AKO SVI LJUDI RAČUNAJU NA TEBE ALI NE PRETERANO
Bog ne može da ima oblik,još manje ime...a pogotovo se ne može definisati,opisati ili na bilo koji drugi način izraziti,on može biti samo predstava. Iz tog razloga,gotovo svaki danas „poznati“ Bog,raznih kultura je „pogrešan“. Ne da apsolutno isključujem mogudnost,njegovog ili njihovog postojanja,ved isključujem svaku mogudnost da je istina bilo šta što je izgovoreno o Bogu. Jednostavno,čovek i „njegov bog“ moraju da imaju potpuno „tih odnos“ ,koji je mogud samo komuniciranjem i to „u jednom pravcu“. Dovoljno je izgovoriti bilo šta o Bogu,i on postaje pogrešan. Verovati bilo kome da je video,čuo,osetio ili spoznao Boga,kao što je to slučaj sa gotovo svim monoteističkim ili politeističkim religijama,jednostavno govori o tome da ljudi i ne poznaju pojam Boga. „Javljanjem“ Boga,osiromašeni su i Bog i čovek,što bi bilo van pameti. Bog,može da se subjektivno duhovno oseti,možete mu se opet subjektivno duhovno približiti,tu zaista nema ničega što bi i najoštrija kritika mogla da „potkači“...možete komunicirati sa njim nemom molitvom...i to je sve. Ali jasno ga definisati i to čak u pojedinim slučajevima i u direktnom kontaktu,kao što je to uradio Mojsije sa Jahve-om,ili bilo koji drugi prorok sa bilo kojim drugim Bogom,nije mogude. Ponavljam da ne govorim o Hrišdanskom,Jevrejskom i Islamskom Bogu,ved o načinu kako su „pisci“ Biblije i Kur’ana,oduzeli i svom Bogu i sebi samima istinskog Boga. Ako se udaljimo od boga-bida,i pokušavamo da Boga predstavimo daleko transcendentnijim,tako treba i da ostane,čak je poželjno uopšte i ne govoriti o tome[ukoliko verujemo u svesnost takvog Boga]. Ljudski um nije dovoljno razvijen da može da shvati bezobličnost,sveopštost,beskonačnost…ved samo oblike i stanja,iz tog razloga je i nastala personifikacija bogova,što je