Produkcija UPIDIV-a 2014-2020. by UPIDIV

2014-2020 Продукција УПИДИВ-а

УРЕДНИЦИ

„Реч уредника” Драги поштоваоци примењених уметности и дизајна, Ми у Удружењу ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине свесни смо чињенице да је заборав неминовност пролазности времена, да у великом броју случајева објекти примењене уметност и дизајна потпадају под критеријуме ефемерности. Као средствo одбране од овог процеса, ми видимо дигитализацију већ једном репродуковане грађе, али и периодично објаљивање публикација у дигиталном и штампаном облику, чија би додатна функција била и aналитичко сагледавање прoдукције наших чланова. Вођени овом идејом, Удружење је приредило публикацију у дигиталном облику под називом “Продукција УПИДИВ-а 2014-2020”. Циљ је да се забележи оно што се десило и да га као таквог,„исчупаног од заборава” понудимо новим генерацијама на увид. Зато сматрамо да ће ова врста студија као вишеслојно сведочанство пружити један шири ракурс, оној врсти публике којој је рад Удружења привлачан по разним основама: лаичким, културно-политичким, уже професионалним или научним.

др Здравко Рајчетић и Ненад С. Лазић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

др Здравко РАЈЧЕТИЋ

„Поглед уназад” „Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.” представља својевесну хронологију излагачке делатности која се огледа кроз пратећа документа - каталоге и монографије. Оваква врста систематизације садржи више елемената. Осим оних очекиваних - естетских, ту су видљиви и друштвени и културни утицаји који су се рефлектовали на рад Удружења и његових чланова. Поред тога, студија показује и координате према којима је организован рад Удружења, а ту пре свега мислимо на кровна документа као што су Статут и Петогодишњи план, али и на концепте рада Управног одбора, Уметничког савета и Савета за излагачку делатност. Овако сагледавање грађе представља и једну врсту самокритике у контексту преиспитивања сопственог постигнућа и шире гледано показује колики смо допринос дали укупној културној сцени Града Новог Сада и АП Војводине.

Период за који се уредништво овом приликом определило (2014/20.) није случајни одабир, већ представља временски распон у којем су се десили кључни догађаји за нашу организацију. То је период идејних промена у погледу схватања будуће мисије Удружења, али и време у којем смо оживели поједине излагачке манифестације, утврдили поједине облике колаборације са нама важним институцијама и сродним организацијама. Нагласимо да се већина наших изложбених активности одвијала у Галерији Форма у Новом Саду, а у мањем броју у алтернативним просторима које је УПИДИВ добио на коришћење за реализацију својих излагачких програма. У наставку ћемо издвојити неке кључне манифестације које илуструју претходно речено.

Сезона 2014/15 Ако сагледамо комплетну историју УПИДИВ-а, али и историје у окружењу нама блиских организација професионалца, тешко да ћемо пронаћи временски толико згуснутих, а са друге стране важних изложбених манифестација и догађаја у једној сезони. Овде мислимо на двадесет изложбених поставки од којих су 13 самосталне и седам колективне.

Изложба која је отворила излагачки циклус у 2014. години била је поставка кандидата за чланове УПИДИВ-а за сезону 2013/14. годину, на којој су доминирали радови из области графичког дизајна (Наташа Шкрбић, Дуња Брановачки, Иван Месарош), затим фото дизајна (Добрила Мартинов, Никола Брадоњић), док су их следили радови из области савременог одевања (Ана Узон), костимографије (Станислава Јамушаков) декоративне пластике (Марина Андрин) и ентеријера (Горан Аугустинов). Основна функција једне изложбе овог типа јесте презентација нивоа квалитета рада наших будућих колега, али је уједино и део једног природног процеса обнављања чланства. Осим што је УПИДИВ орјентисан је ка добробити својих чланова, одбрани и развоју професије, како смо поменули, орјентисан је и ка сродним институцијама и организацијама. У том смислу гледано, један од битинијих елемената наше излагачке праксе јесте сарадња са школским и високошколским институцијама уметничког типа, што је и логично с обзиром на чињеницу да је већина наших чланова прошла кроз ове образовне системе. У складу са овим начелом током 2014. године одржане су две студентске изложбе ревијалног типа. Тако је у Галерији Форма средину године (од 20. јуна до 1. јула) обележила изложба која је сумирала одабир најбољих радова студената друге године Департмана ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду (2008/12.година) са пројектима из предмета Архитектура 2 у класи проф. Мирослава Шилића. Под називом „Павиљон уметности” публици су представљени различити путеви у креирању објекта чија је функција презентација уметничког стваралашта. Поред тога, ова изложба је подстакла публику али и стручну јавност на размишљања о вишегодишњем дефициту адекватног изложбеног простора у Граду Новом Саду. Друга студентска изложба одржана те године и почетком следеће (од 20. децембра 2014. до 8. јануара 2015. године), одвијала се организацији нашег члана проф. Уроша Недељковића. Поставка под именом „Диплома ПРО” тада је објединила радове дипломираних и мастер дизајнера графичких комуникација, инжењера графичких комуникција, дизајнера ентеријер и дизајнера костима, из три високо образовне

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

установе из Републике Словеније и Републике Србије. Осим што је ово било место сусрета три установе, ликовна публика је добила прилику да се упозна и са резултатима рада који имају за циљ решавање различитих проблема околине и дизајна. Слична проблематика била је и тематски оквир за манифестацију под називом „RE*/8 Design Park” коју је организовао ауторски пар Тијана и Мила Поповић. Изложба у оквиру овог пројекта одржана је у нашем галеријском простору од 24. до 29. октобра. Овај по свом карактеру иновативни догађај, представио је рад већег броја уметника из земље и иностранства чије је поље интересовања усмрено ка креативној рециклажи, треш уметности и еко-дизајну.

Најчешће велике излагачке смотре представљају добро место на којем публика може у целини да сагледа текуће резулатате рада веће групе уметника. Тако је и са нашим Удружењем, које од свог оснивања организује бијеналну изложбу под називом Форма, као најзначајнију и по бројности излагача највећу излагачку смотру различитих области примењених уметности и дизајна са територије АП Војводине. Двадесет и друго издање Форме реализовано је у простору хола зграде Владе Војводине од 2. до 10. децембра и том приликом свој рад је представио 91 аутор - члан УПИДИВ-а. Како традиција налаже, Форма сваким својим новим издањем донеси квалитет више, тако било и овај пут. На изложби су се издвајала дела која су настала у складу са временом доминиције филозофија технолошки устројене стварности, чија су начела по речима Владимира Митровића, прихватиле млађе генерације аутора који „бескомпромисно прате свој унутрашњи уметнички ритам желећи да учествују у нечему што се с правом може означити као нова уметничка сцена Војводине…”. На крају поменимо још једну организационо захтевну изложбу. Била је то поставка радова и инфо-паноа, која је организована у склопу прославе јубилеја постојања нашег Удружења. Ова манифестација која се одвијала под називом „УПИДИВ 50 година: На раменима великана” одржана је у тада новоотвореном излагачком простору Ректората Универзитета у Новом Саду, од 23 децембра 2014. године до 12, јануара 2015. године. Тим поводом је издата и репрезентативна монографија под истим називом. За наше Удружење овај кључни пројекат, широј али и стручној јавности показао је значајне догађаје и кључне личности које су допринеле развоју УПИДИВ-а, како његовом угледу

тако и његовом раду. Симболички овај догађај представља „тачку почетка” од које се кренуло са увођењем својеврсне организацијске дисциплине, као и са инкорпорирања нових области унутар примењених уметности и дизајна и пратеће теорије.

Сезона 2015/16 У овом периоду одржано је 18 изложби, које су у тоталу реализоване у Галерији Форма. Тако да две колективне и шеснаест самосталних изложби говоре о још једној богатој излагачкој сезони. Од куриозитета овде би смо издвојили изложбену поставку под називом „Што год више црташ, све си већи, јачи, лепши”. Изложба је организована као пратећа манифестација у оквиру програма 58. Змајевих дечјих игара. Пројекат овог типа са мањим прекидима траје готово од оснивања нашег Удружења, и по свом концепту и циљу усмерен је на слављење детета и детињства. Поред тога, овај излагачки програм презентује рад чланова из Секције за графички дизајн, чија је ужа област рада илустрација. И 2015. године било је тако. Изложба која је трајала од 4. дo 15. јуна, „сабрала је осам ентузијаста који су се својим радом изборили за дечију пажњу, али и пажњу стручне јавности.” Тада су своје илустрације за децу представили: Дуња Брановачки, Јосип Згомба, Зоран Пешкан, Срђан Ранков, Лазо Сатмари, Сашењка Мељников Ивановић, Ненад С. Лазић и Александар Педовић.

Сезона 2016/17 Слично прошлој сезови и у овој је одржан висок и континуиран ниво излагачке делатности. Тринаест самосталних изложби уметника различитих генерација и опредељења и две колективне изложбе, од којих је једна кандидата за чланове УПИДИВ-а, говори о устаљеној излагачкој пракси нашег Удружења. Упркос чињеници да смо и у овом периоду имали значајних финансијских проблема који су у комплету ометали рад УПИДИВ-а, захваљујући ентузијазму наших чланова, Лидији Рамач и Наташи Бероња, као и Ненаду С. Лазићу, изложбена и издавачка активност Удружења

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

није клонула, већ је напротив, изнела неколико концептуално атрактивних изложбених поставки. Поменимо примера ради изложбу под називом „Дечије aromatherapy таписерије” ауторке Анице Чорде, која је публици представила свој рад „измакнут” из области текстила, на којој је публика могла да се на очигледа и допадљив начин упозна са основама процесом ткања. У истом духу педагогизма настала је и поставка доајена графичког дизајна Војислава Терзића, чија је изложба под називом „Представа детета у индустрији амбалаже”, подсетила ликовну публику на нека позната решења амбалаже, и презентовала дизајнерске поступке у изради истих. Педагошки концепт уочљив и на трећој изложби која је одржана исте године, а то је поставка под називом „Калиграфија,” на којој су представњени завршни радови полазника школе калиграфије нашег члана Бранимира Просеника.

Сезона 2017/18 Као што је поменуто у уводу овог текста, у Удружењу смо кренули са обнављањем појединих, старих излагачких пракси и поступака, а што је посебно видљиво у сезони 2017/18. Прва поставка овог типа била је „Зимска изложба”, која је „организована за потребе формирања збирке УПИДИВ-а у уметничкој колекцији Владе АП Војводине”. Циљ ове изложбе био је прагматичног карактера, и део је праксе из осамдесетих година 20. века, када су поједине државне институције или фирме откупљивале уметничка дела наших чланова у сврху попуњавања сопствених уметничких фондова. На изложби која је трајала од 6. до 20. фебруара 2017. године био изложен рад близу педесет наших колега, из готово свих секција, који су добровољно донирали своја дела у сврху формирања ове колекције. Те, 2017. године одржана је још једна ретро - изложба, али сада са другим циљем. Поводом Дана жена од 8. до 13. марта у Галерији Форма одвијала се изложбена манифестација под називом „Уникат” која је „настала као идеја Секције за дизајн текстила са жељом да се оживи некадашња традиција”.

Сезона 2018/19 У овој сезони је реализовано је 13 изложби од којих су две групне и 11 самосталних. Карактеристично за овај период је повећање броја изложби са педагошким карактером, што се уклапа и у укупне излагачке трендове у Републици Србији. Поред тога приметан је и сегмент који се односи на партиципативност публике. Конктретно то су изложбене поставке које у поред свог излагачког дела имале за циљ и реализацију ликовних радионица или су са друге стране приказале резултате рада ликовне обуке из различитих ликовних области. Ову тврдњу илуструје податак о изложби одржаној у организацији керамичарке Ане Попов, која је тим поводом представила рад 9 аутора - полазника своје школе керамике. Ова веома посећена изложба под називом „1+9 Ана Попов и ученици” одржана је Галерији Форма од 15. маја до 3. јуна 2018. Године. У истом контексту је одржана и мастер изложба „Раслојавање: Илустрација као инсталација” студенткиње са Академије уметности у Новом Саду Данице Јевђовић. На овој поставци публика је могла да се упозна са примером серије мастер радова са Одсека за графичке комуникације. Напоменимо да је изложба наставак сарадње нашег Удружења и Академије уметности у Новом Саду. Поменимо овде и колективну изложбу под називом „Дете као инспирација у плакатској уметности” која се одвијала као део програмске сарадње УПИДИВ-а и Змајевих дечјих игара. Поставка је трајала од 5. до 18.јуна и обухатала радове чланова Секције за графички дизајн. Аутори која су овом приликом изложила своја плакатска решења чије тема дете и детињство, били су: Лазар Сатмари, Зоран Пешкан, Александар Педовић, Милан Милић Јагодински, Војислав Терзић, Дарко Вуковић, Ненад С. Лазић и Атила Капитањ. Дакле, овде смо имали прилике да видимо имена која углавном припадају Новосадској школи културног плаката. Напоменимо да је изложба је део пројекта који укључује и низ радионица за децу чији је циљ теоријско упознавање са практичним радом на изради плаката. Кроз ове маштовито осмишњене радионице које је водио Милан Милић Јагодински, прошло је око четрдесетак ученика млађег основношколског узраста.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Сезона 2019/20 Прожимање едукативног духа наставило се и у сезони 2019/20 у којој можемо издвојити неколико специфићних излагачких пројеката. На првом месту то је изложба коју су у Галерији Форма приредили Никола Бербаков и Јанош Пољак под називом „Compacked”. Од 23 априла до 5. маја, на изложби су била изложена еколошка амбалажна решења за прехрамбену индустрију, студената графичког и индустријског дизајна Академије уметности у Новом Саду и Института за дизајн из Шопрона, Мађарска (Alkalmazott Művészeti Intézet / SOE). Циљ овог пројекта је био размена искуства и стручно усавршавање студената у пољу графичког и индустријског дизајна. На овом пројекту УПИДИВ се појавио као медијатор у међународној сарадњи двеју високошколских институција.

Други пројекат али и један од највећих у постојању нашег Удружења, одвијао се под називом „Шетња кроз историју дизајна у Војводини”. У континуитету је трајао је од маја до новембра месеца 2019. године. Пројекат је покренула Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, у оквиру јавног позива „Публика у фокусу”. Носилац пројекта је била Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у партнерству са УПИДИВ-ом. Том приликом одржано је пет циклуса дизајнерских радионица за децу основношколског и школског узраста, као и пет циклуса предавања која су за тему имала проблематику дизајна данас, али и развој дизајна на овом простору. Пројекат су чиниле и две велике изложбе чија је тема била историја дизајна у Војводини и бившој Југославији.

Сезона 2020/21 У последњој сезони издвојили бисмо колективну изложбу ученика Школе за дизајн „Богдан Шупут” која је трајала од 21. до 28. јануара 2020. године. Ова поставка је такође плод новонастале сарадње УПИДИВ-а и Школе за дизајан „Богдан Шупут” . Том приликом је Галерија Форма постала место на којем су се ученици ове школе представили са мањим одабиром својих квалитетних радова. Надамо се да ће већи део ове деце наставити са својим професионалним животом и да ће тиме као будући чланови Удружења обогатити наш свеукупни уметнички простор.

На жалост, у данима који су следили, дошло је до велике пандемије која је зауставила наше животе све до данас, до тренутка док пишемо овај текст. Међутим, упркос тренутној ситуацији, излагачки живот УПИДИВ-а траје, истина у једном виртуелном облику са смањеним бројем публике, али траје. Као куруозитет овакве ситуације али и наших надања и даљих планова, организована је „Јесења изложба”. Трајала је од 9. до 27. новембра 2020. године у Архиву Војводине. Са присутна 43 излагача, из готово свих секција Удружења, ова изложба је показала свој позитиван потенцијал као будућа смотра једногодишњег стваралаштва чланова УПИДИВ-а, али рада наше организације у целости.

Закључак Са преко сто одржаних изложби и исто толико објављених публикација, УПИДИВ је показао своју снагу као партнер у културном животу Града Новог Сада и Покрајине. Али је показао сву организациону снагу и вољу својих чланова да иду напреду очувању и развоју струке. УПИДИВ је у протеклом периоду такође показао да је образовање и ширење свести о значају примњених уметности и дизајна, једна од битнијих компоненти цивилизацијског развоја појединца и друштва у целини. Доказ за ово су бројне посете нашим изложбеним поставкама, али и сарадње по том питању Удружења са значајним националним образовним и културним институцијама. Пресек изложбених активности који смо овде дали, само је истакао ове вредности и везе, које су овако per se oчигледне, али можда „скривене” онако, како смо навели у уводном делу - као ефемерне и склоне нестајању.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

PhD Zdravko RAJČETIĆ

"Review"

“UPIDIV Production 2014-2015” (Produkcija UPIDIV-a 2014-2020.) represents a unique chronology of art exhibition activities reflected in the supporting documentation – catalogues and monographs. This type of systematisation is comprised of several elements, first of all the aesthetic ones, which are generally expected to be part of it, and further on, the elements that include visible social and cultural influences reflected in the work of the Association and its members. Moreover, this elaboration demonstrates the coordinates according to which the activities of the Association have been organized, primarily the umbrella documentation, such as the Statute and the Five Year Plan, but also the concept of the activities executed by the Management Board, the Art Council and the Council for the Exhibition Activities.

Such method of perception also represents a kind of self-critique in the context of reconsideration of our own achievements and, generally speaking, it demonstrates the level of our contribution to the overall cultural scene of the City of Novi Sad and AP Vojvodina. The period which the editors decided to elaborate on this occasion (2014/2020) does not result only from the random selection. It represents a period of time which comprises the events of crucial importance for our organization. This period is characterized by changes of the ideas in terms of understanding of the future mission of our Association, but also the time during which we made revival of certain exhibition manifestations, and established particular forms of collaboration with the significant institutions and the related organizations as well. Let us emphasize the fact that the majority of our exhibition activities took place in the gallery “Forma”, Novi Sad, and, on several occasions, in alterative spaces, which UPIDIV was granted with the purpose of organizing and realization art exhibition programmes. Further in the text, we will point to some of the key manifestations that very well illustrate the aforesaid.

The season 2014/15 If we observe the complete history of UPIDIV, but also the history of the surrounding related professional organizations, it will not be easy to find so many frequent and yet, important exhibition manifestations and events organized

during only one season. This mainly refers to twelve exhibitions of which thirteen were solo exhibitions while seven of them were the group ones. The opening exhibition in 2014 was the exhibition of the candidates for the membership in UPIDIV 2013/14. It was prevailed by the pieces from the field of graphic design (Nataša Škrbić, Dunja Branovački, Ivan Mesaroš), photo design (Dobrila Martinov, Nikola Bradonjić), followed by works from contemporary fashion (Ana Uzon), costume design (Stanislava Jamušakov) decorative ornaments (Marina Andrin) and interior design (Goran Augustinov). Although the basic function of this type of exhibition is to present the level of the quality of work of our future colleagues, it also represents a part of the natural process of membership renewal. Apart from the fact that UPIDIV is primarily focused on wellbeing of its members, as well as defence and development of the profession, as we have already mentioned, it is also oriented towards the related institutions and organizations of similar interest. In this respect, one of the important elements of our exhibition practice is cooperation with the education and high education art institutions, which is natural, as majority of our members attended the aforesaid education systems. In accordance with this principle, in 2014, UPIDIV hosted two student exhibitions of this type. The mid-year in the gallery “Forma” (20th June – 1st July) was featured by the exhibition which summarized the selection of the best works of students of the second year of studies at the Department of the Academy of Arts in Novi Sad (2008/12). It presented the projects from the course Architecture 2, the class of Prof. Miroslav Šilić. The name of the exhibition was “The Pavilion of Art” (Paviljon umetnosti), and it presented the audience with the various methods of creation of the objects which have the function to demonstrate the artistic creation. Besides, this exhibition motivated both audience and the academic community to observe the long-lasting deficit of the adequate exhibition facilities in the city of Novi Sad. Another student exhibition held at the end of the same and the beginning of the following year (20th Decemeber 2014 – 8th January 2015), was organized by our member Prof. Uroš Nedeljković. The name of the exhibition was “Diploma PRO” and it displayed the works of bachelor and master designers

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

of graphic communications, graphic communication engineers, interior designers and costume designers from three high education institutions from the Republic of Slovenia and the Republic of Serbia. Apart from being the spot of meeting of these three institutions, the gallery provided the audience with the opportunity to get acquainted with the results of work that aim to resolve various design and the environmental issues. Similar issues represented the basic topic for the manifestation called “RE*/8 Design Park” organized by the couple of authors Tijana and Mila Popović. The exhibition, as a part this project, was held in our gallery from 24th – 29th October. This innovative event displayed the work of many artists from the country and abroad, whose field of interest is directed towards the creative recycling, trash art and eco-design.

First and the foremost, significant exhibition events represent a good spot in which the audience can have a complete overview of the actual results of work of larger group of artists. This is also the case with our Association, which has been organizing biennale exhibition “Forma” ever since its inception, as the most significant and the largest review of diverse fields of applied arts and design at the territory of AP Vojvodina. 22nd “Forma” was organized in the foyer of the building of the Government of Vojvodina, from 2nd to 10th December, and on this occasion, 91 artists – members of UPIDIV presented their work. As the tradition requires, each Forma aspires to be and definitely is better in quality than the previous one, which was the case on this occasion as well. The most prominent pieces of art were those produced in association with the époque dominated by the philosophy of technologically established reality, of which the principles, according to Vladimir Mitrović, are accepted by younger generations of authors who “uncompromisingly follow their inner artistic rhythm, with a desire to take part in something that can rightfully be featured as a new art scene of Vojvodina…”. Finally, let us mention another organizationally complex and demanding exhibition - the exhibition of works and info-boards, organized as a part of the celebration of the anniversary of our Association. This manifestation called “UPIDIV 50 years: At the shoulders of the greats” (UPIDIV 50 godina: Na ramenima velikana) was held in the then newly opened facility of the Rectory of the University of Novi Sad, from 23rd December 2014 to 12th January 2015. On this occasion, we issued a representative monograph with the same title. This project, crucial for both our Association and the wide and academic community presented significant events and people that contributed to development of UPIDIV, as to its image so to its work.

Symbolically, this event represents “the starting point” from which we began with the introduction of the specific organizational discipline, and with incorporation of new fields within the area of applied arts and design, along with the supporting theories.

Season 2015/16 During this period the gallery Forma hosted 18 exhibitions, of which two were group exhibitions and sixteen were the solo ones, which proves that we had another successful season. Out of curiosity, we will here focus on the exhibition called “The more you draw the bigger, stronger and prettier you become” (Što više crtaš, sve si veći, jači, lepši). This exhibition was organized as the supporting manifestation within the programme of 58th Zmaj Children Games. This kind of project, with a few discontinuances, has lasted ever since our Association was established, and its concept and goals are focused on celebration of children and the childhood. Moreover, this exhibition program presents the work of our members from the Graphic Design section, with the special focus on illustration, which was the case in 2015 as well. The exhibition that lasted from 4th to 15th June, “gathered eight enthusiasts who used their work in order to get children’s attention, but also the attention of the academic community”. This time we had the opportunity to see the illustrations of the following artists: Dunja Branovački, Josip Zgomba, Zoran Peškan, Srđan Rankov, Lazo Satmari, Sanješka Meljnikov Ivanović, Nenad S. Lazić and Aleksandar Pedović.

