, оженио се ћерком Анте Стефановића, синови Драгобрат (19091931), п.поручник, и Драгомир (1910-1935), дипломирани правник (НС).

Драгобрат Петровић

Драгомир Петровић

Товић. Урош Товић (?-1914), трговац, синови Милорад, трговац, и Љубомир (1912-1985), трговац (НС). Вељковић. Светозар Вељковић (1881-1926), из Јагодине, подшеф ложионице (НС). Ђурић. Велимир Ђурић (1883-1915), економ, погинуо у Београду (НС). Стефановић. Живојин Н. Стефановић Дућа (1879-1934), из Страгара, трговац (СЂ, МКУ, 1934, 113), отворио је вунарску радњу у Крушевцу 1903. године и био један од највећих увозника вуне. Увозио је и плави камен и другу дефицитарну робу. Касније се бавио извозом меса, његова трговина је касније прерасла у кланичну индустрију. Дућа је још 1924. године почео да извози стоку и био један од највећих извозника у крају, а 1931. године подигао је модерну кланицу за пернату живину (Политика, 19. децембар 1931, стр. 4). Његови синови су Љупче (19041975), завршио поштарску школу у Скопљу, Влада (1905-1996), завршио трговачку академију у Дубровнику, и Милан, завршио економски факултет у Београду.

Живојин Стефановић

138

Љупче Стефановић

Влада Стефановић

Милорад Сијић

Голднер. Франц Голднер (1848-1914), из Панчева, немачки Јеврејин, познати грађевински предузимач доселио се у Србију и гради зграду Југословенске банке у Београду, потом окружна начелства у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу одакле долази у Крушевац да би предузео градњу Цркве свети Ђорђе, затим завршетак Споменика косовским јунацима, зграде Окружног начелства, и изградњу железничке станице. Радио је и на подизању неколико објеката у саставу касарне преко пута које је купио велико имање са кућом и низом стамбених објеката. Његови синови су Ото (1880-?), предузимач у Београду, Тихомир (1881-?), Карло (1883-1931), Јован (1893-?), и Рудолф (1898-1976). Између два светска рата Тихомир Голднер гради све значајније објекте у Крушевцу: Занатски дом, Трговачки дом и др. Председник је управног одбора Крушевачке занатске кредитне задруге. Карло и Јован су такође грађевинари. Рудолф је власник кафане са пекаром, собама за преноћиште и шталом коју је наследио од таста Косте Божића (1865-1918) кафеџије, петнаест година је председник Удружења кафеџија, његов син Драгиша, адвокат.

Тихомир Голднер

Рудолф Голднер

Драгиша Голднер

Илић. Јеврем Илић (1852-1917), из Охрида, предузимач (СЂ, МКУ, син Јерусалим Илић (1898-1956), адвокат. Јерусалим имао сина др Ђорђа Илића (1933-2005), лекар. Матић. Љубомир Матић (1868-1955), из Велике Дренове, директор Гимназије у Крушевцу, оженио ћерку Глигорија Максимовића, синови Слободан (1898-1959), председник Окружног суда, Велибор (1905-?), Ратибор (1912-1963), чиновник, Никола, инжењер (НС).

1917, 82),

Јерусалим Илић

Љуба Матић

Никола Матић

139

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Јовановић. Сретен Јовановић (?-1917), умро у Француској, његов син Стеван (1911-1957), судија, ћерка удата за Воју Филиповића, књижара (НС). Николић. Младен Николић (1877-1929), из Варварина, књижар (СЂ, МКУ, 1929, 184), отворио је 17. јануара 1903. године у Крушевцу трговину канцеларијског материјала цртаћег, писаћег и школског прибора, као и све остале базарске робе (Српске Новине, 18. фебруар 1903, стр. 6). Радњу је водио под фирмом: Код Београђанина Младена Д. Николића. Имао је сина Љубишу (19011984), инжењер, и ћерку удату за Воју Филиповића, која је исте године умрла. Младен Николић

Китановић. Радич Китановић, из Бивоља, трговац, синови Драгомир (1903-?), трговац (СЂ, МКВ, 1926, 60), Љубомир (1916-?), трговац. Симоновић. Лазар Симоновић (1852-1933), из Варварина, столар (СЂ, МКУ, 1933, 83), он и брат имају столичарску радњу. Лазарев син Милан Симоновић (1881-1940), народни посланик, председник народне скупштине, сенатор. Веома значајна политичка личност.

Лазар Симоновић

140

Милан Симоновић

Милорад Сијић

Милосављевић. Живадин Милосављевић (1882-1947), из Залоговца, трговац. Његови синови су Животије (1910-1927), Владимир (1921-1996), Милан (1922-1942) и Миливоје (1927-1945) (НС). Радошевић. Јакша Радошевић (1882-1911), из Пољне, трговац (СЂ, МКУ, 1911, 47). Стефановић. Мијушко Стефановић, опанчар, отворио радњу 1909. године. Филиповић. Живко Филиповић (1888-1938), циглар. Филиповић. Милун Филиповић (1890-1939), из Варварина, циглар (СБ, МКУ, 1939, 18). Гавриловић. Живојин Гавриловић (1895-?), из Београда, трговац (СБ, МКВ, 1917, 3). Симић. Живојин Д. Симић (1886-?), из Јагодине, књижар (СЂ, МКВ, 1911, 44), отворио у Крушевцу повлашћену књижарско-базарску радњу 24. априла 1908. године (Српске Новине, 20. октобар 1909, стр. 8). Грујић. Радивоје Љ. Грујић (1886-1915), из Поповаца, трговац (СЂ, МКУ, 1915, 318), отворио 10. априла 1909. трговачко болтаџијску радњу у Крушевцу. Јовановић. Милан В. Поп Јовановић, из Куршумлије, трговац, отворио мануфактурно-бакалско-шпекулативну радњу 1908. године. Вукојичић. Антоније Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице, трговац (СБ, МКУ, 1941, 93). Стаменковић. Димитрије Стаменковић (1880-1915), из Ниша, обућар (СЂ, МКВ, 1907, 91). Мартић. Аксентије Мартић (1882-?), из Черења, трговац (СБ, МКВ, 1912, 8), радио у Крушевцу као агент (трговачки путник), затим трговац, један је од оснивача Мериме. Костић. Константин Костић (1885-1940), из Младеновца, индустријалац. Зачетак индустријске прераде дрвета у Крушевцу појављује се 1908. године када Константин Костић Оијда подиже прву радионицу столица са моторним погоном. Са Глигоријем Протићем 1910. отвара радионицу за израду столица Јастребац. Између два светска рата ради као радионица столица Костића и Цветковића. Радионица је била у Старој чаршији на пијачном тргу. Од 1934. године власник је само Константин Костић – столарске радионице Шумадија. Његов син Живота (1916-1982), индустријалац (НС).

Аксентије Мартић

Константин Костић

141

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Васић. Војислав Ј. Васић (1881-1975), из Бачине, трговац (СЂ, Он и Адам М. Јовановић, отворили су ортачку мануфактурно-колонијално-бакалску радњу 26. јуна 1904. године (Српске Новине, 31. август 1904, стр. 8), а од 23. фебруара 1906. године одвојили су се и воде сопствене радње. МКВ, 1907, 34).

Војислав Васић је са Богданом Цветковићем 1926. године основао фабрику бомбона и ратлука Јастребац. Производња је почела у дућану Миладије жене почившег Момира Живадиновића. Они су у Крушевцу имали и велику деликатесну продавницу. “У својој деликатесној продавници поред других артикала продавали су и качкаваљ који су солили морском сољу. Цветковић и Васић изведени су пред суд 1934. године јер су овдашњем фризеру г. Станку Зорићу дали мало морске соли да попије по савету лекара у чаши воде од чега је овај умро. Испоставило се да то и није била морска со него бариум хлорид који су ови купили још 1931. године од браће Цекић из Пирота као морску со. Упитани од судије како су реаговали муштерије који су куповали качкаваљ, рекли су: жалили су се на стари да је горак и више су куповали млади сир” (Политика, 23. април 1936, стр. 12).

Војислав Васић

Радионица бомбона и ратлука Јастребац

Цветковић. Богдан Цветковић (1883-?), из Плеша, трговац (СЂ, држао фабрику бомбона и продавницу код Споменика са Војиславом Васићем. Ђорђевић. Михаило Ђорђевић (1880-1937), трговац, синови Драгомир (1901-1951) и Миодраг (1903-1960) (НС). Савић. Војислав Савић (1886-1944), из Бачине, абаџија (СЂ, МКУ, 1944, 182), синови Драгољуб (1915-1968) и Бранко (1920-1989) (НС).

142 МКВ, 1911, 21),

Милорад Сијић

Матић. Миљојко Матић (1859-1930), из Паруновца, трговац (СЂ, МКУ, 1930, 109).

Николајевић. Стеван Николајевић (1890-1941), из Пљевље, индустријалац (НС), ради у Фабрици сапуна, од 1914. године. Јовановић. Арса Јовановић (1871-1951), из Риљца, трговац житарски (НС). Костић. Милутин Костић (1888-1962), из Јабланице, трговац (НС).

Стеван Николајевић

Арса Јовановић

Милутин Костић

Петровић. Стојан Ст. Петровић (1879-1949), из Омашнице, трговац (СЂ, МКУ, 1949, 14), синови Милорад (1911-1950), трговац, и Славољуб (1925-1970), кафеџија (НС).

Стојан Ст. Петровић

Милорад Петровић

Славољуб Петровић

Ђоровић. Радивоје Ђоровић (1880-?), из Јошаничке Бање, трговац, основао 1900. колонијално-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 18805). Јовановић. Милош Јовановић (1878-?), из Милутовца, трговац. Ивковић. Никола Која Ивковић (1884-1959), из Лазарице, касапин (НС). Ружић. Алекса Ружић (1891-1940), из Подгорца, грађевинар (СЂ, МКУ, 1940, 173). Грој. Милан Грој, из Београда, трговац, пуномоћник Друштва за продају Сингерових шиваћих машина Борн и Комп, које је септембра 1907. године отворило филијалу мустра Сингерових шиваћих машина у Крушевцу. Поповић. Душан А. Поповић, трговац, отворио је 18. децембра 1913. мануфактурно-колонијално-гвожђарску и шпекулативну радњу.

143

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Петровић. Стојан Петровић (1875-1943), економ (НС). Минић. Радован К. Минић, трговац, отворио је трговину и производњу сода воде 8. фебруара 1910. године, а од 31. маја 1912. године примио је за ортака Миљојка М. Ђурића (1881-1939), из Ржанице, трговца. Фирма Радован Минић и Друг основана је 1930, а од 1. марта исте године Ђурић преузима радњу и води је као винарскоракиџијску и производња сода воде (ИАК, СЗК, 2 – 18805). Бабић. Милан Р. Бабић (1884-1956), из Плоче, кафеџија (СБ, МКВ, 1910, 64), и његов брат Језда Р. Бабић (1896-?) отворили су кафану уз коју је била штала за стоку и станица за путнике који путују за Брус.

Стојан Петровић

Миљојко М. Ђурић

Милан Бабић

Лукић. Недељко Лукић (1871-1940), из Ботуње, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 169).

Савић. Милан Савић, пекар, отворио је пекарску радњу 21. маја 1903. године (Српске Новине, 30. мај 1903, стр. 4). Радић. Обрен Радић (1881-1927), из Велике Дренове, индустријалац, у Крушевцу почетком 20. века. После Првог светског рата са браћом Костка основао је фабрику за производњу столица која је припала Косткама. Имао је радионицу за обраду дрвета тј. столарскоколарску радионицу Моравка. Његови синови Божидар (1905-1986) и Љубиша (1908-1938), такође су индустријалци, ћерка Бранка (19111937), није удавана (НС). Божидаров син Мирослав (1930-1948), ђак 6. разреда гимназије.

Божидар Радић

144

Љубиша Радић

Милорад Сијић

Милошевић. Михаило Милошевић (1854-1928), из Сушице, учитељ. Учитељску школу и учитељски испит положио је у Крагујевцу. Његова класа била је четврта, из прве учитељске школе у Кнежевини Србији. Дотле су учитељи били нестручни, а уласком учитеља крагујевачке учитељске школе у народ настаје нова епоха у нашој историји. Михаило Милошевић први пут је постављен 1877. године за учитеља у Брусу где службује дванаест година, а онда одлази у Крушевац, затим Жичу, Горњи Милановац и Београд, школа код Саборне цркве чији је управитељ седамнаест година. Министарство га је изабрало 1902. године те је ишао као његов изасланик у Праг на чешку школску изложбу. Писао је приповетке, уредник је дечјег листа Мала Србадија. Учесник је свих ослободилачких ратова. Имао је два сина и три ћерке. Умро је без икакве имовине, а он пред смрт каже: Не. Ја немам ништа. Цео живот и рад посветио сам деци. Нисам мислио на богатство, и као што видите, и данас сам сиромах. Па ипак нисам незадовољан, држава ме је одликовала за свој рад Таковским крстом и трећим и четвртим степеном Св. Саве (Политика, 12. фебруар 1927, стр. 8).

Михаило Милошевић

Крста Божовић

Божовић. Крста Божовић (1858-1934), из Казновића код Рашке, учитељ (СЂ, МКУ, 1934, 19), у Доброљупцима и В. Врбници, одакле му је била супруга. Имао сина Милорада. Касније живи у Крушевцу где је активан функционер Радикалне странке. Обимна збирка народних умотворина и обичаја у Жупи коју је радио са Миланом Матићем (1855?), из Александровца, учитељем, за потребе Краљевске академије наука, налази се од 1920. године у рукописном фонду САНУ. На жалост њихов мукотрпан рад од изузетне важности многи су злоупотребљавали током времена и потписивали себе као ауторе, чак и академици. Комбол. Иван Комбол (1866-1912), из Прибира у Хрватској, предузимач (СЂ, МКУ, 1912, 31). Томић. Димитрије Томић, колар, син Младен (1898-?), колар (СЂ, МКВ, 1925, 6). Голубовић. Радомир Голубовић (1875-?), трговац, син Душан (1905-?), трговац (СЂ, МКВ, 1925, 121).

145

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Шукић. Стојадин Шукић (1879-1915), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1915, 105).

Бошко Шукић (1883-1937), гвожђарски трговац (НС), Стојадинов брат, његови синови Селимир (1913-1982) и Ратибор (1914-?), имали су трговину Гвожђара и Погребни завод Рај.

Бошко Шукић

Шукићев ауто пред трговином

Протић. Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца, срески начелник (НС), ожењен сестром Крсте Новаковића. Поповић. Васа Поповић (1881-1950), из Ниша, син Бранислав Фирга (1911-1978), изванредни голман фудбалског клуба Цар Лазар, затим Бате из Борова. Васић. Милорад Васић (1871-1955), из Варварина, трговац, син Милош (1926-1944), погинуо у борби (НС).

Димитрије Протић

Бранислав Фирга Поповић

Милорад Васић

Биро. Јован Биро (1878-?), из Алексинца, сајџија. Златановић. Хранислав Златановић (1877-1915), из Јасике, трговац, син Драгомир (1904-?), прегледач кола (СЂ, МКВ, 1931, 49). Младеновић. Трајко Младеновић, лончар, отворио лончарску радњу 1903. године (Српске Новине, 14. мај 1903, стр. 4).

146

Милорад Сијић

Арамбашић. Браћа Петар Г. Арамбашић (1872-?), опанчар, и Иван Г. Арамбашић (?-1915), шлосер, рођени у Добановцима, од 1900. живели су у Крушевцу. Петар је 1913. купио плац у Врњачкој Бањи. У овдашњој вароши Крушевцу отворили смо кожарску фабрику за прераду и израду сваке сорте коже, коју ћемо водити под нашим заједничким именом и фирмом: Милорад М. Јевтић и Петар Арамбашић ФАБРИКА Кожарске Идеал индустрије Целокупну ову нашу заједничку ортачку фирму фабрике, пуноважно ће мо потписивати и задуживати, оба ортака равноправно, својеручно а именом овако: Испод утиснутог штамбиља фабрике горње фирме Милорад М. Јевтић, потписиваће својеручно, М. М. Јевтић. А Петар Арамбашић, испод горњега потписиваће својеручно Петар Арамбашић.

18. марта 1913. г. Фабриканти, у Крушевцу М. М. Јевтић, индустријалац Петар Арамбашић, опанчар (Српске Новине, 21. април 1913, стр. 4).

Фабрика Идеал ради од октобра 1912. године а од крушевачког првостепеног суда потврђена је 21. марта 1913. године. Већ у априлу исте године Петар Арамбашић тужио је свог ортака због преваре, утаје и потајног отуђивања ортачког фабричког еспапа (Српске Новине, 27. април 1913, 4). Петар се између два светска рата одселио у Београд где је познати индустријалац. Његови синови су Светозар, Љубодраг, Драгослав и Бранислав. Гаврило Г. Арамбашић (1886-1931), из Добановаца, опанчар, најмлађи од браће Арамбашић, држао је кожарску радњу у Крушевцу, а имао је и кожару код Расине где има двадесет запослених радника, ту раде и његови синови Божидар, Александар и Властимир, који су постали истакнути стручњаци у фабрици обуће Бата, а пред рат отишли у Америку. Гаврило Арамбашић

Гачић. Милан Гачић (1877-?), из Шапца, трговац, посластичар (СЂ, МКВ, 1906, 7).

147

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ковачевић. Мирко Ковачевић (1869-1937), из Тршановаца, предузимач, оженио ћерку Младена Нешића, један је од оних који су градили Крушевац. Као угледан човек и привредник биран је у окружну скупштину и градску скупштину више пута. Његови синови такође су познати људи: Живојин (1901-1988), инжењер, ожењен ћерком министра Стевана Савковића, Чедомир (1903-1993), капетан, Момчило, судија. Мирко Ковачевић

Породица Мирка Ковачевића 1920. године

Стојановић. Др Чедомир Стојановић (1883-1953), из Звездана код Књажевца, медицину завршио у Бечу. Лекар је целокупне медицине и оператор, први хирург у Крушевцу, његов син др Божидар Стојановић (1927-2001), лекар, завршио специјализацију из пнеумофизиологије. Био главни и одговорни уредник часописа Медицинска пракса у Крушевцу.

Др Чедомир Стојановић

148

Др Божидар Стојановић

Милорад Сијић

Костка. Павле Ј. Костка (1882-1916), из Крагујевца, каменорезац, умро при повлачењу српске војске у Скадру (НС). Његови синови Првослав (1901-1991) и Михајло (1905-1962), после Првог светског рата оснивају фабрику столица са Обреном Радићем, а од 1935. године радионица ради под фирмом Браћа Костка – Такиш и Трајан.

Павле Ј. Костка

Првослав Такиш

Михајло Трајан

Николић. Миладин К. Николић Расински (1880-1940), песник и књижевник, рођен у Смедереву, живео у Крушевцу, затим у Београду где је умро после тешке операције, тамо је и сахрањен. Са њиме Београд губи једног од најизразитијих боема, а земља – поборника наше књижевности, који је својим рецитацијама стизао у све наше крајеве. “Расински је био вољен човек у свим књижевно уметничким круговима. Отворен, непосредан и до екстазе заљубљен у поезију, он је целог свог века проносио славу наших песника широм земље. Живећи као птица небеска, необезбеђен и материјално незаинтересован, он је у души носио читаву ризницу наших и страних песама и био њихов тумач у најлепшем смислу речи. Знајући напамет више песама него ико код нас, он је себе увек увек занемаривао, трудећи се да популарише друге и старајући се да уметност осете и најшири слојеви. Сем тога, и сам је стварао искрено, одушевљено, одузимајући од себе и свога живота да би пружио свој скромни удео у лепоти и српској књижевности” (Политика, 16. децембар 1940, стр. 9). Миладин К. Николић Миловановић. Драгутин Миловановић (1875-1951), његов син Стеван (1920-1944), дреар (НС). Јовановић. Миленко Јовановић (1878-1941), из Милутовца, трговац (СБ, МКУ, 1941, 109). Јанковић. Тодор Јанковић (1869-1941), из Ниша, трговац (СЂ, МКУ, 1941, 148), његов син Војислав (1908-1988), судија (СЂ, МКВ, 1940, 40). Вукашиновић. Милан Вукашиновић (1884-1943), из Ниша, фотограф (СЂ, МКВ, 1914, 42).

149

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Шибалић. Љубомир Шибалић (1882-1945), из Врбе, столар (СБ, и Васиљевић држали су парну стругару Бистрица од 1937. Управник парне стругаре Бистрица је Михајло Сандић, из Петине. МКУ, 1945, 139),

Мијајловић. Андреја Мијајловић (1892-?), из Шапца, трговац, основао трговину деликатесне и бакалске робе 1916 (ИАК, СЗК, 2 – 576). Ђонић. Драгомир Ђонић (1875-1931), из Лазарице, ужар (НС). Ђорђевић. Радомир Ђорђевић (1874-1944), из Виткова, рентијер. Његов син Ратибор Ђорђевић (1914-?), доктор техничких наука, на Високој техничкој школи у Прагу докторирао је са одличним успехом. Он је као стипендиста Чешке народне банке први Југословен који је докторирао на овој школи. Као успомену на Блаженопочившег Краља Александра Ујединитеља Чешка народна банка одредила је тројицу наших најбољих студената у Прагу да их школује о свом трошку, међу њима био и наш суграђанин Ратибор Ђорђевић. Стефановић. Влајко Стефановић (1872-1932), трговац (СЂ, МКУ, 1932, 95). Сечански. Миливој Н. Сечански, индустријалац, отворио је на пијаци у Крушевцу кожарско прерађивачку радњу 26. маја 1914. године (Српске Новине, 14. јун 1914, стр. 8). Дунда. Никола С. Дунда (1881-1949), из Маловишта, трговац, отворио је 1908. године колонијално-бакалску радњу поред које је држао и бензинску пумпу марке Shell. Његови синови су Сотир (19121987), апотекар, и Ђорђе (1916-1991), трговац.

Никола С. Дунда

150

Бензинска пумпа Shell пред радњом Н. Дунде

Милорад Сијић

Живановић. Благоје Живановић (1879-1929), из Бивоља, трговац, бавио се увозом вуне, син Станоје Живановић (1905-1991), трговац (НС). У њиховој згради у Кнез Михајловој улици отворен је хотел Македонија 1930. године. Имали су и кафану на углу Немањине и Обилићеве улице. Станоје Живановић, из Крушевца, трговац, и Драган Симић, из Београда, адвокат, сопственици су зграде у којој је 1930. године отворена кафана (хотел) Македонија. “У ноћи 14/15. јула 1931. године, избио је сраховит пожар, који је до темеља уништио хотел Македонију и послачистарску радњу Драга Јовановића, а знатно оштетио познату помодно галантеријску трговину Браћа Х. Стаменковић, која се налази до посластичарнице. Дежурни полицајци су са стотину испаљених метака дигли узбуну и подигли цео варош на ноге јер је претила опасност да пожар захвати цео низ радњи у Кнез Михаиловој улици. У гашењу пожара учествовали су војници 47. пука и ватрогасна чета завода Обилићево. Закупац хотела Милан Константиновић Шишко стављен је у притвор. Намештај хотела био је осигуран на три стотине хиљада динара код француског осигуравајућег друштва Ла Насионал” (Политика, 15. јул 1931, стр. 7). На месту где је био хотел остао је пролаз.

Благоје Живановић

Станоје Живановић

Крстић. Радомир Крстић (1888-1980), из Алексинца, свећар (НС). Основао 1912. воскарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 17034). Ђорђевић Бајић. Драгослав Ђорђевић Бајић (1887-1956), из Манојловаца код Лесковца, касапин, држао је касапницу, синови Душан (1908-1951), касапин, Борисав (1910-1944), капетан (НС).

Драги Ђорђевић Бајић

Душан Ђорђевић Бајић Борисав Ђорђевић Бајић

151

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Пешић. Војин Пешић (1881-?), из Коњске Тадење, трговац (СЂ, МКВ, 1905, 32).

Станковић. Михаило Станковић (1881-?), из Врања, берберин

(СЂ, МКВ, 1905, 24).

Бабић. Обрен Бабић (1887-1955), из Александровца, трговац (СБ, Основао је мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 3098). Филиповић. Радојица Филиповић (1875-1962), из Ковача, абаџија (НС). Стајковац. Василије Стајковац (1886-1935), из Плеша, трговац. Павићевић. Миливоје Павићевић (1887-1921), кочничар на железници, погинуо у возу у Чачку (НС). МКВ, 1911, 27).

Обрен Бабић

Радојица Филиповић Василије Стајковац Миливоје Павићевић

Антоновић. Риста Антоновић (1871-1945), из Беле Воде, свештеник (НС), убијен, његови синови су Димитрије, Младен и Јован. Димитрије Антоновић (1908-1945), Мајор Зоран, активни мајор, у пролеће 1944. године долази на место команданта Расинског корпуса и на том месту остаје до краја рата. Повукао се у Босну и тамо умро од тифуса пошто је одбио да прими вакцину против тифуса пре него што се вакцинишу сви војници (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 11). Младен Антоновић (1911-1945), марвени лекар (НС). На опелу брату рекао нешто. Злочинци су га избацили из воза при пуној брзини. Петровић. Никола Петровић (1880-1959), трговац (НС). Ристић. Антоније Ристић (1868-1948), из Прилепа, казанџија (СЂ, МКУ, 1948, 139). Усвојио Миодрага Ристића (1907-?), из Јасике, казанџија.

Риста Антоновић

152

Никола Петровић

Антоније Ристић

Милорад Сијић

Петковић. Сава Ј. Петковић Рапид (1884-1929), из Београда, механичар, синови Влада Рапид (1914-?), механичар, и Божидар Рапид (1920-1999), механичар (НС).

Сава Петковић

Божидар Петковић

Ђорђевић. Витко Ђорђевић, из Церове, трговац, син Крста (1909-1933), пушкар у заводу Обилићево (НС). Савић. Велимир Савић (1874-1935), из Венчана, свештеник (СЂ, МКУ, 1935, 160).

Витко Ђорђевић

Велимир Савић

Павловић. Мика Павловић (1876-1930), из Бошњана, кафеџија, у двоспратној згради са шталом и собама за преноћиште, држао је кафану Бошњанац, његов син Александар (1902-1985), познатији као Лека Бошњанац, глумац и спортски радник. Лисинац. Јанко Лисинац (1880-1925), из Горњег Ступња, фотограф (СЂ, МКУ, 1925, 193).

Лека Бошњанац

Јанко Лисинац

153

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ступљанин. Драгић Ступљанин (1875-1967), из Велике Дренове, колар, његови синови Чедомир (1897-1968), трговац, и Витомир (19071981), трговац. Витомир Ступљанин и Ђорђе Момчиловићем (1909-?), трговац, основали су 1931. године трговину платнарско-галантеријске робе Африканци.

Драгић Ступљанин

Чедомир Ступљанин

Витомир Ступљанин

Арсенијевић. Атанасије Арсенијевић (1878-1948), из Ћићевца, трговац (СЂ, МКУ, 1948, 3), син Радивоје (1909-1940).

Таса Арсенијевић

Радивоје Арсенијевић

Јаношевић. Тодор Јаношевић (1845-1923), из Трстеника, учитељ у Трнавцима и Брусу, затим свештеник у Брусу, Сталаћу и Дворану, сахрањен у Крушевцу. Синови Милан (1871-?), потпуковник, и Бранислав (1886-1968), судија, адвокат, председник општине крушевачке, имао сина др Драгана Јаношевића (1924-1959), лекар (НС).

Милан Јаношевић

154

Бранислав Јаношевић

Милорад Сијић

Весић. Иван Весић (1850-1906), из Пепељевца (НС), био учитељ и свештеник, а после смрти своје жене одлази у Русију где се образује и добија академску диплому. По повратку се замонашио и добио монашко име Иларион, затим добио чин архимандрита и постављен за ректора Призренске богословије. Написао је летопис или историју Богословије, који није штампао, а у ратним годинама рукопис је нестао. Од 1903. је у пензији и живи у Крушевцу у улици Југ Богдановој. Јосић. Радич Јосић (1883-1944), из В. Врбнице, протојереј ставрофор, архијерејски намесник у Крушевцу (НС). У кијевској Духовној академији завршио је богословске науке. Целог живота дружио се са руским емигрантима, који су после доласка комуниста нашли уточиште и у Крушевцу. Као старешина цркве омогућио им је да о празницима певају у Цркви св. Ђорђа. Јовановић. Станко Јовановић (1844-1930), из Ћуприје, монополски чиновник у Крушевцу (НС).

Иларион Весић

Радич Јосић

Станко Јовановић

Живадиновић. Момир Живадиновић (1871-1918), из Горњег Злегиња, поткивач и трговац (НС). Љубић. Влада Љубић (1881-1951), из В. Шиљеговца, ножар (НС). Жикић. Драгутин Жикић (1882-1953), из Прасковче, кафеџија (СЂ, МКВ, 1907, 35).

Момир Живадиновић

Влада Љубић

Драгутин Жикић

155

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Матић. Живко Матић (1856-1906), из М. Шиљеговца, трговац. Михаиловић. Васа Михаиловић (1875-1912), опанчар (НС). Тричковић. Алекса Тричковић, из Алексинца, терзија, синови Богомир (1892-1918), кројач, умро у Швајцарској, Братомир (1892-1918), обућар, умро у ропству у Бугарској, и Душан (1895-1919), обућар (НС). Мићић. Драгић Мићић (1880-1961), из Пољне, абаџија (СБ, МКВ, 1903, 24). Његов брат Стојадин (1894-1914) (НС).

Васа Михајловић

Душан Тричковић

Драгић Мићић

Миловановић. Хранислав Миловановић (1873-1945), из Горњег Злегиња, хотелијер (СБ, МКУ, 1945, 79), држао Стару Престоницу, син Предраг (1900-1957), виши порески инспектор (НС).

Хранислав Миловановић

Предраг Миловановић

Трипковић. Митар Ђ. Трипковић (1873-1957), професор (НС). Јовановић. Радован Јовановић (1856-1916), из Шапца, професор (СЂ, МКУ, 1916, 502).

Митар Ђ. Трипковић

156

Радован Јовановић

Милорад Сијић

Милосављевић. Милутин Милосављевић (1874-1911), из Лучине, шлосер (СБ, МКВ, 1900, 85), трговац, имао гвожђарску радњу, син Чедомир (1903-1986), умро у Београду. Глишић. Милан П. Глишић (1882-?), из Обрежа, трговац (СЂ, МКВ, 1921, 66), дугогодишњу бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу примио је од Маринка Васића, овдашњег трговца, коју му је услед своје болести предао 16. јула 1906. године. Бајчевић. Павле Бајчевић (1873-1920), из Станара (СБ, МКУ, 1920, 60), радник у Расаднику. Павлови синови Љубомир (1906-1928), свештеник кукљински (СЂ, МКУ, 1928, 204), и Влада (1918-1979), хемичар.

Љубомир Бајчевић

Влада Бајчевић

Шинковац. Јосиф Шинковац (1860-1926), из Идрије, инжењер, државни шумар (СЂ, МКУ, 1926, 208), његова супруга Марија, професор клавира, имали су сина Мирослава (1898-1944) (СЂ, МКВ, 1924, 42). Мирослав је инжењер хемије запослен у Обилићеву, говорио је немачки језик, ожењен девојком из Крушевца са којом је имао две ћерке. Био тумач за немачки језик у крушевачкој полицији за време окупације од 1941. до 1944. године. Они који су га познавали имају само похвале на његов рачун. Живковић. Миљко Живковић (1865-1938), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1938, 72), синови Чедомир и Душан (1890-1940), трговци. Тодоровић. Илија Тодоровић (1871-1918), из Спужа, кафеџија (СБ, МКВ, 1894, 88). Михајловић. Милош Михајловић (1882-1916), кафеџија (НС).

Миљко Живковић

Илија Тодоровић

Милош Михајловић

157

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Они су дошли између два светска рата Милосављевић. Светислав С. Милосављевић (1883-1951), из Церове, пушкар, познат као Тила пушкар, из првог брака имао сина Крсту (1908-1991), и ћерке Кристину и Зорку, а из другог сина Предрага и ћерку Наду. Тила пушкар имао је радњу за оправку оружја и вага за мерење у улици Кнеза Милоша, која је одузета после рата а као компензација додељена му је радња на старој пијаци где ради поправку ваги. Крста пушкар живи одвојено од оца у истом дворишту али у другој кући, где је током рата боравио Кесеровић.

Породица Тиле пушкара: седе с лева: Предраг, Тила, Слободан Крстин, Славка и Нада. Стоје с лева: Крста пушкар, и жена му Загорка.

Тила пушкар

158

Тила пушкар пред својим Фордом

Милорад Сијић

Вуковић. Сима Вуковић (1883-1938), синови Миливоје (19271955) и Божидар (1928-1954), Душан и Никола (НС). Крстић. Милисав Крстић (1902-1944), предузимач (НС). Поповић. Радомир Поповић (1892-1933), умро у Сарајеву (НС). Петровић. Станимир Петровић (1875-1964), учитељ, синови Милан (1908-1985), судија, Михаило (1910-1982), адвокат (НС).

Станимир Петровић

Михаило Петровић

Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић (1885-1938), из Маловишта, трговац, извозник (СБ, МКУ, 1938, 75). Он и његов брат Димитрије (19001987), трговац извозник, држали су велику колонијалну трговину Ђорђе Ђорђевић и Брат у Крушевцу. Ђорђе има синове др Петра (1916-?), ветеринар, и Науна, ћерке Хараклију, Евантију и Констандину. Зет Атанас, индустријалац у Солуну, шураци Епифан, епископ јерусалимски, Александар и Милтијаде, адвокати у Солуну (Читуља, Политика, 24. август 1938, стр. 23). Браћа Ђорђевић и Браћа Дунда имали су велике заједничке послове.

Ђорђе Н. Ђорђевић

Димитрије Н. Ђорђевић

Цветковић. Добривоје Цветковић (1910-?), из Плеша, трговац држао трговину у бившој радњи Живка Белотрепића, где је имао огромно стовариште јесење и зимске робе: одела, капуте, јоргане, душеке, ћебад, све врсте веша, женске ташне, шлофјанке свих врста, као и највеће стовариште ципела познате светске марке Пеко. (СЂ, МКВ, 1939, 16),

159

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Васиљевић. Ђорђе Васиљевић (1904-1986), из Крагујевца, трговац (СЂ, МКВ, 1936, 21), држао радњу за стакло и посуђе. Он је на делу плаца изгореле кафане Македонија, пред сам рат, подигао спратну грађевину која је сачувана као једини објекат ове врсте у главној улици – зграда са колонадама преко пута Позоришта. Његова сестра Марија Васиљевић (?-1936), суплент Гимназије у Крушевцу, а брат Риста Васиљевић (1900-1945), професор Трговачке академије у Новом Саду, директор Трговачке академије у Крушевцу од 1939. године. Миладиновић. Тихомир Миладиновић (1894-1958), зет Станоја Милосављевића, имао сина Љубомира (1921-1946), студент шумарства (НС).

Ђорђе Васиљевић

Риста Васиљевић

Тихомир Миладиновић

Васић. Властимир Васић (1892-1931), из Београда, кинооператер (СЂ, МКУ, 1931, 198).

Петровић. Влада Петровић (1897-1978), из Бачине, млинар.

Млин Владе Петровића, угао Кнеза Милоша и Југ Богданове улице

Митровић. Сава Митровић (1899-1935), из Бивоља, сајџија (СЂ, МКУ, 1934, 69).

Стојковић. Будимир Стојковић (?-1941), артиљеријски капетан, погинуо у бродолому током рата (НС).

160

Милорад Сијић

Мићић. Миливоје Мићић (1892-1958), из Годовика код Пожеге, књиговођа Крушевачке задруге, секретар Трговачке школе и предавач. Вуловић. Јован М. Вуловић (1882-1941), жандармеријски капетан. Маринковић. Јован Маринковић (1906-1970), из Лесковца, кројач цивилног и војног одела, имао кројачку радњу (СЂ, МКВ, 1929, 87).

Миливоје Мићић

Јован М. Вуловић

Јован Маринковић

Аћимовић. Светозар Аћимовић (1886-1932), син Ратомир (19131943) (НС). Вуксановић. Ђорђе Вуксановић (1885-1970), трговац, његови синови су Слободан (1914-1936), студент права, Витомир (1919-1947) и Милан (1921-2004), шнајдер (НС). Ђорђе је основао мануфактурношпецерајску радњу која је 1932. пала у стечај. Од 1938. протоколисана на име супруге Ђорђеве Илинке (ИАК, СЗК, 2 – 11800).

Ђорђе Вуксановић

Слободан Вуксановић

Витомир Вуксановић

Јовановић. Илија Јовановић (1886-1954), синови Драгиша – Дача лимар (1921-2003), Синиша (1923-1942) и Љубиша (1925-1983) (НС).

Илија Јовановић

Синиша Јовановић

161

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Станисављевић. Милутин Станисављевић (1881-1942), из Сугубине, железничар (НС). Томић. Станоје Томић (1888-1943), из Сталаћа, ковач (СЂ, МКУ, 1943, 29).

Милутин Станисављевић

Станоје Томић

Радосављевић. Богољуб Радосављевић (1889-1933), из Купаца, трговац (СЂ, МКУ, 1933, 113), имао заједничку мешовиту радњу с Ивком Јаковљевићем, пашеногом, коју су наследили од таста Јове Радојичића. Јаковљевић. Ивко Јаковљевић (1888-1946), из Суваје, трговац (СЂ, МКУ, 1946, 64).

Богољуб Радосављевић

Ивко Јаковљевић

Бекчић. Миленко Бекчић (1887-1964), из Церове, тракслер (НС), отворио тракслерску радњу 1926. године у улици Цара Лазара. Радионица израђивала столарске и тракслерске предмете. Запошљавала око 15 радника. Његов син Адам (1920-?), прваник. Васић. Огњан Васић (1897-?) из Пепељевца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу 1922. године (ИАК, СЗК, 2 – 23970).

Миленко Бекчић

162

Огњан Васић

Милорад Сијић

Зордумис. Леонида Д. Зордумис (?-1957), из Арциста, трговац, синови Константин (1914-?) и Апостол (1919-1943). У Крушевац је дошао Константин, грађевински инжењер, после њега долази Леонида и његов млађи син Апостол (стрељан од Немаца), и отвара радњу у Крушевцу где имају кумове Љотиће и Зојиће. Обрадовић. Драгољуб Обрадовић (1885-1972), из Шљивова, кафеџија, направио 1929. зграду чије приземље је кафана Жупа (НС). Николић. Николићи су дошли из села Бапчор близу Костура, синови Николе и Неде. Браћа Николићи држали су колонијалну радњу. Димитрије Николић (1879-1947), синови Атанасије (1907-1943), Наум (1910-1939), Александар (1920-1943). Сотир Николић (1882-1959), син Милорад (1922-1944). Коста Николић (1888-1969), синови Риста (1913-1942), Братислав (1915-1943). Михајло Николић (1896-1942), син Кузман (1923-2009), историчар, професор.

Димитрије Николић

Сотир Николић

Коста Николић

Михајло Николић

Богдановић. Милан Богдановић (1878-1938), из Титела, ковач Веселин Богдановић (1868-?), из Титела, прекупац

(СЂ, МКУ, 1938, 197). (СЂ, МКВ, 1925, 95).

Видојевић. Драгутин Видојевић (1892-1940), из Сушице, трговац

(СЂ, МКУ, 1940, 165).

Љутић. Драгољуб Љутић (1904-1944), кафеџија, синови Предраг (1926-1944), и Михајло (1928-1944) (НС), сви стрељани од нове власти.

Драгољуб Љутић

Предраг Љутић

Михајло Љутић

163

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Поповић. Хранислав Поповић (1875-1954), из Ботуње, протојереј ставрофор (НС). Радио као учитељ у Ратају, а у чин свештеника рукоположен 1900. године и постављен за капелана гргурске парохије, да би 1902. био постављен за свештеника при бруској цркви. Од 1913. ради у Кавадару и Приштини да би 1918. године дошао на дубачку парохију. Од 1919. године постављен је за свештеника цркве Лазарице у Крушевцу. Од 1925. до 1928. године намесник жупски (Милорад Сијић, Архијерејско намесништво жупско, стр. 74). Минић. Драгић Минић (1877-1951), из Пољне, пекар (НС). Пудло. Павле Пудло (1898-1964), из Лубно Бжозове у Галицији, Пољак православне вере, један од емиграната из Совјетског Савеза. Завршио богословију и предавао веронауку у Гимназији у Крушевцу. Његов син Иван (1933), професор, књижевник.

Хранислав Поповић

Драгић Минић

Павле Пудло

Николић. Милен Николић (1890-?), обућар, синови Тихомир (1911-1964), Ђорђе (1912-1977), Радомир (1914-1943), стрељан од окупатора, и Љубодраг (1922-1941) (НС).

Милен Николић

Тихомир Николић

Радомир Николић Љубодраг Николић

Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1880-?), ковач, син Милутин (1914-?), ковач (СЂ, МКВ, 1931, 54). Мијатовић. Влајко Мијатовић (1886-1943), из Шапца, житарски трговац (СЂ, МКУ, 1943, 1). Зорић. Станко Зорић (1897-1934), из Санд-Баната, берберин (СЂ, МКУ, 1934, 116).

164

Милорад Сијић

Јовановић. Велисав Јовановић Рајс (1896-1983), из Ратаја (НС), трговац, имао магазу вина и ракије Рајс, коју је држао с братом. Трговину је направио њихов отац под именом РАЈС – Радивоје А. Јовановић и Синови. Велисав се 1925. године доселио у Крушевац, где је купио један стари магацин који је адаптирао и направио угледан подрум који је постао репрезентативан за наш град и читаву околину. Просторије подрума су следеће: пријемно – изложбено одељење које је служило купцима за пробу вина. У истом одељењу, са друге стране, налазила се канцеларија, у којој су сви зидови украшени добијеним дипломама и похвалницама са разних изложби. Из овог одељења, кроз дупла врата, улазило се у главни део подрума, у којем су се, у три реда, чувала бурад са старим винима која су свакодневно (на мало и велико) продавана. Из овог главног одељења, опет кроз дупла врата, прелазило се у треће у којем су тако исто смештена мања бурад, која служе као резерва за допуњавање бачви из главног одељења. Даље улазило се у четврто одељење које је служило за прање буради и смештај истих.

Велисав Јовановић

Рајсов подрум у Јастребачкој улици

Костадиновић. Радомир Костадиновић (1905-1978), из Алексинца, казанџија (СБ, МКВ, 1934, 36). Милетић. Исаило М. Милетић (1874-?), из Паруновца, бакалин. Петровић. Јосиф Петровић (1870-?), из Плеша, трговац. Јакшић. Светозар Јакшић (1895-1937), из Уба, берберин (СЂ, МКУ, 1937, 80). Јакшић. Страхиња Јакшић (1904-1937), из Уба, берберин (СЂ, МКУ, 1937, 39).

165

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милетић. Милен Милетић (1885-1940), из Крвавице, ковач, синови Радич (?-1986), службеник у Београду, Радован (1918-1969), ковач, и Радомир (1920-1938), абаџијски радник (НС). Илић. Влада Илић Шумадинац (1911-?), из Шанца, трговац. Дошао је у Крушевац са једанаест година и радио у радњи трговца и крушевачког кмета Божидара Динића. Касније радио код Ђоке Васиљевића, стаклара, а онда је отворио са Христивојем Манојловићем своју трговину 1933 (ИАК, СЗК, 2 – 18884). Богдановић. Милан Богдановић (18831927), из Београда, шеф финансијске управе (СЂ, МКУ, 1927, 215). Ђуришић. Миљко Ђуришић (18851940), рођен у Пребрези, превијач у болници (СЂ, МКУ, 1940, 187), син Милован Ђуришић (1907-1965), часовничар (НС).

Милован Ђуришић

Миљко Ђуришић

Вукотић. Милан Вукотић (1878-1921), из Берана, трговац (СБ, МКУ, 1921, 117).

Арсић. Милутин Арсић (1909-1999), из Игроша, трговац текстилно-галантеријски, био је пословођа Трговачке школе, дописник разних листова, и активан спортски радник. Био је секретар Одбора за градњу Дома трговачке омладине. Васић. Миленко Васић (1908-1990), трговац (НС). Родом из Г. Злегиња, основао колонијално-бакалску радњу 1933. (ИАК, СЗК, 2 – 13238).

Милан Вукотић

166

Милутин Арсић

Миленко Васић

Милорад Сијић

Трипковић. Браћа Ч. Трипковић, из Севојна. Страхиња Трипковић (1900-?), казанџија, и Милан Трипковић (18951969), казанџија, основали су 1926. године предузеће Митри за производњу виноградарских прскалица. Израђивали су и друге пољопривредне справе од бакра, посебно прскалице Митри. Милан Трипковић

Кнежевић. Љубомир М. Кнежевић (1866-1933), из Биоске срез ужички, срески поглавар. У полицију је ступио 1890. године, служио је у Ваљеву, Чачку, Рашкој, Краљеву, Пожаревцу, Петровцу, В. Градишту, Зајечару, Љубовији, Пироту, Александровцу и Крушевцу. За успешно обрачунавање с хајдуцима добио је низ награда са највишег места. Његови синови Божидар (1896-1977), писар градског суда, Богољуб (1899-1966), адвокат и народни посланик, и Радомир (1902-?), поштар.

Љубомир М. Кнежевић

Богољуб Кнежевић

167

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Живковић. Живојин Живковић (1896-1944), из Мрмоша, трговац, зет Лазара Голубовића (СЂ, МКВ, 1924, 27), син Драгослав (1929-1956). Станковић. Данило Станковић (1885-1928), из Бука, трговац (СЂ, МКУ, 1928, 45), син Светомир (1909-?), трговац. Јевтић. Душан Јевтић (1906-?), из Ловака, трговац (СЂ, МКВ, 1941, 40). Симић. Живојин А. Симић (1884-1947), из Бачине, гвожђарски трговац (СЂ, МКВ, 1919, 88), електротехничар. Био је власник електротехничке и механичарске радње. Он је први приказивао филмове у Крушевцу још 1922. године у кафани Таково. Радојевић. Божа Радојевић Србин (1892-1947), из Бошњана, трговац (НС), отворио колонијално-бакалску и стакларску радњу 1919. коју је држао до 1935. године када се у њу усељавају браћа Рајковићи. Стевовић. Андреја Стевовић (1875-1928), из Драгуше, трговац (СЂ, МКУ, 1928, 36).

Живојин А. Симић

Божа Радојевић

Андреја Стевовић

Тешић. Драгутин Тешић (1890-1960), из Ужица, часовничар (НС), јувелир и оптичар, био је власник часовничарске радње у Крушевцу.

Драгутин Тешић

168

Пред радњом Тешића

Милорад Сијић

Радовановић. Љубомир С. Радовановић (1898-?), из Соко Бање, бравар и ковач (СЂ, МКВ, 1925, 42).

Радња Љубомира Радовановића

Радојевић. Сретен Радојевић (1882-1940), из Осаонице, ковач, имао је своју творницу запрежних кола које је продавао у својој продавници на десној страни Кнез Милошеве улице, ближе центру вароши. Његов син Радисав (1908-1940), бравар (НС).

Сретен Радојевић

Радисав Радојевић

Ерић. Стојадин Ерић (1897-?), из Велућа, поткивач (СЂ, МКВ, 1921, 44).

Јотић. Сретен Јотић (1881-?), из Јасиковице, трговац. Пешић. Бранко Пешић (1893-?), из Ужица, седлар. Димитријевић. Богољуб Димитријевић (1912-1958), кожарски трговац (НС).

169

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Митић. Светислав Митић (1890-1943), из Соко Бање, лимар.

Лимарска радња Светислава Митића

Марковић. Вујица Марковић (1893-?), из Ћићевца, опанчар (СЂ, МКВ, 1921, 113).

Манојловић. Христивоје Манојловић (1909-?), из Браљине, трговац (СЂ, МКВ, 1934, 16). Јоцић. Никола М. Јоцић (1907-1970), из Варварина, кројач, оженио се ћерком Димитрија Протића, адвоката (СБ, МКВ, 1939, 80). Јоцић. Живојин Јоцић (1909-), из Лазарице, трговац, кројач, основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 22789). Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1900-?), из Вратара, трговац. Стевановић. Борислав Стевановић (1901-?), из Лучине, трговац (СЂ, МКВ, 1928, 11). Максић. Радослав Максић (1891-1955), из Александровца, трговац (СЂ, МКВ, 1921, 51). Основао бакалско-шпекулативну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 22212). Живковић. Драги Живковић (1914-1957), пекар (НС). Вуковић. Милан Вуковић (1891-1949), Горње Поље – Никшић, кафеџија, држао је кафану Цар Лазар (НС).

Радослав Максић

170

Драги Живковић

Милан Вуковић

Милорад Сијић

Недељковић. Александар Недељковић (1890-?), из Суботице, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 138). Микуљанац. Радомир Микуљанац (1893-?), из Стројинаца, трговац (СЂ, МКВ, 1925, 3). Долић. Ђорђе Долић (1879-?), из Катуна, трговац (СЂ, МКВ, 1928, 15). Петровић. Милан Петровић (1890-1955), трговац (НС). Михајловић. Сергије Михајловић (1888-1943), из Ћуприје, берберин, песник. Песме су му штампане у више листова и часописа. Стрељан од окупатора (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 279).

Милан Петровић

Сергије Михајловић

Станојевић. Михајло Станојевић (1887-1943), син Миодраг (1926-1943) (НС). Божовић. Владимир Божовић (1892-1966), жицоплетар (НС).

Михајло Станојевић

Владимир Божовић

Чећ. Иван Чећ (1903-1943), из Зиданог Моста, столар (СЂ, МКВ, 1928, 38).

Митић. Станоје Митић (1910-?), из Бивоља, сатлер (СЂ, МКВ, 1928,

92).

Димитријевић. Светолик Димитријевић (1909-?), из Гавеза, трговац (СЂ, МКВ, 1932, 52). Он и Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, основали су 1934. године мануфактурну радњу. Мијајло је изашао 1936. године и води самосталну ситничарску радњу у Бивољу а Светолик у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2 – 23169).

171

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стојановић. Спира Стојановић (1885-?), из Тетова, трговац (СБ, МКВ, 1918, 4).

Шарановић. Радомир Шарановић (1888-1941), из Глободера, капетан (СБ, МКУ, 1941, 26), син Адам (1924-1944), војник (НС). Василијевић. Милосав Василијевић (1880-1938), кројач (НС). Василијевић. Вукојица Василијевић (1886-?), из Јабланице, трговац (СБ, МКВ, 1920, 66). Јеротијевић. Мирко С. Јеротијевић (1883-1937), из Осаонице срез драгачевски, кондуктер на ЈДЖ, погинуо приликом железничке несреће у Клачевици, син Милан (1915-1944), новинар (НС).

Радомир Шарановић

Милосав Василијевић

Мирко Јеротијевић

Стевовић. Милан Стевовић (1887-1963), трговац, син Миомир (1921-1945), пољопривредни техничар (НС).

Милан Стевовић

Миомир Стевовић

Крстић. Атанасије Крстић (1883-?), из Доње Коњувце, предузимач (СЂ, МКВ, 1923, 59). Крстић. Милосав Крстић (1902-?), из Доње Коњувце, предузимач (СЂ, МКВ, 1933, 76). Поповић. Страшимир Поповић (1895-?), из Жиљака, трговац (СЂ, МКВ, 1921, 68). Радњу основао 1925. године (ИАК, СЗК, 2 – 349). Стевановић. Ђорђе Стевановић (1898-?), из Лучине, трговац. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1885-?), из Трњана, трговац (СБ, МКВ, 1930, 3).

172

Милорад Сијић

Пузић. Марко Пузић (1886-?), из Богатића, посластичар, оженио се Ангелином (1897-?), ћерком Косте Петровића, бравара (СБ, МКВ, 1919, 66). Марко држи елитну посластичарницу у главној улици са столовима од белог мермера. Поред редовних понуда био је познат по мађарским специјалитетима. Његов син Милан Пузић (1926-1994), глумац, који је још као ђак у дворишту очеве куће у Обилићевој улици правио позориште за комшилук, да би већ са седамнаест година глумио на правој позоришној сцени у Крушевцу. Био је глумац коме су и велике и мале улоге биле велике, коме су и главне и епизодне улоге биле главне, који је сигурно владао текстом и дикцијом. Господствено држање, префињени манири, пријатан глас и перфектна дикција определили су га пре свега за салонске ликове, где је био јединствен. Говорна перфекција омогућила му је безброј најсложенијих улога у многобројним радио драмама. Милан Пузић

Таврић. Сибин Таврић (1884-?), из Пољне, судија првостепеног суда (СЂ. МКВ, 1922, 1). Минић. Миладин Минић (1886-?), из Шанца, трговац. Бабић. Радул Бабић (1888-?), из Плоче, трговац. Јовановић. Радосав М. Јовановић (1885-1957), поштар, синови Сибин (1912-1969) и Милан (1922-1992), прим. др. мед. сци. (НС). Кнежевић. Коста Кнежевић (1886-1962), кројач (НС). Цветановић. Драгослав Цветановић (1890-1936), из Јасике, абаџија (СЂ, МКВ, 1921, 79).

Радосав Јовановић

Коста Кнежевић

Драгослав Цветановић

173

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Рајковић. Миљко Рајковић (1866-?), из Бивоља, трговац, синови Миодраг Рајковић (1895-1987) и Драгомир Рајковић (1898-1973), трговци. Браћа Рајковићи су пре доласка у овај локал имали радњу на десној страни исте улице. У овом локалу су од 1935. године, на месту бакалнице Боже Радивојевића Србина и зграде Крушевачке банке. Имали су и локал у Врњачкој Бањи. Миодрагов син Душан (1942-2005), шампион државе у шаху.

Миодраг Рајковић

Драгомир и Миодраг Рајковић 1933. године пред својим аутомобилом

174

Милорад Сијић

Лулић. Милан Лулић (1905-?), из Алексинаца савска бановина, пекар (СЂ, МКВ, 1931, 69). Положио мајсторски испит 6. марта 1929. године пред комисијом у Крушевцу (ИАК, П-3-2/1929-37/2). Јевтић. Божидар Јевтић (1911-2007), из Риљца, житарски трговац (НС). Основао житарску радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 16246). Каличанин. Риста Каличанин (1888-1944), из Старе Србије, трговац, погинуо као заробљеник приликом савезничког бомбардовања Дортмунда 23/10. маја 1944. године (СЂ, МКУ, 1945, 177). Ожењен ћерком Димитрија Марковића Пеће. Имао радњу у Крушевцу од 1919. године. Зајић. Стојадин Зајић (1895-1940), из В. Врбнице, трговац (НС). Цветковић. Марко Цветковић (1898-1966), из Горњег Ступња, гвожђарски трговац (НС). Поповић. Владимир М. Поповић Ћифта (1973-1938), из Жиљака, трговац, синови Миодраг, дрварски трговац и Жика, свршени ђак Државне трговачке академије (НС).

Стојадин Зајић

Марко Цветковић

Влада М. Поповић

Гагић. Радисав Гагић (1875-1937), из Мађара, судија (СБ, МКУ, 1937, 48).

Наупарац. Мијушко Наупарац (1878-1938), из Медвеђе, кафеџија (СБ, МКУ, 1938, 90), син Миодраг (1906-1991), правник, књижевник и културни радник. Марковић. Малиша Марковић (1887-1949), синови Мијодраг (1912-1928), Душан (1920-1939), и Александар (1922-1942), погинуо у рату (НС).

Малиша Марковић

Душан Марковић

Александар Марковић

175

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Соколовић. Витомир (1907-1987), Илија (1916-1979) и Миливоје (1922-1991), из Лесковца, индустријалци (СЂ, МКВ, 1936, 46), браћа Соколовићи, чији је отац такође индустријалац у Лесковцу. Браћа Соколовићи подигли су 1933. године циглану Расина поред бивољског гробља, где ради 20 радника, годишња производња 600.000 комада црепа и 800.000 комада цигли. Стојадиновић. Јован Стојадиновић (1891-1925), из Голупца, обућар (СБ, МКУ, 1925, 102). Петровић. Петар Петровић (1897-1984), из Трнаваца, био је помоћник у радњи Илије Ђурковића коју је касније и купио. Имао и радњу Пера Петровић и Брат коју је водио са братом Лазаром (1900-1952). Миливојевић. Божа Миливојевић (1889-1976), из Дучаловића, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 43). Основао 1920. године фирму Друштво за увоз и извоз (ИАК, СЗК, 2 – 11791). Стојчић. Алекса Стојчић, из Лесковца, кафеџија, синови Владимир (1919-1945), хемичар завода Обилићево, Душан (1922-1993), трикотажер, основао је трикотажу Дијамант, и Миодраг (НС).

Петар Петровић

Божа Миливојевић

Душан Стојчић

Павловић. Драгомир Павловић (1887-1950), из Београда, електроинсталатер, отворио је електротрговину 1928 (ИАК, СЗК, 2 - 1422). Стајковац. Милосав Стајковац (1883-1966), официр (НС). Јанковић. Жика Јанковић (1877-1935), касапин, син Душан (1896-1943), шофер, погинуо у рату (НС).

Драгомир Павловић

176

Милосав Стајковац

Душан Јанковић

Милорад Сијић

Савић. Владимир Савић (1883-?), из Глумче, пиљар (СЂ, МКВ, 1921, 64).

Спасојевић. Љубодраг Спасојевић (1907-?), из Браљине, трговац, и Владимир Радојевић (1909-?), из Залоговца, основали 1930. године галантерију Лафајет. Имали и филијалу у Врњачкој Бањи. Разортачили се 1934. године: Спасојевић води радњу у Крушевцу, а Радојевић у Врњачкој Бањи (ИАК, СЗК, 2 – 11796).

Милошевић. Бошко Милошевић, старинар. “Париз има своју Бувју пијацу, а Крушевац има праву бувју радњу у којој се могу купити старудије и отпаци непотребни чак и најсиромашнијим. Сва зарђала гвожђарија, сакупљена по друмовима и ђубриштима, иконе, раскупусане књиге, федери из фотеља, игле разних величина, једна чизма, ципеле без капни, шерпе са рупама кроз које може да се провуче палац и друга старудија, свакога дана леже изложене пред дашчаром Бошка Милошевића, бившег ковача а сада старинара. Сиромашни Бошко плаћа 75 динара годишње порезе на годишњи обрт од 1.000 динара. Кирију за дућан не плаћа: дашчара је његова а плац је добио бесплатно с тим да соственику плаца чисти улицу, дугачку око сто метара. Муштерија има доста, каже Бошко, али заради се тешко. Старинар Бошко Милошевић има четворо деце, али она немају неких нарочитих прохтева, како вели сопственик Бувје пијаце...” (Политика, 17. март 1938, стр. 11).

Бувја пијаца 1938. године

177

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Милојевић. Радомир Милојевић (1893-1966) и Милун Милојевић (1895-1945), из Дренче, хотелијери, држали су кафану Ослобођење са Драгим Митићем, хотелијером. “Док се у Крушевцу у свим локалима играју карте и дању и ноћу кафеџија г. Драги Митић, звани Скакутка, већ више од дванаест година није карте унео у свој локал. Не само карте, већ ни невиније забавне игре не могу се видети у г. Митићевом локалу, а сем тога ниједан оркестар није за све то време засвирао у кафани. Г. Митић је члан и добротвор скоро свих овдашњих културних и хуманих установа” (Политика, 21. фебруар 1938, стр. 11).

Радомир Милојевић

Милун Милојевић

Ардуна хотела Ослобођење

Хотел Ослобођење први с лева главни улаз

178

Милорад Сијић

(НС),

Васић. Марјан Васић (1904-1975), из Савче код Ваљева, ткач отворио је ткачку радионицу српског платна 1930. године. Васић. Сретен Васић (1906-?), из Савче, ткач (СБ, МКВ, 1928, 20). Сугаревић. Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса, кројач.

Марјан Васић

Јордан Сугаревић

Марковић. Мијајло Марковић (1871-1925), из Алексинца, кројач. Дачић. Благоје Дачић (1887-1932), из Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1932, 126). Баљозовић. Добривоје Баљозовић (1901-1958), вуновлачар (НС), отворио је вуновлачарску радњу у локалу који је раније био житарска радња почившег Жике Илића. Ђорђевић. Васа Ђорђевић (1899-1965), из Куршумлије, кожарски трговац (СЂ, МКВ, 1928, 40). Урошевић. Момчило Урошевић (1902-1942), из Бруса, трговац.

Добривоје Баљозовић

Васа Ђорђевић

Момчило Урошевић

Стевановић. Сибин Стевановић (1902-?), из Црмнице, шлосер (СЂ, МКВ, 1921, 37).

Петровић. Сава С. Петровић (1893-?), из Бивоља, колар (СЂ, МКВ,

1922, 7).

Поповић. Димитрије Поповић (1892-?), из Ниша, столар (СЂ,

МКВ, 1922, 11).

Николић. Ђорђе Николић (1897-?), из Бивоља, казанџија (СЂ,

МКВ, 1922, 28).

179

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Козић. Љубисав Козић (1901-1948), из Доњег Ступња, штампар био је власник штампарске радње Слово од 1930. године када је купио бившу штампарију Александра Малаћевића. (СЂ, МКВ, 1923, 64),

Љубисав Козић

Миленко Рајковић

Рајковић. Миленко Рајковић (1892-1950), из Текије, трговац, имао мешовиту трговину, предао је кључеве од своје радње крушевачком првостепеном суду 16. јуна 1932. године, када је отишао у стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6). Покимица. Љубомир Покимица (1892-1972), из Рвата, трговац. Радио у трговини мешовите робе код Радомира Голубовића који је основао радњу 1904. године. Касније када је Радомир престао да ради радњу је наследио Љубомир Покимица (ИАК, СЗК, 2 – 3115). Бабић. Радоје Бабић (1887-1946), из Плоче, трговац (НС).

Љубомир Покимица

Радоје Бабић

Антонијевић. Илија Антонијевић (1905-?), из Јунковца, јорганџија (СБ, МКВ, 1927, 26). Ристић. Живојин Ристић (1885-1949), из Лазарице, столар (СЂ, МКУ, 1948, 31). Николић. Драги Николић Брда (1906-?), из Александровца пожаревачког, трговац, и Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Александровца пожаревачког, трговац, основали су 1929. године трговину мануфактурне робе Солидарност (ИАК, СЗК, 2 – 2751). Касније Драги Николић отворио је бифе Косовски споменик.

180

Милорад Сијић

Јевтић. Душан Јевтић (1913-1945), шофер, погинуо, син Чедомир (1935-1954), погинуо од народне власти (НС). Вукоичић. Драган Вукоичић (1919-1943), стрељан (НС). Рајковић. Љубомир Рајковић (1910-1967), трговац (НС).

Љубомир Рајковић

Власници радње Деликатес пред својом радњом

Глигоријевић. Хосров-Коста Глигоријевић (1887-1970), трговац и Лазар Агаповић, Јермени, живели су и радили у Крушевцу где су имали пржионицу кафе. Костини синови су: Слободан Ајга (1920-1999), Тихомир Дика (1925-1943), стрељан на Бањици, Ћира (1931-2005). (НС),

Коста Глигоријевић

Слободан Ајга

Тихомир Дика

Ћира Глигоријевић

181

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Агаповић. Лазар Агаповић (1890-?), Јерменин, туцач кафе (СЂ, МКВ, 1934, 41).

Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1867-1947), из Гопеша битољског, трговац у Варварину, синови Димитрије (1894-1972), трговац, Ванђел (1900-1944), трговац (НС). Браћа Р. Ђорђевић основали ангро-колонијалну радњу у Крушевцу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 18807).

Димитрије Ђорђевић

Ванђел Ђорђевић

Колонијална радња Браћа Р. Ђорђевић

Пауновић. Наун Пауновић (1878-1943), из Крушчице срез ариљски, државни чиновник (СБ, МКУ, 1943, 162), син Србољуб (1915-?), механичар. Ивковић. Јова Ивковић (1902-1984), колар (НС). Сибиновић. Драгутин Сибиновић (1897-1941), из Крежбинаца, возовођа у Крушевцу, син Радоје (1921-1941), пилот, обојица су стрељани од Немаца у одмазди 26/13. септембра када је убијено на десетине грађана као одговор на напад на Крушевац 21/8. септембра исте године од стране Кесеровића (СБ, МКУ, 1941, 107). Филиповић. Војислав Филиповић (19051993), из Дренче, трговац, књижар, оженио ћерку Младена Николића, књижара, која је исте године умрла, он се оженио другом девојком, а Николићеву књижару је откупио. Војислав Филиповић Аћимовић. Љубомир Аћимовић (1892-1944), из Грачаца, пензионер (СБ, МКУ, 1944, 36). Арсић. Ђорђе Арсић (1906-1938), из Неготина, чиновник завода Обилићево, пилот Аероклуба из Крушевца (СЂ, МКУ, 1938, 49). Станковић. Мијаило Станковић (1911-?), из Бивоља, трговац (СЂ, МКВ, 1934, 28). Ивановић. Илија Ивановић (1911-1944), пилот, ваздухопловни наредник, из Кома у Црној Гори, погинуо у борби (СЂ, МКУ, 1944, 223). Јовановић. Никола Јовановић (1900-1948), из Призрена, казанџија (СЂ, МКУ, 1948, 116). Рашић. Велимир Рашић (1898-1938), из В. Дренове, трговац (НС).

182

Милорад Сијић

Стојадиновић. Милан Стојадиновић (1860-?), бојаџија, из Орашја, син Душан Стојадиновић (1882-1962), предузимач (СЂ, МКВ, 1920, 92), саградио је 1938. године хотел Европа на месту приземне кафане Европа, мада је неки и тада наводе као хотел. У саставу хотела је и велика биоскопска сала. Душан Стојадиновић почетком 20. века ради барутану Обилићево, мостове и пропусте на путу Крушевац – Брус, пругу Сталаћ – Крушевац, магацине на Равњаку и станицу Врњачка Бања. Његова фирма Стојадиновић – Ушће има 6.000 до 7.000 радника и гради железничку пругу Кошеви-Краљево, Параћин-Зајечар, КуршумлијаПриштина, Ушће-Рашка, а рад на деоници ЧачакБања Лука прекинуо је рат. Био је пионир модерног градитељства у Србији. Душан Стојадиновић

183

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Атанацковић. Љубомир Атанацковић (1887-1924), из Пепељевца, адвокат, оженио ћерку Стојка Ђорђевића. Станоје Атанацковић (1893-1943), апотекар, до 1936. године дрогериста, а када су се стекли услови отворио је апотеку Св. Никола која је тада четврта по реду у Крушевцу.

Станоје Атанацковић

Љубомир Атанацковић

Спасић. Левче Спасић (1900-1973), из Јужне Србије, фотограф (НС).

Станковић. Радоје Станковић (1900-1939), из Кормана, трговац

(СБ, МКУ, 1939, 51).

Левче Спасић

Радоје Станковић

Ивковић. Живојин Ч. Ивковић (1897-1978), из Ћићевца, трговац. Миладиновић. Лазар Миладиновић (1885-1958), синови Милан (1914-1943) и Ратомир (1916-1988) (НС).

Живојин Ч. Ивковић

184

Лазар Миладиновић

Милорад Сијић

Новаковић. Марко Новаковић, из Шапца, окружни начелник у Крушевцу, затим велики жупан. После завршених правних студија у Београду био је секретар београдске општине, одакле прелази у министарство финансија и као стипендист провео је две године на студијама у Швајцарској и Француској на проучавању самоуправе и њиховог буџетирања. Од 1907. године прелази у полицију и до 1927. године је у тој служби када је и пензионисан. За време рата био је делегат Краљевске Владе на Корзици. Од 19. априла 1936. године и ако пензионер постављен је за бана Моравске бановине, две године касније за бана Вардарске бановине. Илић. Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње, срез опленачки, срески начелник. “Са својим вршњацима из школске клупе као последња одбрана узима учешће у страшној народној голготи 1915. године. Прешао Албанију и дошао на Солунски фронт одакле је са свим ђацима упућен у Жозиеру да заврши средње образовање. У Лиону уписао је Правни факултет, затим одлази у француске добровољце у Шампању. После рата наставио Правни факултет у Београду где је дипломирао. Умро је изненада још млад човек кога су Крушевљани волели па су новине забележиле да као његов спровод није виђен у нашем граду, и ако су у њему умирали и значајнији и по положају већи људи, али Боба је имао природан дар за другарство и хумор, што је био разлог да се на спроводу скупи преко пет хиљада људи” (Крушевачки Гласник, 20. фебруар 1937, стр. 3). Ђорђевић. Др Иван Ђорђевић (1893-1944), из Крагујевца, лекар, окружни начелник.

