O ZIVOTNOM SMISLU

želimo da iskažemo svoj rad ili stvaralaštvo,mišljenje, bez straha od posledica,što jeste razuman vid težnje ka slobodi. Ali prava sloboda predstavlja upravo onu pomenutu razliku izmedju –SVEGA OSTALOG I ČOVEKA. I takva težnja je usadjena čoveku,isto onoliko koliko je usadjena i pomenuta „razumna sloboda“,ali sa tom razlikom što čovek takvu svoju slobodu mora „platiti“ ili menjati za uvek lošu posledicu. Dakle,nezavisnost od prirodnog determinizma u čoveku i van čoveka,jeste ono što nazivamo apsolutnom čovekovom slobodom. Kolika je mod moralnosti u čoveku,da ga ograniči po pitanju apsolutne slobode. Svakako velika. I znanje ima donekle takvu mod,ali je znanje ograničeno razumom,pa se ne može porediti ni po izvorištu,ni po sličnosti,a ni po intezitetu sa moralnim ograničenjima.

Moralnost u čoveku u najvedem broju slučajeva ne može biti pobedjena težnjom za slobodom,ma koliko bila jaka,što donekle nije shvatljivo,jer je sloboda kao arhetip dominantnija od moralnosti,pa ovo svakako može biti izazov za filozofe,medjutim,dobro je što je tako,jer sloboda,pogotovo ona apsolutna svakako nije poželjna jer vodi ka umnom i fizičkom radikalnom anarhizmu.