Season 2016/17 As similar to the previous season, this one also kept high and continuous level of the exhibition activities. Thirteen solo exhibitions held by the artists of various generations and fields of dedication, as well as two group exhibitions, of which one included the candidates for the membership in UPIDIV, speak in favour of the continual exhibition practice of our Association. In spite of the fact that during this period we had significant financial issues which altogether distracted the work of UPIDIV, owing to our members Lidija Ramač and Nataša Beronja, as well as Nenad Lazić, the exhibition

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

and publishing activity of our Association did not drop, on the contrary, there were several conceptually very attractive exhibitions. Let us mention, just as an example, the exhibition called “Children’s aromatherapy tapestry” (Dečije aromatherapy tapiserije) by Danica Čorda, who presented the audience with a slight “step out” of the textile field, in which the audience had the opportunity to get acquainted with the basic steps of weaving, in a transparent and likeable way. Following the same spirit of pedagogy, we hosted the exhibition of a graphic design doyen, Vojislav Terzić, whose exhibition called “Presenting of a child in the industry od packaging” (Predstava deteta u industriji ambalaže) reminded the art audience of some well-known solutions for packaging, and presented the steps comprised in the process of the design production. Pedagogy concept is noticeable in the third exhibition held in the same year as well. This was the exhibition called “Calligraphy” (Kaligrafija), which presented the final works of students-attendants of the calligraphy school organized by our member Branimir Prosenik.

Season 2017/18 As we have already mentioned in the introduction, the Association initiated revival of certain old exhibition practices and procedures, which was particularly noticed in the season 2017/18. The first exhibition was “The Winter Exhibition” (Zimska izložba), organized in order to establish the UPIDIV collection in the art collection of the Government of AP Vojvodina. The objective of this exhibition was of a pragmatic character, it continued the practice popular 1980s, when some state institutions and/or companies were buying pieces of art of our members with the purpose of making their own art funds. The exhibition lasted from 6th to 20th February 2017, and presented the work of almost 50 artists, members of our Association, from almost all sections, who voluntarily donated their works with the purpose of forming this collection. In 2017, we held another retro-exhibition, this time with a different goal. Inspired by the Women’s day, from 8th to 13th March, in the gallery Forma, we organized exhibition called “One of a kind” (Unikat) which “was conceived as the idea of the Section for Textile Design” with a wish to revive past tradition”.

Season 2018/19 Thirteen exhibitions were realized throughout this season, of which two were group exhibitions and eleven were the solo ones. One of the main features of this period was a visible increase in the number of the exhibitions with pedagogy contents, which very well fits into the exhibition trends in the Republic of Serbia. Besides, another noticeable segment is the one that refers to participation of the audience. To be more precise, these are the exhibitions that, apart from the very exhibitive part, also aim to realize art workshops or, on the other hand, to present results of work of art trainings from diverse fields of art. This assertion is illustrated by the exhibition organized by Ana Popov, art potter, who presented the work of 9 authors - attendants of her art pottery school. This exhibition, called “1+9 Ana Popov and her students” (1+9 Ana Popov i učenici) was held in the gallery Forma from 15th May to 3rd June, 2018 and it was very well visited. Another exhibition held in the same context, was a master exhibition “Stratification: Illustration as installation” (Raslojavanje: Ilustracija kao instalacija) of a student of Academy of Arts in Novi Sad, Danica Jevđović. This exhibition presented the audience with the example of series of master works from the Department of Graphic Communications. Let us emphasize the fact that the exhibition is the continuation of cooperation of our Association and the Academy of Arts of Novi Sad. We will also mention the group exhibition called “Child as an inspiration in poster art” (Dete kao inspiracija u plakatskoj umetnosti) which was held as a part of the program of cooperation between UPIDIV and the Zmaj Children Games. The exhibition lasted from 5th June to 18th June and it presented the work of the members of the Graphic Design section. On this occasion, the Authors who exhibited their works inspired by the child and the childhood were the following: Lazar Satmari, Zoran Peškan, Aleksandar Pedović, Milan Milić Jagodinski, Vojislav Terzić, Darko Vuković, Nenad S. Lazić and Atila Kapitanj. Here we had the opportunity to see the names that mainly belong to the Novi Sad art poster school. Let us mention that the exhibition is a part of the project that includes the series of children workshops aiming to acquaint the children with the theory of practical production of posters. It was about forty pupils that attended these imaginative workshops held by Milan Milić Jagodinski.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Season 2019/20 Intertwining of this educative spirit was continued in the season 2019/20 in which we can single out several specific exhibition projects. First of all, the exhibition called “Compacked” which was held in the gallery Forma by Nikola Berbakov and Janoš Poljak. From 23rd April to 5th May, the audience had the opportunity to see ecological packaging solutions for food industry, made by the students of Graphic and Industrial Design of the Academy of Arts in Novi Sad, and the Institute for Design from Sopron, Hungary (Alkalmazott Művészeti Intézet / SOE). The aim of this project was the exchange of experiences and professional advancement in the field of graphic and industrial design. The role of UPIDIV in this project was to mediate in the international cooperation of these two high education institutions.

Another project, and also one of the biggest ever organized by our Association was the project “Walk through the history of design in Vojvodina” (Šetnja kroz istoriju dizajna u Vojvodini). It continually lasted from May to November 2019. The project was initiated by the foundation “Novi Sad 2021 – European Capital of Culture”, within the public invitation “Audience in Focus” (Publika u fokusu). The project holder was the Gallery of Fine Arts – Gift Collection of Rajko Mamuzić in association with UPIDIV. On this occasion, there were five cycles of design workshops for pupils and students of primary schools, as well as five cycles of lectures focused on the issues of contemporary design, but also development of design in this area. The project also comprised of two big exhibitions of which the topic was the history of design in Vojvodina and former Yugoslavia.

Season 2020/21 In the last season, we will single out the group exhibition of students of the School for Design “Bogdan Šuput“, held from 21st to 28th January 2020. This exhibition resulted from the fresh cooperation established between UPIDIV and the School for Design “Bogdan Šuput“. On this occasion, the gallery Forma became the spot in which the students of this school presented their activities with the selection of their best works. We hope that the majority of these children will continue to professionally deal with art and that they will, as our future members, enrich the overall art scene of our Association.

Unfortunately, the days that followed brought a pandemic which has put our lives on hold, and which is still the case. However, in spite of the current situation, the exhibition activities of UPIDIV are still going on, now in a slightly modified form, a virtual one with reduced audience, but they are still going on. As a curiosity of this situation, but also our hopes and further plans, we organized “Autumn exhibition” (Jesenja izložba) which lasted from 9th to 27th November 2020 in the Archives of Vojvodina. With 43 exhibitors from almost every section of the Association, this exhibition demonstrated its positive potential as a future review of annual creative activities of UPIDIV members, but also the work of our organization in its entirety.

Conclusion With more than one hundred held exhibitions and the same number of the issued publications, UPIDIV has proved its strength as a partner in cultural life of the City of Novi Sad and the Province of Vojvodina. Also, this association demonstrated organizational strength and will of its members to move on in their aspiration to preserve and develop their profession. During the previous period, UPIDIV also demonstrated that the education and sharing awareness of significance of applied arts and design are one of the important components of the civilizational development of individuals and the complete society. This is proved by numerous visits to our exhibitions, but also initiated cooperation between the Association and the significant national education and cultural institutions. The review of exhibition activities that we present in this book only emphasize the values and connections that are per se obvious, but perhaps “hidden” as we mentioned in the introduction – as ephemeral and prone to disappearance.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

2014-2015 Продукција УПИДИВ-а

2014-2015 1. Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а / 26 2. Братислав Миленковић / 28 3. Драгослав Улић-Даг / 30 4. Студенти Академије уметности у НС / 31 5. Младен Анђелковић / 32 6. Ирма Пушкаревић / 34 7. Теодор Ајдук / 36 8. Удружење ткаља 9. Ксенија Пашић / 38 10. Милица Ковачевић / 39 Изложбе:

11. Дуња Брановачки / 40 12. Бранислава Леђенац, Лара Копривица / 41 13. Татјана Тања Војнов / 42 14. Тијана и Мила Поповић / 43 15. Душанка Ђорђевић / 44 16. Лидија Рамач / 45 17. Весна Живановић / 46 18. Наташа Стојановић бероња / 47 19. УПИДИВ 50 година / 48 20. Диплома ПРО / 52 21. Форма 22 / 54

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

„Нови чланови УПИДИВ-а” Традиционално сваке године Удружење ликовних уметника примењених уметноости и дизајнера Војводине (УПИДИВ) расписује конкурс за кандидате за пријем у чланство. Пристигле радове прегледа и оцењује стручна комисија Уметничког савета, а радне биографије и радови кандидата који задовољавају прописане критеријуме дају се на увид Управном одбору и на гласање члановима на годишњој скупштини удружења.

2013. 1.

2014. Наташа Шкрбић, 1985.

4. Марина Андрин, 1986.

графички дизајн

2. Добрила Мартинов, 1953.

декоративна пластика

5. Горан Аугустинов, 1964.

фото дизајн

3. Ана Узон, 1981.

ентеријер

6. Никола Брадоњић, 1983.

савремено одевање

фото дизајн

Дуња Брановачки, 1985. графички дизајн

8. Станислава Јамушаков, 1972. костимографија

9. Иван Месарош, 1991. графички дизајн

Дизајн каталога: Симона Долинга

čki dizajn

346 639 natasa@gmail.com

2014-2015

Marina Andrin, 1986. ekorativna plastika

Dobrila Martinov, 1953. foto dizajn 063 / 564 411 djala53@gmail.com

0 / 501 60 36 a.marinush@gmail.com 1 ww.marinushjewelry.com

Nikola Bradonjić, 1983. foto dizajn Goran Augustinov, 1964. enterijer

063 / 713 22 35 nikola.bradonjic@gmail.com www.nikolabradonjic.com

064 / 193 54 86

Ivan Mesaroš, 1991. grafički dizajn

Stanislava Jamušakov, 1972. kostimografija

Dunja Branovački, 1985. grafički dizajn

064 / 314 91 65 ivan.mesaros1@gmail.com www.behance.net/IvanMesaros

064 / 819 50 42 stasajamusakov@gmail.com

063 / 729 87 73 dunja.branovacki@gmail.com

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

02 28

Братислав МИЛЕНКОВИЋ

„Слова”

Пред нама је јединствена азбука. Шареноликост атмосфера и илустративних стилова којима је Братислав Миленковић третирао ова слова многима би лако побегли у какофонију. Ипак, овај млади аутор поседује специфичну концентрацију и самоконтролу, дисциплину и фанатичност неопходну за напредовање у сваком, па и у овом послу. Ове словне илустрације су тренинг, унапређење илустраторских, дизајнерских, типографских, али и вештина у размишљању. Везе слова и елемената којима су представље-

на некада су директне и сасвим јасне, некада представљају даље асоцијације, духовите или сасвим личне, а понекад су то једноставно визуелне игре, варијације на актуелна размишљања. Братислав доноси снажан графички израз. Његов рад једнако је упечатљив сагледан и као детаљ и као целина. Свако слово из овог целовитог комплета вредно је издвајања из групе. Захтева од посматача да прикованом пажњом посматра још дубље, детаљно и дуго. У овим словима-илустрацијама проналазимо истраживања инспирисана класицима, старим мајсторима из области илустрације и дизајна из источне и западне Европе али и из Америке, а оно што их чини још комплекснијим је спој старог са најновијим. Овај пројекат пред нама је у тренутку када илустративна типографија доживљава јединствену популарност и развој. Ту област најснажније су промовисали млади аутори које су управо та истраживања довела у центар светске пажње. Пре свих то су Jessica Hische са пројектом Daily Drop Caps, и Alex Trochut са својим

2014-2015 комерцијалним и имагинарним т и п о г р а ф с ко -и л ус т р а т о р с к и м експериментима. Ако погледамо и шире од типографије, Братислав припада „племену“ које чине и Mario Hugo и Micah Lidberg, цењени млади аутори које бисмо могли описати као илустраторе са јасним, писменим ставом према типографији која је увек савршено у служби њиховог рада. Сво четворо поменутих аутора сасвим природно барата словима у свом илустраторском приступу, чинећи га тиме још посебнијим и препознатљивијим. И док је латинични алфабет стандардна основа за оваква визуелна истразивања, писмо је управо оно што Братислава чини посебним међу њему сличнима. Он је илустровао ћирилицу и тиме нам је представио на начин на који је до сада нисмо видели. Братислав словима влада на јединствен начин и на то утиче његова истрајност у истраживању ове области. Већ дуго их тестира и кроз аналогно и кроз дигитално, савремено калиграфско, цртано руком или компјутерски, пројектовано у цртачким или програмима за прављење фонтова. Све те вештине које је

последњих година вредно савладавао, сада су сасвим у функцији описивања његових идеја. Братислав нам своје карактере приказује кроз ове карактере, како често кажемо, понесени енглеским називом за словни знак. Ова азбука представља спој свега набројаног: старог и новог, аналогног и дигиталног, истока и запада, латинице и ћирилице, кроз призму Братислава Миленковића. Пред нама је јединствена азбука. Јана Оршолић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Драгослав УЛИЋ-ДАГ

„Blue Season I” Изложба фотографија „Blue Season 1” Драгослава Улића Даг-а инспирисана је вечном лепотомжене. Аутор се игра аутор игра плавом светлошћу и кожом модела чиме ствара несвакидашње софистицирану естетику уметничког израза.

Драгослав Улић је рођен 1973. године у Новом Саду. Школовао се у Московском институту за

кинематографију и Факултету драмских уметности у Београду, на департману за Филм, ТВ уметности и уметничку фотографију. Оснивач је студија „DAG Motion Studio“.

2014-2015 04 Студенти АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У НС

„Павиљон уметноости”

Традиционално сваке године крајем јуна галерија ФОРМА угошћује студенате друге године Департмана ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду са пројектима из предмета Архитектура 2 у класи проф. Мирослава Шилића.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

05 32

Младен АНЂЕЛКОВИЋ

„Мађионичар у форми” Анђелковић Младен је рођен 5. јуна 1976. године. Живи у Зрењанину. Завршио је среднју уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, смер за графички дизајн. Апсолвент је на Ликовној академији у Новом Саду, на одсеку за сликарство. Већ више од десет година бави се илустрацијом, и за то време је сарађивао са већим бројем издавачких кућа. Ова изложба је део програма 57. Змајевих дечјих игара.

2014-2015

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Ирма ПУШКАРЕВИЋ

„Musicoscope” Ирма Пушкаревић је рођена у Сарајеву, 17. септембра 1983. године. Основну школу „Соња Маринковић”, завршила је у Новом Саду, а „Карловачку гимназију” у Сремским Карловцима”. Дипломирала је на факултету Техничких наука, смер „Графичко инжењерство и дизајн, у Новом Саду.

Од приправничког рада у студију „Scorpion”, до звања асистент-мастер на Факултету техничких наука, Департман за Графичко инжењерство и дизајн, у Новом Саду, Ирма је стицала богато искуство из области визуелних комуникација у Удружењу „Exit”, D’Art group studio за дизајн и припрему штампе, маркетиншкој агенцији „HNS Creative”, а заначајне ангажмане је остварила на пројектима: КЦ Градилиште, Tuborg Green Fest, Chemical Brothers, Нема зезања, Супер свима, Burton European

Open, Whoops, Cinemacity, Refresh festival, Madonna, Exit festival... Њени радови су објављивани у домаћим и страним часописима, а добитник је награде у организацији часописа ReFoto. У једном периоду била је графички уредник часописа „Switch” и „Кухињица”. Своје радове је излагала, већином на колективним изложбама, а „Musicoscope” је Ирмина друга самостална изложба.

Izložba fotografija Irme Puškarević — 04.04.2014. - 21h Galerija Forma Ilije Ognjanovića 3 Novi Sad

2014-2015

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Теодор АЈДУК

„#502” Безимени карактер који има само редни броју 502 је једини противник ауторитетима и њиховим послушницима. Својим ставом показује колико је узалудан њихов труд да сваког појединца смести у калуп. Теодор Ајдук је рођен 1969 у Новом Саду. 20 година ради као 2Д аниматор, редитељ, продукцијски дизајнер на 2Д анимираним пројектима међу који су ТВ рекламе, шпице и елементи за

игрице али и сторибордови или аниматици за пројекте са живом сликом. Посредно и непосредно сарађује са свим већим агенцијама и продукцијским кућама у Србији и иностранству. Списак пројеката је веома дугачак. На изложби су представљене графичке припреме /примере анимације, дизајн позадина, скице/ које су оживеле овај карактер у кратким анимираним доживљајима. Епизоде се могу видети на ht tps://w w w.youtube.com/user/ animationinventory или каналу са именом аутора.

150x216.indd 1

Дизајн каталога: Теодор Ајдук

11/27/14 2:34 PM

2014-2015

11/27/14 11/27/14 2:34 2:34PM PM

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

07 38

Ксенија ПАШИЋ

„Огледало” Погледај, огледај се, загледај се у дубину огледала и откриј лавиринт своје душе то си ти то је твоја душа то је твој лик то је оно што може да се мења то сам Ја то је моје лице то је мој живот на мом лицу то је остварење то је прошлост то је будућност то је осмех то је туга то је љутња то је људско биће! Hand made, дрвени рам, комбинована техника 44x36 cm

Ksenija UPIDIV

Pašić

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, одсек графика у класи Живка Ђака и професора Миодрага Нагорног. Члан СУЛУВ-а од 2000.године, 2003. године постаје члан ликовне асоцијације „LES CERCLES D’ARTS“, Rosny Sous Bois у Паризу, 2004.године постаје члан ликовног удружења „LA MAISON DES ARTISTES“ у Паризу, а 2006. године постаје члан УПИДИВ-а у Новом Саду.

2014-2015 08 Милица КОВАЧЕВИЋ

„Поглед у вечност”

Икона представља слику будућег света. Зашто минијатура? Минијатура, са мноштвом сићушних детаља, захтева велику пажњу и самим тим одваја човека од материјалног окружења у ком се налази и уводи га у неки други, у данашње време запостављени свет. Уметник, као и посматрач, се умирује, стишава, окреће се својим мислима и осећањима и упловљава у вечито неистражен свет сопствене унутрашњости. Одатле се упућује ка дубинама духовног света којима нема краја. Зашто поглед? Поглед је одраз душе, израз емоције која живи у човеку и само огледало љубави. Удубљујући се у лик који га посматра са иконе, човек полако почиње да осећа праштање, да проналази уточиште и безграничну љубав, јер је управо то оно што нам је потребно да бисмо барем мало осетили онај унутрашњи мир и спокој ком сви потајно тежимо. Икона уводи у свет бесмртности, а поглед у очи светитеља или светитељке води посматрача кроз пролаз у бесконачност. Све иконе су рађене традиционалном техником – јајчана темпера на дрвеној дасци и позлата.

Пресвета Богородица, јајчана темпера на дрвету 6,5 x 10 cm

„Поглед у вечност”

Милица Ковачевић

UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Milica_Kovacevic_150x216.indd 1

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

10/9/14 12:24 PM

Милица Ковачевић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Дуња БРАНОВАЧКИ

„Илустрације” Када је свет још био млад а људи је било мало, у зимским ноћима које су се чиниле бескрајне, приче су се причале да би се објаснила та далека и безлична пространства, непознати простори који се налазе са друге стране ограде, места у којима обитавају они непознати други.

То је било пре.

Наша цивилизација тежи томе да многе ствари сведе на број, табелу, линију, статистику. Има све мање недирнуте природе и мистерија, све више путева и маши-

на. Доспели смо у другу крајност у којој се све може измерити, анализирати, дефинисати. Замишљам да постоји једна имагинарна скала. На једном крају је реалност, на другом крају су снови. Овде претеже Аполон, тамо Дионис. Ланац супермаркета насупрот роси у пауковој мрежи и птицама које лете на југ. Не може се живети ни у једној од ових крајности, потребна је равнотежа. Моја мисија је да наспрам сваке фабрике поставим неко фантастично биће, наспрам паркинга делић зачаране шуме, да радим на постизању равнотеже између имагинарног у стварног у људима. Зато илуструјем бајке.

2014-2015 10 Бранислава ЛЕЂЕНАЦ, Лара КОПРИВИЦА

„Виле, Царице и Краљице”

Сањала сам и будила се са истим сликама пред очима. Сликовнице као из бајке: на крилу седим старице мајке и учим хеклати и живети! Од малих ногу при руци све што у чаробни свет ме води и жеља јака да створим рукама својим, лепоту! Како су снажне креативне моћи

кад овладаш њима, сви конци у рукама твојим и петље бројим, редови одмичу, нити се преплићу и летим високо! Како љубав у бројке да претворим? У заносу стваралачком, време не постоји и људска логика не важи. И надам се, одувек се надам да ћу моћи и коју нит у вечност да провучем и да и тамо где овде стадох, продужим! Лара Копривица

Branislava Leđenac je rođena u Kuli 1971. god. Završila je Srednju umetničku školu “Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, smer dizajn tekstila i odevanja. Član UPIDIV-a je od 1999. god. i bavi se slikanjem na svili i modnim dizajnom. Živi i stvara u Kuli. Učestvovala je na velikom broju grupnih izložbi. Dobitnica je prve nagrade FORMA

Vile, Carice i Kraljice FARIES, EMPRESS AND QUEENS

2008. god. za dizajn tekstila.

Lara Koprivica je rođena u Novoj Gorici (Slovenija) 1976. god. Završila je gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Heklanjem se bavi od pete godine. Živi i stvara u Vrbasu. Bila je učesnica mogobrojnih grupnih izložbi ručnih radova u Vrbasu, Novom Sadu, Zemunu... KOLEKCIJA UNIKATNIH HALJINA 2014:

Branislava Leđenac Lara Koprivica

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

4 strana

Татјана Тања ВОЈНОВ

„Свет Дунава”

6 strana

Татјана Тања Војнов Рођена у Београду 15. 05. 196З. године. Основне (1985.) и мастер студије (201 З.) сликарства завршила на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Душана Тодоровића. Бави се различитим областима ликовног изражавања: мозаик, сликарство, графички дизајн.

Мозаик природни камен и керамика 40 x 25 cm 1 strana

Дизајн каталога: Душанка Сремачки, Тања Војнов Мозаик, природни камен и керамика 25 x 40 cm

2014-2015 12

Први RE*/8 Design Park одржан је 2011. године у Новом Саду. У седам дана колико је трајао, 20 уметника са територије Војводине, са гостима излагачима из Америке и Финске изложили су своје радове и инсталације на тему реконструкције, рециклаже и редизајна у Музеју Војводине. Поред изложбеног дела, у холу музеја је била организована и продајна изложба еко сувенира и рециклираних производа, а куриозитет догађаја су била изложени радови Миодрага Мише Недељковића и Мирослава Крстоношића пионира еко-дизана на нашим просторима. Како је овај догађај био више него добро посећен, као тада једини који директно промовише креативну рециклажу, треш уметност и еко-дизајн на територији југоисточне Европе, изазвао је огромно интересовање домаћих и иностраних креативаца, студената и разних организација.

Тијана и Мила ПОПОВИЋ

„RE*/8 Design Park”

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Душанка ЂОРЂЕВИЋ

„Стварање” Појављује се створенo из првих изданака младости, налази смирење и показује се свету измученом аветима тешке стварности. Душанка Ђорђевић

„СТВАРАЊЕ”

Највећа потврда смислу стварања је рефлексија дела у неком новом ствараоцу, у неком новом облику и у ма ком виду његовог уметничког или животног потврђивања и продужетка. Ако је створено и подстицајно, оно ће тада уродити новим стварањем и надограђивати се у несагледивом мноштву нових израза и уметничких ентитета. Светлана Тодоровић Гвозденовић

Душанкa Ђорђевић Цртежи и слике инспирисани текстовима Светлане Тодоровић Гвозденовић

44 УПИДИВ

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Стварање Леја - непреводива

2014-2015 14 Лидија РАМАЧ

„Цветна поља”

Колекција “Цветна поља” су дуге, ланене ешарпе осликане минималистичким колоритом, па као такве дају утисак готово графичког приказа. Обла и храпава, може се рећи на неки начин рустикална линија подражава структуру самог материјала. Доминантна је својим сиво-црним нијансама, а колорит употпуњавају појединачне боје које имају улогу акцента. Форма је сведена и стилизована. Ритам разигран. А колекција приказује поједностављене облике и колорит, који су инспирисани аутентичном и савршеном раскоши природе.