Марко Новаковић

Богољуб Илић

Др Иван Ђорђевић

Рајковић. Мијушко Рајковић (1910-?), из Текије, трговац (СЂ, Основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 54). Ђорђевић. Будимир Ђорђевић (1901-?), из Алексинца, кројач (СЂ, МКВ, 1934, 71). Ћеличанин. Прока Ћеличанин (1892-?), из Селишта, трговац (СБ, МКВ, 1920, 9). Јовановић. Живојин Јовановић (1888-?), из Алексинца, гвожђарски трговац (СБ, МКВ, 1921, 4). Петровић. Милан Петровић (1908-?), из Доње Раче, ћурчија (СБ, МКВ, 1935, 26). МКВ, 1934, 24).

185

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стојановић. Милисав Стојановић (1903-1954), крзнар (НС). Чукурановић. Станоје Чукурановић (1909-1990), из Тршановаца, пекар, дошао из Александровца, где је такође држао пекару. Козић. Гојко Козић (1912-1990), из Сталаћа, дрогериста и апотекар, и Степан Перић 1939. године купили су дрогерију Медикалија од Бранка Симића и раде под фирмом Леди. Рилак. Милисав Рилак (1902-1982), из Љубинаца, трговац (СЂ, МКВ, 1926, 110).

Гојко Козић

Станоје Чукурановић

Милисав Рилак

Нешовић. Петар Нешовић (1911-1944), из Липовца срез таковски, трговац, и Божидар Нешовић (1911-1944) (НС). Основали 1938. године трговину готових одела Меркур (ИАК, СЗК, 2 – 23809).

Божидар Нешовић

Петар Нешовић

Бекчић. Светозар Бекчић (1889-1964), из Церове, тракслер, син Светомир Бекчић (1911-1944), тракслер (НС).

Светозар Бекчић

186

Светомир Бекчић

Милорад Сијић

Лазаревић. Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине, банкарски чиновник (СЂ, МКВ, 1932, 18). Технички директор Мериме је од 1927. до 1932. године, када је дао оставку и отворио мењачницу у Крушевцу. Оженио се Зорком, удовицом Лазара Љотића. Као угледан грађанин био је и председник општине Крушевац. Станковић. Коста Станковић (1892-1938), из Лукова округ врањски, учитељ и школски надзорник, син Живојин (1912-1945) (НС).

Ђорђе Лазаревић

Коста Станковић

Јосифовић. Јосиф Јосифовић, из Бејрута – француска колонија, трговац, син Александар (1915?), приватни чиновник (СБ, МКВ, 1944, 35). Стражместер. Александар Стражместер (19021940), из Крагујевца, киновласник и кинооператер биоскопа Париз од 1930. године (СЂ, МКУ, 1940, 155). Здравковић. Милорад Здравковић (1883-1963), из Злате код Прокупља, предузимач, синови Чедомир (1906-1986), трговац, Десимир (1910-?), грађевинар. Милорад Здравковић Радовановић. Трифун Радовановић (1887-1960), пензионер, синови Никола (1921-1944), столар, погинуо, Светомир, Чедомир и Божидар (НС). Ивковић. Живојин С. Ивковић (1896-1973), из Ћићевца, трговац (СЂ, МКВ, 1925, 47). Кожетинац. Бранимир Кожетинац (1908-1943), из Врњачке Бање, трговац (НС). Петровић. Душан Петровић (1891-1970), трговац (НС).

Живојин С. Ивковић

Бранимир Кожетинац

Душан Петровић

187

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Тадић. Милован Тадић (?-1944), из Чачка, полицијски писар. Необично ревносан службеник полиције коме је посао био изнад личних интереса што је и показао када је ухапсио свога сина Милоша ради убиства и привео га истражном судији 1940. године. Убијен је од оних који су били у сукобу са законом а које је стицајем околности он гонио јер му је то био посао. Синови Светозар (?-1941), Александар (1922-?), и Милош (1924-1941), били су комунисти па је он и жртва своје деце. Светозар је са партизанима у нападу на Чачак погинуо. Др Александар се оженио као студент медицине (СЂ, МКВ, 1944, 19), а познат је по томе што је први дипломирао на Медицинском факултету у Београду после Другог светског рата. То је био разлог да га лично прими Тито, тадашњи председник Републике. Милош је у окупираном Чачку убио на сред улице полицијског писара Франића, а све то је гледао немачки војник који је одмах затим снајпером убио Милоша (Податке дао др Милутин Тасић, из Крушевца).

Милован Тадић

Милош Тадић

Гашић. Љубодраг Гашић (1897-?), из Горњих Вратара, трговац (СЂ, МКВ, 1925, 46).

Миловановић. Живојин Миловановић (1892-1938), из Горњег Злегиња, кафеџија, његов брат Сава (1899-1936), кафеџија. Ивановић. Цветко Ивановић (1873-1966), син Грујо (1908-1943) (НС). Станковић. Радоје Станковић, жандармеријски наредник, син Будимир (1911-?), дамски кројач (СЂ, МКВ, 1932, 57). Поповић. Радоје Поповић (1899-?), из Жиљака, трговац (СЂ, МКВ, 1926, 37). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1903-?), из Седлара, тишлер (СЂ, МКВ, 1933, 38). Милетић. Радомир Милетић (1896-1967), из Ржанице, трговац, синови Младен (1927-1945), Исидор (1930-1991), професор (НС). Милосављевић. Миленко Милосављевић (1901-?), из Шарбановца, фризер. Арсић. Светомир Арсић (1903-1944), монополски чиновник, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 417). Пешић. Милутин Пешић (1907-1944), из Паруновца, трговац, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 385).

188

Милорад Сијић

Веселиновић. Јован Веселиновић (1883-1961), из Бошњана, лончар (СЂ, МКВ, 1944, 29). Цекић. Влада Цекић (1888-1953), обућар, има радњу Слога (НС). Татић. Светозар Татић (1907-1943), из Гаревине, кафеџија, стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 52).

Јован Веселиновић

Влада Цекић

Светозар Татић

Божиновић. Светислав Божиновић (1897-1961), из Горчинаца, предузимач (НС). Станојевић. Аврам Станојевић (1880-1942), из Јошанице сокобањске, трговац (СЂ, МКУ, 1942, 214). Митрићевић. Харалампије Митрићевић (1914-1945), из Америке, био је управник Београдске потрошачке задруге (СБ, МКУ, 1945, 21).

Светислав Божиновић

Аврам Станојевић

Харалампије Митрићевић

Минић. Богољуб Минић (1879-1950), окружни економ (НС). Вуковић. Ђорђе Вуковић (1895-1976), трговац (НС). Јеремић. Милун Јеремић (1888-1959), колар (НС).

Богољуб Минић

Ђорђе Вуковић

Милун Јеремић

189

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Митровић. Димитрије Митровић (1880-1947), из Бивоља, пуковник, није се женио (СЂ, МКУ, 1947, 27). Мартиновић. Драгутин Мартиновић (1879-1933), из Ваљева, пуковник (НС). Михајловић. Никола Михајловић (1865-1938), из Тополе, потпуковник, оженио ћерку Светозара Белотрепића (НС).

Димитрије Митровић

Драгутин Мартиновић

Никола Михајловић

Јанковић. Милоје Јанковић (1909-1947), из Врњачке Бање, свештеник при бруској цркви од 1937. до 1941. године. Када је почео да се формира Српски добровољачки корпус (СДК) свештеник Милоје Јанковић одлази у Крагујевац и јавља се мајору Марисаву Петровићу, вођи СДК, који га распоређује у 10. добровољачки пук. Отац Милоје је верно служио Отаџбини и он је као и његови другови почетком 1945. године прешао на територију Аустрије. Ту се као велики патриота пријавио да учествује у акцији против комуниста па је са групом од 23 човека спуштен из авиона 3. марта 1945. године на Копаоник. Вођа групе био је Радослав Павловић (1907-1945), дипломирани правник, последњи окружни начелник у Крушевцу. Вероватно проказани многи од њих су настрадали на лицу места, а Милоје је успео да се дохвати Гоча и на њему се крио са групом истомишљеника до 6. марта/21. фебруара 1947. године када су откривени и поубијани од старне ОЗНЕ у Вучјој јами у Станишнцима (СЂ, МКУ, 1947, 62). Попадић. Димитрије Попадић (1885-1941), из Глободера, трговац, народни посланик. Агатоновић. Синиша Агатоновић (1892-1956), из Александровца, постављен за шефа Пореске управе у Крушевцу 1936. године (Крушеваки гласник, 21. новембар 1936, стр. 6). Мишић. Драгомир Мишић (1900-1981), из Церове, трговац (НС). Дебељаковић. Стојан Дебељаковић (1893-1960), из Доњег Ступња, трговац, и његов брат Миодраг (1906-1930), тракслер (НС). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1885-?), из Београда, трговац, основао гвожђарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 18885). Петровић. Милан Петровић (1883-?), из Залоговца, трговац, и брат Миливоје (1886-?), трговац, основали су 1919. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2801).

190

Милорад Сијић

Станојевић. Душан Станојевић (1872-1931), трговац, основао трговину 1918. године, био у Јужној Америци па је добио надимак Американац. После његове смрти радњу наставила да води његова супруга Мара (ИАК, СЗК, 2 – 6381). Милојевић. Милорад Милојевић (1899-?), опанчар, основао опанчарско-кожарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 10479). Соколовић. Миленко Соколовић (1894-?), из Ћићевца, трговац, основао бакалско-мануфактурну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 11794). Миловић. Милутин Миловић (1884-?), хотелијер, основао 1920. године сопствену фирму (ИАК, СЗК, 2 – 18887). Вучетић. Александар Вучетић (1891-?), трговац, основао радњу 1920. године, пошто је држао и кафану Обилић, повукао се а трговину уступио братанцу Радомиру Вучетићу (1908-?) (ИАК, СЗК, 2 – 3125). Агатоновић. Лазар Агатоновић (1883-?), обућар, основао радњу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 16884). Величковић. Вула Величковић (1862-1933), из Ниша, индустријалац, извозник грађе, имао у Нишу фирму Величковић Вуле и Син. Купио 1924. од Окружне кредитне банке велико дрварско предузеће у Крушевцу. На његовим стругарама на Јастрепцу и на Жељину радиле су стотине радника. Његов син Димитрије Мита (1890?), индустријалац, после смрти оца водио радњу у Нишу. Митин син Манојло Манча (1910-1937), индустријалац, водио радњу у Крушевцу на стругари Бистрица и у стоваришту. Умро је млад. За кратко време стекао је овде велики углед да је цела варош изашла да га испрати. Степић. Александар Степић (1892-?), из Бивоља, опанчар, основао опанчарску радњу 1927. године (ИАК, СЗК, 2 – 17089). Станковић. Душан Станковић (1904-?), из Алексинца, берберин, основао 1928. године берберско-фризерску радњу (ИАК, СЗК, 2 -8183). Агатоновић. Стојан Агатоновић (1902-?), из Шанца, трговац, води трговачку радњу Код Руже, основану 1926 (ИАК, СЗК, 2 – 11785). Јовановић. Радомир Јовановић (1904-?), трговац, и Драгољуб Михајловић (1904-?), трговац, радили у радњи Обрена Бабића до 1927. када су основали трговину мануфактурне робе REX (ИАК, СЗК, 2 – 13362). Димитријевић. Тодор Димитријевић (1909-?), из Текије, трговац, основао радњу 1928. са Војиславом Васићем који је иступио 1931. и од тада Тодор сам води радњу (ИАК, СЗК, 2 – 2804). Павловић. Петар Павловић (1882-?), из Трстеника, трговац, основао 1927. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1943). Огњановић. Аркадије Огњановић (1880-?), из Битоља, бозаџија, основао 1929. године бозаџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 5682). Младеновић. Љубиша Младеновић (1889-?), из Јагодине, пекар, и његов брат Драгиша (1891-?), основали 1929. године пекарскобурегџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1509). Јаковљевић. Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Александровца пожаревачког, трговац, и Драги Николић, основали 1929. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 -2751).

191

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Нешић. Радомир Нешић (1886-?), из Варварина, обућар, основао обућарску радњу 1929. године (ИАК, СЗК, 2 – 1780). Станковић. Добривоје Станковић (1905-?), трговац, и Жика Ђорђевић (1893-?), трговац, основали радњу 1931 (ИАК, СЗК, 2 – 2793). Јаковљевић. Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, радио у радњи Браће Х. Стаменковић, и Милутин Митровић (1910-?), радио у радњи Браће Рајковић, од 1931. преузели су радњу Браће Х. Стаменковић Код Американца (ИАК, СЗК, 2 – 16254). Рајковић. Милош Рајковић (1908-?), трговац, и Милојко Милетић (1913-?), трговац, основали радњу 1932 (ИАК, СЗК, 2 – 3657). Вукојичић. Радојко Вукојичић (1907-?9, трговац, преузео радњу од Радојка Вуковића 1931. године (основана 1913), од 1936. Депротоколисао на своју супругу Мирославу (ИАК, СЗК, 2 – 3657). Марковић. Стојан Марковић (1903-1974), из Горњег Катуна, опанчар. Прву опанчарску радњу отворио је 1925. године у Бачини, а 1931, у Крушевцу. Његов син Чедомир (1931), економиста.

Стојан Марковић

Чедомир Марковић

Арсенијевић. Видоје Арсенијевић (1913-?), из Беласице, кројач, кројачку радњу основао 1935. године (ИАК, СЗК, 2 – 19327). Станковић. Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, води заједничку радњу са Светоликом Димитријевићем до 1936. године, а од тада ситничарску радњу у Бивољу (ИАК, СЗК, 2 – 23169). Франк. Арпад Франк (1899-?), из Панчева, трговина сирове коже и вуне основана 25. августа 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 17035). Јовановић. Коста Јовановић (1895-?), из Крушевца, председник удружења музичара, живи у Чупићевој 11 (ИАК, ЗТК, 2 – 25010). Радио у Ражњу и Алексинцу, затим, основао 1937. године прву музичку хармоникашку школу у којој раде три учитеља који обучавају младиће свирању на хармоници (ИАК, СЗК, 2 – 24928). Јовановић. Милош Јовановић (1910-?), трговац, основао трговину боја и огледала 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 4952). Карајовић. Живко Карајовић (1900-?), трговац, агент за продају Сингерових машина (ИАК, СЗК, 2 – 11787). Катић. Стеван Катић (1895-?), основао радионицу и продавницу намештаја 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 25099).

192

Милорад Сијић

Милојевић. Станоје Милојевић (1908-?), из Читлука, абаџија, основао радњу 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 14412). Николић. Михајло Николић (1899-?), из Глободера, трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 -3116). Милојевић. Никола Милојевић (1901-?), пекар, основао пекарску радњу 1931. године (ИАК, СЗК, 2 – 20624). Минић. Стефан Минић (1907-?), из Инђије, часовничар, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 24585). Мићић. Војислав Мићић (1894-1983), из Жилинаца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 11789). Његов син Радомир (1929-1992), економиста. Мићић. Милосав Мићић (1910-?), из Жилинаца, трговац, основао 1933. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 11788). Милошевић. Милутин Милошевић (1892-?), из Обрежа, абаџија, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 18886). Петровић. Никола Петровић (1910-?), из Ђуниса, трговац, и брат Драги (1914-?), трговац, основали су 1935. године трговину мануфактурне робе (ИАК, СЗК, 2 – 11793). Петровић. Чедомир Петровић (1907-?), из Ратаја, трговац, основао 1934. године мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 22697). Ристић. Прока Ристић (1882-?), трговац, дошао из Бруса, основао трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2803). Станковић. Раде Станковић (1908-?), трговац, и Крста Јоцић, трговац, основали 1934. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 14199). Николић. Чедомир Николић (1910-?), из Ниша, основао 1935. године ледарско-кожарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 16305). Николић. Светолик Николић (1908-?), из Ниша, трговац, основао 1937. трговину прерађене коже и обућарског прибора (ИАК, СЗК, 2 – 10483). Веселиновић. Миленко Веселиновић (1904-1953), из Попинаца у Дунавској бановини, пекар (СЂ, МКВ, 1934, 76).

Светолик Николић

Миленко Веселиновић

Јанко Милојевић

Милојевић. Јанко Милојевић (1911-1995), из Парцана, опанчар. Милутиновић. Милорад Милутиновић (1907-?), трговац, основао колонијално-бакалску радњу 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 24762).

193

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Костић. Душан Костић, посластичар, отворио посластичарницу Корзо 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 12309). Кртолица. Ђорђе Кртолица (1889-?), рођен у Будимпешти, дошао у Крушевац из Сарајева, електричар (ИАК, СЗК, 2 – 1421). Калустова. Марија Калустова (1888-?), избеглица из Русије, приватна наставница, неудата. Зарађује давањем часова француског језика и клавира (ИАК, СЗК, 2 – 15897). Марић. Стојан Марић, из Александровца, трговац, основао 1934. године трговину галантеријске и мануфактурне робе. Радња пренета 1937. године на његовог брата Ратка Марића (1910-?). Отишла у стечај 1940, а роба је продата Велибору Томићу (ИАК, СЗК, 2 – 9937). Мацић. Вукадин Мацић (1909-?), из Ћићевца, трговац, основао конфекцију Рекорд 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 22859). Миловић. Живорад Миловић (1908-?), трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 – 18938). Обрадовић. Дамјан Обрадовић (1913-?), трговац, и Бранко Касапић (1914-?), трговац, основали 1938. године трговину мануфактурне робе (ИАК, СЗК, 2 – 19526). Огњановић. Радослав Огњановић, трговац, и Алекса Минаковић, трговац, основали су трговину мануфактурне и шпецерајске робе 1937. а 1939. године Алекса је напустио фирму (ИАК, СЗК, 2 – 16890). Рилак. Станко Рилак (1910-?), из Љубинаца, трговац (СЂ, МКВ, 1934, 74). Марковић. Радомир Марковић (1910-?), из Милочаја, трговац, и Здравко Арсенијевић (1914-?), из Милочаја, трговац, отворили колонијално-деликатесну радњу 1938. године (ИАК, СЗК, 2 – 19210). Јовановић. Милорад Јовановић (1913-?), из Лазарице, трговац, основао 1938. године трговину бакалске робе (ИАК, СЗК, 2 – 22242). Перић. Степан Перић (1915-?), из Новака, дрогериста, основао 1939. године дрогерију Леди (ИАК, СЗК, 2 – 20841). Јефтић. Тома С. Јефтић, трговац, основао 27. децембра 1939. године винарско-ракиџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 24491).

Слет у Крушевцу 1939. године

194

ИСТОРИЈA ГРАДА

У великом вишеспратном млину преко пута Лазарице потмуло хује точкови и млинско камење и шуми жито и брашно што пада. А дим црн, па све светлији и светлији што је виши, пење се право небу, и као да ће тамо горе, кад већ постане плав као небо што је, казати цару – мученику да је његов народ, велик у рату и миру подједнако, прегао сада да сазида што се пет векова није зидало, да уради што се пет векова није радило. Да зида високе куће у гвожђу и бетону, железнице које пролазе кроз планине, авионе који прелећу мора. Да је пшеница по пољима тешка од зрна, гране шљива да се од плода савиле....

(Ж. Вукадиновић, дописник Политике из Крушевца, 1925)

Милорад Сијић

1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ Видовдан

Срби су страдали на Косову (1389) јер је међу њима завладало безакоње које је притисло царство и било одређено за пропаст, чим је остало без закона Божијег, без правде и лепога поретка, чим је престало да личи на оно небесно, на оно идеално, које се вазда носило и хранило у души народној. По свом наслеђу Срби су несложни, неће у сноп, заборавни су у добру, пркосни према брату и готови да у таквим случајевима жртвују опште велике вредности; више им је стало до окућнице но до села, више до жупе но до државе. Но у суштини Србин је човек и то добар човек: неће туђе али брани своје; носи правду и уме да буде њен заточеник. Има љубави према човеку, а кад се нађе у невољи уме да покаже свеколику љубав и жртву за родни праг. Турчин освајач дошао из белог света, побио по пољу своје шаторе и затражио или ропство или царство, затражио живот и образ. Није се лако живело ни у својем царству, у толико ће бити теже и грђе у туђем, готово се робовало и дотле. Може бити да је Турчин насрнуо као бич Божији због великих наших грехова, по одлуци коби, по вишем наређењу. Али не да нас осрамоти и унизи, но да нас дозове памети. “А шта је за Србе значило Косово најбоље се видело кад је створена нова српска слободна држава (10. августа 1878. прослављена независност – М. С.) и кад је требало одредити дан који ће се славити као државни празник. Решено је да то буде дан, када је, у борби за слободу српске државе на Косову изгинуо цвет нашег народа. Чудна и необична идеја, да се за државни празник изабере догађај, који је био пораз. Овај дан је имао симболични значај, јер и ако Косово значи пораз, оно у исто доба показује снагу националне свести и морала. Оно је гроб из кога се васкрсава. Осветити Косово значило је уклонити узроке који су довели до пропасти српске државе и српског народа. Да се то учини потребно је променити се, постати бољи. Видовдан и Косово су били програм српскога народа, програм генерација”.1 Када су Срби коначно после толико векова осветили Косово и припојили га својој матици државни празник више није био Видовдан, јер није било потребе да се слави пораз, сада је дошло време да се слави победа, а државни празник постао је 1. децембар Дан – уједињења. “Ми имамо и сувише доказа да наш народ после Косова није никад дозвољавао да његовом судбином барата како ко хоће, јер је постао државнички народ и добио државотворну свест. А ко га је освестио: Видовдан! Косово! Од тога дана и од тога места почиње његова нова епоха и његов нови завет: више не може бити Бранковића! Ко покуша да то буде, сам ће му народ судити. Наш је народ постао државотворан још од Орашца: Ја сам хајдук и нисам за државника, рече Станоје Главаш. А ја хоћу да бијем и да убијем ко пође улево, рече 1

Политика, 1. децембар 1919, стр. 1 (Ст. Станојевић, Дан победе).

197

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Карађорђе. И тако је и било, онај ко је хтео да смета држави судио му је Кубур! А не само клетва Лазарева. Ето, то је разлика између нашег народа пре Косова и после Косова, што се он не да више водити и заводити, него се води сам. И ако га неки државник поведе мало у страну, он има једну Кулу Светиљу, која му даје правац: та кула је његов Видовдан. Видовдан је наш понос, наша суза, наша песма, наша прошлост, наша будућност. То је синџир који носи у себи силне драгоцености. И тај синџир ни један од наших противника немају. Сви они који навалише на нас као гавранови ни један немају Косово и Видовдан. То је дан који нас је определио у нашим идеалима”.2 Српски народ у његовим најтежим данима, остављен сам себи и својој судбини, свијао се око својих државних стваралаца, делећи са њима и радосне и жалосне дане, па је хвала Промислу Божјем, свио своје народно и државно огњиште, да не буде туђин у својој кући, да буде човек међу људима. А, бити човек међу људима значи, не само водити рачуна о себи, него се носити и оним узвишеним осећајима, који чине човека човеком, народ народом. Тих осећаја српском народу није недостајало, чему је најбољи доказ у слободној Црној Гори и слободној Србији, које су постале стожер целог српства. О некадашњем сјају српске државе Срби су с колена на колено преносили предање и сањали о поновном уједињењу од косовског Видовдана, да би се тек после пет вековне дуге црне ноћи десио епохални догађај, када је претворен тужни косовски Видовдан у најрадоснији српски дан 15. јуна 1896. године, када је дошло до братског загрљаја две српске дике и два прва српска витеза – краља Александра Обреновића и књаза Николе Петровића – и отпочели славни српски дани. Ко ће као Бог? Вели се, да су мудраци казали, како срце не треба увек разуму да заповеда. Је ли то тако или није, ко зна, али има момената, када се и магнетна игла разума не клони осећаја срца, већ на против производи дејство, које може да унесе светлост у таму и осветли путеве, којима ваља ићи. У таквим моментима речи су ништавне, а дело је све. Срце је заповедало Србину да ослободи сву своју неослобођену браћу од јарма тиранскога и уједини у једну државу, а дело је импозантно. Није било лако ухватити се у коштац са тиранином ако се зна да се падом у ропство десило нешто до тада непознато српском народу: добар део славних кнезова и војвода нашега царства отуђио се од своје браће и почео за туђинову корист радити не сећајући се свога имена – ево наше опште несреће! Братска несрећа више но сила туђа учинила је те је наше јуначко племе постало туђину надничар и служитељ. Косово, – источник несаломивих нада наших – из кога смо црпли животну снагу вековима, неговали љубављу победника, чували снагом српске расе и дизали га на престо српске гордости, српске среће и српске светиње, вечни студенац из кога ће се напајати сва наша 2

Лесковачки гласник 28. јуна 1924, стр. 1 (Сретен Динић, део текста Видовдан).

198

Милорад Сијић

покољења: вером у Бога, високим моралом, челичном вољом и борбеном истрајношћу, најзад је освећено и присаједињено Србији током Балканских ратова. Све су прилике да поново треба успоставити програм српског народа: Видовдан! Косово! Видовдан се до 1912. славио тако што је и краљица тог дана облачила црнину, а Крушевац је увек на тај дан освануо у црнини са црним барјацима на јавним установама. Како би нас опоменуо. Како би постали бољи и изашли на прави пут. Косово за наш народ није обична земља, територија која се може купити и продати. Оно је нама центар света, извор идентитета и нада у опстанак. Без њега нама нема ни прошлости ни будућности, ни живота. Оно је велика народна, општа, и колевка и гробница, ђе је свако од нас погинуо много прије но што се и родио, како рече песник. Ми га поново можемо изгубити, као што смо га и досад губили, чак и пред светским судом, по диктату силе и неправде. Али ми ћемо желети да га повратимо и осветимо. Без такве жеље не би смо могли ни постојати као народ. Не смемо да се обезпокојавамо, већ да се спремамо и да се боримо. Постоји једна спрема која је јача од свих осталих спрема: национални понос, дух, витештво. Духовна спремност једног народа важнија је од свих других спрема. Узалуд оружје и муниција, кад нема ко да носи то оружје. Кад у једном народу завлада ратно забушанство као општа болест, онда њему нема лека.

Са прославе 550 година од Косовске битке у Крушевцу

199

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Свети Споменик За последњих двеста година Срби нису ништа светије направили од Споменика косовским јунацима. То је чињеница која је евидентна јер је Споменик као такав имао свој смисао и јасну поруку као ништа пре и после њега. Срби који су имали визију и знали шта хоће и шта морају да ураде направили су Споменик у који је уграђен сваки тада живи Србин, ма где био, макар и најскромнијим прилогом који је требало да буде свећа упаљена косовским мученицима. А порука је била јасна: Србе треба да спреми за коначно ослобођење.

200

Милорад Сијић

Први предлог о 500-годишњици Косовске прославе, био је онај новосадске Заставе, још 1886. године. Користећи присуство моштију Цара Лазара у Срему, у Врднику Раваници, Застава је сасвим логично и природно, као орган војвођанских Срба, близу њих замишљала главну свечаност видовданске комеморације. Али две пуне године су прошле а да нико није поступио по Заставином предлогу. Пред крај 1888. године морала је она да позове српско грађанство у Руми, због његове близине Врднику, да узме ствар у своје руке. Београдски листови су одмах негодовали. Порицали су право румском одбору да излази с таквим предлогом, а прослава треба да се одржи у слободној Србији, у Лазаревој Раваници у Ресави, или, на Косову самом (које је било још под Турцима). И тада су почели стизати разни предлози. Крушевљани основали одбор од петнаесторице а београдске новине не знају да ли ће то бити централни одбор за целу Србију. Али 8. априла 1889. године влада Саве Грујића поднела је намесништву предлог за прославу петстогодишњице, која почиње речима: 15. јуна ове године навршује се пет стотина година, од како је царска српска круна на Косову пољу у српску крв утонула. За тај судбоносни дан везане су тужне али сјајне успомене највећега пожртвовања и родољубља како на престолу старе српске државе тако и у редовима њезине властеле и целога српског народа. Предлог има пет тачака: 1) да се на Видовдан одрже помени у целој држави, 2) да се тог дана положи темељ споменику косовским јунацима у Крушевцу, а он да се дигне од народних прилoга, 3) да се као Косовска споменица штампају и илуструју о државном трошку народне песме о Косову, 4) да се установи орден кнеза Лазара једнога реда, само за српског владаоца и његова пунолетна наследника, 5) да се Краљ Александар у Жичи миропомаже у вези с овом прославом. Већ после четири дана јавља се да је образован одбор петнаесторице почео рад, поделивши се у секције, и да је решио да се споменик подигне у облику обелиска од српског мермера. Иначе имена те петнаесторице остала су звонка и данас: генерал Милојко Лешјанин, Чеда Мијатовић, председник Српске краљевске академије, Стојан Бошковић, члан Државног савета, арх. Нићифор Дучић, председник Српског ученог друштва, Свет. Николајевић, ректор Велике школе и председник друштва Свети Сава, Милан Ђ. Милићевић, библиотекар Народне библиотеке, пуковник Јован Драгашевић, Јован Ђаја, начелник Министарства иностраних послова, Јован Бошковић, професор Велике школе, Михаило Валтровић, професор Велике школе, Драгиша Милутиновић, професор Велике школе, Љуб. Ковачевић, професор Војне академије, Андра Николић, секретар Министарства просвете, Живко Карабиберовић, председник београдске општине, Светозар Крапешић, трговац (Срспке Новине, 9. јул 1889, стр. 1).

201

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

У Србији уопште, пре владиног предлога и намесничког решења није било тог задушничког покрета при помисли на Косово, а после тог решења све се извршавало као државни и национални акт с обзиром на међународну и унутрашњу ситуацију и на моралну корист коју Србија може из тога да извуче. Све је изведено брзо и у пуној мери. Иностранство се одмах заинтересовало чим је била у питању самостална земља, која се, истина, крза између аустријске Сциле и руске Харибде, али која се и усред партијских, династичких и дворских трзавица може толико да прибере да очува своју снагу и чистоту вере у опште народне идеале. Другог маја јављају Мале новине: да ће Чеси у већем броју послати венце на Косовски споменик. Чешка школска матица послаће златан венац и књигу-споменицу с хиљадама потписа ћирилицом. А више чешких новинара и књижевника пријавили су долазак у Крушевац. Грчка штампа опширно пише о Косову и опомиње Грке да у већем броју пођу у Крушевац. Застава 18. маја пише, под насловом Браћа Хрвати и петстогодишњица Косовска; пишу нам из Париза: Вест о којој нам се јавља да су Хрвати решили прославити и учествовати при светковини 500-годишњице Косовске, примљена је овде са најискренијим задовољством, многи француски листови јавили и пропратили су са много симпатија то решење загребачких првака. Долазак у Крушевац пријавише, дописник Тајмса (Бирман), Дели Њуза, Ројтера, Стандарда, затим, Платон Кулаковски од Варшавског Дневника, Мих. Бегорович Холандски из Харкова, Ал. Кочубински из Одесе, Холечек од прашких Народних листи; а успели су да пређу Петар Петровић Петраки, претседник сарајевске општине, др Јов. Шевић, Ст. Поповић, посланици хрватског Сабора, млади загребачки адвокат др Богдан Медаковић и др Ливије Радивојевић и Арса Пајевић, познати издавач, писац и српски национални радник из Новог Сада. Тој прослави се мора приписати и то што је у нашој историографији, а по предмету предања и историјске истине, националне и научне истине, дошло до дефинитивног обрачуна између наших симпатичних националиста, народних традиционалиста, и између наших несимпатично спорих, али снажних и самопрегорних витезова проверене истине. Но зато је том побудом наш народ дошао до првог монументалног вајарског дела из руке нашег уметника. Одбор, боље рећи српска држава, прихватио је без дугог затезања понуду младог српског вајара Ђорђа Јовановића, те по његовој скици наручио чувени, и не само први већ заиста и данас значајнији, велики Споменик косовским јунацима у Крушевцу.

202

Милорад Сијић

Косовске прославе Крушевац, 14. јун увече 1889.

“Његово Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Јована Бели-Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Савом Грујићем, приспео је засебним возом у најповољнијем здрављу у 4 сата по подне у Сталаћ, а у 5 1/2 сати у Крушевац. Многобројни народ дочекивао је Његово Величанство Краља свуда успут бурним усклицима: Живео! Омладина и деца посипали су станице и бацали пред високе путнике цвеће, певајући и кличући: Да живи млади Краљ Александар I! Његово Величанство задржавало се успут на овим станицама: у Међулужју, у Паланци, у Лапову, у Багрдану, у Јагодини, у Ћуприји и у Параћину. На више станица поздрављено је Његово Величанство нарочитим беседама, које су топлином и срдачношћу радосно потресале срца свију слушалаца, а у Сталаћу и Крушевцу дочек је био тако сјајан и свечан, да се не да пером описати. Престоница Кнеза Лазара после пет стотина година дочекала је један редак и знаменити дан: да прими у своју средину носиоца прве Краљевске Круне Српске у часу, кад он долази да се с народом својим сети и поклони сени Косовских Јунака, који истина падоше на јуначком мегдану, али који у исто доба и залише и зажегоше својом јуначком крви Српском свету мисао духовног јединства и ослобођења српскога. У Сталаћу је поздравио Његово Величанство Краља г. Арса Дреновац, дугогодишњи посланик и представник вароши Крушевца у име грађанства, а силан народ који се био ту слегао из сва три погранична округа, да поздрави добродошлицом младога потомка Великога Милоша, клицао је као из једног грла: Живео Краљ Александар I! По што се узвишени путник мало одморио у нарочито спремљеном и тробојкама окићеном вењаку, кренуо се са Својом свитом за Крушевац, камо је приспео у 5 1/2 часова. Целим путем до Крушевца Краљ је био поздрављан, а при улазу у варош громки узвици: Живео! разлегали су се на све стране. Повезав се пијацом где ће бити споменик Косовским Јунацима. Његово Величанство Краљ одвезао се цркви Лазарици, где Га је Његово Преосвештенство г. митрополит Михаило с Преосвештеним г. епископом Јеронимом, и администратором жичке епархије г. архимандритом Дучићем, многобројним свештенством, главним приређивачким одбором и многобројним народом дочекао и поздравио. За тим је Његово Величанство Краљ са Својом високом пратњом био у цркви, одакле је после пешице отишао у лепу крушевачку гимназију, где је за узвишеног госта спремљен стан. На самом улазу у гимназију једна девојчица у лепом народном оделу поздравила је Његово Величанство и предала му киту цвећа. Крушевац се сав лепрша у заставама: до 6 сати у вече биле су свуда тробојке, а од 6 сати су замењене црним заставама, које црнином својом подсећају на тужно али славно Косово. У 6 часова отпочело је и бденије.” (Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 2).

203

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944) Крушевац, 15. јуна увече 1889.

“Јутрос престоница Лазарева сва у црнини осванула. Тих и свечан изглед вароши дивно прикладан знамену дана. Око 9 сати је почела служба божија. Њ. Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Бели Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Грујићем на челу, и високе свите Своје, Присуствовао је служби божијој. Пригодни тренуци службе праћени су громким пуцњавама топова и пушака. Око цркве Лазареве и пред станом Њ. В. Краља слегао се силан свет, кога је било преко пет хиљада. Два батаљона пешадије и артиљерије дичили су редове густе сакупљеног народа пред црквом Лазарицом. После службе божије био је помен косовским јунацима у црквеној порти у нарочито саграђеном и црнином украшеном павиљону. Чинодејствовао је г. митрополит Михаило с епископом Јеронимом и многобројним свештенством, уз пратњу дивних црквених песама дану овоме пригодних, које су извођене с пуно мелодије и духа наших певачких друштава. Помен је у главним моментима такођер био праћен пуцњавом из топова и пушака. Њ. Високопреосвештенство г. митрополит Михаило држао је пригодну беседу. После помена освећена је нова и богато украшена застава певачког друштва Обилић, коју је друштву даровао Њ. Величанство Краљ. Од порте до гимназије Краља су непрестано пратили бурни усклици многобројнога народа: Да живи Краљ Александар I! А пошто је Краљ дошао у стан, пред Њим су продефиловали у дивном бојном поретку сви присутни редови војске. За све време дефиловања народ је такођер клицао непрекидно поздрављајући Краља. После подне у 5 часова било је, према већ утврђеном програму, полагање темеља за споменик косовским јунацима српским. Од цркве Њ. В. Краљ с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом, митрополитом, моногобројним свештенством и народом упутио се био месту где ће споменик бити на сред маленог али дивног Крушевца. Кад се стигло до самог места, министар председник г. С. Грујић, ђенерал, говорио је лепу кратку беседу, прочитавши у исто доба и споменицу, која се ставља у темељ споменику. За тим је Њ. В. Краљ златним чекићем ударио три пута у камен темељац уз громке и бурне усклике народа: Живео! После тога је беседио г. Јов. Драгашевић, пуковник, у име главног приређивачког одбора, прочита и леп позив одбора на прикупљање прилога за споменик, који ће се на обележеном месту у Крушевцу подићи, а за који је отворио упис Њ. Величанство Краљ с прилогом од 2.500 динара. За време полагања темеља а и ујутру пред црквом, две девојчице у лепом народном оделу продаваху мале ките цвећа с Косова Поља, с црном врпцом и натписом на њој: Спомен са Косова!

204

Милорад Сијић

После свршене свечаности полагали су венце од природног цвећа и од сребра. Најбурније су поздрављени венци послани из братских словенских земаља. Цела светковина је протекла у најбољем реду и најлепшем одушевљењу.”3 Споменица која је стављена у темељ гласи: “ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ

КРАЉ СРБИЈЕ

АЛЕКСАНДАР ПРВИ

У присуству Својих Намесника, Владе, Архијереја, представника државних власти, народа, свештенства и војске Положи темељ овоме Споменику народне захвалности

ЦАРУ ЛАЗАРУ

И ЊЕГОВИМ СЛАВНИМ ЈУНАЦИМА изгинулим на Косову на Видов-дан 15. јуна 1389. храбро бранећи Отаџбину, Веру и Слободу српског народа. “Да се прича и приповеда, Док је људи и док је Косова!”

Краљ Србије Александар Први с.р. Краљеви Намесници Јован Ристић с.р. К. С. Протић с.р. Ј. Бели-Марковић с.р. Архиепископ Београдски и Митрополит Српски Михаил с.р. Председник министарског савета, мин. иностраних дела, ђенерал С. Грујић с.р. Министар грађевина П. Велимировић с.р. Министар Финанција др М. В. Вујић с.р. Министар просвете и црквених дела Св. Милосављевић с.р. Министар правде Гл. Гершић с.р. Министар народне привреде Ст. Р. Поповић с.р. Министар унутрашњих дела К. С. Таушановић с.р. Кмет града Крушевца Сава Поповић с.р.”4 3 4

Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 1. Српске Новине, 15. јун 1889, стр. 1.

205

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944) Трстеник, 17. јун по подне 1889.

“Дана 16. овог месеца било је свечано полагање темеља новој државној барутани на имању г. Ђ. Симића, на Расини, по сата од Крушевца, које је држава за ту цељ откупила. Његово Величанство Краљ, у пратњи г.г. Намесника, владе, г. Митрополита Михалиа, многобројнога свештенства и Своје свите, кренуо се из Крушевца у 9 сати на место где ће се темељ барутани положити, и ту се био силан свет слегао, да види како млади Краљ Србије удара један нов темељ војној снази и спреми наше драге домовине. Цео пут скоро до места, где ће бити нова велика државна барутана, окићен је зеленилом, а пред местом самим свечана улазна капија бејаше такођер сва окићена. Одељења пешадије, коњице и артиљерије присутвовала су такођер овој војној српској свечаности, која се обављаше одмах иза дана чињеног помена косовским јунацима, као у доказ да обновљена краљевина српска хоће да се сећа косовских јунака не само парастосом и црквеним поменом, но и трајним неговањем своје војне снаге. Место, где ће нова барутана бити, дивно је по положају свом и потпуно одговара оном, чему је намењено. Према одређеном плану, који је радио наш млади даровити инжењер г. Тодор Селесковић, свуда су написима била обележена у самој природи и места, где ће поједине зграде бити, а на лепо украшеним зидовима павиљона, пред којим је био камен темељац, могао се лепо видети цео план ове велике и корисне нове државне грађевине. Ту је спремљено стајало и све остало што је потребно било за полагање темеља: диван чекић, састављен из двадесет и једног комада, израђен у нашој војној фабрици; стаклени цилиндар, израђен у јагодинској стакленој фабрици; метални цилиндар од једног српског већ више неупотребљивог топа, и метална плоча, изливена у нашој војној фабрици од једног топа заробљеног у борбама око Ниша, којом је покривен цилиндар стаклени и метални, стављени у камен темељац. После, освећења, на ком је чинодејствовао г. Митрополит Михаил, Његово Величанство Краљ приступио је камену темељцу, уметну запис на пергаменту у стаклени цилиндар, који је после опет уметнут у метални цилиндар и металном плочом, пошто је положен у камен темељац, покривен. Кад је Његово Величанство Краљ за тим три пута ударио чекићем у камен темељац, пуцњем из топова поздрављен је овај свечани чин. И при том акту самом, као и целим путем, народ је бурним усклицима: Живео! непрекидно поздрављао Краља. По полагању темеља Његово Величанство Краљ је пробавио још неко кратко време, па се онда с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом Својом вратио у Крушевац.

206

Милорад Сијић

После подне од 3 до 6 часова купљени су на месту, где ће споменик косовским јунацима бити, прилози. На том првом упису као што је већ јављено уписано је преко 9.500 динара. Јутрос се Његово Величанство Краљ, испраћен многобројним народом уз громке и бурне усклике: Живео! кренуо из Крушевца пут Љубостиње, где је приспео око 10 1/2 часова пре подне. Околина манастира, коју је природа дивно украсила, била је пуна народа, сакупљеног да види и поздрави Краља. Његово Величанство Краљ се одмах по доласку упутио у цркву, где је гроб божије угоднице царице Милице. За тим је био ручак у конаку, а после ручка народ се веселио и играо. Његово Величанство Краљ је по ручку сишао доле и посматрао весели народ, који Га је бурним усклицима поздрављао. Око 4 1/2 сата по подне Краљ се вратио у Трстеник.”5 Влада Његовог Величанства Краља одлучила је 6. јула 1889. године, да се образује Главни Одбор за прикупљање прилога за Косовски споменик, и да у тај одбор уђу следећа лица: Његово Високопреосвештенство Митрополит Михаило, Ђенерал Лешјанин, др Владан Ђорђевић, Никола Пашић, Милан Јанковић, Милован Миловановић, професор Велике школе, Марко Стојановић, адвокат, Коста Лекић, благајник министарства војног, Рака Миленковић, столар, Јова Крсмановић, трговац, Ђура Вајферт, индустријалац, Михаило Павловић, трговац, Димитрије Ћирковић, трговац, Никола Х. Тома, трговац, Милан Мостић, адвокат, Светозар Карапешић, трговац, Живко Леоновић, трговац, Стеван Ћурчић, уредник Српских Новина, и Никола Поповић, учитељ (Српске Новине, 22. фебруар 1890, стр. 4). Главни Одбор одредиће за свако окружно место окружне одборе, а ови ће одредити пододборе за сваку општину као и начин прикупљања прилога и депоновања до употребе. Купљење прилога трајаће до 15. јуна 1890. године. Главни Одбор

За подизање Косовског споменика

Народу Српском Срби! Косово, велика и славна гробница српска, нема надгробнога, мраморнога споменика! – А Косово је, браћо, она страшна гробница у којој је сахрањена наша царевина; Косово је она дубока, крвава рака у коју се сурвала наша народна слобода, срећа, царевинска самосталност, напредак; Косово је величанствена костурница најславнијих витезова српских; Косово је ужасна олуја, која је срушила кров дома царског, која је чељад српску распрштала и распирила на све четири стране света; Косово је црна и незајазна гробница царске круне српске, која је са светом главом цара Лазара потонула у крви српској и турској!....

5

Српске Новине, 20. јун 1889, стр. 1.

207

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Косово је, браћо, крвави алем камен у круни српској; крвав је јер је гроб царевине српске; алем је, најсветлија жртва људска, јер је неугасна и беспримерна водиља у историји, јер је ненадмашно у сили јунаштва – кад на свету нема народа који има цара, равна славном цар Лазару, који се волео приволети царству небескоме!.... кад нема на свету народа, који има Милоша Обилића који згуби турског цар Мурата и његових дванес’ хиљад’ војске!... нема Југа, који погибе за крст часни и слободу златну, са свопјих девет Југовића!... кад нема Страхињ Бана и осталих славних јунака што разгоне Турке на буљуке!.... Али браћо, славно Косово, крвава, тужна и јуначна гробница прадедова наших, нема мраморнога надгробнога споменика свога! Поменимо, браћо, Бога свога и у славу славно изгинулим прецима својим подигнимо достојан надгробни споменик! Свака аспра која се на то даде биће, браћо, подушна свећа у спомен цар Лазару и његовим јунацима, биће воштаница која ће вековима светлети пред престолом Божјим за бесмртне душе Косовских јунака! И велики Бог српски благосиљаће нас, и племените душе витешких јунака и света душа цара мученика из небеских висина зарадоваће се на нас и поднети престолу Божјем топлу молитву; да окрепи, усрећи, прослави захвални народ српски.

27. фебруар 1890. Председник Главног одбора Београд Митрополит Михаило

Квита: Тридесет динара положио је данас ср. властима Трифун Крпић, преседник општ. Г. Злегињске сакупљеним за “Косовски Споменик”. Пример како је једна сеоска општина у Жупи сакупила прилог за Споменик.

208

Милорад Сијић

За споменик, који ће се подићи у Крушевцу, јунацима погинулим на пољу Косову, дали су највеће појединачне прилоге као што и доликује чланови краљевске куће, намесници и министри у влади: Њ. В. Краљ Александар, 2.500 динара, Њ. В. Краљ Милан 1.500, Њ. В. Краљица Наталија, 1.000, Јован Ристић, намесник, 600, Јован Бели Марковић, намесник, 600, Коста Протић, намесник, 600, митрополит српски Михаило, 200, Сава Грујић, министар председник 120, затим сви министри у влади, а од Крушевљана највећи прилог дали су Арса Дреновац, 120, и Ђорђе Симић, 100 динара (Српске Новине, 10. новембар 1889, стр. 3). Али поред ових који су дали највише треба рећи да је у Споменик косовским јунацима уграђен сваки Србин који је тада био жив тако што је дао свој скроман али драгоцен прилог. Скроман али ништа мање значајан. Зато Споменик косовским јунацима није обичан споменик он има значај какав ниједан други нема јер је у њега уграђен сваки Србин па је постао симбол и светиња око кога су се скупљали и заветовали Срби и молили се да што пре дође и тај дан када ће осветити Косово и отерати тиранина са ових простора.

Постављање Споменика косовским јунацима

Подићи споменик Обилићу, подићи споменик цару мученику, подићи знак захвалности и поштовања светој старини Југу Богдану, његовим крилима дичним Југовићима и осталим јунацима косовским, обележити достојно велику славу див-јунака српских: то, после пет стотина година, није само видљиви знак захвалности благороднога потомства, но је то тврдо уздање у будућност српску, но је то знак не само да Србин за пет стотина година није пропао, но да га у будућности очекују још бољи, још светлији дани. И подићи такав споменик, то је одиста не само похвално, него је нужно, да има нешто што ће да подсећа децу српску на стару и нову славу, да има нешто што ће да чини, да деца српска расту гледајући на ове див јунаке.

209

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Откривање споменика Крушевац, 14. јун 1904.

“Воз иде брзином од 65 км, а то је највећа брзина на српским пругама. У Младеновцу је био мали застој. Ту је воз очекивала маса света, Његово Величанство Краљ ишао је међу сељаке и распитивао их о школи и цркви. Кад је дознао да немају цркву саветовао их је, да се не журе и не задужују се, да би је подигли. То ће Богу бити угодније но да западну у дугове, полако камен по камен па ће бити и цркве. У Великој Плани био је непредвиђен дужи застој, јер се услед брзог јурења осовина на једном вагону запалила. У Сталаћ је воз приспео у 6 часова. Ту је Његово Величанство Краља поздравио Ђока Брачинац у име депутације округа крушевачког. Изнео је значај Видовдана а нарочито значај сутрашњег дана, кад потомство одаје хвалу косовским јунацима које је осветио дед данашњег краља. Краљ је рекао да је срећан што ће окружен депутацијом ући у Крушевац, место тако пуно најскупљих успомена за сваког Србина. Одатле је Његово Величанство са свитом и окружен депутацијом крушевачког округа приспео у Крушевац. Пред вароши Га је дочекао упарађен пук с официрима на челу. Ту беху и изасланици свију дивизија из Србије. Одатле је Краљ отишао у цркву, где је одржано молепствије и где је епископ Никанор поздравио Краљев долазак добродошлицом у Лазареву престоницу. Из цркве је Његово Величанство отишао у окружно здање. Окићене улице, у којима беху на неколико места подигнуте капије, биле су дупке пуне одушевљеног света, који је Краља поздрављао бурним клицањем. Пред окружним здањем поднео је Краљу со и хлеб председник општине Јанко Стојановић и поздравио кратким, али језгровитим говором, Унука осветиоца Косова. Краљ се захвалио, замолив председника да каже Крушевљанима да је необично срећан што се налази у њиховој средини. Потом је настао ручак, а затим одмор. Његово Величанство Краљ и свита су у необично великом расположењу.”6 Крушевац, 16. јун 1904.

“Од јутра до мрака врви улицама крушевачким небројена маса света. Његово Величанство Краљ је пре подне примао корпорације и изасланства из места и са стране. У 10 часова извезао се Краљ праћен свитом и министрима до касарне. Ту је прво присуствовао свечаном богослужењу у дворишту касарне, у којој је приређена изложба коња из шумадијске дивизијске области. Првенство су имали коњи из ергеле краљевачког економа Исидора Радовановића који је одликован споменицом за грађанске заслуге. По свршеној изложби Његово Величанство Краљ је разгледао одељења касарне, окушао војничко јело и вратио се у 11 часова у Крушевац.

6

Српске Новине, 17. јун 1904, стр, 1.

210

Милорад Сијић

У подне је дават свечан ручак на који су позвати изасланици околних округа: Урош Ломовић, Веселин Милекић, Мија Мартинац и Станко Петровић. Приликом разговора веома симпатично вођеног са послаником Ломовићем Краљ је обећао да ће приликом доласка у Чачак и Ужице посетити округ руднички и Горњи Милановац. После подне Краљ је присуствовао тркама шумадијскога кола јахача. Јутрос већ у 8 часова почело је примање депутација. Свештенике је замолио Краљ да обрате пажњу најпре на морал и побожност. Без морала нема побожности. Учитељима је ставио на срце да буду не само дечји но и народни учитељи, да га васпитавају, јер наш народ има тако много да учи. Најзанимљивија је била молба коју је Краљ упутио госпођама чланицама Женског друштва. Пошто се известио о раду друштвеном, о школи радничкој, замолио их је да се не заносе много туђинштвином. На страни има много чега доброг, али и злог, па то зло баш најчешће у нас продире. Ми пак имамо много ствари којима нам странци могу увек завидети. Краљ њима као женама и мајкама ставља на срце да пораде колико до њих стоји да се лепши обичаји и навике одрже у нашем народу. Оне чине индивидуалност нашу. Госпође су се мало као осетиле у почетку и увређене, али им је Краљ тако искрено и владарски и очински говорио да су најпосле и саме узвикнуле да ће са своје стране чинити да се жеља Краљева испуни. Примајући добровољце Његово Величанство Краљ је изразио наду да ће се и они, ако земљи буде затребало и ако су стари, поћи где их дужност буде позвала. Врло озбиљно захтевао је од полицијских чиновника да све чине да се лична и имовинска безбедност зајемче, јер без њих нема развитка и опстанка земљи. Депутација са села било је много. Сам срез расински послао је 250 грађана. Депутације су биле постројене доле у дворишту. Краљ их је обишао све. Из Плоче села на Копаонику стигао је старац Сима Ђукић. Сад му је 85 година. Био је на стражи у двору оне ноћи кад се је Краљ родио. Сећам се и сада, вели, богатог предовољства што га на стражи добисмо. Весели смо били сви, а у двору су Те са радошћу великим дочекали. Пошто је обишао депутације Краљ је праштајући се довикнуо: Позивам вас, браћо, да Мени и Мојим властима помогнете да утврдимо ред у земљи. Устава, закона и слободе имамо. Прионимо сада сви на посао, па да ову напаћену отаџбину нашу поведемо путем среће и благостања.”7 “Јуче око 8 часова отишао је Краљ са министрима најпре у цркву Лазареву где је већ од 6 сати трајала архијерејска служба. Краљ је одстојао службу и саслушао говор владике Никанора. Око цркве били су еснафи и удружења са својим заставама, добровољци и велика гомила осталог света. Из цркве се кренула литија ка споменику. Пред спомеником је намештена трибина за Краља и свиту. Владика са свештенством учинио је најпре кратак помен, а затим је г. Грујић у лепом и језгровитом говору изнео значај споменика и коме је он све подигнут.

7

Српске Новине, 18. јун 1904, стр. 1.

211

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Говор г. Саве Грујића Ваше Величанство! Пресветли Господару! Успомене на косовску битку остале су дубоко урезане у памћењу васколиког народа српскога. Сећања на негдашњу славу и величину одражавала су у народу тврду веру, да се изгубљено повратити мора, а дивни примери витештва и пожртвовања косовских јунака још су га више у тој вери крепили. Видовдан за народ српски има двојак значај. То је дан народне опште жалости за изгубљеним на Косову царством, то је дан заветовања, да се стари греси покајати морају. Народни геније у својим ненадмашним песмама оплакао је достојно српску погибију на Косову, и опевао живо јуначка дела косовских јунака. Народни епос о косовском боју, то је неувели венац, што су га давно минула покољења на косовску костурницу положила. Садашње покољење, проникнуто осећајима пијетета према јуначким косовским борцима, желело је, да тај велики историјски догађај и видним знаком обележи. Зато је пре 15 година на данашњи дан, чинећи у Лазаревој цркви петстогодишњи свечан помен косовске битке овде у Лазаревој престоници, на овоме месту положен камен темељац споменику, који је добровољним прилозима скупљеним из свију српских крајева сад подигнут, а по замисли и трудом нашег даровитог вајара Ђоке Јовановића. Споменик, који се пред нама овако величанствено уздиже, споменик је честитоме цару Лазару који се не хтеде приволети царству земаљскоме, да на позив Мурата данак Турцима плаћа, и да као турски вазал даље Србијом господари, – већ се приволе царству небескоме, те са мачем у руци прими на Косову мученичку смрт, борећи се за крст часни и слободу златну. То је споменик јунака над јунацима Милоша Обилића и његових до два побратима, Милана Топлице и Косанчић Ивана, који нам оставише диван пример војничкога другарства и јуначког узајамног пожртвовања. То је споменик косовској девојци, оној идеалној Српкињи, којој Милош полазећи у бој даје коласту аздију; Иван даје бурму позлаћену; Милан даје копрену од злата, – и која, тако дарована и испрошена, шета јадна по Косову млада, те преврће по крви јунаке, тражећи свога драгог вереника, и његова до два побратима, те ког јоште у животу нађе, умива га студеном водицом, причешћује вином руменијем и залаже хлебом бијелијем. То је споменик старога Југ Богдана и његових девет Југовића, јер ни један остати не шћеше, да се сестри од заклетве нађе, већ је свако „итао на Косово: за крст часни крвцу проливати и за веру с браћом умријети. То је најпосле споменик светој косовској застави, коју геније Србије из малаксалих руку умирућег последњег косовског јунака – 212

Милорад Сијић

младог Бошка Југовића – прихваћа, да је након четири столећа робовања, – кад је земан дошао војевати, – преда у јуначке руке дичном сину Шумадије: Црном Ђорђу, да са њом и под њоме, са измученом рајом, Косово освети..... Унуку великога Вожда, Теби, Краљу Господару, провиђење је досудило, да о стогодишњици херојске борбе за ослобођење, на Косову заробљене Србије, овај диван споменик народнога признања откријеш, – за вечан спомен косовским јунацима, а на славу косовским осветницима. По свршеном говору наступи тајац. Краљу поднеше електрично дугме, он га притисну и платно које покриваше споменик паде. Из хиљаду грла чуше се узвици дивљења. Краљ изговори ове речи: У име народа српског предајем вам, драги моји Крушевљани, на чување овај споменик и идеју коју он представља. Затим је Краљ обишао споменик са г. Ђоком Јовановићем, који му је објашњавао поједине моменте на споменику. Пред спомеником одликовао је Краљ г. Јовановића орденом Белог орла 5 степеном а архитекту и председника општине орденом Светог Саве. Од споменика Краљ је отишао пешке у свој стан, где се мало одморио, па затим се одвезао у касарну на славу 12 пука. У касарни је прво била кратка служба и сечење колача, а затим је командант пука г. Терзић држао говор о значају славе уопште, а поглавито славе Видовдана. Позвао је војнике да се на Видовдан закуну да ће вођени врховним заповедником осветити Косово. После говора г. Терзића прочитао је дивизијар г. Степановић наредбу Краљеву која гласи: Хотећи и на овај свечани дан, када се на тако достојанствен начин уздиже слава оружја српског, дати видљива доказа колико ценим војску, у којој и ја и народ гледамо наду своју, а која је позвата да прихвати заветну мисао косовску, ја одликујем дивизијара пуковника Степана Степановића орденом Белог орла 4 степеном и команданта пука мајора Терзића орденом Белог орла 5 степеном. Ово је прво одликовање које Краљ чини у војсци и заиста за то не би могао бити изабран бољи дан. После овога настало је дефиловање па онда закуска. За време закуске Краљ је наздравио официрима и изјавио жељу, да и град у коме пук и споменик који је данас откривен, буду официрима вазда на уму и као Србима и као војницима. Из касарне се Краљ са својом свитом вратио по киши у свој стан на доручак. У четири сата по подне Краљ се одвезао до Oбилићева где је био сакупљен силан народ. Краљ је у Обилићеву обишао све зграде. Управник барутане г. Станојевић показао је све фазе кроз које пролази како обичан тако и бездимни барут. Краљ је узео неколико парчади бездимног барута и разделио неким виђенијим лицима.

213

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Машине за справљање барута сличне су машинама за прављење макарона. У згради где су мотори за фабрику бездимног барута било је освећење и ту је Краљ стао пред машину, прекрстио се и рекао: Помози Бог, а затим је дао знак да се машина крене. Тако је ушла у посао фабрика за бездимни барут. При уласку у једну од радионица стајало је од прилике 20 пари папуча, од којих сваки посетилац, па и Краљ обукоше по једне и уђоше у радионицу. Ове папуче облаче се да не би било трења о патос. Пошто је Краљ разгледао радионицу разделио је одличја првом ађутанту г. Милошу Милошевићу, који је годинама у овој фабрици радио, и садањем управнику барутане. Г. Милошевић добио је орден Светог Саве 4, а управник барутане 5 степена. Потом је Његово Величанство Краљ са министрима подуже разговарао о овој фабрици и рекао да је срећан што види да имамо добро уређену фабрику барута која нас ослобађа од странаца у једном тако потребном предмету. Обилажење барутане трајало је два и по часа, када се Његово Величанство Краљ вратио у варош. У вече је била величанствена бакљада, на којој је било до 5.000 људи. Његово Величанство Краља је на бакљади поздравио директор гимназије г. Тричковић говором, који је Краљ с пажњом слушао. По том је Његово величанство држао врло значајан говор. Говор којим је ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР I Одговорио на поздравну реч директора Д. Тричковића приликом бакљаде грађанства Крушевачког Драги Моји Крушевљани Давнашња жеља Моја да видим Крушевац, престоницу Лазареву, место пуно најсветијих успомена за сваког Србина, данас је испуњена. Видео сам Крушевац у тренутку, када се захвално потомство косовских јунака искупило, да одужи свој дуг, да на видљив начин искаже своје поштовање према онима, који падоше бранећи славу и слободу српску. Пред вама, драги Моји Крушевљани, као и преда Мном, лебде данас слике, буде се сећања из историје и народних песама, која су још из раних младости испуњавале душу нашу поштовањем и поносом. Без сумње је леп споменик, који смо јуче открили, ваљано је изведена замисао уметникова, да искаже осећање захвалности и наде, које нас све прожима Видовдан. Али ни овај као ни један други споменик од бронзе и камена није у стању да представи сву силину оног поштовања и поноса, који испуњава груди наше при сећању на Косово.

214

Милорад Сијић

Та осећања остају закопана у сваком од нас и она су сама собом најлепши, најтрајнији споменик Лазару, Милошу, Топлици, Југ Богдану и свој поворци јунака из једне од најсјајнијих епопеја светских. У тим сећањима лежи морални основ наше националне снаге, и док је њих, док је осећања на Косово, биће и Србин у стању да одолева свакој најезди, да с успехом брани на свима тачкама права своја. Дух косовски, дух оних јунака, који славно падоше на бранику отаџбине своје, задахнуће нас кад год нам буде требало да осигуравамо национални опстанак свој, и он ће собом надокнадити оно што нам у броју буде недостајало. Српски је народ мален, а њега нису никад ни распињали какви велики завојевачки планови. Али је српски народ у исто време и свестан своје славне прошлости, свестан улоге, коју је некад у историји играо и коју је позват да игра у овом крају Европе. Поштујући свачија права, он ће вазда најенергичније тражити да се и о његовим историјом зајамченим правима рачуна води, кад томе време дође. У сваком случају српски ће народ будним оком пратити све што око њега бива и бити спреман, да заветну мисао косовску, ако би јој ма с које стране претила опасност, брани онако достојно, како су је бранили наши преци, којима данас откривамо споменик. Србија има вере да ће заједничким напорима за то позватих турских власти и европских представника испасти за руком да се у том по нас светом крају осигура опстанак браћи нашој. Јер остајући доследно истакнутом начелу да на Балкану буде елеменат реда и мира, Србија с правом тражи да позвати отклањају све што би њу могло да изазове, да тако држање напусти. Овде у Крушевцу, пред спомеником који смо подигли јунацима косовским, на домашају цркве Лазареве, нас може и сме да занесе само једна мисао, а то је: потпуно осигуравање националног опстанка нашег. Ја не сумњам да ћете сви ви, колико вас је овде као и сви они који не стигоше да присуствују овој светковини, вазда само ту мисао, тај аманет косовски, пред очима имати, при свима пословима вашим. Остављајући на страну захтеве појединих политичких група, ми се на овај свечани дан осећамо сви само Срби, сви једнаки потомци косовских предака. Крај све лепоте своје онај споменик јесте и мора да буде само бледа слика оних светих осећања, која нам буди Видовдан. Уверен, драги Моји Крушевљани, да ћете ви, којима је народ српски поверио чување овог споменика, бити вазда и веран чувар свете мисли, коју он представља, Ја вас поздрављам: Живели Моји Крушевљани!”8

8

Српске Новине, 17. јун 1904, стр. 1, 2.

215

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

“Ујутру пре пола шест часова 17. јуна пред станом Краљевим је постројено грађанство које је дошло да зажели Његовом Величанству Краљу срећан пут. Тачно у 6 часова кренуо се Краљ са свитом за Врњце. У селу Стопањи слегао се силан народ из околних села и мада није било по распореду Краљ се је зауставио па и одстојао кратку службу у старој малој цркви сеоској. Ту је Краљу представљен резервни поручник Божидар Трипковић, сељак из Стопање, о чијој се храбрости чуда причају по овом крају. Божидар је мали, сув, веома скроман човек. Међутим крај медаље за храброст има он и уверење у коме Лешјанин као командант тимочке војске у 1885. години вели да је Божидар био најхрабрији међу храбрима, да је јунаштвом својим задивио цео тамошњи свет. Краљ је обдарио Божидара новчано, дао му Своју споменицу и праштајући се рекао како би желео да види, да се на њега његови синови и унуци угледају. У Трстенику је био дочек необично одушевљен. Трстеничани су окитили град зеленилом и тробојкама подигли капије. Пред новом лепом црквом слегло се све становништво из вароши и околине. Краљ је ту остао врло кратко време, јер Му је још пре подне ваљало стићи у Врњце. Али и то кратко време употребио је корисно, обишао ваљано уређену школу у којој је и земљорадничка задруга. Краљу се необично допала ова заједница и пожелео је да се учитељи и на другим местима спајају, да од школе направе средиште привредног васпитања народног. Из Трстеника одвезао се Његово Величанство Краљ до Љубостиње, знаменитог манастира, у коме је за време првог устанка био смештен грдан материјал војни. Службу је одслужио владика Сава, и поздравио у исто време Краља језгровитом и подужом беседом, у којој је изнео значај Карађорђев, улогу Љубостиње у старијој и новијој историји нашој. Краљ је расмотрио гробове. За време закуске Краљу је поднесена повеља коју је Његов отац Кнез Александар даривао манастиру и коју је Милош Обреновић потврдио. Краљ је испод Милошевог потписа ставио ове речи: Потврђујем, Краљ Петар, а са стране: Љубостиња 17. јуна 1904. Коло је поведено и сва господа министри играли су. Сунце беше већ прилично упекло кад се из Љубостиње кренуло за Врњце, где се стигло у 11 часова. Врњци су такође богато окићени, света је много. Краљ је одсео у вили Катарина, која је сопственост гђице Јанковићеве. После доручка, на који су били позвати виђенији сељаци из Врњаца, Краљ се одмарао па онда обишао цркву, школу и купао се у старом купатилу. Све становништво бање пратило Га је при обилажењу, непрестано Га поздрављајући са: “живео”. Његово Величанство Краљ је ословљавао многе, нарочито је децу на све стране миловао. Сељаци су Му прилазили руци а сви су Га са искреном љубављу посматрали како, и ако стар, лако прелази с једног краја на други. За вечером је било до 50 људи из околине, а после вечере наступила је игранка. Краљ је повео коло са потпуковником Мишићем.

216

Милорад Сијић

Радикалку су пак повели министри Пашић и Љуба Давидовић. Весеље је трајало позно у ноћ.”9 “У 6 часова 18. јуна Краљ је пошао из Врњаца за Београд. Многи посетиоци бање поранили су да испрате Краља, а тако исто и сељаци из целе околине. Дуж пута од Врњаца до Трстеника биле су на многим местима гомиле сељака, који су радосно поздрављали Краља. У Трстенику Краљ се мало одморио, а затим одмах продужио пут. У селу Почековини била је закуска. Ту је Краљ подуже разговарао са искупљеним сељанима, распитујући их о њиховом стању. Око 10 часова Краљ је стигао у Крушевац где се код цркве скинуо и опростио са Крушевљанима. У 11 часова продужио је пут за Сталаћ и специјалним возом кренуо се са Својом свитом у 12 часова и 30 минута за Београд.”10

Крушевац свето место

“Крушевац, као стара престоница српског народа, 1934. године, на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима изгинулим од Косова до тада. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божија у цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом Српско православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом српске православне цркве, и отада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову. Свечану литургију служио је г. др Јован епископ нишки уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине. Потом је, пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над градом је летео авион месног Аероклуба, који је спустио венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на Споменику. После свечаног помена епископ др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Беседу др Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47 пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине поздравио присутне и захвалио се епископу г. др 9

Српске Новине, 19. јун 1904, стр. 1. Српске Новине, 18. јун 1904, стр. 2.

10

217

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Јовану за иницијативу да Крушевац буде отсада место где ће се сваке године приређивати о Видовудне велике свечаности у славу косовских и других наших јунака. По подне у 4 часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњега дана за наш народ и нашу земљу, као и за српску православну цркву уопште. Сабор Хришћанске заједнице био је врло интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви подједнако су желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапућући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам Великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се кретали и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта ће радити да би ојачали и спасили душе своје и откупили све од грехова.”11

11

Политика, 29. јун 1934, стр. 6.

218

Милорад Сијић

2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА Округ крушевачки

Начелство је за своје потребе после ослобођења узело једну зграду поред цркве, где се уселило особље. У тој згради су били до 1844. године када се усељавају у кућу Петра Лазаревића коју су откупили за те потребе. Затим су купили магацин правителствениј који је адаптиран и у њега се уселило начелство 1848. године. Купљена кућа Радована Петровића, бившег начелника, била је усељена 1861, а већ 1863. године начелство се усељава у нову зграду која је направљена за потребе округа. Нова зграда начелства направљена је на месту где су били двори браће Френчевића, магацин за барут, апсана, стражаре и друго, све то ограђено високим плотом. Пошто је све то било недовољно, донета је одлука да се сагради зграда начелства која ће задовољити функционисање његових служби, и напокон је једна од најлепших зграда завршена и усељена 1904. године. Исправник окружни 1833-1836 Вучко Мутавџић (?-1851), из Тоболца 1836-1837 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1837-1838 Стојан Јовановић Начелници Крушевачког округа 1839-1842 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1842-1857 Радован Петровић (1791-?), из Крушевца 1857-1859 Јоца Наумовић (1813-1879), из Параћина 1859-1860 Милија Бугарин 1860-1861 Јован Димитријевић 1861-1868 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1868-1869 Владимир Васић, из Крагујевца 1869-1874 Милан Јанковић 1874-1875 Живојин Блазнавац 1875-1876 Илија Коцић 1876-1881 Владимир Васић (други пут) 1881-1882 Димитрије Брзаковић (1826-?)

