I DA TAKO ISTRAJEŠ U MESTU KADA U TEBI NEMA NIČEGA VIŠE
Čovečanstvo živi u stalnom ratu. Čitava istorija ne samo čovečanstva,ved života uopšte je ustvari rat. To jeste „proces“ koji evolucija „zahteva“ i podrazumeva kod svih oblika života,ali dajudi ljudima um,kod njega je taj rat ograničila samo na unutrašnju borbu sa samim sobom ili borbu za isključivo umnu nadmod i nad drugim životnim vrstama ali i nad drugim ljudima,odnosno pripadnicima „druge vrste“. Ali,kao što sam ved pominjao nekoliko puta,čovek još sasvim sigurno nije dostigao vrhunac svoje vrste,pa samim tim u sebi[bar ogromna vedina] imaju zaostatak životinjskih potreba za bilo čim a naročito za nadmodi . Tako imamo krvave sukobe zbog politike,užasne ratove zbog prirodnih resursa,odnosno teritorije na kojima se nalaze,pa čak i možda najprljavije i najužasnije ratove u ime religije. Takvi „fizički“ ratovi de se voditi ili do istrebljenja ili ako ljudska vrsta to doživi,do najvišeg stadijuma vrste homo sapiens sapiens. Na takve sukobe niko ni na koji način ne može da utiče,mada to prividno i lažno mnogi rade,i to baš oni koji ih ispod maske i izazivaju. Oni ostali,na oko iskreni pacifisti,kojih je verujte vrlo malo,jer i oni imaju maske,apsolutno ništa drugo ne mogu da urade osim da se okite Nobelovom nagradom za mir,zbog možda nekada i iskrene ali sasvim sigurno Kihotovske borbe. Iz tog razloga,ne bi se trebalo opteredivati takvim životinjskim nagonima drugih,modnijih,ved ih samo treba ignorisati,koliko je to mogude,a ostaviti sudu istorije da ih za sva vremena „ocrni“ kada za to dodje vreme. Mnogo je bitnije ,baviti se ovim drugim ratovima,svojim unutrašnjim ili umnim ratovima sa drugima,jer to je daleko pošteniji,bezazleniji i na kraju krajeva,sa stanovišta evolucije,prirodniji i sasvim potreban rat. Tačno je da umni rat sa samim sobom ili sa drugim ljudima,vrlo teško može doneti mir,ali zato može doneti napredak uma i