„Cvetna polja”

Lidija Ramač UPIDIV

Izložba kolekcije lanenih ešarpa

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Колекција “Цветна поља” Ручно сликано бојама за лан комбинованом техником 30 cm x 200 cm

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Весна ЖИВАНОВИЋ

„Мирис пролећа” „Мирис пролећа“ је колекција дугих и лепршавих хаљина, сачињених од свиле, муслина, сатена, који својом финоћом и мекоћом дочаравају разиграност и ведрину пролећа. Колорит је баш такав, раздраган и весео.

46 Доминирају јарке боје, као и штампани цветни мотиви, који оживљавају буђење пролћа и почетак лета. Модели као и модне илустрације, приказују дуге лепршаве хаљине сведених форми, инспирисани пролећним колоритовм и разиграном природом, која се буди. Дизајн каталога: Александар Танацков

2014-2015 16 Наташа СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„Прича ткана вуном”

Изложба показује део неисцрпних могућности боје и нити на шаловима. Боја је доминантна, а преплетај је у служби боје. На то указују коришћени основни преплетаји платно и кепер. Главне карактеристике свих изло жених шалова су једноставна композиција рапорта и интензивне боје са једне стране и пригушене пастелне са друге стране. У том стварању шала, комбинација боја, разноликог предива и преплетаја чини да мекоћом мами да се додирне и огрне.

Наташа Стојановић Бероња Прича ткана вуном Изложба тканих шалова УПИДИВ

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Natasa_Stojanovic_Beronja_200x200.indd 1

12/1/14 5:09 PM

Дизајн каталога: Наташа Стојаноовић Бероња

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

17 48

УПИДИВ 50 ГОДИНА

„На раменима великана” Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ), ове, 2014. године, званично обележава јубилеј 50 година од оснивања. Данас, са преко 450 активних чланова, поседује статус репрезентативног удружења у култури Републике Србије. Због општедруштвеног значаја у процесима развоја националне културе, али и због своје историјске улоге у послератном развоју примењене уметности и дизајна на тлу Војводине, Србије и бивше Југославије, обележавање годишњице УПИДИВ-а представља један од важнијих догађаја у култури наше државе. Из тог разлога, Управа Удружења и Савет за обележа-

UPIDIV 50 GODINA Na ramenima velikana

вање јубилеја донели су заједничку одлуку да покрену реализацију неколико важних пројеката, који неће бити искључиво свечарског карактера, већ ће представљати и зачетак једног ширег, свеобухватнијег ликовно-историјског истраживања, чији је циљ да се истакну кључне личност и битни догађаји из историје УПИДИВ-а. У оквиру ових стремљења, кренуло се са организацијом велике јубиларне изложбе под симболичним називом УПИДИВ 50 година: „На раменима великана“, коју прати први том монографије истоветног назива. Према програму прославе јубилеја, изложба се приређује у излагачким просторима Централне зграде Универзитета у Новом Саду, од 18. децембра 2014. до 6. јануара 2015. године, за када је предвиђено и представљање монографије. Концепција изложбене поставке и првог тома монографије темељи се на четири основна сегмента, од којих је први посвећен доајенима, оним члановима чији су струковни и општедруштвени домети пружили потребну енергију у даљем развоју професије и наше организације. Други сегмент, не мање значајан, односи се на истакнуте чланове УПИДИВ-а, чији рад представља контину-

2014-2015 итет стремљења зачетих у раду доајена. Трећи сегмент чини Келендар важнијих догађаја, у којем су хронолошки сагледани готово сви битни датуми везани за постојање Удружења, укључујући и значајне тренутке из политичке, економске и културне историје, а који су несумњиво утицали на обликовање домаће уметничке и дизајнерске праксе. Финални одељак садржи списак добитника престижне струковне награде УПИДИВ-а – Златна Форма, и списак свих досадашњих председника УПИДИВ-а. Укратко, концепт јубиларне изложбе и први том монографије заправо је пресек досадашњег живота УПИДИВ-а, чиме желимо да потенцијалној публици и читаоцима укажемо на три чињенице: ко смо, шта смо урадили и, коначно, куда идемо. Зато је сад прилика да најавимо и наше будуће планове: објављивање другог тома монографије, који ће на организованим основама објединити неколико научних студија фокусираних на поједине области послератног развоја примењене

уметности и дизајна на тлу Војводине. Циљ је мотивисати научна истраживања у домену примењене уметности и дизајна, чиме би се, пре свега, систематизовали постигнути резултати, али и подстакнуо развој објективне критичке мисли у нашој средини. На крају, све до сада што је реализовано по питању јубиларне изложбе и монографије, и што ускоро планирамо да урадимо, представља напор данашње генерације чланова УПИДИВ-а, али је и део континуитета прошлих генерација. Ово се пре свега односи на јубиларна издања из 1974. и 1994. године али и укупну богату издавачку и излагачку делатност, те се надамо да ће се и у будућем времену појавити ентузијасти из наших редова, чија ће свест бити довољно привржена задатку развоја и очувања колективне меморије Удружења. др Здравко Рајчетић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

17 50

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

18 52

Диплома ПРО

„Међународна изложба дипломских и мастер радова из области дизајна и визуелних комуникација ” Изложба завршних радова дипломираних и мастер дизајнера графичких комуникација, инжењера графичких комуникција, дизајнера ентеријер и дизајнера костима, са три респективне високо образовне установе из Републике Словеније и Републике Србије, има за циљ представљање стасале генерације младих кадрова, који су кроз пројекте из области примењене уметности и дизајна приказали свој таленат и професионалну зрелост у решавању семантичких, техничких и проблема ефективности у процесу и методу визуелне комуникације.

Радове карактерише инвентивност првенствено у приступу и отварању материје, истраживању и изналажењу решења проблема. Ментори су де факто отвори интригантне области истраживања, а најбоље резултате показали су они који пред отвореним нису устукнули. Фантастична је дисперзија унутар области овом изложбом приказана. Очито је да се у нашим професијама епистемолошки гради изузетно сазнање које захваљујући овој и сличним смотрама имамо прилике да упознамо и искусимо. Свођењем на оно што је заједничко у изложеном, усуђујем се констатовати да су наши кадрови и ментори не бавећи се „навиканским“ приступима у уобичајеним решавањима задатака обликовања каквог предмета или пропагандног средства, у свакој појединачној тези приступили изналажењу системског решавања проблема. Оно што имамо прилику овога пута да искусимо је интројекција актуелности и проблема околине у контексту области али и граничних подручја примењене уметности и дизајна.

2014-2015 Размена резултата и искустава на високом академском нивоу одувек је подстицала самопроцењивање и умрежавање, чиме се јачају везе и отварају могућности укључивања у токове и упознавања са могућностима токова. Са друге стране пријатност одушевљења у сусретима пруженим са искреном наклоношћу, велика је сатисфакција за наш педагошки рад али и рад нашег удружења. Изложбе организоване у професионалним струковним удружењима уметника примењених уметности и дизајнера, младим људима, дипломираним и мастерима, отварају врата институција и агенција које се са значајнијом пажњом могу упознати са раним али зрелим радовима, високим дометима селектираних, у овој генерацији, најбољих кадрова. Урош Недељковић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

19 54

Форма 22

„Бијенална изложба члvанова УПИДИВ-а” Корак по корак је и настајала манифестација ФОРМА као један од кључних сегмената деловања Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ). Полако и радно, стрпљиво и пажљиво, са много труда својих оснивача и чланова, ФОРМА је временом попримала скоро култни карактер места на коме је било могуће, у реалном времену и простору, бијенално, сагледати највећи део тренутних достигнућа уметника примењених уметности са подручја читаве Војводине. На свакој изложби била је приметна и полагана смена, не само она генерацијска него и стилска, која се препознавала и очитавала у све већем броју радова који су на директан начин коренсподирали са

својим временом, што је уједно била вероватно и најзначајнија пратећа појава ових изложби. Млађи су са поштовањем лагано смењивали старије, а старији су млађе подстицали на даљи рад и истраживања. Или је бар тако требало да буде... Већ дуже времена без редовних извора финансирања, друштвено скоро неприметан, у близини границе постојања, УПИДИВ је протеклих година пролазио кроз тешке путеве дубоког, транзиционог периода. Ипак, посматрајући, чак и летимично, каталоге, посебно оне настале после 2000, јасно је уочљива тежња ка продубљивању смисла уметничког постојања кроз еруптивну уметничку енергију која је зрачила на изложбама и бивала успешно забележена у пратећим каталозима. Оваква врста ревијалних и прегледних изложби увек у себи носи несвакидашњу динамику кроз праву експлозију уметничких врста, техника, личних поетика и стилских опредељења. Тако и сада, пред нама, стоје радови 91 уметница и уметника из различитих уметничких области, уједињених у педесетогодишњем деловању УПИДИВ-а – керамика и текстил, графички и индустријски дизајн,

2014-2015

савремено одевање, сликарство и примењено сликарство, ентеријер и архитектура, фотографија и примењена фотографија, скулптура и илустрација, хортикултура и рестаурација, као речити сведоци тренутка савременог стваралаштва у овим областима.

Развој IT (информационо-технолошког) сектора у Војводини последњих година, као и развој образовања и образовних процеса, услуга и индустрије, као да до сада није у значајнијој мери пратио и развој дизајна и осталих примењених уметничких техника. Или, да будемо мало блажи – тај развој бар није био довољно видљив и присутан у савременом српском и војвођанском друштву. На маргинама јавног интереса, уз посве незаинтересоване мас медије, ипак настаје читав низ посве нових уметничких приступа већ класичним дисциплинама примењених уметности, који собом носи одраз новог постиндустријског и већ полако посттехнолошког времена. Млађи аутори бескомпромисно прате свој унутрашњи уметнички ритам желећи да учествују у нечему што се с правом може означити као нова уметничка сцена Војводине која својом разноликошћу и квалитетом у великој мери превазилази границе покрајине и земље пружајући садржајан и квалитетан увид у савремено стваралаштво данашњих уметника.

Како премостити дводеценијске друштвене тектонске промене, па и недаће, како осигурати било какву садашњост и будућност свог рада, како се снаћи у бескомпромисној борби капитализма који својим продуктима виси над главом већини наших чланова? Како наћи нове моделе активног, уметничког и комерцијалног удруживања заснованог на креативном и сврсисходном ефекту? Како, у ствари, преживети и живети? Много је озбиљних питања, а мало адекватних одговора.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

19 56

И за крај овог, двадесет другог корака, неколико предлога: лобирање за, а не лобирање против, јер је време слободе, а не сукоба. Конструктивно, а не деструктивно, склад, а не сукоб генерација. Наставити у корак са временом, бити обавештен и обавештавати друге, бити благонаклон према онима који долазе и који ће нас успешно заменити, па и поправити, а исти такав и према онима који нас напуштају. Време социјалне и професионалне покретљивости пред нас поставља и нове задатке – пратити рад оних који долазе из других средина и пратити рад оних који одлазе, углавном у иностранство. Увек водити рачуна о протоку времена чувањем и презентовањем рада УПИДИВ-а, као и свих његових чланова кроз развој идеја, критичке мисли и подизање друштвене свести. Појачати међународну сарадњу, али и сарадњу са другим центрима у Војводини и Србији уз учешће на што више домаћих и међународних конкурса, јер смо тренутно као друштво, чини се, у згодној, па и јединственој прилици/фази припрема за придруживање EU. Владимир Митровић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

2015-2016 Продукција УПИДИВ-а

2015-2016 1. Ана Узон / 60 2. Марика Михаљфи / 61 3. Душан Нинић / 63 4. 58. Змајеве Дечје Игре / 64 5. Кандидати За Нове Чланове / 66 6. Станислава Синђелић / 68 7. Рајко Р. Каришић / 69 8. Векоњ Олтвањи Ирен / 70 Изложбе:

9. Виолетa Лабат Митрушић / 71 10. Виктор Јурига И Звонко Сарић / 72 11. Татјана Дукић Почуч / 73 12. Неда Тодоровић / 74 13. Мира Шилић / 75 14. Ђорђе Лабат / 76 15. Дејан Рапаић / 77 16. Лидија Рамач / 78 17. Наташа Стојановић Бероња / 79 18. Душица Михајлов / 80

Ана УЗОН

„Беле Вране” Две вране су знак среће, а три су знак здравља. Скуп од пет врана указује на болест... Колико ћете их Ви видети?

60 Ana Uzon 216x150.indd 3

Ana UzonBele vrane

Dve vrane su znak sreće, a tri su znak zdravlja. Skup od pet vrana ukazuje na bolest… Koliko ćete ih Vi videti? UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Ana Uzon 216x150.indd 1

Ana Uzon 216x150.indd 2

11.1.15. 10.35

2015-2016 02 Марика МИХАЉФИ

„Керамика”

Бавећи се сликарством, сликама, али и бојама папагаја, фламинга и лептирова – не мање материјализованим бојама перја и полена, добио сам неку врсту троваЊњ; посматрајући сликаре који раде са маскама на лицу и са распршивачем у руци, често сам помишљао да ликовном критичару не би шкодила једна таква заштитна маска... По свему судећи, због тога ми се могло десити, затекавши се пред порцеланским светом Марике Михаљфи, да ми се као визија укаже један, с моје стране још непримећивани моменат стварања, када свет још није био обојен, налицкан, када Творац још није кануо антрацен у мора, није запекао ружичасту боју цветова, шкољки, није пустио боју у стаклене цевчице птичијег перја, није засуо поленом крила лептирова. Необојени, неглазирани порцелански универзум, који је пробудио високе температуре стварања, само је интензивирао лепоту момента који је уследио: тренутак бојадисања, бојења света, онај тренутак – Карл Краус је говорио о њему – када су уста први пут изговорила реч: смарагд. Раздвајањем прва два тренутка само су и један и други добили на интезитету. Али потом, паралелно са онемогућеношћу човека, свет се пробијао, заситио се бојама.И

све више личи на некакву налицкану, пластичну депонију смећа. Дешава се да човек, шетајући се бескрајним њујоршким авенијама, ођедном, сасвим недвосмислено осети како угушиван дречавим, шареним, хонгкошким бофлом... На то ме је упозорио овај необојени свет. Боје су овде повучене, тачније речено, задржане тако, заједно са глазуром, да се овим гестом наговештава једна праматерија. Смрзнути, бели лукови првих таласа, њихове мале, фине роле које се одмотавају, први белуци – које су дотицали ваљда још и Хераклитови прсти – каменчићи, камени блокови од којих су први пут покушали да сложе пирамиду... Овај свет одједном постаде за мене готово ослепљујуће чист, као када пастири у свитању

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020. 61 središnji motiv Marike Mihaljfi lirao u glini jednu od tih žena, je: školjka. ja sam od kuće ukrao školjku

slik pom

02 62

слажу једно на друго громаде свежег, белог сира. Усред овог вртлога, чедног вира, средишњи мотив Марике Михаљфи је: шкољка. У чувеном Вилсоновом комаду: Анштајн на морској обали, девојка сатима стоји на једној нози и ослушкује једну шкољку. Сатима слуша, рекох, само сатима, додајем сада, јер бисмо ми и данима слушали шкољку, заједно са њом. У детињству смо често провиривали кроз високе прозоре Чудотворног купатила где су жене лебделе у води базена; када је један мој друг касније моделирао у глини једну од тих жена, ја сам од куће украо шкољку с натписом ABBAZIA и утиснуо сам је међу њене ноге. Далекоисточни ловци на бисере утискују у шкољке сићушне, оловне кипове Буде, да би она око њега, у муци, изнедрила прави бисер. Али, истовремено, морамо да поменемо и оне источњачке владаре, који су коњима раздвајали џиновске шкољке и користили их као каду у својим раскошним купатилима. Веома је пријатан

ave slik pa leptirova jalizovani polena, do trovanja; koji rade sa rasprš sam pom kritičaru n takva zaš Po svemu mi se mo se pred p Marike M vizija uka strane još momenat još nije bi kada Tvor antracen ružičastu nije pusti

216x150.indd 2

осећај, после сликарских атељеа, узети у руке, помиловати дела керамичара. Малочас сам поменуо пастире, али могао бихlirao поменути središnji motiv Marike Mihaljfi u glini jednu od tih žena, иje:свеже печену опеку, из školjka. ja samфуруне od kuće ukrao školjku U čuvenom Vilsonovom ABBAZIA i utisnuo извађену циповку. Да,s natpisom овде осkomadu:онај Anštajn na morskoj стварања, sam je međuзаnjene noge. ећам моменат obali, devojka satima stoji na Dalekoistočni lovci na bisere тичемо га заправо на делу, о којем jednoj nozi i osluškuje jednu utiskuju u školjke sićušne, један Толстојевих јунака овако školjku. од Satima sluša, rekoh, olovne kipove Bude, da bi ona говори: Положи ме на тло, Господе samo satima, dodajem sada, oko njega, u muci, iznedrila jer bismoпопут mi i danima slušali каменчића, pravi biser. Ali, и istovremeno, Боже, каквог školjku, zajedno njom. U колачића... moramo da pomenemo i one подигни ме,saпопут detinjstvu smo često provirivali kroz visoke prozore Čudotvornog kupatila gde su žene lebdele u vodi bazena; kada je jedan moj drug kasnije mode-

istočnjačke vladare, koji su konjima razdvajali džinovske Ото Толнаи školjke i koristili ih kao kadu u svojim raskošnim kupatilima. Veoma je prijatan osećaj, pos

2015-2016 03

molitvi... Sve što vidim i osetim oko sebe. a tu poznate forme. Niti znam kako će to aju ispasti. Jer, tu je više slika jedna preko e i posle pustim osveštano ulje preko njih, to radim (uglavnom) sa suvim pastelama, ulje prodire prema prvim slojevima boje i i se ona slika ispod – a kako se to dešava, Bog zna. ko sam počeo? Rekao bih, donekle „slučaj– trebale su mi ilustracije za moju zbirku ma „O Duhu i u Duhu“. Ововремена устројеност шире le – kada su čitaoci, ali i zvanična kritika, da su crtežiдруштвене više nego dobri, to me je ohraза једнице на медијсda nastavim sa malo većim formatima, pa је проким основама последично u početku stidljivo, pa sve više i više dodaизвела огроман број информаoje, i prelazio na sve veće formate. тивних садржа ја које појединац m priznati da pri radu koristim razne свесноznakova или несвесно упија. На ole, od magijskih planeta, runa, овако широком простору сазнања o znakova iz Ji Đinga. доведена је у питање и kasnije saznam da postoji takav pravac u кустоstvu, da jeска to tzv. alhemijsko ili selfičko улога у вођењу публике кроз stvo gde свет se koriste inteligentne energiуметности, али последично eko dvodimenzionalnih formi na papiru, томе и сâме суштине стварања. ovane na simbolima i boji. Sve je to živo, И док поједини аутори по сваку etno i u stalnoj promeni. цену покушавају да задрже елиke slike projektuju simbole i informacije тистичке тежње у свом уметничsu u njima – na okolinu i na onog koji ih . Naravnoком da oživljavaju pomoću svetloистраживању, опирући се i još više putem pažnjeактуелним posmatrača. Zato при том околностиvejedno ko ih posmatra za ljude različite ма, а правдајући своја настојања vne energije i senzibilnosti one će imati трагалаштвом за оригиналним; a različito značenje.

trebu da to i „uhvatim“ na papiru kako bih svoj doživljaj mogao podeliti sa drugima. I počeo bih crtež u svesci koju sam nosio, a završavao ga kod kuće. Tako su nastali crteži na Piramidi Sunca u Visokom (Bosna) i na vrhu Rtnja (koji je takođe piramida, a gde sam boravio više dana). Ono što je zanimljivo, u ovom stilu sam oslikao korice mog romana „Otkriće”, čije je peto izdanje nedavno izašlo iz štampe. Dušan Ninić

Душан НИНИЋ

1980. godine. Dugi niz godina je radio u u Zaječarskoj pivari. Pisanjem je počeo da se sno, uz karijeru pravnika i karstvom tek poslednjih nek Godine 2003. objavljuje „Otkriće“, koji je do danas danja i prodat u više hiljada roman „Saznanje“ objavljuje sada u dva izdanja, a treći r 2010. godine (do sada u dva 2012. objavljuje i prvu zbirku vom „O Duhu i u Duhu“, u ilustruje crtežom. Tako i ulaz 2014. godine je imao zapaže gradu o kojoj je pisao i vod „Wall Street International M Ninićevi romani su filozo vo, pisani u maniru magijsk sandrijskog sinkretizma, gd naučnih disciplina, a takav s i kroz slike gde su u formi skog) slikarstva predstavlje događaja i mesta, te bi se m govo likovno izražavanje no vih pisanih štiva.

„Енергија човека, енергија места”

они други, свеснији узалудности оваквог става, своја дела реализују искључиво вођени праисконским нагоном за стварањем. Нинићево сликарство поседује садржај помоћу чијег дејства ће индвидуа пронаћи сопствено разрешење личних дилема. Нинић ову намеру сасвим јасно ставља до знања посматрачу, јер је у његовим сликама пре свега уочљив је корпус вибраторних значења прекривених велом духовног мистицизма и мануелног аутоматизма. Значења су променљива и зависе од нивоа интенције субјекта у коликој мери жели да уђе у коштац са наслагама разлиличитих

www.ninicninic.co dninic@ninicninic. Dusan ninic +381(0)60.344.11.77 ŠEMA – ELEMENATA, 68 x 44 cm жифеномена од свакодневих, вотних, преко оних литерарног порекла, и коначно, оностраних, теолошких. Гледајући са позиције публике, Нинић у својим сликама одаје утисак аутора, који не пружа одговоре, већ напротив, производи питања, његове слике су огледала у чијем одразу видимо себе у различитим духовним и физичким стањима кроз која пролазимо, не само у целокупном животу, већ и кроз један трен.

UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih um Association of Applied Arts Artists and Desig

др Здравко Рајчетић теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

58. Змајеве дечје ИГРЕ

„Што год више црташ све си већи, јачи, лепши” Дуња Брановачки (1), Јосип Згомба (2), Зоран Пешкан (6), Срђан Ранков (8), Лазо Сатмари (3), Сашењка Мељников Ивановић (7), Ненад С. Лазић (4), Александар Педовић (5)

У општем смислу илустрација за децу може да помогне детету да боље разуме један текст и лакше усвоји једну информацију, али и да подстакне развој маште и општу интелигенцију. На нашем простору њена присутност има своју дугу традицију. Подсетимо се да је већ крајем деветнаестог века Ј. Ј. Змај, као оснивач и уредник часописа Невен, уз своје текстове (стихови, приче и загонетке за децу) објављивао илустрације и приче у сликама, чији су аутори већином били странци, 1

чиме је Змај одшкринуо врата и домаћим уметницима, од којих се највише истицао чувени сликар Урош Предић. Поред Невена јављају се издања из других области писаног стваралаштва, код којих је негована ова врста графичке форме. Као што је то био случај у свету, тако је и код нас у последњих шездесет година, са увећањем продукције књижевних текстова, уџбеника и енциклопедија за децу, значајно увећана и продукција илустрације. Сведоци смо чињенице, да наши аутори и данас истрајавају на овом стваралачком путу, показујући богатство својих визуелних интерпретација различитих врста писаних текстова, нуде деци своје лично виђење света, без обзира да ли 2

2015-2016 3

оно потиче из стварног живота или из неспутане маште уметника. Данашња изложба, сабрала је осам ентузијаста који су се својим радом изборили за дечију пажњу, али и пажњу стручне јавности. То су уметници који стварају, упркос времену економске деградације ове графичке форме у домаћим условима, чиме нам показују да је квалитет на овом пољу и даље присутан и на веома високом нивоу. Стилски разнолики, убедљивим графичким језиком овде представљени аутори, одводе

и децу и нас одрасле, у пределе узбудљивих авантура сазнавања новог, из којих се сви ми засигурно враћамо обогаћени новим перцепцијама стварности свакодневног живота. др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

2015. 1.