1882-1886 Димитрије Ђорђевић 1886-1891 Антоније Пантовић 1891-1892 Лука Вукомановић 1892-1893 Тодор Спасојевић 1893-1894 Драгољуб Јовановић 1894-1897 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1897-1898 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1898-1900 Миодраг А. Протић (1863-1900), из Крушевца 1900-1901 Михаило Обрадовић 1901-1902 Ђорђе Карајовановић 1902-1903 Милош Ђорђевић 1903-1904 Петар Благојевић 1904-1905 Драгутин Тодоровић 219

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

1905-1906 Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), из Крушевца 1906-1907 Милош Ђорђевић (други пут) 1907-1908 Др Ђорђе Бошковић (1866-1931), из Ужица 1908-1909 Живојин Аранђеловић 1909-1912 Љубомир Марковић (1857-?), из Крушевца 1912-1914 Павле Поповић 1918-1922 Марко Новаковић, из Шапца Велики Жупани 1922-1924 Марко Новаковић (други пут) 1924-1925 Др Ђорђе Бошковић (други пут) 1925-1927 Михајло Павловић (1876-1928), из Крушевца 1927-1929 Милутин Нагулић (1885-1952), из Сталаћа 1929 Мирослав Динић 1929 Др Душан Петровић Окружни Инспектори Крушевачког инспектората 1929-1930 Др Душан Петровић (други пут) 1930-1933 Љубомир Ђерасимовић (1869-?), из Ужица Крушевачки окружни инспекторат укинут априла 1933. године.

Чиновници крушевачке жупаније и народ на прослави, 1926. године

Срез расински

Начелници Расинског среза 1833-1834 Веселин Ћирковић, из Пепељевца 1834-1835 Богдан Ђорђевић Татар, из Параћина 1835-1836 Ђорђе Ристић (1801-1859) 1836-1839 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1839-1842 Илија Павић, из Трњана 220

Милорад Сијић

1842-1843 Илија Николић 1843-1858 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1858-1860 Стоиљко Лазаревић 1860-1865 Панта Петровић Бадњевац (1811-?)

1865-1869 Димитрије Брзаковић (1826-?)

1869-1873 Ђорђе Лукић 1873-1876 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1876-1877 Арсеније Трифуновић 1877-1879 Мијајло Вујовић 1879-1880 Атанасије Тодоровић 1880-1883 Милош Богићевић 1883-1885 Драгутин Чолић (1836-1903), из Жабара – Пожаревац 1885-1886 Атанасије Барјактаревић 1886-1888 Драгутин Чолић (други пут) 1888-1890 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1890-1891 Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице 1891-1892 Стеван Поповић 1892-1893 Коста Јанковић 1893-1894 Алекса Давидовић 1894-1897 Ђорђе Стојановић 1897-1898 Младен Тодоровић (1842-1917), из Крагујевца 1898-1899 Петроније Ивезић, из Мале Грабовнице 1899-1901 Петар Поповић 1901-1903 Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања 1903-1905 Коста Петковић 1905-1906 Тихомир Гвозденовић (1875-1954), из Крушевца 1906-1907 Чедомир Алексић (1869-1907), из Плеша 1907-1908 Милош Милошевић 1908-1910 Чедомир Урошевић (?-1918), из Крушевца 1910-1912 Љубисав Грковић 1920-1923 Драгољуб Миленковић 1923-1926 Љубомир Кнежевић (1866-1939), из Биоске 1926-1929 Бранко Ђорђевић 1929-1934 Чеда Миладиновић 1934-1936 Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње 1936-1939 Драгомир Трифунац (?-1944), из Алексинца 1939-1941 Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца 1942-1943 Драган Васић 1943-1944 Боривоје Грујић Расински срез 31. августа 1939. године подељен је на два среза: Расински и Крушевачки. Начелници Крушевачког среза 1939-1942 1942 Слободан Петровић 1942 Миодраг Радовановић 1942-1944 Драгомир Трифунац (други пут) 221

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Градско поглаварство

Председници суда примирителног 1839 ………………….

1847 Милован Ђорђевић 1852 Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине 1856 Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца ......?-1859 Гаврило Мутавџић, из Тоболца 1859-1860 Милутин Остојић (други пут) 1860 Јанићије Миловановић 1863 Милојко Дуњић (1825-1905), из Рокца 1863-1866 Јован Пећанац (1833-1877), из Крушевца

Прва општинска управа града Крушевца по уставу из 1888, изабрана 1889. године. Седе с лева: Љота З. Љотић, Милан Арсенијевић и Милутин Ј. Павловић, стоје: Станислав Михајловић и Веселин Ћирић.

222

Милорад Сијић

Председници општине Крушевац 1866-1868 Михаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде 1870 Антоније Илић (1831-1896), из Крушевца 1873 Јован Пећанац (други пут) 1874 Аксентије Миловановић (1822-1874) 1875-1876 Милисав Дединац (1825-1908), из Дедине 1876-1878 Аврам Шокорац (1844-?), из Крушевца 1878-1881 Сима Савић (1835-1907), из Крушевца 1881-1883 Серафим Неготинац (1847-1883), из Крушевца 1883 Илија Минић 1888-1889 Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара 1889-1891 Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева 1891-1894 Милутин Ј. Павловић (1862-1927), из Крушевца 1894-1897 Светозар Белотрепић (1849-1927), из Крушевца 1899 Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божуревца 1903-1909 Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња 1909-1913 Коста Гојковић (1865-1915), из Крушевца 1913-1914 Велимир Виторовић (1852-1918), из Крушевца 1914-1916 Драгомир Петковић (1871-1946), из Г. Милановца 1916-1918 Чедомиљ Човић (1866-1936), из Крушевца 1918-1920 Драгомир Петковић (други пут) 1920-1929 Антоније Стефановић (1862-1942), из Крушевца

Антоније Стефановић

1929-1932

Ђорђе А. Дреновац

Ђорђе А. Дреновац (1892-1972), из Крушевца Крушевац, 9. новембар 1929.

Решењем великог жупана крушевачке области г. др Душана Петровића смењена је данас стара управа општине града Крушевца. Истим решењем донета је одлука о постављењу нове општинске управе. У састав нове општинске управе на челу са председником г. Ђорђем А. Дреновцем, досадашњим комесаром крушевачке обласне самоуправе, ушли су г.г. председник Ђорђе А. Дреновац, кметови за град Крушевац Милан Крапчевић, бивши кмет из Крушевца, Добривоје Илић бивши 223

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

кмет из Крушевца, Прока Димитријевић, пензионер из Крушевца и Богољуб Илић, кафеџија из Крушевца, за село Лазарицу Милош Качаревић, земљорадник из Лазарице, за село Пакашницу Драгутин Ивановић, из истог села. За одборнике постављени су: Борисав Суботић, пуковник у пензији; Богдан Нешић, извозник; Митар Трипковић, професор; Никола Обрадовић, сатлер; Драгутин Тешић, часовничар; Раде Крстић, воскар; Добросав Живковић, пекар; Љубомир Поповић, трговац; Петар Љотић, индустријалац; Михаило Живковић, адвокат; Милутин Будимовић, књижар; Милован Гвозденовић, књиговођа; Радоје Бабић, трговац; Божидар Милосављевић, трговац; Јован Китановић, трговац; др Антоније Маринковић, лекар; Аврам Станојевић, трговац; Милан Нешић, свештеник; Драгослав Ђорђевић-Бајић, месар; Милорад Мишић, трговац; Бранислав Јаношевић, адвокат; Чедомир Илић, трговац; др Чеда Стојановић, лекар; Влада Цекић, обућар; Душан Кедровић, апотекар; Луцијан Стела, инжењер; Марко Миловановић, обласни школкси надзорник; Тихомир Голднер, грађевинар; Димитрије Петровић, економ; Стеван Ђокић, столар; Милан Вукашиновић, фотограф; Благоје Јовановић, кројач и председник окружног еснафа; Бранко Павловић, рентијер; Димитрије Нешић, кожарски трговац, сви из Крушевца, Милун Радовановић, из Пакашнице и Мика Милетић, из Лазарице.12 1932-1937 Крста Новаковић (1899-1973), из Крушевца Крушевац, 6. јула 1932.

Пре месец и по дана председник крушевачке општине г. Ђорђе А. Дреновац поднео је оставку на свој положај. Своју оставку г. Дреновац је мотивисао потребом слободног времена за опоравак здравља (дужност председника општине врши кмет г. Милан Крапчевић – М. С.). Како су и два кмета г.г. Милан Крапчевић и Прока Димитријевић са тројицом одборника поднели оставке, и како је премештајем неколицине одборника било упражњено још неколико одборничких места, то је овим била доведена у питање цела општинска управа. Начелник среза расинског једним предлогом Банској управи тражио је смену целе општинске управе како би нова управа, састављена од представника свих друштвених слојева, могла боље да одговори своме задатку. Решењем бана Моравске бановине, које је оснажено и од министра унутрашњих дела, стара управа је смењена. Истим решењем постављена је нова општинска управа са г. Крстом Новаковићем, апотекаром, на челу. За кметове у новој општинској управи постављени су: г.г. Владимир Арсић, трговац, Живојин Ристић, столар, Антоније Вукотић, трговац, Милутин Јевтић, бравар, Драгољуб Ђурић, земљорадник из села Пакашнице и Милорад Јовановић, из села Лазарице. За нове одборнике узети су г.г. Живко Белотрепић, Радисав Гагић, Милан Крапчевић, Мирко Ковачевић, Миливоје Миљковић, Атанасије Арсенијевић, Радич Јосић, Милан Стојковић, Павле 12

Политика, 10. новембар 1929, стр. 2.

224

Милорад Сијић

Трипковић, Драгутин Жикић, Воја Крстић, Прока Ристић, Василије Поповић, Љубиша Урошевић, Зоја Зојић, Милутин Маринковић, Боривоје Михаиловић, Сретен Радојевић, Стеван Николајевић, Војислав Васић, Душан Цветковић, Тихомир Дреновац, Богољуб Кнежевић, Владимир Мишић, Радивоје Томић, Огњан Васић, Милош Иванић, Ивко Јаковљевић, Алекса Јовановић, Марко Пузић, Миодраг Милић, Душан Савић, сви из Крушевца, и Јован Милојевић, из Пакашнице и Владимир Качаревић, из Лазарице.13 1937-1939 Бранислав Јаношевић (1886-1968), из Крушевца Крушевац је добио новог председника општине и нове већнике 17. октобра 1937. Од новембра уведена функција подпредседника.

Бранислав Јаношевић

1939

Будимир Павловић

Будимир Павловић (1899-1986), из Крушевца Крушевац 19. фебруар 1939.

У великој већници овдашњег Градског поглаварства, данас у 11.30 часова изасланик Банске управе из Ниша г. Мирослав Динић, начелник управног одељења, разрешио је дужности досадашње градске већнике, на челу са председником г. Браниславом Јаношевићем, и увео у дужност нове већнике, на челу са г. Будимиром Павловићем, трговцем. Извршењу овог акта присуствовао је незапамћен број овдашњих грађана. Заклетву нових већника, у присуству г. Динића, обавио је свештеник г. Јеша Новаковић. За нове већнике постављени су г.г Крста Новаковић, народни посланик; Радич Јосић, срески архијерејски намесник; прота Храна Поповић; Ђока Петровић, апотекар; др Иван Ђорђевић, лекар; Тихомир Дреновац, индустријалац; Ивко Јаковљевић, трговац; Душан Савић, трговац; Данило Радојевић, инжењер; Живојин Цветковић, инжењер; Марко Пузић, посластичар; Љубомир Покимица, трговац; Ранђел Ђорђевић, трговац; Васа Мишић, трговац; Петар Митровић, трговац; Страхиња Будимовић, штампар и књижар; Воја Крстић, трговац; Миодраг Милетић, трговац; Радивоје Томић, кожар; Милутин Јеличић, дрварски трговац; Коста Кнежевић, кројач; Света Манић, воскар; Љупче 13

Политика, 7. јул 1932, стр. 10.

225

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стефановић, индустријалац; Васа Ђорђевић, трговац; Душан Лацић, трговац; Страхиња Трипковић, индустријалац; Доброслав Живковић, пекар и Сава Стојковић, земљорадник. Поред ових од старих ушли су у ново веће г.г. Стеван Николајевић, индустријалац; др Душан Лазаревић, лекар; Павле Трипковић, индустријалац; Влада Мишић, трговац; Никола Обрадовић, сатлер; Дража Жикић, кафеџија; Мићић Драгић, пекар и Стојан Ђорђевић, бравар.14 1939-1941 Синиша Стефановић (1889-1968), из Крушевца 1941 Крста Новаковић (други пут) 1941-1942 Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине 1942-1943 Добривоје Ђорђевић (1905-1965), из Лесковца 1943-1944 Драгољуб Перчевић (1900-?), из Трстеника 1944 Чедомир Илић (1891-1971), из Крушевца

Синиша Стефановић

Ђорђе Лазаревић

Крста Новаковић

Градњом Дома трговачке омладине Градско поглаварство се уселило у своју нову зграду 1938. године, која се налазила у Кнез Михајловој улици. Распоред канцеларија у Поглаварству је следећи: приземље: финансијско одељење, благајна, војно одељење, отсек за телесно васпитање, добровољна ватрогасна чета и канцеларије електричне централе са благајном за наплату осветљења. Први спрат: председник, секретар, дактилограф, потпредседник и архива. Други спрат: грађевински одељак, ветеринар, судија, сала за суђење, извршни и кривични одељак и градски музеј са читаоницом. У мезанину зграде налази се велика сала за седнице већа. Исто тако, у дворишту Поглаварства налази се касарна градске полиције.

Окружни суд

Кнежевина Србија је после ослобођења од Турака створила сасвим нов судски систем на искуствима суседних земаља да би већ половином 19. века имала независно судство са сталним судијама. Као административни центар Крушевац је 1833. године добио нахијски суд, као прву јавну установу, а пошто је исте године постављен у суд, Јован Здравковић постао је први чиновник из Крушевца.

14

Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10.

226

Милорад Сијић

Од 1839. Крушевац добија и окружни суд. Први писани закон о судовима у ондашњој Кнежевини Србији био је Закон о устројству окружних судова који је донет 20. фебруара 1865. године, да би био допуњен 1890. године када окружне судове замењују првостепени судови. Председници Окружног суда у Крушевцу 1839-1842 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1842-1843 Јован Вељковић 1844-1849 Милосав Браљинац (други пут) 1849-1852 ...............................

1852-1854 Јован Туцаковић 1854-1855 Срећко Поповић 1856-1858 Јован Туцаковић (други пут) 1859 Аксентије Марковић 1860 Стефан Димитријевић 1861 Јаков Живановић 1862-1865 Крста Ђорђевић 1866-1868 Антоније Шокорац, из Крушевца 1869 Илија М. Ракић 1870-1873 Петар Анђелковић 1874-1877 Мијаило Ћирић 1878-1881 Милош Трпезић, из Крушевца 1882-1890 Сима В. Симић, из Крушевца 1891-1897 Аврам Шокорац, из Крушевца 1898 Алекса Васиљевић 1899-1902 Јован М. Исаковић 1903-1904 Танасије А. Радовановић 1905-1906 Живан Ивковић 1908-1915 Милан Ж. Стевановић Окупација (1916-1918) ....... -....... Јанићије Вељковић (1874-1946), из Књажевца 1927-1931 Стеван Максимовић, из Ужица 1931-1933 Стеван Ћоћић 1933-1936 Ђорђе М. Дреновац, из Крушевца 1936-1938 Душан Цветковић, из Крушевца 1938-1941 Милован Ивановић

Окружна скупштина

После доношења Закона о окружним и среским скупштинама, министар унутрашњих дела прописао је: Изборни и Пословни ред окружне и среске скупштине. Први избори за трогодишњи мандат за окружне скупштине у Краљевини Србији држани су 24. јуна 1891. године. Крушевачки округ бирао је 34 окружна посланика.

227

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Окружни заступници (посланици) Округа крушевачког су: За варош Крушевац Коста Јанковић, мумџија из Крушевца За варош Алексинац Милун Миљковић, председник општине из Алексинца Срез алексиначки Стева Радичевић, председник општине из Краљева Павле Савић, земљорадник из Врела Петар Николић, председник општине из Црне Баре Филип Живановић, председник општине из Јасења Срез жупски Милан Милићевић, трговац из Плоче Антоније Поповић, свештеник из Бруса Милић Величковић, трговац из Александровца Милун Јовановић-Лисинац, економ из Г. Ступња Сава Раденковић, трговац из Трнаваца Владисав Арсић, економ из Игроша Срез моравски Лазар Мартиновић, свештеник из Житковца Обрад Миленковић, земљорадник из Прћиловице Димитрије Прокић, земљорадник из Пешчанице Милош Стојановић, земљорадник из В. Дреновца Сима Јевтић, земљорадник из Витковца Срез расински Зафир Марковић, земљорадник из Каоника Милојко Крајковац, земљорадник из В. Шиљеговца Илија Минић, трговац из Мајдева Стојан Лукић, председник општине из Врбнице Богдан Ивановић, земљорадник из Д. Ступња Милош Пешић, председник општине из Витановаца Милисав Ристић, земљорадник из Дедине Милун Газибарић, земљорадник из Сталаћа Срез ражањски Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња Сава Поповић, земљорадник из Радошевца Петар Милутиновић, земљорадник из Претрковца Сима Илић, земљорадник из Прасковче Срез трстенички Милан Ћосић, земљорадник из Велике Дренове Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Сима Вукчевић, трговац из Јасиковице Павле Рашковић, председник општине из Почековине Јаков Марковић, трговац из Трстеника15 15

Српске Новине, 12. јул 1891, стр. 2.

228

Милорад Сијић

Прва седница скупштине округа крушевачког почела је свој рад 25. септембра 1891. године и тај дан је историјски јер је тада отпочела свој рад локална самоуправа у Краљевини Србији. То је почетак нечега што ће кроз касније време дати велике резултате у смислу побољшања услова живота људи у мањим местима за које висока политика није имала слуха у претходним временима. Од тог времена су бирани окружни посланици који су имали своје ингеренције као власт и борили се да својом разборитошћу донесу таква решења која ће њиховим суграђанима донети бољи живот. За првог председника Окружне скупштине изабран је Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња, народни посланик у више мандата. Окружне скупштине и њени заступници, који су бирани сваке три године, имале су свој смисао и радиле су до Другог светског рата.

Свештеник Ђорђе Милетић

Срески суд, Општински суд, Финансијско одељење банске Управе, Окружни Уред, Војни округ, Пореска управа, Катастарска секција, Техничко одељење, Шумска секција, Жандармеријска чета, XV железничка секција, Контрола мера, Државно тужилаштво. То су државна и самоуправна надлештва која су фунционисала у Крушевцу до Другог светског рата.

229

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

3. КРУШЕВАЦ

За време свог вишевековног постојања под турском управом варош Алаџа Хисар спадао је у лепо уређену која се заснивала на сплету кривудавих сокака, са основном поделом на чаршију и на махале. Значај вароши није био онакав као што је то био Крушевац у време кнеза Лазара – престони град. Чаршија са дућанима пружала се испод тврђаве где је пространи трг од којег на запад води један сокак према Карановцу. У чаршији су смештени дућани које држе трговци, занатлије, и механе поред којих се налазе ханови и тек понека у дворишту кућа за становање. Варош почетком 19. века има око 2.000 становника са 150 турских и 120 хришћанских кућа, а простирала се на површини данашњих улица: Бријанова, Караџићева, Синђелићева, Рајићева, Пријездина, Стевана Високог, Јакшићева, Кумановска, Страхињићева, Владетина, Миличина, трг око старе ваге и належући делови улица: Косовска, Пећска, Балшићева, Цара Лазара, Југ Богдана и Јасички пут. Ослобођењем Крушевца од Турака новопостављена привремена управа добија и задатак да организује планску обнову и уређење Крушевца, као и осталих насеља у нахији. Исељавање турских породица почело је одмах и вршен је откуп и заузимање њиховог имања, од стране цркве, власти, трговаца и досељеника, под слабом контролом. Зато је било јасно да се пресељење неће лако одвијати преко терена заузетих од нових власника и тек када Совет 1836. године пошаље у Крушевац свог главног инжењера Јанкеа, који уз помоћ старешина варошких поставља крст који је освећен и представља место где треба да буде чаршија, пуковник Петар Лазаревић наредио да пресељење мора да се обави одмах. Нова чаршија је заснована са једном раскрсницом у облику крста на средини а на источном крају рачва се у два правца: према Делиграду и према Јанковој Клисури. Раскрсницу у средини пресеца пут на запад према Косовској улици и на исток према Бивољу и даље Сталаћу. Затим су трасиране Косанчићева, Обилићева и Косовска улица, затим Топличина, Кајмакчаланска и Немањина, које се споро развијају јер су ишле преко парцела браће Симића, Обрада Човића и једног трговца. Касније се чаршија развијала и пресецане су нове улице, али то је ишло тешко јер су богати трговци и људи од власти били заузели велики део земље па су нерадо уступали придошлицама земљиште по набавној цени, те су им власти нудиле надокнаду на разне начине. Подручје око трга код крста где је пијаца, постало је најатрактивније за трговце и механџије, па је ту било најгушће насељено где су дућани многбројни и веома мали. Марвена пијаца била је у старој чаршији близу Крње џамије и турског гробља (код чесме Добра вода) а онда је избио спор па се 1839. године сели код дуда, данас Трг фонтана. Спор је решен тек 1856. године када је донета одлука да код дуда буде пијаца за дрва и пољопривредне производе, а испод брега доња вага, сточна пијаца.

230

Милорад Сијић

Oд оријенталне варошице направити хришћанску био је тежак задатак, а времена сиромашна. Куће су биле од сламе и често страдале од разних непогода, као онда када је Крушевац и околину задесила велика несрећа јуна 1850. године када су велике количине падавина однеле и материјална добра али и животе људи. Хроничар је записао: У нашој вароши је четири пута гром пуцао, на покладе петровске упали једну кућу сламену и она је до темеља изгорела. Срећа, те је кућа била на крају вароши; иначе да је где у средини, сва би варош изгорела, јер је силан ветар дувао. Ономад опет уби гром једног житеља овде у вароши на место. Гнев Божји као да сваког тренутка гледамо – тако су сада наша жита и ливаде, пре сваком дивотом украшена поља потопљена! Нема дана да прође без кише и страшне грмљавине – однешене су куће, ливаде, подруми, коморе и воденице, једном речи све што је год, какав поточић, који је сваки од садашње Мораве већи, дохватити могао. И црква врбничка до половине је у води била, све су црквене књиге упропашћене и одејанија порушена. Поплава ова догодила се ноћу, те цркви нико ни од куда у помоћ притећи није могао. Два свештеника, који се с црквењаком те ноћи код цркве десише, морадоше на једном великом дрвету у изненадном часу спас потражити. Штета, која је цркви учињена, броји се на 4.000 гроша.16 Прва значајнија обнова самог Крушевца била је онда када је: “Кнез Александар кренуо на пут по Кнежевини Србији 26. марта 1843. године из Београда, преко Палежа, Шапца, Лознице, Ваљева, Уба, Тополе, Крагујевца, Чачка, Карановца, а у Новом Селу га је дочекао начелник окружја крушевачког са председником суда, начелником среза јошаничког и 200 коњаника, и ту се пред меаном опростио од чачанског окружја ступајући на територију окружја крушевачког. Целим путем бурно поздрављан од мештана свраћао је у Трстеник, у Рибнику је ручао, стајао је у Почековини, Стопањи где се дуже задржао, Глободеру, Мачковцу, а на брду пепељевачком било је 400 пешака и 200 жена и девојака, које су Његову Светлост пићем нудиле. Када се Светли Књаз Крушевцу приближио, огласиле су прангије и звона долазак његов. На уласку у варош била је парада, која се од цркве до конака протегла, који је у кући Симића спремљен био. Овде је 2.000 људи било, а пред црквеном авлијом дочекао га је Јован Вељковић, председник окружног суда са другим званичницима.”17 Касније Крушевац све више добија обрисе урбане вароши. Одлука да се неки сокаци изнова калдрмишу 1865. године, око 2.000 квадратни хвати је износила калдрма, једна је од многих великих акција за унапређење животног простора у Крушевцу. Просецање нових сокака и калдрмисање истих било је 1873 и 1874. године, а 1901. године калдрмисано је 5.000 квадратних метара у вароши.

16 17

Српске Новине, 1. јул 1850, стр. 2. Српске Новине, 1. мај 1843, стр. 1.

231

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

“Крушевачка општина је у августу 1890. тачно одредила територију коју је обухватала крушевачка варош. Полазна тачка одређена је у Старој чаршији, од куће Мине Дуњића, свештеника из Стопање, у Цара Лазара бр. 186, у правцу куће Јеврема Стевановића, крпача, у Балшићевој улици бр. 285. Пролазећи Балшићеву, линија рејона иде у правцу плаца и куће Милана Бошњаковића, у Пећској улици бр. 244. Пролазећи Пећску, долази се на кућу Александра Миловановића, трговца, и Пећском улицом до куће Стојана Ћирића, која се налази на углу Пећске и Косовске улице. Граница рејона даље иде Косовском све до куће Стојана Бркића бр. 186. Од раскрснице Косовске и Душанове правац се пружа Душановом улицом у смеру према Багдали, до кућа Димитрија Бркића и Благоја Градиштанца. Даље, од куће Панте Петковића, на углу Душанове и Косовске, продужује се Косовском до куће Илије Алексића, а одатле, новопросеченом улицом, на кућу Вукадина Стојковића у Обилићевој улици бр. 154. Обилићевом улицом креће ка Расинском тргу и кући Димитрија Симића Вацкића бр. 174, а одатле се прелази у новопросечену улицу до куће Алексе Стојановића Буџића и раскрснице, на Делиградску улицу. Продужујући Делиградском, рејон Крушевца иде даље обухватајући кафану Тасе Јовановића бр. 142 и кућу Душана Томића бр. 199. Од куће Косте Милетића, абаџије, и кафане Младена Нешића, граница иде Синђелићевом улицом до раскршћа ове и Таковске улице, затим, Таковском до варошког потока и зидане ћуприје на потоку. Линија рејона обухвата улицу Краља Милана до дућана Живка Здравковића и Арсе Дреновца, излазећи на Љубићку улицу, на брдо Булевар, до Зула чесме, затим, Југ Богдановом на Кнеза Милоша трг. Граница се даље пружа од плаца Уроша Урошевића, трговца, на углу Југ Богданове и Милошевог трга, где је магаза Љубе Николића, механе Ристе Димитријевића и Ристе Милошевића чија имања леже на Милошевом тргу, па одатле Цар Лазаревом улицом до куће Мине Дуњића бр.

186 где се граница рејона завршава. Постојеће зграде и плацеви који се налазе ван варошког реона – сматрају се за варошке летњиковце и баште” (Етнолошко друштво Југославије, Београд, Етнолошки преглед, 1975, Београд, Славољуб Бојић, Развој вароши Крушевца у 19. веку – сепарат).

Регулациони план вароши

“Пошто г. Милан Андоновић, професор Велике школе, по својој понуди и уговору закљученом између њега и општине крушевачке није довршио сав рад око регулације вароши Крушевца, који су радови предвиђени у распису г. министра грађевина и његовом додатку од 10. aприла 1887. године Бр. 1620, а на име да се изради: Трансрегулациона мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Полигон мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Да се у генерални план уцртају потоци који варош просецају а тако исто и у копијама тога генералног пална, Да се детаљни план за варош Крушевац који је израђен у размери 1:400 на 22 картона уцртају на име: 232

Милорад Сијић

А) Све парцеле појединих сопственика са њиховим границама и свима зрадама које на њима постоје, Б) Потоци који варош просецају, Да се израде још две копије на платну од детаљног плана под Бр.

4, трећа копија која се сада налази у министарству грађевина да се допуни према тач. 4, Да се састави табло са три копије, из кога ће се моћи видети површине парцела које појединим сопственицима припадају, Да се израде уздужни профили појединих улица у размери 1: 2000 за дужине и 1:100 за висине са три копије на платну, и у овим плановима да се означи поред инвелете у осовини улице, десно и лево висина сокла постојећих зграда у тој улици и висина олука, Да се израде попречни профили улица у размери 1:100 на сваки 50-100 м дужине са три копије, Да се састави табло улица које у једној категорији спадају према типовима одређеним од стране министарства са три копије на платну, Да се према одобреном плану регулације на терену обележе и фиксирају и у односу на непокретне предмете у свакој улици и за сваки прелом њен по две сталне тачке осе. То суд општине крушевачке а на основу донешене одлуке одбора поменуте општине од 23 тек. месеца Бр. 6601, расписује овај конкурс на штету поменутог г. Милана, и позива стручна лица да се са својим понудама пријаве суду општине крушевачке.”18

Кланица код Расине

“Суд општине града Крушевца на основу одобрења министарства грађевина од 18. септембра 1901. године Бр. 7119 и наређења начелства окружног крушевачког од 20. септембра исте године Бр. 1853 држао је јавну лицитацију 26. новембра исте године за израду зграде за клање стоке (кланице) на реци Расини.”19

Електрификација Крушевца

“У 1922. години, први пут од настанка Крушевца, уведено је градско електрично светло. Прва електрична централа била је изграђена у близини железничке станице и војне касарне у Југ Богдановој улици. Доцније је подигнута нова и већа електрична централа која је снабдевала варош струјом. Подизањем ове електричне централе створен је дуг који је почетком 1936. године износио девет и по милиона динара. Приликом дискусије о буџету за 1936/37. годину, г. Крста Новаковић је изјавио да ће од 1. априла 1936. године централа обуставити рад, пошто ће се струја куповати, од државе из завода Обилићево, јер је много јевтинија него у сопственој режији.”20 18

Српске Новине, 28. септембар 1901, стр. 4. Српске Новине, 21. новембар 1901, стр. 6.

20 Политика, 23. фебруар 1936, стр. 14.

19

233

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Велики комунални радови

“Крушевачка општина почела је са замашним комуналним радовима на преуређењу вароши. Асфалтни тротоари дуж главних улица у раду су. Модерна пијаца је већ готова. Пре неки дан била је трећа и последња лицитација за подизање нове калоричне централе од 700 коња, као и нове потпуно модерне варошке мреже на гвозденим стубовима. Чешка фабрика Шкодини заводи била је за 800.000 динара јевтинија од најјевтинијег понуђача и она је добила посао у израду. Према томе Крушевац ће ускоро добити нову електричну централу, јер ће се радовима одмах приступити.”21

Трошарина

“Крушевачка општина донела је јула 1933. године одлуку да се у Крушевцу заведе трошарина по угледу на београдску. До 1929. године Крушевљани нису плаћали ни прирез ни трошарину. Све своје расходе општина је покривала својим редовним приходима. Општинска одлука о завођењу трошарине тешко је примљена у Крушевцу већ и због тога што изгледа чудно да је општинска управа могла завести трошарину док још буџет за ову годину није одобрен од стране Министарства финансија. Удружење трговаца за срез расински, чије чланове ова одлука највише погађа, предузело је кораке код бана Моравске бановине, да се с обзиром на данашње тешко економско стање, озваничење онемогући. Ипак, општина је добила одобрење да трошарина може да се уведе у живот....”22

Мост према Јастрпецу

Мост на Расини према Јастрепцу, саграђен 1933. године. Градитељи по завршеном послу врше оптерећење моста тако што су дотерали вагонете пуне врећа песка и прешли преко моста неколико пута.

21 22

Политика, 3. јул 1928, стр. 7. Политика, 15. јул 1933, стр. 9.

234

Милорад Сијић

Казнени завод

У Крушевцу су постојали срески затвор у Чолак Антиној улици и и окружни судски затвор иза лепе зграде суда окружен малим парком поред градске пијаце, ограђен зидом, тарабама и бодљикавом жицом. Зграда планирана да буде казнени завод за робијаше осуђене на временске казне до пет година налазила се на око два километара од града, између Багдалске косе и друма. Око ње је била општинска утрина. Градња је била започета 1935. године када је крушевачки посланик Милан Симоновић постао министар правде. Пројектом је било предвиђено више зграда а подигнута је само средишна, али ни она није довршена до рата. Током окупације Немци су зграду адаптирали и претворили у логор. Зграда је после рата срушена а на њеном месту је подигнуто више малих зграда које су поправни дом за малолетнике (Податке и слику дао др Милутин Тасић, из Крушевца).

Казнени завод из 1935. године, срушен после рата

Велики јавни радови у Крушевцу Крушевац, 4. септембар 1936.

“Министар грађевина г. др Марко Кожул, који се налази на одмору у Врњачкој Бањи, јуче је позвао к себи на реферисање г. Васу Поповића, шефа овдашњег техничког одељка. По повратку из Бање г. Поповић је изјавио да му је министар г. Кожул издао наређење да одмах изради пројекте за израду коцкасте калдрме у Крушевцу, Брусу, Трстенику и Краљеву. Ти пројекти односиће се само на оне улице које су продужеци државних друмова. Крушевац ће према томе добити коцкасту калдрму кроз најглавније улице, чија дужина износи четири и по километара. У изгледу је да ће се израдити и асфалтни друм од Крушевца до Обилићева. Ови пројекти морају да буду готови у року од неколико дана. Г. Поповић је такође добио налог да хитно поднесе реферат за израду водовода и канализације у Крушевцу. Ове радове, каже г. Поповић, држава ће помоћи изградњом водојаже и давањем цеви. Вода би се, по замисли г. Поповића, довела са Јастрепца и села 235

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Буци. Извођење ових радова износиће око десет милона динара, а то ће бити исплаћено из кредита за јавне радове. Г. Поповић је нагласио да је г. Кожул необично расположен да се све ово што пре изврши. Министар г. Драгиша Цветковић изјавио је г.г. Богољубу Кнежевићу, народном посланику и Крсти Новаковићу, председнику општине, да ће подићи нов Дом народног здравља у Крушевцу, пошто је садашњи дотрајао. С обзиром на неколико хиљада радника у Крушевцу, г. Цветковић је обећао да ће се овде подићи и подружница Јавне берзе рада.”23

Др Милан Стојадиновић у Крушевцу

“Председник владе г др Милан Стојадиновић је како сам каже први председник владе који у периоду између два светска рата званично посећује Крушевац. Он је човек који је пореклом из ових крајева и био је ђак крушевачке гимназије па је учинио много да Крушевац добије нову зграду гимназијску али и то да се добију како у самој вароши тако и прилазни нови путеви, водовод и реконструкција железничке пруге. Није на одмет рећи да је господин др Милан Стојадиновић најспособнији Србин свога доба и највећи градитељ, само у Београду све оно што је у њему и данас најлепше саграђено је у време његове владавине. На банкету у хотелу Париз, 20. септембра 1936. године, после свечаности полагања камена темељца за нову зграду гимназије, председник владе г. др Милан Стојадиновић је одржао овај говор: Господо, овај долазак за мене је у исто време једно мало унутрашње узбуђење човека који је данас председник владе, а при помисли да сам ја први председник владе који се сетио престонице Кнеза Лазара да је званично посети (буран аплауз и узвици: Тако је, живео др Стојадиновић). Господо, то је узбуђење још више појачано осећањем на моју прву младост, на моје прво ђачко доба, кад сам, као мали ђачић основне школе и доцније као ученик крушевачке гимназије, ишао овим истим улицама, које су, без мало, можда, у истом стању данас, кад ја пролазим кроз њих као председник Краљевске владе, као што су биле за време Кнеза Лазара. Господо, ви ћете то моје унутрашње узбуђење и разумети, јер се оно појачало још свечаношћу освећења спомен-чесме у Стопањи, уз успомену на мога покојног оца, чија је последња мисао била: Његово мало село крај Мораве, његова Стопања и жеља да тамо подигнем ову чесму њему посвећену...... После завршених ратова, данас у нашој пространој и уједињеној отаџбини налазе се пред нама други задаци, највише важни, привредносоцијалног и просветно-културног карактера. Сви морамо својски прионути на посао да што лакше и успешније пребродимо кризу и пођемо путем других културних народа у свим правцима нашег националног живота.

23

Политика, 5. септембар 1936, стр. 9.

236

Милорад Сијић

Ваш председник општине, г. Новаковић, изложио ми је у три речи потребе вашег града: водовод, путеви, железница. Водовод! Па зар нама свима не треба да уђе крв од стида у лице, кад помислимо да Крушевац данас добија воду са оних чесама, са којих се носила вода пре пет векова у беле дворе Кнеза Лазара? Путеви! Ми смо малопре у Стопањи имали прилике да чујемо једног народног песника, који је на брзу руку опевао мој пут. И шта мислите да је била његова најјача импресија? Биле су речи: Подигла се магла и прашина. Ја бих рекао магла од прашине. Зар није срамота да се такви путеви налазе око престонице Кнеза Лазара? Ако вам је министар г. Кожул дао једно обећање, да се изразим овде привредничким језиком, могао бих рећи да на то обећање г. Кожула, на ту меницу са једним потписом, ја стављам још један потпис – потпис председника Краљевске владе и надам се да ћете такву меницу есконтовати врло лако. Господо, треће, железнице! Ви сте остали у правцу Краљева и Чачка, у овој плодној моравској долини, на опној малој уској прузи предратне Србије. Ми смо после рата доспели да комплетирамо многе нормалне колосеке, да их чак и удвостручимо, а нисмо стигли да у плодној моравској долини претворимо мале уске железнице у нормалан колосек. Кад помислим да су потребе вашег града: водовод, путеви и железница, онда збиља може се рећи да све то није нимало нескромно и да бисмо сви ми морали да се постидимо, кад би нешто Кнез Лазар дошао да види Крушевац, па, су чим би могли изаћ пред Кнеза Лазара, пред Милоша и друге витезове наше. Да ли смемо да изађемо са данашњим чесмама и са данашњим путевима, којима је ваљда Кнез Лазар пошао на Косово, а о железницама и да не говорим.”24

Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца

“Градско веће града Крушевца на својој свечаној седници одржаној на дан 12. септембра 1938. изабрало је за почасног грађанина града Крушевца г. др Милана Стојадиновића председника Министарског савета и министра иностраних послова са следећом мотивацијом: Град Крушевац поносан је и срећан да међу људе свога краја може убрајати по његовом пореклу и г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра иностраних послова. Дубоко уверен да ће овај период његовог мудрог државничког рада на челу наше државне управе по својим досада постигнутим резултатима бити уписан златним словима у историју нашег народа, а у знак најтоплије захвалности и признања за помоћ коју је указао Крушевцу и његовом крају за његов привредни, културни и здравствени напредак, град Крушевац га је данас једногласном одлуком свога градског већа изабрао за почасног члана. Овим поводом и ради предаје дипломе почасног грађанина г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра 24

Политика, 21. септембар 1936, стр. 3.

237

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

иностраних послова, посетила је у његовом кабинету Министарства иностраних послова једна депутација грађана из Крушевца, предвођена од стране г.г. Милана Симоновића, министра правде, Бране Јаношевића, председника градског поглаварства у Крушевцу и Богољуба Кнежевића, народног посланика.”25

Радови на улепшавању Крушевца Водовод, канализација, домови, шеталиште Крушевац, 12. јануар 1937.

“Према новом грађевинском плану, који се већ увелико остварује, Крушевац ће у најскорије време потпуно изменити свој изглед. Овај стари српски град изградиће се у модерну варош, јер ће добити цео низ нових репрезентативних зграда и других тековина. Крушевац то, уосталом и заслужује и по свом географском и административном положају, од чега зависи напредак и читавог огромног залеђа са насељима и масивима Јастрепца и Копаоника. Нема сумње да за све ово највећа заслуга припада г. Крсти Новаковићу, председнику крушевачке општине. Решење питања водовода и канализације има животни значај за Крушевац. Ово питање повлачило се цео низ година, и оно је најзад добило своју законску форму образовањем теренске секције, чије је седиште у Крушевцу. Канализација и водовод градиће се истовремено. Вода ће, по свој прилици, бити доведена са Јастрепца, и ако је он удаљен око 15 километара од Крушевца. Стара турска калдрма у Крушевцу, у току нове буџетске године биће замењена модерном каменом коцком. Модерни коловоз биће за сада постављен само кроз главне улице у дужини од три километра, то су у ствари продужеци државних друмова. Тако ће од аеродрома, кроз Грштак, поред нове цркве, одакле се одваја један крак у дужини од два километара према Обилићеву, главном улицом поред споменика, Окружног суда, па онда улицом Цара Лазара до села Лазарице бити постављен потпуно нов коловоз. Исто тако од Споменика према парку до села Бивоља биће постављена камена коцка. Дужина ових коловоза износи око шест километара. Међу најважније радове спада парцелизација Кошијског поља у површини од тридесет хектара. Парцелизацијом од парка и фудбалског игралишта, па до друма који веже Крушевац са Обилићевом добијено је 307 парцела, чија се површина креће од 400 до 1.500 квадратних метара. Плацеви ће ускоро бити изложени продаји под врло повољним условима. С обзиром на регулациони план ово ће бити најмодернији део града. Ту ће бити израђена пијаца и сквер са спомеником Блаженопочившег Краља Александра I. Друга трећина поља остављена је за сајмиште, а трећа припада аеродрому.

25

Политика, 15. септембар 1938, стр. 4.

238

Милорад Сијић

Пошто су преговори између Трговачке омладине и Крушевачке општине окончани да се заједнички подигне једна репрезентативна палата на експроприсаном плацу у главној улици, одлучено је да се већ на пролеће отпочне са зидањем. Ова палата стајаће око три и по милиона динара. У једном крилу биће Градско поглаварство, а у другом Трговачка школа, Читаоница, Градски музеј, Трговачко удружење и две сале за забаве и разне приредбе. Ова зграда, и по стилу и по величини, биће пандан новој гимназији, која се подиже на углу Топличине улице. Са фасадом према скверу код зелене пијаце, с пролећа ће се подићи још једна палата у вредности 1.200.000 динара. То ће бити Официрски дом. Крушевачка општина дала је бесплатан плац за подизање Официрског дома. Нова гимназија која ће још ове године бити завршена и велики репрезентативни туристички хотел подижу се убрзаним темпом. Верује се да ће радови још концем пролећа бити завршени. Али поред ових зграда ускоро ће нићи и велики број других грађевина. Неколико нових просечених улица у непосредној близини центра вароши, створиле су повољне услове приватним лицима да своје капитале пласирају у рентабилне објекте. Иницијативом председника општине г. Новаковића на брду Багдала, која се уздиже изнад самог Крушевца, посађено је преко седам хиљада садница, смрека, борова, јела, липа и другог дрвећа. Његова је жеља да досадашњи градски парк замени једним великим шеталиштем које ће дати и ведрине и здравље новом Крушевцу. На Багдали је исто тако остављен већи простор за дечје игралиште.”26 Нови буџет “Почетком марта 1937. године на седници градског већа у Крушевцу изгласан је општински буџет за наредну годину. Нови буџет износи 7.041.376 динара и већи је за око 2.000.000 динара од прошлогодишњег. Нови буџет повећан је због зидања градског дома, исплате експроприсаних плацева, регулације целе улице Цара Лазара, набавке једног путничког аутомобила и повећања плата свима општинским службеницима за 10 од сто. Главне приходе Општина крушевачка очекује од продаје општинских плацева, од трошарине, електричног осветљења, трошаринских такса и општинске аренде.”27 Продаја плацева у Крушевцу “Градско поглаварство у Крушевцу, на основу одобрења надлежних власти, почиње да врши продају плацева за подизање кућа и радњи, на делу свога имања звано Кошијско поље, које се граничи: до вароши 26 27

Политика, 14. јануар 1937, стр. 16 (део интервјуа са г. Крстом Новаковићем). Политика, 14. март 1937, стр. 16.

239

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевца, Градског парка, игралишта С. к. Цар Лазар, Дуванске станице, села Бивоље и нове Пашићеве улице Крушевац-Обилићево... Из Градског поглаварства бр. 4662 од 18. марта 1937. године у Крушевцу.”28

Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца Крушевац, 24. фебруар 1939.

“После двогодишњих истраживања јаких извора добре пијаће воде, којом би био снабдевен Крушевац, данас је стручна комисија морала да ликвидира и радове на бушењу артерских бунара у околини села Мудраковца поред реке Расине, пошто ни овим истраживањем као ни претходним којима се хтело да се вода доведе из планине Јастрепца нису постигнути ни приближно очекивани резултати. На истраживање воде до сада је утрошено 150.000 динара. Данас је стручна комисија коју сачињавају г.г. др Луковић, професор Београдског универзитета, Живорад Николић и Фрања Балка, хидротехнички инжењери и шеф овдашњег техничког одељка инж. Г. Пејчиновић са председником овдашњег поглаварства г. Будимиром Павловићем, обишла терен поред Западне Мораве у околини села Читлука. И у овом пределу почеће се одмах са бушењем и испитивањем. У случају да се ни овде не пронађе добра подземна пијаћа вода, прихватиће се ранија комбинација да се путем филтра и пумпних станица користи вода из Западне Мораве. Према овоме радови на постављању водоводних цеви кроз Крушевац неће почети ни ове године, док ће се изради резервоара приступити одмах, јер је одобрен кредит у износу од 438.000 динара. Резервоари ће бити изграђени на највишој тачци брда Багдала изнад Крушевца.”29

Крушевац најскупљи град у унутрашњости

И ако Краљевина Југославија није била захваћена ратним страхотама које су захватиле добар део Европе и других континената ратна дејства узимала су свој данак и овде. Економска криза је све више узимала маха да је већ 1940. године наша влада морала да предузме кораке у циљу равномерног снабдевања становништва основним намирницама које су из дана у дан све скупље а веома често их и није било у радњама. У циљу сузбијања скупоће и спекулације и снабдевању становништва животним намирницама влада је донела уредбу коју је од септембра исте године и срески суд у Крушевцу почео да примењује јер су се намирнице после доношења уредбе почеле кришом да продају, а неких уопште није било на тржишту. Маст, на пример, уопште се није могла добити. Због несавесних спекуланата Крушевац, и ако трговачки и економски центар велике околине, постао је најскупљи град у унутрашњости. Ма колико скупо желели да их плате, грађани не могу 28 29

Политика, 28. март 1937, стр. 9. Политика, 25. фебруар 1939, стр. 8.

240

Милорад Сијић

доћи до животних намирница, и ако се зна да их има толико да би се могли за дужи период снабдевати, кад би код извесних трговаца гросиста било бар мало савести. Управне и полицијске власти којима је уредбом дато право ислеђења постале су активне у гоњењу спекуланата. Срески суд је имао пуне руке посла јер се често због несташице робе вршио претрес код трговаца где је налажена сакривена роба. Војислава Петковића, месара, код кога је нађено 500 килограма масти казнио је суд на пет месеци затвора и седам хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница. Петру Павловићу Перку, овдашњем рентијеру, нађено је 176 килограма масти и кажњен је са месец дана затвора и две хиљаде динара новчано и конфискацијом две канте масти у корист сиротиње. Милутин Динић, месар, кажњен је са пет месеци затвора и шест хиљада динара новчане казне. Живан Михајловић, трговац, кажњен је са пет хиљада динара и месец дана затвора што је маст продавао по 26 динара килограм, а шећер у коцкама по 16 динара. Миодраг Стојановић и Мија Радуловић, месари, по пет месеци затвора и четири динара новчане казне зато што је код првог нађено 25 а код другог 20 канти масти. Никола С. Дунда, трговац, осуђен је на месец дана затвора и шест хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница. Претресом је нађено на његовом тавану пет канти зејтина и 40 килограма маслиновог уља, док је трговац Дунда људима говорио да нема зејтина. Сотира Костића, пензионера, суд је казнио са 15 дана затвора и пет сто динара новчано зато што је станару Обрену Јаковљевићу, железничару, поскупео кирију са 450 на 550 динара. Лазар Живадиновић и Живорад Симоновић, пекари, кажњени су са по три сто динара, а Милосав Васиљевић, такође пекар, са пет сто динара што су продавали свеж хлеб. На тапету су гросистичке фирме Паскаљ Зојић и Син, Ђорђе Ђорђевић и Брат, Браћа Т. Дунда и друге. Браћи Рајковић, познати трговци мануфактуром, и њиховом оцу Миљку Рајковићу суђено је јер су на разним местима сакрили веће количине масти. Претресом код Светислава Петровића банкарског чиновника у Алексинцу и код браће Рајковић, Вуче Миљковића, из Крушевца и Миљка Рајковића у селу Бивољу, нађено је укупно око 10.000 килограма масти и 7.000 килограма сланине. На претресу је утврђено да су браћа Рајковић маст и сланину куповали од јануара ове године а да су тек у мају и јуну почели да је износе на тржиште. Осим тога они ни маст ни сланину нису пријавили управним властима. Због тога је суд Миљка Рајковића казнио на два месеца затвора и 10.000 динара новчане казне. Његове синове Драгог и Миодрага Рајковића суд је осудио за два дела: за нагомилавање намирница и за непријављивање залиха са по шест месеци затвора, по 50.000 динара новчане казне и по 3.000 динара паушала. Осим тога половина масти конфискована је.

241

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Селидба окупаторског војничког гробља

“На врху Багдале, на крајњем делу дворишта овдашње бановинске болнице, налазило се војничко гробље где су сахрањивани окупаторски војници (1915-1918) који су за време окупације умрли или убијени. После двадесет и четири године (1939) немачка влада приступила је вађењу посмртних остатака погинулих и умрлих немачких и аустријских војника, који су сахрањени у Крушевцу за време окупације Србије. По плану, који су немачке војне власти израдиле 1915. године, под надзором Еугена Корта, повереника немачких гробља у нашој земљи, вађени су костури сахрањених. Ма да је време збрисало хумке, веома тачно нађени су сви гробови без икаквих излишних копања у околини. Десно од места, које је означено као улаз у војничко гробље, нађен је и костур означен у немачком плану са сербишер официр. Док су сви лешеви немачких војника сахрањени у уским и плитким ракама, савијени онако како су нађени, наш официр нађен је у лежећем ставу и увијен у шаторско крило. По ознакама на иструлелим нараменицама види се да је био капетан II класе из 20 пука. Његове кости пренете су и сахрањене на овдашњем војном гробљу, док су кости немачких и аустријских војника спаковане у платнене кесе и камионом пренесене у Београд. Ископано је око 500 костура немачких и аустријских војника.”30

Остаци последње џамије у улици Цара Лазара

Средњовековне чесме у Крушевцу

Старе турске чесме по којима је град под Багдалом надалеко познат, а има их пет. Називи су им, Лазаричка чесма, Добра вода, Велика чесма, Урошева чесма и Зулина чесма. Све се налазе дуж главне саобраћајнице, у турско време то је био правац главне махале где су се налазиле џамије и амами.

30

Политика, 19. фебруар 1939, стр. 16.

242

Милорад Сијић

4. КУЛТУРА

На питање по чему се познаје култура једнога народа културни људи су одавно одговорили: по његовим библиотекама и музејима. Јер то је круна и врхунац његове просвећености. То је огледало његовог културног путовања и пењања уз степенице целокупног напретка. И те су установе увек и скоро свуда најзаборављеније и најзанемарeније. Обично се људи свега сете а на библиотеку и музеј забораве. Ми можемо високо подигнута чела да станемо пред сваки културни народ и покажемо шта имамо. Имамо своју народну песму, која је најоригиналнија и највећа културна вредност нашег народа. Библиотека у Крушевцу обновљена је тек 1930, а музеј је основан 1938. године. Крушевац и његова културна дешавања са малим закашњењем су развили своју делатност али су били убедљиви и значајни за цео крај.

Певачко друштво Цар Лазар

На иницијативу свештеника Стевана Петровића Белог и трговца Јеврема Ст. Приштевца, 2. октобра 1870. године се образује друштво под називом: Крушевачка певачка дружина Цар Лазар. Друштво је из својих средстава 1905. године набавило своје обележје, скупоцену заставу са ликом Цара Лазара, која је израђена у Новом Саду. Исте године је и освећена. Избијањем ратова друштво прекида рад а пошто је у ратовима изгинуо велики број чланова друштва и због тешке материјалне ситуације, Друштво обнавља рад тек 1923. године да би 1929. године поново прекинуло свој рад (Слободан Симоновић, Мала енциклопедија крушевачког краја, 2006, стр. 235).

Певачко друштво Цар Лазар 1905. године приликом освећења заставе.

243

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Занатлијска певачка дружина Обилић

Занатлијско певачко друштво Обилић основано је 6. марта 1911. године на иницијативу г. Радослава М. Дуњића који је и његов први председник. Неколико напредних занатлија сакупљених око једне чађаве лампе у трошној соби названој Занатски дом (касније хотел Ослобођење), већају и покрећу питање да се оснује занатлијско певачко друштво. То је било време када се српски национализам налазио у напону. Друштво је понело име легендарног косовског јунака. За време окупације Србије друштво је и даље функционисало. Његови чланови управе Франц Сироватка и Алекса Стаменковић, чували су га. Окупаторске власти одобриле су друштву рад, али тек када су добили јемство преко талаца да је Обилић одан и веран некадањој двојној монархији. Наша песма и тада се чула, али само на пробама друштвеним под дириговањењм г. Емила Муже, бившег професора овдашње гимназије. На листи диригената ређају се: Стеван Колар, Емил Мужа, Стојан Глигоријевић, Станислав Воларић, Драгослав Васиљевић, Најдан Шепић, Бранко Драгутиновић, Виктор Кланчник, Анатолије Муравјев, Радош Николић, Јосиф Николић (Политика, 28. јун 1936, стр. 16). Највећи успех друштво је имало у времену између два светска рата када је председник друштва био г. Крста Новаковић.

Занатлијско певачко друштво Обилић 4. јун 1928. године приликом освећења заставе.

244

Милорад Сијић

Позориште

Крушевац је крајем 19. и почетком 20. века био једна од станица тада путујућих позоришта па су Крушевљани могли да гледају разне позоришне представе. Неки од глумаца су се чак и оженили и венчали у Крушевцу, као Радомир Павићевић (1876-?), из Бајине Баште, 1908. године, а кум је Михајло Лазић, управник путујућег позоришта, као и Јован Ковачевић (1885-?), из Бања Луке, 1913. године, али је било и Крушевљана глумаца као што је Илија Вучићевић и др. Овде су умрли глумци Димитрије Алексић (1887-1907) из Параћина, и Милан Николић (1853-1915), из Панчева. У Крушевцу је 1914. године први пут формирано државно позориште, за управника је постављен Коста Делини (1868-1916). Било је то Повлашћено позориште Јоаким Вујић, са седиштем у Крушевцу, чији су грађани показивали велико интересовање и љубав за позориште. Делини је глумац, редитељ, педагог и драматург. Глумци овог позоришта војно су мобилисани 1916. године, тако да преосталу трупу води Костина супруга Мила Делини. Рат је прекинуо позоришни живот у Крушевцу. На иницијативу Драгослава Васиљевића Фиге, сликара, 1924. године основано је Крушевачко уметничко друштво. А кад се оно угасило, касније је Соколско друштво основало Луткарско позориште. То је период када у Крушевац долази Бора Михаиловић који се прихвата рада у позоришту и од тада Крушевачко позориште постаје једно од најбољих у земљи и расадник најбољих глумаца.

Културни живот

“Паланачко небо несумњиво је мутније и у најведријим данима од београдског неба. Док Београђани имају среће да свакодневно уживају у првокласним манифестацијама свеколике културе, дотле ми у паланци немамо ничега што подиже дух. Свакодневна дужност однесе највише времена, и тек пред вече кафане се напуне чиновништвом као мравима. Ту се већином уз чокањ ракије (јер је то једино пиће доступно чиновничким џеповима) прегледају све новине и претресу сва могућа национална и интернационална питања, од случаја Стојана Протића до конференције у Кану и Бријановог пада. Ни позоришта, ни уметничких концерата, ни опере, ни библиотеке! Ничега! Као да се Београд решио да за себе преузме све, а паланку нашу спусти на ниво једне најобичније селендре. Крушевац нарочито пати од неразвијеног културног живота и, како је предратни Крушевац који је бројао пет пута мање чиновништва него данас значио ипак нешто у том погледу. Ах! Тај лепи весели предратни Крушевац са својим пуком војске, сталним позориштем, војним и грађанским оркестром и чувеним певачким друштвом Цар Лазар! Како је све прошло као сан, као један лепо просањани сан! Данас је престоница Цара Лазара заиста рушевина каква је била можда само после Косова. Све то разривено иза Европског рата. Појмови се 245

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

извитоперили, интелигенција оронула, и ако је школованих људи више но икад. Срамота је рећи, да наша паланка и ако окружно место, са пет стотина чиновника не може још да образује грађанску читаоницу. Покушај извесних интелектуалаца да ту установу подигну на ноге ево већ три године разбија се о индолентност већине. Па ипак можда ће овај песимизам бити ускоро претеран. Последњих месеци као да је нешто пошло на боље. Млађи интелигенти као да живље раде. Видећете често пута један интиман кружок најмлађих професора овдашњих који за кафанским столом, у каквом куту, претресају најозбиљнија културна питања. Из тог кружока изгледа да ће ускоро нићи један слободан научни универзитет. Ту се претреса идеја о оснивању једног специјалног листа само за унутрашњост, листа који би служио само интересима паланки и носио би скромни назив Наша Паланка. Та и идеја о отварању читаонице сазрева све више и више. Ту се недавно родило и Крушевачко Музичко Друштво које је већ приредило неколико успелих уметничких концерата. Два истакнута млађа професора из тог интимног кружока одржали су скоро веома интересантна предавања у Културној Лиги, први о српском језику, и други о општем образовању. Последњих дана Крушевац је имао једну реткост. Наставници овдашње гимназије г.г. Драгомир Васиљевић – Фига и Нико Миљан, академски сликар, приредили су о Божићу, у сали основне школе сликарску изложбу. Прву од када Крушевац зна за себе! Било је изложено око осамдесет слика већином мотива из Старе Србије и Македоније. О Ускрсу исте године ова два уметника имаће изложбу у Београду.”31

Крушевац 1925. године

“Од јунског зрелог жита и онда су овако златна била поља Расине, али пуста чекала своје сејаче да их пожању. Тихо је било под крововима крушевачких кнежевских дворова и само у торњевима цркава брујала су звона дуго и молепствија дуга служена. За живот благовернога кнеза и победу његове војске. Попаљени су дворови, срушене куле. Од градског зида који је пасао кнежев двор само једна кула. Какав је то зид био: као из камене планине да су једну кулу изрезали. Два камена од двора нема. Али међу гранама некадашњег дворског врта дижу се кубета цркве. Била је то дворска црква. Кнез се са својима овде молио, када је пошао да брани земљу овде је због неког плавокосог витеза плакала можда једна кнегиња, потоња султанија, чекајући вести са југа; овде се и поробљени народ доброме Богу молио. Цар је погинуо, Бог је жив. Рушили су се дворови: раја је чувала вечнога Бога у својим срцима.

31

Политика, 25. јануар 1922, стр. 7.

246

Милорад Сијић

Крушевачка Лазарица није велика црква. За двор се у њој служила служба. Очувана је готово иста онаква каква је била пре Косова. У црвеном и жутом камену још издалека изгледа сјајно на летњем сунцу, са својим кубетима, која чине крст. Али када ближе приђете и погледате њене зидове, над прозорима, око њих, по ивицама, то није камен, то је права чипка од камена. Не само да је вешто клесано него и са финим укусом. Тај незнани стари уметник наш мислио је и осећао у камену, није радио по поруџбини, као добар занатлија каменорезац, него са љубављу вајао, себи за мир душе. Ниједну шару није хтео да понови. И над сваким прозором у кругу имате други сплет извајаног камена. Једна ретка машта и још ређи укус. На сто корака од Лазарице пуши се фабрички димњак. Поред старог Крушевца, нови Крушевац. Јер, треба знати, овај царски град, као мало која варош у Србији, напредује индустријски све више. Од две мале фабрике, не рачунајући велику барутану Обилићево, колико их је Крушевац имао пре рата, сада има огромну стругару с постројењима за прераду дрва, државни завод за импрегнирање железничких прагова, фабрику вагона, фабрику сапуна највећу на Балкану, два парна млина, фабрику намештаја и две мање фабрике столица. Крушевац, који као ретко која варош у унутрашњости може да се поноси да има шеснаест адвоката, десет лекара, три рентгенова апарата, три бабице, двадесет три лична аутомобила, четири новчана завода, од којих је само један до сада пропао и две дамен-капеле. Увече нови Крушевац види се и на корзу. Тоалете у крушевачкој Кнез Михајловој улици не заостају за онима из београдске Кнез Михајлове. Корзо је свако вече врло жив, и што је занимљиво дуже траје него београдски. У осам и по у Београду већ је корзо пуст у девет ретко ко да се шета. У Крушевцу тада је најживље. Шета се до девет и по, до десет. Дајем леп изговор Београђанкама, кад задоцне на вечеру: – Не позивам се ја, тата, на Парижанке. Али када Крушевљанке могу.... Старији седе пред кафанама. И разуме се да ни они нису задовољни млађима, на којима свет и Крушевац остају. Неколико старијих Крушевљана уверавају да ништа из овог века не ваља, – присутни се изузимају, – да је пре све боље било и да ће и од њине младе индустрије бити више штете него користи. Нарочито од ове дрварске индустрије. Посећи ће, веле, све шуме.”32

Народни Универзитет

Просветно друштво, основан 1933. године. Сва културна, хумана и национална друштва у Крушевцу одржала су оснивачку скупштину у циљу спровођења акције по предлогу Главног одбора друштва за подизање института Никола Тесла из Београда. Скупштину је сазвао Народни универзитет из Крушевца.

32

Политика, 27. јун 1925, стр. 4, 5.

247

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ова акција повешће се 28. маја, када ће се отпочети са предавањима о Николи Тесли. После ће се продужити систематско пропагирање технике у вези са социјалним животом а по школама ће се одржавати систематска предавања о Тесли и његовим проналасцима (Политика, 26. април 1936, стр. 11).

Предграђе Крушевца

“Село Бивоље надомак Крушевца својим напретком и културним развојем предњачи не само над селима већ и многим варошима у унутрашњости. У селу Бивољу постоји културно удружење Светлост, које својим радом чини услугу чак и вароши Крушевцу, а у економском погледу Бивољчани су толико одмакли, да су из својих уштеђевина успели да купе велики број најлепших имања у вароши. Сељаци овог села свако дете школују, па су дали велики број официра, међу њима генерала и пуковника, затим лекара, судија, инжењера, професора, учитеља и свештеника. Удружење Светлост је подељено на неколико секција. Прва секција стара се о библиотеци и читаоници, друштво има оркестар, дилетантску позоришну трупу, певачки хор, спорт клуб, па чак и народни универзитет. Пошто Крушевац у периоду од 1918. до 1930. године нема никакву библиотеку и читаоницу то се многи Крушевљани служе књигама библиотеке Светлост. Бивоље је једино село у целом крају које има и радио апарат (1929), који је инсталиран у кући свештеника Хранислава Томића. Свештеник Томић је најзаслужнији за успешан рад ових секција који и руководи њима. Он је 1930. године организовао екскурзију Бивољчана по Краљевини Југославији када су обишли Загреб, Љубљану, Сарајево, Сплит и друга места. Хрватски сељаци узвратили су посету Крушевцу и околини почетком новембра исте године.”33

Бивољчани на турнеји по Хрватској и Босни.

33

Политика, 19. март 1930, стр. 3.

248

Милорад Сијић

Библиотека

Крајем фебруара 1930. године просветно друштво у Крушевцу у хотелу Таково одржало је конференцију ради оснивања грађанске читаонице са књижницом. Пошто је донета одлука о оснивању просветног друштва које би имало у прво време ове секције: читаоницу са књижницом, народни универзитет, клуб пријатеља Француске, приступило би се избору одбора коме је стављено у дужност да изврши упис чланова и састави друштвена правила. Умолиће се председник крушевачке општине да материјално помогне ову културну акцију. Кад је упис био завршен и кад су све потребне формалности обављене, 17. априла исте године, оснивачки одбор је сазвао конференцију у циљу избора управе. За председника је изабран Љубомир Матић, директор гимназије, потпредседник је Владимир Џабић, благајниккњижничар Станоје Мијатовић, учитељ у пензији, подблагајниккњижничар Алекса Каматовић, уредник књижевног листа Југославија, секретар Војислав Јовановић, чиновник фабрике сапуна Мерима. За председника надзорног одбора изабран је Радослав Грђић, судија. Читаоница је одмах отпочела свој рад (Политика, 18. април 1930, стр. 5).

Сарајевска Просвета

У Крушевцу је 25. новембра 1931. године основан месни одбор сарајевске Просвете. Оснивачка скупштина одржана је у хотелу Париз на којој је поред г. Васиља Грђића, главног секретара Просвете из Сарајева, присуствовало много крушевачких интелектуалаца. Изабрана је управа на челу са г. Љубомиром Матићем, директором гимназије у пензији (Политика, 27. септембар 1931, стр. 6). У целој Краљевини Просвета је имала својих 188 сталних књижница. Рад на просвећивању народа је огроман. Само 1934. године поделила је 10.000 буквара за неписмене и 1.445 читанки за неписмене. Поред новчаног помагања средње и високошколске омладине, издржава и велики број својих ђачких домова, и била је подстрекач народног самопоуздања.

Споменик Стојану Протићу

“Поводом десетогодишњице смрти Стојана Протића, која ће бити идуће године, одржан је данас у десет сати пре подне у сали хотела Таково збор крушевачких грађана. Сазивач збора био је г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, са још неколицином грађана. У своме збору г. Љуба Матић је истакао државнички рад покојног Стојана Протића и предложио присутнима да се сагласе са његовим предлогом да се у знак сећања на покојног Протића подигне један споменик покојном Протићу, који је био родом из Крушевца. Поред тога је одлучено да се у зид куће у којој се покојни Протић родио утисне спомен-плоча. Одбор за подизање споменика предузеће потребне кораке код општине крушевачке да се једна улица назове улицом Стојана Протића. У одбор за подизање споменика ушло је шеснаест лица са г. Љубом Матићем на челу” (Политика, 11. јул 1932, стр. 8).

249

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Писмо г. Љубе Давидовића Одбор за подизање споменика примио је и прилог у новцу од бившег председника владе г. Љубе Давидовића, са следећим пропратним писмом: Господину Душану Јанковићу, поверенику за скупљање прилога за споменик пок. Стојану Протићу. Прочитао сам у Политици, да су грађани Крушевца решили, да подигну споменик своме дугогодишњем посланику пок. Стојану Протићу. Одазивајући се апелу Одбора за подизање споменика пок. Протићу, шаљем Вам као поверенику Одбора свој прилог, са уверењем да грађани Крушевца, подизањем овог споменика, желе, не само да сачувају успомену на једног припадника и борца за правду и истинску демократију, већ да, тиме, желе дати видна израза дубоке захвалности и пијетета према човеку, који је подносећи тешке и претешке жртве, неуморно радио на благостању нашег народа и величини наше Отаџбине. Још више, подизањем овог споменика даје се доказ, да у нашем народу није утрнуло осећање захвалности према раду правих, несебичних и поштених народних вођа. Ценећи необично ово исправно и племенито дело Крушевљана, ја не сумњам, да ће сви наши грађани, без обзира на политичко обележје, способни морално и интелектуално, осетити сав значај подизања овог споменика и учинити све, да Одбор, што пре, изврши своју искрену и достојну сваке хвале замисао.

10. маја 1933. године Љуба Давидовић, пензионер. “Још од 10. јула прошле године у Крушевцу је образован Одбор за прикупљање прилога ради подизања споменика покојном Стојану М. Протићу, бившем државнику. Одлучено је да се споменик подигне у Крушевцу, као месту рођења његовог. Сви грађани Крушевца и околине помоћи ће подизање споменика, овоме свом великом сину, који је, и као одговорни државник и као новинар својим пером најуспешније бранио интересе свога народа у минулим тешким временима. Да би споменик што боље одговарао значају покојника потребна је што већа сума новца. Због ове потребе Одбор овим путем позива све Крушевљане који сада живе ван Крушевца и све друге пријатеље и поштоваоце покојног Протића, да својим прилозима, па ма и најскромнијим, помогну подизање овог споменика. Нека нам сви опросте што их овим путем позивамо, јер смо у немогућности да их све знамо, и сазнамо за њихове тачне адресе. Прилоге слати новчаном заводу у Крушевцу, Крушевачкој задрузи, Француско-српској банци у Београду и господину Душану Јанковићу, старешини суда у Београду, улица Краља Александра број 5, а са ознаком: за споменик покојном Стојану Протићу. Одбор за подизање споменика покојном Стојану Протићу”34 34

Политика, 12. март 1933, стр. 10.

