Preporuke Kao što je više puta napomenuto, porodiĉno nasilje nad ženama ne može biti efikasno suzbijano ukoliko se ne postavi kao integralni aspekt unapreĊenja ukupne rodne ravnopravnosti. MeĊutim, jednako je taĉno da ni pukim ukljuĉivanjem nasilja u šire strategije neće biti moguće delovati efikasno na ovu pojavu, jer ona usled složenosti i specifiĉnosti zahteva i vrlo specifiĉne mere. Ovde će biti izložene preporuke mera i aktivnosti proistekle iz nalaza našeg istraživanja. One su usmerene na nekoliko kljuĉnih oblasti: 1. UnapreĊenje praćenja stanja u pogledu porodiĉnog nasilja nad ženama 2. UnapreĊenje sistema zaštite žena od nasilja u porodici 3. Edukacija šire javnosti i osnaživanje žena
Unapređenje praćenja stanja u pogledu porodičnog nasilja nad ženama Potrebno je redovno sprovoditi (barem jedanput u dve godine) istraživanje na reprezentativnom uzorku za Srbiju, na osnovu koga bi se moglo pratiti stanje u pogledu porodiĉnog nasilja, kao i efekti sprovoĊenja zakona na tom podruĉju kao i razliĉitih specifiĉnih mera. Statistike dobijene od zvaniĉnih institucija nikako nisu dobra osnova za to, pošto se zasnivaju na prijavljenim sluĉajevima nasilja, a sasvim je jasno da se izuzetno mali broj žena koje su izložene porodiĉnom nasilju obraća bilo kojoj od institucija. Metodologiju i instrumente za ispitivanje nasilja u porodici nad ženama je potrebno standardizovati kako bi se obezbedilo longitudinalno praćenje i poreĊenje rezultata. Iz istih razloga, ista metodologija i instrumenti treba da budu korišćeni na celoj teritoriji Republike Srbije. Potrebno je uĉiniti obaveznim voĊenje preciznih i adekvatnijih evidencija policije, centara za socijalni rad, pravosudnih organa, i zdravstvenih ustanova na osnovu kojih bi se mogle precizno pratiti broj sluĉajeva porodiĉnog nasilja koji je dospeo do datih institucija, razliĉite karakteristike nasilja prema ĉinu nasilja, polu, starosti i srodstvu žrtve i poĉinioca, vrsti povrede (u sluĉaju zdravstvenih ustanova) kao i aktivnosti koje su date institucije preduzele u datim sluĉajevima. Na unapreĊenju ovih evidencija, u skladu sa nadležnostima, treba da rade Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravosuĊa i Ministarstvo zdravlja, a ĉitav proces treba da unapreĊuje i nadzire Uprava za rodnu ravnopravnost. Podaci Republiĉkog zavoda za statistiku moraju biti rodno osetljivi, a evidencija treba da omogući