2 Ивана Бељански Улић, секција архитектура и дизајн ентеријера

2. Светлана Седлан, секција за декоративно сликарство 3. Сибин Славковић, секција за графички дизајн, илустрацја, стрип и карикатура 4. Станислава Синђелић, секција за савремено одевање 5. Добросав Улић, секција за декоративно сликарство

КАНДИДАТИ ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ УПИДИВ-а ЗА 2015. ГОДИНУ

УПИДИВ

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

2015-2016 5

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Станислава СИНЂЕЛИЋ

Колекција „Мираз” Уникатна колекција „Мираз“, настала је као део реализације завршног рада „Марама као елемент композиције одевне форме“ на мастер студијама одсека за текстил и одевање Факултета за уметност и дизајн, ментора проф. Соње Крстић.

Концептуално представља симболичну слику великих девојачких снова и маштања, одрастања и одласка, те путовања у неизвесно и узбудљиво попут новог живота и великог света! Стилски, она је сусрет садашњости и прошлости, свесно негирање актуелних модних трендова, а инсистирање на лепоти и безвремености традиционалног! У смислу дизајна, представља транспоновање и стилизацију класичног, традиционалног облика мараме у меке, набране, слободне форме одеће! Спуштајући се са главе на рамена, обавијајући струк, затварајући леђа и градећи сукње, марама постаје главни елемент композиције сваке новонастале одевне форме. Неухватљива и мека, слободна и везана, пребачена или укројена доживљава креативне трансформације! Губећи својства оглавља, претвара се у аутентичан модни исказ сачињен од рустичних тканина суптилног колорита, штампаних слика, крзавих ивица и меких облика носталгичног изгледа! Колекција одише атмосфером избледелих породичних албума, нежношћу и романтиком! Плени цветним украсима стилизованог смиља и цвећа из девојачких споменара! Асоцира на младост, чедност и лепоту...

2015-2016 07 Рајко Р. КАРИШИЋ

„Морске импресије”

...Али прошао је један другачији, од фине материје ткан, који прозорљиво гледа и види оно што другима промиче. Некако, и обичан и необични, што пролази и никакву прашину не диже, а за њим се шири фини мирис озона, неко плавичасто пуцкетање у ваздуху и треперави одсјај, рекли бисмо неке вилинске прашине. Такав је прошао поред ове напуштене лађе и опазио је као ризницу успомена; загледао се, погрузио, захватио и наситио се до обила; он је видео, разумео, па све забележио камером својом. Он је ову барку малу доживео као живи отисак многих срца у прашини, па је све запажено пред нас изнео, да нас упути, подсети, обрадује, опомене... већ како кога. О делу његовоме тек ће се дуго и много говорити и писати; на овом степену разматрања, ми скромни његову мисију успели смо да разумемо и збијемо тек у једну мисао. За нас он је просто, чувар успомена, бележник давно заборављених стања - борац против заборава, ризничар драгоцених, малих ствари у којима се крију оне тајне са почетка, оне велике истине, скривене у малим, обичним стварима, а доступне само благословенима. Ово је један лирски упад, један фини сегмент из опуса његовог фантастичног, који је одавно зашао међу нумере милиона; ово је кап

есенције његове стваралачке која пада међу нас, а некога ће свакако да дотакне и произведе, ко зна шта, и колико још лепога и необичног. Ове уметничке фотографије можете да посматрате на више начина, као суште апстракције, којима би се могао подичити и један Кандински, да у њима проналазите бајковите пределе и учеснике, који би част чинили и једном Шагалу, да се упуштате у разматрање суштине слике, попут Мондријана или Маљевича, да разматрате законитости чисте пиктуралности које се плету и развијају од постанка слике (иконе-фреске) преко Леонарда и иних, до опуса данашњих великих уметника, и апстрактних и фигуративаца. Душан Миловановић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Векоњ Олтвањи Ирен

Колекција „Свет који ме окружује” Мој ликовни израз је апстракција, а инспирација је свет око мене. Примењујем елементе; линије, боје и форме, а њиховом комбинацијом добијам коначну композицију. Боје су углавном умерене, често је присутна сива која је равнотежа у тоновима.

70 Експонати су свилене мараме формата 90 x 90cm. Овако осликана свила је уједно и зидна декорација и допуна одевног предмета.

“Svet koji me okružuje”

Vekonj Oltvanji Iren UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

Кретање - богатство мотива и детаљан опис појединих површина текстуром и линијама које проузрокује кретање у простору. Ротација боја – доминацијом нијанси градим композицију.

2015-2016 09 Виолетa ЛАБАТ МИТРУШИЋ

„Лампе”

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

10 72

Виктор ЈУРИГА и Звонко САРИЋ

„У зрцалу”

Овде је некада била Војнић курија, једна од ретких барокних грађевина старе Суботице, срушена у бомбардовању у Другом светском рату. Тако је изгубљена прилика да уз Српску православну цркву и Фрањевачки самостан град сачува нешто своје барокне градитељске прошлости. На њеном месту изграђен је Раднички дом – корбизјеовска зграда великих нада, а показаће се и илузија и заблуда. Уз Градску кућу, можда и нема зграде у којој је боравило више Суботичана: на курсевима шивења и језика, културним и политичким трибинама, скраћеним основним школама за одрасле и факултетима за младе. Али, и разним комитетима, одборима, обрачунима и превратима. Па и изложбама.

Ова изложба Виктора Јуриге и Звонка Сарића сублимира прошлост, и ове зграде и нас, па и више од тога. Раднички дом је увек био пун људи, али не и на овим фотографијама Звонка Сарића. Све је пусто, тихо, као напуштено. Али само привидно. Јер ако боље загледамо, спазићемо по пустим ходницима и ћошковима Радничког дома нас саме, или бар делиће нас у игри огледала, луцидној идеји Виктора Јуриге, Сарићевог компањона у припреми ове изложбе. Али само делове нас, делиће, колико се већ огледају у неправилним облицима овог калеидоскопа прошлости. Други су наши делови на другим местима, на неким другим огледалима. Нису то документа за утврђивање нашег минулог рада и дела, или можда суд о нашој улози у малој градској историји, али су искра подсећања на прошли живот. А шта ће ови изломљени делићи нас самих изазвати у нама, то ћемо знати само ми када се спазимо у огледалима. Свако за себе и у себи. Бошко Крстић

2015-2016 11 Татјана ДУКИЋ ПОЧУЧ

„ОВО СУ КЊИГЕ... Нојзац”

Донекле игром случаја, пре неких седам-осам година покренуо сам едицију Нојзац. Међутим, све осим самог импулса за њено покретање, нисам желео да препустим случају. Желео сам фокусирану едицију, препо- знатљивог визуелног идентитета, квалитет како унутра тако и споља. Колико се сећам, желео сам да за корице избегнем фотографију, не зато што имам нешто посебно против фотографије (иако заиста мислим да је има превише, и да ће, што је више буде, људи све мање мислити), него зато што је то просто била нека интуитивна фикс-идеја. Радни задатак за дизајнера био је према томе цртеж. Тако сам дошао до Тање Дукић, у међувремену још и Почуч, чији су ме се радови дојмили на некој од колективних изложби нада новосадског графичког дизајна, чини ми се у Галерији Матице српске.

Тања је обликовала знак едиције и корице за прву књигу у библиотеци, била је то Мансарда, Марлене Хаусхофер. Тако је то тада почело и ево траје до данас. Без обзира на медијум цртежа, Тањин рад на корицама није толико илустративан, махом је плакативан. Открива и у исти мах прикрива. Интригира. Позива читаоца да рашири клапне и погледа цео дизајн. Позива га да уђе у књигу.

На корицама књиге Лепи дани Франца Инерхофера, причи о дечаку и доцније младићу који се еманципује из сурових прилика аустријског села шездесетих година прошлог века и своје несносне и наизглед заковане позиције, Тања ставља само грабље које као зупце имају људске прсте. Као у каквој визуелној хаику песми, у три реда стала је пунина читавог једног света. Да би такве насловнице направила, Тања очито мора и сама да зарони у рукописе. Није мала ствар наговорити ликовну уметницу да чита. Али зато је обично треба чекати, понекад и више него што дозвољава ритам издавачког посла. Међутим, досад је вредело. Реља Дражић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

12 74

Неда ТОДОРОВИЋ

„Типографска салата” „Комбиновање писама је попут мешања салате... Слатки парадајз, сочни краставац и опор шок повременог инћуна“ 1 . Фигурација о типографској салати теоретичарке Елен Луптон рецепт је за типографску праксу новог доба у којем уживамо у разноликости јер смо спознали пуноћу укуса комплементарног контраста. Након неколико декада које су обележене форсирањем тоталитарне праксе у потрази за универ- залним, затим и периода деконструкције такве, налазимо, погрешне и химеричне револуционарне праксе. Данас се окрећемо креативном чињењу без пресије доктрина, откривамо властите али и сензибилитете из културе поднебља.

Разноликост писама које обликује проф. Неда Тодоровић, овде селектован и приказан део опуса, управо асоцира на такав смео подухват у којем интрига и маштовитост, доследно и стрпљиво, пасиониран рад претварају у резултат каквом се мора доделити епитет изузетности. Писма која смо селектовали, односно груписали, на изглед еклектично, обједињује једна толико латентна карактеристика коју дуго, готово читав један век, нисмо препознавали као универзалну. Та карактеристика потиче из највреднијег наслеђа хуманизма, та карактеристика је дакле савршена пропорција структуре хуманистичког писма. Структура коју читамо вековима, истовремено је монументална и сакривена лепота којој се свакодневно знају дивити само повлашћени, само они који над њом обликују нове форме, каткад специфичне, каткад карактеристичне, киселе, слатке, горке или слане, односно љупке, нежне, мужевне, достојанствене, горде... мр Урош Недељковић

1 E. Lupton, Thinking with type, 2 Rev Exp ed., Princeton Architectural Press, 2010.

2015-2016 13 Мира ШИЛИЋ

„ Перје на текстилу”

Инспирацију, за овај рад, Мира је нашла на птицама, тачније на њиховом перју које је уједно и њихов најлепши украс. У многим културама птице су од памтивека духовни симбол божанске љубави и симбол за душу. Својим слободним летом птице отелотворују симболику која се појављује као обећање: и ми се можемо уздићи у небо, даљину и висину, одрешити се од свих везаности за земаљску тежину и окренути се ка ефемерном духу. Док птице посматрамо, у свом срцу, с њима летимо елегантним луковима по бескрајном плавом небу. Лепота птица у лету издиже нас из нашег постојања. Тако сам појам птице постаје симбол и инспирација за сваког уметника. Птице као да су на врху лествице, толико јаке и пуне живота. Прелепе луталице, надарене свом постојећом лепотом, домаћини су свих предела које не знају за границе. Зато, није никакво чудо што је Мира Шилић перјем толико опчињена. Питам се: колико је само њених жеља остварено у њиховим слободним животима, у неописивом шарму перја. Она је у једноствном перју открила минималистичку једноставност. Анализирајући њхову суштину, увидела је вишеструку функционалност и лепоту, коју је сместила најпре на прочишћене скице, а потом на бројне текстилне узорке.

Традиционално, перје се користи за пуњење јастука, прекривача, мадраца, врећа за спавање и сл. Код овог ствараоца, оно се нашло на самој површини, на десену! Палета десена и одабраних материјала је намењена текстилу за унутрашњу декорацију. Они су предлошци за постељине, прекриваче, драперије, завесе, ролетне, али и мебл за екстеријер. Реализација њених идеја одвела ју је у дигиталну еру. Све скице штампане су дигиталним технолошким поступком на модерним савременим тканинама. др ум Вера Марковић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Ђорђе ЛАБАТ

„Мјуз Арт” “мјузАРТ“ слике су настале из моје потребе да у слике убацим музику, да их прожмем музиком. Из те потребе изродила се идеја да пре сваког сликања створим музику за слику, музику уз коју ћу да играм и певам док сликам. Музика која ће да ме ослободи али истовремено и сконцентрише, која ће да ме убаци у златни пресек тог тренутка у којем стварам.

76 UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

ĐORĐE LABAT

mjuzART

Дизајн каталога: Данијела Нела Војкић

Цео простор испуњен је музиком, ваздух вибрира, прсти се крећу у складу са ритмом, певам, плешем,чула су активнија, слика вибрира, слика упија. Музика је записана у моје потезе руком. Музика је записана у слику. Музика и слика су спојени.

2015-2016 15 Дејан РАПАИЋ

„За своју душу”

Од како се зна за хомо сапиенса, зна се за његове тежње да прикаже тренутке онога што је волео, чему се надао, потајно желео, чему је тежио и кога је за то молио.

КА БОГОВИМА Дар богова

У екстази Фетус Венере Међу једнорозима И бог створи жену

Одраз почетка сликарства по зидовима пећина , израда скулптура, употребних предмета и слично се огледа кроз теме лова, животиња, женског тела, божанстава, стремећи увек за остварењем жеља али и приближавањем својим идеалима. Касније кроз историју еволуцијом човека идентични су прикази у разним облицима, техникама и формама који опстају до данас са истим циљем и са истим мотивима уметника да искажу своја осећања, да стварају али је то увек било и остаје - „ЗА СВОЈУ ДУШУ“.

У ОКУ У ишчекивању светлости, Мајчин долазак Паорски доручак За моју драгу, Сећање на Сарајево, Дарови природе, Јесен стиже ГДЕ ЈЕ РАЈ? Сремачко је село мало, Пред олују, Дунаве, Дунаве, Носталгија, Рубини и равнице

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Лидија РАМАЧ

„Модна скица” Тему ове изложбе чине три целине: Радна скица - је модна скица која је једноставна и читка, те садржи битне информације за израду модела. Јасном, готово техничком линијом дефинише конкретно одређену форму. Модна скица као илустрација је скица атмосфере и енергије. То приказује богатим колоритом

и опуштеном линијом, којима одређује и само расположење скице. Колаж је такође скица атмосфере, где са својим сведеним, минималистичким формама које су употпуњене бојом, врло јасно преноси поруку и енергију.

2015-2016 17 Наташа СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„ Са првим снегоом”

Изложба је сачињена од шалова из више колекција да би се приказале што разноврсније идеје које чине једну целину - геометрија у ткању. Понављање геометријских слика: ромба, праве, изломљене линије укомпоноване са ефектним предивом и преплетајем су основна идеја. Геометријске слике су оштре и строге саме по себи али им одабир материјала, меке вуне и разнородног конца даје утисак раскоши. Сваки шал је идеја за себе, има свој стил, палету боја, контрасте, фино предиво и текстуре преплетаја и у томе лежи уникатност и посебност ове изложбе.

Са првим снегом

Наташа Стојановић Бероња

UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Наташа Стоојановић Бероња

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Душица МИХАЈЛОВ

„Примена природних материјала”

Вуна, свила, лан, памук и конопља су савршене текстилне сиVuna, svila, lan, pamuk i konoplja su ровине применљиве у ликовној и savršene tekstilne sirovine primenljive u likovnoj i primenjenoj umetnosti. Za mene je umetnost igra bez prestanka, примењеној уметности. За мене kadagod otvorim neka nova vrata, stvori se i bezbroj novih ideja. �ada sam svojeručno napravila papir је уметност игра без престанка, od konoplje to je bilo divno otkri�e sa bezbroj mogu�nosti i izazova. кадагод отворим нека нова врата, Recikliranje, redizajniranje, ručna i mašinska izrada i dorada, bojenje, tretiranje, primena tekstilnih tehnika створи се и безброј нових идеја. i starih zanata, stvaranje upotrebnih umetničkih predmeta od vune, svile, pamuka, lana, konoplje, papira, Када сам својеручно направиdrveta i ručno izrađenog papira od konoplje i jeste osnovni cilj primenjene umetnosti. Ova izložba je retrospektiva ла папир од конопље то је било mog višegodišnjeg rada, u skladu sa prirodom. дивно откриће са безброј могућIlustracija bicikla: Nikola O. Stojanović ности и изазова. Рециклирање, редизајнирање, ручна и машинска израда и дорада, бојење, третирање, примена текстилних техника и старих заната, стварање употребних уметничкихв

UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

PRIMENA PRIRODNIH MATERIJALA U SAVREMENOJ LIKOVNOJ I PRIMENJENOJ UMETNOSTI

Дизајн каталога: Никола Стојановић

предмета од вуне, свиле, памука, лана, конопље, папира, дрвета и ручно израђеног папира од конопље и јесте основни циљ примењене уметности. Ова изложба је ретроспектива мог вишегодишњег рада, у складу са природом.

2015-2016

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

2016-2017 Продукција УПИДИВ-а

2016-2017 1. Рајко Р. Каришић / 84 2. Аница чорда / 85 3. Светлана Седлан / 86 4. Војислав Д. Девић / 87 5. Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а / 88 6. Лајош Векоњ / 90 7. Бранимир Просеник / 91 Изложбе:

8. Војислав Терзић / 92 9. Урбан Арсенјук и Зоран Ковачевић / 93 10. Милица Ковачевић / 94 11. Наташа Стојановић Бероња / 95 12. Маја Верзоти / 96 13. Боривој Попржан / 97 14. Лидија Рамач / 98 15. Јасмина Санадер / 99

01 84

Рајко Р. КАРИШИЋ

„Шапат коља” Као да је тим кућама, двориштима и особито предметима покућства удахнуо нови живот. Јер, свако може да има апарат и многи га имају; безброј њих је снимало у овом драгоценом и својеврсном живом музеју, али нико није добио тај резултат. Слично је и са портретима, малим монографијама знаменитих цркава и манастира, великим монографијама великих сликара, каталозима – хроникама многих сликарских колонија, тематским ансамблима природе, здања, градова, путовања... Полази му од руке све чега се прихвати, јер приступа свему благородно али и страсно, дубоко поштујући ма-

терију испред камере, било да је она жива или нежива. ...Фон фотографија, такође се разликује од пуног затамњења позадине да би се истакли једва видљиви детаљи у првом плану. То су паучине, којима је особито фасциниран, усправљене и зреле травке, деликатне и стидљиве лозице којe у кадар провирују, до скоро болне материјализације на готово енформел начин представљене фактуре повија. Уочавамо затим позадину богато нијансирану замућеним облицима, у којима се могу наслућивати облаци у даљини али и распламсале светлосне игре. У следећој групи фотографија позадина се сасвим бистри и на њој се одсликавају углавном драматична, епска неба с разбарушеним облацима, али понекад и са лирским атмосферама. На крају, а могли смо и одавде почети – позадину чини земља и оскудна, а понекад и бујна трава са којом коље и његове разуђене сенке граде невероватне композицијске симфоније. (Извод из текста Душана Миловановића за књигу “Шапат коља” аутора Рајка Р. Каришића)

2016-2017 02 Аница ЧОРДА

„Дечије aromatherapy таписерије” Закон ткања каже : ако имате две вертикалне и две хоризонталне нити, узмете их и преплетете одређеним редом - добићете ткање. А као главни темељ доброг ткања морате имати добро “постављене” нити основе. Када то успешно обавите, онда је градња лака. Толико лака, да у име потке, можете и травом ткати. Из тих најважнијих ткачких “правила” проистекли су ови радови. Они имају за циљ, да приближе одраслима, а поготово деци ткање на нов, оригиналан и савремен начим. То подразумева да није нужно имати разбој.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Светлана Седлан

„Иконе”

Ретроспектива деветогодишњег рада прати форму особеног стила савременог иконописа. Радови су настали пажљивим проучавањем византијске и више вековне хришћанске уметности узимајући у обзир и загробне портрете из Фајума. Ауторска решења као таква не утичу на бого-

словску поруку, прате одређене каноне (установљене од отаца и учитеља православног сликарства), надовезују се на традицију позивајући посматрача на дијалог – молитву.

2016-2017 04

Војводину у њеним највреднијим и најпознатијим историјским, привредним, географским, културним, етничким и другим специфичностима. На синтетизован, прегледан и информативан начин ова карта представља и етнички мозаик Војводине и стварни идентитет народа који у њој живе, односно њу саму као посебан бренд у модерним европским регијама. Ово је, до сада, најбоља презентација и промоција Војводине на једном листу хартије 88x62,5 цм. Карта садржи поред карте Војводине и карте старих језгара Новог Сада, Суботице, Сомбора, Сремске Митровице, Сремских Карловаца, Зрењанина и Вршца као и преко тридесетак насеља у посебним прозорима. На унутрашњој страни карте представљене су значајне институције: покрајински фондови, заводи, јавна предузећа, факултети, институти, спортови, бање, ергеле, дворци, салаши, чарде, фестивали, пића и јела као и велике корпорације.

Војислав Д. ДЕВИЋ

„ Самостална ауторска картографска изложба”

ва аје ко аји је. ви их а. им ро-

„Инфо карта брендова АП Војводине“, двојезична српско-енглеска Проф. др Ранко Кончар проценио је да ова Инфо карта представља Војводину у њеним највреднијим и најпознатијим историјским, привредним, географским, културним, етничким и другим специфичностима. На синтетизован, прегледан и информативан начин ова карта представља и етнички мозаик Војводине и стварни идентитет народа који у њој живе, односно њу саму као посебан бренд у модерним европским регијама. Ово је, до сада, најбоља презентација и промоција Војводине на једном

листу хартије 88 x 62,5 cm. Карта садржи поред карте Војводине и карте старих језгара Новог Сада, Суботице, Сомбора, Сремске Митровице, Сремских Карловаца, Зрењанина и Вршца, као и преко тридесетак насеља у посебним прозорима. На унутрашњој страни карте представљене су значајне институције: покрајински фондови, заводи, јавна предузећа, факултети, институти, спортови, бање, ергеле, дворци, салаши, чарде, фестивали, пића и јела као и велике корпорације. Део текста преузет из каталога изложбе

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

2016. 1. Izložba kandidata za nove članove UPIDIV–a od 22 marta do 10 aprila 2016 godine

Биљана Булајић, секција за савремено одевање

2. Вида Писаревић, секција архитектура и дизајн ентеријера 3. Александар Топић, секција за графички дизајн, стрип и карикатура

88 Дизајн каталога: Боривој Терзић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

06 90

Лајош Векоњ

„На крилима маште 70” Керамику због услова у којима је настала, а потом се развијала, и данас сврставамо у традиционалне дисциплине у оквиру примењених уметност. Примарно орјентисана ка свету материјалности, керамика, чини се, као да губи битку у свету данашњице који тежи ка дематеријализацији уметничког дела. Међутим, опирући се и даље неповољним околностима, пре свега због своје технолошке отворености, керамика и даље пружа довољно креативних разлога појединим уметницима да се играју глином, водом и ватром. И не само овим базичним елементима, већ и оним придодатим из непосредног живота. Зато се из ове игре, као по правилу, рађају маштовита решења, искричавих вредности, која се про-

тиве инстант животу и свеопште присутној ефемерности. Горе наведен кретивни приступ овој дисциплини уочавамо и код керамичара Векоњ Лајоша, чије вишедеценијско истрајавање не јењава, већ напротив, још увек је будно како би нам пружило свеже резулате. С том разликом, што се у односу на раније периоде рада овог уметника, сад уочава један драматичнији однос према форми, којој он приступа готово тестаментално. Прича коју нам Векоњ прича интимна је, и она нам говори: ово је мој свет наталоженог искуства. На овај закључак нас упућују избор придодатих елементи које Векоњ стапа са глазуром или просто лепи на већ испечену површину својих апстрактних керамоскулптура. Тако је уз лични избор пластичних, металних и дрвених апликација, али и термичком синтезом глазуре и стакла, Векоњ створио егземплар који иде ка тврдњи да у керамици садржај ниче из материје и никако другачије. др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

2016-2017 07 Бранимир ПРОСЕНИК

„Калиграфија”

Радови су настали у периоду од 2011. до 2016. године и осликавају труд и стечену вештину у лепом писању-калиграфији. Курс калиграфије у свом настанку је остварен из чисте случајности - на наговор пријатеља и познаника. Заживео је скромно 2011. у оквиру делатности Музеја Војводине за грађанство.