250

Милорад Сијић

Стогодишњица ослобођења Крушевца

“На дан 30. маја 1933. године биће сто година како је Крушевац, стари српски престони град, ослобођен од Турака. Под председништвом г. Крсте Новаковића, председника општине, образован је нарочити одбор за прославу. Прослава је почела о Духовима. Главна свечаност, пак, биће на Видовдан. Под највишом заштитом Њ. В. Краља одржане су прославе ослобођења Крушевца од Турака у дане о Духовима. За ову прилику игралиште Цара Лазара преуређено је и проширено. Подигнуте су трибине за седам стотина гледалаца. Првог и другог дана Духова одржан је велики соколски слет крагујевачке жупе. На слету предат је и дар Њ. В. Краља победнику и извршена предаја застава сеоским четама у Великом Шиљеговцу, Глободеру, Белој Води, Коњусима, Ломници, Сталаћу, Доњем Ступњу и Купцима. Пред пет хиљада људи победник је соколска чета из Великог Шиљеговца.”35 Поводом прославе 100-годишњице ослобођења Крушевца и околине од Турака, Председник министарског савета наредио је да се свим службеницима, који желе да учествују на овим свечаностима одобри отсуство од три дана с тим, да се ово отсуство не рачуна у годишњи одмор.

Култура на првом месту

“За велику свечану прославу стогодишњице свог ослобођења Крушевац је изабрао Видовдан, празник косовске трагедије, а у исто време празник своје сопствене трагедије. Јер Косово је пресекло напредак Крушевца, Лазареве престонице, баш у оном тренутку када је он почео постајати славни град нове кнежеве државе. У оквиру ових свечаности приређена је у крушевачкој основној школи велика изложба културне и економске делатности овог краја. Од свега најинтересантнија су два одељка: историјско одељење и одељење завода у Обилићеву. У историјском одељењу које је организовао г. Сретен Динић прикупљене су многе знаменитости од изванредне историјске вредности. Завод у Обилићеву изложио је своје хемијске производе и показао огромне напоре који се у том заводу чине да се створи домаћа индустрија и да се што више страних производа замени домаћим. Г. Сретен Динић, као просветни радник, одржао је врло успешно предавање о ослобођењу Крушевца и његовом културном развитку. Изложио је утицај интелигенције на културни развитак Крушевца. Истакао је значај старина и предложио да се старине прикупљене и изложене на садашњој озложби узму као основица за стварање једног музеја у Крушевцу.”36 35 36

Политика, 14. мај 1933, стр. 15. Политика, 29. јун 1933, стр. 4.

251

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ниједна варош у Србији не даје већи подстрек својој привреди путем изложби него што то чини Крушевац. У задњих педесет година приредио је само сточних и пољопривредних изложби, скоро сваке треће године по једну. Он има јединствену сточну пијацу и огромно поље за вашариште као ретко која варош. Ту се држе чувени вашари. При том варош Крушевац није уопште велика, и ако је стара 500 година, и што је најинтерсантније она се не множи досељавањем, него се пружа према свом губеру. Сељак из околине Крушевца неће да иде у варош са голим шакама, као у другим варошима, он чува своју сиротињу и ствара привреду на њој. Зато Крушевац нема толиког пролетеријата. Ове године у Крушевцу је 23. јуна освануло хиљаде грла стоке све првокласне за утакмицу, па је комисија радила цео дан да би доделила награде. Два дана касније отворена је културна изложба, где су били заступљени у једном одељењу живинарство, у другом занатски радови, у трећем женски школски радови, у четвртом мушки ручни радови, у петом хигијена, у шестом сапун Мерима, у седмом производи барутане Обилићево, у осмом жупска вина, у деветом минералне воде, и најзад историјска изложба. Ову значајну изложбу посетила су многа изасланства из Министарстава и бановина и цео округ се слегао да види свој културни развој за последњих сто година.

Прослава 1. децембра – поворка иде према Соколани

252

Милорад Сијић

5. ШКОЛА Основна школа

Основна школа почела је да ради у једној згради поред цркве Лазарице 1835. године. Нова школска зграда направљена је у близини старе школе у којој основна школа почиње да ради 1865. године, заједно са гимназијом. Када је у Крушевцу почела да ради потпуна гимназија саграђена је зграда у Косанчићевој улици за потребе основне школе, почетком 20. века, а основна школа је уступила своје просторије гимназистима. Касније Крушевац има три основне школе, поред ове у Косанчићевој, још и у кући Краљевачког у Обилићевој и кући Дојчиновој у Топличиној улици, на чијем месту је саграђена нова гимназија.

Основна школа у Косанчићевој улици

Гимназија

У Крушевцу је 1863. године саграђена зграда за потребе основне школе. Као установа гимназија је почела да ради 1865. године у спратним просторијама, док је основцима припало приземље. Од 1902. године гимназија је државна установа. Рестаурација гимназије извршена је од 1904. до 1908. године када је дограђено једно крило зграде. Питање нове гимназијске зграде Крушевац, 30. децембар 1935.

“Последњих година број ученика у Крушевцу све више расте. Стара гимназијска зграда постала је исувише мала, да би се у њој без сметње и даље могла да одржавају предавања. Нарочито откако је 253

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

набављен физички и природословни кабинет. Од ученика је због тога отето неколико учионица, а они су збијени у просторије које никако не одговарају хигијенским условима. Директор гимназије г. Урош Грбић сазвао је због тога једну конференцију, којој је присуствовао велики број најугледнијих крушевачких грађана. Председник општине г. Новаковић предложио је два решења: да се у дворишту садашње гимназије сазида још једна зграда са неколико учионица или пак да се подигне нова гимназија на месту Дојчиновићеве основне школе. У том случају основна школа би се преселила у садашњу гимназију. Г. Новаковић је истовремено саопштио да ће општинска управа за то дати помоћ од пола милиона динара, а остатак би требала да да банска управа и држава. Да би се ово питање детаљније проучило, присутни су изабрали један одбор који ће привремено водити бригу о овом питању. Тај одбор ће доцније сазвати грађанство, којом приликом ће се донети коначна одлука о подизању нове гимназијске зграде.”37

Зграда гимназије у Крушевцу

Подизању нове гимназије у Крушевцу приступиће се ускоро Крушевац, 18. август 1936.

“Министарство грађевина и просвете најзад су одобрили планове за подизање нове гимназије у Крушевцу. За новом школском зградом осећала се велика потреба, јер је стара била сувише трошна, нехигијенска, а и врло мала да прими све ученике чији је број растао из године у годину.

37

Политика, 31. децембар 1935, стр. 8.

254

Милорад Сијић

Доласком новог директора гимназије г. Уроша Грбића питање подизања нове школске зграде кренуло је са мртве тачке. Он је предочио све тешке услове под којима раде и наставници и ученици. Садашња гимназија има свега дванаест учионица и шест канцеларија, које ни у колико не одговарају условима модерне наставе. За идућу годину било је чак предвиђено распуштање неких одељења виших разреда, јер се очекује долазак преко 150 нових ученика. Да би се решило питање смештаја ученика, директор г. Грбић одржао је неколико конференција са председником општине г. Крстом Новаковићем и осталим угледним грађанима. Излаза није било. Остало је као једино решење подизање нове школске зграде, а стара би се, по одобрењу Банске управе, уступила општини за основну школу. Г. Новаковић одмах је за ово заинтересовао Банску управу, председника владе г. Стојадиновића и министра просвете. Они су му изашли у сусрет. Банска управа из Ниша одобрила је потребне кредите, имајући у виду и имовину бивше Крушевачке области, која је износила милион динара готовине и хиљаду обвезница ратне штете. Тако је ово питање врло брзо и срећно решено. За зидање нове гимназије Крушевачка општина дала је у Косанчићевој улици плац у површини од два и по хектара, чија вредност прелази суму од пола милиона динара. Ту се сада налази стара Дојчиновићева основна школа, која ће бити порушена већ ових дана. Нова гимназија заузеће још извесан простор који је општина добила од експропријације имања за 385.000 динара, тако да ће зграда са парком захватати простор од пет хектара, који се граничи са три најлепше улице у Крушевцу: Косанчићевом, Топличином и Обилићевом улицом....... Пројект нове гимназије израдио је архитекта г. А. Татаринов, инжењер Краљевске банске управе у Нишу. Према нацртима, крушевачка гимназија биће најлепша и највећа на територији Моравске бановине, а по свом уређењу једна од најмодернијих школа у предратној Србији. По предрачуну подизање ове зграде стајаће нешто преко четири милиона динара.”38 Полагање камена темељца нове зграде гимназије Крушевац 20. септембар 1936.

“Дочек председника владе г. др Стојадиновића био је свечан. На улазу у варош г. др Стојадиновића дочекало је сто сељака на коњима и 30 бициклиста. Главном улицом са леве и десне стране, од поште до споменика, где је г. др Стојадиновића очекивао г. Новаковић са градским већем, претставницима корпорација и акционим одбором, старешинама државних и самоуправних установа, чиновништвом и војном музиком четвртог пешадијског пука, било је врло много света и 1.500 ученика и ученица гимназије, основних и других школа.

38

Политика, 19. август 1936, стр.16.

255

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Тачно у 10.50 часова стигао је аутомобилом г. др Милан Стојадиновић у пратњи министара г.г. Добривоја Стошовића, др Михе Крека и Ђуре Јанковића. У његовој пратњи били су још г.г. Стијепо Кобасица и Милан Симоновић, као и бан Моравске бановине г. Марко Новаковић, са помоћником г. Бранком Паштровићем. У 11.40 часова на градилиште је дошао прво епископ нишки г. др Јован са свештенством, дочекан хором занатлијске певачке дружине Обилић која је певала за време црквеног обреда. У 11.45 часова стигао је пешице и г. др Стојадиновић са пратњом, а у 11.45 изасланик Њ. В. Краља, пешадијски пуковник г. Светозар Хаџић, командант Крушевачког војног округа. После отсвиране химне епископ г. др Јован обавио је црквени обред. Затим је г. др Стојадиновић лично ударио камен темељац, док је градоначелник г. Новаковић прочитао повељу, која ће бити узидана у темељима гимназије. Том приликом г. др Стојадиновић је између осталог рекао: Са добром привредном политиком мора напоредо ићи и напредна просветна делатност. Без просвећености нема прогреса ни у једној области људске радиности. Зато данашњи дан, када се освећује темељ нове гимназијске зграде, која треба да продужи светле традиције старе крушевачке гимназије, која је од 1863. године до данас васпитавала толике генерације, претставља значајан датум и то не само за Крушевац, већ и за цео овај крај. Желећи да нови просветни дом буде не само жижа и расадник просвете, већ и велика вежбаоница у родољубљу, моралу и национализму, ја као негдашњи ученик старе крушевачке гимназије чврсто сам уверен да ће и нова гимназија потпуно одговорити својој мисији и да ће нове генерације, које кроз њу буду пролазиле, бити достојне славних предака из прошлости. Са овим мислима ја вас поздрављам са срдачно – живели.”39 У Крушевцу је освећена нова гимназија Крушевац, 18. септембар 1938.

“Поводом освећења јуче по подне допутовао је у Крушевац министар правде г. Милан Симоновић у пратњи свога шефа кабинета г. Велибора Белотрепића, судије Окружног суда у Београду, и Будимира Павловића, овдашњег трговца. Истовремено допутовали су и народни посланици бивше крушевачке области г.г. др Рашковић, Богољуб Кнежевић, Божа Јеличић, Стојан Раденковић, Михаило Крстић и Станоје Протић, члан Главне контроле. У хотелу Европа гостима и нарочито позваним лицима, којих је било преко 50, овдашње Градско поглаварство приредило је банкет. Око Косовског споменика већ од девет часова јутрос почеле су да се групишу корпорације и грађанство. Ђаци свих школа направили су шпалир дуж улица машући заставицама. Тачно у 10 часова аутом из 39

Политика, 21. септембар 1936, стр. 3.

256

Милорад Сијић

Параћина допутовао је министар просвете г. Магарашевић, а у 11.20 г. Стошовић, министар грађевина као изасланик Краљевске владе. Освећење је отпочело тек у 11.40 часова. По распореду који је објавило Градско поглаварство, од Косовског споменика пошла је поворка коју су сачињавали војна музика, соколи, четници, певачка друштва, железничари, носиоци Карађорђеве звезде, претставници Скупштине и Сената, претставници Банске управе, претставници овдашњег Поглаварства, гости са стране, шефови овдашњих надлештава и претставници свих овдашњих приватних корпорација са грађанством. У слављу је узело учешће око 10.000 особа. По доласку изасланика Њ. В. Краља пуковника г. Николе Стојановића, изасланика епископа нишког Р. Јоцића, градског архијерејског намесника са осам свештеника, обављен је црквени обред. Велика сала нове гимназије била је испуњена грађанством и гостима, које је први поздравио г. Јоцић у име епископа нишког г. Јована и у име своје. Затим је директор гимназије г. Милан Ђорђевић изложио просветне прилике у Крушевцу од Кнеза Лазара до данас и захвалио се надлежнима на правилном схватању жеља овдашњих грађана, одајући при томе и хвалу г. Урошу Грбићу, бившем директору овдашње гимназије са одбором, чијом је иницијативом и енергичним радом г. Крсте Новаковића бившег председника Градског поглаварства, добио нову гимназијску зграду.... Нова зграда гимназије врло је модерна. Гимназија располаже са 80 одељења, од којих су 26 учионице. Има пет великих сала и свечану салу, разне кабинете и друго. Зграда има централно грејање и купатило за ученике. За три стотине особа Градско поглаварство приредило је банкет у хотелу Европа. За време банкета концертрирала је војна музика 12 пешадијског пука Цара Лазара.”40

Свечана поворка од Споменика, при освећењу нове гимназије 40

Политика, 19. септембар 1938, стр. 6.

257

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Трговачка школа Крушевачки трговци основали су и отворили Трговачку школу, где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Била је то Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата. Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно. Тридесетих година у Крушевцу постоји Трговачка школа са четири нижа и два виша разреда. Управник школе је Милован Гвозденовић, који је и управник Крушевачке задруге, и предаје најважнији предмет у школи Књиговотство (Лесковачки гласник, 4. Јул 1936, стр. 2). Државна трговачка академија основана 21. маја 1939. године.

Управа, наставници, ђаци:3, 4, 5 и 6 разреда школе Трговачке омладине 8. октобра 1933. године

258

Милорад Сијић

Управа Трговачке омладине 1935. године

Подружина женског друштва

Подружина женског друштва у Крушевцу основана 18. фебруара 1878. године (Српске Новине, 28. март 1878, стр. 2). Приликом проласка кроз Крушевац 1879. године београдски трговац Божа Г. Боди поклонио шест лепих шалова да подружина девојчицама погинулих очева подели, тада је и митрополит Михаил поколонио друштву два дуката цесарска (Српске Новине, 6. јун 1879, стр. 2). Подружина 1882. године оснива у Крушевцу једну раденичку школу за одрасле девојчице имућне и сиромашне, које ће учити по сантиметру кројење хаљина и белог рубља; шити на машини и руком, и упражњавати се у немачком говору. Подружина позива госпође и госпођице искусне у раду, која би желела као учитељица означеног предавања примити се, да се до 20, најдаље до 25 маја о. г. непосредно писмом својим овој подружини обрати, а уз то и сведоџбе о својој способности, и своме владању послати треба. Из седнице VIII крушевачке подружине женског друштва.

26. априла 1882. у Крушевцу Касирка Председница подружине женског друштва Софија Протићка Љуба П. Петровићка (Српске Новине, 9. мај 1882, стр. 3).

259

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Женска раденичка школа 1895. године

Трговац Ђорђе Маринковић сазидао је 1903. године зграду на углу Косанчићеве и Душанове улице коју је поклонио Женском друштву у којој ради Женска раденичка школа. У Крушевцу 1940. године постоји 31 основна школа (четворогодишње) са 2.185 ученика, гимназија са 930 ученика, Трговачка академија (Економска школа) са 251 учеником, Женска занатска школа са 110 ученица, Војнотехничка школа Обилићева за квалификоване раднике са 170 ученика, Вечерња занатска (шегртска) школа са 127 ученика, Недељна школа трговачке омладине са 92 ученика и приватна музичка школа са 20 ученика.

Обданишта

У попису становништва за варош Крушевац 1864. године видимо име Јулијана Фрутић (1843-?), воспитатељка, која имање нема и живи од плате коју прима. То говори да она ради као васпитачица већ тада и прима плату али није познато у којој установи сем да се нагађа да је и тада било у Крушевцу нека врста забавишта. Оно што се поуздано зна је то да је прво забавиште у Крушевцу почело да ради 1891. године Дечја забавна школа. Поводом прославе десетогодишњице завршетка Првог светског рата 1928. године отворено је забавиште. Највећи терет око почетка рада установе поднела је Наталија Браловић која је на себе преузела и дужност прве васпитачице, јер је, као пензионисана учитељица, могла тај посао да обавља.

260

Милорад Сијић

Крајем 1929. године у Крушевац је дошла стручна васпитачица, послата од Министарства просвете. То је била дипломирана забавиља Љубинка Павлов, родом из Српског Елемира у Војводини. У Крушевцу ради до 1941. године са малим прекидом од 1936. до 1938. године када је као забавиља радила у Александровцу (мр Адам Стошић, Крушевац својој деци, 1986, стр. 14, 15).

Интернат

“Министарство просвете је 1930. године основало у Крушевцу интернат за сиромашне ученике гимназије из Јужне Србије. Интернат са 50 ученика привремено је смештен у касарни 47. пешадијског пука. Пошто су ученици због неидења у школу изгубили доста пређеног градива то су г. Љубомир Матић, директор гимназије, и г. Димитрије Ђуровић, професор, поред својих дужности поучавали ученике из свих предмета како би стигли остале ученике. За економа интерната постављен је г. Радмило Поповић пешадијски потпоручник.”41

Ђаци интерната са г. Ђуровићем и г. Поповићем

Шоферски курс

“У Крушевцу је 1926. године први пут отворен курс за полагање шоферског испита. Милан Попадић, из Београда, стручно оспособљен шофер, пред којим су кандидати полагали шоферски испит.”42

41 42

Политика, 22. јун 1930, стр. 12. Политика, 13. октобар 1926, стр. 14.

261

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

6. ПРИВРЕДА У Крушевцу пред Први светски рат постојала су следећа предузећа и велике занатске радње: Војни завод Обилићево, Фабрика сапуна Мерима, Импрегнација прагова, млинови Љубе Николића и Савића и Рашићев млин на Расини; од већих занатских радионица радила је радионица за израду столица Јастребац. У свим овим предузећима, сем Завода Обилићево, било је запослено око 180 радника. Сем ових предузећа у Крушевцу су тада постојала и 341 занатска радња у којима је запослено 335 радника, не рачунајући шегрте, док је у трговини било 110 радњи у којима је било запослено 125 радника. Привреда Крушевца између два светска рата и ако у тешким условима развијала се, и пред Други светски рат имала је већа предузећа: Војно-технички завод Обилићево са својим погоном Равњаком, Фабрика вагона А. Д., Железничка ложионица, Фабрика сапуна Мерима А. Д., Фабрика плавог камена Жупа, Импрегнација прагова, Д. Д. за експлоатацију дрва Обилићево, Фабрику за прераду јаја и живине Живојин Стефановић Дућа и Синови, Дуванска станица за откуп и прераду дувана, Фабрика платна Обилић, Млин Расина, Крушевачка задруга А. Д., Фабрика бомбона и трговина Васић и Цветковић, Циглана Миленка Бекчића, Циглана Соколовић, Трикотажа Багдала, Трикотажа Дијамант и Радионица за производњу виноградарских пумпи Митри. У свим овим предузећима било је упослено 2.500 радника. У разним списима види се да постоји предузеће Копаоник на Равњаку, али није познато чије је и чиме се бави. Поред ових већих предузећа пред Други светски рат у Крушевцу је било и 325 самосталних занатских радњи са 700 упослених и 130 трговачких са 200 упослених радника. Између два светска рата у Крушевцу се о Светом Илији одржавао сајам индустријско-пољопривредни који је трајао три дана.

Барутана Обилићево

“Барут је на озбиљној основи почео да се производи у Крушевцу. Између безбројних старих заната, од којих су многи изумрли још пре Другог светског рата, најуноснији био је занат прављења барута – барутџијски. Сировина за производњу барута било је у земљи доста, тако да се скоро ништа није увозило. Мајстора, међутим, готово није било до ослобођења Крушевца 1833. године. Већу радионицу подигао је у близини Крушевца, у атару села Шиљеговца, на домаку Малог Јастрепца, неки Ђока Латинин, пореклом из Скадра. После Ђокине смрти посао је наставио његов усвојеник Димитрије Петровић, надалеко чувени Мита Латинче, са којим се убрзо удружио Михаило Јанковић. Мита Латинче и Михаило Јанковић толико су били развили посао да су чак и Турци преко границе к њима кришом ноћу долазили, са читавим караванима коња, а у џаковима односили барут и олово које су плаћали сувим златом.

262

Милорад Сијић

Године 1889. држава је створила монопол барута и обе радионице, код цркве светог Архангела у селу Сушици, откупила од Латинчета и Јанковића за 80.000 динара. На месту где су се некад налазиле радионице подигнута је после Првог светског рата млекарска задруга. Данас изгледа невероватно како су мале барутџинице Мите Латинчета и Михаила Јанковића биле у могућности не само да задовољавају потребе Србије, у којој се и око које се у то време увек комешало, већ су могли барут чак да извозе. Латинче и Јанковић, разуме се, нису имали никаквих машина за израду барута који је у оно време био смеса ћумура, шалитре и сумпора. На Рибарској Реци, поред које су сазидали неколико барака, инсталирали су 12 долапа које је покретала вода. Поред сваког долапа, на самој обали, били су укопани дрвени авани (високи један метар, пречника око 45 сантиметра). У ове аване сипала се смеса ћумура, шалитре и сумпора, коју је један велики дрвени маљ, покретан долапом, мрвио. Трајање овог процеса била је тајна мајстора: чим би он рекао доста! – долапи су заустављани и смеса из авана истресана је у велика решета. Затим су ова решета, која су била разнолика по рупицама, постављали на неку дрвену направу коју је долап покретао и тресао решето у коме се налазило по једно ђуле. Котрљајући се по решету, ђуле је ситнило барут, који је пропадао на прострте чаршаве испод решета. Затим је барут сушен у сушници а лети по пољу. Према величини рупа на решету добијао се ситан барут за ловачке пушке, крупнији за обичне пушке, још крупнији за пушке са великим оловом, а најкрупнији барут употребљаван је за прангије и топове. У оно време пушке су пуњене кроз предњи отвор цеви: прво је у цев сипан барут, затим је арбијом сабијана сукија, па је онда долазило олово и опет сукија. Да би овај рад био бржи и лакши, прављени су фишеци од нешто тврђе хартије. Нарочитом мерком барут је сипан у фишек, а поред њега је везивано једно оловно зрно. У једно тесте или ризму паковано је по дванаест фишека и овако пакована роба разашиљана је по Србији, а преко Ниша, Ужица и других места, у Бугарску, Босну, Турску, Влашку и друге ближе земље Латинче и Јанковић правили су олово код својих кућа у Крушевцу од оловних полуга које су набављали у Београду.”43

43

Политика, 31. јануар 1939, стр. 13.

263

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944) Крушевац, 16. јун 1889.

“Запис који је 16-ог овог месеца положен у темељ нове барутане на Расини близу Крушевца, гласи овако: Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа, Амин! Косовска битка 15. јуна 1389. године после Христа уништила је српско царство. У њој погибоше оба цара – српски, као побеђени бранилац своје отаџбине, слободе и вере хришћанске; турски, као победник и силни завојевач. Цар, племство и народ српски, у дивовској борби, истина подлегоше, али гинући за народ и веру, дадоше красан пример нама, потомцима својим, како гинути ваља. После четиривековног ропства, један део народа српског извојева и поврати слободу своју – обнови Краљевину српску. Благодарни синови славних предака својих, дивних јунака косовских подигоше им јуче у Крушевцу, после 500. година од крваве косовске битке, видан споменик. Овом приликом Краљ Србије Александар I, у присуству Својих Намесника и министара, постави данас темељ другој српској војној барутани – на реци Расини – те да се у њој справља убојна спрема за одбрану новозадобивене слободе и самосталности народа српског.

16. јуна 1889, на Расини Њ. В. Краљ (код Крушевца) (с. р.)”44 Оснивач наше прве барутане у Страгарима млади артилериски официр г. Божидар Крстић, после Српско-турских ратова видео је да мала барутана у Страгарима више не задовољава потребе једне војске, која се развија и усавршава, он је изабрао погодно место на Расини, код Крушевца, где је тада била воденица Ђорђа Симића и где се данас подиже највећа барутана Обилићево. Оснивалац и дугогодишњи управник барутане Обилићево г. Божидар Крстић у њој је провео и највећи део свог службовања, радећи стално на њеном усавршавању, тако да се она могла такмичити са најмодернијим сличним барутанама у иностранству. За време Балканских ратова, као и за време светског рата барутана Обилићево израђивала је дневно по 400 килограма бездимног барута, који је лаборирао у Војно-техничком заводу у Крагујевцу. Барутана Обилићево, која је читав град за себе, сва у парку, прави garden city, оправља се и проширује за веће послове него пре рата. Барут је, ма како ми били мирољубиви, још увек најбољи пакт сигурности, нажалост. Барутана Обилићево на 56 хектара, има 16 зграда за становање, касарну са шталом и гаражом, кантином и више погона за производњу.

44

Српске Новине, 18. јун 1889, стр. 1.

264

Милорад Сијић

Кућа управника барутане

У Првом светском рату барутана је много страдала и обновљена је током 1921/22. године када је у Војно-техничком заводу Обилићево почела редовна производња: етар и азотна киселина, малодимни барут и нитро целулоза. Стварање хемијског комбината била је следећа фаза управе. Управа је преко Министарства започела изградњу фабрике за израду гас-маски, активног угља, разних киселина, бојних отрова, рударског експлозива и других пратећих производа. Нове фабрике су почеле да дају готове производе 1932. године. Са изградњом фабричких постројења изграђена је и опремљена научно-истраживачка лабораторија, која је пратила и изучавала целокупну производњу. Фабрике су се тада ујединиле у један комбинат под именом Војно-технички завод Обилићево, који у свом саставу има десетак фабрика и запошљава око 2.000 радника. Поред Комбината од 1932. године ради и фабрика у Равњаку. Фабрика је била са најмодернијим машинама. У то време представља највећу војнохемијску индустрију на Балкану. Краљ Александар Карађорђевић дошао је сам својим аутомобилом 18. априла 1930. године у Обилићево, није познат разлог посете. Црква Свети Агатоник, чији камен темељац је раније поставио Краљ Александар Карађорђевић, освећена је 4. септембра 1930. године а освећење је извршио епископ нишки г. Доситеј. Овој свечаности присуствовали су изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Милан Зеленика, управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић, председник крушевачке општине г. Ђока А. Дреновац, срески начелник г. Пера Младеновић, заступник команданта места г. Бумајић и представници свих културних, националних и витешких друштава из Крушевца.

265

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Барутану Обилићево је 8. новембра 1930. године посетио немачки посланик у Београду г. Фон Хасел, са госпођом и ћерком, у пратњи секретара посланства.

Управна зграда барутане

На основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, 28. септембра 1932. године, у Крушевцу, у оквиру завода Обилићево, почело је формирање барутанског батаљона, прве регуларне јединице противхемијске заштите.

Барутански батаљон

266

Милорад Сијић

Официрски станови у кругу барутане

Слава у Обилићеву Крушевац, 2. август 1935.

Данас је државни завод Обилићево на веома свечан начин прославио свога патрона Светог Илију. После службе Божје у заводској цркви, око 11 часова гостима је приређена закуска, којом је приликом управник завода генерал г. Милош Обрадовић одржао говор о значају завода и раду у њему, а затим прочитао присутнима телеграме Њ. В. Краља Петра II и министра војске, којима је заводу честитана слава. Тиме је преподневна свечаност била завршена. По подне ће бити посвећено упознавању народа са производима завода, нарочито са цивилном маском, која се у заводу израђује. Том приликом ће војници и питомци завода извести обилан програм. Заводски спорт клуб Обилићево освештао је данас и своје недавно подигнуто игралиште.45 Петар Јовановић Тихомир Маршићанин (1872-1932) (?-1935) надзорник барутане надзорник радионица

45

Политика, 3. август 1935, стр. 6.

267

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Управници барутане Обилићево: 1889 Сава Јанковић, арт. технички капетан прве класе 1889-1896 Божидар Крстић (?-1935), арт. технички пуковник

Божидар Крстић

Миодраг Васић

1896-1904 Милош Милошевић, артиљеријско-технички мајор 1904-1906 др Душан Станојевић, артиљеријско-технички мајор ........-.......

1909-1915 Божидар Крстић (други пут) 1916 Миодраг Васић (1869-1949), артиљериски пуковник 1918-1921 Сава Јанковић (други пут), био је први предратни и први послератни управник Обилићева и који је ударио камен темељац барутани (Политика, 9. април 1936, стр. 10).

1921-1922 др Душан Станојевић (други пут) 1922 Велимир Константиновић 1922-1927 Живојин Терзибашић (1878-1943), арт. техн. генерал 1927-1936 Милош Обрадовић (1881-1972), арт. технички генерал 1936 Гојко Ђурић (1861-?), пуковник 1936-1937 Владимир Крстић, генерал 1937 Драгутин Ж. Шокорац (1880-1942), генерал 1937-1941 Милисав Антонијевић (1883-1958), арт. техн. генерал

Милош Обрадовић

268

Гојко Ђурић

Драгутин Ж. Шокорац

Милорад Сијић

Централа у Обилићеву која је напајала Крушевац електричном енергијом

Хидроелектричне турбине изграђене у Крагујевцу 1891. године

269

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Устава на јазу у барутани Обилићево

Равњак Почело је још 1924. године нешто крупно да се рађа и расте, а већ 1930. виделе су се контуре гиганта, колоса, какав нико нема у Европи. Нов комплекс обилићевског комбината постао је Равњак који се састојао од двадесет хектара површине купљен од мноштво власника 1928. године. Тада је почела и изградња првих објеката. Комплекс Равњак је био једна од индустријских најбоље урбанизованих целина, јер је грађен одједном. Одмах је изграђен систем колских и железничких саобраћајница, обезбеђен водовод са резервоаром и вишеструко повезан са матичним Обилићевом: путевима, електросистемом, телефонима и др. Равњак је био само први корак у стварању система хемијских фабрика каквих чак ни у свету није било. Ту се производио експлозив – тринитротолуол. Затим бојни отрови са око петнаест производних организација у рангу фабрике. Овако разгранато одељење индустријских постројења морало је имати и свој Хемијски лабораторијум, који је изграђен на потребама читавог Завода, боље речено, за око двадесетак фабрика у овом делу Завода. Кренуло се 1937. године са изградњом нове фабрике заштитних средстава капацитета 750.000 комада заштитних маски. Уговор је потписан са чехословачком фирмом Fatra AD а са француском фирмом Karbonisione sarbon aktif уговор о изградњи фабрике активних угљева. Једног од најмодернијих индустријских великана у овом делу Европе – Равњак, окупатор је слистио са лица земље.

270

Милорад Сијић

Панорама фабричких посторјења на Равњаку 1940. године: главни улаз у фабрику где доминирају пет огромних фабричких димњака.

Пошто је фабрика заузимала огроман простор дали смо панораму из два дела

Мерима

“Док није пронађена камена сода, сапун је у целом свету прављен помоћу љуте воде. Једном јеврејском друштву кнез Милош био је дао концесију за прављење љуте воде у нашој држави. Ова компанија донела је била из Немачке велики број огромних казана и понамештала их у Честобродици, Хомољу, Кучају и другим планинама, богатим шумом. Шума је сечена и дању и ноћу, дрво сагоревано и од пепела прављена љута вода коју је Друштво извозило у Аустроугарску ради фабрикације сапуна.”46 46

Политика, 31. јануар 1939, стр. 13.

271

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Ондашњи свет није могао да се помири са чињеницом да и Срби могу да буду фабриканти, а најмање да фабрику може да има Крушевац. Уосталом, та фабрика сапуна била је нешто већа радионица коју је 1839. године основао Глиша Јанковић (1819-1902), а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (18751915). Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је касније бифе Зелена пијаца. На том месту ради и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син.

Коста Јанковић

Глигорије Јанковић

Глигорије Јанковић завршио је гимназију 1890. године у Крушевцу и отишао да се школује у Беч, а затим на специјализацију у Немачку и Чешку. После седам година враћа се у Крушевац и уводи нове технологије у фабрику сапуна. Глигорије Јанковић је као председник Трговачке омладине упутио молбу министарству народне привреде: у циљу умног унапређења Tрговачке омладине, ширења српске просвете, неговања милосрђа и племенитости међу трговачким и занатлијским сталежом, овдашњи трговци и Tрговачка омладина основали су пре неколико година удружење под именом Крушевачка трговачка омладина која је у почетку 1903/04. школске године отворила Недељно празничну школу са повећим бројем трговачких и занатлијских помоћника и ученика. До краја школске године број ученика знатно је опао, но друштво није клонуло, већ је се трудило да се школа одржи.....

272

Милорад Сијић

Разлог опадању броја ученика Глигорије види у томе што газде нису обавезни да шаљу своје помоћнике у школу а ни саме газде нису довољно образовани. Зато Глигорије моли министра да се заузме у Народној скупштини како би се донео закон којим би било обавезно похађање празничних школа. Глигорије је био слабог здравља па није могао да води послове у фабрици и 1914. године на његово место дошао је Стеван Николајевић. За време Првог светског рата фабрика је много страдала. Фабрику су обновили Љубомир Ристић, Аксентије Мартић и Илија Ђурковић. Фабрика сапуна почела је са радом 1919. године под фирмом: Ђурковић, Ристић и компанија. У првој половини 1922. године почела је изградња нове фабрике а 1. јануара 1924. године почео је рад у новој фабрици. Освећење нове фабрике обављено је 17. јуна 1924. године.

На дан освећења фабрике сапуна у Крушевцу

Крушевачка фабрика сапуна Крушевац, 17. јуна 1924.

“Данас је у Крушевцу освећена ново подигнута фабрика сапуна Мерима Ђурковића, Ристића и Комп. Освећење је извршио крушевачки протојереј г. Велимир Савић са још четири свештеника. Од стране владе присуствовао је освећењу г. Милан Симоновић, министар аграрне реформе, а од стране министра трговине и индустрије начелник г. Миливој Савић, био је присутан и велики жупан г. Марко Новаковић. Овоме свечаном чину присуствовало је грађанство целе вароши 273

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевца. Било је гостију из Београда, Скопља, Загреба, Прага и других већих или мањих места из наше отаџбине. Свечаност је почела у девет часова из јутра. Фабрика је са целокупним својим особљем радила пуном паром тако да је сав скупљени народ могао да посматра рад фабрике у свим њеним одељењима. Госте је у фабрици поздравио члан фирме г. Аца Мартић, који је изнео целу историју овог предузећа. Леп говор одржао је затим окружни протојереј г. Велимир Савић који је у знак благодарности вредним сопственицима овога предузећа поклонио у име цркве једно дивно повезано Свето Писмо. На ручку су одржали говоре г. Симоновић, министар аграрне реформе, начелник министраства трговине и индустрије г. Миливој Савић, велики жупан г. Новаковић, народни посланик и члан фирме г. Љуба Ристић, професор г. Љуба Матић и у име свију запослених радника њихов најстарији друг г. Панта Качаник. На ручку је било 150 званица као и све особље фабрике. Ручак је био у хотелу Париз и трајао до пет часова по подне. Фабрика је довршена прошле године а ступила у рад првог јануара ове године. Она је за сада највећа и најмодернија на Балкану, јер је њена моћ производње пет вагона сапуна за 24 часа. Фабрика има своје парно грејање, водовод и осветљење. Сапун који је ова фабрика радила још док је била у старој згради првокласног је квалитета тако да је у целој нашој држави познат и веома тражен. У фабрици је запослено 13 чиновника, шест путника, девет трговачких помоћника, девет стручних радника, 80 мушких и 86 женских радника. Сви су они наши држављани.”47

Илија Ђурковић Љубомир Ристић Аксентије Мартић (оснивачи фабрике сапуна Мерима у Крушевцу)

47

Политика, 18. јун 1924. године, стр. 5.

274

Милорад Сијић

Почетком 1927. године створено је акционарско друштво и од те године фабрика носи име Мерима АД. Фабрика је тада добила директора Ђорђа Лазаревића, техничког управника Стевана Николајевића и искусног инжињера хемије Николу Петровића и од тада све креће на боље. Ђорђе Лазаревић је директор од 1927. до 1932. године, када га на том месту замењује Никола Елдуповић.

Ђорђе Лазаревић

Стеван Николајевић

Крушевачки сапуни “У настојању да индустрију сапуна прилагоди потребама наших потрошача крушевачка фабрика Мерима приводи у дело изградњу одељења за израду парфимерије и козметичких артикала, верујући да ће и по квалитету и у ценама моћи да сузбије добрим делом стране производе. Козметичко одељење употпуниће и иначе добро опремљену крушевачку фабрику. Од осам фабрика сапуна колико данас у земљи имамо крушевачка је зацело од најзанимљивијих поред тога што по количини произведене робе стоји на првом месту. Једна посета њеним магацинима, машинским одељењима и лабораторијама веома је поучна. Поред осталога још и стога што показује да се и са домаћим капиталом, провинцијским и престоничким заједно, може подизање домаће индустрије засновати, или бар почети да заснива, на здравој основи. Крушевачка фабрика већину својих сировина добија из иностранства (лојеве и вегетални зејтин). Пошто се у одређеним количинама измеша у првим казанима, па се затим издвоји из лужана сирови глицерин, додајући одређене количине камене соде, сапун се кува, пречишћава, хлади, даје му се жељена боја, мирис и облик. Две су врсте сапуна, две основе. Једно је шарени, не много пречишћен, који служи за прање рубља и грубе послове у домазлуку, а друго је бела основа која се у првој изради даје као сапун средње врсте или се пречишћењем, бојадисањем и додавањем мириса од ње прави финији, скупљи сапун за тоалету.

275

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Шарена смеса хлади се у великим дрвеним сандуцима обложеним металом и то хлађење траје осам дана за које време се смеса згусне, очврсне и добије зеленкасто сиву шару. Основа белог сапуна хлади се у нарочитим хладњачама између металних плоча крај којих циркулише вода. Ту се добивају тешке табле које машине сецкају прво у полуге, а затим те полуге у парчад. Пресовањем сапун добија облик и име фабрике. И најповршнија посета фабрици траје дуго, нарочито кроз одељења за прераду тоалетног сапуна, јер поред казана и хладњака постоји десетак других машина (сецкалица, преса, стругара, ваздушних сушница и опет нових преса) кроз које бела основа мора да прође да би добила коначну израду: облик, боју, мирис. Од ових последњих нарочита је пажња била посвећена изради Дечјег млечног сапуна који је по уверавању директора друштва г. Лазаревића, и техничког управника г. Николајевића, на нашој пијаци лепо примљен. Одељења за паковање су одвојена, читава једна лепа фабрика кутија, кутијица и разнобојних реклама. Последња је најзанимљивија. То је на црвеној позадини лик Штефице Видачић (мис Европе 1927. године – М. С.), насмејане, самоуверене, већ звезде. Испод, име новог сапуна за лице Алем који се већ уводи на пијацу. Фабрика има посла за 170 радника и стручњака искључиво наших држављана, а производи годишње до 180 вагона сапуна имајући најбоље потрошаче у Србији, Јужној Србији, Црној Гори и Војводини. Али од интереса је поменути да тражња крушевачког сапуна за бугарске и грчке потрошаче расте и да се ту отварају лепи изгледи нашој производњи сапуна.”48

48

Политика 3. јул 1928, стр. 7.

276

Милорад Сијић

Пресовање и картонажа у фабрици Мерима

Неке од реклама Мериминих производа

277

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево

“Обишао сам крушевачку стругару Деоничког друштва за експлоатацију дрва (централа овог предузећа била је у Загребу, а филијала у Београду – М. С.). Једну мању подигло је било на том месту француско друштво још пре рата. Прошла је кроз неколико руку, док је није узео овај велики загребачки концерн. Проширена је и сад је скоро потпуно нова. Ту се већ дванаест година експлоатише шума манастира Наупаре. И продаја те шуме је једна афера попа Минића. Под шумом је било хиљаду седам стотина хектара, а за две године биће посечено и последње дрво.

– Не сади ли се нова шума уместо те? Упитао сам.

– Свако предузеће које сече шуму дужно је да плаћа држави за сађење нове 10 од сто од вредности шуме коју сече. Сва предузећа то и плаћају. Али, мора се признати, ретко да је која младица засађена. И нама који сечемо жалост је и погледати читаве падине планинске, оголеле, све у пањевима, док је до пре који дан била ту непроходна столетна шума. Иначе сама постројења за прераду дрвета у Крушевцу одиста могу да изненаде. Прави се све од простих летви до дашчица за паркет, од дебелих греда за грађевине до танких као картон дасака за сандуке у које се пакују поморанџе. У нарочитим пећима дрво за финију прераду кува се у пари. За пренос служе вагонети који су на Солунском фронту преносили француске тешке топове. Мало су само преудешени за свој нови миротворни рад. Французи су их то продали после рата као расходоване. Али овде раде врло добро. Предузеће, иначе, има и око двадесет километара своје железничке пруге. Уређено је на потпуној подели рада. Сваки уради свој одређени посао и на шинама одлази посао другом. Занимљива је појединост, да се у њиховој оштрачници оштре тестере и ножеви машина без питања да ли се иступио неки нож. Чим се који нож иступи, долази помоћник тог машинисте и узима, увек има наоштрених. Машина се не задржава због оштрења, нож се само брзо замени. Као одлично гориво за погон, које даје равномерну ватру, употребљавају се струготине. Радника има кадкад и преко хиљаду. Из разних покрајина: машиниста из Липовца, други из Липика, Бановци, Македонци, Личани, Словенци, Шумадинац поред Загорца. Споразум је ту, на раду. А да ли ће се споразумети они што не раде, него политизирају, споредна је ствар.”49

Копаоник

Велико предузеће Копаоник на Равњаку – стовариште. Рудник Копаоник Mines LTD, постоји од 1931. године на чијем челу је Божа Јеличић. Експлоатација каменог мајдана врши се од 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 19434).

49

Политика, 27. јун 1925, стр. 5.

278

Милорад Сијић

Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево

“Овај завод је пре рата био у Ћићевцу. За потребе предратне Србије капацитет овог завода био је довољан. После неколико година 1907, завод је пребачен у Крушевац. Исте године почела је експлоатација Јастрепца, инсталирана је жичана железница од завода до планине Јастрепца, одакле је свлачена сва грађа и импрегнирана у заводским радионицама. Код завода Обилићево, поред импрегнирања прагова, подиже се и стругара са четири гатера повезана са железничким колосеком и жичаром до Јастрепца. За време окупације Немци, Аустријанци и Мађари у огромним количинама одвлачили су грађу и прагове, због чега се може рећи, да је још тада Јастребац већим делом оголео. При повлачењу, окупаторска војска порушила је сва постројења, а наше власти потпуно су демонтирале жичану железницу. Данас је овај завод највећи у нашој земљи. Други по реду је у Витезу, у Босни, а за овим долазе још четири приватна, који су са далеко мањим капацитетом производње чак и од завода у Витезу. Данас се грађа уопште не довози са Јастрепца, већ се набавља путем лиферације у целој земљи. Главни улаз пажљиво чува један вратар. Мало простора унутра употребљено је за мали парк и стазу. Све остало покривају велике наслаге брижљиво класифицираних прагова између којих се преплићу пешачке стазе и колосеци чисти и лепо уређени. Свуда се нечујно ради. Једино са дна дворишта у брзим интервалима допире оштрији или слабији рад велике моторне тестере. С времена на време поветарац би нам сатерао у ноздрве мирис креозота којим се импрегнирају прагови. Прагови се окивају шинама и пребацују вагонетима до дупле моторне тестере, која обрезује будуће лежиште шине, а затим се свлаче до централне зграде за импрегнацију. У три херметичке и дуге пећи увезу се шинама укупно осамнаест вагончића са око хиљаду једноврсних прагова (импрегнација храстових прагова траје 6-8 часова, а букових 3-4 часа), који под притиском од неколико атмосфера и температура, упијају у себе креозот, који се убацује нарочитим цевима док споља, на нарочитом графикону, игла аутоматски уписује све промене у унутрашњости казана. Као врло интереснатна појава јесу сами радници. Са необичном вештином и врло брзо они без ичије помоћи, сваки за себе, товаре, скидају и преносе прагове тешке по више десетина килограма, и ако по физичкој спољашности не остављају нарочити утисак. У даноноћном раду, смењујући се, радници пренесу око 4.000 прагова, који број тестера обреже и пећи импрегнирају дневно.”50 “Милош Ћирковић (1880-1958), из села Крњева код Краљева, управник је Завода од 20. марта 1907. до 1928. године са малим прекидом 1919. године. Њега су напали разбојници изнад села Бука на 50

Политика, 27. јул 1938, стр. 10.

279

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Јастрепцу 21. јула 1912. године када је са Нушићем благајником Железничке дирекције пошао да подели плату радницима. Разбојници су растерани захваљујући пратиоцу Миливоју Накићу. Ћирковић је имао проблем са властима 1934. године. После двогодишње истраге Ћирковић је изведен пред Окружни суд у Крушевцу 1936. године под оптужбом да је проневерио државу за преко 2,5 милиона динара. Терећен је да је између 1924 и 1928. године са двојицом предузимача, Цијом Лукановићем и Вуком Стошићем направио усмену погодбу и дао им посао око спуштања дрва из државне шуме у Јастрепцу и Гочу. Поред њега оптужени су као његови саучесници Божур Илић, бивши благајник Завода, Илија Томић, дневничар, Павле Јасеровски, бивши надзорник шумских радова и Јосиф Књиха, бивши надзорник Завода. Кривица Милоша Ћирковића и других оптужених добила је епилог 24. априла 1936. када је г. Ђорђе Дреновац председник суда прочитао пресуду. Суд их је ослободио сваке судске одговорности.”51

Машинско одељење са казанима пуним креозота

51

Политика, 25. април 1936, стр. 16.

280

Милорад Сијић

Српско А. Д. за израду и оправку вагона

Млин под фирмом Љуба Николић и Савић отпочео је са радом 1908. године, и није обновљен после Првог светског рата. На месту где се налазио млин подигнуто је Српско АД за израду и оправку вагона.

Полагање камена темељца за млин Николић – Савић

“Под именом Српско АД за израду и оправку вагона основана је фабрика 1923. од стране аустријских и мађарских инвеститора. Оснивач је била фирма Afeb из Беча. Око 60 стручњака и висококвалификованих радника из Аустрије и Мађарске чинили су језгро фабрике која је прве године запошљавала око 230 радника из Крушевца и околине. Већ 1926. године у фабрици је било запослено 360 радника. Иступање неких акционара довело је фабрику у кризу па је Српско А. Д. престало да постоји, а од 1928. године власник фабрике је Прометна банка А. Д. из Београда која проширује производни програм. Фабрика вагона је у једном тренутку дошла у тешку ситуацију и престала са радом новембра 1930. године. Фабрика после паузе од четири месеца наставља рад 15. марта 1931. године. У овој фабрици било је упослено око 600 радника и већи број чиновника. Престанком рада они су били принуђени да напусте Крушевац и њихов одлазак се јако осетио у привредном животу ове вароши. Поновним наставком рада фабрике и неминовним упосљењем стотина радника и чиновника не само што ће се маса наших радника упослити, већ и сам њихов повратак у Крушевац биће од великог привредног значаја за овај крај. Почетком септембра 1939. године због несташице посла радници фабрике су обавештени да од 1. октобра не долазе на посао. Радници су упутили своје поверенике министру саобраћаја г. Бешлићу које је он примио и обећао да ће фабрика добити посао и осигурати запослење радника” (Политика, 10. септембар 1939, стр. 10). Крајем 1939. фабрика почиње да ради под именом Крушевац А. Д. са седиштем у Београду и истим производним програмом.

281

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

У годинама пред Други светски рат развија се и сопствени програм наменске производње за потребе наше војске: понтонске и мостовне јединице, понтонске гарнитуре, постоља и штитове за противавионске топове и митраљезе, ручне офанзивне бомбе, авионске бомбе и гранате. То је период пуне снаге фабрике. Око 500 радника ради пуним капацитетом. Све то указује да се радило о једној за то време модерној фабрици, највећој и најзначајнијој фабрици металопрерађивачке индустрије у тадашњој Краљевини Југославији.

Кланица за пернату живину

“Г. Живојин Стефановић – Дућа, крушевачки извозник, подигао је у Крушевцу модерну кланицу за пернату живину коју извози за Енглеску и друге државе. Ово је једна од првих кланица ове врсте у овом крају. Кланица је подигнута поред саме железничке станице, у непосредној близини фабрике вагона и локомотива. Поред кланице, налази се и фабрика леда са модерном хладњачом. Фабрика леда снабдевена је најмодернијим инсталацијама за смрзавање заклане живине, која се у таквом стању извози и не подлеже никаквом квару. Кланица са хладњачом може да прими око десет вагона заклане живине. Рад у кланици отпочео је ових дана. У њој је запослено осамдесет радника, који су сви из околине Крушевца. Подухват г. Стефановића, који је у доба опште новчане кризе пласирао свој капитал у ово ново индустријско предузеће, заслужује сваку похвалу. Подизањем ове кланице, Крушевац добија много у привредном погледу. На првом месту, биће појачан извоз живине, не само из околине Крушевца, већ и из читаве Моравске бановине. Са појачањем извоза скочиће и цене живине и јајима. Та околност даће подстрека сељацима да обрате већу пажњу гајењу живине. Упоредо с тим, развијаће се у већој мери живинарство, које постаје једна јака привредна грана.

282

Милорад Сијић

Г. Стефановић, поред разноврсне живине у прерађеном стању, извози и јаја за иностранство.”52 Извози за Аустрију, Немачку, Шпанију, Швајцарску, Грчку, Енглеску и Француску. Кланица је 1933. године имала 3 чиновника, једног квалификованог радника, 80 неквалификованих, свега 84 запослених, од тога 54 мушкарца и 30 жена. После изненадне смрти Дуће Стефановића 1934. године фабрику су преузели његови синови Љубомир и Владимир.

Хемијска индустрија Жупа

Оснивачи, горњи ред с лева: Тома Дунда, Лазар Дунда и Димитрије Дунда. Доњи ред с лева: Живојин Цветковић, Ђорђе Вуковић и Чедомир Јенић. Крушевац, 4. април 1935.

“У Крушевцу је отворена и пуштена у рад нова фабрика плавог камена и хемијских производа (фабрика је почела са радом 8. новембра 1934. године – М. С.). Фабрика, коју су подигли предузимљиви трговци браћа Дунда из Крушевца, већ је отпочела рад. Плави камен је одличног квалитета, садржи 99,5% чистоће, јер се израђује од потпуно чистих сировина 52

Политика, 19. децембар 1931, стр. 4.

283

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

домаћег порекла. Капацитет фабрике је 300 вагона годишње, којом се количином могу задовољити потребе виноградарских крајева у предратној Србији, па и ван ове територије.

У фабрици су упослена три наша инжењера хемије и око стотину радника из места и ближе околине. Инвестиран капитал је домаћи. Фабрика је добила име Жупа према винородном и чувеном крају Жупи.”53

“Жупа је била трећа фабрика у својој грани у Србији. Од 1936. године Жупа је акционарско друштво са потпуно домаћим капиталом у коме учествују и београдске фирме Дингарац, Стојановић и Голочевац, и Тодор Л. Милишић. Акционари су: Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда, Димитрије Н. Дунда (главни акционари), Живојин А. Цветковић, индустријалац, Ђорђе Вуковић, индустријалац, инж. Чедомир Јенић, индустријалац, сви из Крушевца, Риста Дингарац, трговац из Београда, 53

Политика, 6. април 1935, стр. 9.

284

Милорад Сијић

Петар Стојановић, трговац из Београда, Драгослав Т. Милишић,54 трговац из Београда, Драгутин Стојановић, трговац из Скопља и Владан Голочевац, трговац и индустријалац из Београда. Не само да је Жупа а. д. по капиталу чисто домаће предузеће већ и по томе што у њему нема ни једног запосленог странца. Велика непогода која је јула 1937. погодила Крушевац и окoлину фабрици плавог камена Жупи нанела је милионску штету јер је вода продрла и онеспособила велики број машина, као и неколико вагона израђеног плавог камена.

Жупа производи плави камен, сумпорну киселину, глауберову со, зелену галицу – горку со, алуминијум сулфат и друге хемијске производе. Капацитет Жупе 1938. године износио је преко 400 вагона сумпорне киселине, која има велики значај у одбрани земље у време рата, и преко 500 вагона плавог камена. Жупа је страдала и фебруара 1939. године када је избио пожар и уништио резервоаре сумпорне и азотне киселине, док је фабрика плавог камена, глауберове соли и зелене галице спасена и остала незахваћена пожаром. Само брзом интервенцијом војске и Завода Обилићево пожар је локализован.”55

54

Драгослав Т. Милишић (1885-1938), трговац индустријалац и резервни коњички п.пуковник, син Тодора Л. Милишића (1866-1933), трговца из Београда, а пашеног Димитрија Н. Дунде, био је сувласник, оснивач и члан хемијске индустрије Жупа Крушевац, хемијске фабрике Брил а. д. Београд и фабрике уља Домаћи д. д. Нови Врбас.

55 Политика, 12. фебруар 1939, стр. 14.

285

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Железничка станица

“Јуче је пуштен први воз на новој железничкој прузи СталаћКрушевац. И као што је било јављено и као што је било очекивати, тај дан се иамо прославити на свечан начин. Железничка дирекција одредила је нарочити воз за позване госте из Београда, који су требали увеличати весеље и радост читавог једног краја. На жалост госте из Београда представљали су само г.г. Јаша Продановић, министар привреде као владин изасланик, Мика Поповић, директор државних железница као изасланик министра грађевина, Велисав Вуловић, председник београдске општине, Драгољуб Јоксимовић, народни посланик, неколико чиновника железничке дирекције и неколико представника београдске штампе. У Сталаћу се био слегао силан свет из околних села, са нарочитим приређивачким одбором из Крушевца. Воз који се кренуо из Сталаћа био је сав окићен и стигао је у Крушевац за пола сата. Ту се била слегла цела варош с музиком на челу. У дванаест и по сати био је банкет у хотелу Таково на коме је било, поред гостију из Београда, преко стотина угледних крушевачких грађана. Пало је неколико лепих и срдачних здравица.”56 Петар Стојадиновић (1860-1948), из Јагодине, железнички је начелник у Крушевцу. Петар Стојадиновић 56

Политика, 15. јун 1909, стр. 2.

286

Милорад Сијић

Свечано отварање пруге Крушевац – Врњци Крушевац, 21. март 1910.

“Јуче рано ујутру, још пре пет часова, почела се скупљати маса света око крушевачке железничке станице. Сваки је гледао да уграби место што ближе прузи уског колосека, како би на први шефов знак могао уграбити место у возу, који се јуче први пут пустио од Крушевца до Врњачке Бање. Око шест часова стигао је воз из Сталаћа. Уз свирку музике 12 пука изађоше из воза председник владе г. Никола Пашић, министри г.г. Вуловић, Стојан Протић и Продановић, председник београдске општине г. Коста Главинић, директор железница г. М. Поповић, више железничко особље, неколико народних посланика и друге виђене личности. У 6 и 40 часова свечан је воз понео собом све госте, како из Београда тако и из Крушевца, да их однесе на станицу Врњачке Бање, где их је нестрпљиво очекивала бањска и општинска управа, као своје госте. Чим се воз, уз пуцњаву прангија и усклике народа удаљио од крушевачке станице за један километар, локомотива је наишла на једну капију, која је била затворена танким платном. Одатле почиње пруга овог предузећа и пролазећи кроз ту капију, локомотива је отворила саобраћај на прузи Крушевац – Врњачка Бања.”57

Железничка ложионица

Државна установа која се налазила недалеко од старе Мериме. У овој ложионици упослено је око 150 радника са сигурним статусом. За потребе лечења железничког особља и радника Ложионице 1922. године основана је железничка амбуланта у Крушевцу. У Железничкој ложионици 1937. године радили су: Надзорници станице: Љубомир Марић, Милан Ђ. Николић. Пословође: Емилио Георгиу, Јосиф Фишер, Михајло Рјабчек. Машиновође: Милутин Радовановић, Јеремија Павловић, Јосип Демеш, Сава Вулић, Јован Мештер, Бергл Бернат, Јосиф Хајнц, Владимир Опачић, Видосав Брашић, Стеван Сливка, Ђорђе Смирнов, Милан Радовановић, Јосип Липовж, Хубаји Људевит Аладар. Возовођа: Новак Младеновић. Ложачи: Илија Милидраг, Аранђел Вучковић, Милентије Власинић, Миодраг Стојановић, Радосав Николић, Божидар Милошевић, Обрад Лазаревић, Душан Јовановић, Витомир Милошевић, Милорад Обрадовић, Милан Карајовић, Миодраг Алексић, Милоје Ђорђевић, Петар Савић, Жика Лазаревић, Васа Костић. Дезинфектор: Војислав Овцић. Прегледач кола: Љубомир Новаковић. Кочничари: Војислав Ђокић, Јосиф Николић. Кондуктери: Жика Томић, Живојин Илић. Чувар: Милош Ванић.

57

Политика, 23. мај 1910, стр. 2.

287

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

То је само део радника у ложионици а било их је на стотине (Имена особља су уписана на основу једног извештаја о добровољном прилогу и наравно да је списак радника непотпун).

Особље Железничке ложионице 1937. године

Друмски саобраћај

Само неколико година након завршетка Првог светског рата на путевима у крушевачком крају појавили су се први аутобуси, који нису ни личили на ове данашње, а поседовали су их имућни појединци. Ови аутобуси су повезивали Крушевац са Александровцем, Брусом, Ражњом, Врњачком и Рибарском Бањом. Ти аутобуси су имали од 15 до 25 седишта и били су перјанице развоја јавног друмског саобраћаја. Да би се нека линија отворила, од надлежних је морала да се купи концесија и на основу тог документа по реду вожње превозили путнике и ствари. Цена превоза је била висока, а конкуренција због малог броја линија велика, па се често дешавало да су власници аутобуса плаћали путницима кафу или друго пиће да се код њих возе. Пионири у развоју јавног друмског саобраћаја у крушевачком крају били су Јоса Јанковић (?-1958), из Рибарске Бање, имао три аутобуса који су носили имена његове три кћери; Драгутин Петровић (1881-1945), из Крушевца, са Мијајлом Марковићем из Александровца основао ауто предузеће Шагун; и Папачек (није познато име и презиме), из Бруса (податке дао Драгомир Голубовић, из Крушевца). Адолф Колб почетком јуна 1931, пустио је два аутобуса на линији Сталаћ-Крушевац-Врњачка Бања, који имају из Сталаћа два поласка дневно у 12 часова ноћу и у 1 и по по подне (Политика, 14. јун 1931, стр. 9). Петар Нецковић, из Краљева, добио је 1936. дозволу за аутобуски саобраћај на линији Крушевац-Варварин-Рековац-Јагодина-Крагујевац и обратно (Крушевачки Гласник, 12. септембар 1936, стр. 2).

288

Милорад Сијић

Парни млин Расина

Године 1922. Крушевац је добио нов млин, својину Крушевачке задруге, који почиње са радом 28. новембра 1922. године. Млин је био за своје време најмодерније опремљен и његов могући капацитет је износио пет вагона за 24 часа; 1934. године било је запослено укупно 35 лица од тога два Немца.

Дуванска станица

Монопол дувана основан је у Крушевцу 1885. године, а 1918. ради као стовариште за складирање дувана. Радила је сезонски. Од 1936. године створена је Дуванска станица – подиже се модеран магацин за смештај и обраду дувана. У станици је 30 сталних радника, а када је сезонска кампања има их око 200. “Управа Државних монопола подигла је дувански магацин и административну зграду у Крушевцу, за које су утрошили 1.944,414 динара” (Политика, 20. март 1936, стр. 15). Бранко Ковачевић (18891956), технички директор предузећа за обраду дувана. Велимир М. Петровић (18861962), из Ражња, шеф Дуванске станице. Бранко Ковачевић

Велимир Петровић

Стовариште бензина и нафте

“У 5 сати и 30 минута 27. јула 1934. године у Крушевцу је избио велики пожар у магацину бензина и нафте, који је својина Стандард Оил Компаније. Како се магацин налази у самој вароши, то је међу становништвом настала огромна паника. У општем страху од експлозије, становници су напуштали домове и бежали што даље од овог опасног пожара. Власти су предузеле потребне мере и извршиле евакуацију становништва из горњих улица Љубићке, Краља Милана и Југ Богдана. Истовремено је цео простор блокирала полиција. Магацин је израђен од армираног бетона и већим делом је под земљом. У моменту пожара, налазило се ту доста нафте, а нарочито бензина, који је ових дана дошао у већој количини. Сам магацин је подељен на два дела. У предњем делу, где се пожар прво појавио, налазила се бурад с нафтом. Друго одељење које је знатно веће – има 12 метара дужине и 4 метара ширине, – преграђено је бетонским зидом и јаким гвозденим вратима. У овом одељењу била је смештена велика количина бензина. У пожару је изгорео магационер Албрехт Авенер руски емигрант. Њему је био помоћник Иван Мартин такође руски емигрант.”58 58

Политика, 28. јул 1934, стр. 7.

289

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Текстилна индустрија Обилић

Текстилну индустрију Обилић основали су 1937. године Зоја Зојић, Тихомир Дреновац, Милан Т. Милишић, индустријалац из Београда (брат Драгослава, акционара Жупа а. д.), и Јерослав Сикора, из Чехословачке, који 1939. напушта фирму, капиталом који су уложили. Предузеће је 1937. имало парну локомобилу од 120 кс, даље има два службеника и 58 радника. У фабрици је 1940. године радило 42 радника.

Берза рада Крушевац, 10. новембар 1938.

“На општинском земљишту, где је до недавно била стара зграда Градског поглаварства, данас су на свечан начин освећени темељи зграде подружнице Јавне берзе рада. Овом свечаном чину присуствовао је у име Краљевске владе г. Милан Симоновић, министар правде, затим бан Моравске бановине г. Јанићије Красојевић, г. др Мирко Крмпотић, председник Средишне управе Јавне берзе рада, која и подиже зграду овдашње подружнице, сви шефови овдашњих надлештава, представници приватних корпорација и грађанство. Свечаност је почела у 11 часова црквеним обредом. Пошто је прочитана повеља одржана су два кратка говора завршена клицањем Њ. В. Краљу Петру II. Нов дом Јавне берзе рада коштаће око милион динара, а земљиште је овдашње поглаварство уступило бесплатно.59 Зграда Берзе рада подигнута је у Крушевцу и отпочела свој рад. Ма да зграда није у потпуности снабдевена свим оним што је потребно, ипак су преноћишта за раднике и раднице припремљена као и купатила. За сада Берза рада у Крушевцу има 30 хигијенских кревета, 20 за раднике и 10 за раднице. За преноћиште радници и раднице плаћају само 3 динара.”60

59 60

Политика, 11. новембар 1938, стр. 8. Политика, 16. август 1940, стр. 13.

290

Милорад Сијић

Пошта, телеграф и телефон

Још 1834. године у Књажевини Србији постојали су друмови (четири друма) на којима се одвија поштанско путнички саобраћај који се обавља јахаћим и мензуланским коњима. Акт Попечитељства Внутрених дела од 25. маја 1840. године каже: Знања ради Попечитељство Внутрених дела званично извештава, да је овде у Београду Пошта устројена која сваке недеље два пут, средом и суботом у подне одавде у внутреност Сербије полази. она је смештена у Зданију на Кале Мејдану, у ком се Правитељствена Мензулана наоди, гди ће се од данас и сва писма примати, како званична, тако и приватна. Овим актом почиње историја поште у Србији. Дана 21. априла 1841. године прорадила пошта у Крушевцу. Управници поште 1852-1855 Јован Миловановић 1856 Лазар Десимировић 1857 Стеван Лазаревић 1858 Младен Павловић 1859 Стеван Лазаревић (други пут) 1860 Сима Нешић 1861-1864 Младен Лазаревић 1866-1870 Атанасије Ђ. Данић 1871-1882 Таса Пешић Крушевљани су сакупили новац 1859. године и о свом трошку купили кућу за телеграфску станицу, и подигли жицу до Алексинца и набавили потребан апарат, а после су све ово уступили влади с молбом да ствар ту одобри и станицу у Крушевцу одржава. Телеграфска штација отворена је у Крушевцу 1862. у згради Илинкића. Од 1882. до 1893. руководилац телеграфске штације врши дужност и руководиоца поште у Крушевцу, а од 1893. успостављена је Поштанско-телеграфска станица. Руководиоци телеграфске штације су: 1863-1866 Јосиф Здравковић 1868-1880 Владимир Здравковић 1882-1883 Милош Илић 1884 Владимир Здравковић (други пут) 1885-1893 Арсеније Лазић Руководиоци Поштанско-телеграфске станице 1893-1895 Арсеније Лазић (други пут) 1896 Аранђел Петровић 1897-1899 Драгутин Јоцић 1900-1906 Владисав Нешовић 1907 Стеван Поповић 1908 Димитрије Илић ........-1917 Петар Величковић (1867-1917), из Пожаревца 1917Спасоје М. Спасић 1929-1930 Милосав Петровић 1930-1941 Миодраг Стаменковић (1892-1951), из Крушевца 291

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944) Крушевац, 16. јануар 1935.

“Ноћас је у Крушевцу изгорела једна од најлепших зграда, која је била својина акционарског друштва Крушевачка задруга АД, а у којој је била смештена пошта са телеграфом и телефоном. Пожар је избио синоћ око 19 часова на тавану зграде где се неприметно развијао, и у једном маху пробио се кроз кровну конструкцију. Поштански службеници су мирно обављали свој редовни посао и не сањајући да им гори кров над главом. Они су били запрепашћени кад је у пошту улетео инжењер г. Бошњак и обавестио их да гори пошта. У паничном страху истрчали су поштански чиновници напоље, да би се одмах затим вратили и пожртвовано дали на посао око гашења пожара. Обавештена је одмах градска полиција, команда 47 пешадијског пука и пожарна чета завода Обилићево. Међутим све је било узалуд и зграда је изгорела. Особље телефонских и телеграфских апарата успоставило је везу а телефонска централа је привремено смештена у мањој општинској згради, која је подигнута на пијаци и у којој је смештена општинска вага. Јутрос је обавештен и државни тужилац. Узрок пожара још није познат. На спрату је била смештена женска радничка школа која се јуче иселила. Штета се цени на преко 300.000 динара, а зграда је била осигурана на 700.000 динара.”61

Зграда у којој се налазила пошта до 1935. године

61

Политика, 17. јануар 1935, стр. 8.

292

Милорад Сијић

Освећење темеља за нову пошту у Крушевцу Крушевац, 17. јул 1938.

“Данас су освећени темељи за нову зграду поште, телеграфа и телефона у Крушевцу. У 11 часова г. Радич Јосић, срески архијерејски заменик са три свештеника и овдашњом занатлијском певачком дружином Обилић, обавио је црквени обред. Освећењу је присуствовао г. Милан Симоновић, министар правде, г. Богољуб Кнежевић, народни посланик, представници свих овдашњих приватних и државних установа и леп број грађана. По свршеном црквеном обреду бираним речима присутне је поздравио управник овдашње поште инспектор г. Миодраг Стаменковић, који је и повељу прочитао. У својој речи г. Стаменковић је изнео да је било крајње време да Крушевац добије хигијенску и репрезентативну поштанску зграду. Нова поштанска зграда стајаће милион динара. Пошто је на градилишту завршена свечаност, приређен је ручак у част министра г. Симоновића у хотелу Бошњанац.”62 Отпочео рад у новој поштанској згради (Политика, 9. мај 1939, стр. 11).

Пијаца

Животне намирнице продаване су око Споменика косовским јунацима. Године 1928. подигнута је уређена пијаца иза Начелства, данашња Стара зелена пијаца.

С лева куће: др Чеде Стојановића, Милутина Вељковића, Станоја Савића.

62

Политика, 18. јул 1938, стр. 8.