Кроз протекли период остварено је доста акција а кроз наставу почетног курса калиграфије прошло преко осамдесет полазника. Прва група полазника имала је привилегију да своје радове излаже у оквиру Ноћи музеја у Музеју Војводине. Док је 2013. години организован је курс калиграфије у Зрењанинском градском музеју, 2015. години у Темерину у сарадњи са Омладинском организацијом и Активом жена под покровитељством АП Војводине. Током овог периода од пет година, на моју жалост, добар број полазника је одустајао ради иних разлога, али ипак већина је успешно завршила курс. Настава је током времена од почетног курса проширена на виши курс па га је завршило десетине полазника. Локација наставе се мењала од Музеја Војводине преко месних заједница до мог атељеа у оквиру стана.

Временом се број полазника смањује, што због слабог интересовања за ову вештину, што због материјалне ситуације заинтересованих за курс. Но, да занемаримо ово, Ви који сте се активно укључили у учење и примену стечене вештине, а ја вас сматрам одабраним и здушно поздрављам сваки уложени напор у вашем даљем залагању и креативном стваралаштву у области калиграфије. Бранимир Просеник-Прса

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

08 92

Војислав Терзић

„Представа детета у индустрији амбалаже” Изложбена поставка „Представа детета у индустрији амбалаже“ познатог графичког дизајнера Војислава Терзића, чини прилику да се публика и стручна јавност сретне са данас, антологијским примерцима амбалаже на којој је аплициран лик детета. Такође, ово је прилика да се заинтересо вана јавност упозна и са креативним поступком овог аутора и његовим истраживањима, чији је коначни резулатат требао да пружи најоптималнија композиционa решења у области графичких комуникација, а у чијем фокусу је дете као мотив. Оно што је приметно у оваквом приступу, јесте да се код Терзића лик детета у поменутим графичким областима јавља двојако: и као средство путем којег се произвођач обраћа деци као могућој циљној групи потрошача, али и шире, као симбо-

личко средство које додатно изражава квалитeтe једног производа. Генерално, овакав ауторски став потиче од Терзићевог схватања о амбалажи као попришту на којем је могуће развијати сопствену поетику. Таква врста мултиплицираног естетског објекта формирала је креативи простор на којем се овај аутор упуштао у процес наративног истраживања у строго контролисаним условима које је диктирала намена примарног производа, али и технологија реализације датог графичког решења. Из оваквог приступа, није се рађала искључиво комерцијална форма чија је корисност требала да привуче потрошаче једном производу, већ и богат склоп избалансираних графичких елемената који су у својој супстанци носили вредности код којих је рефертентност упућивала на простор естетских и етичких квалиета, дакле оних квалитета који нису „замагљивали“ садржински слој амбалажног решења и производа унутар амбалаже или комерцијалне поруке, већ су их напротив, истицали. др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

2016-2017 09 Урбан АРСЕНЈУК и Зоран КОВАЧЕВИЋ

„Осве-тим”

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

10 94

Милица Ковачевић

„Аутопортрет као спознаја душе” Per aspera ad astra. Трновит је пут којим пролази људска душа у свом стремљењу ка бесконачности. Пут унутрашњег развоја није ни мало лак. Онај ко се усуди да живи, у потпуности да живи, да буде оно што јесте и да слуша глас који му се обраћа из најудаљенијих дубина сопственог бића мора бити спреман да понесе тежину спољашњег и унутрашњег света, сукоб између оног што је видљиво и што нас окружује и оног што је сасвим лично и што проистиче из микрокосмоса који свако од нас носи у себи. Аутопортрет овде представља дубоко продирање у унутрашњост бића, откривање жеља, тежњи и

Milica Kovačević

Autoportret kao spoznaja duše UPIDIV

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

страхова, суочавање са оним што јесте, анализа оног што је било и стремљење ка оном што ће бити, а што је вођено визијом о томе шта је крајњи циљ. Инспирација је дошла спонтано, кроз сам процес прочишћења душе. Као иконописац по крајњем опредељењу, желела бих да наведем своје виђење споне између иконе и аутопортрета. Икона осликава душу. Њена сврха је да пред нас изнесе оне чија је душа постала бесмртна, док аутопортрет у себи носи душу уметника, који је тамо преноси онакву каква је била у тренутку инспирације. Стога аутопортрет преузима на себе улогу да изнесе оно што човек носи у себи, ослобађајући га тиме тежине коју са собом носи животно искуство и помажући му да се постепено врати у стање чистоте ума и душе. Све то чини део јединственог пута којим свако пролази у својој тежњи за проналажењем смисла као крајњег циља људског постојања. Милица Ковачевић

2016-2017 11 Наташа СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„ Тајна једне ташне”

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Маја Верзоти

„Радост за понети” 09 OGRLICA bakar srebro mesing drvo

96 08 PRIVEZAK fino srebro 999 drvo poliuretan

„Радост за понети“, осим назива, представља и стваралачки концепт којим се водим приликом креирања. Будући да у накиту не видим искључиво декоративну страну већ је он за мене првенствено облик ликовног израза а који, згодно, може да се понесе на себи, моји комади, нарочито у новијој фази, попримају форму минијатурне скулптуре, не ослањајући се на модни тренутак. Изложба се састоји из две целине од којих прва, на неки начин ретроспективна, кроз одабране комаде представља приказ вишегодишњег овладавања раз-

нородним материјалима и техникама, а друга је одраз мојих 04 PRSTEN fino srebro 999 poliuretan тренутних преокупација, играња са формом, материјалима, бојом... ... увек у функцији радости, за мене и гледаоца. Маја Верзоти

2016-2017 13 Borivoj Popržan

IZOLEПОПРЖАН Боривој

Postaću Voda „ ИЗОЛЕ постаћу вода”

... Окружен хладним и дугим сенкама споља, и недовољно јасним светлом изнутра, испуњен жедним ишчекивањима, бољи део времена, проводим унутра. У изолацији личног затвора, као сопственим највернијим Воденим чуварем. У њој поново откривам одлетела сећања, праговоре светла, музике, сликомириса и нових светова. У осталим недаровитим и недарежљивим деловима времена, као хиљадугодишња риба-маховина, мирно, при/лично не живим...

Ове слике су део „Око“ пута, на откривању притајеног света ликовног поетског надреализма. Простори “Изоле” отварају свет морских пучина, дубина и неприступачних обала. Оне, уз помоћ Воде чувају омиљена сећања у свету личне изолације. Водене„Izlazak“ изоле повезују по-

етизоване светове живих и неживих бића. Прастарим Galerija FORMA узвраћеним Novi Sad, 18. 10. - 6. 11. 2016. погледом пре рођења и дубоким зароном у нестајање, откривају свет интимног сликарског усамљеничког сећања. Слике пловећих острва својеврсно од Воде сетном прогледавању, носталгији и сећању на скоро изгубљене вредне спољне и унутрашње светове... Ово је моја 43. самостална изложба. После изложбе цртежа „Кафкање“ 1981. године, тема, „Изоле-Постаћу Вода”, је моја друга изложба после 35 година у Галерији Форма. Б. Попржан

„Poistovećenje“

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Лидија Рамач

„...Као плави облак” Плава је боја небеског свода и боја морских дубина. Она опушта, смирује, поспешује моћ учења и комуникације. Омиљена је боја код многих народа, па њене многобројне нијансе носе сопствена имена као морнарско плава, паун плава, кобалтна, ноћно плава, небо плава, азурна... Још многе друге плаве су се нашле и у мојој колекцији декоративног текстила- јастучница.

... као плави облак Плава је боја небеског свода и боја морских дубина. Она опушта, смирује, поспешује моћ учења и комуникације. Омиљена је боја код многих народа, па њене многобројне нијансе носе сопствена имена као морнарско плава, паун плава, кобалтна, ноћно плава, небо плава, азурна… Још многе друге плаве су се нашле и у мојој колекцији декоративног текстила- јастучница. На плавим површинама су расуте звезде, светлећа небеска тела која имају свој живот и сопствени ритам, као и бели ледени облаци који плове овим небом.

ритам, као и бели ледени облаци који плове овим небом. На плавим површинама су расуте звезде, светлећа небеска тела која имају свој живот и сопствени

2016-2017 15 Јасмина САНАДЕР

„Винкл”

Специфична у свом изразу, када је накит у питању, Јасмина Санадер колекцијом винкл, наставља истраживање у оквиру свога бренда CYBER COFFEE, основаног 2010.године. Користећи атипичне елементе за накит,матице за шрафове, шајбне, потезаче за рајсфершлусе и сличну металну ситну галантерију, ствара комаде накита у духу индустријског дизајна и рециклажне уметности. ВИНКЛ је колекција инспирисана истоименим металним елементом који процесом пластификације добија нову “димензију” и постаје идеалан материјал за

дизајнирање накита. Црне огрлице, апстрактно-асоцијативних облика, са могућношцу промене истог (због начина на који су елементи повезани), чине основну идеју оригиналном, временски неограниченом и свакако успелим искораком у једно ново и могуће поимање дизајна накита.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

2017-2018 Продукција УПИДИВ-а

2017-2018 1. Весна Живановић / 102 2. Зимска изложба УПИДИВ-а / 103 3. Горан Агустинов и Тамара Васиљевић / 104 4. Кандидата за нове чланове УПИДИВ-а / 105 5. Ивана Бељански Улић / 106 6. Академија Уметности Ново Сад / 107 Изложбе:

7. Уникат / 108 8. Споменка Томин / 110 9. Милан Милић Јагодински / 111 10. Душица Михајлов / 112 11. Предраг Узелац / 113 12. Четири Аутора текстил / 114 13. Мирослав Шилић / 115 14. Примењена Уметност у Војводини / 116

kiz, ani

Весна ЖИВАНОВИЋ

„ Дах елеганције”

Колекција “Дах елеганције” су кратке и дуге хаљине, настале од муслина, органдина, тила, чипке, свиле и сатена. Форма је сведена, али структура детаља од чипке и флоралног веза на свили и органдину, дочаравају линију елеганције. Доминанте су јарке боје, магента, тиркиз, љубичаста и њене нијансе, као и штампани мотиви.

102

Модели, као и модне илустрације приказују хаљине сведених форми, инспирисаних колоритом и детаљима разигране природе,која је укроћена.

2017-2018 02 УПИДИВ

„ Зимска изложба”

Зимска изложба је организована за потребе Формирања збирке УПИДИВ-а у уметничкој колекцији Владе АП Војводине 2

Излагачи: Барат Ференц, Болдижар Јожеф, Варга Ф, Вишекруна Драгослав, Димитров Душан, Добановачки Бранислав, Ердеш Немет Кресанко, Јеренић Драган, Јеринић Драган, Кираљ Михал, Кузманов Слободан Куза, Мојак Дијана, Нада Недељковић, Недељковић Миодраг Миша, Недељковић Нада, Педовић Александар, Попржан Боривој, Пташник Александар, Радошевић Бранислав,Стојнић Мирко, Штефан Оскар, Векоњ Ирен, Векоњ Лајош, Дикосављевић Маша Радомир, Каришић Рајко, Ковачевић Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Miroslav Štatkić sa članovima kabineta i Милица, Крстоношић Мирослав, Zdravko Rajčetić, predsednik Upravnog odbora UPIDIV-a. Кузманов Слободан, Лабат Виолета, Лазић Ненад, Леђенац Бранислава, Ленерт Геза, Лукић Алек-

сандар, Милић Мића Јагодински, Михаљфи Марика, Недељковић Слободан, Рајчетић Владислав, Рајчетић Здравко, Рамач Лидија, Седлан Светлана, Стојановић Бероња Наташа, Томин Споменка, Шмит Јосип.

Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Мирослав Штаткић са члановима кабинета и Здравко Рајчетић, председник УО УПИДИВ-а

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020. 5

103

Горан АГУСТИНОВ и Тамара ВАСИЉЕВИЋ

„Сама са самим”

Tamara Vasiljević

Goran Augustinov

104

Rođen u Novom Sadu. Školovao se u Novom Sadu i Beogradu. Zanimanja: frizer, mašinski inženjer, kuvar i limar. Član je UPIDIV-a od 2014. Učestvovao je na dve samostalne i dve kolektivne izložbe.

Kontakt: facebook.com/goran.augustinov +381641935486

Rođena u Novom Sadu 1977.godine. Srednju školu za dizajn”Bogdan Šuput” ,smer dizajn tekstila, završila u Novo Sadu. Diplomirala na “Accademia Italiana” na odseku za tekstilni dizajn u Firenci. Specijalizovala se u ArtWorkshop studio “Fuji” iz oblasti batika i sitoštampe na textilu u Firenci. Član je UPIDIV-a od 2003. godine. Izlagala je na 15 samostalnih i vise koleketivnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više likovnih kolonija od kojih izdvajamo”Iwano projekct” i kolonija tapiserista “Boško Petrović” Ateljea 61 . Publikovala je svoj pathcwork prekrivač u “Patchwork Quilt Tsushin”Tokio, Japan. Aktivno se bavi kreiranjem tekstila u enterijeru,kao i izradom marama i drugih aksesoara. Takođe se bavi kreativnim radom sa decom .

Rođena u Novom Sadu 1977.godine. Srednju školu za diza zajn tekstila, završila u Novo Sadu. Diplomirala na “Accad tekstilni dizajn u Firenci. Specijalizovala se u ArtWorksho tika i sitoštampe na textilu u Firenci. Član je UPIDIV-a od 15 samostalnih i vise koleketivnih izlozbi u zemlji i inostra Kontakt: +381655524085, aramat.ns@gmail.com facebook.com/aramat.art, instagram/aramat.ns Učesnik je više likovnih kolonija od kojih izdvajamo”Iwano rista “Boško Petrović” Ateljea 61 . Publikovala je svoj pathcw Quilt Tsushin”Tokio, Japan. Aktivno se bavi kreiranjem tek dom marama i drugih aksesoara. Takođe se bavi kreativnim

Kontakt: +381655524085, aramat.ns@gmail.com facebook.com/aramat.art, instagram/aramat.ns

Izdvač: UPIDIV Za izdavača: Zdravko Rajčetić Dizajn i grafička priprema: Nenad S. Lazić Štampa: D PRINT 021 Novi Sad februar 2017. Realizaciju izložbe podržali:

Gradska uprava za kulturu

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Galerija FORMA - UPIDIV Ilije Ognjanovića 3, Novi Sad tel/fax. +381 21 524 481 email:office@upidiv.org.rs upidiv.office@gmail.com

2017-2018 04 Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

„Нови чланови УПИДИВ-а””

Традиционално сваке године Удружење ликовних уметника примењених уметноости и дизајнера Војводине (УПИДИВ) расписује конкурс за кандидате за пријем у чланство. Пристигле радове прегледа и оцењује стручна комисија Уметничког савета, а радне биографије и радови кандидата који задовољавају прописане критеријуме дају се на увид Управном одбору и на гласање члановима на годишњој скупштини удружења.

ИЗЛОЖБА

Дизајн mputers година set print t (laser)

ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ УПИДИВ-а

од 14. до 26. марта 2017. 1

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

2016. 1.

Срђан Шаровић, Графички дизајн, илустрација, стрип и карикатура

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

105

05 106

Ивана БЕЉАНСКИ УЛИЋ

„Промене”

Верујући у исцељујућу моћ пријатних, светлих, функционалних и складних просторних склопова, архитекта се труди да створи управо такав амбијент који ће кроз збир доживљаја дати корисницима основе стабилности и задовољства. Трансформација простора осветљена унутрашњим светлом корисника добија потпуни смисао. Сваки простор захтева другачију перцепцију и ново креативно решење. У појединим пројектима архитектонски израз се темељи на начелима минимализма у одабиру колорита, облика и материјала, док је у другим свесно коришћена игра контраста између фрагмената целине. Трансформације које настају у простору су вишеслојне и продиру до најдубљих нивоа људске свести. Тако да се може рећи да мењајући просторе у којима људи бораве, раде и живе, ми по-

средно мењамо и људске животе. Иако је немогуће измерити обим и снагу деловања, кроз доживљај промењеног простора ствара се једно ново, срећније биће. Ивана Бељански Улић

2017-2018 06 Академија УМЕТНОСТИ НОВО САД

„Експериментална типографија”

Bućko Ivana / I god.

Strizović Milica / I god.

Kamasi Sofija / II god.

Ilić Stefan / II god.

Menićanin Sanja / II god.

Popović Nikola / II god.

Батиница Нина, Бућко Ивана, Капуши Ленора, Мандић Олга, Ристић Ана, Шћепановић Теодора, Силашки Невена, Стошић Марија, Стризовић Милица, Живковић Анђела, Поповић Никола, Илић Стефан, Камаси Софија, Менићанин Сања, Николић Лазар, Фараго Пап Себастијан, Ковачић Стефан Ђурађ, Чупић Теона, Драгаш Ана Марија.

Čupić Teona / III god.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

107

УПИДИВ

„Уникат” Осмо мартовска изложба „Уникат” је настала као идеја секције за дизајн текстила са жељом да се оживи некадашња традиција.

ОД 8. - 13. МАРТА 2017.

108

2017-2018 07

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

109

Споменка ТОМИН

„Заустављање тренутка”

110 Цвет се узима у кулминацији своје раскошности и лепоте, а циљ је да та лепота и даље траје, да не подлегне метаморфози. Следи пресовање, затим креирање композиција, да би на крају материјал био конзервиран полиестерским смолама или акрилом. Споменка Томин

2017-2018 09 Милан МИЛИЋ ЈАГОДИНСКИ

„ Како пишем тако цртам” динског. Публика, пре свега она најмлађа, у прилици је да осим уживања у стваралаштву овог уметника путем ликовних изложака, и чује извођење приче истог аутора, а која чини наративну позадину пред- стављених илустрација. Као додатак овом чину, због намерне „недоречености“ у

Пројекат УПИДИВ-а под називом „Како пишем, тако цртам“ представља изложбу илустрација за децу познатог новосадског графичара Милана Милића Јаго-

причи коју је истакао, Јагодински је у прилици да на посебно организованој ликовној радионици подстиче децу на стварање сопствених асоцијација визуелног и говорног, чији резулатати увек могу бити нови и неочекивани. др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

111

Душица МИХАЈЛОВ

„Риба и по... 42 коначни одговор”

Истраживачки рад и стварање новог: дизајнирање, редизајнирање, рециклирање, ручна и машинска израда, третирање, бојење, примена текстилних техника и старих заната, рад са природним материјалима - вуна, свила, лан, конопља, памук, за мене увек представљају изазов као и коначни одговор на питање ШТА ЈЕ СМИСАО ЖИВОТА?

112

šila je Srednju modni kreator ma i buticima nih umetnosti zajn tekstila. U dsednik Saveta

dom unikatnih a. Ovladala je enje, pletenje, kolonija. Autor i je pokrovitelj

SKI KREATIVNI om. i imala je više

age)

Моја изложба представља нову колекцију текстилних предмета и слика са мотивом РИБЕ, као и неколико предмета из претходних колекција.

kontakt: dusica.mihajlov@gmail.com dusica.mihajlov@yahoo.co.uk

На овај начин обележавам 35. година чланства у УПИДИВу, 25. година рада као самостални уметник и 15. година рада на пројекту КОНОПЉА.

2017-2018 11 Предраг УЗЕЛАЦ

„ Европа не може да чека”

Како разумети догађај унутар властитог времена унутар секунде или неког другог времена у којем се може оцртати контраверза садашњости која је већ унапред прошлост. Можда су алтернативни простори менталног склопа реални простори (модуси) другачијег повезивања са светом фотографије. Истина сваког историјског времена (и наслеђа) јесте примењив концепт идеолошких, политичких, заправо културолошких или свих могућих у том или датом тренутку препознатљивих укупних чинилаца који мање више чине догађање стварности и истине стварнсти. Истина је концензус стварности – реална вредност њеног значења: моториста у циркуском бурету који ремети поимање рав нотеже (стабилности) али га и бележи. Истина није никад свдена на једну димензију и није одржива као последњи смисао. Смисао функционише само у одређеном

контексту културе смисла у којем се изграђује. Истина настаје зато што се људи плаше Реалности док се ужаси реалности размножавају еквилибристиком социјалних форми. Празнина бурета је формална. Вожња по њеним зидовима је илузивна. Шта Европа не може да чека? Измештање хоризонта сопственог бића? Који је у првом пројекту глобализације обележен фашизмом, терором исправне намере: мотористом који јури по зидовима метафизике празног бурета док светина посматра његову вештину. Изборна неодредивост сваког дела, акта, па и уметничког, се увек суочава са произвољношћу интерпретатора низвесношћу исхода. Тумачење је увек ризик и судара се са својом супротношћу дефинисаним значењем. Ратомир Кулић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

113

Четири АУТОРА ТЕКСТИЛ

„Боје равнице”

Наташа Булајић, Наташа Стојановић Бероња, Лидија Рамач, Ирен Векоњ Олтвањи У једноличним војвођанским пределима феномен равнице са изузетно богатим колоритом је инспиративан за сваког уметника. У овим радовима панонски бескрај пружа целу палету боја, боје зрелог жита, плаветнила равничарског неба, расцветалих воћњака, цветних ливада, ораница, мирне пешчане обале, мирис дуња.

114

Преплитањем нити, везом и осликавањем настале су ове слике нашег крајолика испричане свака на свој начин. Комбиновањем ликовних елемената - боје, форме и линије настају коначне композиције осликане свиле, вискозе, памука. Модерност и традиција је спој ручно рађеног веза и осликавања на широкој палети одевних предмета и модних додатака.

Ткањем је дочаран равничарски пејзаж геометријским облицима, тонским нијансирањем, смењивањем топлих и хладних боја.

2017-2018 13 Мирослав ШИЛИЋ

„ Arhitektura - realizacije i projekti 2005-2017”

Архитектонско стваралаштво Мирослава Шилића може се сагледати кроз неколико целина које теку у хронолошком низу. Прва је целина у којој као пројектант сарађује са еминентним новосадским архитектонским бироима на великим пројектима Спортске хале у Футогу (2006) и Културног центра Новог Сада (2007-2010), где се сусреће са значајним изазовима на пољу архитектонског деловања. Оба пројекта брзо су по изградњи запажена по квалитету али и карактеристичним пројектантском приступу. Иако је пројектовање хале, морало бити прилагођено високим стандардима спортских такмичења, аутори су успели да осмисле и конструишу савремену спортску дворану са бројним пропратним садржајима. Када је Културни центар у питању, требало је стари објекат постојећег габарита у значајној мери реконструисати и повећати, а простор обогатити новим садржајима и савременим стандардима, а потом све заокружити у јединствени ентеријер. Посебну целину у Шилићевом раду представља вишегодишња реконструкција, адаптација и дизајн ентеријера објеката новосадске Академије уметности (2009-2016) где аутор примењује другачији приступ јер су у питању историјски објекти

на којима се примењује висок степен заштите. У сва три објекта Академије уметности аутор ствара чисту визију обновљеног историјског објекта кога надограђује новим садржајима, посебно када се ради о дизајну ентеријера. Засебну целину представљају пројекти сталних музејских поставки: Војводина у Првом светском рату у Музеју Војводине (2014) и Музеја Еликсир – Зорка у Шапцу (2016) где се показује како се може, са мало иновативних интервенција и средстава, динамизирати и обогатити класична музејска поставка и у исто време направити адекватни просторни распоред и ефикасан приступ експонатима којима се, у складу са основним музејским постулатима, посвећује посебна пажња. Владимир Митровић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

115

14 116

Примењена Уметност у ВОЈВОДИНИ

„УПИДИВ 50 ГОДИНА” Идеја о писању а потом и сложеном процесу организовања публиковања монографија посвећених деловању УПИДИВ и уметника окупљених око удружења настала је пре неколико година спонтано са намером да се макар и на симбиличан начин попуне празнине у домаћој историјско-уметничкој историографији као и да се, у новом времену друштвених околности, наново скрене пажња на ауторе и уметничке појаве које су обележиле део уметничке сцене која се односи на примењену уметност Новог Сада и Војводине у проте- клих пола века. Уз једноставан па и заразан оптимизам, без кога су овакви подухвати вероватно немогући,

паралелно са свим немоћима реалности данашњег времена, били смо током пар предходних година све упорнији што је историја сећања, природом напада новог миленијума, била све слабија и за већину све непотребнија. На том путу нисмо хтели да будемо унапред разочарани због стално присутног немара који неминовно води ка забораву. Привучени мирисом историје уметности али и драматичним развојем примењених уметности у Војводини у протеклих педесетак година, покушали смо да на уметност, о којој размишљамо и пишемо, и живот гледамо као на велику радост коју треба пажљиво уочити и упознати а потом забележити и образложити. У раду нас је усмеравала и жеља да поред толико наших заборава којима смо колективно склони, ми својим истраживањем и радом, не продубимо тај заједнички усуд ових простора и овог времена. Покушали смо да установимо одређен ”критеријум чињеница’’ како би умањили грешке и елиминисали лутања на овом пољу истраживања. Ослањајући се на истраживачки и критичарски рад претходника, читајући те ипак ретке текстове, уз интензивне контакте са умет-

2017-2018 ницима, посматрали смо њихова дела у контексту новог, нашег времена, док смо у корпус тема и аутора укључили и оне савремене, који по нашем мишљењу обележавају године новог миленијума. Била је то неопходна одлука јер се показало да све што смо пронашли, изабрали и повезали у једну јединствену целину, представља одраз одређеног континуитета, као и класичном позоришту – јединство времена, места и радње / садржаја. Прва монографија симболичног наслова – 50 година УПИДИВ-а: На раменима великана (2014) – замишљена је као почетни корак истраживачког рада и у њој су публиковани монографски текстови о знаменитим војвођанским ауторима из широке области примењене уметности, дизајна и архитектуре. Други део монографије донео је основне чињенице о деловању и раду заслужних умет-

ника чиме је направљен и својеврстан мост са предходним монографијама удружења (1966; 1996). Такву структуру прве књиге условиле су и чињенице да се њеним изласком обележавала педесетогодишњица. Нисмо, наравно, пропустили прилику да документујемо све колективне актив- ности удружења, догађаје и салоне, са свим подацима и чињеница- ма, стављајући их у шири, друштвени и историјски, контекст. У исто време започели смо и процес документоване обраде штампаних каталога удружења у сарадњи са колегама из Библиотеке Матице српске као и организовања колекције плаката штампаних у продукцији Удружења у чему имамо пуну подршку Музеја савремене уметности Војво- дине као централне музејске установе која се бави савременом уметношчу у покрајини. Друга књига, коју не без поноса износимо пред читаоце, имала је

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

117

14 118

пак другачији циљ и задатак усмерен ка осветљавању и анализи појава у уметничком животу Војводине друге половине протеклог века. Већ у осмишљавању њихових садржаја изнад писаца лебдела су два наслова – Аутори и Појаве – па су тако и незванично назване ове две књиге. Свесни да ни у другој књизи нисмо до краја успели да покрије- мо све уметничке појаве везане за деловање УПИДИВ-а те ћемо тај део племенитог задатка оставити за неке будуће истраживаче. Држећи се од почетка ове линије дејства, студија Привредни дизајн у Војводини 1945 – 1985. на широким основама читаоцима открива низ податка који се тичу међузависности привредног и ширег друштвеног развоја и дизајнерске праксе у Војводини током периода постојања социјалистичке Југославије. Студија под називом Развој послератне керамике у Војводини: Инсти-

туције, догађаји и појединци затвара круг сродних тема и води читаоце кроз период од окончања Другог светског рата до данашњих дана, и износи причу о генези уметничке керамике на тлу Војводини као области примењене уметности чији су идентитет градили бројни појединци и институције. У студији под називом Таписерија у Војводини од 50-их до 2000. године хронолшки су мапирани сви значајнији феномени везани за развој уметности таписерије у Војводини од друге половине двадесетог века до данас. Као искусан истраживач, аутор на језгровит начин читаоцима пружа увид у различите појаве, појединце и догађаја у светлу рефлексије актуелних друштвених преображаја. Као логичан наставак стремљења уредника ове монографије настала је студија Синтеза у уметности Војводини чији садржај читаоцима открива генезу једне специфичне послератне уметничке праксе у Војводини,

2017-2018 која као коначни израз представља синтезу језика архитектуре и различитих области примење- не уметности, пласиране на терен тзв. јавне уметности. Студија под називом Новосадска школа културног плаката / Прилог проучавању читаоцима пружа на увид једну целовиту систаматизацију, чији садржај указује на све значајнијуе актере и процесе, који су утицали на обликовање једног препознатљивог језика плакатске уметности, у оквиру динамичне и стилски препознатљиве дизајнерске праксе намењене промоцији културних делатности у граду Новом Саду као културном, привредном и поличком средишту савремене Војводине. Да би се показао парадигматски однос према материји која је овде изучавана, у завршном делу књиге, уредничком одлуком постављено је поглавље под називом Додатак, које обједињава ауторске текстове наших значајних

ствараоца чији су критички осврти публиковани у новосадском дневном листу Дневник. На крају подвлачимо да овакви подухвати нису могући без подршке друштвене заједнице, те се у том светлу посебно захваљујемо Министарству за културу и информисање Републике Србије Секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине, чија је подршка довела до реализације овог пројекта од националног значаја.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

119

2018-2019 Продукција УПИДИВ-а

2018-2019 1. Никола Стојсновић Кокола / 122 2. Срђан Шаровић / 123 3. Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а / 124 4. Мастер изложба АУНС / 126 5. Ана Попов / 127 6. Змајеве Дечје игре / 128 Изложбе:

7. Лидија Рамач / 130 8. Здравко Рајчетић / 131 9. Милица Ковачевић / 132 10. Срђан Стеванов / 133 11. НаташаСтојановић Бероња / 134 12. Лазар Сатмари / 135 13. Ненад С. Лазић / 136

Никола СТОЈСНОВИЋ КОКОЛА

„Цртежи”

CRTEŽI

Nikola Stojanović-Kokola UPIDIV

o d 2 0 . fe b r u a r a d o 5 . m a r t a 2 0 1 8 .

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

122

„Цртање је искреност уметности ту нема могућности варања. Или је добро или је лоше.” Салвадор Дали

2018-2019 02 Срђан ШАРОВИЋ

„ Цртежи, концепти, Дизајн”

Где је граница између уметности, ликовности и примењене уметности, утилитарности? Да ли је уопште могуђе кренути са премисом да графичке комуникације имају полазиште из јасних форми, симбола, знакова, типографије, чистих површина... Или нам решења долазе из простора промишљања о пројектном задатку и кређу из чистог осеђаја, импресије?

постављене графичким елементима, реконструише се у форми цртежа као фундаменталне основе дизајна. Порекло предложака и настали цртежи који се гнезде у простору графичког окружја остају у оквиру графичких комуникација. Од „запушених“ штампарских табака до поново успостављене комуникације, изложени радови сведоче о усковитланој интеракцији цртача, дизајнера, припремаша и штампара. Појава простора, атмосфере и колорита на делу изложених радова даје увид у нове, могуће концепте за свет филма, позоришта, компјутерских игара... У изложеним радовима се брише граница између уметничког и примењеног и у том мећу-простору опстаје идеја и креативни потенцијал.

Одабиром макулатура типичног штампарског формата (Б1) и „покретањем“ претходно обликованих (дизајнираних) слојева боје нагомиланих штампарских отисака, изгубљена јасноћа, порука и комуникативност ус-

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

123

03 124

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

„Нови чланови УПИДИВ-а 4Д ” Традиционално сваке године Удружење ликовних уметника примењених уметноости и дизајнера Војводине (УПИДИВ) расписује конкурс за кандидате за пријем у чланство. Пристигле радове прегледа и оцењује стручна комисија Уметничког савета, а радне биографије и радови кандидата који задовољавају прописане критеријуме дају се на увид Управном одбору и на гласање члановима на годишњој скупштини удружења.

Жири: Милан Јовановић, Милена Максимовић, Ненад С. Лазић, Лидија Рамач, Славко Симин, Наташа Стојановић Бероња.

УПИДИВ

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

2018. 1.

ИЗЛОЖБА

Даниела Гибаница, секција за текстил

2. Дарко Бабић, Секција архитектура и дизајн ентеријера 3. Дуња Ђурагић, секција за графички дизајн, стрип и карикатуру 4. Дејан Илић, секција за графички дизајн, стрип и карикатуру КАНДИДАТА ЗА ЧЛАНОВЕ УПИДИВ-А 2018. од 3. априла 19. априла 2018.

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

2018-2019 1

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

125

Даница ЈЕВЂОВИЋ

„Раслојавање: Илустрација као инсталација”

Kroz pustinju / papirni light-box, 40x60 cm

126

Iza prvih vrata / papirni light-box, 20x20 cm

Svitanje / papirni light-box, 40x40 cm

Raslojavanje: Ilustracija kao instalacija Danica Jevđović

1000 ZATO

Nomen est omen - Dobanovački

Дизајн каталога: Никола Бербаков

2018-2019 05 Ана ПОПОВ

„ 1+9 Ана Попов и ученици”

Ана Попов је наставник ликовног. Керамиком се бави од почетка седамдесетих година и од тада је имала више самосталних изложби и учествовала на низу заједничких. Двадесетак година ради керамику са одраслима, прво на Радничком универзитету у Новом Саду, а затим у свом атељеу. Са својим ученицима је више пута самостално излагала. Негујући традиционалне форме обликује чиније, вазе, лампе, кутије и фигурине желећи да створи уникатни сувенир са уверењем да лепота керамике може допринети да свет буде лепши. У каталогу самосталне изложбе Ане Попов,

Нада Јаковљевић МАЛА ПОЛИЦА У ЗЕЛЕНОМ Теракота, 25 x 18 x 4 cm milan.cerevic.1948@gmail.com

Нада Јаковљевић МАЛА ПОЛИЦА У ЗЕЛЕНОМ Теракота, 25 x 18 x 4 cm

приређене у Галерији „Форма“ УПИДИВ-а 1980, новинар Влада Урбан је написао „Ако ови облици побуде неке асоцијације на чедна времена наших бака не бисте ли их радо видели као акценат прошлог времена у хладним геометријама наших станова“.

ир Холодков

НЕЖНА КУТИЈА ота, 20 x 15 cm 021@gmail.com

Владимир Холодков НЕЖНА КУТИЈА Теракота, 20 x 15 cm

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

127

06 128

Змајеве ДЕЧЈЕ ИГРЕ

„ Дете као инспирација у плакатској уметностиа” Схватање рада као кључне категорије у европском систему вредности, поред позитивних развојних културолошких и друштвених резултата, произвео је и негативне рефлексије уперене ка различитим областима људске егзистенције попут детињства, односно детета као његовог основног садржаја. Као један од показатеља овог владајућег друштвеног става намеће се уметничко стварање, у чијем изразу је дете често репрезентовано као “човек у малом”, а детињство као бескорисна етапа развоја човека Тек почетком 20. века, са првим наговештајима родне еманципације, дете ће добити право на испуњено детињство без радне присиле, али и право на реализовану аутономију сопственог бића и сходно томе сопствени идентитет. Овакав обрт последично ће произвести различите позитивне феномене у свакодневном животу људи (друштвене, политичке, психолошке, комерцијалне, културне, васпитно-образовне, естетске...) који се и данас налазе у сталном кретању и развоју. У истом периоду, као носилац медијске еманципације различитих друштвених слојева и група, у окриљу графичке уметности развија

се плакат, који садржински обухвата широк спектар друштвених активности из чијих ће се разноврсних функција, појавити и оне које тематизују детињство и дете. И управо орјентација плакатског израза ка детету представља тематски контекст изложбене поставке. На овој изложби окупљени су чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ), секције за графички дизајн, који изворно припадају Новосадској школи културног плаката: Лазар Сатмари (7), Зоран Пешкан (5), Александар Педовић (6), Милан Милић Јагодински (3), Војислав Терзић (2), Дарко Вуковић (4), Ненад С. Лазић (8) и Атила Капитањ (1). Како би изложбена поставка осим репрезентативног, постигла и едукативан циљ, изведене су две радионице за децу нижег основношколског узрата, на којима су афирмисани дизајнери из области плакатске уметности упознали децу са функцијом и процесом креирања плаката.

др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

2018-2019 3

2 4

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

129

07 130

Лидија РАМАЧ

„Сенке на платну” Једноставним преплитањем нити основе и потке настаје платно, које је полазна тачка колекције ешарпа. Уједначено понављање уздужних пруга у ткању, чини платно раскошније и занимљивије по изгледу и структури. Овако обогаћена тканина добија и нови рељеф. Са лазурно нанешеном позадином, плакатски обојеним минималистички стилизованим елементом, везом једноставног бода, основно платно мења свој идентитет. Контраст нежних пастелних тонова и интензивних боја, геометрије и органске линије, и сви остали споменути чиниоци примарном платну дају на квалитету, што је циљ колекције.

2018-2019 08 Здравко РАЈЧЕТИЋ

„ У тишини глас”

У вишедеценијском бављењу керамиком као уметничком дисциплином, код Здравка Рајчетића приметан је континуитет у постављању креативног тежишта на експеримент са скулпторалним решењима чији резултат обухвата форсирање једноставних праоблика, попут вајаних кубуса или традиционалних форми рађених на грнчарском колу. Тиме је овај аутор уз садејство хроматског елемента који је сав у сливу и „урушених” употребних вредности поменутих објеката, произвео нова значења, пре свега асоцијативног утемељења. Тако грађене керамоскулптуре изгледају грубо, масивно и пружају слику која посматрача упућује на различите физичке процесе, попут разлагања материје или врења. Док, са друге стране, дубљи садржински елемент ових керамоскулптура обухвата широк дијапазон различитих аспеката људске егзистенције, што нам сведоче од стране аутора додељени наслови који се читају у лирском кључу (сенка, траг...). Када је реч о овом опусу, додајмо и спремност аутора да се према керамичкој форми односи крајње промишљено, држећи се при томе чврстих стилских опредељења из којих је кроз своје целокупно бављење керамиком повремено „искакао”. Рајчетић је сада пред публику изнео своју

смелију уметничку амбицију која иде за једним ширим концептом, у правцу керамичке инсталације, чији нас наративни садржај враћа на изворе настанка старогрчке културе и цивилизације. Аутор овај пут избегава апстрактне форме, облици су конкретнији, попут галерије људских гротески аплицираних на уске хоризонталне дрвене плохе рустичаве тактилности, у чијој супротности су позициониране главе жена сведених маса, у аранжману старогрчког хора. Наративни елемент који произилази из такве просторне организације ликовних елемената, додатно нам открива и Рајчетићева заинтересованост за вечитом „игром” која се води између демона, људи и божанског, а која свакако наш живот чини динамичним. Ненад С. Лазић, графички дизајнер

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

131

Милица КОВАЧЕВИЋ

„Трагоом љубави икона у пастелу” Химна љубави Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

132

Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер делимично знамо, и делимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је делимично. Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а када сам постао човек, одбацио сам што је детињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав. (Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13) ...јер Бог гледа шта нам је у срцу...а љубав рађа љубав.

Распеће Христово, пастел, 50х70цм

2018-2019 10 Срђан СТЕВАНОВ

„ Света Фрушка гора”

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

133

НаташаСТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„Из шкриње сећања” Од разнородног предива до уникатног тканог купона створена је корелација између савременог израза и традиционалних техника ткања забележена у сопственим коренима. Нит, влакно различитог порекла и понашања, другачијих особина је сам по себи био изазов у процесу дизајна узорка. Рашчлањивање форме – пруге, боју, текстуру предива као елемент изражавања наглашена је улога боје. Богата скала плавичастих, браон, контрастних зелених и љубичастих је палета која је заступљена. Предиво које

134

буди сећање на исечке пејзажа – расцветале баште, дрвореде, зреле шљиве, где се небо спаја са морем, оранице, преточено је у ткани материјал.

2018-2019 12 Лазар САТМАРИ

„ Плакат на лакат”

Бело сликарско платно, хартија или напросто празна плоха, често је у историји уметности била извор фрустрације на почетку стварања једног уметничког дела, чак и великим уметничким именима. Та загонетна празнина такође је често представљала и сам изазов уметнику приликом испуњавања празног простора у процесу материјализовања идеје. Тако је некада у класичној уметности ова поставка била устројена врло ригидно, шаблонски. Као дијалектичка супротност, посебно након Другого светског рата, са наступом нових гласова у уметности, појављују се слободнији приступи, који су кршили академске законитости у схватању организације слике. И управо овај проблем, дакле, стварања у задатом простору, чини фокус истраживачког рада новосадског графичког дизајнера Лазе Сатмарија, Jезик којим Сатмари проговара je непосредан, пун јасних друштвених симбола и поврх свега ироничан, чиме се појачава критичка порука коју ови плакати носе у себи. Оно што је код ових плаката такође приметно, јесте да се језик ироније додатно успоставља кроз упо-

upotrebu volumenizova (kanta za đubre u funkc u funkciji kante za đubr Satmari spretno unosi k intervencije. Iako nam j ovde reč o komercijalnim više nisu klasični plakat objekat koji u sebi fuzio aspekte iz različitih um ali zašto ne reći i kreati kojem egzistiraju straho u nagonu dostizanja um izvrsnosti.

Dr Z teoretičar um

требу волуменизованих детаља (канта за ђубре у функцији коша, кош у функцији канте за ђубре...) које Сатмари спретно уноси као део ауторске интервенције. Иако нам је јасно да је овде реч о комерцијалним плакатима, то више нису класични плакати, већ визуелни објекат који у себи фузионишу различите аспекте из различитих уметничких области, али зашто не рећи и креативни простор у којем егзистирају страхови уметника у нагону достизања уметничке изврсности. Др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

135

Ненад С. ЛАЗИЋ

„Аутописи Deep Space*” Потреба човека да визуелизује готово сваки аспект своје егзистенције настала је у освиту цивилизације, не искључиво као средство комуникације са оностраним силама, већ и као средство документовања свакодневног суживота и борбе људи са природом. Касније, са појавама првих уређених друштава, путем визуелизације, људи почињу да документују и своје обичаје, важне друштвене догађаје и личности. И, у тренуцима када је човек остајао немоћан пред рационалним објашњењем неке појаве, тада је посезао према фантазији и визијама о непознатом, као моћним средствима у развоју сопствених мисаоних способности. Ова линија се од искона наставила до наших дана, упркос идеолошком уплитању природних наука и

136

НЕНАД С. ЛАЗИЋ

“АУТОПИСИ” Deep Space* УПИДИВ

од 18. децембра 2018. до 8. јануара 2019.

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

технологије које догматски покушавају да за нас створе идеални свет слободе. И поред неспорног уплитања науке и технологије у њено биће, уметност се у 21. веку формирала као предео слободне воље појединца и његове фантазије. Шта више, у новим друштвеним околностима, наука и технологија су омогућиле да се уметник и даље критички односи према поменутом друштвеном тренутку и то, парадоксално звучи, посебно у области дигиталне уметности (технологија као критика технолошке стварности). Истакнуте премисе се уочавају у делу новосадског уметника Ненада С. Лазића, графичког дизајнера и технолошког занесењака, чији дигитални уметнички радови под називом Аутописи (изложени у Галерији Форма током децембра месеца 2018. године), у себи синтетишу две категорије дигиталне уметности - software art и digital imaging. Softwer art Лазић реализује употребом софтера IOGraphica који у реалном времену бележи његове покрете курзора у редовној употреби рачунара у обављању посла графичког дизајнера, док са друге стране, применом digital imaging-a Лазић материјализује низ дигиталних

4 4 44

2018-2019

принтова, односно алгоритама који су визуелизовани као синапсе и чворишта, произашлих из стваралачких активности уметника. Иако асоцира на гестуално акционо сликарство нпр. Џексона Полока, код аутописа уметник нема никакву визуелну контролу током стварања дела. Аутописи настају скривени од аутора, док он (аутор) креира визуелне идентитете, обликује књиге, дизајнира часописе и сл. И само повремени поглед на „прозор” у позадини открива свемир који је до тада створен.

тевима развоја савремене уметничке продукције која несумњиво иде ка синтези графичког дизајна као утлитарне делатности и дигиталне уметости као високе уметности. Али тангира и питање - зашто је ова изложба отворена у галерији која промовише рад дизајнера и ликовних уметника примењених уметности.

др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

Морамо рећи и то, да је Лазић овом изложбеном поставком отворио такође ново питање о пу-

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

137

2019-2020 Продукција УПИДИВ-а

2019-2020 1. Геза Ленерт / 140 2. Сања Лончар / 141 3. Кандидати За Нове цланове УПИДИВ-а / 142 4. Студенти АУНС и AMI/SOE / 144 5. Весна Живановић / 146 6. Змајеве Дечје игре / 147 7. Ид Војводина / 148 8. Лидија Рамач / 152 Изложбе:

9. Светлана Седлан / 153 10. Душица Михајлов / 154 11. Даниела Гибаница / 155 12. Б. Рабасовић, Б. Кеседнар, Н. С. Лазић / 156 13. Дуња Ђурагић / 157 14. Александар Топић / 158 15. Наташа Стојановић Бероња / 159 16. Форма 23 / 160 17. Јасмина Санадер / 164 18. Светлана Антић / 165

01 140

Геза ЛЕНЕРТ

„ Листови једног календара” Предмет ове изложбе чине листови тринаестолисног зидног календара СВЕТЛОПИСЦИ 2019 (и неколико изосталих фотографија) који су Штампарија ФОРУМ и D.o.o „Magyar Szó” Kft. издали поводом ауторових 50 година активног бављења фотографијом. Ово је седми календар из ове серије, уредник је Чила Давид а прелом је дело Золтана Решњака. Аутор фотографија се

захваљује свима који су као модели, сарадници или било којим другим обликом подршке допринели настанку ових фотографија, календара те ове мини- ретроспективне изложбе.

2019-2020 02 Сања ЛОНЧАР

„Тачка зарез”

Савремено, модерно друштво овладало је новим технологијама, које су постале наша свакодневица, и велики део комуникације неосетно се пренео у електронски облик. Ипак, правопис није за одабране, већ неопходност која се подразумева. Користећи се различитим фонтовима у електронској преписци, може се уочити да ТАЧКА и ЗАРЕЗ, ти најчешће коришћени симболи за крај или наставак комуникације, изгледају различито. Ова два знака, најчешће су представљани различитим геометријским фигурама, које сада добијају своју улогу, дефинишући

комуникацију у најконкретнијем смислу а при том често изгледају врло оригинално, захваљујући својим ауторима, графичким дизајнерима. Модни израз је свакако један вид комуникације, и креатора и корисника са собом и другима, тако да се намеће паралела са наведеним геометријским сликама, дефинисаним као ТАЧКА И ЗАРЕЗ, који су својим естетиком али и функционалношћу постали инспирација и полигон за неисцрпну модну интервенцију дизајнера, који се заљуби у један ЗАРЕЗ! Колекција ТАЧКА ЗАРЕЗ представља могућност примене иницијалног дизајна текстила на различите материјале као што су: сатен, муслин, полиестер, полиамид, тил. Захваљујући својој текстури, овако штампани материјали омогућавају развој колекције у различитим правцима од Ready to wear do High fashion примене. Представљени модели хаљина и купаћих костима једноставне су форме, која истиче ефекат одабраног мотива, у позитиву и негативу, а по свом црнобелом колориту , што је и модни инфинитив, даје још једну симболику комуникације а то је црно слово и бели папир. Сања Лончар

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

141

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

„Пет Дама”

УПИДИВ

142

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

ИЗЛОЖБА

///// ПЕТ ДАМА

Жири: Здравко Рајчетић, Милица Ковачевић, Аурел Долинга, Милан Јовановић, Лидија Рамач и Милан Мића Јагодински.

2019. 1.