293

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Огледна станица за производњу и оплемењавање биља

Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Из ове Подружине израсла је установа Огледна станица за производњу и оплемењавање биља. СПОМЕНИЦА Поводом пољопривредне изложбе 1891. године у Крушевцу штампана је књига СПОМЕНИЦА, са извештајем о изложби, постигнутим резултатима и стању благајне изложбене, и списковима: добротвора, часника и свију награђених излагача на крушевачкој изложби, од Велимира Виторовића известиоца Изложбеног одбора и председника крушевачке пољопривредне подружине. Издавач је Изложбени одбор а штампа књижара Малаћевића и Будимовића у Крушевцу. “У пролеће прошле године, иницијативом бана г. Милана Николића, подигнута је у Крушевцу огледна станица за производњу и оплемењавање биља. Станица је настала спајањем пољопривредне станице у Крушевцу и Агро ботаничког отсека у Добричеву. Огледна станица постигла је за ово кратко време лепе успехе. Њен је задатак да проучава морфолошке и физиолошке особине културних биљака, да врши њихову селекцију с обзиром на климатске прилике и с обзиром на захтеве домаћег и страног тржишта. Станица је вршила селекцију домаће озиме пшенице, затим пролећњег јечма, кукуруза, соје и биља за сточну храну. Интереснатни су експерименти који су вршени с пшеницом. Укрштање се врши током неколико година. У првој генерацији било је 749 врста. У другој генерацији остало је само 409 индивидуалних врста, у трећој 257, а ове године у четвртој генерацији било је свега 96 врста. Експерименти са пшеницом претстављају наставак рада, који је започет још у Агро ботаничком отсеку у Добричеву. Са овим нису завршени експерименти око добијања жељених врста пшенице. Експерименти ће се наставити још неколико година док се не добије потпуно сталан тип који одговара Моравској бановини. Тада ће се добивена пшеница разделити земљорадницима и то ће бити утврђени тип, који ће бити способан да се избаци и на страно тржиште. Слични су експерименти вршени и са тако званим пићним биљкама. Ове године било је у свему засејано 3.457 парцела по десет квадратних метара. Свака таква парцела била је један индивидуалитет о коме се водило много рачуна. Станица располаже са најмодернијим инструментима за испитивање. Засебно одељење претставља сточарство. Поред рада на оплемењивању и производњи биља, станица се бави чувањем и размножавањем коња и говеда. Од говеди гаји се монтафонска и сименталска пасмина, а од коња пунокрвни арапи, липицанци и пониуси”.63 63

Политика, 13. август 1934, стр. 9.

294

Милорад Сијић

Зграда станице за производњу и оплемењавање биља

“Недостаци крушевачке станице леже првенствено у малом комплексу земљишта. Она има свега 55 хектара оранице и седам хектара ливада за све опите, па је због тога делокруг рада проширен на Добричево, пет пољопривредних школа Моравске бановине и 11 расадника. Осим тога, и поред релативно добре лабораторије, станица нема два најважнија апарата за испитивање квалитета брашна и пшенице. Њих за сада има само државна лабораторија у Топчидеру, којој се из целе земље шаљу житарице на испитивање. У ишчекивању резултата анализе највише се трпи. Зато г. Драгутин Шарф, управник станице, мисли да би још неке станице требало снабдети овим апаратима. Ова у Крушевцу сада је добила један аутоматски електрични минијатурни млин, који стаје 50.000 динара и помоћу кога ће се у многоме убрзати рад. Као помоћно особље г. Шарф има сада три асистента и економа”.64

Приплодни бик крушевачке огледне станице 1936. године 64

Политика, 23. децембар 1936, стр. 12.

295

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Изложба стоке у Крушевцу Крушевац, 20. септембар 1938.

“Данас је у дворишту овдашње пољопривредне станице отворена сточна изложба на којој су изложени сви примерци домаће стоке сем коња. Главни излагачи били су сељаци, а са својим примерцима расне стоке учествовала је ван награде и огледна станица. Изложбу је отворио у име бана Моравске бановине г. Драгутин Шарф, управник огледне станице. Отварању изложбе присуствовао је леп број грађана и сељака, претставник Српског пољопривредног друштва из Београда г. Панковић, изасланик Министра пољопривреде и вода инспектор г. Грујић, а од званичних лица присуствовали су сви шефови овдашњих државних надлештава, као и управник завода Обилићево, бригадни генерал г. Антонијевић. О развитку сточарства кроз задруге прочитао је реферат овдашњи срески пољопривредни референт г. Петровић, а економ станице г. Милан Петровић поздравио је излагаче и прочитао имена приложника у новцу и материјалу пољопривредном на име награда. Говорили су још г. Жујић, пољопривредни референт из Ражња, и г. Панковић, па је образована комисија за откуп грла за Банску управу и за избор најбоље однеговане стоке. На данашњој изложби константовано је да је квантитативно изложба успела, али да је по квалитету изложена стока прилично заостала. Узрок томе изгледа да је у првом реду несхватање сељака и неједнака пропаганда, а уколико постоји расна стока, константовано је да је она услед недовољне исхране заостала у напредовању и испољавању свих ових расних одлика. Од 428 изложених грла стоке комисија је наградила 80 излагача са укупном сумом у новцу од 12.000 динара и у материјалу од 3.000 динара”.65

Сава Цветановић (лево у шубари), чији је бик однео прву награду 65

Политика, 22. септембар 1938, стр. 8.

296

Милорад Сијић

7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА Прва политичка странка у Крушевцу основана је 1882. године што се види из извешћа Главном одбору странке о шестомесечном раду месног одбора странке у Крушевцу. Ту се под тачком један каже да је на предлог неколицине грађана први скуп странке одржан 2. јануара 1882. године када је изабран привремени одбор и уписано 60 чланова. На другом збору који је од привременог одбора сазван, изабран је месни одбор, у који су ушли Анта Илић, трговац, Драгутин Илинкић, трговац, Таса Б. Цветковић, трговац, Јеврем Ст. Приштевац, дуванџија, Серафим Т. Неготинац, трговац и председник суда општине крушевачке, Дамјан Крапчевић, трговац, Ђока Анђелковић, суплент, Јанићије Поповић, професор, и Таса Станковић, трговац. Од ових чланова месног одбора за председника је изабран Драгутин Илинкић, за деловођу Јанићије Поповић, и за благајника Таса Б. Цветковић. Због дугог одсуства и слабог здравља Драгутин Илинкић је одступио са положаја председника, а новоизабрани председник је Дамјан Крапчевић, а да овог у одсуству заступа Јеврем Ст. Приштевац. За прво полугође 1882. године примљено је 138 чланова. Од тога је 115 платило чланарину од три динара, 108 из Крушевца и седам из околине, а њих 23 није палтило. Овај шестомесечни извештај рада месног одбора послао је 16. јула 1882. године Јеврем Ст. Приштевац који се потписао и уместо деловође и уместо председника. Чланови Народне радикалне странке уписани код крушевачког месног одбора који су платили чланарину: Милосав Благојевић, трговац, Велимир Виторовић, цртач, Драгутин Илинкић, трговац, Дамјан Крапчевић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Мијаило Мар. Протић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Серафим Т. Неготинац, трговац, Јанићије Протић, професор, Јеврем Приштевац, трговац, Стеван Милетић, подкивач, Милан Аћимовић, обућар, Јован Петровић, кафеџија, Сава Браљинац, инжењер, Коста Ђ. Поповић, обућар, Ђорђе Марковић, обућар, Риста Стојановић, обућар, Јован Каштаварац, дуванџија, Љуба С. Ћирић, општ. званичник, Васа Миловановић, кафеџија, Љубомир Благојевић, обућар, Стојан Цветков, трговац, Глигорије Ђорђевић, трговац, Стеван Павковић, трговац, Таса Ђорђевић, трговац, Милован Урошевић, трговац, Дина Зоић, трговац, Ћира Анђелковић, земљорадник из Себечевца, Петроније Весић, општински писар, Никола Ђорђевић, обућар, Лазар Лазић, механџија, Недељко Дугалић, кафеџија, Милан Мајурац, терзија, Коста Илић, бравар, Милен Јеремић, терзија, Милосав Јеремић, трговац, Браћа Трипковићи, трговци, Коста Миљковић, абаџија, Антоније Ивковић, телеграфиста, Василије Савић, подкивач, Радован Савић, пинтер, Милош Протић, трговац, Милош Вуичић, кројач, Младен Јовановић, 297

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

кројач, Таса Протић, трговац, Илија Милић, трговац, Радован Петровић, трговац, Коста Јанковић, трговац, Богдан Савић, пинтер, Ђорђе Тасић, шећерџија, Нићифор Топличанин, трговац, Светозар Мијаиловић, трговац, Јевта Миловановић, свећар, Милош Павковић, барутџија, Маринко Васић, бојаџија, Браћа Милошевић, дуванџије, Станко Марковић, дуванџија, Алекса Мајсторовић, опанчар, Сава Поповић, трговац, Милош Марјановић, абаџија, Глигорије Максимовић, трговац, Нестор Вукадиновић, бакалин, Милош Моравац, бакалин, Ранђел Мијаиловић, трговац, Браћа Стаменковић, трговци, Франц Винтер, столар, Ђока Анђелковић, професор, Хариз Димитријевић, механџија, Тома Тодоровић, учитељ, Коста Пауновић, професор, Тодор Јаношевић, свештеник из Бруса, Антоније Поповић, свештеник из Бруса, Михаило Милошевић, учитељ из Бруса, Василије Голубовић, учитељ из Бруса, Стеван Дреновац, механџија из Гаглова, Тома Поповић, бакалин, Гаја Јовановић, кочијаш, Милисав Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Станоје Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Андреја Вучковић, трговац, Милан Миљковић, кафеџија из Кожетина, Јован Д. Поповић, учитељ из Плеша, Милан Матић, учитељ из Плеша, Милосав Петровић, трговац, Милан Јанковић, кафеџија, Станислав Ковачевић, кафеџија, Антоније Ђековић, трговац, Љубомир Николић, трговац, Михаило Жикић, трговац, Јован Р. Петровић, подкивач, Арса М. Дреновац, трговац, Драгутин Миловановић, трговац, Илија Стаић, касапин, Стеван Нешић, бојаџија, Драгутин Цветковић, бакалин, Антоније Илић, трговац, Петар Раденковић, трговац, Љубомир Кошутић, писар општински, Коста Миловановић, кмет, Таса Стефано-вић, трговац, Никола Јовановић, бакалин, Ћира Миловановић, бојаџија, Милан Милошевић, бојаџија, Петар Атанасковић, бојаџија, Петар Марковић, трговац, Алекса Петровић, трговац, Милорад Милетић, трговац, Андреја Мијушковић, механџија, Милорад Кордић, трговац, Милан Миљковић, трговац, Смиљко Радосављевић, трговац, Младен Станисављевић, дуванџија, Живко Дреновац, трговац, Рудолф, бан. пом. Апот. Крушевац, Танасије Павловић, бан. пом. Апот. Крушевац. Списак лица који су уписани за чланове Народне радикалне странке који нису до 15. јула 1882. године платили чланарину: Коста Катић, трговац, Огњан Гавриловић, трговац, Милан П. Марић, трговац, Милан М. Стојадиновић, трговац, Станоје Станисављевић, столар, Миладин Јанковић, бојаџија, Коста Јанићијевић, гребенар, Настас Томић, сликар, Светозар Стојановић, бакалин, Стеван Лазаревић, берберин, Војислав Лапчевић, трговац, Видан Голубовић, подкивач, Павле Симић, сарач, Коста Петровић, баштован, Станко Павловић, ракијар, Станоје Стојковић, свећар, Васа Михајловић, подкивач, Милун Радосављевић, столар, Миладин Марковић, трговац, Младен Савковић, трговац, Коста Ђорђевић, свећар, Војин Вукадиновић, кафеџија, Александар Миловановић, трговац. (Др Леонтије Павловић, Радикална странка у Србији пре тимочке буне према архивској грађи из збирке музеја у Смедереву, Смедерево, 1984, стр. 90-95).

298

Милорад Сијић

8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ Крушевачка задруга АД

“На темељу основних правила, одобрена г. министром народне привреде од 19. децембра 1886. године Пбр. 2237, основано је у Крушевцу безимено удеоничарско друштво, под именом: Крушевачка задруга за помагање и штедњу, чија је фирма код суда округа крушевачког 31. јануара 1887. године Бр. 1122 протоколисана. Управа поменуте задруге ово је објавила 9. фебруара 1887. године у Службеном гласнику”.66 Крушевачку задругу основао је Јеврем Ст. Приштевац са неколико својих пријатеља. Пред Први светски рат председник Управног одбора Крушевачке задруге је Милутин Ј. Павловић, после рата Милован К. Гвозденовић.

66

Српске Новине, 18. фебруар 1887, стр. 4.

299

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевачка банка

Основана је 18. јануара 1896. године као Крушевачка занатлијско раденичка задруга за узајамно помагање и штедњу. Ова задруга je 8. августа 1904. године променила име, што је 17. јануара 1905. године потврдио министар народне привреде и од тада је Крушевачка банка која је пружала потстицај снажном залету крушевачке привреде. “Крушевачка банка имала је од 1911. године и своју филијалу у Београду која је де факто престала да постоји 1. јануара 1925. године. Директор филијале у Београду г. Радомир Копша који је због проневере велике суме новца изведен 1935. године пред суд у Крушевцу тврдио је да је фалсификованом већином на збору акционара угашена филијала у Београду”.67 Председници управног одбора Крушевачке банке до Првог светског рата су Живко П. Белотрепић, Војин Ваљаревић, Драгутин Рашић и Светислав Хајдуковић.

67

Српске Новине, 11. септембар 1935, стр. 6.

300

Милорад Сијић

Окружна кредитна банка

Позив на упис акција Окружне кредитне банке у Крушевцу “Господин Министар Народне Привреде одобрио је правила Окружне кредитне банке у Крушевцу, решењем својим од 31. јула тек. год. ТБр. 9387. Циљ је Банке: да прима на приплод уштеде почев од једног динара и тако ствара код народа свест о штедњи, те да уложеним и уштеђеним новцем олакша промет и помаже трговину, привреду, занате и опште радиности како код трговачког и занатлијског тако и код земљорадничког реда, давањем новца под што повољнијим условима и набавком на згодан јевтин начин индустријских и земљоделских алата. Трајање Банке утврђено је на 50 година. Основни капитал Банке је 300.000 динара подељен у 3.000 комада акција од по 100 динара, које се имају уплатити у два кола од по 1.500 комада. Приликом уписа акција полаже се 10% од уписане вредности и по један динар од сваке акције на име уписнине и оснивачких трошкова. Остатак до уплате целе вредности уплаћује се недељно по један динар од сваке акције. На основу чл. 11. Зак. о акц. друштвима овим се позива грађанство на упис 1.500 комада акција I. кола. Упис ће се вршити код г.г. Рад. М. Дуњића, адв., Морица Тајтацака, Милана Миј. Милосављевића и Чедомира Браљинца, трг. из Крушевца. Упис траје до 30. тек. месеца закључно.

2. август 1912. год. Крушевац. Оснивачи”.68 “Разрешница оснивачима и избор чланова за управни и надзорни одбор Окружне кредитне банке заказан је на скупштини 23. септембра 1912. године у сали хотела Таково. Но како је 17. септембра исте године објављена мобилизација тај се збор није могао одржати, па оснивачи позивају акционаре поменуте Банке на Претходни збор који ће се одржати у Крушевцу 12. јануара 1914. године у 10 часова пре подне у сали хотела Таково. Улазнице издате за збор 23. септембра прошле године вреде као улазнице за овај збор. Овако су оснивачи Окружне кредитне банке позвали 6. децембра 1913. године акционаре. Тако је основано акционарско друштво под именом Окружна Кредитна Банка која отпочиње свој рад од 18. јануара 1914. године. Председник управног одбора је Радослав М. Дуњић, потпредседник Мориц А. Тајтацак, чланови Милан М. Милисављевић, Љубиша Радовановић, Радован К. Минић, Милија Урошевић, Тодор Матејевић, Чеда А. Браљинац, Стеван Матић, Андреја Петровић, Јован Цветковић, Милутин Маринковић”.69 68 69

Српске Новине, 17. август 1912, стр. 4. Српске Новине, 25. март 1914, стр. 8.

301

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

“После рата банка је обновила рад, да би 1921. године купила шуму на Јастрепцу, саградила стругару и отпочела сечу. Пошто је запала у тешку ситуацију банка је продала стругару трговцу из Ниша Вулу Величковићу. Окружна кредитна банка отишла је у стечај 1924. године”.70

Власништво Дигиталне Народне библиотеке Србије

Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга

“Крушевачки првостепени суд на основу чл. 10, зак. о земљ. и занат. задругама овим објављује, да је 28. априла 1914. године уведена у задружни регистар Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга са седиштем у Крушевцу, чија су правила задругари потписали 25. априла. Предмет је предузећа: да по јефтинијој цени набавља брашно, дрва, соли итд. За мешење хлеба и остале потребе задругарима: да своје чланове кредитира по одредбама правила, и да удруженом снагом дејствује и ради, да хлеба, буде што бољи и јефтинији и без штете по своје чалнове. Задруга се оснива на десет година. Чланови управног одбора задруге су: Коста Лазаревић, Младен Тодоровић, Младен Станковић, Јован Стевановић и Петар Павловић”.71

Набављачка задруга државних службеника

Основана 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 18941).

70 71

Политика, 26. јун 1925, стр. 5. Српске Новине, 15. мај 1914, стр. 6.

302

Милорад Сијић

Чиновничка кредитна задруга

Половином јуна 1932. године основана је у Крушевцу Чиновничка кредитна задруга у чију су управу ушли чиновници разних надлештава на челу са председником г. Ираклијем Бодием, инжењером из Београда, старешином среског суда.

Управа Чиновничке кредитне задруге 1940. године

Пензиони фонд

“У великој сали новоподигнутог занатског дома синоћ су 102 службеника крушевачког градског поглаварства одржали конституирајућу скупштину под председништвом г. Крсте Новаковића, градоначелника у циљу дефинитивног установљења пензионог фонда овдашњих општинских службеника. По изгласавању правила изабрана је управа од седам чланова на челу са г. Јерусалимом Илићем, чиновником правником. За председника надзорног одбора изабран је г. Милан Стојиловић, грађевински инжењер, за благајника и књиговођу изабран је г. Драгић Вулетић, општински деловођа. На крају је скупштина општину крушевачку преко г. Новаковића огласила великим својим добротвором”.72 “Правила Потпорног и Пензионог фонда службеника градског поглаварства у Крушевцу, која су донесена на оснивачкој скупштини концем прошлог месеца, у целости је одобрила Краљевска банска управа Моравске бановине. Према овим правилима фонд ће почети да функционише првог априла. За сада је ово једино градско поглаварство у нашој земљи, које је овим путем збринуло своје службенике. Као што је познато прописи из Закона о градским општинама који се односе на пензионе фондове још нису ступили на снагу”.73 72 73

Политика, 1. март 1936, стр. 15. Политика, 27. март 1936, стр. 14.

303

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевачка занатска кредитна задруга

Први ред: Љубомир Шибалић, столар, Станко Катић, кројач, Милан Поповић, столар, Влада Цекић, обућар, Никола Цветковић, трговац, Мика Лазаревић, ковач. Други Ред: С. Миловановић, кројач, Никола Обрадовић, сатлер, потпредседник Управног одбора, Тихомир Голднер, предузимач, председник Управног одбора, Владимир Сандић, пекар, председник Надзорног одбора, Коста Кнежевић, кројач. Трећи ред: Добросав Живковић, пекар, Љуб. ?, Радомир Накић, Свет. Ивковић, ковач, Мих. Милојевић, опанчар.

Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошака задруга Основана је 25. априла 1940. године (ИАК, СЗК, 2 – 24990).

304

Милорад Сијић

9. ЗДРАВСТВО

Нова болница на садашњој локацији у Крушевцу започела је да се гради пред Први светски рат. Извођење радова поверено је г. Мирку В. Ковачевићу предузимачу из Крушевца. Због избијања рата градња је обустављена и ако су поједини објекти били скоро приведени крају. По завршетку рата настављена је градња, али је она ишла доста споро. Напокон, видимо да је нова болница била завршена 1922. године. Нова болница у Крушевцу почела је да ради 1. априла 1922. године. У саставу болнице су: једна главна болесничка зграда, економат, канцеларије и заразно одељење. У болничкој згради има 8 соба у којима су смештени унутрашње, хируршко и венерично одељење. Болница има 50 кревета. Од особља има управника болнице г. др Стевана Вишека, хирурга г. др Чедомира Стојановића, један секундарни лекар, затим економ, писар, надзорник рубља, хонорарни свештеник, четири болничара, једна праља, једна куварица и два спољна момка. У болници 1930. године ради пет лекара: управник г. др Душан Лазаревић, хирург г. др Чедомир Стојановић, г. др Божидар Коловић, интерниста, гђа. др Љубица Арсовић, секунд. лекар и г. др Тихомир Протић, дерматовенеролог (Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у Крушевцу, 2009, стр. 46, и 51.). Мора да се нагласи да је Крушевац као варош и његови први људи најзаслужнији за развој бање у Врњцима. Заслугом ових вредних и хуманих људи подигнуто је лечилиште током 19. века, а Врњачка Бања добила свој коначан изглед између два светска рата. Као што се у биографијама Крушевљана види њихова заслуга на подизању ове бање није мала а ради се о петорици људи за које може комотно да се каже да спадају у великане, а то су Павле Мутавџић, Јеврем Приштевац, Коста Петровић Ракичић, Аксентије П. Кожетинац и Стојан Протић, који су имали пресудан утицај и ствараоци су бање у правом смислу. Врњачку Бању држава је одузела од Јеврема Приштевца 1882. године, и исте године дала је у закуп Кости Р. Петровићу који је 1885. саградио Народну гостионицу, прву такве врсте од чврстог материјала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године, и дата Аксентију П. Кожетинцу такође у закуп. Године 1890, у Врњце је стигао инжењер Франц Винтер, а 1891, стручна комисија, чији је он члан, даје оквирни предлог развоја Бање, док је 1896. нова државна комисија донела коначни регулациони план. Коначно Стојан Протић 1905. године доноси решење којим су порушене чатрље, што су ови претходници градили, али све је то било у интересу угледа бање и народног здравља. Исто тако људи из Крушевца су уредили и Рибарску Бању. Из прва су закупци узимали и бринули се о гостима Рибарске Бање да би 1901. године први пут била дата привремена концесија Врачарској Штедионици што се показало као добар потез. Три године касније на иницијативу Стојана Протића из Крушевца, тада министра унутрашњих дела, Врачарска Штедионица је добила концесију на 40 година да управља Рибарском Бањом.

305

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

10. ВОЈСКА

Крушевац је седиште Моравског корпуса и Крушевачке бригаде. Командант Моравског корпуса је Милојко Лешјанин, постављен указом књаза Милана од 14. децембра 1876. године. Током 1877. године Моравски корпус је сложен од две дивизије: Ибарска (чачанска и крушевачка бригада) и Моравска (јагодинска, ћупријска и алексиначка бригада). Командант крушевачке бригаде је Љубомир Остојић, мајор. Командант чачанске бригаде је Стеван Бинички, пуковник. Обе бригаде имале су по пет батаљона.

Штаб Моравске дивизије 1879. године: седе: Наум Јовановић, арт., Ђура Хорватовић, пуковник, Петар Радовић, поручник; стоје: Сима Симић, арт., Арса Протић, инж., др Мика Марковић, сан., Љубиша Перишић, арт. мајор, Стеван Луковић, инж. мајор, Стеван Бинички, инж. мајор.

Краљ Милан је 4. фебруара 1889. на предлог војног министра потписао указ којим се образује нова формација целокупне војске. Србија се у војном погледу дели на: 5 дивизијских области, 15 пуковских округа, и 60 батаљонских срезова. Моравска дивизијска област – Ниш I врањски пуковски округ – Врање II нишки пуковски округ – Прокупље III крушевачки пуковски округ – Крушевац Командант Моравске дивизије Јован Парапорчетовић, пуковник.

III крушевачки пуковски округ је уствари пешадијски пук и носи назив III пешадијски пук Цара Лазара и у свом саставу има четири батаљонска среза тј. батаљона. Батаљони су смештени у местима: 1. Крушевац, 2. Витково, 3. Краљево и 4. Бања Јошаничка.

306

Милорад Сијић

Од 1889. до 1899. године у Моравској дивизијској области налази се III пешадијски пук Цара Лазара да би 19. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог постао XII пешадијски пук Цара Лазара и ушао у састав Шумадијске дивизијске области. На предлог Нашега војног министра, а на основу члана 7-ог Закона о устројству војске и члана 10-ог уредбе о формацији целокупне војске наређујемо, да се у формацији целокупне војске од 31. јануара 1889. године ФЂБр. 607 учине ове измене: 1 Да XV (пиротски) пуковски округ постане III; према томе и XV пук сталнога кадра и редовне војске постане III пук сталнога кадра и редовне војске; 2 Да III (крушевачки) пуковски округ постане XII; према томе и III пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске постане XII пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске; и 3 Да XII (ћупријски) пуковски округ постане XV; према томе и XII пук сталнога кадра и редовне војске постане XV пук сталнога кадра и редовне војске. Поједини пукови су 22. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог добили своја имена.

XII пук пешадијски 1 позива народне војске, од сада носи назив XII пук пешадијски 1 позива народне војске Царице Милице; На предлог Нашег војног министра, а на основу Указа од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр. 131., наређујемо, да се подарени називи досадашњим пешадијским пуковима 1 позива народне војске указом од 22. фебруара 1899. године ФАбр. 1484. пренесу на кадровске пешадијске пукове и то: са I-вог на XVI-ти, са IV-ог на XIX-ти, са VI-ог на XXI-ви, са VIII-ог на XXIII-ћи, са IX-ог на XXIV-ти, са X-ог на XXVти, са XII-ог на XXVII-ми, са XIV-ог на XXIX-ти и са XV-ог на XXX-ти пешадијски пук. Од тада у Крушевцу постоји поред XII пешадијског пука Цара Лазара и XXVII пешадијски пук Царице Милице – Крушевац Марта месеца 1901. године дошло је до неких измена у војсци. Према Највишем Указу од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр.

131., садашње пуковске окружне команде отпочеће од 1. априла ове године носити бригадне називе па је од тада постојала Крушевачка (XII) бригадна окружна команда; Ове бригадне окружне команде у својој надлежности и делокругу рада остаће и даље оно што су биле досадашње пуковске окружне команде. Сменом династије дошло је и до промене имена неким пуковима па су тако 27. августа 1903. године указом Краља Петра Првог неки пукови добили нова имена. Указом Краља Петра Првог 1903. године одређене су славе командама, војним заводима и установама. Слава XII пешадијском пуку Цара Лазара: 15. јун – Видовдан, као успомену на јуначку битку на Косову.

307

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Српска војска је после проглашења Краљевине Србије добила нове заставе црвене боје са двоглавим белим орлом, на Цвети 1887. године. Те заставе су 26. јуна 1911. године отишле у историју када су на Бањичком Брду уз једну огромну свечаност замењене новим тробојним заставама. Ове заставе одлазе у Војни музеј само временом похабане, јер нису никада понете у бој ни опрљене пушчаним прахом. Заставе добијене 1911. године ношене су у бојевима од 1912. до 1918. године када је српско оружје овенчано највећом славом а замењене су новим септембра 1930. године на изузетној свечаности на Бањици.

Команданти који су из руку Краља Петра 1911. године примили заставе. Први ред, седе с лева на десно: потпуковник Ђурађ Јосифовић, командант Краљеве Гарде; потпуковник Милован Недић, командант 14 пука; потпуковник Коста Кнежевић, командант 8 пука “Књаза Александра”; потпуковник Миладин Масаловић, командант 5 пука “Краља Милана”; потпуковник Јован Викторовић, командант 12 пука “Цара Лазара”; потпуковник Лазар Белодедић, командант 15 пука “Стевана Синђелића”; потпуковник Душан Стефановић, командант 1 пука “Кнеза Милоша Великог”; потпуковник Петар Прендић, командант 4 коњичког пука. Стоје у другом реду с лева на десно: мајор Илија Радивојевић, командант жандармерије; потпуковник Богољуб Младеновић, командант 11 пука “Карађорђевог”; потпуковник Миливоје Зечевић, командант 6 пука “Престолонаследника Алексасндра”; потпуковник Душан Димитријевић заступник команданта 10 пука “Таковског”; потпуковник Живојин Бабић, командант 3 коњичког пука; пуковник Панта Грујић, командант 9 пука; потпуковник Душан Поповић, командант 16 пука; потпуковник Иван Павловић, командант 3 пука; потпуковник Душан Нешић, командант 19 пука; потпуковник Живко Павловић, командант 18 пука “Краљевића Ђорђа”; потпуковник Стеван Миловановић, командант 2 пука “Књаза Михаила”; Потпуковник Драгутин Димитријевић, командант 4 пука “Ставана Немање”. Трећи ред с лева на десно стоје: потпуковник Александар Глишић, заступник команданта 7 пука “Краља Петра”; капетан Драгутин Јеротић, заступник команданта 2 коњичког пука “Цара Душана”; мајор Бранислав Лонткијевић, вршилац дужности команданта 1 коњичког пука “Обилића”; мајор Милан Миљковић, заступник команданта 17 пука и потпуковник Гаврило Јевтић, командант 13 пука “Хајдука Вељка” (Фотографију објавила Политика 3. септембра 1930, на 2 страници).

XII пешадијски пук Цара Лазара од 22. септембра 1916. године прелази из Шумадијске дивизије у Дринску дивизију па самим тим више није у саставу Друге армије ђенерала Степе Степановића већ је у Првој армији под командом ђенерала Петра Бојовића.

308

Милорад Сијић

Команданти XII пешадијског пука Цара Лазара 1889Јован Драгашевић (1836-1915), пуковник ........-1898 Алекса Димитријевић, потпуковник 1898-1899 Петар Бојовић, потпуковник 1899 Ђока Богдановић, пуковник 1899-...... Михаило Наумовић (?-1903), мајор ........-1901 Петар Мишић, мајор, в.д.

1901Љубомир Милић, потпуковник ........-1903 Јован Викторовић (1866-1949), мајор

Божа П. Терзић

1903........-1906 1906-........ ……-1911 1911 1911-1912 1913 1914-1915 1915-........

1918 1918-........

1931-1932

Коста Ђ. Наумовић

Божидар Терзић (1867-1939), мајор Душан Стефановић (1870-1951), мајор Драгутин Милутиновић (1865-1941), потпуковник Јован Викторовић, потпуковник (2 пут) Драгутин Милутиновић, пуковник (2 пут) Коста Ђ. Наумовић (1862-1912), потпуковник Миливоје Стојановић (?-1914), пуковник Добросав Павловић, пуковник Милован Ивановић, пуковник Јова Наумовић, пуковник Ћиро Даскаловић, пуковник Димитрије Т. Предић, коњички пуковник 309

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

1932-1933 Матија Л. Прица, пешадијски пуковник 1933-1936 Милан Ј. Машић, пешадијски пуковник 1936-1938 Богдан Д. Маглић (1889-1947) артиљер. пуковник 1938Драг. Стојановић, пуковник 1940-1941 Илија Исаиловић, пуковник Пошто је XII п.пук Цара Лазара био у Првој армији, после рата стациониран је у Великом Бечкереку. Од 6. августа 1919. године два батаљона XII пешадијског пука Цара Лазара одређена су да иду за Скопље. Тада су 1. и 3. батаљон отишли на границу према Албанији, 1. батаљон са седиштем у Гостивару а 3. батаљон са седиштем у Тетову. Крушевац је добио 47. пешадијски пук. Српска војска је ушла у Крушевац 19. октобра 1918. године и тај дан је узет за славу 47. пешадијског пука чији је гарнизон у Крушевцу. Комaдант пука је Драгутин Гавриловић, пуковник. Први пут гарнизон је прославио своју славу 1925. године.

Драгутин Гавриловић

Драгиша Пандуровић

Стеван К. Кујунџић

Команданти 47. пешадијског пука 1921-1930 Драгутин Гавриловић (1882-1945), пуковник 1930-1933 Драгиша Пандуровић (1885-1951), пуковник 1933-1934 Јован Прибић, пуковник 1934-1935 Стеван Кујунџић, пуковник 1935-1936 Отмар Лангерхолц, потпуковник

Војни оркестар 47. пешадијског пука 1931. године.

310

Милорад Сијић

Споменик жртвама аустроугарског терора “За време аустроугарске окупације у Крушевцу су непријатељске власти извршиле стрељање многих овдашњих грађана. Било их је доста и из околине Крушевца. Све лешеве непријатељске власти закопавале су на једном месту у кругу касарне 47. пешадијског пука. Још раније била је покренута акција за подизање споменика свим повешаним и стрељаним Крушевљанима за време окупације. Та акција није до сада успела. Ових дана одржан је састанак представника свих овдашњих хуманих, националних, просветних, витешких и женских друштава. После говора г. Ћирковића, председника удружења резервних официра, одлучено је да се изабере одбор за подизање споменика. Споменик ће се подићи у виду костурнице, у кругу касарне, на гробовима обешених и стрељаних”.74

Официри 12. п. пука 1938. године дају заклетву

“Поводом тога дошло је до другог састанка на коме је изабран одбор за спомен костурницу. У овај одбор ушли су: за почасног председника г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, за председника г. Милош Ћирковић, управник Завода за импрегнацију прагова, за потпредседника г. Михаило Ковачевић, трговац, и г. Душан Стојадиновић, предузимач, благајници г. Зоја Зојић, трговац и г. Крста Новаковић, апотекар, секретар г. Марко Миловановић, школски надзорник”.75 Од 1936. године у Крушевцу више нема 47. пешадијског пука и овом писцу није познато који су разлози томе, али од 1936. до 1938. године у Крушевцу постоји IV п. пук Стевана Немање што се помиње у више наврата. Знамо да је IV п. пук Стевана Немање из Ужица? Тек 1938. поново се помиње XII п. пук Цара Лазара у Крушевцу.

74 75

Политика, 18. април 1931, стр. 8. Политика, 11. мај 1931, стр. 8.

311

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Помен обешеним и стрељаним грађанима за време окупације Крушевац, 22. март 1941.

“Коло српских сестара у Крушевцу приредило је данас у 11 часова пре подне, у кругу касарне дванаестог пешадијског пука Цара Лазара, 25-о годишњи помен обешеним и стрељаним мученицима од стране непријатеља за време окупације 1916. године. Овоме помену присуствовали су представници војних и грађанских власти, породице обешених, певачко друштво Обилић, два разреда Трговачке школе и два разреда гимназије, многобројни официри на челу са командантом пука г. Исаиловићем и велики број грађана. После црквеног обреда г. Драгомир Петковић, шеф Пореске управе у пензији и председник општине пре окупације Србије, који је био очевидац ових догађаја, одржао је говор у коме је између осталог рекао: Прошло је већ 25 година од онога тужнога дана када су ови наши мили и драги синови изгубили своје животе, 25 година је протекло од њихове смрти, смрти мученика. Они беху жртве за величину данашње отаџбине. У овим тешким данима, које сада преживљујемо, нужно је било потсетити нашу омладину на борбе, дуге, тешке и крваве које су водили њихови родитељи, старија браћа и цео народ. Сетите се дичних јунака са Копаоника, који су, као и њихов див, високи и пространи Копаоник, водили борбу усташа у 1916 и 1917. години. У мору непријатеља, опкољени са свих страна душманима, ипак су задали тешке ране окупационим властима. Тај устанак издигао је морал и показао да има нешто више од живота, да има виших циљева и симбола части и слободе једног народа. Златна слобода једног великог честитог народа вреднија је од живота. За њу вреди живот положити. Благо њиховим синовима, јер ће се њихових имена сећати сва доцнија поколења”.76

Пуковник Илија Исаиловић на прослави Видовдана 1940. године 76

Политика, 23. март 1941, стр. 14.

312

Милорад Сијић

Драгутин Кесеровић Када се говори о војсци и Крушевцу не може да се заобиђе име Драгутина Кесеровића (1896-1945), којег је рат затекао на месту команданта 1. батаљона 12. пешадијског пука Цара Лазара, у чину мајора за који је положио непосредно пред рат. Кесеровић је рођен у Пироману код Обреновца. Подофицирску школу учи у Београду и из школе одлази у Први светски рат. После рата службовао у Невесињу, Мостару и Котору, а 1936. године долази у Крушевац. Становао је као подстанар и живео скромно са супругом и петоро деце најпре у Косовској 18, а затим у Пећској 12. У Априлском рату давао је одлучан отпор немачким моторизованим јединицама, избегао је заробљавање код Цариброда и вратио се у Крушевац где је окупио неколико официра и подофицира и поставио свој штаб на месту званом Пикет (Мали Купци). Не треба сметнути с ума да се тада у Србији стварају националне фракције под вођством Недића, Љотића, Пећанца и Михаиловића, и нико од њих не жели немачког окупатора у земљи, с том разликом да су прве три фракције Совјете сматрали окупаторима и већим злом од Немаца (што се показало тачним јер су после рата многе државе деценијама биле под совјетском окупацијом и на ивици беде), док четврта национална фракција под вођством Михаиловића Совјете је дочекала као ослободиоце. Зато су прве три фракције прихватиле немачки протекторат а Михаиловићеву групу, која се није мирила са окупацијом, прогонили. Д. Кесеровић Средином септембра 1941. године припреман је општи устанак у Шумадији. Кесеровићев задатак је заузимање Крушевца. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра исте године присуствује заклетви 6.000 регрута у манастиру Стрмац. У три колоне, које су водили Стеван Влаховић, капетан, Спасоје Поповић, капетан, и Радивоје Милојевић, потпоручник, Кесеровићеви војници су на јуриш освојили центар града, а затим крећу на Краљево. Ратни вихор је овога јунака ставио у центар догађања и доделио му једну од главних улога. Он је човек који се ставља на чело оних који не признају капитулацију и први у овом крају диже устанак против окупатора. Као легални представник ЈВуО постао је 1942. командант Расинског корпуса, затим 1943. године командант групе корпуса Расина – Топлица. Појавом паравојних формација које су осетиле да је тренутак да се дочепају власти уследили су догађаји који доводе до крвавог грађанског рата а њега су прилике бациле у ону групу која је поражена, самим тим је од својих непријатеља сатанизован. Наша историја је пуна замагљених догађаја што није добро. Свако мора да добије своје право место у историји. А то ће се догодити када историчари који нису идеолошки оптерећени буду осветлили и деловање Кесеровића. Д. Кесеровић 313

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

11. СПОРТ

“Први значајан спортски догађај у Краљевини Србији десио се 2. маја 1910. када је Олимпијски клуб организовао маратон од Обреновца до Београда, на коме су присутни влада, двор, дипломатски кор, гарнизон и мноштво грађана. Од 97 учесника ове трке Крушевачки округ је имао свог представника Душана Миљојковића, поштара из Варварина, који је стигао трећи и узео медаљу, мада је прво место изгубио у задњих сто метара. Он је тада примљен од Краља, који му лично честита, на банкету спремљеним у част маратонаца, и заслужује почасно место међу крушевачким спортистима” (Политика, 3. мај 1910, стр. 3).

Фудбалски клуб Цар Лазар

Основан је 1921. године. Председници клуба су: Драгутин Рашић, млинар; Драгутин Тешић, часовничар; Тихомир Голднер, предузимач; Драгослав Арсић, трговац; Буда Павловић, трговац; Душан Стојадиновић, предузимач; Крста Новаковић, апотекар и др. Цар Лазар се такмичи од 1926. до 1929. у моравској жупи, од 1929. до 1931. у западноморавској жупи и првак је обе сезоне. Од оснивања Нишког лоптачког подсавеза 1931. године његов је припадник као члан крушевачке жупе. Постао је првак Нишког подсавеза 1939. године и игра квалификације за улазак у државну лигу али већ у првој рунди је елиминисан од Војводине играјући у Крушевцу 1:1, стрелац Власинић,77 док је у Новом Саду изгубио утакмицу резултатом 0:2. 78 Скупштна Цара Лазара “У сали крушевачког соколског дома одржана је данас од 10 до 12 сати годишња скупштина спортског клуба Цар Лазар. Скупштину је отворио потпредседник г. Петровић, агроном, који је укратко изнео рад у прошлој години. Потом се прешло на избор нове управе у коју су ушли: председник г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач, потпредседник г. Крста Новаковић, апотекар, благајник Миодраг Стаменковић, управник поште, секретар Иван Бошњанац, командир градске полиције, економ Здравко Крстић, студент права. У управни и надзорни одбор ушли су већим делом чланови старе управе. На скупштини је одлучено да се десетогодишњица и освећење игралишта обави о Духовима ове године”.79 1925.: Милан Илић, Кића Боровић, Љуба Илић, Јанко Накић, Драган Марковић, Дека Рашић, Цане Југовић, Фипа Савић, Божа Јанковић, Мајер, Илић.

1931.: Бранислав Поповић Фирга, Кића Боровић, Бата Васић, Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица, Фипа Поповић.

77

Политика, 6. јун 1939, стр. 14. Политика, 12. јун 1939, стр. 14.

79 Политика, 24. март 1931, стр. 9.

78

314

Милорад Сијић

1939.: Поповић Фирга, Б. Милошевић, Вл. Крстић, Б. Пењовић, Поповић Луња, Р. Ђокић, Д. Власинић, Бр. Ђорговић, М. Томић, С. Каранфиловић, Буда Ђорговић.

Екипа Цар Лазара 1936. године, стоје с лева: Бранко Ђогатовић, Душан Ђидић, Ређо Жижић, Бранислав Поповић Луња, Лека Павловић Бошњанац, Жика Миливојевић Скуља, Милорад Качаник Кепа, Рака Ћирић, Света Нинковић. Чуче: Влада Крстић Спиринац, Бранислав Поповић Фирга, Душан Поповић Гуса.

Фудбалски клуб Обилић

Обилић је основан 1925. године као Занатско железничко раднички спорт клуб Обилић (није познато да ли је ово исти Обилић који је члан БЛП-а 1921. обновљен или је нови клуб). Први председник клуба је Јосип Соргић, 1930-? Светислав Машић, затим Рака Милутовац, чувени новинар који је познат и као политичар и спортски радник. Био је у управи Нишког лоптачког подсавеза и делегат у ЈНС-у. Јула 1936. године Обилић има једномесечну турнеју по Бугарској, а експедиција броји двадесет чланова. Од 1936. тренер Обилића је Аустријанац Валтер Колиш, са којим постиже велики успех, и постаје првак Нишког подсавеза 1937. године, и игра квалификације за улазак у државну лигу. Прву утакмицу од Јединства (Београд) је изгубио резултатом 0:8, а другу у Крушевцу такође губи 1:3. “Крушевац, 13. јуна – У поновном сусрету са овдашњим Обилићем, прваком нишког подсавеза, Јединство из Београда однело је другу победу која се и очекивала. Јединство је изашло на терен појачано Кечкешом, а Обилић са Качаником на левом крилу. Обилић преко Каралића постигао је вођство у 35. минуту...”80 80

Политика, 14. јун 1937, стр. 14.

315

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

1938.: Џине Стојковић, Ружић, Ж. Станковић, Пешић Морнар, Димитрије Васић, Моша Гајић, Миловић Мостарац, Рате Каралић, Мирче Павловић, Смојвер, Кепа Качаник.

Екипа Обилића 1930. године

СК Трговачки

Трговачки спорт клуб основан је 1932. године. Поред фудбалске екипе Трговачки спорт клуб је основао и женску екипу – хазену.

Фудбалери Трговачког 1933. године

Председници клуба су: Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса, кројач; Момчило Урошевић, трговац; Станоје Атанацковић, апотекар; Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, и тд.

316

Милорад Сијић

Половином августа 1937. године СК Трговачки из Крушевца прослављао је петогодишњицу свога рада. Поред неколико фудбалских утакмица одиграна је тога дана после подне и врло занимљива хазенска утакмица између хазене београдске Југославије и хазене крушевачког Трговачког. Београђанке су победиле резултатом 10:4, али су крушевачке девојке и поред великог броја примљених голова играле врло добро и успеле да искусном тиму црвених дају четири гола.

Трговачки СК хазена (1937)

ФК Крушевац за време окупације: Џивџа Величковић, Јакшић, Фирга, Власинић, Бранко Милошевић, Вулић, Лазаревић, Петровић Гроф, Лале Патос, Рате Каралић и Буда Скуља.

317

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Аероклуб у Крушевцу

“Још од ране зоре цела се варош нервозно припремала да дочека своје необичне госте. Дуж чистих улица залепљени су многобројни плакати којима је Аероклуб Наша Крила поздравио царски град и објавио програм својих витешких игара. Гуслар и бронзани рељефи на Споменику косовским јунацима брижљиво су очишћени од прашине и премазани сјајним лаком. У подножју Споменика свуда унаоколо постављени су велики дрвени столови са жутим упаљеним воштаним свећама и воћем. То сељаци из околине Крушевца дају помен душама њихових покојника који су оставили своје кости на некоме од многобројних бојишта чија је имена већ покрио заборав. У 6 часова изјутра ушао је сталаћски воз у станицу. На перону су већ чекали крушевачки прваци, међу њима жупан г. Мика Павловић, г. Драгутин Гавриловић, командант 47. п.пука са официрима и председник крушевачке општине г. Анта Стефановић. Изасланици Аероклуба продефиловали су поред Споменика главном улицом до цркве Светог Ђорђа и зауставили су се у хотелу Париз, где им је био приређен дочек. У 8 часова одржана је свечана седница на којој је конституисана управа месног одбора Аероклуба. За председника изабран је велики жупан г. Павловић. У публици се види велики број дама, од којих су многе изабране у надзорни и у управни одбор. Пуковник г. Андра Петковић, председник главног одбора Аероклуба у Београду, који је заједно са члановима г.г. Трајковићем, Милетићем, Дојчиновићем и осталима приредио ову авијатичарску манифестацију, изнео је у свом говору програм Аероклуба. Наш циљ је јасан: треба освојити ваздух аеропланом. А програм је јасно нацртан: отварање месних одбора аероклуба, упознавање народа са авионом, производња апарата, отварање пилотских школа. Једном речју : стварање наше националне авијатике. Члан централне управе г. Трајковић, поздрављајући нашу авијатику у развоју, рекао је: Нашим небом морају да лете само наша крила. Излазећи из женске основне школе, где је ова седница одржана, сви су погледи били упућени небу. На видику се тада појавило шест авиона са белим крстом на крилима. И пре су авиони прелазили истим небом, али је крст на њиховим крилима био црн, они су сејали смрт и пратио их је вапај незаштићених. Дуж целог друма који води цркви Цара Лазара постројен је био цео 47. п.пук, а у цркви Лазарици, ремек делу српског генија у срцу Шумадије, служила се служба Божија. Пред Спомеником косовским јунацима одржан им је помен, њима и њиховим осветницима. После говора г. Д. Влајића, професора Војне Академије, о значају ваздухопловства и његовом развоју, командант пука извршио је смотру трупа. Још много пре 5 часова по подне Кошијско поље је било прекривено светом. Од најугледнијих мештана до пуке сиротиње, свет је обилазио поређане авионе, чији су пилоти неуморно давали одговре на питања, често пута наивна. Време се било променило. Црни облаци 318

Милорад Сијић

силазили су са Копаоника, а са њима и хладан планински ветар. Сви су очекивали долазак потпуковника г. Југовића, команданта ескадриле, који је требао да да сигнал за полазак. Око 6 часова дошао је његов заменик мајор г. Јовановић. Сви су веровали да од очекиваних вратоломних летова неће бити ништа. Међутим, један моноплац је зазврјао својим пропелером. Из дубоких седишта извиривао је насмејан поручник Његован. Свет је био нервозан, елиса је зазврјала, затим почела нагло да се брзо окреће и цео апарат се покренуо, прешао неколико десетина метара преко неравног поља и подигао се елегантно у небо. Летео је 20 минута. Цео Крушевац је дрхтао од узбуђења. Даме су брисале хладан зној са лица, а мушкарци су задржавали нервозно дрхтање мишица. Поручник Његован је изводио најтеже лупинге, врије, тоное, ранверсмане, шанделе. Истовремено у парку је држан кермес, а из авиона летели су пакети летака који су као јата голубова носили поздрав наше младе авијације Крушевцу”.81 Први авион Аероклуба Крушевац “Данас је у Крушевцу на свечан начин одржан велики аеромитинг. За ову свечаност у грађанству је владало велико интересовање, тако да је данас на Кошијском пољу, где је митинг одржан, присуствовала маса света од око девет хиљада људи. Обласни одбор Аероклуба Наша Крила обавио је на данашњи дан освећење свога дома и хангара као и крштење свог првог авиона. Још око 9 часова пре подне на Кошијско поље почели су да долазе авиони из Београда, Земуна и Борова. Тачно у 10 сати отворена је свечаност којој је присуствовао изасланик кума, Њ. В. Краља, пуковник г. Прибић, који је крстио авион именом Престолонаследник Петaр. Председника средишњег одбора Аероклуба Кнеза Павла заступао је инжењер г. Тадија Сондермајер, бана Моравске бановине заступао је срески начелник г. Илић, средишну управу Аероклуба у Београду пуковник у пензији г. Влајић, Аероклуб из Алексинца председник Аероклуба бригадни генерал г. Александар Стојановић са својих дванаест чланова. Свечаности су присуствовали још г.г. Крста Новаковић председник крушевачке општине, Михаило Дамњановић, државни тужилац, и друге угледне личности. Крштење авиона извршио је овдашњи прота г. Велимир Савић. После крштења авиона генерал г. Обрадовић, председник Аероклуба из Крушевца, одржао је свој велики говор у коме је изнео значајне чињенице, подвлачећи да се снага једне земље мери снагом њене авијације. Конструктор новог авиона је инжењер г. Сима Милутиновић, а авион је конструисан према типу Сименс 8, који је на међународном митингу у Варшави 1928. године однео прву награду”.82 81 82

Политика, 29. јун 1925, стр. 4, 5. Политика, 18. јун 1934, стр. 6.

319

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Једна незгода “Јутрос око шест часова авион Престолонаследник Петар, својина Аероклуба из Крушевца пошао је у Осијек на аеро митинг. На седмом километру од Крушевца, на висини од пет стотина метара, десио се квар на мотору и авион је почео да пада неправилно и великом брзином. Пилот Ђорђе Арсић успео је да усправи апарат тек на педесет метара висине и да га спусти на једну ливаду. Како је авион падао великом брзином, а пилот није могао потпуно да господари њиме, то је авион прошао читавих двеста метара, додирујући земљу, док није наишао на један усамљени брест у који је ударио снажно тако да га је ишчупао из корена, а затим се нагло изврнуо и пао на двадесет метара даље. Пилот Ђође Арсић и механичар Душан Мачкић испали су из авиона приликом удара у брест, и што је невероватно, остали су обојица неповређени. Авион је знатно оштећен. Елиса је потпуно здробљена”.83 Ђорђе Арсић

Аеромитинг у Крушевцу “Обласни одбор Аероклуба у Крушевцу Наша Kрила одржао је јуче велики аеромитинг. Припреме су вршене већ цео месец дана под надзором артилериског техничког пуковника г. Владимира Лукића. Аеромитингу присуствовала је велика маса света. Публика је показала нарочито интересовање за летење, и сви су се отимали о карте. Први авион полетео је нешто после 8 часова. То је био авион пододбора Аероклуба из Крушевца, у коме је летео потпредседник г. др Глишић са пилотом г. Озебеком. Ту је и авион средишне управе Аероклуба из Београда, и најзад група од пет војних авиона, које предводи капетан друге класе г. Коста Лазић. На митингу је узело учешће још неколико авиона. Наше авијатичаре крушевачка публика одушевљено је поздравила. У 10.30 часова пре подне отпочело се са ваздушним крштењима. Прва је полетела г-ђа Павловић, а после ње ређала се остала публика. У 12.30 часова преподневни део програма је завршен, а у 3.30 часова после подне настављен. Летело се све до 6 часова после подне, када је аеромитинг завршен. У част гостију увече су соколи приредили забаву, а игранка се одржала у просторијама хотела Париз”.84 Крштење другог авиона крушевачког Аероклуба обављено је на други дан Духова на аеродрому у Крушевцу. Авион је типа Физир са мотором Валтер. Кумовала је г-ђа Мариола Стојадиновић. Авион је добио име Јастреб (Политика, 4. јун 1936, стр. 11).

83 84

Политика, 20. август 1934, стр. 2. Политика, 2. септембар 1935, стр. 5.

320

Милорад Сијић

Крштење две једрилице Крушевац, 22. септембар 1940.

“На аеродрому овдашњег Аероклуба једриличарска секција Јастреб питомаца Војно занатлијске школе Обилићево обавила је крштење две једрилице модела Врабац и Цебринг. Данашња свечаност сматра се великим успехом у раду управе обласног одбора Аероклуба на унапређењу и популарисању авијације и једриличарства. Како је данас у Крушевцу био и последњи годишњи вашар, крштењу присуствовао је и приличан број сељака, који су радознало очекивали старт једрилице. Обред крштења извршио је свештеник г. Јеврем Новаковић. Затим је кума супруга генерала г. Антонијевића управника Војнотехничког завода Обилићево крстила једну једрилицу именом Ласта, док је г. Милутин Урошевић Лувр, трговац, крстио другу једрилицу именом Соко. Г. Урошевић је младим једриличарима овом приликом поклонио платно за једрилице у вредности од 1.000 динара. Први је стартовао са једрилицом двадесетогодишњи Миодраг Радовановић питомац завода Обилићево, моторни пилот и наставник једриличарске школе овдашњег обласног одбора. Још у својој шеснаестој години г. Радовановић је почео да лети”.85 Председници Аероклуба 1925-1928 Михаило Павловић, велики жупан ........-........

1930-1936 Милош Обрадовић, генерал 1936-1941 Бранислав Јаношевић, адвокат

Коло Јахача у Крушевцу

“Иницијативом г. Драгослава Миленковића, команданта Шумадијске дивизије, велики жупан крушевачке области г. Милутин Нагулић, сазвао је једну конференцију представника свих војних и цивилних власти и осталих корпорација, ради оснивања Кола Јахача у Крушевцу. Г. Миленковић је предложио на конференцији, да се у току овог месеца одрже коњске трке, а истовремено и изложба грла, пошто је крушевачка област позната по добрим коњима свих врста. Услед немања материјалних средстава, предлог г. Миленковића, није примљен, али је одлучено, да се одмах приступи оснивању Кола Јахача. У том циљу сазваће се поново конференција, и нова управа основаног кола имаће задатак, да припреми све што је потребно за прве трке, које ће се одржати у пролеће на Кошијском пољу. За ове трке, које ће се одржати, влада још сада врло велико интересевање”.86 85 86

Политика, 23. септембар 1940, стр. 7. Политика, 4. август 1928, стр. 11.

321

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Стрељачка дружина Обилић

Ново стрелиште у Крушевцу у подножју Багдале у окружном расаднику отворено је 14. јуна 1929. године. У 8 часова пре подне стрелци су се окупили пред хотелом Таково одакле су са војном музиком 47. пешадијског пука отишли у величанственој поворци на стрелиште где је извршено свечано отварање.

Руководство стрељачке дружине Крушевца 1937. године

Стрељачке утакмице у Крушевцу Крушевац, 28. августа 1934.

“Крушевачка стрељачка дружина Обилић одржала је наградна гађања 26, 27 и 28. овог месеца. Право такмичења на овом наградном гађању имали су сви стрелци из оних дружина које су специјално позване, а позване су све дружине на територији крушевачког војног округа, којих има око 60. Одзив за ово такмичење био је обилан. У току сва три дана вршена су гађања од 8 ујутру до 6 по подне. Одређене су биле четири мете, 17 награда, од којих 6 падају на општу мету. Прву награду на општој мети добио је Радоња Главатовић, наредник водник 47 пешадијског пука са 203 круга, другу награду г. др Димитрије Ристић, лекар, са 194 круга, трећу Левча Спасић, фотограф, 187 кругова, четврту Љубомир Јовић, инкасант Уреда, са 176 кругова, пету Вучко Стожинић, из Јасике, 159 кругова, и шесту Миладин Марковић, капетан 1 класе, 142 круга. Друга мета је била мета дружине са четири награде. Прву је награду добио Левча Спасић, фотограф, са 172 круга, другу Љубомир Јовић, инкасант, са 171 кругом, трећу г. др Радоња Главатовић, са 165 кругова, и четврту Радослав Коловић, радник, са 156 кругова.

322

Милорад Сијић

Трећа мета је била за пехар дружине. На овом гађању учествовале су екипе појединих дружина од пет чланова. Пријављено је 31 екипа, свака екипа по 150 метака. Прву награду, односно пехар, добила је екипа Крушевца са 685 кругова, затим екипа Ломнице са 450 кругова, Јасике 388 и Ратаја 376 кругова. Четврта мета је земљорадничка мета, три серије по пет метака. Први је Владислав Милојковић, из села Доњи Степош 91 круг, други Светозар Миловановић, из села Тулеша 91 круг, трећи Вучко Стожинић, из Јасике 87 кругова, четврти Радојко Милетић, из Ратаја 81 круг, пети Миленко Живковић, из села Тулеша 80 кругова и шести Станимир Милојевић, из Јасике 60 кругова. Гађање је завршено у 5.30 по подне и стрелци су прешли у хотел Таково, где су им раздељене награде”.87

Соколи

Крушевачко соколско друштво основано је 1920. године. Поводом десетогодишњице оснивања крушевачког соколског друштва обављене су 5. октобра 1930. године велике соколске свечаности. Варош је искићена југословенским заставама које су се лепршале по свим приватним домовима и државним зградама. “Јутрос око 10 часова после свечаног дочека гостију формирана је поворка код соколског дома. Ова поворка прошла је главним улицама вароши уз бучне овације старешини сокола Њ. В. Престолонаследнику Петру, Њ. В. Краљу и народном јединству. Пошто је поворка прошла кроз варош, сви су се соколи праћени масом света вратили у соколски дом, где је извршено освећење нове заставе коју је даровао соколском друштву г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач. Освећење је почело у 11 и по часова у присуству изасланика Њ. В. Краља, пуковника г. Кујунџића, представника краљевске владе и банске управе Моравске бановине г. Чеде Миладиновића, председника крушевачке општине г. Ђорђа А. Дреновца, делегата сокола и представника свих овдашњих корпорација и великог броја гостију из унутрашњости и Београда међу којима је примећен председник београдске општине г. др Милосав Стојадиновић. Освећење је извршио нишки епископ г. Доситеј...”88 У кафани Браће Љотић 12. јула 1931. године одиграна је велика шаховска утакмица. Мајстор Обрен Недељковић играо је једновремено против 16 одабраних шахиста из Крушевца. После два и по часа добио је 14 партија, једну изгубио од наставника Луковског и ремизирао са инжењером Чобатовићем (Политика, 13. јул 1931, стр. 10). Шаховска секција крушевачких сокола формирана је 13. марта 1932. и има 30 чланова. За председника изабран је г. М. Рашовић, професор. Шаховски првак Крушевца за 1932. је Милорад Обрадовић.

87 88

Политика, 29. август 1934, стр. 7. Политика, 6. октобар 1930, стр. 12.

323

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

У Крушевцу друштво има свој Соколски дом. Председник је Стеван Николајевић. У програму рада упражњавали су стројеве вежбе, народне игре, као и атлетске дисциплине. “Први пут упутили су се, 1932. године, на јавно вежбалиште крушевачки соколи са својим соколским четама из околине Крушевца, којих има велики број, на заједнички јавни час који је одржан на игралишту спорт клуба Цара Лазара пред многобројном публиком. На слету су узели учешће и соколи из вароши Велики Шиљеговац”.89

Просветни одбор крушевачких сокола конституисао се 4. фебруара 1932. године: председник др Тихомир Протић, лекар; секретар и књижничар В. Качаревић, студент права; новинар који је повереник соколске обавештајне службе Рака Милутовац; уредник новина, известилац за соколску штампу Винко Заниновић, професор. Скупштина соколске жупе у Крушевцу “Соколска жупа одржала је годишњу скупштину у Крушевцу, којој је присуствовало 150 делегата. Скупштини је председавао г. Стева Јовановић. Потом су прочитани извештаји о раду жупе и друштва у 1932. години. Извештаји су примљени и управи дана разрешница. Око одређивања места где ће се одржати жупски слет, развила се дискусија нарочито између делегата: Крагујевца, Крушевца и Ћуприје. Ћуприја је предложила да се слет одржи у Крушевцу, што је после гласања и одлучено. Слет ће бити о Духовима ове године. Кандидациони одбор предложио је ову управу: Старешина г. Милоје Павловић, директор учитељске школе. Заменици г.г. Фрања Зајнц, директор фабрике шећера и Стева Јовановић, професор, начелник г. Јосиф Прохаска, заменици г.г. Славко Секованић и Милорад Обреновић, начелница гђа Соја Живковић, заменице Боса Аксентијевић и Анче Јакоубхова, тајник Илија Павловић, професор, просветар Милан Николић, 89

Политика, 13. јун 1932, стр. 4.

324

Милорад Сијић

професор. Управни одбор чине поред осталих познатих соколских радника још и све старешине соколских друштава на територији жупе”.90 “Зидне новине покренуо је просветни отсек Соколског друштва у Крушевцу. Први број изашао је 22. Овог месеца, и дато је поред уводне речи пет чланака о соколству, затим соколска обавештења и мале хумористичке огласе. Зидне новине наишле су на одличан пријем. Излазиће један пут недељно” (Политика, 28. март 1936, стр. 10). Соколи су поводом 550-годишњице Косовске битке извели грандиозне свечаности које су трајале два дана а још су учествовали соколи Крагујевца и Ниша. Поред многобројних делегата и чланова из свих жупа, на слету су учествовали сви соколи из жупа Крагујевац и Ниш, и преко 200 сеоских чета. Стручњаци из Народног позоришта у Београду маскирали су чланове који су извели представу о Косовском боју. Покровитељ слета је г. Јанићије Красојевић, бан Моравске бановине.

Риболовци

Пецачки клуб у Крушевцу одржао је своју оснивачку супштину. Присуствовало је око 50 грађана, међу којима је изабран акциони одбор са задатком да изради и сазове скупштину (Политика, 28. март 1936, стр. 10).

Бокс у Крушевцу

Овдашњи љубитељи бокса организовали су у Крушевцу бокс мечеве у циљу популарисања ове племените вештине. Били су то егзибициони мечеви аматера који су трајали три, шест или осам рунди. Крушевљани су тада имали своје боксере који се такође боре на тим мечевима. Види се из тадашње штампе да је 1939. године Крушевац имао боксере и то у велтер категорији Влада Егерић а у полутешкој Рудолф Мохор. У сали хотела Таково 1940. године држане су боксерске утакмице а једном је боксовао Крушевљанин Велибор Михаиловић против Тодора Павловића из Београда у осам рунди.

90

Политика, 17. март 1933, стр. 7.

325

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА Крушевачка пољопривредна подружина

Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Добротворно удружење Крушевачка пољопривредна подружина пружало је помоћ пољопривредницима и другима у набавци садног материјала, алата и друго. Пред Други светски рат удружење је бројало 186 чланова, председник удружења био је Драгутин Шарф управник Огледне пољопривредне станице у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2).

Трговачка омладина 1894

Скупише се неколико угледних крушевачких трговаца са циљем да оснују и отворе Трговачку школу, где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Ондашњи трговци позваше занатлије и оноваше друштво Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. Први оснивачи бејаху од трговаца: Нова Новаковић, Ђорђе Качаник, Петар Љотић, Милисав Ђорђевић, Таса Брадић, Станисав Гинић, Крсман Ћирић, Станоје Ковачевић, Васа Здравковић, Михајло Стефановић, Илија Илић и Милован Тимотијевић. За првог председника управног одбора изабрали су Илију Илића. По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата. Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно. Први председник после обнове био је Нова Новаковић, затим Панта Качаник, Јездимир Симић, Светозар Бабовић, Милан Гачић, поново Нова Новаковић, Миливоје Миљковић, и од 1923. године Чеда Илић који се показао изузетним радником и на том месту остаје дуги низ година, који носи највеће заслуге за подизање Дома и свеколиког просперитета Трговачке омладине. Освећење камена темељца Крушевац, 19. август 1937.

“Данас у 10 часова освећен је камен темељац за нову велику зграду Трговачког дома и Градског поглаварства, која ће бити у току ове године сазидана. А тек са пролећа моћи ће да прими канцеларијско особље у своје просторије. Четири свештеника обавило је црквени обред док је на јектенију одговарало овдашње занатлијско певачко друштво Обилић. После тога у име градског поглаварства говорио је г. Будимир Павловић трговац и градски већник прочитавши у исто време и повељу коју је ставио у темељ дома. Од трговачког удружења говорио је г. Алекса Стаменковић, трговац који је такође ставио повељу у темељ.

326

Милорад Сијић

После тога прешло се у велику салу хотела Београд, где је извршено сечење колача, пошто је Преображење трговачка слава. Велики број званица поздравио је г. Чеда Т. Илић, трговац и дугогодишњи председник овдашње Трговачке омладине. Потом је приређена богата закуска”.91 Бетонска плоча пуца, док испод ње ради још петнаест радника Крушевац, 13. мај 1938.

“За време рада на трећем спрату палате Трговачког дома, чији се радови и поред сталних киша форсирано изводе, данас у 14 часова догодила се несрећа у којој је страдао једино 25-огодишњи Миливоје Цветковић, лимар. У то време пуцкетање армиране бетонске плоче на површини од 96 квадратних метара, а затим и снажан прасак узбунили су суседне становнике, док је међу многобројним радницима упосленим на зидању Трговачког дома, настала паника.

Дом Трговачке омладине

Од оних који су се налазили на непокретној кровној конструкцији једино је настрадао Цветковић који се налазио на ивици крова, где је намештао лимени олук. Нагли поремећај кровне конструкције услед рушења бетонске плоче избацио је Цветковића из равнотеже и он се стрмоглавио са висине у двориште на цигле и гвоздене шипке. Његов друг Станимир Драшковић успео је у паду да рукама дохвати греду о којој је висила дизалица за грађевински материјал и тако се спасио пуким случајем висећи над понором неколико десетина секунди, док се греда с њим љуљала.

91

Политика, 20. август 1937, стр. 8.

327

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Цветковић је у тежем стању пренесен у овдашњу бановинску болницу где му је указана помоћ. Лекари још не могу рећи да ли ће он остати у животу. На месту догађаја одмах је образована стручна комисија од инжењера г. Васе Поповића, Пејчиновића и предузимача Голднера. У присуству претставника Трговачког удружења г. Радоја Бабића и Алексе Стаменковића, предузимача инжењера г. Живојина Симоновића и полицијског писара г. Владете Прокића утврђено је да се плоча преломила због тога што су јуче већим делом повађени подупирачи пре времена, а потпорни зид није дозидан зато што није било цигли”.92 Освећење дома Трговачке омладине Крушевац, 23. октобар 1938.

“Овдашње Удружење трговачке омладине после дугогодишњег напорног рада успело је да подигне свој дом. У заједници са овдашњим Градским поглаварством сазидана је једна палата са два крила од којих мање припада Градском поглаварству, а веће Трговачкој омладини. Данас су обадве институције освећене у присуству великог броја грађана и делегата из свих крајева наше земље. Освећење дома почело је у 11 часова, у свечаној сали Трговачке омладине. Први је дошао епископ нишки г. др Јован, а затим изасланик Њ. В. Краља Петра II, командант дванаестог пешадијског пука пуковник г. Драг. Стојановић. У 11.20 часова дошао је изасланик Краљевске владе министар правде г. Милан Симоновић, у пратњи бившег народног посланика г. Богољуба Кнежевића. Дом је осветио епископ г. Јован уз асистенцију шест свештеника и мушког хора овдашње певачке дружине Цар Лазар. Осим делегата са стране и грађана, присуствовали су сви претставници овдашњих државних самоуправних и приватних установа. По обављеном освећењу први је говорио г. Радич Јосић, срески архијерејски намесник, а затим епископ г. Јован. Затим је говорио г. Чеда Илић, трговац и председник Трговачке омладине, чијом је заслугом и заслугом његових најближих сарадника овдашње Трговачке омладине сазидан овај дом. Приликом излагања просветног рада омладине г. Илић је навео да омладина располаже књижницом у вредности од преко 100.000 динара и трговачком школом у којој стичу потребна знања шегрти из села и вароши који мисле да се посвете трговачком послу. После подизања дома омладине може се надати да ће Крушевац добити и трговачку академију како је од старне надлежних обећано. Затим је г. Илић захвалио свима дародавцима. После г Илића говорио је г. Никола Беловић, трговац из Београда, председник Београдске трговачке омладине. У 14 часова у свечаној сали дома Трговачке омладине приређен је банкет за 320 особа на коме је одржано више здравица”.93 92 93

Политика, 14. мај 1938, стр. 14. Политика, 24. октобар 1938, стр. 8.

328

Милорад Сијић

Занатлијско удружење 1900 Крушевац, 8. септембра 1935.