Драгана Дингарац Криваја, секција за конзервацију и рестаурацију

2. Марија Ердељи, секција за фото дизајн 3. Ана-Леда Поп, секција за дизајн текстила 4. Ана Марија Тимарац, секција за декоративно сликарство 5. Светлана Ушћумлић, секција за графички дизајн

КАНДИДАТИ ЗА ЧЛАНОВЕ УПИДИВ-a 2019. од 2. априла до 21. априла 2019.

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

2019-2020 1

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

143

04 144

Студенти АУНС И AMI/SOE

„COMPACKED”

Развојем свести о здравом и квалитетном начину живота, људи стичу све већу потребу за производима направљених од природних сировина, користећи се традиционалним техникама и рецептима. Ручни рад и стари занати поново постају цењени у времену потпуне аутоматизације. Ексклузивност занатских производа се огледа и у начину на који су упаковани. Луксузно опремљена амбалажа има за циљ не само да штити производ, већ и да уз помоћ различитих штампарских техника дочара посебност производа. Локалне кондиторске индустрије покушавају да остану препознатљиве на тржишту пласирајући ограничене серије производа у луксузним паковањима. Амбалажа постаје доказ квалитета.

Циљ овог пројекта је практично усавршавање, али и размена искустава и креативних приступа студената у пољу савременог графичког и индустријског дизајна Србије и Мађарске.

compacked Изложба амбалаже студената графичког и индустријског дизајна Академије уметности у Новом Саду и Института за дизајн из Шопрона, Мађарска (Alkalmazott Művészeti Intézet / SOE). Учесници АУНС: Сања Менићанин, Софија Камаси, Растислав Филип, Стефан Илић, Андреј Јулхер, Лазар Николић, Себастијан Пап Фараго. Учесници АМИ: Fehér Zoltán, Horák Debóra, Keresztes Gyula, Kónyi-Kiss Petra. Изложбу приредили Никола Бербаков (AUNS) и Јанош Пољак (János Polyák, AMI). Сви радови су реализовани током летњег семестра 2018. године.

Дизајн каталога: Никола Бербаков

2019-2020 Sakrum

Sakrum

Vesna

Ekskluzivna ambalaža konditorskih proizvoda

Ekskluzivna konditorski

Autori: Lazar Nikolić Sebastijan Pap Farago

Dub / Vir / Dol

Autori: Sofija Kama Stefan Ilić

Roots & Bul

Karasket

Ekskluzivna ambalaža konditorskih proizvoda

Složiva višenamens ambalaža

Ekskluzivna ambalaža konditorskih proizvoda

Autori: Sanja Menićanin Rastislav Filip

Autor: Horák Debóra

Autor: Andrej Julher

Eden Foods Složiva višenamenska ambalaža Autor: Fehér Zoltán

Summerhill Market Složiva zbirna ambalaža Autor: Kónyi-Kiss Petra

Summe Market

Fruit Box Složiva višenamenska ambalaža

Složiva zbirn

Autor: Keresztes Gyula

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

Autor: Kónyi-Kiss P

145

Весна ЖИВАНОВИЋ

„И овог пролећа...” Савремено друштво диктира мноштво различитих трендова, не функционалних и неносивих одевних предмета. Сходно томе је настала колекција пролеће лето 2019. која представља хаљине израђене од природних материјала: свиле, муслина, сатена, свиленог тафта, као и вештачких :органдина и чипке. Природа, боје и детаљи из ње, увек подстичу на стварање таквих хаљина. Хаљине које формом и колоритом представљају носиву елеганцију и женстве-

146

ност. Заступљене су тиркизна, фусиа, нијансе црвене, зелене. Материјали су једнобојни, али са штампаним флоралним мотивима у јарком колориту који асоцирајуна буђење и лепршавост пролећа.

2019-2020 06 Змајеве ДЕЧЈЕ ИГРЕ

„Знакови што их суперхероји носе”

Пројекат који обједињује изложбену поставку и радионицу за децу, под називом „Знакови што их суперхероји носе“, аутора Ненада С. Лазића и Здравка Рајчетића, разматра знак суперхероја као производ популарне културе, тачније, стрипа и филма. У историјском смислу посматрано, суперхероји попут Бетмена, Супермена и Спајдермена, углавном су настали по угледу на ансамбл ликова из старогрчке митологије. И као што су Стари Грци своје митолошке ликове градили на препознатљивим симболичким ознакама представљеним у уметности, тако су и савремени суперхероји, оденути у своје аутентичне костиме, који често реферишу на посeбност надљудских физичких и мисаоних моћи, и јасну разлику између добра и зла. Као део outfitt-a једног суперхероја, обично се на овим костимима јавља аплициран знак чија је вредност у данашњој тржишној економији, готово истоветна са оном коју поседује један корпоративни знак. Па тако ови суперхероји постају производ, сам по себи, а затим и бренд на тржишту робе широког спектра.

С друге стране, трагом алтернативних метода ликовног изражавања, Лазић и Рајчетић су наишли на софтвер (alchemy, drawchemy, webchemy) који поново открива опојну моћ цртања, чије карактеристике у трену враћају у детињство и наивну истраживачку игру у чудесном свету стрипа и ту изграђених фантастичних светова у којима обитавају суперхероји. Аутори тако својим укупним радом изражавају, не само сопствене афинитете према одређеном профилу суперхероја, већ и према софтверу који покреће на рад, изнови и изнова... др Здравко Рајчетић и Ненад С. Лазић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

147

07 148

Ид ВОЈВОДИНА

„Шетња кроз историју дизајна у Војводини 1945-1980” У оквиру јавног позива „Публика у фокусу“, који је са циљем развоја публике покренула Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, развијен је пројекат „Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945 -1985)“ који низом предавања, радионица и излагачких активности тематизује појаву и развој индустријског и графичког дизајна на тлу Војводине од краја Другог светског рата до средине осамдесетих година прошлог века. Носилац пројекта је Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у партнерству са Удружењем ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).

Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945-1985) од 25. септембра до 5. октобра 2019. године Културна станица Свилара, Ђорђа Рајковића 6б, Нови Сад, Србија

У оквиру овог пројекта реализовано је пет предавања трибина, шест креативних радионица и две изложбе. Извод из текста: Изложба „Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945 – 1985)“, представља резултат истраживања дизајнерске праксе и теорије на тлу Војводине, у периоду од 1945. до 1985. године. Прецизније, изложбена поставка репре зентује различите примере дизајнерске праксе на чије формирање је добрим делом утицао политички, економски и културолошки оквир, који можемо одредити као југословенски социјалистички модернизам. Поред овог, ако дизајн дефинишемо као образац по којем се израђује један производ и да такав образац подразумева међуоднос делова који треба да произведу кохерентну и ефективну целину, онда се пред нама отвара широко поље сагледавања могућности за идентификацију дизајнерске праксе (али и теорије) коју везујемо за послератни период привредног развоја Војводине. Овај временски опсег је у литератури обележен као период динамичног развоја војвођанске прив-

2019-2020

реде и њеног индустријског раста у околностима социјалистичког система друштвених вредности, што је, како ћемо видети, имало директног утицаја и на појаву и даљи развој савременог ди- зајна као делатности, на тлу Војводине. У потпунијем сагледавању овог феномена, у истраживању је указано и на предратну традицију индустријског обликовања производа и стваралаштва на пољу примењених уметности и архитектуре у Војводини, које по свом развојном карактеру чине предисторију савременог бављења дизајном на тлу Покрајине. Истраживање полази од ширег схватања о дизајну као органском делу материјал- не културе,

који је тако смештен у корелацију са традицијом техничке културе и естетских вредности које су формиране на једном простору. То значи, да се ова делатност на простору послератне Војводине појавила и даље развијала у непосредној производњи у оквиру техничког прогреса који је био предодређен привредним условима и потребама привредног и индустријског раста Покрајине. Анализирајући дизајнерску праксу у овим границама, већ сад можемо закључити да су актери дизајнерске сцене у Војводини, у већини случајева, ствара-ли без амбиција да њихов рад буде прихваћен као категорија ширег друштвеног развоја индивидуе у контексту културне надградње, што је било у

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

149

07 150

2019-2020

контрадикцији са базичним претпоставкама датим у теорији дизајна, али и социјализма који је у то време прокламован као идеја општедруштвеног напретка. Да би нагласили ове чињенице, у истраживању смо различите дизајнерске праксе разматрали, не по областима које су детерминисане терминима, попут индустријски, продукт, графички, утилитарни

дизајн, већ по једној контекстуалној функцији дизајна која је утемељена на хомологији привреде и дизајна, и коју смо означили као привредни дизајн, чиме смо и формално утврдили координате овог истраживања. др Здравко Рајчетић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

151

Лидија РАМАЧ

„Изрезано, насликано” Дивљење и надахнуће величанственим сликама великог уметника ренесансног сликарства Сандра Ботичелија је полазна тачка за настанак ових модних илустрација колажа. Изложбу чине две целине: модне илустрације и осликане ешарпе. Модне илустрације су изведене у колаж техници, где уклапањем папира различитих дебљина, растера и квалитета, настају хармоничне ликовне композиције модног приказа.

152

Акценат на илустрацијама су пера птица разних облика и

боја, која дају једну посебност и оргиналност. Поједини детаљи са илустрација су пренесени на платно ешарпа, осликавајући их истом енергијом и колоритом као на модним илустрацијама. Тако изрезано постаје насликано.

2019-2020 09 Светлана СЕДЛАН

„ Икона портрет вечности”

Изложба је усредсређена на посебне личности из црквене историје које су имале велики утицај на развој хришћанства и након минулих столећа једнако важе за особе од ауторитета. Радови су рађени сведено, позадином која се не намеће, док су лик и његово присуство наглашени. Форму прати одређени ритам особеног стила у иконопису, изостављајући натуралистички моменат. Унутар начела иконографског система покрет је динамички и усмерен ка посматрачу ради комуникације, сваки представљени лик је ос-

лобођен од сентименталности и психолошког садржаја личности и не настоји да изрази осећања већ тежи да постигне утисак присутности изображеног у нашој димензији и простору. Поједностављеност облика и пластичност покрета, производи мирноћу са којом је у супротности волумен који прати лице и даје му снажан карактер. Стварање иконе као такве је истовремено уметничко и теолошко и не приказује привремену већ онотолошку естетику као посебну интерпретацију вечности.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

153

10 154

Душица МИХАЈЛОВ

„Старе чипке” Чипка је назив за прозрачну, шупљикаву тканину или ручни рад за који се користи памук, свила, лан или вуна. Чипке се израђују плетењем, кукичањем, везивањем, шивењем или ткањем, а за то служе игле, батићи или чунићи (качкалице). Иако се артефакти налик чипки могу наћи још у староегипатским гробницама почетак чипкарства, односно израде чипки се традиционално смешта у 15. век, односно Фландрију и Италију. Отада су се почеле ширити по Европи као део одеће више класе, однос5 но луксузни предмет. С временом су многе земље развиле властите традиције и моделе чипки. (извор текста Wikipedia)

Да бисте оживели неку одећу и дали јој употребну вредност, понекад је довољно златно дугме или комадић старе чипке. Скупљајући годинама текстилне тканине, некако саме од себе почеле су да се издвајају те неке шустикле, столњаци и којекакве чипке и чипкаста одећа, што ме је то подстакло да кренем у стварање новог. Изложба представља колекцију одевних и употребних предмета од старих чипки... без арсеника.

2019-2020 11 Даниела ГИБАНИЦА

„ Боја у црно белом свету”

Бела и црна у избору одевне комбинације је добар и сигуран пут. Желим да тај црно-бели свет обојим и обогатим. Шал је модни додатак у ком сам реализовала овај изазов и идеју. Шалеви су ткани у основном преплетају и ломљеном кеперу. Вуна коју сам користила: мохер, ангора, лурекс, мешавина полиестера. Текстура мохера је таква да веже уз себе остале нити. Свиленкаста и лурекс нит дају шалу малу дозу луксуза, мешавина полиестера неопходан сјај и веселост. Спектар боја води црну и белу у нове сфере, а све заједно чини да шал буде лепши а и разноврснији. Као и у животу, у разноликости је богатсво.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

155

12 156

Ненад С. ЛАЗИЋ, Бернард КОСЕДНАР, Борис РАБАСОВИЋ

„Знак и знаковито”

и даље сами оплођујемо својом ингениозношћу, користећи различите расположиве ресурсе из арсенала друштвеног договора.

Чињеница је да данас живимо у свету компликованих односа који обухватају традиционалне облике комуникације засноване на капиталистичким облицима мишљења, али и авангардне, друштвене, технолошки утемељене преображаје чије последице у оба случаја стварају потребу за координираном навигацијом од стране пошиљаоца поруке. У таквој “компликованој” данашњици, у којој влада визуелни аспект друштвене егзистенције, ова врста навигације је од велике важности за опстанак примаоца поруке који, хтео то или не, због околности тренутка, мора подjеднако да обитава у простору реалног и виртуелног, односно проширеног аспекта реалности. У том погледу, ми данас све више говоримо о дизајнирању стварности као о врсти платформе чији смо садржај сами створили (и креатори и корисници) и коју

Из предочених разлога морамо се запитати: ко су дизајнери који овом механизму, уобличеном у општепланетарном пројекту “Нове стварности” (назовимо га тако), пружају смисао у сегменту визуелног комуницирања? На примеру изложбе под називом “Знак и знаковито” добијамо одговор на постављено питање у виду синтезе рада три ствараоца чији опус не прича причу о знаку као о просто естетској компоненти стварности, већ о знаку који обухвата и иконичку и метафоричку компоненту приказивања света. Пажљивим посматрањем могуће је запазити потребне компоненте у стваралачкој личности ових аутора чији капацитети обједињавају ширину дизајнерске перцепције света око себе и природну склоност ка редукцији тога света на основне обликовне елементе, али и потребну менталну способност за урањање у технолошку стварност, у забораву од себе. др Здравко Рајчетић, теоретичар уметности и медија

2019-2020 13 Дуња ЂУРАГИЋ

„DUNOSS”

Дечаци, девојчице, мачке, бајке и многи други мотиви ових цртежа симболизују мој прелазак из детињства у одрасло доба. Ово је изложба развоја. Готово све што се може видети на мојим цртежима је “студија” - учење кроз посматрање и репродукцију. Из ових цртежа се не може наслу-

Izdvač: UPIDIV Za izdavača: dr Zdravko Rajčetić Dizajn i grafička priprema: Dunja Đuragić Štampa: D PRINT 021 Novi Sad oktobar 2019.

тити неко дубље значење. Они су само ту, такви какви јесу, као физички запис развоја и напретка.

Realizaciju izložbe podržali:

Gradska uprava za kulturu

Иза ових цртежа се налази особа која пролази кроз многе промене. Међу њима су стварање сопственог бренда, али и стварање сопствене личности.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Galerija FORMA - UPIDIV Ilije Ognjanovića 3, Novi Sad tel/fax. +381 21 524 481 email:office@upidiv.org.rs upidiv.office@gmail.com

Преиспитивање и кориговање својих уверења, ставова и сазнања су постали интегрални део мене. Опраштам се од лоших навика. Посматрам и учим. Дисциплинујем се. Мењам се. Растем.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

157

А лександар ТОПИЋ

„ Лого”

Лого је начин комуникације, знак идентификације, оружје 4 за самопоуздање и најмоћ н ́ ији графички симбол.

158

2019-2020 15 Наташа СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„ Отисак розете”

Примењујући стару технологију ткања на ручном разбоју, ослањајући се на истраживање традиционалних ткачких шема изаткана је ова изложба. Одабиром шема где се истичу орнаменти: розета, стилизовани цветови, лелујање траве и бразде равнице, долазе у предњи план отканог шала. Варијације су направљене

понављањем елемената по основи и потки. Сменом монохроматских боја, код других шалова живописност контрастних боја, добијена је динамика композиције сваког шала. Дугогодишњи поглед у прошлост, истраживање историје ткања дала је сваком експонату винтиџ изглед у савременом дизајну.

ОТИСАК РОЗЕТЕ

НАТАША СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

12. - 24.11.2019

Дизајн каталога: Наташа Стојановић Бероња

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

159

16 160

Бијенална изложба ЧЛАНОВА УПИДИВ-а

„ФОРМА 23”

УПИДИВ је од свог оснивања до данас пролазио кроз мноштво политичких, економских и културних мена које су обележиле ово друштво. А свака генерација у Удружењу се према сопственом светоназору борила за његов развој, али и развој струке. Иза тога су остали многи трагови у времену, опажени као успони и падови, који су се на том путу појављивали и били катализатор промена, мотивациони фактор који је до нашег времена гонио УПИДИВ ка бољем. Сада, у 2019. години, можемо рећи да је наше Удружење једна од ретких организација у држави која је заслужила епитет репрезентативног удружења у култури и заједно

са тим, и дужност да за Министарство културе и информисања обавља поверене послове. Истина, овај статус је потврђен Удружењу у пуном капацитету 2017. године. Сагласно томе, овај епитет сублимира целокупну претходну историју УПИДИВ-а, која обухвата рад великог број наших угледних чланова, затим значајну квантитативно и квалитативно реализовану излагачаку делатност у оквиру Галерије Форма, али и ван ње, и то, како у земљи, тако и у иностранству. Ово знамење је заслужено и издавањем великог броја пратећих публикација које сведоче о стручним капацитетима чланова УПИДИВ-а, али сведоче и о нашим истраживачким капацитетима на пољу теорије примењене уметности и дизајна у Војводини. Тиме смо дошли до црте која представља реализацију оних циљева који су прокламовани од стране оснивача УПИДИВ-а, односно великана наше примењене уметности и дизајна. И од те црте ми сад крећемо даље. А то кретање управо персонификује бијенална изложба Форма, ове године двадесет трећа по реду, која је морала да сачека своје ново издање близу пет годи-

Визуелни иидентитет Форме 23: Александар Топић

2019-2020 на. Разлози су, како то најчешће бива, били финансијске природе. И када је то превазиђено, и када су жељена средства напокон стигла, домаћа јавност је поново добила прилику да сагледа продукцију наших чланова, и то из различитих области примењене уметности и дизајна: почев од графичког дизајна, дизајна ентеријера, архитектуре, фото дизајна, преко савременог одевања, текстила, костимографије, декоративне пластике, картографског дизајна, вајарства, декоративног сликарства и уникатне керамике до теорије и 2Д анимације. Додајмо овом запажању, да све више наших чланова у свом раду користи нове технологије, а послује преко глобалног тржишта које у великој мери почива на електронским основама. И стога, морамо бити сложни у констатацији да ово ново доба, укупно изискује убрзани рад

на обнови, али и редефинисању нашег света уметности, који би требало да чини агилна стручна критика, активнија публика, затим савремени излагачки капацитети, који би морали бити у духу данашњег времена, али и са друге стране мобилизација домаћих инвеститора, купаца и колекционара, чији удео у читавој ствари би требало да обезбеди безбрижнију егзистенцију нашем чланству. Да закључимо, овде је реч, о једној системској обнови уметничке сцене на простору Републике Србије, чија перјаница мора бити УПИДИВ са својим чланством. Зато, није згорег да поновимо мисао из наслова: никада није касно, чак иако се након свих ових година догоди бијенална Форма. др Здравко Рајчетић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

161

16 162

2019-2020

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

163

17 164

Јасмина САНАДЕР

„URBAN BLACK” У оквиру бренда BRUTTO NETTO BAGS, Јасмина Санадер наставља да истражује и реализује нове форме торби, тог аксесоара веома важног у гардероби сваке жене. Најновија колекција URBAN BLACK је у свом примарном приступу „арт“, али никако не запоставља основну примену датог аксесоара. Дајући сваком комаду ефекат скулптуралности, користећи сада тако актуелан материјал (штепана постава и лак) и реализујући целу колекцију у црној боји, Јасмина Сана-

дер веома добро осећа вибрације времена у коме живимо и вешто их транспонује у уметничко дело које на прави начин кореспондира с тренутком у коме настаје.

2019-2020 18 Светлана АНТИЋ

„ Прича о малим људима”

Где живе мали људи? Питаш се, је л‘ да? Они живе у радију, телевизору, компјутеру. Тако кажу они који су тамо завирили и видели их. А зашто они раде то што раде? Од чега живе, шта једу? Да ли су рођени тако мали? Мислим да је то небитно све док су ту, да нас забаве, орасположе, расплачу или обавесте. И као што ми живимо наше животе, нама сасвим јасне, и они живе своје, њима сасвим јасне, и у том битисању оба света су међусобно испреплетена – а заправо нико ни велик, ни мали.

2. призор Осунчани Париз у септембру, Превер. У стану великана десетaк метара дугачак сто. На њему хрпе папира, докумената, књига и гешталт читаве армије драгих предмета, међу којима се истиче један новопридошли поклон из Новог Сада. Заправо, није један, већ неколико. Жак у пратњи своје супруге Жанин прилази госту који је донео ове поклоне. Наклон, рукољуб и две куртоазно размењене реченице. „Добро сте путовали, драга моја пријатељице?“

„Да, Жак, уживала сам.“ Након поздрава, Светлана Антић ставља Превера пред избор. „Изволите, Жак, ово је за вас и вашу Жанин, одаберите...“ Превер прати очима путоказ своје гошће бацајући поглед према столу где опажа неколико шарених предмета: коњаника, младу и младожењу – лицидерске фигуре окићене чипком слатких шара, папирним узорцима и огледалцима. Граби својим дечијим шакама фигуру невесте, а Жанин младожење, повикује осмехујући се. „Музика, треба нам музика и плес...“ Извод из текста Здравко Рајчетић

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

165

2020-2021 Продукција УПИДИВ-а

2020-2021 1. Школа за дизајн „Богдан Шупут“ / 168 2. Дуња Брановачки / 170 3. Урош Недељкоовић / 171 4. Сања Лончар / 172 5. Цртамо цртани филм / 173 6. Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а / 174 7. Сенка Влаховић / 176 Изложбе:

8. Жељко Савић / 177 9. Лидија Рамач / 178 10. Дуња Ђурагић / 179 11. Даниела Гибаница / 180 12. Александар Топић / 181 13. Јесења изложба УПИДИВ-а / 182 14. Теодор Ајдук / 186 15. Наташа Стојановић Бероња / 187 16. Ненад С. Лазић / 188

Шупут 2020

„Изложба радова ученика” Кажу да је за креативност потребна храброст, те стога одлучно започињемо годину изложбом ученичких радова, решени да се укључимо у центар дешавања у самом центру Новог Сада. Захваљујемо се УПИДИВ-у што нам је указао част да у њиховом изложбеном простору представимо јавности уметнички таленат наших ученика малим опусом креативних радова. Синиша Штетин

168

Излагачи: Анастасија Мајсторовић, Андреа Лауко, Анђела Милутиновић, Ања Ковач, Борис Иванчев, Дејана Павловић, Драшко Чваркић, Душан Јакшић, Дуња Михић, Дуња Мињић, Етна Јовановић, Жељана Драгић, Илија Батиница, Илија Несторовић, Јуришић Исидора,Кристина Катић,

Кристина Полендер, Лаура Иличић, Лидија Ђорђевић, Лидија Тодоровић, Марија Поповић, Марија Степановић, Марта Поповић, Маја Ковач, Милан Павловић, Милена Седлан, Милица Оцић, Милица Фодор, Милош Фат, Огњен Ћук, Петар Међеши, Савић Сара, Софија Лукић, Стефана Латинович, Стефановић Ивана, Теодора Миловановић, Филип Балош, Филип Најдановић, Филип Панџићв Професори ментори: Слађана Екрес-Пешевић, Слободан Ковачевић, Наташа ПетровићДолинај, Александра Тарбук, Синиша Штетин, Роберт Брусњаи, Владислава Дудварски, Стојан Манчић, Дејан Илић, Гордана Недимовић, Радмила Бељански, Коста Хома, Ђорђе Швоња, Соња Ардан, Борис Лукић, Дивна Стефановић-Тилић, Снежана Берић, Госпава Манојловић, Гордана Шијачки, Драган Војводић, Велибор Петровић, Драгољуб Грковић, Радивој Драгин, Ивана Самарџић, Иван Илић, Ђерђи Ачаји, Лаура Лимбургер, Лили Буњик, Габриела Хајзлер, Александар Бунчић, ТЕКСТИЛ: Маја Жижаков, Лидија Станковић, Силвија Станков-Нонковић, Мира Шилић

2020-2021

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

169

02 170

Дуња БРАНОВАЧКИ

„Зелени бестијаријум” Неопрезног путника у овом зеленом свету чекају разна изненађења. Граница између биљног и животињског света је често нејасна, па тако стари пањ, до пола уроњен у муљ на обали, изненада може разјапити своје чељусти. Нека дрва ходају, и скоро сва имају очи. Нежни цветови водених локвања скривају под површином воде биљке месождерке. Прави карактер ових створења не може се увек видети на први поглед. У зору, становници шуме израњају из магле као бели ждралови, и плешу тихи, тужни плес. Они су чувари шуме. Увек носе неку маску и не зна се како заиста изгледају, и чак и кад скину маску, све што се може ви-

дети је нова маска. Надгледају ритуале раста, сакупљају и чувају семење као највеће благо, ослушкују раст дрвећа. У срцу шуме, тамо где је она толико густа да зраци сунца никада не допиру до тла, на трону од фантастичних печурака седи краљица кордицепса. Животиње заражене спорама кордицепса лутају све док се њихова тела у потпуности не претворе у колонију гљива, лишених циља и воље. Утицај краљице шири се полако и неумитно. топлим летњим ноћима, ако је небо ведро, над шумом и планинама око ње могу се видети шетачи. Огромне прозирне силуете нечујно клизе кроз ноћ, не остављајући никакав траг. О њима се ништа не зна.