“Занатлије вароши Крушевца и среза расинског поставили су данас камен темељац свом будућем дому. Потреба подизања дома одавна се наметала, али средстава није било. Све занатлијске установе, као удружење занатлија, окружни одбор занатлија, занатлијска средишна задруга, певачка дружина Обилић, читаоница и друге биле су раштркане по појединим зградама и удаљене прилично једна од друге. Сада ће све ове установе бити смештене у једну зграду. Дом се подиже у једном од лепих делова града на плацу који је градско начелство уступило још 1930. године. У дому су поред свечане сале предвиђена и сва одељења потребна занатлијама и канцеларије за сва удружења занатлија, као и стан за домаћина дома. Предрачунска сума износи 200.000 динара, и сакупљена је од чланарине, улога добротвора и утемељача као и од прихода са разних свечаности. Грађење дома завршиће се у времену два месеца тако да ће се његово освећење извршити најдаље 1. децембра ове године. План дома израдио је војни архитекта инжењер Миливојевић, а надзорни инжењер биће овдашњи шеф грађевинске секције г. др Васа Поповић. Данашњем освећењу камена темељца будућег занатског дома присуствовали су сви званични претставници месних власти, приватних корпорација и организација као и велики број грађана”.94 Освећење занатског дома Крушевац, 22. маја 1936.

“Јучерашњем освећењу Занатског дома и слави занатској присуствовао је велики број грађана и претставника свих привредних и других установа. У великој сали новог дома госте је поздравио г. Тихомир Голднер, предузимач, истакнувши да ова културна тековина занатлија претставља један значајан датум за Крушевац, а посебно за занатлије. Дом има све потребне просторије, а коштао је 200.000 динара. Подигнут је на плацу који је још пре 65 година завештао занатлијама покојни Живко Тодоровић, обућар. Г. Голднер на крају свога говора прочитао је поздравно писмо бана Моравске бановине г. Марка Новаковића, Савеза занатлија из Београда и других. После црквеног обреда освећен је дом. При томе је певао мешовити хор занатлијског певачког друштва Обилић, а после сечења колача присутнима се обратио с неколико захвалних речи и г. С. Будимовић, штампар и председник занатског удружења. Дом је углавном подигнут из прилога утемељача и добротвора, чија су имена уклесана у велике мермерне плоче у приземљу и на спрату дома. Занатлије су послужиле госте богатом закуском”.95 94

Политика, 9. септембар 1935, стр. 6.

329

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга “На скупу свом од 26. јануара и 2. фебруара 1899. године, а с погледом на закон о земљорадничким и занатским задругама од 3. децембра 1898. решили су да се у Крушевцу образује абаџиска задруга под именом Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга. У задругу су ушла следећа лица: Стојадин Јаковљевић, Коста С. Миљковић, Радисав Ј. Нешић, Тодосије Р. Миленковић, Милисав А. Јаковљевић, Миладин В. Милосављевић, Владислав Милутиновић, Стеван Сретеновић, Милош Вујић, Милентије Петровић, Стојан Т. Ђорђевић и Грујица Дробњак”.96 СВИМА ЗАНАТЛИЈАМА “На основу овлашћења Занатске коморе од 22. августа 1911. године и чл. 88 угледног статута, овим позивамо предходну оснивачку скупштину за образовање занатског еснафа за град Крушевац, који ће се држати у недељу 25. септембра 1911. године у 8 часова пре подне у локалу Таково са овим дневним редом: 1 Примање статута новог еснафа.

2 Избор нове еснафске управе. На овој скупштини могу учествовати само правни чланови садањих еснафа у овој вароши т.ј. само они који су српски поданици, признати чланови дотичних еснафа и који воде протоколисану радњу у Крушевцу (11. септембра 1911. год. у Крушевцу). Оснивачки одбор, председник Светислав Маринковић, кројач. Пословођа, Димитрије Нешић, опанчар. Чланови: Лазар Главашевић, столар, Ђорђе Миловановић, ћурчија, Никола Мишовић, грађевинар, Павле Ђокић, берберин, Милутин Нешић, бојаџија, Ђурђе Димитријевић, обућар, Раденко Миленковић, пекар, Јован Веселиновић, лончар, Димитрије Стојановић, златар, Милутин Николић, јорганџија, Живојин Станојевић, молер, Младен Н. Тодоровић, посластичар, Младен К. Вукаиловић, димничар, Владимир Миљковић, мумџија, Владислав Милутиновић, абаџија, Живојин Стојиљковић, ковач, Манасије Јовановић, ужар, Стојан Митровић, поткивач, Радивој Матовић, воскар, Антоније Цекић, лимар. На оснивачкој скупштини разрешен је оснивачки одбор и изабрана је управа: председник Бошко Спасић, потпредседници Миладин Милошевић и Јоца Стојановић, благајник Ђорђе Петковић, деловођа Петар М. Накић”.97 Још од 1865. у Крушевцу постоје: Еснаф трговачки и терзиски, Еснаф меанџиски, Еснаф ужарски, Еснаф свећарски, Еснаф шлосерски, пушкарски и налбантски, Еснаф бојаџијски, Еснаф ћурчиско-табачки, Еснаф берберски, Еснаф дрводељски, Еснаф баштованџиски, Еснаф ткачко-мутавџиски, Еснаф папуџиски и Еснаф грнчарски.

95

Политика, 23. мај 1936, стр. 8. Српске Новине, 18. март 1899, стр. 4.

97 Српске Новине, 24. септембар 1911, стр. 4.

96

330

Милорад Сијић

Обућарски курс у Крушевцу Крушевац, 15. фебруар 1928.

“У Крушевцу је завршен шестонедељни обућарски курс, који је одржан у овдашњој вароши према решењу Министарства трговине и индустрије. Циљ је курса усавршавање обућарских мајстора и старијих помоћника у цртању и кројењу. Курсиста је било четрдесет и један. Наставу цртања и кројења предавао је хонорарни наставник Министарства трговине и индустрије г. Милосав Рајковић, који има свршену занатску школу у Прагу. С обзиром на краткоћу времена трајања овога курса, курсисти су показали велики успех, јер је просечан резултат њихових оцена преко врло добар”.98

Дружина за гашење пожара

“Суд општине крушевачке држао је, 7. фебруара 1903. године, јавну лицитацију за куповину справа и прибора за гашење пожара и то: Из фабрике Франца Вадлера из Будим Пеште: Један шмрк колски за гашење пожара. Шест комада црева кудељних за шмркове по 10 метара дугачких са шест пари колендера настављајућих месинганих 52 мм широких. Један шлем бр. 2065. Тринаест шлемова бр. 2063. Један опасач кожни. Тринаест опасача кудељна са карабинима. Тринаест комада секира. Тринаест вискова кожних за секире. Три фењера гасачких за свеће. Три комада трубуца двогласних. Једна труба велика од жутог блеха. Десет кофа платнених. Из трговине инжењера М. Сауцког и компаније из Београда: Шест комада једноструких зупчастих мердевина од јасеновог дрвета по 4 – 20 м. комад. Дванаест настављајућих мердевина од 2 метра. У унутрашњости Србије: Четири секире рушадсте са држаљима, на ушнику јаким плехом окованих. Четири чакље за откидање горућих предмета, са моткама јеловим по 3 метара. Шест чаброва од по 60 литара од растове грађе. Две саке за воду од по 150 литара на двоколицама”.99

98 99

Политика, 17. фебруар 1928, стр. 4. Српске Новине, 20. фебруар 1903, стр. 4.

331

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Удружење ратних инвалида

Крајем 1919. године инвалид Ђорђе Ђорђевић (1892-1973), поручник, са неколико другова основао је Удружење инвалида у Крушевцу. Скупштина 1938.: Скупштина држана у кафани Таково коју је отворио председник удружења Александар Петровић, директор Крушевачке банке, који је обавестио присутне о раду удружења у претхподном периоду. Изабрана је и нова управа. За председника је поново изабран Александар Петровић, за потпредседника Мома Лазаревић, лекар, за секретара Будимир Весић, судски приправник, за благајника Живојин Ђорђевић, порезник, а за чланове Брана Јаношевић, председник поглаварства, Драги Китановић, судија, инж. др Васа Поповић, шеф техничког одељења, и Живан Павловић, командир градске полиције. Крушевац, 29. новембар 1939.

“Обласни одбор Удружења ратних инвалида у Крушевцу приступило је подизању Народног инвалидског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Поред плаца од 1.200 квадратних метара који је Банска управа уступила бесплатно удружењу, обласни одбор располаже и готовином од 250.000 динара, имовином од преко 300.000 динара и меничним портфељом од преко 200.000 динара. Одбор је расписао лицитацију за набавку грађевинског материјала и приступио акцији за прикупљање добровољних прилога од инвалида и породица у рату погинулих, како би у свечаној сали дома била исписана имена свих ратних жртава из крушевачког кора, а у аули имена великих добротвора, добротвора и утемељача, као и свих оних који су дали добровољне прилоге. Зидање дома отпочеће на пролеће”.100

Прво Крушевачко укопно и доживотно друштво у Краљевини Србији

“Првостепени крушевачки суд под Бр. 13844 увео је у задружни регистар под Бр. 22, правила Првог Крушевачког укопног друштва у Краљевини Србији, 1. јуна 1900. године. Циљ је овог удружења да својим члановима, на основу узајамног потпомагања и међусобног разреза дају новчану помоћ на случај смрти и доживљења. Ова правила чланови управног и надзорног одбора потписали су 10. маја 1900. године и овим су правилима замењена ранија правила друштва које је основано 7. децембра 1899. године. Удружење је основано на неодређено време, а седиште му је у Крушевцу. Чланови управног одбора су ова лица: Светозар Белотрепић, Андреја Вучковић, Матија Вељковић, Никола Костадиновић, Миладин Милошевић, Милан Ратајац, Љубомир Станисављевић и Димитрије Митровић, трговци, Ђорђе Будимовић, штампар и Бошко С. Поповић, писар крушевачке задруге, сви из Крушевца”.101 100 101

Политика, 3. децембар 1939, стр. 19. Српске Новине, 16. јун 1900, стр. 4.

332

Милорад Сијић

Крушевачко друштво за узајамно потпомагање при удадби и женидби

“Ово друштво је основано крајем 19. века. Међутим, дошло је до великих неправилности па је отишло у стечај одлуком првостепеног суда у Крушевцу 28. августа 1901. године. У том тренутку јавило се 427 потражилаца из стецишне масе Друштва а само је један део њих обештећено”.102

Туристичко удружење

“Г. Министар саобраћаја одобрио је повластицу од 50% у вожњи на државним железницама посетиоцима свечаности освећења Туристичког дома у Крушевцу, које ће се извршити 12. јула о. г. Повластица важи од 9. до 14. јула.”103 “Падине Јастрепца биле су погодне за туризам па је београдска општина слала своју децу у одмаралишта која је отворила у селима Дворане и Јабланици”.104 Осим тога преузети су велики радови на Копаонику који је постао највећи скијашки центар у Краљевини Југославији где су се одржавале велике скијашке утакмице за првенство земље.

Црвени Крст у Крушевцу Крушевац, 5. фебруар 1927.

Иницијативом овдашњих најугледнијих грађана и представника војних и цивилних власти, одржан је данас пре подне у сали хотела Таково збор у циљу оснивања друштва Црвеног Крста. Збор је отворио велики жупан и у краћем говору изнео циљ рада овог друштва у миру и рату. Како је друштво под високом заштитом Краља и Краљице, то је предложено да се они телеграфски поздраве, што је збор једногласно усвојио. Изабрана је и нова управа.

102

Српске Новине, 19. август 1901, стр. 4. Политика, 7. јул 1936, стр. 8.

104 Политика, 25. јул 1938, стр. 11.

103

333

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Списак приложника одбору Црвеног крста у Крушевцу, приложили су: Особље Управе и радници Барутане Обилићева 207.60 дин; Ташко Начић, трг.

200 дин; Крушевачка задруга за помоћ и штедњу 150 дин; Димитрије Радовановић, предузимач 110 дин; По 100 динара: Браћа Љотићи, трг.; Особље Апелационог Суда; Ђорђе Маринковић, трг; По 50 динара: Андреја Петровић, трг.; Ђорђе Петровић, апотекар; Др Павле Бота, окружни физикус; Арса Дреновац, трг.; Стојадин Шукић, трг.; Мориц Тајтацак, трг.; Марко и Филипина Гугл у место венца на одар свог покојног брата Камила Гугла, чиновника жељезничке дирекције. По 30 динара: Франц Ханауска, пекар; Љуба Радојевић, обућар; Петар Арамбашић, опанчар; Миљко Ђоковић, механџија; Костантин Ђорђевић, трг.; Крушевачка Окружна банка. Драгутин Рашић, индустријалац 25 дин. По 20 динара: Димитрије Дунда, трг.; Станоје Китановић, трг.; Риста Николић, обућар; Гаврило Арамбашић, опанчар; Петар Јанковић, трг.; Војин Ваљаревић, трг.; Вучко Вучковић, трг.; Милан Гачић, трг.; Сима Павловић, трг.; Милун Симић, трг.; Милан Милосављевић, трг.; Михаило Дојчиновић, адвокат; Др Мита Лукић, професор; Радован Минић, ликерџија; Милош Николић, в. учитељ гимназије; Михаило Зојић, трг.; Милорад Мишић, трг.; Љуба Стојановић, трг.; особље Крушевачке поштанскотелеграфске станице; Михаило Јањушевић, инжењер; Тома Манасијевић, кафеџија; Јован Савић, трг.; Милан Петровић Варваринац, трг.; Анђелко Савић, трг.; Глиша Јанковић и Син, фабрика сапуна. По 10 динара: Иван Ј. Дамњановић, професор у пензији; Анта Митровић, трг.; Браћа Стаменковићи, кафеџије; Заступништво Сингерових шиваћих машина Борн и К.; Драгослав Милетић, трг.; Миленко Васојевић, пекар; Димитрије Митровић, опанчар; Стојадин Петровић, трг.; Љуба Недељковић, кафеџија; Бошко Митровић, кафеџија; Жика Михајловић, трг.; Миладин Ристић, трг.; Тодосије Миленковић, абаџија; Глигорије Протић, трг.; Милорад Коцић, опанчар; Јанко Стојановић, трг.; Станоје Илић, трг.; Милорад Васић, трг.; Драгутин Пешић, трг.; Милош Вујовић, трг.; Божидар Динић, трг.; Младен Тодоровић, посластичар; Милан Пупавац, предузимач; Љуба М. Трипковић, ложач; Чеда М. Човић, адвокат; Драгомир Петковић, председник општине; Милутин Ђокић, берберин; Стеван Матић, трг.; Живко П. Белотрепић, трг.; Коста Гојковић, трг.; Светислав Стефановић, опанчар; Димитрије Јанковић, чиновник Народне Банке; Алекса Милутиновић, трг.; Драгић Мићић, абаџија; Милан Лепенац, трг.; Милан Стојановић, пекар; Тома Миливојевић, трг.; Миливоје Миљковић, трг.; Драгутин Бунтић, кафеџија; Нисим Русо, директор одсека за осигурање Београдске Задруге; Павле Сиринг, инжењер; Живојин Ђурђевић, професор; Милош Николић, в. учитељ гимназије; Хранислав Миловановић, кафеџија; Милета Ђокић, трг.; Вучко Тодоровић, механџија; Васа Здравковић, трг.; Коста Туфегџић, трг.; Станислав Миливојевић, трг.; Тодор Богдановић, судија; Богдан Јакшић, судија; Јанићије Вељковић, судија; Прока Димитријевић, архивар судски; Риста Х. Димитирјевић, трг.; Драгојло Катић , предузимач. По шест динара: Антоније Поповић, свештеник; Коста Миљковић, абаџија; Карло Маћејка, в. учит. гимназије.

334

Милорад Сијић По пет динара: Стојан Н. Стојановић, трг.; Милутин Биџић, кафеџија; Светозар Бабовић, трг.; Влада Петковић, трг.; Филип Веселиновић, трг.; Милета Веселиновић, трг.; Никола Јоксимовић, трг.; Димитрије Пећа, кафеџија (Марковић – М.С.); Чеда Миленковић, трг.; Светозар Каракушевић, сајџија; Илија Ђурковић, трг.; Светислав Милосављевић, опанчар; Милутин Трипковић, каменорезац; Стојан Петровић, кмет; Драгутин Цветковић, општ. благајник; Игњат Ранчић, општински деловођа.; Илија Тодоровић, кафеџија; Ђорђе Будимовић, штампар; Живадин Стојковић, кројач; Антоније Тврдишић, кафеџија; Димитрије Тодоровић, пекар; Коста Приштевац, дуванџија; Браћа Бабићи, трг.; Драгољуб Петковић, админ. чиновник; Чеда Андрејевић, пор. у пензији; Милан Р. Јањушевић, техничар; Богдан Кнежевић; Миодраг Игњатовић; Вукота Војиновић; Војислав Стојановић, учитељ; Милан Симић, техничар; Васа Николић, кафеџија; Митар Трипковић, професор; Милан Мужа, в. учит. гимн.; Стојан Зафировић, професор; Радивоје Ћоровић, трг.; Коста Јањић, трг.; Милан Симић, кафеџија; Милан Крапчевић, кафеџија; Петар Јелић, судија; Михаило Живковић, судски писар; Љубомир Станисављевић, трг. По четири динара: Коста Петровић, бравар; Милан Милосављевић, рентијер; Мика Паруновац, кафеџија; Светозар Вучић, трг.; Миладин Милошевић, бојаџија; Веља Виторовић, пензионер. По три динара: Милутин Благојевић, кафеџија; Мика Бошњанац, кафеџија; Љуба Ристић, кафеџија; Душан Урошевић, судски писар; Марко Миловић, кафеџија; Мика Миловић, трг.; Трајко Ристић, трг. По два динара: Милан Милић, пекар; Драгутин Крстић, воћарски трговац; Божидар Манић, воскар; Димитрије Нешић, опанчар; Андреја Тихи, штрикар; Васа Аћимовић, кафеџија; Васа Стојановић, месар; Новак Новаковић, трг.; Бошко Обрадовић, трг.; Владимир Тоскић, трг.; Миљко Живковић, трг.; Драгослав Арсић, трг.; Радивоје Грујић, трг.; Петар Станковић, опанчар; Драгутин Петровић, трг.; Војислав Васић, трг.; Милан Тодоровић, кафеџија; Милисав Јаковљевић, абаџија; Јања Анастасијевић, скупљач аренде; Панта Анастасијевић, трг.; Пера Милосављевић, трг.; Богољуб Илић, кафеџија; Сава Милосављевић, трг.; Тодосије Миловић, трг.; Чедомир Илић, трг.; Петар Јакшић; Бошко Стефановић, ћевабџија; Стојан Петровић, пиљар; Стеван Марковић, касапин; Благоје Дачић, трг.; Милан Томић, професор; Милан Грујић, професор; Радован Јовановић, професор; Марко Драганац, трг.; Аврам Татић, кафеџија; Мијушко Наупарац, кафеџија; Светозар Белотрепић, кмет; Ђока Влајић, касапин; Стојан С. Петровић; Никола Дунда, трг.; Васа Брадић, трг. По један динар: Младен Стојановић, трг.; Јанко Тренкић, баштован; Бошко Поповић, клонфер; Коста Лазаревић, пекар; Илија Гачић, обућар; Миливоје Миленковић, гребенар; Аца Мордић, туцач кафе; Јања Зојић, кафеџија; Обрад Николић, јорганџија; Драгољуб Илић, трг.; Стојан Поповић, трг.; Никола Илић, трг.; Жика Илић, опанчар; Јосиф Петровић, трг.; Чеда Аћимовић, судски писар; Аврам Маринковић, мерач; Светислав Јаћовић, мерач; Смиљко Радосављевић, скупљач аренде; Манасије Јовановић; Станко Стојиљковић, пиљар; Јаков Димитријевић; Милосав Николић, обућар; Стаменко Ђокић, пекар; Јован Стојиловић, трг.; Обрен Агатоновић, трг.; Владимир Ђорђевић, трг.; Стојадин Смедеревац; Светозар Стојановић, трг.; Јевта Миловановић, трг.; Пуниша Пантовић, фијакерист; Милисав Марковић, кројач (Српске Новине, 28. септембар 1914, стр. 4).

335

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Удружење Крушевљана у Београду

“Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче код Империјала своју годишњу скупштину. Председник Удружења г. Душан Јеремић, начелник министарства у пензији, пре преласка на дневни ред у име свих чланова Удружења одао је пошту Блаженопочившем Краљу Александру, и упутио поздравни телеграм Њ. В. Краљу Петру II. Извештај управног одбора поднео је скупштини секретар Удружења г. Паруновац, адвокат. Из извештаја се види да је интересовање Крушевљана за њихово Удружење сведено на најмању меру, и ако се број чланова није смањио у прошлој години. Никакве поруке и пребацивања нису могла откравити срца таквих људи, који нашем крају дугују све за свој успех и своје социјално, материјално и политичко подизање, каже се у извештају. Затим се у извештају константује да Удружење од тих крупних и виђених људи није добило ни један динар...... Управа Удружења ипак је успела да помогне известан број Крушевљана и морално и материјално, па се осећа позваном да настави у овоме смислу, јер ће такав њен рад показати и у будуће добре резултате. Сви извештаји поднесени скупштини примљени су. За председника Удружења изабран је поново г. Душан Јеремић. Потпредседници су г.г. Драг. Здравковић, адвокат и Д. Јанковић, апелациони судија. За секретара је изабран адвокат г. Паруновац”.105 “Јуче је у хотелу Империјал прославило своју славу Видовдан Удружење Крушевљана у Београду. Слави је присуствовао велики број гостију. Резање славског колача извршио је прота Црвенчанин, са потпредседницима Удружења г.г. Војиславом Катунцем, начелником Министарства финансија у пензији и Душаном Јанковићем, судијом Апелационог суда у Београду. После овог чина прота Црвенчанин одржао је говор”.106 “У хотелу Империјал, јуче пре подне одржали су скупштину београдски Крушевљани. Они су пре неколико година основали друштво са циљем да се успостави културна и привредна сарадња између њих и Крушевца. Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији и председник друштва. Потом су прочитани извештаји о раду друштва у прошлој години. Истакнуто је да је друштво нарочито радило на ширењу просвете у крушевачким селима и на подизању неких сеоских школа. У извештају је исто тако наглашено да је материјал за споменицу изгинулих, заробљених и умрлих у прошлим ратовима већ спремљен и да ће се споменица ускоро издати”.107

105

Политика, 18. фебруар 1935, стр. 7. Политика, 29. јун 1935, стр. 7.

107 Политика, 29. март 1937, стр. 17.

106

336

Милорад Сијић

“Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан, у присуству великог броја чланова и гостију. Прошле суботе одржан је помен Крушевљанима који су помрли и изгинули у рату, а јуче пре подне, у кафани Мадера, извршено је сечење колача. Домаћин славе ове године био је председник Удружења г. Здравковић, апелациони судија у пензији. Идуће године домаћин славе биће г. Милосав Дојчиновић, адвокат”.108 “Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче пре подне своју редовну годишњу скупштину. Председник удружења г. Момчило Здравковић отворио је скупштину и поздравио присутне. Потом је прочитан извештај управног одбора, у коме су изнесени циљеви овог удружења. На крају је изабрана нова управа на челу са председником г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом. У управу су још ушли г.г. Ђорђе М. Дреновац, касациони судија, Милосав Дојчиновић, адвокат, Воја Катунац, начелник Министарства финансија у пензији, Радмило Урошевић, судија и други”.109 “У присуству лепог броја чланова, изасланика Министра војске и морнарице пуковника г. Душана Јорговића, пријатеља и гостију, Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан. Верски обред и сечење славског колача, у сали Трговачког клуба, обавио је прота г. Никола Божић и окретао славски колач заједно с домаћином славе г. Костом Шурдиловићем, вишим чиновником Аграрне банке, и председником Удружења г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом у пензији”.110 “У Занатском дому јуче пре подне одржана је годишња скупштина Удружења Крушевљана. Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, и поздравио своје земљаке. Он је потом истакао потребу да престонички Крушевљани не заборављају свој завичај, већ да га у свим његовим културним и привредним стремљењима свесрдно помажу. Потом су прочитани извештаји, које је скупштина једногласно примила. Између осталог у извештају управе наглашено је да ће се ове године издати спомен књига Бесмртник у којој ће бити приказано учешће Крушевљана и њихових земљака из целог некадашњег округа у ратовима за ослобођење и уједињење. Ту ће бити изнесен сав материјал о погинулим, несталим и у рату преминулим Крушевљанима, као и подаци о патњама, мучењу и стрељању која су окупатори извршили у Крушевцу после топличког устанка. Овој књизи предговор је написао дивизиски генерал г. Драгиша Пандуровић.

108

Политика, 29. јун 1938, стр. 8. Политика, 21. март 1938, стр. 15.

110 Политика, 29. јун 1940, стр. 13.

109

337

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

После дуже дискусије, једногласно изабрана је нова управа у коју су ушли г.г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, као председник, а као чланови управе Милосав Дојчиновић, адвокат, Војислав Катунац, пензионер, Драгомир Пешић, фризер, Радмило Урошевић, судија, Драгослав Стојадиновић, адвокат, Димитрије Пешић, месар, Светолик Милорадовић, трговац, Коста Шурдиловић, чиновник Аграрне банке, Душан Јанић, инспектор Министарства пошта, др Аранђел Стојановић, начелник санитета, Александар Рашковић, помоћник управника Двора, Драгослав Арамбашић, индустријалац и други”.111

Удружење инжењера и архитеката Крушевац, 10. фебруар 1935.

“Данас је у великој сали крушевачког Окружног суда, пред великим бројем грађана града Крушевца, међу којима су били и управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић и командант 47 пешадијског пука г. Стеван Кујунџић, одржана трећа редовна скупштина Удружења југословенских инжењера и архитеката нишке секције. Скупштину је отворио председник инжењер г. Јован Цанић, који је поздравио госте”.112

Хемијско друштво Крушевац, 23. јун 1935.

“Данас је у сали крушевачког Окружног суда одржана годишња скупштина Хемијског друштва Краљевине Југославије. Скупштину је отворио г. Светолик Дреновац, виши саветник Министарства финансија, који је пре отварања истакао значај удружења хемичара с обзиром на страхоте будућег рата, који ће бити углавном вођен хемијским средствима, најопаснијим за цивилно становништво. Питање заштите тога становништва је стављено на дневни ред скупштине, јер хемичари сматрају да су они, као стручњаци, најпозванији да даду своје мишљење у том правцу. Стога је инжењер г. Гајић одржао врло лепо предавање о одбрани и заштити цивилног становништва од напада хемијским срадствима. У свом предавању г. Гајић је истакао потребу организовању инструкторских школа којима би био задатак обучавање цивилног становништва у том правцу. Г. Гајић мисли да би инструкторске школе требало да се оснују у Крушевцу, Крагујевцу и Београду, јер та места претстављају центар наше хемијске индустрије те и из тог разлога располажу потребним стручним особљем за обучавање цивилног становништва у погледу одбране и заштите од напада хемијским средствима”.113

111

Политика, 17. март 1941, стр. 16. Политика, 10. фебруар 1935, стр. 16.

113 Политика, 24. јун 1935, стр. 7.

112

338

Милорад Сијић

Официрски дом Крушевац, 31. мај 1938.

“На свечан начин освећена је у Крушевцу зграда Официрског дома, који се подиже иза Окружног суда. Грађење ће стајати око пола милиона динара. Свечаном чину присуствовали су представници свих овдашњих војних и цивилних власти, приватних корпорација као и велики број гарђана. Присутне је поздравио председник Официрског дома пешадиски п.пуковник г. Обрен Петровић”.114

Ловачко удружење

У Крушевцу је 1896. године основано Савезно ловачко удружење, и има 65 чланова. Управни одбор сачињавају: Милош Милошевић, мајор, управник Барутане, председник; Ђорђе Маринковић, трговац, потпредседник; Милан М. Урошевић, јавни правозаступник; Светислав Хајдуковић, трговац, благајник, и још пет чланова. После Првог светског рата Удружење је обновило рад 1929. године и има 98 чланова.

Крушевачки ловци 1930. године – седи први с десна Тила Пушкар.

Удружење пензионера Крушевац, 26. мај 1937.

“Крушевац је познат и по томе што у њему живи врло велики број пензионера. То је у неку руку пензионерска варош. Због тога што су велике формалности око регулисања пензија и других услова за 114

Политика, 1. јун 1938, стр. 6.

339

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

живот пензионера, ових дана основано је у Крушевцу удружење пензионера. Досад је у удружење ступило око четири стотине педесет пензионера и пензионерки. Циљ друштва је да развија дружељубље, да заступа и помаже своје чланове и њихове породице како у односима са државним и самоуправним властима, тако и да им омогућује лечење, неговање и помагање у случају болести. Правила предвиђају да се неожењени или пензионери удовци, који живе сами, у старим данима надгледају и негују о трошку удружења. За председника је изабран г. Драгомир Петковић”.115

Унија за заштиту деце Крушевац, 26. јануар 1940.

“У већници Градског поглаварства синоћ је недавно формирани месни одбор за заштиту деце, под председништвом г. Милована Ивановића, председника овдашњег Окружног суда, одржао своју прву седницу, којој је присуствовало тридесет чланова управе. Пошто је констатовано да одбор не располаже никаквим упутима за рад нити правилима, то је решен да поступи по сопственој иницијативи и предлозима чланова управе. Дискусијом обухваћени су сви проблеми у вези са заштитом деце, у првом реду оне деце чији су родитељи у материјалној невољи и деце која немају родитеље. Потребни подаци о овоме тражени су од Градског поглаварства. На синоћној седници констатовано је да је потребно побринути се за најмање 300 деце, а није искључено да овај број изнесе и 600, па чак и више. За издржавање ове деце је потребно најмање 10 динара за свако, што би за неколико месеци изнело суму од 1.000.000 динара. Како месни одбор не располаже ни једним динаром, одлучено је да се у циљу скупљања прилога ангажују сва овдашња приватна друштва и имућнији људи. Брзом и искреном акцијом рачуна се да ће се моћи доћи до велике суме”.116

Народна одбрана

За поновно оснивање Народне одбране у Крушевцу покренуо је акцију крушевачки лекар г. др Димитрије Ристић. После рата пододбор Народне одбране у Крушевцу није уопште ни обнављан, тако да је Крушевац до данас био без своје организације Народне одбране. На конференцији 16. овог месеца изабран је акциони одбор за обнављање Народне одбране на челу са г. др Ристићем. На конференцији је истакнута жеља да се у нову организацију не примају лица која по моралним квалитетима и политичком убеђењу могу да науде угледу народне одбране.117

115

Политика, 28. јун 1937, стр. 7. Политика, 27. јануар 1940, стр. 17.

117 Политика, 19. мај 1936, стр. 7.

116

340

Милорад Сијић

13. ЦРКВА

Црква Лазарица

Црква Лазарица Ову цркву је саградио свети кнез Лазар као дворску цркву а посветио је Светом Архиђакону Стефану. Црква је доживела црне дане за време вековног ропства, и тек је после ослобођења обновљена. Вожд Карађорђе јој поклања звоно 1812. године. Црква Лазарица је поново осликана пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (1843.), а аутор живописа био је Живко Павловић, из Пожаревца. Проглашена је за свету цркву. Порта је била ограђена оградом 1845. године, а касније је постављена монументална ограда која је пак пренета и њоме је ограђено старо крушевачко гробље у Пећској улици. Унутар порте, на источној страни од цркве налазило се мало гробље где су сахрањивани свештеници и други угледни Крушевљани. Поред цркве, на западној страни, изван порте, налазило се старо гробље и капела, где су сахрањивани Крушевљани, вероватно и после 1860. године, а онда је донета одлука да се измести на локацију садашњег старог крушевачког гробља у Пећској улици. Утицај да се гробље премести на нову локацију у Пећску улицу вероватно је имао и план градње нове школске зграде. Гробље је изместио и капелу направио Миљојко Дуњић, председник општине крушевачке (ИАК, варије – заоставштина Сретена Динића, друго писмо Чед. М. Човића 22. маја 1933, стр. 3).

341

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Црква св. Ђорђе

Црква свети Ђорђе Већ крајем 19. века Лазарица је постала премала да прими верни народ Крушевца који је о празницима долазио да своје хришћанске дужности извршује. Крушевљани су донели одлуку да у центру вароши саграде нову Цркву.

Свештеници Лазарице и св. Ђорђа

342

Милорад Сијић

Одбор за грађење нове цркве За 362 цесарска дуката купљени су 1865. године плацеви од Стојана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве. “На основу решења господина министра грађевина од 15. децембра 1895. године бр. 8381 у Крушевцу је 14. априла 1896. формиран одбор који је овлашћен да закључи погодбу за грађење нове цркве у Крушевцу. Одбор је позвао предузимаче, који су вољни примити се израде ове грађевине, да своје понуде са условима написмено поднесу или лично претставе ради уговарања најдаље до 1. маја 1896. године. Вредност ове грађевине по предрачуну износи 80.449 динара. Одбор за грађење нове цркве у Крушевцу: Стеван Петровић, свештеник, Филип Јовановић, трговац, Филип Симић, трговац, Франц Винтер, столар” (Срспке Новине, 27. април 1896, стр. 4). “Црква је стављена под кров 1898. године а новац из капитала цркве Лазарице је потрошен. За унутрашње опремање цркве недостајала су средства. Суд општине крушевачке, на захтев нишког Духовног суда, а по наређњу начелника округа 2. јуна 1901. године изабрао је одбор за довршење цркве. У одбор су ушли: Т. Обрадовић, Антоније Поповић, Д. Браљинац, Милан Нешић, Јанко Стојановић, Станислав Гинић, Светозар Каракушевић, Ђорђе Маринковић и Маринко Васић. Одбор је прикупио новац разрезом и добровољним прилозима” (Протојерј проф. Др Предраг Пузовић, Црква св. Ђорђа у Крушевцу 1904-2004, стр. 31). Црква св. Ђорђа освећена је 13. јуна 1904. године. Али ни деценија није прошла од њеног освећења а њени градитељи и верници морали су да пођу у отаџбинске ратове. Тада је настао период и највеће пропасти целог српског, па тако и народа овог краја, јер су многи у тим ратовима нашли свој гроб а да несрећа буде већа то су били углавном млади и неожењени људи. На иницијативу Новака Новаковића, трговца, а уз помоћ и сарадњу Чеде Илића, трговца, и Велимира Савића, окружног протојереја, да се у славно увенчаном граду Крушевцу, престоници цара Лазара подигне Спомен плоча грађанима крушевачким, који у борбама за Ослобођење и Уједињење Српства погинуше или помреше као војни обвезници у рату од године 1912. до 1920. Да се на леп и достојанствен начин ода пошта, признање и захвалност тиме, што ће им се имена урезати златним словима на једном од стубова у Цркви светог Ђорђа у Крушевцу. Да се лакше оствари све то, образован је одбор од грађана крушевачких 1920. године. Одбор се исте године састаје и почиње рад. Добијено је одобрење од Његовог Преосвештенства Господина Епископа Нишког Доситеја да се Спомен плоча може урезати на једном стубу у Цркви светог Ђорђа, поручена је књига Споменица, погођен је мајстор каменорезац, а новац је скупљен добровољним прилозима грађана и институција у граду до 1921. године (Прота Драгић Илић, Послушања, 2006, стр. 29-44).

343

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

14. ХУМАНА ДРУШТВА

Једно од првих хуманих друштава у Крушевцу Фонд сиротињски основан је за Светога Саву 1850. године. Овај фонд сиротињски основао је протојереј Јосиф Поповић са месним властима, како би се они просјаци пред црквом склонили а у исто време да им се помогне јер су сада имали какву такву сигурност. Овај чин Крушевљана је одјекнуо широм Србије па су многе вароши по угледу на њих оснивали у својим местима сличне фондове (Српске Новине, 17. јануар 1850, стр. 3). У Крушевцу између два светска рата постоје женска хумана друштва: Коло српских сестара, Књегиња Љубица, Књегиња Зорка. Поред женских постоје и мушка хумана друштва: Добра нарав (симпатично и необично удружење, које је, на жалост, илегално јер није регистровано код власти и нема прваила), Џивџан. Ако овоме додамо и обичај крушевачких еснафа и других друштвених организација да о својим славама обавезно дају одговарајући прилог у новцу или одевним предметима за сиромашну децу, јасно је да грађанин Крушевца није остајао равнодушан према социјалним проблемима своје младежи. Прва и главна брига свих ових друштава била је помоћ сиромашној деци у одећи и исхрани, а затим у васпитању младих девојака и младежи уопште. Сакупљани су прилози путем забава и других приредаба, поред редовне чланарине коју су уплаћивали чланови (а добијана је и као добровољни прилог од трговаца и занатлија). Од средстава купована је одећа и дељена сиромашној деци о празницима: Материце, Божић, Св. Сава, Врбица, Ускрс, о еснафским славама и др. Посебно је значајна хумана установа названа Недићев дечји град у Обилићеву, у напуштеном Војно-техничком заводу (1942. година), који је реконструисан, уз изградњу потребних павиљона за прави дечји град. Усељено је 1.000 деце из Босне која су била напуштена ратна сирочад. Организоване су школе а васпитни и просветни кадар чинили су људи међу којима је било и избеглица.

Чланице Кола српских сестара

344

Милорад Сијић

15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ Велика Народна скупштина 2. фебруар 1835, Крагујевац Окружје крушевачко представљали су: Бугарморавски срез Богдан Крстић, из Кормана Илија Павић, старешина бугарморавског среза Јошанички срез Јосиф Поповић, прота јошанички Филип Прибаковић, старешина јошаничког среза Кознички срез Радован Пецић, из Осредака Марко Протић, старешина жупског среза Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Симон Прокић, старешина трстеничког среза Крушевачки срез Неша Симоновић, из Бивоља Ђорђе Живковић, из Новог Села Милован Протић, прота крушевачки Ђорђе Ристић, старешина крушевачког среза Вучко Мутавџић, председатељ суда Стојан Симић, државни саветник Алекса Симић, попечитељ финанције Милета Радојковић, попечитељ војени дјела Скупштина у Крагујевцу 28. маја 1837. године Народни посланици из Окружја крушевачког су: Трстенички срез Мишо Ристић, из Оџака Симеон Прокић, полукапетан, старешина среза трстеничког Јошанички срез Радосав Миловановић, из Поцесја Филип Прибаковић, полукапетан, старешина среза јошаничког Кознички срез Милисав Смиљковић, из Јасиковице Милосав Браљинац, мајор, старешина среза козничког Бугарморавски срез Марјан Томић, из Адровца Павле Урошевић, полукапетан, старешина среза бугарморавског Крушевачки срез Вуча Милетић, из Крушевца Петар Лазаревић, полковник, старешина среза крушевачког Стојан Јовановић, асесор, испр. окружја крушевачког 345

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Народни посланици за Окружје јагодинско су: Живко Шокорац, из Пољне, подполк. старешина левачког среза Мојсило Рајковић, из Катуна за темнићки срез118 Скупштина у Београду 12. јун 1839. године Народни посланици из Окружја крушевачког су: Крушевачки срез Тодор Стефановић, из Крушевца Јован Стефановић, из Крушевца Петар Пауновић, из М. Шиљеговца Милован Милосављевић, из Бука Филип Богосављевић, из Купаца Илија Павић, начелник среза крушевачког Милосав Браљинац, председник суда Петар Лазаревић, начелник окружја крушевачког Бугарморавски срез Ђорђе Степановић, из Лоћике Марко Цивић, из В. Шиљеговца Стојан Живковић, из Ђуниса Кознички срез Милован Милићевић, из Стубла Живко Михајловић, из Милентије Милисав Смиљковић, из Јасиковице Мијаило Јаковић, из Брзећа Сава Петровић, протопрезвитер кожетински Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Радован Сретеновић, из Лопаша Анта Коларевић, из Трстеника Јошанички срез Милован Дуњић, из Јелакца Ђорђе Живковић, из Новог Села119 Народни посланици за Окружје јагодинско су: Петко Петровић, из Избенице за темнићки срез Михаило Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Иван Милутиновић, из Милутовца за левачки срез Никола Марковић, из Пољне за левачки срез120

118

Исто. Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5.

120 Исто.

119

346

Милорад Сијић

Скупштина у Београду 28. јул 1840. године Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Стојан Петковић, из Крушевца Крушевачки срез Иван Величковић, из Глободера Милосав Гашић, из Головода Бугарморавски срез Јован Анђелковић, из Житковца Младен Дамњановић, из Честе Стеван Дмитровић, из Каоника Кознички срез Недељко Богдановић, из Рогавчине Агатон Андрејевић, из Лесковице Јаков Арсић, из Бобота Трстенички срез Ђорђе Живковић, из Новог Села Сима Гркајац, из Стопање Сава Карамарковић, из Трстеника Народни посланици за Окружје јагодинско су: Миљојко Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Радосав Милутиновић, из Рајинца за левачки срез Стеван Стошић, из Милутовца за левачки срез121 Светоандрејска Народна скупштина од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године, Београд Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Крушевачки срез Стеван Катанић, трговац из Трстеника Радован Сретеновић, земљоделац из Лопаша Андрија Цветковић, из Стопање Милорад Трнавац, земљоделац из Глободера Ђурађ Атанацковић, земљоделац из Пепељевца Здравко Удовичић, земљоделац из Головода Петар Живадиновић, земљоделац из Штитара Станоје Ђорић, земљоделац из Бивоља Бугарморавски срез Марко Милићевић, кмет из Житковца Стаменко Митровић, кмет из Зубовца 121

Српске Новине, 3. август 1840, стр. 6.

347

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Паун Милошевић, кмет из Сушице Миладин Бошковић, трговац из Трњана Тодор Вучковић, трговац из Здравиња Кознички срез Јован Ивковић, трговац из Кожетина Новица Вукићевић, дућанџија из Бруса Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јован Жарковић, земљоделац из Ракље Миљко Савић, земљоделац из Осредака Миљко Стамболић, земљоделац из Лесковице Јошанички срез Милојко Поповић, дућанџија из Павлице Јован Пецић, кмет из Јелакца Вукоица Миновић, земљоделац из Дубоке122 Народни посланици из Округа јагодинског су: Милутин Петровић, кмет из Варварина за темнићки срез Тодор Драгићевић, кмет из Јасике за темнићки срез Глигорије Миленковић, кмет из Шанца за темнићки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, земљоделац из Залоговца за темнићки срез Илија Чепурац, трговац из Обрежа за темнићки срез Глиша Јабланац, земљоделац из Риљца за левачки срез Мијаило Брадић, марвени трговац из Медвеђе за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Аксентије Павловић, земљодел. из В. Дренове за левачки срез123 Малогоспојинска Народна скупштина од 8. до 24. септембра 1859. године, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су: Крушевачки срез Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака Коста Степић, трговац из Бивоља Стојан Топличанин, кмет из Мачковца Андрија Цветковић, кмет из Стопање Сима Милошевић, кмет из Почековине Петар Живадиновић, кмет из Штитара

122 123

Српске Новине, 22. новембар 1858, стр. 1. Исто.

348

Милорад Сијић

Бугарморавски срез Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Лазар Мијаиловић, кмет из Трновца Илија Вукићевић, земљорадник из Сухотне Миша Мијаиловић, кмет из Суповца Миљко Живић, земљоделац из Д. Љубеша Илија Петровић, кмет из Врђановца Кознички срез Новица Вукићевић, трговац из Бруса Јован Ивковић, трговац из Кожетина Сима Козић, кмет из Рибара Никола Мандрда, буљук баша из Ратаја Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јаков Арсић, земљоделац из Бобота Јошанички срез Милојко Поповић, трговац из Павлице Димитрије Атанацковић, земљоделац из Лишне Милан Радојевић, земљоделац из Церја124 Народни посланици за Округ јагодински су: Марко Томић, кмет из Пољне за левачки срез Аксентије Павловић, земљоделац из В. Дренове за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, кмет из Залоговца за темнићки срез Вуле Николић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Прока Пауновић, земљоделац из Варварина за темнићки срез Крста Јовановић, трговац из Кукљина за темнићки срез Милутин Петровић, кмет Варварина за темнићки срез125 У Округу крушевачком најпре су изабрани посланици за срез крушевачки следећа лица: Гаврило Мутавџић, председник примирителног суда Матија Карамарковић, професор полугимназије београдске Димитрије Брзаковић, писар у срезу крушевачком Милован Накић, земљоделац из Бука То је било у августу а онда је у септембру дошло до промене и уместо њих изабрани су посланици за срез крушевачки следећа лица: Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака 124 125

Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1. Исто.

349

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Великогоспојинска Народна скупштина од 16. августа до 6. септембра 1864. године, Београд Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Јован Пећанац, председник примир. суда из Крушевца Крушевачки срез Недељко Лазаревић, председник примир. суда Мијаило Ћирковић, буљук баша Јошанички срез Милић Милошевић, кмет из Павлице Кознички срез Михаило Поповић, свештеник из Кожетина Трстенички срез Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Тодосије Стевановић, кмет из Рајинца за левачки срез126 Михољска Народна скупштина од 29. септембра до 13. октобра 1867. године, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Мијаило Живановић, кмет (Станоје Николић, изабран, одустао) Крушевачки срез Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Никола Лапчевић, земљоделац из Врбнице Кознички срез Милић Савковић, кмет из Виткова Сима Миленковић, кмет из Ратаја Јошанички срез Стеван Обреновић, ковач из Гокчанице Трстенички срез Стеван Ђорђевић, трговац Народни посланици за Округ јагодински су: Тодор Стојадиновић, из Медвеђе за левачки срез Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Миленко Бунтић, из Љубаве за темнићки срез Тодор Обрадовић, из Орашја за темнићки срез Арсеније Живковић, из Бачине за темнићки срез127 126 127

Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1. Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1.

350

Милорад Сијић

Велика Народна скупштина 20. јун 1868. године, Топчидер Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Мијаило Живановић, кмет из Крушевца Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца Крушевачки срез Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Богић Константиновић, кмет Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Васа Обрадовић, кмет Младен Јовановић, кмет Миленко Терзић, земљоделац Недељко Лазаревић, земљоделац Благоје Шљивић, писар општински Кознички срез Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина Милија С. Поповић (1828-1889), свештеник из Бруса Миладин Живковић, кмет Никола Милосављевић, кмет Василије Марић, кмет из Ботурића Вукадин Милић, члан суда општ. Милутин Цветковић, општински одборник Јошанички срез Радосав Пејић, кмет из Руднице Илија Радуловић, кмет из Бадња Никола Милићевић, кмет Агатон Дражовић, кмет из Рвата Трстенички срез Тодосије Петковић, кмет Мина Дуњић, свештеник велућски Јован Радуловић, кмет из Оџака Милован Брђовић, земљоделац128 Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Алекса Петковић, писар општ. из Јасике за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез129

128 129

Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1, 2. Исто.

351

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Велика Народна скупштина: 10-29. јуна 1869, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Гаврило Протић, у оставци чиновник, из Крушевца Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца Иван Обрадовић, кмет из Крушевца Крушевачки срез Паун Милошевић, земљоделац из Сушице Милоје Вулић, трговац из Мудраковца Смиљко Ћирић, кмет из Бивоља Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Петар Басајловић, члан општ. суда Милан Ћирковић, општ. писар из Ломнице Мијајло Обрадовић, члан општ. суда из Петине Јосиф Поповић, свештеник у Крушевцу Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милић Савковић, кмет из Виткова Сава Марковић, земљоделац Вујица Павловић, кмет из Трнаваца Сима Миленковић, кмет из Ратаја Павле Поповић, трговац из Кожетина Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина Јошанички срез Симеон Максимовић, свештеник у Бељаку Агатон Дражовић, кмет из Рвата Гаја Божанић, кмет Ђорђе Бабић, кмет Трстенички срез Јован Антић, земљоделац из Омашнице Милован Брђовић, земљоделац из Врњаца Сима Милошевић, земљоделац из Почековине Миљко Аћимовић, ковач130 Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез131

130 131

Српске Новине, 12. јун 1869, стр. 2. Исто.

352

Милорад Сијић

Народна скупштина: 14. септ. до 25. октобра 1870. Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Крушевачки срез Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Милан Ћирковић, кмет из Ломнице Јошанички срез Гаја Божанић, кмет Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина Трстенички срез Милан Шорић, земљоделац132 Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, из Маскара за темнићки срез133 Избори за Народну скупштину 6. августа 1871. године Народни посланици из Округа крушевaчког су: За варош Крушевац Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Крушевачки срез Милоје Вулић, кмет из Мудраковца Милан Ћирковић, земљоделац из Ломнице Јошанички срез Андрија Лужњанин (1830-1900), земљоделац из Корлаћа Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина Трстенички срез Петар Катић (1839-1915), кмет из Трстеника134 Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез135

132

Српске Новине, 12. септембар 1870, стр. 1. Исто.

134 Српске Новине, 4. септембар 1871, стр. 1.

135 Исто.

133

353

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори за Народну скупштину 24. октобра 1874. године Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца Крушевачки срез Цветко Минић, кмет из Мајдева Паун Милошевић, тежак из Сушице Трстенички срез Сава Поповић (?-1911), свештеник из Трстеника Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице136 Народни посланици за Округ јагодински су: Сава Брадић, кмет из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез137 Избори за Народну скупштину 3. августа 1875. године Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца Крушевачки срез Цветко Минић, из Мајдева Аврам Јовановић (1843-1917), прота из В. Шиљеговца Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника Кознички срез Милан Кнежевић (1841-1906), трговац из Бруса Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице138 Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, калауз из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез139

136

Српске Новине, 7. новембар 1874, стр. 1. Исто.

138 Српске Новине, 5. август 1875, стр. 1.

139 Исто.

137

354

Милорад Сијић

Избори за Велику Народну скупштину фебруара 1877. године Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Арса Дреновац, ескадрони командир из Крушевца Милета Кордић, трговац из Крушевца Аксентије Протић, свештеник из Крушевца Аврам Шокорац, кмет из Крушевца Крушевачки срез Сава Јовановић, земљоделац из Глободера Миладин Цивић, земљоделац из В. Шиљеговца Сима Ивановић, земљоделац из Бивоља Ћирко Анђелковић, земљоделац из Себечевца Мата Миљковић, земљоделац из В. Шиљеговца Јован Стојковић, земљоделац из Треботина Миленко Радојичић, земљоделац из Витановаца Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља Трстенички срез Благоје Градиштанац, трговац из Трстеника Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Гвозден Падовац, четовођа из Н. Села Јован Николенџић, земљоделац из Д. Рибника Кознички срез Василије Брадић, ађутант у народној војсци, из Бруса Василије Марић, ађутант у народној војсци, из Ботурића Милић Величковић, комесар из Кожетина Ђурђе Шошић, четовођа из Д. Ступња Јошанички срез Андрија Лужњанин, батаљони командир из Корлаћа Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца Сава Самокрес, кмет из Лисине Коста Авић, из Предола140 Народни посланици за Округ јагодински су: Димитрије Градиштанац, трговац из Медвеђе за левачки срез Марисав Ђорић, трговац из Пољне за левачки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове за темнићки срез Тодосије Павловић, земљоделац из Крчина за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Ђорђе Чепурац, земљоделац из Обрежа за темнићки срез Јован Нешић, земљоделац из Коњуха за темнићки срез Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез141 140 141

Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2. Исто.

355

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори за Народну скупштину 29. октобра 1878. године Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца Крушевачки срез Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, батаљони командир из Ломнице Јошанички срез Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса Трстенички срез Јован Радуловић, тежак из Оџака142 Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, тежак из Маскара за темнићки срез143 Избори за Народну скупштину 30. новембра 1880. године144 Народни посланици из Крушевачког округа су: Кознички срез: Марко Богдановић (1846-1925), свештеник из Кожетина Јошанички срез Марко Бекчић (1849-1923), из Раковца, свештеник јошанички Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић (1830-1896), из Глободера Смиљко Ћирић, из Бивоља Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца Књажев посланик: Милош Трпезић, председник окружног Суда145 Због недоласка на Народну скупштину почетком 1882. године искључени су посланици Арса Дреновац, Вујица Тодосијевић и Смиљко Ћирић. Накнадни избори држани су 15. маја исте године на којима исти посланици односе победу. Међутим, 26. маја исте године одлучено је да им се не призна мандат већ да се понове избори али без њих. На места 142

Српске Новине, 10. новембар 1878, стр. 1. Исто.

144 Д. Шематизам, 1881. година.

145 Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1.

143

356

Милорад Сијић

искључених посланика бирани су нови. За варош Крушевац изабран је 9. јуна исте године Сима Савић. За крушевчки срез су изабрани Милош Трпезић и Стеван Павловић. Народни посланици за Округ јагодински су: Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Сава Брадић, из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Филип Милојевић, из В. Дренове за темнићки срез146

Депутација из крушевачког среза која је ишла да поздрави Краља Милана у име народа овдашњег 6. марта 1882. године. Стоје с лева: Алекса Купинић Петковић из Јасике, Павле Тутулић из Ломнице, Мијајло Обрадовић из Петине и Мијаило Проловић из В. Плане (Топлица). Седе: Аксентије Протић протојереј окружни и (није познато име). (Слика је власништво Архива Србије Београд)

146

Исто.

357

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори за Народну скупштину 7. септембра 1883. године147 Народни посланици из Округа крушевачког су: Јошанички срез: Марко Бекчић, из Раковца, свештеник јошанички Кознички срез: Марко Богдановић, свештеник из Александровца Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Серафим Неготинац, трговац из Крушевца Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника Варош Крушевац: (није познато име посланика) Краљев посланик: Сима Савић, трговац из Крушевца Избори за Народну скупштину 25. јануара 1884. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Милан Кнежевић, трговац из Бруса Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника Филип Јовановић, трговац из Крушевца148 Избори за Народну скупштину 24. септембар 1885. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез Милан Кнежевић, трговац из Бруса Јошанички срез Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника Крушевачки срез Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Милисав Милетић Дединац, трговац из Крушевца Стојан Хаџи Станковић, трговац из Крушевца Варош Крушевац Филип Јовановић, трговац из Крушевца149 147 148

Д. Шематизам, 1883. година. Српске Новине, 16. мај 1884, стр. 2.

358

Милорад Сијић

Избори за Народну скупштину 26. април 1886. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња Јошанички срез Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника Крушевачки срез Смиљко Ћирић, трговац из Бивоља Цветко Минић, земљорадник из Мајдева Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца150 Избори за Народну скупштину 17. септембра 1887. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез: Радоје М. Костић (1854-1898), економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Арса Дреновац, трговац из Крушевца Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе Варош Крушевац: Стојан М. Протић, судски чиновник из Крушевца Краљев посланик Сима В. Симић, судија из Крушевца151 Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1888. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез: Радоје М. Костић, економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња Крушевачки срез: Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Михаило Гашић, земљорадник из Головода 149

Српске Новине, 24. септембар 1885, стр. 2. Српске Новине, 13. јул 1886, стр. 2.

151 Српске Новине, 30. новембар 1887, стр. 2.

150

359

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Трстенички срез: Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе Петар Катић, трговац из Трстеника Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевац Краљев посланик: Сима Савић, трговац из Крушевац152 Народни посланици из Округа јагодинског су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Тимотије Марковић, из Орашја за темнићки срез153 Избори за Велику Народну скупштину 20. новембар 1888. год. Народни посланици из Округа крушевачког су: За варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Јеврем Приштевац, трговац из Крушевца Здравко Пауновић, свештеник из Крушевца Крушевачки срез Вујица Тодосијевић, земљоделац из Глободера Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља Максим Минић, земљоделац из Мајдева Сима Ивановић, земљоделац из Д. Ступња Стеван Ристић, земљоделац из В. Шиљеговца Милан Обрадовић, земљоделац из Петине Милисав Шошић, земљоделац из Паруновца Сима Ђокић, земљоделац из Бивоља Кознички срез Милун Јовановић Лисинац, земљоделац из Г. Ступња Сима Миленковић, земљоделац из Ратаја Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милан Милићевић, земљоделац из Плоче Радоје Костић, земљоделац из Стубла Милан Кнежевић, трговац из Бруса Васа Брадић, бивши кмет из Дубаца Милић Величковић, из Александровца Трстенички срез Сима Вукчевић, земљоделац из Јасиковице Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове Милосав Марјановић, земљоделац из Богдања 152 153

Српске Новине, 1, март 1888, стр. 1. Исто.

360

Милорад Сијић

Максим Ристић, земљоделац из Бресног Поља Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Андра Парађанин, трговац из Пољне Сава Ч. Поповић, трговац из Трстеника Сава Николетић, свештеник из Трстеника Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Светозар Анђелковић, из Бачине за темнићки срез Аврам Ђокић, из Јасике за темнићки срез Васа Миленковић, из Милутовца за темнићки срез Јанићије Петровић, из Д. Крчина за темнићки срез Милета Хајдуковић, из Обрежа за темнићки срез Стеван Радосављевић, из Залоговца за темнићки срез Груја Ивановић, из Коњуха за темнићки срез154 Избори за Народну скупштину 14. септембра 1889. године155 Народни посланици из Округа крушевачког су: Са општим условима: Милија Миловановић (1843-1912), трговац из Бачине Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић (1837-1911), тежак из Велике Дренове Станоје Милосављевић, тежак из Пепељевца Богосав Поповић (1856-1932), свештеник из Куршумлије Са нарочитим условима: Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца Избори за Народну скупштину 14. септембра 1890. године156 Народни посланици из Округа крушевачког су: А) неквалификовани Радоје М. Костић, економ из Стубла Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац (1853-1924), трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из Великог Шиљеговца Б) квалификовани Коста Таушановић (1854-1902), трговац из Алексинца 154

Исто. Д. Шематизам, 1890. година.

156 Д. Шематизам, 1891. година.

155

361

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца

Депутација вароши Крушевца отишла да честита Њ. В. Краљу Александру Обреновићу када је примио краљевску власт у своје руке 8. априла 1893. године. Седе с лева на десно: Јеврем Приштевац, Лазар Динић, Милутин Павловић, Паја Бота, Цветан Стојковић и Сава Браљинац. Стоје с лева на десно: Филип Веселиновић, Димитрије Стојановић, Милун Симић, Коста Петровић, Милун Радосављевић, Стојан Јовчић, Светозар Белотрепић, Тома Поповић и Урош Урошевић.

Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1893. године. Народни посланици из Округа крушевачког су: А) неквалификовани Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Петар Катић, трговац из Трстеника Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Б) квалификовани Аврам Шокорац, председник суда из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца157 157

Српске Новине, 23. март 1893, стр. 1.

362

Милорад Сијић

Избори за Народну скупштину 18. маја 1893. године Народни посланици из Округа крушевачког су: А) неквалификовани Антоније Поповић, свештеник из Бруса Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца Б) квалификовани Коста Таушановић, трговац из Алексинца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца158 Избори за Народну скупштину 7. априла 1895. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Расински срез: Арса Петровић, земљорадник из Штитара Мата Томић, трговац из Глободера Ражањски срез: Аврам Николић, земљорадник из Сталаћа Илија Милојевић (1849-1914), економ из Сталаћа Трстенички срез: Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Коста Градиштанац, трговац из Медвеђе Алексиначки срез: Наум Цветковић, трговац из Алексинца Мата Трифунац, трговац из Алексинца Моравски срез: Милоје Симоновић, земљорадник из Прћиловице Стојан Стевановић, земљорадник из Бобовишта Жупски срез: Мијат Ивљанин, земљорадник из Рокца Новица Минић (1856-1939), трговац из Александровца Варош Крушевац: Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца Краљеви посланици: Божидар Мутавџић, апелациони судија из Крушевца Милош Трпезић, члан касационог суда Др Павле Јевтић, лекар среза трстеничког

158

Српске Новине, 8. јун 1893, стр. 1.

363

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Народни посланици за Округ моравски су: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез Милан Вељковић, из Катуна за темнићки срез Миладин Таврић, из Пољне за левачки срез Избори за Народну скупштину 22. јуна 1897. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Жупски срез: Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца Расински срез: Алекса Петковић (1836-1911), председник општине из Јасике Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић (1850-1917), председник општине из Рибара Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Василије Анђелковић, трговац из Трстеника Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Стојан Протић, председник Пореске управе Сима В. Симић, судија касационог суда Михаило П. Бончић, председник врањског првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца159 Избори за Народну скупштину 23. маја 1898. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Жупски срез: Милан Кнежевић, трговац из Бруса Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца Расински срез: Алекса Петковић, трговац из Јасике Милош Трпезић, из Крушевца Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић, председник општине из Рибара Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Јован Антић, земљорадник из Омашнице 159

Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1.

364

Милорад Сијић

Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Миодраг Протић, председник ужичког првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца160 Избори за Народну скупштину 22. јула 1901. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Ражањски срез: Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Трстенички срез: Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Жупски и Копаонички срез: Никола Милосављевић (1856-1942), трговац из Александровца Расински срез: Др Јован Данић (1854-1924), лекар из Београда Стојан Лукић (1861-1940), економ из Дољана Варош Крушевац: Др Паја Бота (1859-1916), лекар из Крушевца Краљев посланик: Михаило А. Поповић, директор гимназије у Крушевцу Народни посланици за Округ моравски су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез161 Избори за Народну скупштину 19. маја 1903. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Петар Катић, трговац из Трстеника Аврам Шокорац, судија Касационог суда из Београда Алекса Петковић, трговац из Јасике Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца Варош Крушевац Љубомир Ристић, трговац из Крушевца Народни посланик из Округа моравског је: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез162 160

Српске Новине, 23. јун 1898, стр. 3. Исто.

162 Српске Новине, 23. мај 1903, стр. 2.

161

365

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори за Народну скупштину 8. септембра 1903. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Са општим условима (радикали) Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михајло Минић (1864-1925), свештеник из Мајдева Божидар Ц. Јеличић (1862-1949), индустријалац из Бруса Са општим условима (самосталци) Стојан Лукић, економ из Дољана Ђорђе Милетић, прота из Ражња Са нарочитим условима (радикали) Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Са нарочитим условима (самосталци) Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду Варош Крушевац: Милан Арсенијевић, трговац из Београда163 Народни посланици из Округа моравског су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез164 Избори за Народну скупштину 10. јула 1905. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михаило Минић, свештеник из Мајдева Филип Милојевић, трговац из В. Дренове Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Стојан Лукић, економ из Дољана Мика Марисављевић, из Милутовца Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца165 Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез166

163

Српске Новине, 14. и 17. септембар 1903, стр. 1. Исто.

165 Српске Новине, 16. јул 1905, стр. 1.

166 Исто.

164

366

Милорад Сијић

Избори за Народну скупштину 11. јуна 1906. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Жупски и Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Ражањски срез: Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Расински срез: Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Стојан Лукић, економ из Дољана Димитрије Тричковић, директор гимназије у Крушевцу Трстенички срез: Милен Војиновић (1850-1943), земљорадник из Велике Дренове Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца167 Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез168 Избори за Народну скупштину 18. маја 1908. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Жупски срез: Ивко Ивковић (1875-1938), економ из Александровца Сава Раденковић (1866-1953), економ из Трнаваца Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Расински срез: Михаило А. Поповић, државни саветник у Београду Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Трстенички срез: Милун Малићанин (1860-1926), трговац из Јасиковице Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца169 Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, благајник штед. из Варварина, темнићки срез170

167

Српске Новине, 14. јун 1906, стр. 1. Исто.

169 Српске Новине, 25. мај 1908, стр. 2.

170 Исто.

168

367

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори за Народну скупштину 1. априла 1912. године Народни посланици из Округа крушевачког су: Михаило Минић, свештеник из Мајдева, стари радикали Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, стари радикали Ранко Обрадовић (1869-1942), из Округлице, стари радикали Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња, радикали дисиденти Герасим В. Поповић (1850-1918), прота из Александровца Драгутин Пећић (1873-1948), професор из Јагодине Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела, стари радикали Милан Мостић, јавни правозаступник из Београда Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца, стари радикали171 Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, дел. окр. одбора из Крушевца, темнићки срез172 Народни посланици Крушевачког округа у Краљевини СХС и Краљевини Југославији (1919-1939) Избори 28. новембра 1920. године173 Народни посланици из Крушевачког округа су: Стојан М. Протић, државни саветник из Београда Стојан Милошевић, каменорезац из Крушевца Љубомир Матић, професор из Крушевца Димитрије Попадић, из Глободера Радослав Васић, земљорадник из Ћелија Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Избори 18. марта 1923. године174 Народни посланици из Крушевачке области су: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, носилац листе Александар Додић (1885-1969), економ из Милутовца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Љубомир Ристић, трговац из Крушевца

171

Српске Новине, 6. април 1912, стр. 1. Исто.

173 Политика, 29. новембар 1920. година.

174 Политика, 20. март 1923, стр. 1.

172

368

Милорад Сијић

Избори 8. фебруара 1925. године175 Народни посланици из Крушевачке области су: Др Добривоје Гер. Поповић (1875-1935), из Александровца Александар Додић, економ из Милутовца Милутин Пешић (1889-1937), земљорадник из Витановца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Избори 11. септембра 1927. године176 Народни посланици из Крушевачке области су: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Др Коста Кумануди (1874-1962), из Београда Светислав Вучковић, трговац из Крушевца Драгутин Јовановић (1892-1932), из Врњачке Бање Избори 8. новембра 1931. године177 Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове бивше Крушевачке области су: Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца Косанички и Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Ражањски и Темнићки срез: Михаило Крстић (1897-1966), адвокат из Ражња Расински срез: Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Трстенички срез: Александар Додић, економ из Милутовца

175

Политика, 11. фебруар 1925, стр. 2. Политика, 12. септембар 1927. година.

177 Политика, 10. новембар 1931, стр. 2.

176

369

ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)

Избори 5. маја 1935. године178 Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове бивше Крушевачке области су: Копаонички срез: Цветко С. Јеличић (1899-1971), из Бруса (ЈНС) Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца (ЈНС) Богдан Милинчић (1895-1936), деловођа из Стубла (ЈНС) Стојан Раденковић (1887-1959), трговац из Трнаваца (ЈНС) Ражањски срез: Михаило Крстић, адвокат из Ражња Расински срез: Богољуб Кнежевић, из Крушевца (ЈНС) Трстенички срез: Др Милош Рашковић, из Трстеника Темнићки срез: Коста Димитријевић (1887-?), трговац из Варварина Избори 11. децембра 1938. године179 Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове бивше Крушевачке области су: Жупски срез: Ђорђе Раденковић (1907-1976), из Трнаваца Копаонички срез: Цветко Јеличић, из Бруса Ражањски срез: Милан Поповић, грађевински инжењер из Ражња Расински срез: Крста Новаковић, апотекар из Крушевца Трстенички срез: Милош Малићанин (1900-1943), банкар из Јасиковице Темнићки срез: Станоје Протић (1900-1945), из Варварина

178 179

Политика, 6. мај 1935. године. Политика, 13. децембар 1938, стр. 4.