2020-2021 03 Урош НЕДЕЉКООВИЋ

„ Форма и контраст”

Изражајну моћ калиграфије, њену ликовност и гест су препознали уметници XX века и увели у своје, најчешће сликарске, праксе. Аутор изложбе „Форма и контраст“ се током својих студија кретао управо од сликарства ка графичком дизајну, а затим писму и типографији. На том путу неминовно се срео са калиграфијом и приступио јој са сензибилитетом и пажњом коју ова дисциплина заслужује, и коју је кроз историју уживала. Продубљујући своја ис-

траживања, Урош Недељковић се коначно фокусира на визуелну реторику писма, проналазећи уједно и себи пригодан медиј.

Пред посматрачем су радови јасно подељених у две супротстављене групе. Контраст између њих је вишеслојан, а на први поглед је уочљив највише у агресивнијој експресији једних и неумереној декоративности других. У циљу наглашавања крајности, аутор прву групву калиграма ради слободном руком, док су други дигиталне графике. За своје радове каже да су најближи делима визуелне и конкретне поезије. Ипак, не могу бити тако искључиво одређени јер је њихова ликовност допуњена језиком калиграфије. На овај начин је основни концепт - сукоб беса и лажне слике блиставости - снажније и комплексније изражен.

Извод из текста др Владимир Димовски

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

171

04 172

Сања ЛОНЧАР

„Пешчани сат” Посматрајући природу око себе, проналазимо изразе невороватне, божанске пропорције и скоро у свему изузетно лепом, открићемо присутност златног пресека – складног односа две величине и хармонији лепоте. Људско око је способно да брже него било коју другу, протумачи слику са златним пресеком. Идеалом људске лепоте, бавили су се уметници од античког доба и успоставили одређене каноне, који су се осим пропорција по златном пресеку у спољном изгледу мењали, од епохе до епохе. Савремено друштво намеће као најженственију и најеротичнију женску фигуру у облику такозваног пешчаног сата, чија тајна лежи

у добро избалансираним пропорцијама горњих и доњих делова, пре свега складно наглашених груди и бокова и веома узаном струку. Ова симетрија угодна је оку и као фигуре са златним пресеком региструје се брже него остале. Наравно, само мали број жена је природа обдарила свим овим атибутима одједном, док остала женска популација тежи ка њима користећи сва достигнућа свог времена. и ту на сцену ступа мода, као једна од најфлексибилнијих друштвених појава и од свих њених функција једино естетско - еротска функција је увек актуелна. Она служи за лепоту, допуњује је, истиче предности и физичку привлачност а тежи да ублажи недостатке. Колекција капута ПЕШЧАНИ САТ урађена је од ауторског дизајна и принта на велуру, који својим масивним плетеницама симулира плетенину, комбинован са једнобојним. Грађењем кроја према различитости људског стаса и карактеристичних силуета, уз технику сенчења и контраста, ови модели настоје да исправе недостатке женске фигуре и конструкцијом визуелно приближе утиску фигуре пешћаног сата. Сања Лончар

2020-2021 05 Теодор АЈДУК

„ Цртамо цртани филм Тошарије”

Пројекат под називом „Цртамо цртани филм“ родио се као израз вишедеценијске сарадње Змајевих дечјих игара и УПИДИВ-а и зато својим циљем и задацима превасходно афирмише детињство и развој дечијих креативних снага и естетског укуса. Окосницу пројекта чини атрактивна изложбена поставка новосадског уметника анимације Теодора Ајдука, који у Галерији Форма представља публици свој богат опус из области 2Д анимације, и то онај део који је тематски фокусиран на дете и детињство. Ајдук се oвом приликом одлучио да представи своја дела из области адвертајзинга и то првенствено путем графичких паноа. На њима су експониране разне фазе анимационог поступка, попут скица за ликове и сцене, бројне финиширане кадрове, односно фрејмове. Поред овог, Ајдук путем видео бина публици ставља на увид и готова анимацона решења, што све заједно ствара утисак раскошно реализоване идеје. Овако темељно изведена поставка наводи нас на закључак да је анимација веома сложено медијско средство покретних слика, захтевна уметничка дис-

циплина које тражи право мајсторство у балансирању разноликих елемента, уз захтев да се сачува континуирани квалитета при изради једне анимације. То се односи на очување истог нивоа стила при графичком обликовању ликова и сцене, затим показаног осећаја за анимациони ритам при смени кадрова, што генерално подразумева усклађености просторних и временских феномена као естетских конституента анимације, са нашим субјективним односом према стварности. Др Здравко Рајчетић,

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

173

„Нових девет: Тежња ка бољем” Као и раније, како то пракса и обавеза налаже, и ове године се Уметнички савет нашег Удружења окупио поводом пријема кандидата у чланство УПИДИВ-а. Општи закључак је да у периоду када је приметна смањена професионална активност наших чланова, показан висок ниво професионалног квалитета новопримљених кандидата у областима попут фото дизајна, декоративне пластике, дизајн накита, савременог одевања, декоративног сликарства, теорије ликовне примењене уметности и дизајна, архитектуре и дизајна ентеријера. С тога радује чињеница да ће наше будуће

174

колеге заједно са нама радити на изграђивању бољег радног и стваралачког окружења и учествовати у развоју наших колективних тежњи ка бољем. др Здравко Рајчетић председник Уметничког савета

2020. 1.

Мона Алмажан, секција декоративна пластика, дизајн накита

2. Исидора Амиџић, секција архитектура и дизајн ентеријера

ИЗЛОЖБА КАНДИДАТА ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ УПИДИВ-а 2020.

3. Наташа Вујков, секција фото дизајн ОД 13. АПРИЛА ДО 5. МАЈА 2020.

Кандидати ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

4. Сенка Ђорђевић, секција савремено одевање 5. Исидора Ивановић, секција декоративно сликарство 6. Дарко Милосављевић, секција за графички дизајн 7.

УПИДИВ

Удружење ликовних уметника примењених уметности и диза јнера Војводине Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Дизајн каталога: Ненад С. Лазић

Ђерђ Мор, секција теорија ликовне примењене уметности и дизајна

8. Жељко Савић, секција фото дизајн 9. Катарина Фајгељ, секција декоративно сликарство

2020-2021 1

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

175

Сенка ВЛА ХОВИЋ

„Банатска Венера и јунак Димитриј” логику доминације и хијерархију саму. Тако је и са ликовима које сусрећемо унутар двадесетак, може се рећи, драмолета.

176

Размишљати о књизи као уметничком објекту или можда објекту који говори? Не оном L’object qui parle – из неке париске belle epoque старинарнице, (...) већ оном Бодријаровом ревизионистичком и надасве ироничном објекту који, одбијајући да буде застрашен и заведен, заузима место испражњеног и дијалектички неодрживог субјекта. Илустрације које прате наратив ове лиричне минијатуре нису ни огледало нити одраз текста, његова утвара или халуцинација, већ поседују сопствену стратегију, постављајући правила игре субјекту – у овом случају тексту (или макар његовој прозној форми) – остајући на маргинама, неприступачне. Ипак, та аутономна илустрација, тако важна компонента у овом књижевно-визуленом делу, не тежи преузимању претпостављане доминантне позиције текста, већ депотенцира

Слике у тексту не остају на денотативном, већ високо симболичком нивоу, отварајући могућности за нове уписе и читања. Илустрација се не задржава на иконичкој представи у равни разумевања текста, већ надомешћује оно спознајно. Одгонетање долази у таласима. А број тачних решења овог љубавног заплета је неограничен. Читање је омогућено као перпетуирани процес који се не завршава. Слика и текст, уздигнути до надреалног, понашају се као живи организам, као materia prima, семиотички perpetuum mobile. Банатска Венера је песма над песмама, изгубљено звоно катедрале, перформанс будућег века! Свака нова страница зачетак је могуће трансгресивне драме: „два краја конца црвеног што у чвор један другог дозивају”.

др Лидија Цветић Вучковић, теоретичарка уметности и медија

2020-2021 08 Жељко САВИЋ

„ Женски актови”

Црно-бела фотографија нам даје одређену историјско-традиционалну вредност коју боја нема. Примећујемо, ипак, да нас аутор вешто води кроз три приче. Прва је испричана класично. На фотографијама доминира пажљиво усмерено осветљење и класична поза – видимо целу фигуру на којој је наглашена мекоћа и путеност женског тела. У другој причи аутор на апстрактни начин истражује акт кроз детаљ и место сусрета. Разлаже комплексност тела на примарне принципе и елементе: линију, површину, валер, текстуру и контраст. У трећој причи користи и додатне елементе као што су виолончело, лепеза, итд., којим настоји да гледаоцу приближи како облик тако и сензибилитет жене. Овим фотографијама Жељко нам симболично саопштава личну визију жене која је забележена на традиционалан начин. Жена је нежна, суптилна и заводљива.

делује извесније, а то је да аутор намерно избегава портретисање лица, како би елиминисао особеност модела и зауставио емотивно повезивање модела са посматрачем. Овај контакт се обично успоставља погледом. Пошто нам поглед није омогућен, остаје нам да се са моделом повежемо преко светла, сенке и заталасаних обриса тела. Овим не сугеришем да аутор објектификује моделе. Иако ауторова жена нема име и он не „говори” ни о једној жени особно, аутор нам прича причу о Жени. Жељко настоји да посматрача опије лепотом женске појаве и бића. др ум., МФА, Душанка Kомненић, ванредни професор фотографије

Заједничка нит на свим фотографијама је чињеница да се моделима не види лице. Ту појаву можемо да тумачимо двојако. Прва могућност је да су модели стидљиви. Ову могућност бих одбацила, јер модели слободно позирају, те својим ставом, често гордо, изазивају фотографа (тиме и посматрача). Друга могућност

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

177

09 178

Лидија РАМАЧ

„Трагом орнамента” Основни елемент у дизајну текстила је орнамент, а шара је назив који се користи у свакодневној употреби. Рапорт је креирана форма композиције са орнаментом, која може да се понавља на текстилу у бесконачно. У овој колекцији позадина ешарпа је осликана рапортима орнамената, који су негде отиснути на великој површини материјала, а негде се понављају само у траговима. Сходно томе, тамо где је позадина доминантна и са јаче израженим тоналитетом боје она није пасивна, па тако са водећим елементима равноправно учествује у стварању ликовне композиције саме ешарпе. На неким ешарпама где је дат само наговештај орнамента oн се уклапа у композицију водећих елемената и делује неутралнo, баш као позадина. Оваквим избором сам

желела да покажем да је и позадина једнако важна у дизајну текстила као и главни елементи композиције, и да различитим приступом дoбијамо сасвим другачија идејна решења различитог ритма и енергије.

2020-2021 10 Дуња ЂУРАГИЋ

„Прав”

Сваког дана ходам кроз Јав, кроз стару добру реалност којом одјекује само тихи ехо магије. Ипак, кад падне вече, приче из давнина ме воде у Прав, у дом богова. Добро се сећам. Ткала сам са Мокош, ловила са Деваном, славила са Радгостом и кулирала са Мораном. А онда сам своја искуства забележила линијом и бојом.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

179

11 180

Даниела ГИБАНИЦА

„Коцка, линије, цртице” Комбинујући преплетаје и разне нити буклеа, мохера, конца вишеструког и једноструког испливале су линије, цртице и коцке. Исти однос у комбинацији основе и потке, доноси коцке као основни дезен. Кад се мало промени однос добију се и цртице које доминирају као идеја на материјалима које вам представљам. Изазов је био искорачити из уобичајених веселих комбинација, па доминирају тамне боје. Вероватно су оне и одраз времена у ком су настале, па би се могло рећи да су условљене свакодневницом.

2020-2021 12 А лександар ТОПИЋ

„ Врх, врхић, топић”

Парола као кратка форма је захтеван задатак. У пар речи потребно је заинтригирати читаоца и привући његову пажњу. Трагом поезија, а у ликовном изразу заокружена репетицијом боја и формата, изложба парола поручује да у савременом добу у којем су интернет и друштвене мреже важан чинилац свакодневице, галерија и даље може да буде место уживања и спокоја.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

181

13 182

УПИДИВ

„Јесења изложба” У својој историји УПИДИВ је организовао бројне колективне изложбе, које су биле добра прилика да се широј јавности у земљи и иностранству представи рад чланова Удружења. Сетимо се оних успешнијих, попут серије великих изложби под називом “Поруке из примењене уметности и дизајна Новог Сада” одржане у Београду, Сарајеву и Марибору, 1977. године. Исте године одржана је изложба у Новом Саду “Насмејан дан ‘77”. Међутим, осим бијеналне ФОРМЕ, главница ових изложби, у организацији УПИДИВ-а, била је ревијалног карактера. Са друге стране, и поред релативно добрих излагачких и организационих капацитета Удружења, последње деценије приметно је значајно опадање

интересовање нашег чланства за излагачком делатношћу. Сигурно можемо пронаћи прегршт економских, културолошких, политичких или једноставно личних разлога који су довели до ове ситуације. Али како би се бар донекле поправио негативни тренд и наше чланство адекватно излагачки мотивисало, управа УПИДИВ-а је, по идеји колега Александра Лукића и Војислава Девића, донела одлуку да се одржи прва “Јесења изложба 2020”, од 9. до 27. новембра 2020. године у Архиву Војводине. Са надошлим јесењим данима, позиву управе Удружења одазвало се 43 уметника, што је бројка која обећава да ће ова манифестација имати добар почетак. Овом уверењу додатно доприноси и квалитет радова који долазе из различитих секција Удружења, и то: архитектуре и дизајна ентеријера, декоративног сликарства, декоративне пластике, фото-дизајна, графичког дизајна, илустрације, стрипа, карикатуре, керамике, савременог одевања, текстила, теорије ликовне, примењене, уметности и дизајна, вајарства. Општи утисак је да пристигли радови зраче својом разноврсношћу како у техничком

2020-2021 извођењу тако тематском оријентацијом. Највише је пристиглих радова из области графичког дизајна и илустрације, што нам донекле говори да је ово најдинамичнија секција у оквиру УПИДИВ-а, али такође радује чињеница да су на изложби пристигла дела и из, по бројности активних чланова, малих секције, попут архитектуре и дизајна ентеријера и теорије ликовне, примењене, уметности и дизајна. У сваком случају, жири је стављен пред тежак задатак у додели награда, које су пре свега посвећене професији, њеном очувању и развоју. Куриозитет ове манифестације чини мања поставка најновијих радова доајена графичког дизајна, Војислава Терзића, аутора чија креативна снага и професионална упорност зраче скоро седамдесет година.

За крај можемо закључити да “Јесења изложба 2020.” има своју перспективу и да ће поред свега реченог, својим садржајем значајно допринети обогаћивању културног живота Новог Сада, АП Војводине и Републике Србије.

др Здравко Рајчетић теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

183

13 184

2020-2021

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

185

14 186

Теодор АЈДУК

„Шкраболије”

2020-2021 15 Наташа СТОЈАНОВИЋ БЕРОЊА

„ Клупче на длану”

Ткана чипка је материјал који се сматра ванвременским, женственим и префињеним. Раскошни шалови исткани су ефектима чипке лено, брукс, хак и шпанске чипке. Различито предиво појачава богатство текстуре шалова. Остварена је идеја инспирисана природним феноменима, слојевима стена и грумена плавог камена. Хладно, монотоно сивило оплемењено акцентима интензивне цикламе, тиркиза, пригушене зелене боје осликавају пејзаже кањона. Док нежне нијансе плаво-зеленог предива дочаравају сјај плавог камена. Добијена немирна структура шалова на којој доминира игра понављања

чипке, разнородног предива и монохроматске и тонске боје чине ову изложбу.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

187

16 188

Ненад С. ЛАЗИЋ

„Короноскопија” Пандемија не представља искључиво медицински феномен, напротив, то је болест на глобалном нивоу која својим дејством захвата целину друштвеног ткива. Она је повод за инхибицију, како наших индивидуалних, тако и грађанских слобода. Поред овог, пандемија једне болести скраћује простор у којем се крећемо, убрзава наше психичко време, и оно што је најбитније, ствара општу информациону и политичку хистерију - мутну воду у којој у којој је понекад тешко разабрати ко је какав пливач. На несрећу, и наша генерација је постала сведок, али пре свега учесник пандемије вируса која односи многе животе, урушава наше живљење, деформише нашу психу и при томе нас програмира, за неке непознате циљеве. Једино што можемо у овој ситуацији јес-

те да се сачувамо онако како нам медицинска струка налаже: дистанца међу телима, ношење маски и хигијена. Али шта су последице оваквог дејства једне глобалне болести попут ове владајуће у 2020. години? У овом тренутку, једна од њих, а нама најзанимљивија јесте виртуализација комуникације међу људима, и то готово на свим нивоима – од свакодневног рада и пословања преко школовања и учења, до производње и трошења културног производа. Због болести које тело (материја) носи, наша стварност се дематеријализовала, с тога веома је захвално данас видети изложбу дела ствараоца који ствара виртуелно, а реализује своја дела у материјалном облику. Дакле, ствараоца попут графичког дизајнера Ненада С. Лазића, који се ове зиме у Галерији Форма представља са петнаест плаката на тему корона вируса. Стога не чуди што је и сам назив изложбе - „Короноскопија“ постала својеврсна тематска одредница изложених дела овог уметника. Короноскопија је серија друштвено ангажованих плаката чија је једина функција скретање пажње на проблеме које доноси ова болест, али и указивање на средства превентивне заштите од ње и то гледано са стране уметника кроз призму

2020-2021 ироније која има функцију да појача дејство поруке на посматрача и тиме је учини сугестивнијом. И то је онај први - вербални ниво комуникације. На невербалном нивоу, Лазић користи скуп графичких решења која су понекад „цитати“ продуката популарне културе. Ово је посебно уочљиво на примеру плаката COVID-19 где су јасно имплементирани визуелни елементи из Велсовог филма Рат светова или плаката који своју комуникацију остварају кроз употребу комерцијалног вокабулара, попут плаката What Does Fortune Cookie Say – Covid – 19 Maibe. Aли и решења за чију инспирацију је уметник нашао у простору виртуелног - дизајнирања графичких интерфејса за наше рачунаре и мобилне телефона, попут плаката COVID 19: Tekst message или Error 404. Међутим, Лазић свом ансаблу придодаје и плакатска решења која индицирају игру са дијаграмском формом у графичком изражавању, попут

плаката Covid-19: In Concustrion nа којем су нумерчики подаци претворени у текстуалне, из којих се као коначно решење декодира енглеска реч HOPE (нада). Свеукупно гледано, овај изложени скуп доноси пред публику једну домишљату игру уметника на плакатској плохи, која је при томе рационална и прочишћена од сваке интелектуалне недоумице. Недвосмислена је чињеница да Лазић суверено влада плакатском вештином, при томе вешто избегавајући прављење било какавих комуникационих шумова. Дакле, основна потка ове изложбе јесте изразита функционалонст изложених радова и њихова сврховитост, а тако и треба да буде у време када је ситуација више него озбиљна и често нејасна. др Здравко Рајчетић теоретичар уметности и медија

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

189

2020-2021 Продукција УПИДИВ-а

190

ИМПРЕСУМ

Уредници издања: др Здравко Рајчетић Ненад С. Лазић Организациони одбор: Јовановић Милан Марковић Недељко Немет Чаба Рамач Лидија Стојановић Бероња Наташа Сатмари Лазо Преводи на енглески језик: Милица Ковачевић Коректура и лектура: Милица Ковачевић Миња Даниловић Дизајн и графичко уређење:

Шиљић, Ђорђе Лабат, Дејан Рапајић, Рајко Р. Каришић, Аница Чорда, Војислав Девић, Векоњ Лајош, Бранимир Просеник, Војислав Терзић, Зоран Kовачевић, Маја Верзоти, Боривој Попржан, Лидија Рамач, Јасмина Санадер, Горан Аугустинов, Тамара Васиљевић, Споменка Томин, Mилан Милић Јагодински, Предраг Узелац, Ивана Бељански, Никола Стојановић-Кокола, Срђан Шаровић, Ана Попов, Срђан Стеванов, Лазар Сатмари, Геза Ленерт, Никола Бербаков, Мирослав Шиљић, Владимир Митровић, Весна Живановић, Светлана Седлан, Бошко Крстић, Реља Дражић, Душица Михајлов, Даниела Гибаница, Бојан Рабасовић, Бернард Кеседнар, Дуња Ђурагић, Александар Топић, Наташа Стојановић Бероња, Јасмина Санадер, Светлана Антић, Урош Недељковић, Владимир Димовски, Сања Лончар, Теодор Ајдук, Сенка Влаховић, Лидија Цветић Вучковић, Жељко Савић, Марија Ердељи, Бранко Вујков, Никола Стојановић.

Ненад С. Лазић Сарадници: Братислав Миленковић, Ирма Пушкарић, Ксенија Пашић, Татјана Тања Војнов, Бранислава Леђенац, Душанка Ђорђевић, Ана Узон, Марика Михаљфи, Душан Нинић, Синђелић, Векоњ Олтвањи Ирен, Виолета Лабат Митрушић, Виктор Јурта, Звонко Шарић, Тања Дукић Почуч, Неда Тодоровић, Мира

Реализацију овог дигиталног издања подржала је:

Нови Сад, децембар 2020.

Продукција УПИДИВ-а 2014-2020.

191

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 061.2:745/749(497.113 Novi Sad)‘‘2014/2020‘‘(083.824) ПРОДУКЦИЈА УПИДИВ-а [Електронски извор] : 2014-2020 : Нови Сад, децембар 2020. / [преводи на енглески језик Милица Ковачевић]. - Нови Сад : УПИДИВ, 2020 Начин приступа (URL): https://app.box.com/s/7hrqo2q98kelohq54607i05q6857 lnez. - Стр. 7: „Реч уредника“ / Здравко Рајчетић, Ненад С. Лазић. - Стр. 8-15: „Поглед уназад“ / Здравко Рајчетић. (978-86-7922-013-4) а) Удружењe ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (Нови Сад) -- Изложбе -- 2014-2020 -- Изложбени каталози COBISS.SR-ID 28566793

2020-2021

Продукција УПИДИВ-а

2014-2020

2014-2020 Продукција УПИДИВ-а