370

РЕГИСТАР, РЕЧНИК

АЗБУЧНИК ИМЕНА A Авенер Албрехт 289 Авић Коста 355 Аврамовић Живојин 96 Аврамовић Миленко 67 Аврамовић Милосав 96 Агаповић Лазар 182 Агатоновић Лазар 191 Агатоновић Синиша 190 Агатоновић Стојан 191 Агић Челеби Али 17 Аздејковић Живадин 113 Алексић Аврам 133 Алексић Александар 111 Алексић Божидар 111 Алексић Владимир 131 Алексић Властимир 131 Алексић Димитрије 245 Алексић Драгољуб 131 Алексић Драгутин 133 Алексић Илија 26, 232 Алексић Јован 111 Алексић Лука 58 Алексић Миладин 34 Алексић Н. Чедомир 111 Алексић Новица 111 Алексић Радомир 133 Алексић Рајко 133 Алексић Чедомир 111, 221 Анастасијевић Коста 47 Анастасијевић Милован 53 Анастасијевић Панта 102, 335 Анастасијевић Петар 47 Андоновић Милан 232 Андрејевић Агатон 347 Андрејевић Лазар 132 Андробашић Коста 26 Андробашић Никола 26, 219, 221 Анђелковић Васа 363, 364, 365 Анђелковић Драгутин 119

Анђелковић Ђока 297, 298 Анђелковић Јован 347 Анђелковић Коста 53 Анђелковић Миша 348, 349 Анђелковић Наум 26 Анђелковић Павле 59 Анђелковић Петар 26, 227 Анђелковић Светозар 361 Анђелковић Ћира 297 Анђелковић Ћирко 355 Антић Јован 352, 364 Антонијевић Илија 180 Антонијевић Милан 74 Антонијевић Милисав 268, 321 Антоновић Димитрије 152 Антоновић Младен 152 Антоновић Риста 152 Арамбашић Александар 147 Арамбашић Божидар 147 Арамбашић Властимир 147 Арамбашић Гаврило 147, 334 Арамбашић Драгослав 338 Арамбашић Иван 147 Арамбашић Петар 147, 334 Аранђеловић Живојин 220 Аранђеловић Михаило 78 Аранђеловић Стојан 78 Арнаутовић Риста 69 Арсенијевић Атанасије 154, 224 Арсенијевић Видоје 192 Арсенијевић Здравко 194 Арсенијевић Милан 71, 222, 223, 366 Арсенијевић Михаило 68 Арсенијевић Радивоје 154 Арсенијевић Филип 74 Арсић Владимир 112, 224 Арсић Владислав 228

Арсић Драгослав 112, 314, 335 Арсић Ђорђе 182, 320 Арсић Јаков 347, 349 Арсић Љубомир 112 Арсић Мијаило 112 Арсић Милутин 166 Арсић Светомир 188 Атанасковић Петар 298 Атанацковић Вељко 128 Атанацковић Димитрије 349 Атанацковић Ђурађ 347 Атанацковић Јован 128 Атанацковић Љубомир 184 Атанацковић Милош 128 Атанацковић Станоје 184, 316 Аћимовић Александар 103 Аћимовић Арсеније 57 Аћимовић Васа 335 Аћимовић Душан 103 Аћимовић Љубомир 182 Аћимовић Милован 103, 297 Аћимовић Миљко 352 Аћимовић Ратомир 161 Аћимовић Светозар 161 Аћимовић Чедомир 103, 335 Ацковић Хаџи Гаврило 14

Б Бабић Богдан 80 Бабић Божидар 80 Бабић Живојин 308 Бабић Језда 144 Бабић Милан 144 Бабић Обрен 152, 191 Бабић Радоје 180, 224, 328 Бабић Радул 173 Бабић Хаџи Владимир 5, 80

373

Бабовић Војислав 98 Бабовић Драгослав 98 Бабовић Миодраг 98 Бабовић Светозар 45, 59, 98, 326, 335 Бадњевац Панта 221 Бајчевић Влада 157 Бајчевић Љубомир 157 Бајчевић Павле 157 Баљозевић Добривоје 183 Банковић Стојан 33 Барјактаревић Атанасије 221 Басајловић Петар 352 Батричевић Стеван 101 Бегорович Мих. 202 Бејта Азем 52 Бекрић Добривоје 129 Бекчић Адам 162 Бекчић Марко 356, 358 Бекчић Миленко 162 Бекчић Светозар 190 Бекчић Светомир 190 Белимарковић Јован 203, 204, 205, 209 Беловић Никола 328 Белодедић Лазар 308 Белотрепић Милисав 25, 298 Белотрепић Димитрије 25 Белотрепић Велибор 25, 256 Белотрепић Димитрије 25 Белотрепић Живко 25, 159, 224, 300, 334 Белотрепић Љубивоје 25 Белотрепић Милан 25 Белотрепић Милорад 52 Белотрепић Михаило 25 Белотрепић Михаило 52 Белотрепић Павле 25 Белотрепић Светозар 25, 190, 223, 332, 335, 362, 363, 364, 365 Белотрепић Станоје 52, 298

374

Бинички Стеван 306 Биро Јован 146 Благојевић Александар 83 Благојевић Драгиша 83 Благојевић Јанићије 88, 221 Благојевић Љубомир 70, 297 Благојевић Милосав 297 Благојевић Милутин 83, 335 Благојевић Миодраг 83 Благојевић Михаило 83 Благојевић Петар 219 Благојевић Предраг 88 Благојевић Сотир 90 Блазнавац Живојин 219 Богдановић Анта 132 Богдановић Веселин 163 Богдановић Груја 92 Богдановић Ђока 309 Богдановић Китан 14 Богдановић Марко 356, 358 Богдановић Милан 163 Богдановић Милан 166 Богдановић Недељко 347 Богићевић Милош 221 Богојевић Бранимир 128 Богојевић Владимир 128 Богојевић Драгутин 128 Богојевић Ратко 128 Богојевић Селимир 128 Богосављевић Филип 346 Боди Г. Божа 259 Боди Ираклије 303 Божанић Гаја 352, 353 Божиновић Лука 88 Божиновић Светислав 189 Божиновић Стеван 88 Божић Василије 48 Божић Коста 139 Божић Никола 337 Божовић Владимир 171 Божовић Крста 145 Божовић Милорад 145

Бојић Славољуб 232 Бојовић Петар 308, 309 Бончић Михаило 360, 361, 364 Боровић Кића 91, 314 Боровић Чиле 91 Бота Паја 334, 362, 365 Бошковић Драгољуб 85 Бошковић Драгутин 85 Бошковић Ђорђе 220 Бошковић Јован 126 Бошковић Јован 201 Бошковић Миладин 348 Бошковић Петар 101 Бошковић Радомир 85 Бошковић Стојан 201 Бошковић Хусеин 52 Бошњаковић Милан 232 Брадић Васа 335, 355 360 Брадић Мијаило 348 Брадић Сава 354, 357 Брадић Таса 129, 326 Браљинац Аврам 23 Браљинац Алекса 23 Браљинац Анта 23 Браљинац Живко 26 Браљинац Коста 23 Браљинац Максим 23 Браљинац Мијаило 23 Браљинац Мијаило 26 Браљинац Милан 23 Браљинац Миленко 23 Браљинац Милета 26 Браљинац Милосав 8, 11, 23, 219, 227, 345, 346 Браљинац С. Милан 23 Браљинац Сава 23, 297, 362 Браљинац Стојан 23 Браљинац Чедомир 23, 301 Брачинац Ђока 210, 361, 362, 363, 365, 366, 367, 368 Брђовић Милован 351 Брзаковић Аврам 72 Брзаковић Божидар 72

Брзаковић Димитрије 219, 221, 349 Брзаковић Милан 72 Бркић Аћим 59 Бркић Божидар 51 Бркић Божидар 59 Бркић Владислав 51 Бркић Димитрије 59, 232 Бркић Мијаило 51 Бркић Мијаило 59 Бркић Милан 43 Бркић Милан 59 Бркић Милисав 51 Бркић Новак 59 Бркић Стојан 51, 232, 351, 352, 353 Бркић Тома 110 Бугарин Милија 219 Бугарски Јевта 124 Будимовић Властимир 82 Будимовић Ђорђе 61, 81, 82, 332, 335 Будимовић Милутин 82, 224 Будимовић Момчило 82 Будимовић Страхиња 82, 225 Бунтић Драгутин 66, 334 Бунтић Милан 66 Бунтић Миленко 51, 350

В Вадлер Франц 331 Вајферт Ђура 207 Валтровић Михаило 201 Ваљаревић Влада 101 Ваљаревић Властимир 101 Ваљаревић Војин 31, 101, 300, 334 Ваљаревић Драгомир 101 Ваљаревић Душан 101 Ваљаревић Живојин 136 Ваљаревић Милан 136 Ваљаревић Тодосије 136 Василијев Миливоје 11

Василијевић Вукојица 172 Василијевић Милосав 172 Василијевић Павле 25 Василијевић Тодор 34 Васиљевић Алекса 227 Васиљевић Василије 87 Васиљевић Гвозден 69 Васиљевић Драгослав 87, 244, 245, 246 Васиљевић Ђорђе 160, 166 Васиљевић Милосав 241 Васиљевић Никола 69 Васиљевић Риста 160 Васић Владимир 219 Васић Властимир 160 Васић Војислав 142, 191, 225, 335 Васић Драган 221 Васић Маринко 73, 157, 298, 343 Васић Марјан 179 Васић Миленко 166 Васић Милорад 146, 334 Васић Милош 146 Васић Миодраг 268 Васић Митар 130 Васић Огњан 162, 225 Васић Радослав 368 Васић Сретен 179 Васојевић Миленко 334 Велимировић П. 205 Величковић Вуле 191, 302 Величковић Димитрије 85 Величковић Драшко 85 Величковић Иван 347 Величковић Манојло 191 Величковић Милан 85 Величковић Милић 228, 355, 360 Величковић Мита 191 Величковић Петар 291 Вељић Милан 72 Вељковић Драгољуб 97 Вељковић Драгутин 84 Вељковић Јанићије 88, 227, 334

Вељковић Јован 14 Вељковић Јован 227 Вељковић Крста 27 Вељковић Матеја 84, 332 Вељковић Милан 364 Вељковић Милутин 84, 293 Вељковић Никола 27 Вељковић Петар 135 Вељковић Пеша 27 Вељковић Радмило 88 Вељковић Светозар 138 Вељковић Софроније 27 Вељковић Стеван 23 Веселиновић Јован 189, 330 Веселиновић Лазар 27 Веселиновић Миленко 193 Веселиновић Милосав 70 Веселиновић Филип 102, 335, 362 Весић Бата 91 Весић Будимир 332 Весић Иларион 8, 9, 155 Весић Петроније 297 Видачић Штефица 276 Видојевић Драгутин 163 Видојевић Радојко 136 Видојковић Обрен 58 Викторовић Јован 308, 309 Вилотијевић Драгољуб 132 Вилотијевић Драгутин 132 Вилотијевић Јован 132 Винтер Љубиша 65 Винтер Франц 65, 298, 305, 343 Виторовић Велимир 36, 223, 294, 297, 326, 335 Виторовић Витомир 36 Виторовић Живко 36 Виторовић Јован 36 Вишек др Драгутин 87 Вишек др Стеван 87, 305 Владика Никанор 211 Влаић Павле 81 Влајић Гојко 38

375

Влајић Ђока 335 Влаховић Стеван 313 Војиновић Милен 367 Воларић Станислав 244 Вујић Јоаким 54 Вујић М. В. 205 Вујић Милош 109, 110, 330 Вујичић Милош 70, 297 Вујовић Мијајло 221 Вујовић Милош 123, 334 Вукадиновић Војин 298 Вукадиновић Нестор 298 Вукаиловић Младен 330 Вукашиновић Милан 149, 224 Вукићевић Илија 349 Вукићевић Новица 348, 349 Вукмировић Владимир 94 Вукмировић Милан 94 Вуковић Александар 117, 128 Вуковић Божидар 159 Вуковић Душан 159 Вуковић Ђорђе 115, 283, 284 Вуковић Ђорђе 193 Вуковић Милан 170 Вуковић Миливоје 159 Вуковић Никола 159 Вуковић Сима 159 Вукоичић Драган 180 Вукојевић Гиле 348, 349 Вукојичић Аксентије 135 Вукојичић Антоније 141 Вукојичић Живко 48 Вукојичић Милан 48 Вукојичић Петар 48, 100 Вукојичић Радојко 192 Вукомановић Андрија 89 Вукомановић Лука 219 Вукотић Антоније 224 Вукотић Милан 166 Вуксановић Витомир 161 Вуксановић Ђорђе 161

376

Вуксановић Милан 161 Вуксановић Слободан 161 Вукчевић Сима 228, 360 Вулетић Драгић 303 Вулић Милоје 352, 353 Вулкан Јанко 114, 115 Вуловић Велисав 286, 287 Вуловић Јован 161 Вуловић Стеван 76 Вучетић Александар 191 Вучетић Радомир 191 Вучић Светозар 335 Вучићевић Илија 245 Вучковић Александар 64 Вучковић Андреја 59, 298, 332 Вучковић Богољуб 64 Вучковић Вучко 123, 334 Вучковић Димитрије 109 Вучковић Добривоје 64 Вучковић Душан 64 Вучковић М. Вучко 21 Вучковић Милан 21 Вучковић Милан 64 Вучковић Миленко 59 Вучковић Миленко 76 Вучковић Милош 21 Вучковић Петар 123 Вучковић Радојко 192 Вучковић Сава 64 Вучковић Светислав 123, 369 Вучковић Тодор 348

Г Гавриловић Глигорије 11, 34 Гавриловић Добросав 87 Гавриловић Драгомир 87 Гавриловић Драгослав 87 Гавриловић Драгутин 310, 318 Гавриловић Живојин 141 Гавриловић Јован 348, 349

Гавриловић Миленко 350, 351 Гавриловић Огњан 122, 298 Гавриловић Сава 57 Гавриловић Сава 87 Гавриловић Светислав 87 Гавриловић Тодосије 87 Гагић Радисав 175, 224, 249 Газибарић Милун 228 Газибарић Петроније 11 Газибарић Ранђел 32 Гарашанин Илија 15 Гачић Илија 102, 335 Гачић Милан 147, 326, 334 Гашић Љубодраг 188 Гашић Милисав 347 Гашић Михаило 359 Гашић Никола 348, 349 Гвозденовић Коста 54 Гвозденовић Милован 54, 224, 258, 299 Гвозденовић Нестор 53 Гвозденовић Тихомир 54, 221 Гершић Гл. 205 Гинић Светислав 126 Гинић Светолик 126 Гинић Станислав 326, 343 Главатовић Радоња 322 Главаш Станоје 197 Главашевић Лазар 330 Глигоријевић Ајга 181 Глигоријевић Дика 181 Глигоријевић Коста 181 Глигоријевић Милан 34 Глигоријевић Петар 74 Глигоријевић Стојан 244 Глигоријевић Ћира 181 Глишић Александар 308 Глишић Милан 73, 157 Гмитровић Живадин 24 Гмитровић Мијаило 24 Гмитровић Милан 57 Гмитровић Миленко 24

Гмитровић Младен 108 Гмитровић Сава 24 Гмитровић Станисав 24 Гмитровић Стеван 88 Гмитровић Стојадин 24 Гојковић Ђ. Никола 38 Гојковић Ђорђе 38 Гојковић Јанко 38 Гојковић Коста 38, 223, 334 Гојковић Никола 38 Голднер Драгиша 139 Голднер Јован 139 Голднер Карло 139 Голднер Ото 139 Голднер Рудолф 139 Голднер Тихомир 139, 224, 304, 314, 329 Голднер Франц 8, 139 Головодац Мина 11 Голочевац Владан 285 Голубовић Бранко 96 Голубовић Василије 298 Голубовић Видан 84, 298 Голубовић Владимир 96 Голубовић Градимир 96 Голубовић Драгољуб 87 Голубовић Душан 145 Голубовић Илија 84 Голубовић Јанаћко 96 Голубовић Лазар 87, 168 Голубовић Манојло 96 Голубовић Мијајло 84 Голубовић Михаило 95 Голубовић Никола 136 Голубовић Радомир 145 Голубовић Радомир 180 Голубовић Светислав 96 Градиштанац Благоје 232, 355 Градиштанац Димитрије 355 Градиштанац Коста 363 Грбић Урош 254, 255, 257 Грђић Васиљ 249 Гркајац Сима 347

Грковић Љубисав 221 Грој Милан 143 Грочковић Павле 11 Грујић Боривоје 221 Грујић Радивоје 141, 335 Грујић Сава 203, 204, 205, 209, 211, 212 Грујић Панта 308 Грујичић Божидар 122 Грујичић Бошко 122 Грујичић Велимир 122 Грујичић Драгослав 122 Грујичић Душан 122 Грујичић Живојин 122 Гугл Камил 334 Гугл Марко 334

Д Давидовић Алекса 221 Давидовић Љуба 217, 250 Давидовић Никола 359 Дамњановић Михаило 319 Дамњановић Младен 347 Данић Атанасије 291 Данић Јован 365 Даскаловић Ћира 309 Дачић Благоје 179, 335 Дебељаковић Добросав 130 Дебељаковић Миодраг 190 Дебељаковић Нићифор 71 Дебељаковић Радоје 130 Дебељаковић Светомир 130 Дебељаковић Стојан 190 Дебељаковић Тихомир 130 Дедић Веља 133 Дедић Драган 133 Дедић Радош 133 Дединац Драгутин 54 Дединац Ђорђе 55 Дединац Ђурђе 54 Дединац Мијаило 54 Дединац Милисав 55, 223, 358

Дединац Милорад 54 Дединац Миодраг 54 Дединац Н. Ђорђе 54 Дединац Н. Мијаило 54 Дединац Н. Милан 54 Дединац Нестор 54 Дединац Радоје 54 Делини Коста 245 Десимировић Лазар 291 Деспотовић Живојин 67 Деспотовић Милан 67 Димитријевић Аврам 86 Димитријевић Алекса 309 Димитријевић Богољуб 169 Димитријевић Боривоје 67 Димитријевић Бранислав 67 Димитријевић Василије 29 Димитирјевић Драгутин 308 Димитријевић Ђурђе 29, 330 Димитријевић Живадин 29 Димитријевић Јевта 110 Димитријевић Јован 219 Димитријевић Коста 370 Димитријевић Коста 67 Димитријевић Ксенофан 35 Димитријевић Лазар 106 Димитријевић Љубиша 37 Димитријевић Манојло 14 Димитријевић Милисав 128 Димитријевић Милош 128 Димитријевић Мирољуб 67 Димитријевић Михаило 128 Димитријевић Младен 128 Димитријевић Настас 14 Димитријевић Никола 26 Димитријевић Панајот 35 Димитријевић Петар 37 Димитријевић Петар 89

377

Димитријевић Прока 19, 37, 224, 334 Димитријевић Риста 35, 232, 334 Димитријевић Сава 17. Димитријевић Светолик 171 Димитријевић Светолик 192 Димитријевић Спира 86 Димитријевић Стеван 102 Димитријевић Стефан 227 Димитријевић Танасије 67 Димитријевић Тодор 35 Димитријевић Тодор 191 Димитријевић Хариз 35, 298 Дина Димитрије 11 Дингарац Риста 284 Динић Божидар 47, 58, 166, 334 Динић Димитрије 58 Динић Драгољуб 111 Динић Душан 32 Динић Коста 58 Динић Лазар 32, 362 Динић Милутин 241 Динић Мирослав 220, 225 Динић Михаило 111 Динић Михаило 111 Динић Никола 111 Динић Радомир 111 Динић Сретен 198, 251, 341 Динић Стојан 58 Динић Стојан 58 Динић Хаџи Илија 5, 58 Дмитровић Стеван 347 Додић Александар 368, 369 Додић Јанићије 351, 355 Дојчиновић Милосав 337, 338 Дојчиновић Михајло 38, 334 Дојчиновић Светислав 38

378

Долић Ђорђе 171 Драганац Марко 109, 335 Драгашевић Јован 201 Драгићевић Тодор 348 Драгутиновић Бранко 244 Дражовић Агатон 351, 352 Драшковић Станимир 327 Дреновац А. Ђорђе 35, 223, 224, 265, 323 Дреновац Аврам 58 Дреновац Алекса 35 Дреновац Алекса 58 Дреновац Арса 25, 26, 35, 203, 209, 232, 298, 334, 355, 356, 359, 360, 361, 362, 363 Дреновац Војислав 59 Дреновац Ж. Ђорђе 59 Дреновац Ж. Сава 59 Дреновац Живко 59, 298 Дреновац Илија 36 Дреновац М. Ђорђе 36, 227, 280, 337 Дреновац Милован 36 Дреновац Милосав 22, 35 Дреновац Милош 36 Дреновац Милутин 36 Дреновац Миодраг 36 Дреновац Михаило 58 Дреновац Никола 36 Дреновац Петар 58 Дреновац Сава 58, 59 Дреновац Светолик 59, 338 Дреновац Стеван 58, 298 Дреновац Тихомир 36, 225, 290 Дреновац Х. Сава 58 Дреновац Хранислав 58 Дробњак Грујица 330 Дугалић Милан 76 Дугалић Недељко 76, 297 Дукас Димитрије 39, 40 Дунда Д. Михаило 114 Дунда Д. Тома 114, 283, 284

Дунда Ђорђе 114, 115 Дунда Лазар 114, 283, 284 Дунда Милан 115 Дунда Н. Димитрије 114, 115, 283, 284, 285, 334 Дунда Н. Ђорђе 150 Дунда Н. Сотир 150 Дунда Ник. Тома 115 Дунда Риста 115 Дунда С. Никола 150, 241 Дунда Т. Димитрије 114, 115, 116 Дунда Т. Михаило 114 Дунда Т. Никола 114, 115, 116, 335 Дунда Томе Димитрије 114 Дунда Томе Никола 115 Дунда Трифун 114, 117 Дуњић др Михаило 49 Дуњић Милан 49 Дуњић Милован 49, 346 Дуњић Милојко 49, 222, 341 Дуњић Мина 232, 351 Дуњић Радослав 49, 244, 301 Дуњић Сретен 49 Дучић Нићифор 201, 203

Ђ Ђаја Јован 201 Ђековић Анта 84, 298 Ђерасимовић Љубомир 220 Ђинић Андрија 30 Ђинић Живко 30 Ђинић Коста 30 Ђинић Матеја 30 Ђинић Милан 30 Ђокић Милета 334 Ђинић Мита 30 Ђинић Светозар 30 Ђинић Стојан 30 Ђокић Аврам 361

Ђокић Павле 330 Ђокић Сима 360 Ђокић Стеван 224 Ђокић Милутин 334 Ђоковић Миљко 334 Ђонић Драгомир 150 Ђорђевић Аксентије 67 Ђорђевић Алекса 51 Ђорђевић Алекса 69 Ђорђевић Анта 27 Ђорђевић Бајић Драгослав 151, 224 Ђорђевић Благоје 51 Ђорђевић Богомир 71 Ђорђевић Борисав 151 Ђорђевић Бранко 89, 221 Ђорђевић Будимир 185 Ђорђевић Ванђел 182, 225 Ђорђевић Васа 179, 226 Ђорђевић Витко 153 Ђорђевић Влада 71, 335 Ђорђевић Владан 207 Ђорђевић Глигорије 110 Ђорђевић Глигорије 58, 297 Ђорђевић Димитрије 159 Ђорђевић Димитрије 219 Ђорђевић Димитрије 37 Ђорђевић Димитрије 42 Ђорђевић Димитрије 182 Ђорђевић Добросав 89 Ђорђевић др Иван 185, 225 Ђорђевић Драгољуб 132 Ђорђевић Драгољуб 20 Ђорђевић Драгомир 142 Ђорђевић Драгутин 129 Ђорђевић Драгутин 164 Ђорђевић Драгутин 170 Ђорђевић Драгутин 51 Ђорђевић Душан 151 Ђорђевић Ђорђе 159 Ђорђевић Ђорђе 332 Ђорђевић Ђорђе 80 Ђорђевић Живојин 332 Ђорђевић Жика 192

Ђорђевић Зоран 37 Ђорђевић Ј. Никола 37 Ђорђевић Јанко 134 Ђорђевић Јевта 84 Ђорђевић Јован 20 Ђорђевић Јован 37 Ђорђевић Константин 20 Ђорђевић Константин 37 Ђорђевић Константин 40, 334 Ђорђевић Коста 24, 298 Ђорђевић Коста 37 Ђорђевић Коста 51 Ђорђевић Крста 153 Ђорђевић Крста 227 Ђорђевић Лазар 20 Ђорђевић Љубомир 84 Ђорђевић М. Јован 37 Ђорђевић Манојло 20 Ђорђевић Милан 257 Ђорђевић Милан 58 Ђорђевић Милан 59 Ђорђевић Милан 71 Ђорђевић Милан 80 Ђорђевић Милан 85, 92 Ђорђевић Милета 12, 24 Ђорђевић Миливоје 37 Ђорђевић Миливоје 84 Ђорђевић Милисав 326 Ђорђевић Милован 222 Ђорђевић Милосав 118 Ђорђевић Милош 103 Ђорђевић Милош 219, 220 Ђорђевић Милутин 164 Ђорђевић Миодраг 142 Ђорђевић Миодраг 37 Ђорђевић Миодраг 97 Ђорђевић Митар 34 Ђорђевић Михаило 142 Ђорђевић Михајло 76 Ђорђевић Михајло 86 Ђорђевић Момчило 84 Ђорђевић Наун 159 Ђорђевић Никола 37 Ђорђевић Никола 40 Ђорђевић Никола 57, 297

Ђорђевић Никола 80 Ђорђевић Павле 80 Ђорђевић Петар 159 Ђорђевић Петар 53 Ђорђевић Радивоје 110 Ђорђевић Радивоје 71 Ђорђевић Радоје 143 Ђорђевић Радомир 150 Ђорђевић Ратибор 150 Ђорђевић Р. др Тихомир 11, 12, 14 Ђорђевић Риста 11, 26 Ђорђевић Риста 182 Ђорђевић Светозар 51 Ђорђевић Спасоје 84 Ђорђевић Станисав 47 Ђорђевић Станисав 84 Ђорђевић Стеван 350 Ђорђевић Стојадин 97 Ђорђевић Стојан 226 Ђорђевић Стојан 330 Ђорђевић Стојко 97, 184 Ђорђевић Танасије 102 Ђорђевић Таса 59, 297 Ђорђевић Тодор 71 Ђорђевић Трифун 132 Ђорђевић Харалампије 40 Ђорђевић Чедомир 84 Ђорђевић Чедомир 89 Ђорић Л. Мата 66, 126 Ђорић Марисав 355 Ђорић Милета 53 Ђорић Станоје 347 Ђорић Стеван 66 Ђукић Сима 211 Ђурђевић Димитрије 29 Ђурић Андреја 70 Ђурић Велимир 138 Ђурић Гојко 268 Ђурић Драгољуб 224 Ђурић Драгослав 70 Ђурић Миљојко 144 Ђурић Радован 70 Ђурић Спасоје 101 Ђуричић Андреја 134 Ђуричић Властимир 134

379

Ђуричић Вукашин 134 Ђуришић Милован 166 Ђуришић Миљко 166 Ђурковић Василије 63 Ђурковић Илија 63, 176, 273, 274, 335 Ђурковић Миладин 59 Ђурковић Никола 63 Ђурковић Петар 63 Ђурковић Радоица 63 Ђуровић Димитрије 261 Ђуровић Крста 13

Е Егерић Влада 325 Епископ Доситеј 265, 343 Епископ др Јован 10, 11, 217, 256, 328 Епископ Јероним 203 Ерић Димитрије 117 Ерић Душан 117 Ерић Јован 117 Ерић Стојадин 169

Ж Жарковић Јован 348 Живадиновић Лазар 241 Живадиновић Момир 155 Живадиновић Петар 347, 348 Живадиновић Петар 53 Живановић Благоје 151 Живановић Јаков 227 Живановић Михаило 57, 223, 350, 351 Живановић Станоје 151 Живановић Филип 228 Живић Миљко 349 Живковић Аврам 111 Живковић Арсеније 350 Живковић Благоје 54 Живковић Боговид 125 Живковић Божидар 108 Живковић Бошко 125

380

Живковић Бранко 127 Живковић Велимир 54 Живковић Вељко 108 Живковић Груја 108 Живковић Димитрије 111 Живковић Добросав 224, 226, 304 Живковић Драги 170 Живковић Драгослав 168 Живковић Драгутин 74 Живковић Душан 157 Живковић Ђорђе 108 Живковић Ђорђе 345, 346, 347 Живковић Живојин 168 Живковић Јања 12 Живковић Коста 24 Живковић Мијаило 58, 59, 120 Живковић Милан 24 Живковић Миленко 323 Живковић Милија 351 Живковић Миљко 157, 335 Живковић Михајло 111, 224 Живковић Светозар 24 Живковић Светомир 125 Живковић Сима 54 Живковић Соја 324 Живковић Станко 53 Живковић Стојадин 5 Живковић Стојан 13 Живковић Стојан 24 Живковић Стојан 346 Живковић Стојан 86 Живковић Чедомир 157 Живојиновић Мојсило 48 Жикић Војислав 70 Жикић Драгутин 155, 225, 226 Жикић Живојин 112 Жикић Љубомир 112 Жикић Мика 70, 298 Жикић Петар 70 Жишић Штерија 79

З Зајић Миладин 129 Зајић Стојадин 175 Зајнц Фрања 324 Заниновић Винко 324 Здравковић Алекса 124 Здравковић Борисав 97 Здравковић Васа 97, 326 Здравковић Василије 102, 334 Здравковић Велимир 291 Здравковић Вукашин 97 Здравковић Десимир 187 Здравковић Ђорђе 31 Здравковић Живко 232 Здравковић Јован 20, 66, 226 Здравковић Јосиф 291 Здравковић Китан 27 Здравковић Костантин 27 Здравковић Милорад 187 Здравковић Милош 20 Здравковић Миљко 53 Здравковић Миодраг 102 Здравковић Момчило 336, 337, 338 Здравковић Никола 20 Здравковић Петар 35 Здравковић Петар 89 Здравковић Петко 31 Здравковић Светислав 134 Здравковић Светолик 31, 220 Здравковић Станоје 97 Здравковић Стефан 27 Здравковић Таса 58 Здравковић Чедомир 187 Зеленика Милан 265 Зечевић Миливоје 308 Златановић Драгомир 146 Златановић Милан 116 Златановић Милутин 116 Златановић Таса 110 Златановић Хранислав 146 Зојић Арис 11, 13, 35

Зојић Димитрије 18 Зојић Димитрије 18, 19, 297 Зојић Димитрије 26 Зојић Ђорђе 18 Зојић Зоја 18, 225, 290, 311 Зојић З. Јања 113 Зојић Јања 18, 335 Зојић Константин 113 Зојић Михаило 18, 113, 126 Зојић Паскаљ 18 Зојић Хариз 35 Зордумис Апостол 163 Зордумис Константин 163 Зордумис Леонида 35, 163 Зорић Станко 142, 164

И Ибровац Милун 104, 221 Ибровац Миодраг 104 Ибровац Предраг 104 Ибровац Спасоје 104 Иванић Милош 225 Ивановић Богдан 228 Ивановић Веселин 70 Ивановић Груја 361 Ивановић Грујо 188 Ивановић Драгутин 224 Ивановић Душан 87 Ивановић Илија 182 Ивановић Јован 87 Ивановић Милован 227, 340 Ивановић Милован 309 Ивановић Петар 87 Ивановић Сима 355 Ивановић Сима 360 Ивановић Цветко 188 Ивезић Петроније 221 Ивковић Антоније 297 Ивковић Ђорђе 34 Ивковић Живан 227 Ивковић Ивко 367 Ивковић Јован 348, 349

Ивковић Јован 67, 182 Ивковић Никола 143 Ивковић С. Живојин 187 Ивковић Ч. Живојин 184 Ивљанин Мијат 355, 356, 359, 363 Игњатовић Димитрије 102 Игњатовић Живојин 118 Игровић Јанићије 26 Игрошанац Димитрије 39 Игрошанац Драгослав 39 Игрошанац Љубомир 39 Игрошанац Марко 39 Игрошанац Милун 39 Игрошанац Михаило 39 Игрошанац Радомир 39 Игрошанац Стеван 39 Игрошанац Филип 39 Икономидас Петар 126, 130 Илинкић Драгутин 30, 297 Илинкић Јован 30 Илинкић Коста 30, 347, 351 Илинкић Милутин 30 Илић Антоније 47, 223, 297, 298 Илић Антоније 73 Илић Богољуб 185, 221 Илић Богољуб 66, 224, 335 Илић Божур 280 Илић Бошко 104 Илић Влада 166 Илић Димитрије 291 Илић Добривоје 70, 223 Илић др Миодраг 104 Илић Драгић 11, 343 Илић Драгутин 70 Илић Драгутин 86 Илић Ђорђе 11 Илић Ђорђе 139 Илић Живко 47, 343 Илић Живојин 28, 335 Илић Живојин 47 Илић Илија 47, 326 Илић Јеврем 139

Илић Јерусалим 139, 303 Илић Јован 86 Илић Коста 28, 297 Илић Мата 28 Илић Милан 28 Илић Миливоје 28 Илић Милић 30 Илић Милош 291 Илић Милутин 86 Илић Михајло 28 Илић Младен 74 Илић Младен 77 Илић Никола 28, 335 Илић Павле 68 Илић Радивоје 30 Илић Радослав 28 Илић Сава 28 Илић Светозар 28 Илић Сима 228 Илић Станоје 104, 334 Илић Т. Живко 47 Илић Тихомир 104 Илић Тодор 28 Илић Тодор 47 Илић Ц. Јован 70 Илић Ц. Коста 70 Илић Чеда 104, 224, 327, 328, 343 Исаиловић Илија 310, 312 Исаковић Јован 227

Ј Јабланац Глиша 348 Јагликић Стојан 11 Јаковић Мијаило 346 Јаковљевић Драгољуб 180 Јаковљевић Драгољуб 191 Јаковљевић Ивко 67, 162, 225 Јаковљевић Милисав 132, 330, 335 Јаковљевић Милорад 132 Јаковљевић Радомир 192, 316 Јаковљевић Стеван 132

381

Јаковљевић Стојадин 73, 330 Јаковљевић Хаџи Сима 5 Јаковљевић Хаџи Тока 5, 30 Јакоубхова Анче 324 Јакшић Светозар 165 Јакшић Страхиња 165 Јанжешковић Миливоје 92 Јанић Добривоје 74 Јанић Душан 74, 338 Јанић Лазар 74 Јанић Манојло 13 Јанић Радуле 74 Јанићијевић Коста 298 Јанковић Андреја 102 Јанковић Атанасије 87 Јанковић Божидар 131 Јанковић Божидар 39 Јанковић Боривоје 131 Јанковић Витомир 34 Јанковић Војислав 149 Јанковић Војислав 34 Јанковић Глигорије 39, 105, 271, 334 Јанковић Димитрије 57 Јанковић Душан 180 Јанковић Душан 250, 336 Јанковић Ђорђе 12 Јанковић Ђура 256 Јанковић Живојин 55 Јанковић Жика 176 Јанковић Илија 66 Јанковић Јован 34 Јанковић Јован 58 Јанковић Јоса 288 Јанковић К. Глигорије 39, 271, 272, 273 Јанковић Коста 221 Јанковић Коста 39, 228, 271, 272, 298 Јанковић Миладин 298 Јанковић Милан 207 Јанковић Милан 219 Јанковић Милан 298 Јанковић Милоје 190

382

Јанковић Милорад 39 Јанковић Милорад 87 Јанковић Милош 55 Јанковић Милош 57 Јанковић Михаило 8, 55, 80, 262 Јанковић Ника 12 Јанковић Пера 131, 334 Јанковић Петар 58 Јанковић Петар 87 Јанковић Сава 268 Јанковић Станоје 61 Јанковић Тодор 149 Јанковић Тома 24 Јанковић Трандафил 12 Јаношевић Бранислав 35, 154, 224, 225, 238, 321, 332 Јаношевић Димитрије 117 Јаношевић Драган 154 Јаношевић Милан 154 Јаношевић Милосав 67 Јаношевић Светозар 80 Јаношевић Тодор 154, 298 Јањић Дина 12, 26 Јањић Ђорђе 60, 96 Јањић Јанићије 129 Јањић Константин 25 Јањић Коста 129, 334 Јањић Љота 11, 18 Јањић Љота 60, 96 Јањић Панајот 12 Јањушевић Михаило 334 Јасеровски Павле 280 Јаћовић Боривоје 8, 21 Јаћовић Вучко 21, 75 Јаћовић Коста 21 Јаћовић Светозар 21, 99 Јаћовић Стојан 21, 104 Јевгенијевић Сава 119 Јевтимијевић Јања 11 Јевтић Божидар 175 Јевтић Гаврило 308 Јевтић Душан 168 Јевтић Душан 180 Јевтић Јован 68 Јевтић Милорад 147

Јевтић Милутин 224 Јевтић Павле 363 Јевтић Сима 228 Јелић Владимир 137 Јелић Урош 89 Јеличић Благоје 122 Јеличић Божа 96, 256, 278, 366, 367, 368, 369 Јеличић Глигорије 124 Јеличић Мијајло 124 Јеличић Милутин 122, 225 Јеличић Никола 124 Јеличић Радомир 124 Јеличић Цветко 370 Јенић Чедомир 114, 283, 284 Јеремић Душан 336 Јеремић Милен 127, 297 Јеремић Милун 189 Јеротијевић Милан 172 Јеротијевић Мирко 172 Јеротић Драгутин 308 Јефтић Тома 194 Јова Кљуна 42 Јовановић Аврам 354, 356, 358 Јовановић Адам 142 Јовановић Алекса 225 Јовановић А. Милан 109 Јовановић Андрија 26 Јовановић Андрија 32 Јовановић Анђелко 11 Јовановић Антанасије 76 Јовановић Арса 143 Јовановић Арса 32 Јовановић Благоје 224 Јовановић Божидар 76 Јовановић Васа 34 Јовановић Велисав 165 Јовановић Влада 124 Јовановић Владимир 106 Јовановић Војислав 249 Јовановић Гаја 298 Јовановић Д. Милан 126 Јовановић Димитрије 108 Јовановић Димитрије 29

Јовановић Димитрије 76 Јовановић Драги 151 Јовановић Драгиша 161 Јовановић Драгољуб 102 Јовановић Драгољуб 106 Јовановић Драгољуб 172 Јовановић Драгољуб 219 Јовановић Драгутин 126 Јовановић Драгутин Луне 369 Јовановић Ђорђе 202, 213 Јовановић Ђорђе 11, 29 Јовановић Живојин 185 Јовановић Живојин 76 Јовановић Живорад 109 Јовановић Иван 85 Јовановић Илија 161 Јовановић Коста 120 Јовановић Коста 44, 45 Јовановић Коста 66 Јовановић Коста 192 Јовановић Крста 349 Јовановић Крста 98 Јовановић Лазар 110 Јовановић Љубиша 161 Јовановић Љубомир 34 Јовановић Љубомир 98 Јовановић Манасије 330, 335 Јовановић Милан 108 Јовановић Милан 126 Јовановић Милан 141 Јовановић Милан 173 Јовановић Миленко 149 Јовановић Милић 102 Јовановић Милорад 224 Јовановић Милорад 194 Јовановић Милош 192 Јовановић Милош 143 Јовановић Милош 34 Јовановић Миљојко 347 Јовановић Миодраг 76 Јовановић Михаило 20 Јовановић Михаило 346 Јовановић Младен 297, 351

Јовановић Наум 306 Јовановић Никола 120 Јовановић Никола 180 Јовановић Никола 298 Јовановић Петар 102 Јовановић Петар 267 Јовановић Петар 76 Јовановић Петар 11 Јовановић Радован 156, 335 Јовановић Радомир 191 Јовановић Радосав 173 Јовановић Сава 34 Јовановић Сава 355 Јовановић Сава 58 Јовановић Светислав 29 Јовановић Светозар 34 Јовановић Сибин 173 Јовановић Сима 126 Јовановић Симон 53 Јовановић Синиша 161 Јовановић Сретен 140 Јовановић Стаменко 53 Јовановић Станимир 69 Јовановић Станко 155 Јовановић Станко 29 Јовановић Стева 324, 325 Јовановић Стеван 103 Јовановић Стеван 140 Јовановић Стеван 86 Јовановић Стојадин 66, 78 Јовановић Стојан 219, 345 Јовановић Стојан 29 Јовановић Таса 96, 232 Јовановић Тома 66 Јовановић Филип 29, 44, 45, 71, 343, 358, 364, 365 Јовановић Христифор 126 Јовић Љубомир 322 Јовичић Коста 29 Јовичић Лазар 76 Јовичић Светозар 29 Јовичић Сима 29 Јовичић Станоје 29 Јовчић Стојан 28, 362 Јоксимовић Драгољуб 286

Јоксимовић Никола 335 Јолдић Крста 32 Јолдић Станоје 32 Јорговић Душан 337 Јосић Радич 8, 155, 224, 225, 328 Јосифовић Александар 187 Јосифовић Ђурађ 308 Јосифовић Јосиф 187 Јосифовић Лазар 52 Јосифовић Марко 19 Јотић Сретен 169 Јоцић Драгутин 291 Јоцић Живојин 170 Јоцић Никола 125, 170

К Калајџић Риста 17 Каличанин Риста 175 Калуста Марија 194 Каматовић Алекса 249 Кара Aнтоновић Ђока 47 Кара Aнтоновић Никола 72 Караантоновић Филип 72 Карабиберовић Живко 201 Карађорђе 198, 341 Карађорђевић Александар 16, 17, 22, 265, 341 Карајовановић Ђорђе 219 Карајовић Живко 192 Каракушевић Арсеније 33 Каракушевић Атанасије 3 Каракушевић Аца 33 Каракушевић Божидар 33 Каракушевић Бранислав 33 Каракушевић Добривоје 33 Каракушевић Ђорђе 33 Каракушевић Милан 33 Каракушевић Миливоје 33 Каракушевић Никола 33 Каракушевић Павле 33 Каракушевић Петар 33

383

Каракушевић Светозар 33, 335, 343 Каракушевић Стојан 33 Карамарковић Марко 50 Карамарковић Мата 50 Карамарковић Матија 349 Карамарковић Сава 347 Караниколић Јанко 34 Касапић Бранко 194 Катанић Стеван 347 Катић Глиша 348, 349 Катић Драгољуб 61 Катић Драгутин 61 Катић Љубомир 61 Катић М. Коста 61, 298 Катић Миливоје 61 Катић Петар 353, 358, 359, 360, 362, 364, 365 Катић Станко 304 Катић Стеван 192 Катић Чедомир 61 Катунац Војислав 130, 336, 337, 338 Катунац Милоје 130 Катунац Момчило 130 Катунац Синиша 130 Катунац Тодор 130 Качаник Војислав 62 Качаник Ђ. Никола 62 Качаник Ђорђе 62, 326 Качаник Јован 62 Качаник Милорад 62, 91 Качаник Миодраг 62 Качаник Михаило 62 Качаник Никола 62 Качаник Панта 62, 274, 326 Качаревић Владимир 225 Качаревић Милош 224 Каштаварац Јован 84, 297 Каштаварац Стефан 11 Каштаварац Стојан 11 Кедровић Драгослав 21, 75, 294, 326 Кедровић Душан 75, 224 Кесеровић Драгутин 313

384

Китановић Драгомир 140, 332 Китановић Јован 224 Китановић Љубомир 140 Китановић Радич 140 Китановић Станоје 334 Клаинцлер Јован 24 Кланчник Виктор 244 Кнежевић Богољуб 167, 225, 236, 238, 256, 293, 328, 370 Кнежевић Божидар 167 Кнежевић Коста 173, 225, 304 Кнежевић Коста 308 Кнежевић Љубомир 167, 221 Кнежевић Милан 354, 358, 360, 364, 365 Кнежевић Михајло 106 Кнежевић Радомир 167 Кнез Милош 16, 271 Кнез Павле 319 Кнешић Ђорђе 112 Књиха Јосиф 280 Кобасица Стијепо 256 Кованџић Стеван 27 Ковачевић Бранко 289 Ковачевић Живојин 148 Ковачевић Јован 245 Ковачевић Љуб. 201 Ковачевић Мирко 148, 224, 305 Ковачевић Михаило 311 Ковачевић Момчило 148 Ковачевић Станислав 298 Ковачевић Станоје 326 Ковачевић Чедомир 148 Ковбаско Будимка 104 Кожетинац Аксентије 77, 305 Кожетинац Бранимир 187 Кожетинац Бранислав 77 Кожетинац Димитрије 66 Кожетинац Коста 77 Кожетинац Светолик 77

Кожетинац Хранислав 77 Кожул Марко 235, 237 Козарац Апостол 84 Козић Гојко 11, 90, 190 Козић Љубисав 184 Козић Сима 349 Којић Миладин 30 Којић Милан 30 Којић Петар 70 Колар Стеван 244 Коларевић Анта 346 Колашинац Јосиф 127 Колб Адолф 288 Коловић Божидар 305 Коловић Радослав 322 Коматовић Алекса 345, 346 Комбол Иван 145 Константиновић Богић 351 Константиновић Велимир 268 Константиновић Димитрије 37 Константиновић Ђорђе 37 Константиновић Ј. Ђорђе 37 Константиновић Јања 37 Константиновић Јован 37 Константиновић К. Јован 37 Константиновић Коста 37 Константиновић Милан 37, 151 Константиновић Наун 37 Константиновић Никола 37 Константиновић Сава 37 Константиновић Таса 57 Коњушки Коста 101 Копша Радомир 50, 300 Кордић Божидар 79 Кордић Драгослав 79 Кордић Јован 79 Кордић Милан 76, 79 Кордић Милета 79, 355 Кордић Милорад 79, 298

Кордић Михајло 79 Кордић Светозар 79 Кордић Стојан 79 Кордић Тома 79 Корт Еуген 242 Костадиновић Никола 332 Костадиновић Радомир165 Костић Душан 194 Костић Живота 141 Костић Јеврем 89 Костић Константин 141 Костић Милутин 143 Костић Наун 110 Костић Радоје 359, 360, 361 Костић Сотир 241 Костка Михајло 149 Костка Павле 149 Костка Првослав 149 Кошутић Љубомир 298 Коцић Ђорђе 64 Коцић Илија 219 Коцић Мијаило 64 Коцић Милан 64 Коцић Милорад 64, 334 Кочубински Ал. 202 Крајковац Милојко 228 Краљ Милан 25, 58, 209 Краљ Никола 198 Краљ Петар 213, 214, 216, 267 Краљевачки Ђура 75 Краљевачки Милош 75 Краљевачки Петар 75 Крапешић Светозар 201, 207 Крапчевић Д. Јован 42 Крапчевић Д. Милан 42, 223, 224, 335 Крапчевић Дамјан 42, 297 Крапчевић Душан 42 Крапчевић Ђ. Илија 42 Крапчевић Ђорђе 42 Крапчевић И. Ђорђе 42 Крапчевић И. Која 42 Крапчевић И. Милан 42 Крапчевић Илија 42

Крапчевић Милорад 42 Крапчевић Петар 42 Крапчевић Тихомир 42 Красојевић Јанићије 41, 290, 325 Крек Миха 256 Кркић Јован 83 Кркић Никола 83 Крмпотић Мирко 290 Крпић Трифун 208 Крсмановић Јова 207 Крстић Аврам 123 Крстић Атанасије 172 Крстић Богдан 345 Крстић Божидар 264, 268 Крстић Владимир 268 Крстић Војислав 89, 225 Крстић Драгутин 108, 335 Крстић Јован 89 Крстић Милосав 172 Крстић Милун 120 Крстић Михаило 256, 369, 370 Крстић Радомир 151, 224 Крстић Слободан 108 Кртолица Ђорђе 91, 194, 314 Кртолица Стеван 91, 314 Кузмановић Драгутин 134 Кузмановић Наум 71 Кујунџић Лазар 101 Кујунџић Стеван 310, 323, 338 Кулаковски Платон 202 Кумануди Коста 369

Л Лабовић Периша 98 Лабовић Петар 98 Лазаревић Војислав 27 Лазаревић др Душан 226, 305 Лазаревић Ђорђе 92, 187, 226, 275, 276 Лазаревић Живко 24

Лазаревић Коста 36, 302, 335 Лазаревић Лазар 69 Лазаревић М. Сретен 69, 219, 221 Лазаревић Мијаило 27 Лазаревић Мика 304 Лазаревић Миленко 27 Лазаревић Михаило 69 Лазаревић Младен 291 Лазаревић Мома 69, 332 Лазаревић Недељко 24, 350, 351 Лазаревић Никола 27 Лазаревић Петар 15, 219, 220, 230, 345, 346 Лазаревић Сима 138 Лазаревић Сима 36 Лазаревић Сретен 36 Лазаревић Стеван 27, 298 Лазаревић Стеван 291 Лазаревић Стоиљко 221 Лазаревић Стојадин 36 Лазаревић Тодосије 36 Лазић Арсеније 291 Лазић Коста 320 Лазић Лазар 297 Лазић Мијушко 27 Лазић Михајло 245 Лазић Риста 39 Лазић Тома 39 Лангерхолц Отмар 310 Лапчевић Војислав 298 Лапчевић Никола 350 Лацић Душан 226 Леви Ј. Давид 101 Леви Ј. Мешулам 101 Леви Јаков 99, 101 Лекић Коста 207 Леоновић Живко 207 Лепенац Божидар 80 Лепенац Милан 80, 334 Лепенац Миодраг 80 Лесковчанин Стојан 11 Лешјанин Милојко 201, 207, 306

385

Лисинац Јанко 153 Лисинац Милун 228, 359, 360 Лисица Ариф 52 Лисичић Антоније 60 Лисичић Благоје 60 Лисичић Драгољуб 60 Лисичић Илија 60 Лисичић Петар 60 Лисичић Стојан 60 Лисичић Тома 60 Лиџић Здравко 60 Лозничанин Милета 21 Ломовић Урош 211 Лонткијевић Бранислав 308 Лужњанин Андрија 353, 355 Лукановић Ција 280 Лукић Владимир 320 Лукић др Мита 334 Лукић Ђорђе 221 Лукић Милосав 32 Лукић Недељко 144 Лукић Стојан 228, 365, 366, 367 Лулић Милан 175 Луковић Стеван 306

Љ Љотић Алекса 19 Љотић Божидар 19 Љотић Димитрије 18,19 Љотић Зоја 18 Љотић Јања 58 Љотић Јован 47 Љотић Коста 47 Љотић Коча 19 Љотић Лазар 187 Љотић Лазар 19 Љотић Љота 18, 19, 222 Љотић Никола 18, 19 Љотић Петар 19, 224, 326 Љотић Прока 19 Љотић Тома 58

386

Љубић Влада 155 Љутић Драгољуб 163 Љутић Михајло 163 Љутић Предраг 163

М Маглић Богдан 310 Мајсторовић Алекса 298 Мајурац Ј. Милан 30 Мајурац Јован 30, 112 Мајурац Лазар 30 Мајурац М. Милан 30 Мајурац Мијаило 30 Мајурац Милан 30, 297 Мајурац Стојан 30 Максимовић Глигорије 139, 298 Максимовић Глигорије 69 Максимовић Симеон 352 Максимовић Стеван 227 Максић Радослав 170 Малаћевић Александар 61, 81, 82, 180 Малићанин Милош 370 Малићанин Милун 367 Манасијевић Тома 125, 334 Мандрда Никола 17 Мандрда Никола 349 Манић Божидар 86, 335 Манић Светислав 86, 225 Манојловић Христивоје 166, 170 Манрц Мијаило 42 Мар Фердинанд 45 Маринковић Аврам 109, 335 Маринковић Васа 66 Маринковић др Анта 109, 224 Маринковић Драгутин 80 Маринковић Ђорђе 80, 260, 334, 339, 343 Маринковић Јован 161 Маринковић Коста 26 Маринковић Љубомир 66

Маринковић Милан 80 Маринковић Милосав 66 Маринковић Милутин 66, 225, 301 Маринковић Мита 13 Маринковић Радомир 80 Маринковић Светислав 109, 330 Маринковић Чедомир 80 Марисављевић Мика 366 Марић Алекса 36, 343 Марић Василије 351, 352, 355, 360 Марић Драгољуб 36 Марић Ђока 36 Марић Милан 76, 298 Марић Милош 53 Марић Ратко 194 Марић Стојан 194 Марјановић Драги 125 Марјановић Милосав 360 Марјановић Милош 74, 298 Марјановић Никодије 67 Марјановић Чедомир 5 Маркл Рудолф 88 Марковић Аврам 101 Марковић Аксентије 227 Марковић Александар 175 Марковић Анта 32 Марковић Антоније 19 Марковић Божидар 63 Марковић Бошко 106 Марковић Вујица 170 Марковић Дена 106 Марковић Димитрије 106 Марковић Димитрије 63, 175, 335 Марковић Драгослав 116 Марковић Душан 175 Марковић Ђорђе 63, 297 Марковић Живко 34 Марковић Живојин 116 Марковић Живојин 6 Марковић Живојин 63 Марковић Жика 348, 349

Марковић Зафир 228 Марковић Илија 131 Марковић Јаков 228 Марковић Јован 86 Марковић Коста 103 Марковић Коста 57 Марковић Љубиша 86 Марковић Љубомир 20, 220 Марковић Малиша 175 Марковић Манојло 28 Марковић Мијаило 29 Марковић Мијајло 179 Марковић Мијајло 288 Марковић Мијат 11 Марковић Мијодраг 175 Марковић Миладин 86, 322 Марковић Миладин 88, 298 Марковић Милан 20 Марковић Милан 28 Марковић Миленко 129 Марковић Миленко 57 Марковић Милосав 20, 354 Марковић Милун 29 Марковић Мика 306 Марковић Михајло 20 Марковић Никола 346 Марковић Петар 28, 298 Марковић Радомир 194 Марковић Сава 352 Марковић Сима 122 Марковић Симион 28 Марковић Спасоје 83 Марковић Станко 63, 298 Марковић Стеван 29 Марковић Стеван 86, 335 Марковић Стојан 28 Марковић Стојан 76 Марковић Стојан 192 Марковић Чедомир 192 Марковић Тимотије 360 Марковић Тома 29 Марковић Трајко 74, 82 Мартин Иван 289

Мартинац Мија 211 Мартиновић Драгутин 190 Мартиновић Лазар 228 Мартић Аксентије 141, 273, 274 Маршићанин Тихомир 267 Маскарац Живко 34 Маскарац Петар 11 Матејевић Милош 106 Матејевић Тодор 106, 301 Матић Арса 11, 32 Матић Арсеније 32 Матић Велибор 139 Матић Добросав 110 Матић Драгутин 32, 112 Матић Живко 156 Матић Јосиф 110 Матић Љубомир 35, 139, 157, 249, 274, 311, 368 Матић Милан 145, 298 Матић Миљојко 143 Матић Никола 139 Матић Радош 110 Матић Ратибор 139 Матић Слободан 139 Матић Стеван 32, 301, 334 Матовић Радивој 330 Мацић Аксентије 364 Мацић Вукадин 194 Мачкић Душан 320 Машић Милан 310 Машић Светислав 315 Медаковић Богдан 202 Мехонић Јусуф 52 Мијаиловић Аврам 106 Мијаиловић Душан 106 Мијаиловић Живко 106 Мијаиловић Јања 13 Мијаиловић Коста 58 Мијаиловић Лазар 349 Мијаиловић Мијаило 58 Мијаиловић Мијат 58 Мијаиловић Милован 79 Мијаиловић Миша 349 Мијаиловић Прокопије 74 Мијаиловић Ранђел 298

Мијаиловић Раша 24, 222 Мијаиловић Трајко 58 Мијајловић Андреја 150 Мијајловић Величко 11 Мијатовић Аксентије 41 Мијатовић Влајко 164 Мијаиловић Светозар 298 Мијатовић Станоје 108, 249 Мијатовић Чеда 201 Мијушковић Андреја 84, 298 Мијушковић Живко 84 Мијушковић Стојан 84 Микић Коста 96 Микић Марко 60, 96 Микић Никола 96 Микуљанац Радомир 171 Миладиновић Илија 133 Миладиновић Јосиф 133 Миладиновић Лазар 184 Миладиновић Љубомир 108 Миладиновић Љубомир 160 Миладиновић Милан 184 Миладиновић Мирослав 133 Миладиновић Павле 69 Миладиновић Ратомир 184 Миладиновић Смиљко 108 Миладиновић Стеван 57 Миладиновић Тихомир 160 Миладиновић Чеда 221, 323 Милановић Мијаило 29 Милановић Миленко 29 Милановић Радоица 29 Милекић Веселин 211 Миленковић Аранђел 27 Миленковић Васа 361 Миленковић Глигорије 348 Миленковић Драгољуб 221

387

Миленковић Драгослав 321 Миленковић Коста 27 Миленковић Миливоје 110, 335 Миленковић Милован 27 Миленковић Милоје 27 Миленковић Милош 27 Миленковић Мирко 110 Миленковић Настас 27 Миленковић Обрад 228 Миленковић Раденко 330 Миленковић Рака 207 Миленковић Сима 350, 352, 360 Миленковић Стеван 27 Миленковић Таса 101 Миленковић Тодосије 73, 105, 330, 334 Миленковић Чедомир 133, 335 Миленковић Чедомир 138 Милетић Божидар 119 Милетић Василије 110 Милетић Вуча 21, 345 Милетић Драгослав 48, 334 Милетић Ђорђе 228, 229, 366 Милетић Илија 47 Милетић Исаило 165 Милетић Исидор 188 Милетић Мика 224 Милетић Милан 105 Милетић Милан 108 Милетић Милан 119 Милетић Милен 166 Милетић Милован 58 Милетић Милоје 57 Милетић Милојко 192 Милетић Милорад 48, 298 Милетић Милосав 52 Милетић Милутин 11 Милетић Миодраг 119, 225 Милетић Младен 188 Милетић Никола 110

388

Милетић Петар 47 Милетић Радич 166 Милетић Радован 166 Милетић Радојко 323 Милетић Радомир 166 Милетић Радомир 188 Милетић Стеван 58, 297 Миливојевић Божа 8, 176 Миливојевић Будимир 59 Миливојевић Велимир 59 Миливојевић Димитрије 59 Миливојевић Добривоје 59 Миливојевић Драгутин 59 Миливојевић Душан 59 Миливојевић Михаило 59 Миливојевић Петар 59 Миливојевић Предраг 59 Миливојевић Станисав 59, 334 Миливојевић Тома 59, 334 Милинчић Богдан 370 Милисављевић Мијат 77 Милисављевић Милан 77 Милисављевић Милош 77 Милић Вукадин 351 Милић Илија 298 Милић Љубомир 309 Милић Мата 98 Милић Миодраг 225 Милићевић Аврам 34 Милићевић Агатон 67 Милићевић Алекса 34 Милићевић Арсеније 120 Милићевић Ђ. Милан 201 Милићевић Јованча 34 Милићевић Коста 34 Милићевић Марко 347 Милићевић Милан 228, 360 Милићевић Миленко 27 Милићевић Милован 346 Милићевић Милосав 102 Милићевић Никола 351 Милићевић Светозар 104 Милишић Драгослав 285

Милишић Милан 290 Милишић Тодор 285 Миловановић Аксентије 55, 223 Миловановић Алекса 48 Миловановић Алекса 48 Миловановић Александар 100, 232, 298 Миловановић Василије 47, 297 Миловановић Војислав 105 Миловановић Гвозден 54 Миловановић Драгутин 102, 298 Миловановић Драгутин 149 Миловановић Ђорђе 122, 330 Миловановић Живојин 100, 101 Миловановић Живојин 188 Миловановић Илија 55 Миловановић Јанићије 222 Миловановић Јевта 105, 298, 335 Миловановић Јован 291 Миловановић Коста 103, 298 Миловановић Малиша 109 Миловановић Марко 224 Миловановић Мијушко 21, 71, 223 Миловановић Миладин 105 Миловановић Милан 109 Миловановић Милан 48 Миловановић Милија 354, 357, 360, 361, 365, 366 Миловановић Милован 207 Миловановић Милорад 109 Миловановић Никола 53 Миловановић Панта 73 Миловановић Предраг 156

Миловановић Радосав 345 Миловановић Сава 188 Миловановић Светозар 323 Миловановић Светозар 55 Миловановић Светолик 113 Миловановић Сретен 105 Миловановић Стеван 308 Миловановић Ћира 298 Миловановић Урош 55 Миловановић Филип 77 Миловановић Хранислав 156, 334 Миловић Живорад 194 Миловић Марко 105, 335 Миловић Петар 105 Миловић Тодосије 105, 335 Милојевић Димитрије 59 Милојевић Илија 363 Милојевић Јанко 193 Милојевић Јован 225 Милојевић Милорад 191 Милојевић Милун 178 Милојевић Милутин 191 Милојевић Никола 193 Милојевић Радивоје 313 Милојевић Радомир 178 Милојевић Сава 59 Милојевић Станимир 323 Милојевић Станоје 193 Милојевић Филип 355, 357, 360, 361, 363, 365, 366 Милојковић Владислав 323 Милорадовић Светолик 338 Милосављевић Аврам 103 Милосављевић Алекса 113 Милосављевић Алекса 118 Милосављевић Борисав 135 Милосављевић Бошко 118, 224

Милосављевић Владимир 141 Милосављевић Војислав 135 Милосављевић Вукосав 111 Милосављевић Глигорије 77 Милосављевић Драгутин 106 Милосављевић Душан 113 Милосављевић Душан 135 Милосављевић Ђорђе 106 Милосављевић Ђорђе 89 Милосављевић Живадин 141 Милосављевић Живко 106 Милосављевић Живојин 85 Милосављевић Живорад 135 Милосављевић Животије 141 Милосављевић Жика 113 Милосављевић Јевта 85 Милосављевић Крста 158 Милосављевић Крста 30 Милосављевић Лазар 88 Милосављевић Љубодраг 135 Милосављевић Љубомир 111 Милосављевић Љубомир 67 Милосављевић Љубомир 78 Милосављевић Мијајло 66 Милосављевић Миладин 111 Милосављевић Миладин 330 Милосављевић Милан 106 Милосављевић Милан 118 Милосављевић Милан 135, 301 Милосављевић Милан 141

Милосављевић Милан 30, 335 Милосављевић Милан 66, 334 Милосављевић Миленко 188 Милосављевић Миливоје 141 Милосављевић Милован 346 Милосављевић Милорад 135 Милосављевић Милутин 157 Милосављевић Милутин 188 Милосављевић Милутин 85 Милосављевић Миодраг 135 Милосављевић Михаило 111 Милосављевић Михајло 135 Милосављевић Момчило 106 Милосављевић Никола 351, 365 Милосављевић Новица 135 Милосављевић Обрад 88 Милосављевић Петар 118, 335 Милосављевић Предраг 158 Милосављевић Сава 113, 335 Милосављевић Св. 205 Милосављевић Светозар 118 Милосављевић Светослав 158, 335 Милосављевић Сретен 73 Милосављевић Станоје 105, 361 Милосављевић Филип 30

389

Милосављевић Чедомир 157 Милошевић Богдан 83 Милошевић Бошко 177 Милошевић Бранко 83 Милошевић Вујица 120 Милошевић Драгутин 103 Милошевић Ђорђе 120 Милошевић Љубомир 102 Милошевић Љубомир 88 Милошевић М. Милан 120 Милошевић Марко 29 Милошевић Миладин 120, 330, 332, 335 Милошевић Милан 46, 120, 298 Милошевић Миленко 358, 359 Милошевић Милић 350 Милошевић Милош 214, 268, 339 Милошевић Милош 221 Милошевић Милутин 193 Милошевић Михаило 8, 145, 298 Милошевић Паун 348, 352, 354 Милошевић Петар 83 Милошевић Риста 232 Милошевић Саватије 100 Милошевић Сима 348, 352 Милошевић Стојан 120 Милошевић Стојан 124 Милошевић Стојан 368 Милошевић Таса 356, 358 Милутиновић Алекса 107 Милутиновић Апостол 129 Милутиновић Владислав 109, 330 Милутиновић Драгиша 201 Милутиновић Драгутин 309 Милутиновић Иван 346 Милутиновић Илија 57 Милутиновић Милан 107

390

Милутиновић Милорад 193 Милутиновић Милун 107 Милутиновић Никола 107 Милутиновић Петар 228 Милутиновић Радосав 347 Милутиновић Сима 319 Милутиновић Филип 53 Миљан Нико 246 Миљковић Аврам 47 Миљковић Благоје 67 Миљковић Владимир 330 Миљковић Вуча 241 Миљковић Глигорије 31 Миљковић Димитрије 34 Миљковић Ђорђе 34 Миљковић Иван 41 Миљковић Илија 348, 349 Миљковић Јанићије 76 Миљковић Мата 355 Миљковић Миладин 22 Миљковић Милан 308 Миљковић Милан 111, 298 Миљковић Милан 298 Миљковић Миливоје 111, 224, 326, 334 Миљковић Милун 22, 228 Миљковић Никола 22 Миљковић С. Коста 297, 330 Миљојковић Душан 314 Минаковић Алекса 194 Минић Богољуб 189 Минић Драгић 164 Минић Драгољуб 114 Минић Илија 223, 228 Минић К. Радован 144, 301 Минић Лазар 112 Минић Максим 360 Минић Миладин 173 Минић Михаило 278, 366, 367, 368 Минић Новица 363, 364, 365 Минић Радован 334

Минић Стефан 193 Минић Цветко 352, 353, 354, 359 Миновић Вукоица 348 Мирковић Хаџи Трајко 5 Митић Владимир 84 Митић Драгутин 121, 178 Митић Лепоје 121 Митић Светислав 170 Митић Светолик 121 Митић Станоје 171 Митрићевић Харалампије 189 Митровић Анта 334 Митровић Бошко 334 Митровић Димитрије 190 Митровић Димитрије 332, 334 Митровић Мијајло 108 Митровић Милутин 193 Митровић Петар 225 Митровић Сава 160 Митровић Стаменко 347 Митровић Стојан 330 Митрополит Михаило 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 259 Мићић Војислав 193 Мићић Драгић 156, 226, 334 Мићић Миливоје 161 Мићић Милосав 193 Мићић Радомир 193 Мићић Стојадин 156 Михаиловић Божидар 134 Михаиловић Бора 20, 225, 245 Михаиловић Васа 156 Михаиловић Васа 20 Михаиловић Васа 298 Михаиловић Велибор 325 Михаиловић Драгомир 64 Михаиловић Драгутин 64 Михаиловић Дража 313 Михаиловић Душан 64 Михаиловић Јован 20

Михаиловић Коста 86 Михаиловић Милан 64 Михаиловић Милован 109 Михаиловић Михаило 64 Михаиловић Никола 20 Михаиловић Стојан 64 Михајловић Аксентије 86 Михајловић Атанасије 127 Михајловић Боривоје 46 Михајловић Влајко 85 Михајловић Вукадин 46 Михајловић Димитрије 54 Михајловић Драгољуб 191 Михајловић Драгослав 85 Михајловић Ђурђе 100 Михајловић Живан 241 Михајловић Живко 100 Михајловић Живко 346 Михајловић Живко 85 Михајловић Жика 85, 334 Михајловић Милош 157 Михајловић Никола 25, 190 Михајловић Никола 46 Михајловић Светозар 85 Михајловић Сергије 171 Михајловић Станислав 122, 222 Михајловић Станко 46 Михајловић Стефан 52 Михајловић Стојадин 122 Михајловић Тихомир 122 Михајловић Тома 85 Мишић Васа 136, 225 Мишић Влада 136, 225 Мишић Десимир 125 Мишић Драгомир 190 Мишић Душан 125 Мишић Љубисав 136 Мишић Милан 125 Мишић Милоје 136 Мишић Милорад 125, 224, 334 Мишић Миодраг 125 Мишић Петар 309 Мишић Сава 84

Мишић Станко 13 Мишковић Фердинанд 82 Мишовић Никола 330 Младеновић Богољуб 308 Младеновић Драгиша 191 Младеновић Драгутин 106 Младеновић Драгутин 28 Младеновић Јевта 6, 28 Младеновић Јован 53 Младеновић Љубиша 191 Младеновић Љубомир 77 Младеновић Мијаило 28 Младеновић Милан 48 Младеновић Младен 6, 28 Младеновић Никола 48 Младеновић Никола 6, 28 Младеновић Пера 265 Младеновић Сима 28 Младеновић Стојан 28 Младеновић Трајко 146 Младеновић Цветко 28 Младеновић Цветко 57 Мојић Павле 11 Момчиловић Ђорђе 154 Момчиловић Стеван 364 Моравац Божидар 85 Моравац Драгољуб 85 Моравац Милан 85 Моравац Милош 85, 298 Моравац Сава 85 Мордић Аца 335 Мостић Милан 207, 368 Мохор Рудолф 325 Мркоњић Петар 112 Мужа Емил 244, 335 Муравјев Анатолиј 244 Мутавџић Божидар 22, 363 Мутавџић Војин 22 Мутавџић Вучко 16, 22, 219, 345 Мутавџић Гаврило 22, 222, 349 Мутавџић Драгутин 22 Мутавџић Илија 22 Мутавџић Јован 84 Мутавџић Љубомир 22, 35

Мутавџић Мијајло 22 Мутавџић Милован 22 Мутавџић Милош 22 Мутавџић Милутин 22 Мутавџић Павле 22, 50, 219, 221, 305 Мутавџић Петар 22 Мутавџић Станко 22

Н Нагулић Милутин 220, 321 Накић Драгослав 119 Накић Иван 36 Накић Јанко 119 Накић Марјан 36 Накић Милан 119, 134 Накић Миливоје 280 Накић Милован 36, 349 Накић Петар 119, 330 Накић Радомир 119, 304 Наумовић Јова 309 Наумовић Јоца 219 Наумовић Коста 309 Наумовић Михаило 309 Наупарац Мијушко 175, 335 Наупарац Миодраг 175 Начић Алекса 86 Начић Владимир 86 Начић Д. Ташко 117 Начић Драгослав 117 Начић Јован 117 Начић Јордан 86 Начић Ташко 8, 117, 334 Неготинац Алекса 46 Неготинац Милан 46 Неготинац Милош 46 Неготинац Михаило 46 Неготинац Серафим 8, 46, 120, 223, 297, 358 Неготинац Стеван 46 Неготинац Стојан 46 Неготинац Тодор 46 Недељковић Александар 171

391

Недељковић Василије 34 Недељковић Вукоје 19, 34 Недељковић Драгутин 68 Недељковић Коста 34 Недељковић Љуба 68, 334 Недељковић Милан 57 Недељковић Миленко 68 Недељковић Милутин 68 Недељковић Обрен 323 Недељковић Петар 34 Недељковић Славко 68 Недић Милован 308 Нецковић Петар 288 Нешић Богдан 127, 224 Нешић Божидар 127 Нешић Будимир 128 Нешић Димитрије 128, 224, 330, 335 Нешић Драгослав 51 Нешић Душан 308 Нешић Ј. Радисав 330 Нешић Јован 355 Нешић Јован 51, 120 Нешић Љубодраг 51 Нешић Љубомир 128 Нешић Милан 224, 343 Нешић Милован 127 Нешић Милорад 127 Нешић Милосав 128 Нешић Милош 51 Нешић Милутин 51, 83, 330 Нешић Миодраг 51 Нешић Мића 128 Нешић Младен 127, 148, 232 Нешић Момчило 128 Нешић Петар 51 Нешић Радомир 192 Нешић Радослав 128 Нешић Сима 291 Нешић Стеван 51, 298 Нешић Тома 53 Нешић Цветко 11, 22 Нешковић Јеремија 34 Нешовић Божидар 186

392

Нешовић Владислав 291 Нешовић Петар 186 Николајевић Свет. 201 Николајевић Стеван 143, 225, 226, 275, 276, 324 Николенџић Јован 355 Николетић Сава 361 Николић Аврам 363 Николић Александар 163 Николић Андра 201 Николић Атанасије 163 Николић Братислав 163 Николић Василије 78 Николић Василије 85 Николић Владимир 133 Николић Владимир 78 Николић Владислав 5, 6, 72 Николић Вуле 349 Николић Вучко 74 Николић Димитрије 163 Николић Димитрије 34 Николић Димитрије 12, 59 Николић Добривоје 89 Николић Драги 180, 191 Николић Драгољуб 48 Николић Драгутин 47 Николић Душан 89 Николић Ђорђе 164 Николић Ђорђе 179 Николић Живко 85 Николић Илија 221 Николић Јања 26 Николић Јован 13 Николић Јосиф 244 Николић Коста 133 Николић Коста 163 Николић Коча 109 Николић Кузман 163 Николић Лазар 119 Николић Лука 113 Николић Љубиша 140 Николић Љубодраг 164 Николић Љубомир 26, 84 Николић Љубомир 89, 232 Николић Марко 12

Николић Миладин 149 Николић Милан 109 Николић Милан 245 Николић Милан 294 Николић Милан 324 Николић Милен 164 Николић Миливоје 124 Николић Милорад 163 Николић Милош 34 Николић Милош 85 Николић Милутин 52, 330 Николић Миљко 85 Николић Миодраг 110 Николић Миодраг 78 Николић Михајло 163 Николић Михајло 26 Николић Михајло 74 Николић Михајло 193 Николић Младен 133 Николић Младен 140, 182 Николић Наум 163 Николић Никола 110 Николић Никола 47 Николић Обрад 52, 335 Николић Обрен 34 Николић П. Никола 110 Николић Панта 109 Николић Петар 228 Николић Петар 53 Николић Петар 72 Николић Радомир 164 Николић Радош 244 Николић Риста 109 Николић Риста 163 Николић Риста 38 Николић Светислав 52 Николић Светозар 81, 82 Николић Светолик 193 Николић Сотир 163 Николић Станоје 48, 351, 352 Николић Таса 84 Николић Тихомир 164 Николић Чедомир 193 Николић Чедомир 110 Николић Цветко 110

Новак Новак 93 Новаковић Андрија 93 Новаковић Братислав 90, 93 Новаковић Драган 93 Новаковић Ђура 26 Новаковић Јеврем 8, 9, 90, 91, 93, 225, 321 Новаковић Коста 9, 90 Новаковић Крста 8, 9, 10, 90, 91, 92, 93, 146, 217, 224, 225, 226, 251, 236, 237, 239, 254, 255, 256, 257, 303, 304, 311, 314, 319, 370 Новаковић Љуба 126, 131 Новаковић Марко 185, 220, 256, 273, 274, 329 Новаковић Недељко 52 Новаковић Новак 9, 90, 326, 335, 343 Новаковић Синиша 93

О Обрадовић Васа 351 Обрадовић Бошко 335 Обрадовић Дамјан 194 Обрадовић Драгољуб 163 Обрадовић Иван 352 Обрадовић Маринко 34 Обрадовић Мијајло 352, 357 Обрадовић Милан 360 Обрадовић Милан 55 Обрадовић Милић 64 Обрадовић Милоје 57 Обрадовић Милорад 323 Обрадовић Милош 265, 268, 319, 321, 338 Обрадовић Михаило 219 Обрадовић Никола 64, 224, 226, 304 Обрадовић Ранко 368 Обрадовић Танасије 64 Обрадовић Тодор 350

Обреновић Александар 28, 29, 32, 78, 80, 102, 198, 201, 203, 204, 206, 209, 264 Обреновић Евгеније 47 Обреновић Милорад 324 Обреновић Михаило 47 Обреновић Михаило 58 Обреновић Стеван 350 Обреновић Стеван 47 Огњановић Аркадије 191 Огњановић Вуксан 69 Огњановић Радослав 194 Окуровић Божидар 58 Окуровић Милан 58 Остијић Милутин 348, 349 Остојић Димитрије 79 Остојић Љубомир 29, 306 Остојић Милутин 29, 222

П Павић Илија 220, 345, 346 Павићевић Миливоје 152 Павићевић Радомир 245 Павловић Аксентије 348, 349 Павловић Аксентије 69 Павловић Александар 153 Павловић Анта 52 Павловић Арса 65 Павловић Атанасије 26 Павловић Благоје 29 Павловић Бранко 51, 224 Павловић Будимир 51, 225, 240, 256, 314, 326 Павловић Вићентије 103 Павловић Владимир 25 Павловић Владислав 29 Павловић Владислав 65 Павловић Војислав 29 Павловић Војислав 52 Павловић Вујица 352 Павловић Добросав 309 Павловић Драгољуб 103 Павловић Драгољуб 52 Павловић Драгомир 103

Павловић Драгомир 176 Павловић Драгомир 25 Павловић др Леонтије 298 Павловић Живан 332 Павловић Живко 341 Павловић Живко 308 Павловић Иван 308 Павловић Илија 324 Павловић Јевтимије 57 Павловић Јован 51 Павловић Јован 69 Павловић К. Јован 26 Павловић Љубомир 48 Павловић Љубомир 51 Павловић М. Јован 52 Павловић Матеја 29 Павловић Мика 153, 335 Павловић Милен 29 Павловић Милоје 324 Павловић Милорад 25 Павловић Милорад 29 Павловић Милош 25 Павловић Милутин 51, 222, 223, 299, 362, 367, 368 Павловић Михаило 207 Павловић Михаило 29 Павловић Михаило 51 Павловић Михаило 52, 220, 318, 321 Павловић Михаило 65 Павловић Младен 291 Павловић Никола 351, 352 Павловић Нићифор 127 Павловић Петар 132, 241 Павловић Петар 29 Павловић Петар 191 Павловић Петар 302 Павловић Радомир 25 Павловић Риста 24 Павловић Светозар 59 Павловић Сима 103, 334 Павловић Сима 29 Павловић Станко 13 Павловић Станко 48 Павловић Станко 298 Павловић Стеван 65, 357

393

Павловић Танасије 298 Павловић Таса 29, 41, 42 Павловић Тодор 325 Павловић Тодосије 355 Павловић Урош 65 Павковић Стеван 297 Павковић Милош 298 Падовац Гвозден 355 Пазарац Живојин 100 Пазарац Милун 100 Пазарац Петар 100 Пајевић Арса 202 Пајовић Јевта 59, 79 Пандуровић Драгиша 310, 337 Пантелић Јеремија 25 Пантовић Антоније 219 Панчић др Јосиф 22 Пападопулос Никола 130 Парађанин Андра 361, 366, 367 Паруновац Милојко 80 Паруновац Миодраг 80, 336 Паруновац Михаило 80, 335 Пауновић Здравко 360 Пауновић Коста 298 Пауновић Наун 182 Пауновић Новак 35, 38 Пауновић Петар 346 Пауновић Прока 349 Пауновић Србољуб 182 Пашић Никола 207, 217, 287 Паштровић Борислав 99 Паштровић Бранислав 99 Паштровић Кузман 8, 99 Паштровић Момчило 99 Пејић Коста 354 Пејић Радосав 351 Пеливановић Ђока 120 Перић Степан 72, 186, 194 Перишић Љубиша 306 Перчевић Драгољуб 126, 226

394

Петковић Алекса 351, 352, 353, 355, 356, 357, 364, 365 Петковић Андра 318 Петковић Божидар 153 Петковић Влада 128, 335 Петковић Влада 153 Петковић Владислав 60 Петковић Војислав 60, 241 Петковић Димитрије 31 Петковић Драгомир 134, 223, 312, 334 Петковић Драгутин 31 Петковић Душан 132 Петковић Ђорђе 73, 330 Петковић Ђура 14 Петковић Илија 28 Петковић Ј. Сава 153 Петковић Јеврем 134 Петковић Јован 88 Петковић Коста 221 Петковић Милутин 31 Петковић Миодраг 132 Петковић Миодраг 31 Петковић Михајло 132 Петковић Младен 108 Петковић Момчило 134 Петковић Никола 31 Петковић Сава 60 Петковић Светозар 134 Петковић Стеван 21 Петковић Стеван 60 Петковић Стојан 21 Петковић Стојан 347 Петковић Тодосије 351 Петковић Тома 87 Петковић Филип 21 Петровић А. Милан 97, 334 Петровић Аврам 47 Петровић Алекса 28 Петровић Алекса 87, 298 Петровић Алекса 97 Петровић Александар 108 Петровић Андреја 126, 301, 334 Петровић Аранђел 291

Петровић Арсеније 67, 77, 363 Петровић Божидар 128 Петровић Васа 89 Петровић Велимир 289 Петровић Влада 160 Петровић Владимир 128 Петровић Владимир 98 Петровић Д. Александар 68 Петровић Димитрије 224 Петровић Димитрије 47 Петровић Димитрије 67 Петровић Димитрије 68 Петровић Димитрије 97 Петровић др Душан 220, 223 Петровић Драги 193 Петровић Драгобрат 138 Петровић Драгомир 138 Петровић Драгутин 128 Петровић Драгутин 288 Петровић Драгутин 68, 335 Петровић Душан 125 Петровић Душан 187 Петровић Душан 98 Петровић Ђорђе 126, 131, 225, 334 Петровић Ђорђе 133 Петровић Ђорђе 28 Петровић Живко 108 Петровић Живко 28 Петровић Живојин 138 Петровић Живојин 98 Петровић Илија 349 Петровић Јаков 131 Петровић Јанићије 361 Петровић Јанко 101 Петровић Јован 29, 297 Петровић Јосиф 165, 335 Петровић Јосиф 81 Петровић К. Александар 68, 332 Петровић Коста 68, 173, 335, 362

Петровић Коста 298 Петровић Лазар 176 Петровић Лука 96 Петровић Марисав 190 Петровић Мелентије 106, 330 Петровић Миладин 68 Петровић Милан 105 Петровић Милан 159 Петровић Милан 171 Петровић Милан 185 Петровић Милан 190 Петровић Милан 68 Петровић Миленко 63 Петровић Миленко 68 Петровић Миливоје 137 Петровић Миливоје 190 Петровић Милорад 108 Петровић Милорад 143 Петровић Милосав 71, 298 Петровић Милутин 348, 349 Петровић Милутин 97 Петровић Миљко 24 Петровић Мирко 112 Петровић Михаило 159 Петровић Михаило 87 Петровић Михајло 132 Петровић Никола 126 Петровић Никола 152 Петровић Никола 193 Петровић Новак 90 Петровић Обрен 339 Петровић Обрен 71 Петровић Огњан 128 Петровић П. Димитрије 67 Петровић Павле 133 Петровић Павле 67 Петровић Петар 176 Петровић Петко 346 Петровић Петраки 202 Петровић Профир 137 Петровић Р. Јован 298 Петровић Р. Коста 17, 50, 305 Петровић Р. Милан 53

Петровић Радован 17, 219 Петровић Радован 69, 298 Петровић Рака 58 Петровић С. Сава 179 Петровић Сава 346 Петровић Сава 35 Петровић Сава 47 Петровић Сава 63 Петровић Светислав 241 Петровић Славољуб 143 Петровић Слободан 221 Петровић Ст. Стојан 143, 335 Петровић Станимир 159 Петровић Станко 211, 361, 362, 363 Петровић Стеван 63, 243, 343 Петровић Стојан 125 Петровић Стојан 144 Петровић Стојан 13, 29 Петровић Стојан 343 Петровић Стојан 68 Петровић Тома 128 Петровић Тома 88 Петровић Чедомир 68 Петровић Чедомир 193 Петронијевић Аврам 78 Петронијевић Алекса 110 Пећанац Андреја 26 Пећанац Андреја 11, 26 Пећанац Добривоје 26 Пећанац Јован 26, 108, 222, 223 Пећанац Јован 350 Пећанац Милорад 26 Пећанац Светозар 26 Пећић Драгутин 368 Пецић Димитрије 132 Пецић Јован 348 Пецић Радован 345 Пешић Божидар 116 Пешић Бранко 169 Пешић Војин 152 Пешић Војислав 67 Пешић Гроздан 51

Пешић Димитрије 338 Пешић Драгомир 338 Пешић Драгутин 27, 334 Пешић Душан 51 Пешић Ђорђе 27 Пешић Јанићије 351, 352, 353, 355, 356 Пешић Мијаило 67 Пешић Милан 116 Пешић Милован 27 Пешић Милорад 86 Пешић Милош 228 Пешић Милутин 116 Пешић Милутин 188 Пешић Милутин 369 Пешић Радомир 116 Пешић Светислав 86 Пешић Спира 27 Пешић Таса 67, 291 Пешић Чедомир 67 Покимица Александар 122 Покимица Јован 122 Покимица Љубомир 180, 225 Покимица Трифун 111 Попадић Димитрије 190, 368 Попадић Милан 261 Поповић А. Бранислав 118 Поповић А. Душан 143 Поповић А. Михаило 126, 361, 362, 363, 365, 367 Поповић Антоније 118, 228, 298, 334, 343, 363 Поповић Богосав 361 Поповић Божидар 47 Поповић В. Бранислав 91, 146, 314, 315 Поповић Васа 146 Поповић Васа 225, 235, 328, 329, 332 Поповић Владимир 175 Поповић Герасим 368 Поповић Димитрије 179 Поповић Димитрије 74

395

Поповић Добривоје Гер.

369, 370 Поповић Драгутин 112 Поповић Драгутин 47 Поповић Душан 105 Поповић Душан 308 Поповић Ђорђе 130 Поповић Ђорђе 99 Поповић Ж. Михаило 365, 366 Поповић Жика 175 Поповић Иван 55 Поповић Илија 53 Поповић Јанићије 297 Поповић Јован 73, 298 Поповић Јосиф 8, 17, 43, 344, 345, 352 Поповић Коста 129, 297 Поповић Љубомир 131, 224 Поповић Мика 286, 287 Поповић Милан 304 Поповић Милан 34 Поповић Милан 370 Поповић Милета 55 Поповић Милија 351, 352, 356 Поповић Милован 99 Поповић Милојко 348, 349 Поповић Милутин 99 Поповић Миодраг 175 Поповић Михаило 130 Поповић Михаило 350 Поповић Михаило 89 Поповић Никола 103 Поповић Никола 207 Поповић Павле 220, 352, 353, 354 Поповић Павле 58 Поповић Паскаљ 132 Поповић Петар 221 Поповић Радмило 261 Поповић Радоје 188 Поповић Радомир 159 Поповић Радомир 99 Поповић Рајко 34

396

Поповић С. Бошко 332 Поповић Сава 228 Поповић Сава 354 Поповић Сава 47, 205, 223, 298 Поповић Сава 73 Поповић Спасоје 313 Поповић Срећко 227 Поповић Ст. 202 Поповић Ст. Р. 205 Поповић Станимир 55 Поповић Стеван 221 Поповић Стеван 291 Поповић Стојан 105 Поповић Стојан 55 Поповић Страшимир 172 Поповић Тома 298, 362 Поповић Тома 78 Поповић Урош 105 Поповић Фипа 91 Поповић Харилај 130 Поповић Хранислав 8, 164, 225 Поповић Ч. Сава 361 Почековац Алекса 57 Предић Димитрије 309 Прендић Петар 308 Прерадовић Александар 87 Прибаковић Милан 69 Прибаковић Филип 69, 345 Прибић Јован 310, 319 Прица Матија 310 Приштевац Ђорђе 40 Приштевац Јеврем 40, 42, 50, 243, 297, 299, 305, 360, 362 Приштевац Коста 40, 335 Приштевац Стеван 11, 40 Продановић Јаша 286, 287 Прокић Владета 328 Прокић Димитрије 228 Прокић Радомир 124 Прокић Рака 52 Прокић Симеон 345 Прокић Стојан 124

Проловић Мијаило 357 Протић А. Никола 62 Протић А. Тихомир 62 Протић Аксентије 8, 43, 355, 357 Протић Александар 50 Протић Арса 306 Протић Арса 62 Протић Велибор 43 Протић Велимир 50 Протић Витомир 50 Протић Војислав 43 Протић Гаврило 51, 352 Протић Глигорије 50, 141, 334 Протић Димитрије 90, 146, 221 Протић др Василије 43, 44 Протић др Тихомир 43, 44, 305, 324 Протић Драгутин 51 Протић Душан 43 Протић Ђокан 43 Протић Јанићије 297 Протић Коста 203, 204, 205, 209 Протић Љубодраг 43 Протић М. Јосиф 43 Протић М. Тодор 74 Протић Марко 345 Протић Марко 51 Протић Милан 49 Протић Милован 16, 345 Протић Миодраг 43, 219, 365 Протић Михаило 51, 297 Протић Михајло 49, 50 Протић Петар 62 Протић С. Милош 50, 297 Протић С. Таса 74, 298 Протић Светолик 74 Протић Ст. Душан 50 Протић Ст. Милан 50 Протић Станоје 350, 351 Протић Станоје 370 Протић Стеван 43

Протић Стојан 8, 49, 50, 245, 249, 250, 256, 287, 305, 359, 364, 366, 367, 368 Прохаска Јосиф 324 Пудло Иван 164 Пудло Павле 164 Пузић Марко 68, 173, 225 Пузић Милан 173 Пузовић др Предраг 343 Пупавац Милан 334

Р Раденковић Драгутин 103 Раденковић Ђорђе 370 Раденковић Миладин 84 Раденковић Петар 88, 298 Раденковић Раденко 88 Раденковић Радомир 88 Раденковић Ранко 349, 351 Раденковић Сава 228, 367 Раденковић Светислав 103 Раденковић Светозар 58 Раденковић Стојан 256, 370 Раденковић Стојан 58 Радивојевић Владислав 47 Радивојевић Ливије 202 Радивојевић Милић 47, 104 Радивојевић Тома 47 Радијичић Никола 112 Радић Божидар 144 Радић Љубиша 144 Радић Мирослав 144 Радић Обрен 144, 149 Радић Петар 128 Радичевић Стева 228 Радовановић Божидар 187 Радовановић Божидар 86 Радовановић Димитрије 86 Радовановић Исидор 209 Радовановић Јовица 86 Радовановић Љубиша 301 Радовановић Љубомир 169 Радовановић Милун 224

Радовановић Милун 80 Радовановић Миодраг 221 Радовановић Миодраг 321 Радовановић Никола 187 Радовановић Никола 26 Радовановић Петар 60 Радовановић Светомир187 Радовановић Танасије 227 Радовановић Трифун 187 Радовановић Чедомир 187 Радовић Амфилохије 7 Радовић Милан 77 Радовић Милорад 77 Радовић Миодраг 77 Радовић Мирко 77 Радовић Петар 306 Радојевић Божа 168 Радојевић Владимир 177 Радојевић Данило 225 Радојевић Драгомир 74 Радојевић Љубомир 74 Радојевић Милан 349 Радојевић Новица 74 Радојевић Радисав 169 Радојевић Сретен 169, 225 Радојичић Јован 67, 162, 334 Радојичић Миленко 355 Радојичић Неша 34 Радојичић Никола 38 Радојичић Новак 34 Радојковић Милета 345 Радосављевић Алекса 53 Радосављевић Богољуб 67, 162 Радосављевић Бранко 103 Радосављевић Вуле 58 Радосављевић Драгомир 132 Радосављевић Живко 103 Радосављевић Јевта 57 Радосављевић Јован 52 Радосављевић Марјан 58 Радосављевић Милан 52 Радосављевић Милован 11

Радосављевић Милун 80, 298, 362 Радосављевић Огњан 58 Радосављевић Петар 52 Радосављевић Смиљко 103, 298, 335 Радосављевић Србобран 103 Радосављевић Стеван 361 Радошевић Јакша 141 Радуловић Илија 351 Радуловић Јован 350, 351, 355, 356 Радуловић Мија 241 Радуловић Спасоје 74 Рајковић Алекса 70 Рајковић Гмитар 24 Рајковић Драгомир 174, 241 Рајковић Драгослав 70 Рајковић Душан 174 Рајковић Љубомир 181 Рајковић Мијушко 185 Рајковић Миленко 180 Рајковић Милосав 331 Рајковић Милош 192 Рајковић Миљко 174, 241 Рајковић Миодраг 174, 241 Рајковић Мојсило 346 Рајковић Павле 21 Рајковић Петко 21 Рајковић Станко 27 Рака Милутовац 81, 315, 324 Ракић Димитрије 65 Ракић М. Илија 227 Ракић Милорад 136 Ракић Сибин 136 Ракић Стеван 65 Раковић Миладин 122 Раковић Чедомир 122 Ранђеловић Мита 13 Ранђеловић Сокол 57 Ранчић Игњат 123 Ратајац Добросав 109 Ратајац Илија 354

397

Ратајац Милан 109, 332 Ратајац Милош 109 Рашић Велимир 182 Рашић Драгутин 24, 300, 314, 334, 366, 367 Рашић Мијаило 24, 35 Рашић Милош 24 Рашић Милутин 24 Рашић Миљко 22 Рашић Ранђел 24 Рашић Сима 102 Рашић Чедомир 24 Рашковић Александар 338 Рашковић Милош 256, 370 Рашковић Павле 228 Рашовић Мил. 323 Рибникар др Фрања 41 Ризнић Алекса 114 Рилак Милисав 186 Рилак Станко 194 Ристић Антоније 152 Ристић Димитрије 322, 340 Ристић Дојчин 38 Ристић Драгослав 129 Ристић Ђорђе 12, 23, 220, 345 Ристић Живојин 180, 224 Ристић Исаија 38 Ристић Јова 14 Ристић Јован 205, 209 Ристић Коста 23 Ристић Лазар 39 Ристић Љубомир 38, 112, 273, 274, 335, 365, 368 Ристић Максим 361 Ристић Миладин 124, 334 Ристић Милан 129 Ристић Милисав 228 Ристић Миодраг 152 Ристић Мишо 345 Ристић Никола 27 Ристић Прока 193, 225 Ристић С. Ђорђе 23 Ристић Станоје 27 Ристић Стеван 360, 361, 362, 363

398

Ристић Стојан 23 Ристић Трајко 129, 335 Розмировић Петар 26 Ромчевић Јован 48 Ружић Алекса 143 Русо Нисим 334

С Савић А. Милутин 46 Савић Алекса 46 Савић Анђелко 334 Савић Богдан 298 Савић Богољуб 108 Савић Бранко 142 Савић Васа 48, 297 Савић Велимир 153, 273, 274, 319, 343 Савић Владимир 176 Савић Војислав 142 Савић Димитрије 48 Савић Драгољуб 142 Савић Драгутин 119 Савић Душан 108 Савић Душан 124, 225 Савић Душан 48 Савић Живојин 106 Савић Живојин 124 Савић Јован 106 Савић Јован 124, 334 Савић Јован 54 Савић Милан 144 Савић Милан 46 Савић Миливој 273, 274 Савић Милутин 46, 335 Савић Миљко 348 Савић Миодраг 108 Савић Никола 76 Савић Павле 228 Савић Петар 124 Савић Предраг 46 Савић Радован 297 Савић Сава 108 Савић Сима 67, 223, 358, 360 Савић Станоје 119, 293

Савић Стојадин 83 Савић Филип 106 Савић Хаџи Живан 5, 7, 119 Савић Цветко 108 Савковић Бошко 70 Савковић Влајко 70 Савковић Милић 350, 352 Савковић Младен 63, 70, 298 Савковић Стеван 148 Самокрес Сава 355 Сандић Владимир 88, 304 Сандић др Драгослав 88 Сандић Михајло 150 Сандић Радослав 88 Сандић Светолик 88 Свети Николај Жички 7, 8, 10, 13, 218 Секованић Славко 324 Селесковић Тодор 206 Сечански Миливој 150 Сибиновић Драгутин 182 Сибиновић Радоје 182 Сикора Јерослав 290 Сима В. Симић 227 Симић А. Живојин 168 Симић Аврам 72 Симић Алекса 16 Симић Алекса 54 Симић Андреја 74 Симић Андреја 80 Симић Божидар 133 Симић Боривоје 133 Симић Бошко 118 Симић Бранислав 72 Симић Бранко 186 Симић В. Сима 89, 359, 364 Симић Вељко 58 Симић Владимир 118 Симић Вуле 11 Симић Д. Живојин 141 Симић Димитрије 107 Симић Димитрије 133, 232 Симић Драган 54, 151

Симић Драгослав 8, 9 Симић Ђорђе 16 Симић Живадин 88 Симић Илија 133 Симић Јеврем 54 Симић Јездимир 45, 98, 326 Симић Јоца 80 Симић Константин 107 Симић Коста 16 Симић Љубомир 59 Симић Мијајло 107 Симић Мијат 70 Симић Милан 102 Симић Милан 107, 334 Симић Милан 16 Симић Милан 67 Симић Милен 107 Симић Милун 107, 334, 362 Симић Миодраг 133 Симић Михаило 129 Симић Никола 133 Симић Павле 80, 298 Симић Петар 129 Симић Петар 133 Симић Петар 54 Симић Радисав 72 Симић С. Ђорђе 16, 206, 209, 264 Симић Сава 54 Симић Сава 72 Симић Сава 89 Симић Светислав 54 Симић Светислав 67 Симић Светозар 133 Симић Сима 306 Симић Славко 72 Симић Сретен 88 Симић Стеван 54 Симић Стеван 89 Симић Стојан 107 Симић Стојан 8, 16, 345 Симић Филип 54, 343 Симић Храна 111 Симиџић Мијајло 11 Симоновић Анта 15, 71

Симоновић Душан 110 Симоновић Живојин 328 Симоновић Живорад 241 Симоновић Лазар 140 Симоновић Милан 110 Симоновић Милан 140, 235, 238, 256, 273, 274, 290, 293, 328, 368, 369 Симоновић Милоје 363 Симоновић Миодраг 110 Симоновић Неша 345 Симоновић Никола 57 Симоновић Слободан 48, 71, 72, 77, 88, 97, 108, 119, 121, 152, 171, 243, 340 Симоновић Филип 53 Сиринг Павле 334 Сиринићанин Станоје 101 Сироватка Драгутин 83 Сироватка Карло 83 Сироватка Симеон 83 Сироватка Филип 83, 244 Скоковић Ранко 134 Смиљковић Милисав 345, 346 Смоловић Божидар 105 Смоловић Владан 105 Смоловић Милован 105 Смоловић Милосав 105 Смоловић Никола 105 Смоловић Раде 105 Соколовић Витомир 176 Соколовић Илија 176 Соколовић Миленко 191 Соколовић Миливоје 176 Сондермајер Тадија 319 Соргић Јосип 315 Спасић Борисав 27 Спасић Бошко 330 Спасић Коста 27 Спасић Левче 184, 322 Спасић Милан 27 Спасић Миливоје 97 Спасић Славко 27 Спасић Спасоје 291 Спасић Стојиљко 97

Спасић Чедомир 27 Спасојевић Богољуб 116 Спасојевић Илија 116 Спасојевић Јанко 52 Спасојевић Љубодраг 177 Спасојевић Панта 11 Спасојевић Тодор 219 Спировић Сотир 88 Сретеновић Радован 346, 347 Сретеновић Стеван 330 Срећковић Јанко 46, 65 Срећковић Јован 46 Стаић Илија 298 Стајковац Василије 152 Стајковац Милосав 176 Стајковић Александар 135 Стајковић Драгољуб 135 Стајковић Драгутин 84 Стајковић Илија 84 Стајковић Милан 84 Стаматовић Ђорђе 12 Стамболић Миљко 348 Стаменковић Алекса 5, 61, 132, 244, 326, 328 Стаменковић Александар 56 Стаменковић Божидар 61 Стаменковић Бранимир 56 Стаменковић Димитрије 141 Стаменковић Димитрије 56 Стаменковић Драгиша 56 Стаменковић Драгослав 56 Стаменковић Драгутин 6, 61 Стаменковић Душан 56 Стаменковић Душан 61 Стаменковић Илија 56 Стаменковић Јанко 53 Стаменковић Љубомир 56 Стаменковић Мата 61, 74 Стаменковић Мики 56 Стаменковић Миленко 56

399

Стаменковић Миодраг 56, 291, 293 Стаменковић Ранђел 53 Стаменковић Сава 56 Стаменковић Светислав 56 Стаменковић Светозар 6, 39, 61 Стаменковић Ставра 132 Стаменковић Станко 27 Стаменковић Стеван 56 Стаменковић Стојадин 5, 6, 39, 61 Стаменковић Стојан 13 Станимиров Спаса 11 Станисављевић Војислав 81 Станисављевић Димитрије 81 Станисављевић Љубомир 81, 332, 335 Станисављевић Милутин 162 Станисављевић Миодраг 81 Станисављевић Младен 81, 298 Станисављевић Петко 60 Станисављевић Светозар 81 Станисављевић Светолик 81 Станисављевић Станоје 81, 298 Станисављевић Тихомир 81 Станковић Атанасије 27 Станковић Божидар 97 Станковић Будимир 188 Станковић Данило 168 Станковић Димитрије 27 Станковић Добривоје 192 Станковић Душан 191 Станковић Ђорђе 102 Станковић Ђорђе 55 Станковић Живко 13 Станковић Живојин 187

400

Станковић Жика 129 Станковић Здравко 13 Станковић Јованча 27 Станковић Коста 187 Станковић Љубомир 27 Станковић Мијаило 182 Станковић Мијаило 34 Станковић Мијајло 171 Станковић Мијајло 192 Станковић Милан 97 Станковић Миленко 27 Станковић Милета 55 Станковић Михаило 152 Станковић Михаило 27 Станковић Михаило 97 Станковић Младен 302 Станковић Никола 132 Станковић Петар 335 Станковић Раде 193 Станковић Радоје 184 Станковић Радоје 188 Станковић Сава 27 Станковић Светомир 168 Станковић Сима 34 Станковић Станоје 5 Станковић Стеван 34 Станковић Стојан 105 Станковић Стојан 5 Станковић Стојко 57 Станковић Таса 97, 297 Станковић Х. Стојан 105, 358 Станојевић Аврам 189, 224 Станојевић Анђелко 88 Станојевић Димитрије 105 Станојевић Драгољуб 127 Станојевић Душан 213, 268 Станојевић Душан 191 Станојевић Живојин 241, 330 Станојевић Миодраг 171 Станојевић Михајло 11 Станојевић Михајло 171 Станојевић Станоје 197

Старосрбијанац Хаџи Јанко 5 Стевановић Аврам 23 Стевановић Аврам 27 Стевановић Алекса 34 Стевановић Благоје 34 Стевановић Борислав 170 Стевановић Васа 28 Стевановић Васа 34 Стевановић Василије 27 Стевановић Владимир 130 Стевановић Војислав 23 Стевановић Драгољуб 130 Стевановић Душан 73 Стевановић Ђорђе 172 Стевановић Ђорђе 23 Стевановић Ж. Милан 227 Стевановић Живојин 73 Стевановић Јеврем 232 Стевановић Јован 23 Стевановић Јован 27 Стевановић Јован 28 Стевановић Јован 302 Стевановић Коста 27 Стевановић Коста 34 Стевановић Костантин 27 Стевановић Љубомир 23 Стевановић Манојло 28 Стевановић Мијаило 23 Стевановић Милан 34 Стевановић Милен 76 Стевановић Милета 130 Стевановић Милоје 34 Стевановић Миљко 27 Стевановић Никола 23 Стевановић Радован 28 Стевановић Сава 23 Стевановић Сава 70 Стевановић Сава 73 Стевановић Сава 76 Стевановић Светислав 106 Стевановић Сибин 179 Стевановић Спасоје 23 Стевановић Станоје 23 Стевановић Стеван 23 Стевановић Стојадин 23

Стевановић Стојан 23 Стевановић Стојан 27 Стевановић Стојан 27 Стевановић Стојан 28 Стевановић Стојан 363 Стевановић Тодор 27 Стевановић Тодосије 350, 357 Стевановић Чедомир 106 Стевовић Андреја 168 Стевовић Љубомир 138 Стевовић Милан 172 Стевовић Миомир 172 Стела Луцијан 224 Степановић Ђорђе 346 Степановић Степа 213, 308 Степић Александар 191 Степић Владимир 31 Степић Живко 31 Степић Коста 31, 348 Степић Петар 31 Стефановић Антоније 66, 78, 138, 223, 318 Стефановић Арсеније 17 Стефановић Бошко 335 Стефановић Витомир 78 Стефановић Влада 138, 283 Стефановић Влајко 150 Стефановић Вукадин 119 Стефановић Димитрије 17 Стефановић Драган 78 Стефановић Драгомир 119 Стефановић Душан 308, 309 Стефановић Живојин 138, 282, 283 Стефановић Јован 27 Стефановић Коста 27 Стефановић Љубодраг 78 Стефановић Љубомир 17 Стефановић Љупче 138, 226, 283 Стефановић Мијушко 141 Стефановић Милан 138 Стефановић Милисав 11

Стефановић Милић 32 Стефановић Милош 17 Стефановић Миодраг 78 Стефановић Михајло 326 Стефановић Петар 27 Стефановић Сава 17 Стефановић Светислав 31, 119, 334 Стефановић Сима 17 Стефановић Синиша 78, 226 Стефановић Стојко 13 Стефановић Стоша 89 Стефановић Таса 298 Стефановић Тодор 17, 346 Стефановић Филип 78 Стожинић Вучко 322, 323 Стоиљковић Димитрије 86 Стојадиновић Аксентије 107 Стојадиновић Алекса 228, 361 Стојадиновић Драгослав 338 Стојадиновић Душан 183, 311, 314 Стојадиновић Ј. Милун 8, 97 Стојадиновић Јован 176 Стојадиновић Мариола 320 Стојадиновић Милан 183, 298 Стојадиновић Милан 92, 236, 237, 255, 256 Стојадиновић Милосав 323 Стојадиновић Миодраг 107 Стојадиновић Михаило 107 Стојадиновић Петар 286 Стојадиновић Светозар 70 Стојадиновић Тодор 350, 359, 360 Стојановић Алекса 69 Стојановић Александар 319

Стојановић Аранђел 85, 338 Стојановић Божидар 148 Стојановић Божидар 48 Стојановић Бошко 113 Стојановић Васа 335 Стојановић Димитрије 102, 362 Стојановић Димитрије 85, 330 Стојановић Драг. 310 Стојановић Драгутин 112 Стојановић Драгутин 285 Стојановић Драгутин 67 Стојановић Душан 113 Стојановић Ђорђе 221 Стојановић Илија 85 Стојановић Јанићије 108 Стојановић Јанко 113, 210, 223, 334, 343 Стојановић Јован 55 Стојановић Јовча 28 Стојановић Јоца 330 Стојановић Коста 28 Стојановић Коста 48 Стојановић Коста 67 Стојановић Марко 207 Стојановић Мијаило 11 Стојановић Мијајло 106 Стојановић Милан 55 Стојановић Миливоје 309 Стојановић Милисав 186 Стојановић Милован 112 Стојановић Милоје 76 Стојановић Милош 228 Стојановић Миодраг 113 Стојановић Миодраг 241 Стојановић Младен 11 Стојановић Недељко 13 Стојановић Никола 257 Стојановић Никола 30 Стојановић Никола 55 Стојановић Никола 70 Стојановић Никола 74 Стојановић Петар 285 Стојановић Ранђео 30

401

Стојановић Риста 67, 297 Стојановић Светозар 298 Стојановић Сима 76 Стојановић Симон 53 Стојановић Спира 172 Стојановић Стаменко 112 Стојановић Стојан 112 Стојановић Стојан 55, 335 Стојановић Тодор 48 Стојановић Цветко 28 Стојановић Чедомир 148, 224, 293, 305 Стојиловић Данило 39 Стојиловић Илија 39 Стојиловић Ј. Милан 39, 303 Стојиловић Јован 39, 335 Стојиловић Милан 39, 46 Стојиљковић Живојин 330 Стојиљковић Стојан 39 Стојковић Будимир 160 Стојковић Влада 137 Стојковић Вукадин 232 Стојковић Живота 29 Стојковић Јован 355 Стојковић Мика 137 Стојковић Милан 137, 224 Стојковић Миливоје 89 Стојковић Милорад 137 Стојковић Милош 53 Стојковић Риста 34 Стојковић Сава 226 Стојковић Светислав 29 Стојковић Станоје 89, 298 Стојковић Цветан 29, 362 Стојчић Алекса 176 Стојчић Владимир 176 Стојчић Душан 176 Стојчић Миодраг 176 Стошић Благоје 84 Стошић Вук 280 Стошић Ђорђе 84 Стошић Радован 84 Стошић Радосав 84 Стошић Станко 131 Стошић Стеван 347

402

Стошовић Богољуб 101 Стошовић Добривоје 92, 256, 257 Стошоћ Адам 261 Стражместер Александар 187 Ступљанин Витомир 154 Ступљанин Драгић 154 Ступљанин Чедомир 154 Суботић Борисав 224 Сугаревић Јордан 179, 316

Т Таврић Миладин 364 Таврић Сибин 173 Тадић Александар 188 Тадић Милован 188 Тадић Милош 188 Тадић Светозар 188 Тајтацак А. Аврам 99 Тајтацак А. Давид 99 Тајтацак А. Мориц 99, 301, 334 Тајтацак Анђелко 99 Тајтацак М. Давид 100 Танасијевић Петар 82 Тасић Божидар 72 Тасић Д. Коста 72 Тасић Димитрије 72 Тасић др Милутин 96, 188, 235 Тасић Ђорђе 78, 298 Тасић Милан 96 Тасић Никола 72 Татар Богдан 220 Татић Аврам 335 Татић Светозар 189 Таушановић Коста 205, 361, 363 Тврдишић Антоније 335 Терзибашић Живојин 268 Терзић Божидар 213, 309 Терзић Миленко 351 Тешић Драгутин 168, 224, 314

Тимотијевић Милован 103, 132, 326 Тихи Андреја 335 Товић Љубомир 138 Товић Урош 138 Тодоровић Атанасије 221 Тодоровић Влада 366 Тодоровић Вучко 104, 334 Тодоровић Димитрије 132, 335 Тодоровић Димитрије 85 Тодоровић Драгослав 104 Тодоровић Драгутин 219 Тодоровић Ђорђе 132 Тодоровић Живко 329 Тодоровић Илија 157, 335 Тодоровић Љубомир 70 Тодоровић Михајло 104 Тодоровић Младен 221 Тодоровић Младен 302, 330, 334 Тодоровић Станко 85 Тодоровић Тома 298 Тодосијевић Вујица 356, 358, 359, 360 Томић Аврам 98 Томић Бранко 112 Томић Велибор 194 Томић Димитрије 145 Томић Димитрије 98 Томић Душан 232 Томић Илија 280 Томић Марјан 345 Томић Марко 349 Томић Мата 363, 364 Томић Милан 98 Томић Милутин 98 Томић Младен 145 Томић Момчило 8, 98 Томић Настас 298 Томић Радивоје 225 Томић Спасоје 8, 98 Томић Станоје 162 Томић Хранислав 248 Томовић Јован 98 Топличанин Душан 122

Топличанин Нићифор 122, 298 Топличанин Стојан 348 Тоскић Владимир 122, 335 Тоскић Вујадин 122 Тошић Хаџи Стеван 14 Трајановић Павле 11 Трајковић Ђорђе 68 Трипковић И. Душан 60 Трипковић И. Павле 60, 225, 226 Трипковић Илија 60 Трипковић Љубомир 60, 334 Трипковић М. Душан 60 Трипковић Мијајло 60 Трипковић Милан 167 Трипковић Миливоје 60 Трипковић Милутин 60, 335 Трипковић Митар 156, 224, 335 Трипковић Павле 60 Трипковић Страхиња 167 Трипковић Страхиња 226 Трифунац Драгомир 221 Трифунац Мата 363 Трифуновић Арсеније 221 Тричковић Алекса 156 Тричковић Богомир 156 Тричковић Братомир 156 Тричковић Димитрије 120, 214, 367 Тричковић Драгобрат 120 Тричковић Душан 156 Трнавац Милорад 347 Трпезић Милош 227, 356, 363, 364 Тутулић Павле 356, 357, 358 Туфегџић Коста 106, 334 Туфегџић Љубодраг 106 Туцаковић Јован 227

Ћ

Ћеличанин Прока 185 Ћирић Веселин 62, 222 Ћирић Крсман 326 Ћирић Мијаило 227 Ћирић Светозар 74 Ћирић С. Љуба 297 Ћирић Смиљко 352, 355, 356, 359, 360 Ћирић Стеван 62 Ћирић Стојан 232 Ћирковић Богоје 128 Ћирковић Богосав 128 Ћирковић Веселин 220 Ћирковић Војин 128 Ћирковић Димитрије 207 Ћирковић Мијаило 57, 350 Ћирковић Милан 352, 353 Ћирковић Милош 279, 280, 311 Ћирковић Миодраг 128 Ћосић Милан 228 Ћоћић Милета 129 Ћоћић Стеван 227 Ћурчић Стеван 207

Урошевић Чеда 221, 367, 368

У

Хајдуковић Милета 361 Хајдуковић Светислав 126, 300, 339 Ханауска Бора 93 Ханауска Јохан 93, 94 Ханауска Отокар 93, 94 Ханауска Франц 93, 94, 95, 334 Харизовић Дина 35 Харизовић Коста 35, 59 Харизовић Леонида 35 Хасел Фон 266 Хаџи Тома Никола 207 Хаџић Светозар 256 Хорватовић Ђура 306

Удовичић Здравко 347 Урошевић Драгољуб 63 Урошевић Љубиша 225 Урошевић Миладин 61, 131 Урошевић Милан 63, 339 Урошевић Милија 301 Урошевић Милован 63, 70, 297 Урошевић Милорад 131 Урошевић Милутин 61, 131, 320 Урошевић Момчило 179, 316 Урошевић Павле 345 Урошевић Радмило 337, 338 Урошевић Урош 63, 232, 362

Ф Филиповић Владимир 113 Филиповић Воја 140, 182 Филиповић Драгољуб 123 Филиповић Живко 141 Филиповић Милан 113 Филиповић Милан 123 Филиповић Милун 141 Филиповић Милутин 123 Филиповић Петар 14 Филиповић Радојица 113 Филиповић Радојица 152 Филиповић Тодор 130 Филиповић Чедомир 123 Фотић Јања 132 Фотић Михајло 132 Фотић Харалампије 132 Франк Арпад 192

Х

Ц Цакић Љубомир 77 Цакић Михајло 77 Цакић Стојан 77

403

Цанић Јован 338 Цветановић Бора 29 Цветановић Вучко 26 Цветановић Драгослав 173 Цветановић Драгослав 29 Цветановић Коца 14 Цветановић Сава 29, 296 Цветковић Андрија 347, 348 Цветковић Аранђел 79 Цветковић Атанас 14 Цветковић Благоје 14, 31 Цветковић Богдан 142 Цветковић Борислав 39 Цветковић Василије 31 Цветковић Влада 31 Цветковић Д. Никола 35 Цветковић Д. Никола 35, 304 Цветковић Данило 35 Цветковић Добривоје 159 Цветковић Драгиша 236 Цветковић Драгољуб 35 Цветковић Драгутин 35, 335 Цветковић Душан 35, 225, 227 Цветковић Ђорђе 100 Цветковић Ђорђе 57 Цветковић Живојин 225, 283, 284 Цветковић Јанко 58 Цветковић Јован 100, 301 Цветковић Јоца 58 Цветковић Коста 31 Цветковић Марко 175 Цветковић Миливоје 327 Цветковић Милутин 351 Цветковић Наум 363 Цветковић Недељко 86 Цветковић Никола 31 Цветковић Павле 29 Цветковић Ранђел 60 Цветковић Сава 39 Цветковић Спаса 60 Цветковић Станоје 31

404

Цветковић Стојан 31, 297 Цветковић Стојко 29 Цветковић Таса 31, 33, 297 Цветковић Тодор 13 Цекић Антоније 330 Цекић Влада 189, 224, 304 Цекић Таса 136 Цивић Марко 346 Цивић Миладин 355 Циганин Лаза 42 Цоловић Ђорђе 66 Цоловић Светислав 66 Цоловић Светозар 66 Цоловић Станко 66 Цоловић Стојан 66 Црнишавац Јанко 53 Цукић Василије 15 Цукић Коста 15 Цукић Павле 15

Ч Челиковић Борисав 11, 12, 14 Чепурац Ђорђе 355, 364, 365 Чепурац Илија 348 Чећ Иван 171 Човић Миленко 17, 43 Човић Обрад 17, 230 Човић Чедомиљ 17, 223, 334, 341 Чолак Антић Бошко 15 Чолак Антић Војин 15 Чолак Антић Илија 15 Чолак Антић Коста 15 Чолак Антић Лазар 15 Чолић Божидар 120 Чолић Драгутин 221 Чолић Чедомир 120 Чукурановић Станоје 186

Џ Џабић Владимир 249

Ш Шантић Алекса 90 Шантић Милан 90 Шарановић Адам 172 Шарановић Радомир 172 Шарф Драгутин 295, 296, 340 Шевић Јован 202 Шевић Станиша 101 Шепић Најдан 244 Шибалић Љубомир 150, 304 Шинковац Јосиф 157 Шинковац Мирослав 157 Шљивић Благоје 351 Шовић Павле 77 Шокорац А. Живко 32 Шокорац Аврам 32, 223, 227, 355, 362, 364, 365 Шокорац Антоније 32, 227 Шокорац Драгутин 268 Шокорац Живко 32, 346 Шокорац Љубомир 32 Шокорац Миљко 32 Шорић Милан 353 Шошић Ђурђе 355 Шошић Милисав 360 Штулац Јанко 91 Шукић Бошко 146 Шукић Миленко 11 Шукић Ратибор 146 Шукић Селимир 146 Шукић Симеон 11 Шукић Стојадин 146, 334 Шурдиловић А. Коста 20 Шурдиловић Анђелко 20 Шурдиловић Д. Коста 20, 337, 338 Шурдиловић Драгољуб 20 Шурдиловић Ђорђе 20 Шурдиловић Јован 20 Шурдиловић Лазар 20 Шурдиловић Милутин 20 Шурдиловић Михаило 20 Шурдиловић Светозар 20

ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ Абаџија – је занатлија који од грубог сукна шије народна одела. Авизар – известити, обавестити, најавити, упозорити. Амамџија – човек који држи јавно купатило. Асесор – грађански чин VIII класе у Табели рангова Руске Империје од 1717. до 1917. године. Одговарао чину мајора или капетана у армији, а у дворској служби чину титуларног коморника. Асурџија – асурџија је мајстор који од шевара израђује асуре. Овакве простирке су се израђивале у разним величинама, разних дебљина са украсима или без украса. Асуре су се користиле за простирке или завесе од сунца. Ашџија – гостионичар. Бакалин – трговац намирницама. Барутџија – произвођач барута. Бојаџија – је занатлија који боји вуну, платно, тканину или одевне предмете. Болтаџија – трговац луксузном и индустријском увозном робом. Бомбонџија – традиционално се бави израдом штолверк карамела, свилених бомбона, бомбона пуњених различитим врстама фила, киселих бомбона, проминцла, медених, желе и гумених бомбона и ратлука. Берберин – бави се естетиком обликовања косе, браде и бркова. Бравар – изворно бавио се израдом брава и катанаца најразличитијих облика и величина, касније ради шири спектар обраде метала. Вуновлачар – је занатлија који обрађује вуну. Опрану и осушену вуну ставља у машину која влачи тј. разчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду. Гребенар – у стара времена није у дућанима било игала за низање дувана, плетење бичева и других рукотворина. За то су се побринули људи који су куповали одговарајућу жицу, па игле правили и продавали и од тога живели. Иглари су правили и гаргаше за гребенање вуне. Грнчар – бави се израдом судова за чување и припремање хране, судова за ношење и држање течности и разног другог посуђа. Дреар – радник на стругу (дребанк). Дућан – трговачка радња. Дунђер – је зидар који гради куће набојнице. Еспап – опрема, материјал, потрепштине, роба за продају. Једек – раскошно опремљен коњ који се водио у поводу. Кавалир (франц.) – првобитно коњаник, витез; касније: сусретљив, углађен, дарежљив човек. Казанџија – врши израду судова и других предмета од бакра и представља један од најстаријих заната у Србији. Бакарно посуђе имало је ширу употребу у градским и сеоским срединама. Иначе казанџијски еснаф био је прво занатско удружење где су занатлије постали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским производима. Казначеј – благајник.

405

Калфа – помоћник мајстору који је након шегртског стажа, положио испит за калфу. Каменорезац – је мајстор који обликује сирове комаде стена у прецизне геометријске форме. Занат који је произвео небројене људске грађевине, споменике, оруђа и разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете. Кириџија – превозник робе уз награду; киријаш. Качар – је мајстор који обједињује различите технике прераде дрвета као што су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и тд. Дрво се суши и до две године пре употребе. Кројење дуга је иначе најосетљивији поступак у овом занатском процесу. Ковач – је занатлија некада један од најцењенијих. Без њега је живот на селу био готово незамислив. Занат је био најактивнији из 19. у 20. век, а након тога опада. Ковачи су највише израђивали пољопривредне алатке: плугове, раонике, дрљаче, мотике, лопате, ашове, српове, косе, затим делове за кола, секире, опрему за огњиште, али и амајлије, поткивање коња и крава, поткивање точкова кола, и разних алата. Колар – је занатлија који израђује запрежна кола, чезе, фијакере. Корпар – био је прилично заступљен у Србији почетком 20. века по најпре у виду домаће радиности. Кујунџија – је занатлија који израђује или поправља наките и ситне украсе од злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је једна врста уметности где је потребна вештина и прецизност. Мумџија – сапунџија. Мутавџија – је стари занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад сељак одлази да ради на њиви или деца у школу. Налбатин – поткивач за поткивање коња и волова. Опанчар – је занатлија који прави опанак. Опанак спада у један од артефаката који су синоним Српске традиционалне културе и националног идентитета уопште, иако сам опанчарски занат спада у млађе занате код нас. Занат се нарочито развио средином 19. века када је заправо забрањено ношење пресних опанака, јер су се преко њих преносиле заразне болести. Печатња – штампарија. Подполковник – потпуковник. Попечитељ – министар (секретар). Председатељ – председник. Рабаџија – кочијаш. Рогожар – израђивао цегере од природног материјала и асура. Сајџија – је занатлија који поправља сатове. Сарач – или ременар, убраја се у врло старе занате, а назив сарач је арапског порекла. Коњска опрема се израђује од како се користе коњи за јахање и вучу. Ову опрему израђују мајстори сарачи и седлари. Сарачки занат је вештина прављења разних предмета од коже као што су: опрема за коње, опасачи, каишеви, торбе, кубуре, бисаге, плетене канџије и сл. Сензал – трговачки посредник. Смарламџија – терзија који ради са срмом.

406

Содаџија – је занатлија који под притиском обогаћава обичну воду угљендиоксидом, да би се добила сода вода. Поред тога правио је и клакер, оранжаду и кокту. Суруџија – поштар. Табак – је занатлија који табањем тј. ударањем омекшава вунену ткануну насталу ткањем – ваља скунко на ваљарици. Телал – је добошар, али и старинар или препродавац. Терзија (турц.) – се бави израдом грађанске народне одеће – народне ношње. Потиче од турске речи терзи која значи кројач чоје. Мајстори терзијског заната су шили различите детаље одеће од материјала као што су чоја, сомот, атлас а украшавали су одећу свиленим гајтанима, кићанкама, шљокицама, срмом. Делови одеће које су шили терзије се зову: антерија, долама, мушки гуњ, јечерма, џамадан, јелек, и др. Ткач – је радио на разбоју, а некада је ткању претходио дуг процес прераде текстилних сировина животињског и биљног порекла: конопља, лан, памук, вуна, нити свилене бубе.... Тракслер – је занатлија који је дрво постављено између два шиљка, од којих је један био покретан на каишу који се покретао ногом, обрађивао помоћу ножа који је држао у руци и изводио разне бравуре. Туфекџија – пушкар. Ужар – ужарски занат постоји од памтивека. Некада су се конопци, ужад, узде и тд. правили од испреплетаних влакана конопље. Художник – живописац (сликар). Циглар – бави се израдом грађевинског материјала који се добија, сушењем и печењем смесе глиненог материјала, песка и воде. Цревар – бави се чишћењем, обрадом и конзервирањем црева домаћих животиња која се касније употребљавају за израду кобасичарских и сухомеснатих производа. Чаругџија – види опанчар. Чаршија – трговачка четврт града, трг. Ћурчија – је зантлија који производи зимске одевне предмете од коже и крзна, попут ћурка, кожуха, грудњака, шубаре и тд. најчешће се користи јагњећа и овчија кожа, с руном са унутрашње стране.

407

БИБЛИОГРАФИЈА Арсенијевић Милан, Глас из Крушевца, 1891-1892. Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у Србији и Крушевцу, 2008. Збирка старих фотографија – Историјски архив Крушевац (ИАК). Збирни тефтер министарства финансија, 1833 – АС, Београд. ИАК – Варије, заоставштина Сретена Динића. ИАК – Црква Лазарица и Црква св. Ђорђе, Крушевац: матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. Илић Буда, Историја Крушевца 1371-1941, Крушевац, ИАК, 1971. Илић М. Радомир, Крушевац: Историјско-топографска монографија, час. Дело, Београд, 1908. Један Крушевљанин (Шокорац Живко), Отмица или ослобода Крушевца: драмска песма у три дела, фототипско издање, приредио С. Симоновић, Крушевац, Народна библиотека, 2005. Крушевачки гласник, Крушевац, 1927-1941. Крушевачка обласна самоуправа, 1927-1929. Лесковачки гласник, Лесковац, 1924. и 1941. Марјановић Чедомир, Крушевац: историјско-културни преглед од постанка до данас, Београд, Штампа Привредник, 1933, 34. Мијатовић Станоје, Занати и еснафи у Расини, Београд, СКА, СЕЗ, књ. 42, 1928; репринт издање: ИАК, 2007. Надгробни споменици на старом крушевачком гробљу. Перуничић Бранко, Крушевац у једном веку 1815-1915, Крушевац, ИАК, 1971. Политика, Београд, 1904-1941. Попис становништва, 1864 – АС, Београд. Прота Драгић Илић, Послушања, Прилози из историје Цркве светог Ђорђа 1904-2004, Крушевац, 2004. Протојереј проф. др Предраг Пузовић, Црква Светог Ђорђа у Крушевцу 19042004, Београд, 2004. Симић Станислав, Стари Крушевљани, Победа, Крушевац, 1997. Симоновић Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, 2011. Српске Новине, Београд, 1837-1911. Стошић Адам, Крушевац на старим разгледницама, Крушевац, 1982.

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ЗТМФ, 1833 – збирни тефтер министарства финансија. ИАК, П – 3 – 2/ – среска занатска комора положени мајсторски испити. ИАК, СЗК, 2 – среска занатска комора попис радњи. ПС, 1864 – попис становништва. НС – надгробни споменик. СБ, МКУ – црква Света Богородица, матична књига умрлих. СБ, МКВ – црква Света Богородица, матична књига венчаних. СЂ, МКУ – црква Свети Ђорђе, матична књига умрлих. СЂ, МКВ – црква Свети Ђорђе, матична књига венчаних.

408

НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА Књига Значајни људи Крушевца (1833-1944) Милорада Сијића, у издању Епархије крушевачке, документована је, корисна и занимљива публикација о најзначајнијем периоду развитка Крушевца (1833-1944), животу становника, прерастању занатства у индустрију и свеукупном развитку, када Крушевац из паланке прераста у град. О прошлости Крушевца писали су бројни аутори, почев од Радомира Илића и Чедомира Марјановића до Буде Илића, али нико као Милорад Сијић није са толико топлине пришао прошлости овог града, где својом речју тражи контакт са минулим временима, када је Крушевац био славан град. Због тога Крушевцу у част Сијић нас враћа у минула времена, периодима мира, када се излазило из три ропства, турског, аустроугарског и немачког. И док, као први читаоци, са задовољством и поштовањем читамо ово дело, као и претходна Сијићева остварења, не можемо да се не сетимо са колико љубави нам је аутор приповедао о овом свом пројекту, као и неодољивој жељи да се одужи свом завичају. Попут неких крушевачких задужбинара који су свом завичају поклањали величанствене грађевине и духовне творевине, и Милорад Сијић је свом граду поклонио, такође нешто величанствено, своју књигу, јер Крушевац и његова околина ауторов су завичај. Са ових простора су његови корени. На њима су и његови јунаци, градитељи Крушевца, стицали величанствену визију живота саткану од најбољих нити сна и јаве. Први део књиге, поглавље Они су градили Крушевац, казује о људима који су, пристигли славом својих предака, овде рођени или ту стекли нов завичај почетком XIX века, од Чолак Анте Симоновића (1777), војводе крушевачког, Јосифа Поповића (1804), свештеника, проте, народног посланика пореклом из Јелакца, Илије Крапчевића, пристиглог из Прилепа, све до Стeпана Перића, трговца, и Томе С. Јефтића, трговца, родоначелника будућих Крушевљана, терзија, трговаца, кафеџија. Сви они и њихови потомци рођени у Крушевцу крећу се овим улицама и сокацима. Рукотворе ту бројни именовани трговци, занатлије, чиновници, први факултетски образовани попут Стојана Протића, Радослава М. Дуњића. Ту су лекари, новинари, фабриканти, уметници, познати политички представници народа, ратници, штампари, апотекари, спортисти. Генерације које су Крушевац уздигле до врхунца оновремене моћи. Неки ликови су дати детаљно, други представљени најнужнијим подацима, јер других нема. Аутор зналачки води читаоца кроз време, расветљавајући све важне догађаје и развој појединих личности које су градиле свој завичај. Ту је права галерија ликова, нови ратници из размеђа векова, живећи у Крушевцу: занатлије, трговци, фабриканти, политичари, родољуби и доброчинитељи, грнчари, пиљари, ужари, папуџије, лекари, механџије и други, претуривши преко својих леђа три тешка ратна искушења у 409

међуратном периоду наставили су нов рат, рад на изградњи свог драгог града и свеопштег напретка. Вредним привредницима значајан допринос дају бројни крушевачки интелектуалци, војна и свештена лица. Градили су и надграђивали оно што су им припремили преци и Крушевац уздигли до врха моћи, створили привредно чудо (Барутана, Мерима, Импрегнација, Жупа, Железничка радионица, Фабрика вагона, Кланица, пошта, телеграф, телефон и друго), какво се поновило седамдесетих година XX века. Историја града, његовог Видовдана и Споменика косовским јунацима, величанствене свесрпске прославе 1889. године, када ће се ту срести браћа из свих живећих крајева Срба, други је део књиге. Ту су посебно представљена државна и самоуправна надлештва, култура, школство, привреда, здравство, војска, спорт, посебно сталешка удружења, црква, хумана друштва, народни посланици. Нема више старог Крушевца, хотела Париз, модне куће Лувр, старог купатила, ни палате Драгутина Митића, апотеке Крсте Новаковића, Такова, хотела Београд и много другог. Крушевац је био град врсних занатлија и трговаца, који се брзо развија у индустријски и културни центар. Такав Крушевац је у мислима наших данашњих старина, у њиховим срцима, са нама и у нама. Нема бројних радионица и познатих крушевачких фабрика које су мукотрпно стварали Сијићеви јунаци; уместо њих сећања старих, око нас бетон и сивило. Нема више бучних балова разних занатских еснафа, матинеа који су обележавали сјај овог града између два светска рата. Враћање је ово таквом Крушевцу, враћање које читањем књиге постаје наше страсно радовање и прикупљање нових снага за поновна прегнућа за напредак овог града сјајне прошлости. Трећи део књиге сачињава неопходна научна апаратура – азбучник имена, речник коришћених туђица и архаизама, библиографија. Посебну вредност представљају стотине фотографија људи различитих занимања – од пиљара до апотекара, права галерија ликова у различитим ношњама које означавају сталешку припадност (српска народна ношња, свештена, европска модна гардероба; шешир, кравата, официрска ношња са одликовањима, одевни дресови спортиста). Ликови на фотографијама права су подлога за психолошка истраживања људи из Крушевца, пореклом углавном из свих крајева Европе (Цинцари, Чеси, Немци, Руси, Срби преко Дрине, Саве и Дунава). Изузетна је вредност фотографија појединих крушевачких занатских радионица и индустријских постројења, о којим савремене генерације имају мало сазнања. Књига има изузетну документарну вредност, што чини њен посебан значај имајући у виду чињеницу да је ово био последњи моменат да се вредни подаци отргну од заборава и у писаном облику дарују будућим генерацијама.

410

Још једно враћање завичају, враћање је пре свега оним основним нашим коренима, који нас утемељују и до последњег даха везују за оно што представља нашу духовну спону. Отуда то враћање представља радост, али и страхоте прошлости. Због тога, уз препоруку да ова књига буде штампана, стојимо задивљени пред величанством везе човека и завичаја па велику захвалност град Крушевац дугује Милораду Сијићу за изузетне личне напоре које је уложио да би прикупио и обрадио све дато, јер је нестајуће од заборава отргнуто у последњем тренутку. Отуда и трајна вредност ове занимљиве књиге, која се не може заобићи ни у једном будућем озбиљнијем изучавању историје Крушевца и Србије. Мр Слободан Симоновић

411

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Милорад Сијић рођен је 1. фебруара 1953. године у селу Горње Злегиње код Александровца жупског. До сада је објавио: Државе и државници света, Историјски архив Крушевац, 2002; Злегиње Горње и Доње, Креативна радионица Крушевац, 2003; Архијерејско намесништво жупско, Историјски архив Крушевац, 2006; Расински округ и његови народни представници 1804-2004, Историјски архив Крушевац, 2006; Трнавци, Историјски архив Крушевац, 2006 (коаутор); Мајор Милутин Дреновац – ратни дневник официра Краљевине Србије 1914-1922, Историјски архив Крушевац, 2008; Жупа у ратовима од 1912. до 1918. године, Историјски архив Крушевац, 2008; Чаршија – прича о људима који су створили Александровац жупски, Завичајни музеј Жупе, 2008; Фудбал у Краљевини Југославији, Milirex, 2009; Бруска афера, Завичајни музеј Жупе, 2010.

412

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР

.......................................

3

ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ ......................... Они су дошли до 1837. године ......................... Они су дошли до 1860. године ......................... Они су дошли до 1900. године ......................... Они су дошли до Првог светског рата ............ Они су дошли између два светска рата ............

9 11 43 69 134 158

ИСТОРИЈА ГРАДА ......................................

1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ ......................... Видовдан ................................................... Свети Споменик ...................................... Косовске прославе ...................................... Откривање Споменика ..................................... Крушевац свето место .....................................

2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА ……… Округ крушевачки ..................................... Срез расински ..................................... Градско поглаварство ........................ Окружни суд ..................................... Окружна скупштина ........................

3. КРУШЕВАЦ .................................................. Регулациони план вароши ........................ Кланица код Расине ........................ Електрификација Крушевца ........... Велики комунални радови ........................ Трошарина ..................................... Мост према Јастрепцу ........................ Казнени завод ..................................... Велики јавни радови у Крушевцу ........... Др Милан Стојадиновић у Крушевцу ............ Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца Радови на улепшавању Крушевца ............ Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца Крушевац најскупљи град у унутрашњости …… Селидба окупаторског војничког гробља ....... Средњовековне чесме .........................

4. КУЛТУРА ................................................... Певачко друштво Цар Лазар ......................... Занатлијска певачка дружина Обилић ............ Позориште ....................................................

195 197 197 200 203 210 217 219 219 220 222 226 227 230 232 233 233 234 234 234 235 235 236 237 238 240 240 242 242 243 243 244 245

Културни живот ....................................... Крушевац 1925. године ......................... Народни универзитет ...................................... Предграђе Крушевца ......................... Библиотека ...................................... Сарајевска Просвета ......................... Споменик Стојану Протићу ......................... Стогодишњица ослобођења Крушевца ............ Култура на првом месту .........................

5. ШКОЛА ................................................... Основна школа ...................................... Гимназија ...................................... Трговачка школа ...................................... Подружина женског друштва ......................... Обданишта .................................................... Интернат .................................................... Шоферски курс ......................................

6. ПРИВРЕДА ................................................... Барутана Обилићево ...................................... Мерима .................................................... Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево Копаоник .................................................... Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево Српско АД за израду и оправку вагона ............ Кланица за пернату живину ......................... Хемијска индустрија Жупа ......................... Железничка станица ....................................... Железничка ложионица ......................... Друмски саобраћај ....................................... Парни млин Расина ....................................... Дуванска станица ....................................... Стовариште бензина и нафте ......................... Текстилна индустрија Обилић ......................... Берза рада .................................................... Пошта, телеграф и телефон ......................... Пијаца .................................................... Огледна станица за производњу и оплемењавање биља 7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА .........................

8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ ....................................... Крушевачка задруга АД ......................... Крушевачка банка ....................................... Окружна кредитна банка ......................... Крушевачка лебарско пекарска задруга ............ Набављачка задруга државних службеника ............ Чиновничка кредитна задруга ............

245 246 247 248 249 249 249 251 251 253 253 253 258 259 260 261 261 262 262 271 278 278 279 281 282 283 286 287 288 289 289 289 290 290 291 293 294 297 299 299 300 301 302 302 303

Пензиони фонд ....................................... Крушевачка занатска кредитна задруга ............ Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошачка з.

9. ЗДРАВСТВО ....................................................

10. ВОЈСКА ....................................................

11. СПОРТ ................................................................. Фудбалски клуб Цар Лазар ......................... Фудбалски клуб Обилић ......................... СК Трговачки ....................................... Аероклуб у Крушевцу ......................... Коло Јахача у Крушевцу ......................... Стрељачка дружина Обилић ......................... Соколи .................................................... Риболовци .................................................... Бокс у Крушевцу .......................................

12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА ......................... Крушевачка пољопривредна подружина ………. Трговачка омладина 1894 ......................... Занатлијско удружење ......................... Дружина за гашење пожара ............ Удружење ратних инвалида .......................... Прво Крушевачко укопно и доживотно удружење у К. С. Крушевачко друштво за узајамно п. при удадби и женидби Туристичко удружење ........................... Црвени крст ........................................ Удружење Крушевљана у Београду .............. Удружење инжењера и архитеката .............. Хемијско друштво ........................................ Официрски дом ........................................ Ловачко удружење ........................................ Удружење пензионера ........................... Унија за заштиту деце ........................... Народна одбрана ........................................

13. ЦРКВА .....................................................

14. ХУМАНА ДРУШТВА ........................................

15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ...........................

303 304 304 305 306 314 314 315 316 318 321 322 323 325 325 326 326 326 329 331 332 332 333 333 333 336 338 338 339 339 339 340 340 341 344 345

РЕГИСТАР, РЕЧНИК АЗБУЧНИК ИМЕНА ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ БИБЛИОГРАФИЈА СПИСАК СКРАЋЕНИЦА

....................................... ........................................ ........................................ ........................................ ........................................

371 373 405 408 408

НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

........................................ ........................................

409 412

Милорад Сијић ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА Тираж: 300 примерака Штампа: S-Print Крушевац Штампање књиге помогао Град Крушевац

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 929(497.11)"1833/1944" 94(497.11 Крушевац)"1833-1944" СИЈИЋ, Милорад, 1953Значајни људи Крушевца : (1833-1944) / Милорад Сијић. - Крушевац : Епархија крушевачка, 2012 (Крушевац : S-Print). 412 стр. : илустр. ; 25 cm Ауторова слика. - Тираж 300. - Стр. 3-7: Предговор / Прота Драгић Илић. - Стр.

409-411: На крилима завичаја / Слободан Симоновић. - Белешка о писцу: стр. 412.

- Туђице и архаизми: стр. 405-407.

- Скраћенице: стр. 408. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистар.

- Библиографија стр. 408.

ISBN 978-86-89241-013 a) Знамените личности - Крушевац 1833-1944 COBISS.SR-ID 194785292